LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite
 

 Ljubavi poznatih

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
AutorPoruka
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 10909
Godina : 58
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime8/6/2011, 6:27 pm

Ma ok je, i oni imaju bespravno Zeljka Krznarica. Toliko o tome sta se vidi u tudjem dvoristu.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.darkbb.com
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 57337
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime8/6/2011, 7:25 pm

Naravno da nije O.K jer napisano je kako sam ja ukrala.Moram da razjasnim jednu stvar nisam nikada lopov bila niti imam potrebu i zelju za takvim stvarima.Pismo je kazem skinuto u originalu kako je tamo postavljeno.I nalazi se u temi koja je slobodna a ne u mojim autorskim delima.Da sam ga ja skinula i stavila da mi je Princ Carls pisao razumela bi toliko ritanje doticne.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 57337
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime9/6/2011, 3:39 pm

Tvoje danasnje pismo je tako divno i prvi put posle osam nedelja - u celom svom zivotu , uostalom - osecam vecu srecu koju ljubav daje onome koji voli svom dusom i zna da mu je ljubav uzvracena. Najzad se ostvario moj san : " Izgubio sam svet ali sam nasao moju luku !" Ali ,Almsi , ti moras da mi to ponavljas jer vec sutra vise necu verovati u to. To je sreca koja ne poznaje predah..."


Gustav Maler / Ljubavna pisma Almi Maler

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 57337
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime12/6/2011, 9:38 pm

Jane Clairmont Lord Byronu 1815.


Rekao si mi da ti pišem kratko, ali ja imam toliko toga da ti kažem.
Takođe me ljuti, što misliš da sam samo umislila, kako gajim privrženost
tebi. To nije mašta, jer imam tebe, živog i postojanog, o kome
razmišljam svaki svoj trenutak življenja. Ne očekujem da me voliš. Nisam
dostojna tvoje ljubavi. Osećam da si nadmoćan, moje životno
iznenađenje, mnogo više od moje puke sreće … Da sam volela nežno i da
sam ti bila naklonjena… Da su moja osećanja bila jaka… Uveriću te da je
tvoja budućnost i moja, i sve što budeš uradio ili rekao ja to osporiti
neću.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 57337
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime13/6/2011, 5:32 pm

I.Turgenjev, 1878.

...Mislim o tebi...i mnogo drugih uspomena i slika iskrsava preda mnom-i svuda si ti,na svim putevima svog zivota srecem tebe...

...Niski zidovi male udobne sobice dijele nas od cijelog svijeta...Sami
smo,sami na cijelom svijetu,osim nas dvoje ne postoji vise nista
zivo;iza ovih prijateljskih zidova mrak je i smrt i pustos.Ne vije to
vjetar,ne lije to pljusak,nego to jadikuje i stenje Kaos i placu njegove
slijepe oci.A kod nas je tisina i svijetlo,i toplina i radost;nesto
veselo,nesto djetinje nevino kao leptir-prse oko nas;mi se priljubili
jedno uz drugo,prislonili glavu do glave pa citamo lijepu knjigu;osjecam
kako kuca tanka zilica u tvojoj njeznoj slepocnici,cujem kako zivis,a
ti cujes kako zivim ja,tvoj smjesak radja se meni na licu prije nego
tebi,odgovaras cutke na moje pitanje bez rijeci...Tvoje misli i moje
misli dva su krila iste ptice koja je potonula u nebesko plavetnilo...


...O nezaboravne oci!U koga,kamo ste upravljene sada?Ko prima u svoju dusu vas pogled?...

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 57337
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime22/6/2011, 1:59 pm




Mileni, pred pogubljenje
Milena,
Ljudi nikad nisu toliko zli da ne mogu da cine i dobro delo.
Dobrotom najgorih evo ti nekoliko recenica, bez kojih bih umro mnogo tuzniji nego sto jesam.
Ti si s Hristom jedina tajna koju odajem neprijatelju. Od Hrista sam pozajmio njegovu smrt, Tebi darujem poslednju bol. Otkad sam zavoleo Tebe, cinio sam sve sto sam mogao za Tvoju i nasu ljubav. Jedino nisam mogao svoju sudbinu da promenim. Kada sam i na to bio spreman, Ti to nisi htela. Bila si u pravu.
Boli koje sam ti naneo, otpatio sam zajedno s Tobom. Moleci Te da mi poverujes, ne molim za oprostaj.
Hvala ti i za patnju koja je moju srecu ucinila visom od srece.
Odlazim, Milena. Ostavljam Ti dusu u boru i vetru. Ona je samo Tvoja.
Mi smo bili srecni ljudi. Osmehni se, duso!
Petar


D. Cosic - "Vernik"

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 57337
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime1/7/2011, 8:51 pm

Franc List princezi Karolini Žan-Elizabet fon Zajn Vitgenstajn 1849. godine

Da li osecas svu energiju? Vatreno sevanje fantazije?
Osecas li tu carobnu snagu koja nas okruzuje, zbog koje svasta novo
pronalazimo. Dodji udji, sedi i uzivaj u karuselu slika. Pokazace ti se
snovi, nade, zelje i hiljadu misli, koje kao cvece, sareno i nezno
crtano leti i tece kroz i oko tvog sveta snova. Poklanjam ti najlepse
cvece, svaku rec koja se moze ravnati sa najlepsom ruzom. Odgovaras,
progovaras lepe reci, brzo prolazno onako kako ti je srce komandovalo.
Ljubav gori u meni upekla se u moje srce, da bi ti svu ljubav svoju
mogao pokloniti. Poklanjam ti tako svo cvece moje duse da bi stiglo do
tebe.

Sudbina nas je vodila, spojila da se nadjemo, zauvek i jos vecnost duze!
Moje srce je tebi doletelo i tu ce ostati jer je samo tebi obecano.
Zahvalan sam za ruze iz duse tvoje koje mi poklanjas svaki dan
bezuslovno. Usred prelepih cvetova stojim i mirisem to polje prepuno
lepote. Svaki cvet je kao osetljivi i nezni poljubac sto moje srce
dodiruje.

Cuvacemo i pazicemo, svaki dan nanovo nas mali vrt, pun srece, ljubavi i
raznovrsnog sarenog cveca osecaja. Vecno tu u nasem malom vrtu zelim da
osecam tvoju neizmerno mi potrebnu blizinu, pun paznje i postovanja ...

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 57337
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime8/8/2011, 3:43 pm

Franc List princezi Karolini Žan-Elizabet fon Zajn Vitgenstajn 1849. godine



Oh, dozvoli mi da ponavljam tvoje ime storinu puta, hiljadu puta; jer evo već tri dana ono živi sa mnom, muči me, sažiže me.

Ja ti ne pišem, ja sedim pokraj tebe. Vidim te, čujem te... Večnost u
tvome naručju... nebo, pakao, sve je u tebi, pa čak i više od svega...

Oh! Ostavi me da ludujem u svom delirijumu.

Osrednja, oprezna, uska realnost više mi nije dovoljna. Moramo da živimo punim životima, ljubavima, osećajima...!
Oh! veruješ da sam sposoban za požrtvnovanost, poštenje, trezvenost, samilost, zar ne?

Ali ne govorimo više o tome... sama ispituj, zaključuj, spasavaj me...

Tako je dobro razgovarati sa tobom sada...

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 57337
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime11/8/2011, 9:30 am

Dzems Dzojs - Nori Barnakl
1. septembra 1904.

Dušo, tako sam dobro raspoložen ovoga jutra da ću ti pisati, svidelo se
to tebi ili ne. Nemam za tebe novih vesti, osim da sam mojoj sestri
sinoć ispričao o tebi. Bilo je veoma zabavno. Kroz pola sata idem da se
nađem sa Palmierijem, koji želi da studiram muziku, i proći ću kraj
tvojih prozora. Pitam se hoćeš li biti tamo. Takođe me zanima da li ću
te moći videti ako budeš tamo. Verovatno neću.

Kakvo divno jutro! Ona lobanja, drago mi je da mogu reći, nije noćas
došla da me muči. Kako mrzim Boga i smrt! Kako volim Noru! Naravno
pobožna kakva si, zgražaš se nad ovim rečima.

Jutros sam rano ustao da bih završio jednu priču koju pišem. Kad sam
ispisao jednu stranicu, odlučio sam da umesto toga tebi napišem pismo.
Osim toga, pomislio sam kako ne voliš ponedeljak i da bi te pismo od
mene moglo oraspoložiti. Kada sam srećan, imam neku šašavu želju da to
kažem svakom koga sretnem, ali bio bih mnogo srećniji kada bi mi
podarila jedan od onih cvrkutavih poljubaca koje voliš da mi daješ.
Podsećaju me na pesmu kanarinaca.

Nadam se da od jutros nisi imala one grozne bolove. Idi kod starog
Sigersona da ti nešto prepiše. Biće ti žao da čuješ da moja baba umire
od glupavosti. Molim te, ne zaboravi da trenutno imam trinaest tvojih
pisama.
Svakako daj onaj vojnički steznik gospođici Marfi - mislim da bi joj
mogla pokloniti i čitavu uniformu. Zašto oblačiš te proklete stvari?
Jesi li ikada videla muškarce kako idu unaokolo u Ginisovim kolima,
obučeni u ogromne čupave ogrtače od vune? Pokušavaš li da izgledaš kao
neki od njih?

Ali, ti si tako tvrdoglava da nema svrhe da govorim. Moram ti ispričati o
mom finom bratu Staniju. Sedi za stolom 1/2 obučen, čita neku knjigu i
tiho govori za sebe: “Đavo da nosi ovog čovu” - pisca knjige - “Ko li
je, do đavola, rekao da ova knjiga nešto vredi. Budala tupava! Pitam se
da li su Englezi najgluplji soj na ovom svetu. Đavo da nosi tu englesku
budalu” itd, itd.

Adieu, moja draga prostodušna, razdražljiva dubokog glasa, sanjiva, nestrpljiva Nora. Stotinu hiljada poljubaca.

Džim

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 57337
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime12/8/2011, 11:51 am

Mileva Marić – Albertu Ajnšstajnu

Štajnam Rajh, novembar 1901.


Drago moje ljutito zlato!

Ti opet sutra nećeš doći! Ne jednom si rekao: doći ću u subotu. Tada ćeš
me sigurno iznenaditi. Znaš, kad ne dođeš, ja najednom sagorim! Kad bi
samo znao kako me to ljuto boli, onda bi sigurno došao...

Zar stvarno više nemaš para? Baš lepo! Čovek zarađuje 150 fr. ima hranu i
stanovanje i na kraju meseca, nema ni pare. U subotu više ništa neće
važiti kao izgovor, ako do tada ne dobiješ novac, ja ću ti poslati
nešto...

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 57337
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime27/8/2011, 1:21 pm

Gustave Flaubert piše Louisi Colet Croisset (1847)

Govoriš mi vrlo nježne stvari, draga Muzo. Eh bien, za¬uzvrat primi sve
ono još nježnije no što bi mogla zami¬sliti. Tvoja ljubav prodire u mene
poput mlake kiše, i ja osjećam kako me nataplja do same srži moga srca.


Ne imaš li ti sve što mi je potrebno da bih te ljubio – tijelo, um,
nježnost? Proste si duše i tvrde glave, vrlo malo si kao pjesma, ali
krajnje pjesnička; u tebi nema do dobrote, i sva si poput svojih grudi,
sva bijela i meka na dodir.

One koje sam poznavao, nisu se mogle mjeriti s tobom, i dvojim da se one
za kojima sam žudio mogu mjeriti s tobom. Ponekad pokušavam zamisliti
kako će izgledati tvoje lice u starosti, a meni se čini da ću te
vo¬ljeti kao što te danas volim, a možda i više.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 57337
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime30/8/2011, 7:59 pm

"Ja te samo zelim, ali nicemu se ne nadam da ne bih patio, jer "svi se
ljudi razocaravaju u svojim nadama, varaju u svojim ocekivanjima". Ja se
ne nadam pa se zato necu ni prevariti, necu gorcinom govoriti : ziveh u
zabludi.

I zelja je iluzija, ali zelja bez nade, ovakva kakva je u meni, to je
iluzija blize stvarnosti no iluziji; iluzija koja pomaze coveku da se u
stvarnosti odrzi, a ne da se od nje ogradi.
Moje iluzije su jace, postojanije, no sama stvarnost.

Zasto ne ucinis da ili prestanem da sanjam ili da mi san postane zivlji? Ucini, ja te molim..."

Ljubavno pismo Branka Miljkovica jednoj Ljiljani Ilic

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 57337
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime6/9/2011, 12:40 pm

Wolfgang A. Mozart piše svojoj supruzi Constanzi (1790.)

Draga ženice, imam nekoliko zahtjeva. Preklinjem te da

(1) ne budeš melankolična,

(2) brineš za svoje zdravlje i da se čuvaš proljetnih povjetaraca,

(3) ne izlaziš sama u šetnju – a najviše bih volio da uopće ne izlaziš u šetnju,

(4) da budeš posvema uvjerena u moju ljubav. Dosad nisam napisao nijedno jedino pismo upućeno tebi, a da pred sobom nisam imao tvoju dragu sliku.

(5) da u svom ponašanju ne paziš samo na svoju i moju čast nego i da paziš na svoj izgled. Molim te, ne ljuti se na mene što to tražim od tebe. Morala bi me zbog toga voljeti još više, jer tako više cijenim našu čast.

(6) i na kraju te preklinjem da mi u svojim pismima spominješ više pojedinosti. Veoma bih volio znati je li te nas naš šogor Hofer došao posjetiti dan nakon moga odlaska na put? Dolazi li on vrlo često, kako mi je bio obećao da će činiti? Obilaze li te Langeovi? Kako napreduje portret? Kakvim životom živiš? Sve me to, prirodno, silno zanima.

Wolfgang

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 57337
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime11/9/2011, 6:07 pm

UHVATI U LETU ONIH 2999 Draga moja, imam mnogo zahtjeva. Molim te da: 1.
ne budeš melanholična, 2. vodiš računa o svom zdravlju i da se čuvaš
proljećnog povjetarca, 3. ne izlaziš napolje i šetaš sama – najbolje bi
bilo da uopšte ne ideš u šetnju, 4. budeš potpuno sigurna u moju ljubav.
Do sada nisam napisao ni jedno jedino pismo, a da nisam stavio tvoj
portret ispred sebe. 5. i na kraju te preklinjem da mi pošalješ još
detalja u tvojim pismima. 6. Molim te da vodiš računa o tvojoj časti i o
mojoj, ali isto tako da uzmeš u obzir i to kako izgledaš. Ne ljuti se
na mene što tražim ovo od tebe. Treba da me voliš čak i više nego što
cijenim našu čast. Madam Lojtbeg oprala je moju noćnu kapicu i mašnu,
ali volio bih da možeš da ih vidiš! Blagi bože! Stalno joj govorim:
“Dopustite mi da vam pokažem kako moja Konstanca to radi!”, ali nije
bilo koristi. Oduševljen sam što imaš apetita – ali ko god mnogo jede,
mora mnogo i da kaki – ne, mnogo da šeta, htio sam da kažem. Ali ne bih
volio da ideš u duge šetnje bez mene. Adieu – ljubavi moja – jedina
moja. Uhvati u letu onih 2999 malih poljubaca od mene koji lebde okolo, i
čekaju nekog da ih uhvati. Slušaj, želim da ti šapnem nešto na uvce – i
ti meni na moje – da sada otvaramo i zatvaramo usta – ponovo – i opet i
opet – i na kraju kažemo: “Sve je to Plumpi-Štrumpi”. 6. jun. 1791 god.
Zauvijek tvoj Mocart

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 57337
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime11/9/2011, 6:07 pm

Bajron - Terezi Gvicoli Bolonja,25.avgust 1819.
Tereza moja najdraza. Procitah ovu knjigu u tvome vrtu-Ljubavi moja,ti
nisi bila tu,inace je ne bih procitao. To je jedna od tvojih najdrazih
knjiga,a autor je moja prijateljica.Ti neces razumeti ove reci na
engleskom,ni drugi ih nece razumeti:to je razlog sto ih nisam napisao na
italijanskom. Ali,ti ces razumeti rukopis onoga koji te strasno voli,i
pogodices da je sedeci sa tvojom knjigom ,mogao misliti samo o ljubavi. U
toj reci,prekrasnoj na svim jezicima,a ponajvise na tvom-amor
mio-sadrzan je moj bivsi i moj buduci zivot. Osecam da ovde postojim i
da ce me biti i posle smrti,a sa kojom svrhom ti ces odluciti.Ti si moja
sudbina,osamnaestogodisnja zena,vec dve godine van manastira:voleo bih
da si tamo i ostala,ili da te bar nikad nisam sreo. Ali,kasno je za
sve.Volim te,i ti mene volis,konacno to kazes i ponasala si se kao da je
tako bilo,a to je za mene velika uteha u svemu.Ja osecam prema tebi
mnogo vise od ljubavi i ne mogu da prestanem da te volim. Pomisli
ponekad na mene kad nas Alpi i okean budu razdvajali-ali to se nikad
nece desiti,dok god ti sama to ne pozelis.
Bajron Lord Džordž Gordon Bajron (1788-1824)

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 57337
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime11/9/2011, 6:07 pm

Nero!
Hoćeš li se prezirno nasmiješiti ovoj bijeloj hartiji što je samilosno
primila šapat jednog srca,koje si ti zapalila sunčanim žarom?Nemoj se
smiješiti jer blijeda će hartija proplakati nevidljivim suzama,a krv
kojom su pisane riječi otkinute iz ranjave duše-problijedit će!

Nero-ti ne znaš tko sam i gdje sam.Od tebe me dijeli zemlja i nebo.Sunce
je daleko od tebe,ali ono te grli svojom zlatnom toplinom.Zvijezde su
daleko od tebe,ali one šapuću drhtavim svojim titranjem kroz tihu
ljubavnu noć.Ja sam još dalje od tebe,a ipak-budim te ujutro glasnim
kucajima srca svoga,uspavljujem te uvečer šapatom pjesme zakopane
ljubavi svoje.

Nero!Kad sjedim osamljen u noćnoj tami i slušam šušanj lišća,tad mislim
da je to šušanj haljine tvoje! Kad slušam pjev ptica,mislim da slušam
glas tvoj čarobni!Kad gledam kako se budi sunčani dan,osjećam da si to
ti!Krv iz moje desnice donijet će ti pjesmu,što ju pjevaju moje grudi
tebi.Ne,na svijetu nema ništa dragocijenijeg od bijele hartije i rujne
krvce iz mojih žila.

Da mogu naći hartiju veliku kao cijela zemlja i da na njoj potrošim svu
krv svoga tijela,još mi ne bi moglo srce da išapće svu ljubav što ju
osjećam za te!Ja znam da si nedostiživa,ali sam sretan jer mi je sva
grud ispunjena tobom...

M.J. Zagorka – “Grička vještica”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 57337
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime22/9/2011, 12:26 pm

PRVO MARIJANINO PISMO NOELU


O, ti, moja bezgranicna ljubavi, vidi samo kako ti je, preko svake mere, falio oprez ! Ah, nesrecnice, jedna, prevarena si jer si bila toliko izdasno hranjena laznom nadom, koja oduvek slatkast ukus ima !

Nekadasnja ljubav, koja ti je jos nedavno obecavala puno carobnih zadovoljstava, radosti, neobuzdane strasti, sada ti, ne donosi nista drugo osim smrtnog ocaja koji jos jedino moze da se uporedi sa groznom odsutnoscu koja i jeste uzrok svemu tome. Kako? Taj njegov oprostaj koga i nije bilo, ta jasna neizvesnost kojoj moja patnja koliko god da je domisljata ne moze da nadje ni imena niti izraza koji bi bio dovoljno strasan i koji bi mogao da objasni moje sadasnje stanje tela i duha, oboje razjedano brigom, i umorno, preumorno od cekanja. Zar zauvek moram da se lisim pogleda tih ociju u kojima sam jos nedavno videla more ljubavi, koje su mi darovale valove uzbudjenja, plime radosti i oseke tuge, zbog kojih sam prema svemu ostalom bila gotovo ravnodusna jer mi se sve ostalo cinilo potpuno nevaznim u odnosu na njih, na te oci, koje su trebale samo da se pojave makar i u mojim budnim snovima pa da mi se telo zasiti i dusa napoji? Ah, sada mojim umornim ocima nedostaje iskra svetlosti koju im je davao istinski zivot.

Ali njima, nazalost, od mene vise nista nije preostalo, nista osim obilja suza. Slanih i lepljivih, upornih i bestidnih, gorkih. Ni za sta drugo ih u poslednje vreme i nisam koristila osim za plakanje. Od kada sam saznala da si se odlucio za odlazak vise na njih i ne vidim, od vlage i magle. Sve mi je toliko nepodnosljivo da cu, osecam to celim svojim bicem, za kratko vreme morati da umrem. Pa ipak, cesto mi se u zadnje vreme ucini da nekako rado patim?! Zato, mislim, jer si ti uzrok tome. Dadoh ti celi svoj mladi zivot, jos onda kada sam te prvi put ugledala bila sam spremna na to. Mislila sam, ako bude trebalo da se i zrtvujem za tebe, ucinicu to. Necu pitati ni za cenu ni za posledice. Ucinicu to svojevoljno, cak i sa radoscu. Zato sada hiljadu puta u danu saljem svoje uzdahe da te traze, svuda, na svim mestima i stranama sveta. Da te traze, da te nadju, da ti kazu. Ali, trenutno, jedina nagrada za toliko moga nemira i bola je zalosno ali istinsko otkrice da ce patnja biti moja buduca sudbina.

Moj zivot je bio i ostaje tuzan, i zato ne dozvoljavam sebi mogucnost da pocnem da gajim neku uobrazenu a ustvari sasvim neizvesnu nadu, koju prvi jaci vetar moze da oduva. Stalno, sve vreme me nesto opominje, u pola glasa, ali dovoljno cujno: Prekini, Marijana! Stani! Ti, nesrecnice, nemoj se vise kidati. Uzalud je. Zar ne vidis da je sve uzalud!? Digni ruke visoko, sve do oblaka, oprosti se od uzaludne zelje za svojim dragim. Nikada ga vise neces videti. On je otisao, odjahao, otplovio daleko. Preko brda, preko mora. Pobegao je, nesrecnice, pobegao je od tebe cak u Francusku, i tamo se sada, dok ti ronis gorke suze, on odaje raznim uzivanjima, ne misleci ni trenutak na tvoje patnje. Ne setivsi se tebe cak ni pred spavanje. Sama si bila, sama si, i sama ces i ostati. Sa svom tom tvojom ljubavlju bezgranicnom, sa tvojom zeljom za njim, sa tvojim bolom on ne zna sta ce, ne zna sta bi zapoceo. Zato na tebe i tvoje muke vise cak i ne misli. Ali ne, dragi moj, ipak ne mogu da budem tako nepravedna prema tebi, i da ti tako necasno sudim. Cini mi se da isuvise rado zelim da te opravdam, i da te od svake sumnje oslobodim. Ne zelim vise da imam tuzne misli, necu da verujem da si me zaboravio. Zar nisam vec dovoljno tuzna i nesrecna? Moram li jos da mucim sebe i tim pogresnim sumnjama? Zasto da se trudim da na silu zaboravim svu onu neznu paznju kojom si mi dokazivao svoju ljubav? Necu da zaboravim! Necu da patim! Hocu da se secam! Da pamtim! Bila sam tako opcinjena, toliko odusevljena tvojim neznostima, da bih sada bila zaista pred sobom neiskrena, ili cak i nezahvalna, ako te istom tom ljubavlju ne bih i dalje ljubila, kao u onim divnim satima kada sam zedno i zeljno primala strasne dokaze tvoje ljubavi.

O, jadna ja! Kako je moguce, kako li samo moze biti, da secanje na tako lepe trenutke, nezaborava vredne, sada postaju grozno mucenje?! Mora li, protivno svojoj stvarnoj prirodi, ljubav na kraju svome dovesti do toga, da se srce moje toliko muci, i drhti od bola? Tvoje okrutno poslednje pismo ga je jako ozalostilo. Kucalo je tako neumereno, divlje, da mi je izgledalo kao da hoce da se rastane od mene i podje u svet, da te trazi. Od svih tih snaznih dozivljaja u tako malo dana ja sam dozivela takvu slabost da sam dugo vremena potom ostala da lezim u krevetu. Borila sam se protiv toga da se vratim u svoj jadni zivot koji, svejedno, na kraju moram da izgubim, jer zbog tebe ne mogu i ne smem vise da ga zadrzim. Ali, na kraju sam ipak videla svetlost, iako nisam zelela da je vise ikada vidim. Nadala sam se da sam dovoljno bezgresna da mogu mirno da umrem, od ljubavi. Unapred sam vec bila neizmerno srecna sto vise necu morati da gledam svoje ranjeno srce kako mi se cepa zato jer si ti daleko od mene. Posle svega ovoga neprestano mi je bilo lose.

Ali, ne brinem se mnogo za to, jer je pravo pitanje, mogu li ja ikada vise biti onako zdrava, bez patnje i bolova, ako ne budem mogla vise nikad da te vidim? Odgovor znam dobro i sama. I ti ga znas. Zato podnosim svoju patnju s mirom, i ne zalim se, jer ona, kao i sve drugo, dolazi od tebe. Pitas se sigurno kako i zasto? Ja verujem, eto, da mi je to nagrada za to sto sam te tako nezno volela. I sto te jos uvek volim, sta cu? Odlucila sam da te obozavam ceo svoj zivot, i da nikada vise ne pogledam ni jednog muskarca. I ovo jos hocu da ti kazem: Dobro ces uciniti ako ni ti nikada vise ne budes voleo ni jednu zenu. Upitaj se, da li bi mogao da se zadovoljis sa strascu koja bi bila mnogo manja nego moja sto je bila? Odgovor znas. Mozda ces jednoga dana naci neku zenu lepsu nego sto sam to bila ja (iako si mi, ne jednom, rekao da sam ti lepa), ali nikada vise naci neces ljubav koju si ovde ostavio. Ni vecu, ni snazniju, ni iskreniju. A sve drugo nista ni ne znaci.

Nemoj mi pisati u svojim pismima beskorisne i nevazne stvari! I nikada vise nemoj da mi napises da te ne zaboravim!! Ja stalno mislim na tebe, ne mogu drugacije. Ne zaboravljam ni na obecanje koje mi budi nadu da ces opet, nadam se vrlo skoro, provesti neko vreme sa mnom. Ali se pitam, zasto ne zelis da provedes celi svoj zivot samnom? Kada bi mi samo bilo moguce da napustim ovaj nesretni manastir ne bih vise u Portugalu ostala ni minut. Ne mogu vise da mirno cekam na ispunjenje tvojih davno datih obecanja. Cak mi se cini da ne bih mogla da imam nikakvu meru obzira, niti bilo kakvog opreza. Isla bih s tobom svuda, i volela bih te, gde god da se nalazis. Pa ipak, dobro znam da ne smem da se nadam da bi jednog dana tako moglo i da bude. Ne smem, i necu da hranim takvim razmisljanjima svoju gladnu nadu, koja bi mi time mozda podarila i malo radosti. Ne, ja ne zelim nista vise da osecam, sem svoje ljubavi za tebe, i patnje. Priznajem da je mogucnost da ti pisem, koju mi je pribavio moj brat, izazvala u meni radosno ocekivanje, i za trenutak mi se stisao ocaj, koji me inace gotovo celu ispunjava.

Zaklinjem te, reci mi zasto si morao da me opcinis, kada si vrlo dobro znao da ces jednom pozeleti da me napustis? Zasto si hteo da me napravis nesrecnom? Zasto me nisi ostavio na miru, u samoci moje svakodnevnice, u manastiru? Jesam li ti ucinila mozda nesto nazao? Ne, ne prebacujem ti nista. Ja te samo molim za oprostaj. Nisam sada u stanju da mislim na osvetu. Samo oplakujem moju tesku sudbinu. Cini mi se, sve cesce, da nam je ona sve zlo ucinila onog trenutka kada nas je razdvojila. Sve cega bi ikada mogli da se plasimo da ce nam se zlo desiti, dogodilo se tada. Ali, ja znam da nasa srca ona ne moze razdvojiti. Ljubav je uvek bila jaca od sudbine, i sjedinila nas je za ceo nas zivot. Ako jos uvek uzimas udela u mom zivotu pisi mi. Sto cesce. Toliko cesto koliko mozes. I zelis. Valjda zasluzujem da se malo potrudis i da mi obznanis stanje tvoga srca. Tvoje dalje planove takodje. Ali pre svega: dodji k meni! Sto pre! Ja te cekam.

Zbogom. Ne mogu da ispustim ovaj papir iz ruke, kao ni olovku koja pise mastilom moga srca. Znam da ce sve ovo doci tebi u ruke pa hocu sto duze da budem u vezi sa tobom. Zelela bih i sama da dozivim sudbinu ovoga pisma koga ces cvrsto drzati u svojim rukama, kao i mene nekada. Ne tako davno da se jos toga ne bih secala. Ah, nerazumna sam. A dobro znam da to ne moze biti. Zbogom. Ne mogu vise. Nemam cime ni suze svoje dasprecim da na hartiju ne padaju. Zbogom. Voli me vecno i pusti me, molim te, da jos vise patim.

Marijana

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 57337
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime23/9/2011, 1:11 pm

DRUGO MARIJANINO PISMO NOELU


Cini mi se da se, sasvim nepravedno, podsmevam svojim osecanjima, kada pokusavam da ti pisem o njima. Kako bi bila srecna kada bi o tome mogao da prosudjujes prema makar prema velicini, ako ne i po snazi svojih sopstvenih osecanja! Ali, ja ne smem da se oslonim na tebe. Ne mogu drugacije, moram ipak da ti sve ovo kazem mnogo manjom snagom nego sto zaista osecam, da ne bi trebao tako ponizavajuce da se odnosis prema meni, kao sto to sada cinis, time sto me zaboravljas. To me dovodi do ocaja, a tebi u mojim ocima samo pravi sramotu. Najmanje sto mozes da ucunus za mene je da mi ne odbijes mogucnost da zalim svoju nesrecu. Videla sam je kako dolazi onda kada sam shvatila da si neopozivo odlucio da odes. Tek tada prepoznajem koliko sam se gorko prevarila kada sam mislila da ces biti iskreniji, i da ces se postenije odnositi prema meni, nego sto to muskarac obicno prema zeni cini u doba rastanka. Mislim da me je moja ogromna ljubav, koju osecam prema tebi, izdigla iznad svakog sumnjicavog nepoverenja, i zasluzivala je daleko vise vernosti, nego sto je ja danas kod tebe nalazim.

Tvoja volja, tvoja odluka da me izdas, bila je, na zalost, jaca od svega onoga sto sam ja ucinila za tebe, rado i nesebicno. Ali ipak, bila bih jako nesrecna, kada bi me ti samo zato voleo, jer ja tebe volim i kada bih morala da ti budem zahvalna za svaku tvoju naklonost koja bi proizilazila, ne iz ljubavi, nego iz osecaja obaveze. Od toga sam sada prilicno udaljena, jer vec skoro pola godine nisam dobila ni jedno pismo od tebe. I, ma koliko da mi je zbog toga tesko, krivim samo sebe, i sve pripisujem svom slepilu, koje me je obuzelo onda kada sam ti se sa strascu predala. Bezrezervno. Zar nisam trebala, jos onda, da predvidim da ce moja radost naci svoj kraj pre nego moja ljubav svoj pocetak i sredinu? Razmisljam tako da li sam mogla, tacnije, da li sam smela, da se neobuzdano decije nadam da ces ostati ovde, u Portugalu, i da ces ceo svoj zivot posvetiti meni, kao ja sto sam bila spremna da svoj prepustim tebi? Da li si ikada stvarno hteo da se odreknes svoje karijere, vojnicke slave, otadzbine i da umesto svega toga stalno i jedino mislis na mene? Moja patnja ne nalazi put olaksanja i secanje, uvek samo to secanje i nista vise, na moju prohujalu srecu, na jedini moj pravi zivot, ispunjava me novim ocajem, za koji vise, u meni, nema mesta.

Pustos je svud. Muce me crne slutnje da ce sva moja ceznja za tobom ostati samo ceznja i da je cela ova patnja moje duse uzaludna i da te nikad vise necu videti ovde, u mojoj sobi, ne, u nasoj sobici, onako strasnog, uzavrele krvi, kakav si uvek bio. Hladni zidovi sve su hladniji i tvrdi krevet je jos tvrdji, nestvarno sirok, jer jos neko nedostaje da na njega legne. Ah, ah, ah! Zavaravam samu sebe misleci da su nam makar uspomene iste, kada to vec nije buducnost koja se ogleda u sadasnjosti, a znam jako dobro da su sva osecanja koja su mi ispunjavala glavu i srce, kod tebe izazivala samo strast, i to retku i kratkotrajnu. Sada znam, ali sta to vredi, da sam tada trebala, u tim presrecnim satima, da pozivem svoj razum u pomoc kada me je vec sve ostalo izdalo i da mi on, svojim hladnim nacinom razmisljanja umanji silinu i dubinu moga gresnog uzivanja. Da mi napravi ono sto si mi sada ti uradio, zbog cega bolujem i neutesno patim. Ali, ja tada nisam bila u stanju da mislim na ista sto bi moju radosnu ljubav otrovalo gorkim mlekom maslacka iz koga zmije crpu svoju snagu. Nisam mogla, jer nisam htela da me ista zaustavi u nezasitnom uzivanju koje su mi donosile tvoje brojne neznosti. Isuvise mi je bilo lepo u tim zajednickim satima, da bih mogla da mislim na bilo sta drugo, a narocito na to, da ces jednom ziveti daleko, od mojih ociju i moga srca jos i dalje. Ali, evo, sada se setih, da sam ti jednom, gotovo sapatom, rekla kako slutim da ces me gurnuti u nesrecu. Nisi rekao nista, a moji strahovi su nestali brzo zbog tvoje blizine, koje sam sada tako neutesno zeljna i meni je tada bilo uzivanje da ih prinesem na zrtvenik naseg poverenja i da se, ocarana ljubavlju i tvojim prevrtljivim recima zakletvi bez broja, sva, bez ostatka i sumnje, tebi predam.

Znam ja dobro kako bi mogla da se umanji, ako ne i potpuno izgubi sva ova moja sadasnja patnja, ovaj zivot u bunilu izmedju nadanja i cekanja. Sve bi bilo mnogo lakse, kada te samo ne bih volela! Kakav je to bolni izlaz! Za mene, naravno, jer o tebi vise ne znam sta da mislim. No, hiljadu puta mi je draze da i dalje patim svoje patnje i da podnostim, ako treba, jos i vece muke, nego tvoje lice da zaboravim. Pitam se nekada, da li to vise uopste i zavisi od mene? Ne mogu sebi da prebacim cak ni to da sam, makar i za trenutak, pozelela da te vise ne volim. Tebe treba vise zaliti nego mene. Mislim da je mnogostruko bolje patiti, makar i onako kako ja sada patim, nego biti na tvom mestu i uzivati u praznoj strasti koju ti daju te tvoje silne ljubavnice, tamo, u Francuskoj. Nema tu mnogo od zivota, sigurna sam da i na groblju ima vise emocija, nego u tvom sadasnjem okruzenju. Zato ti ne zavidim ni na cemu, a najmanje na tvojoj ravnodusnoj hladnoci koja se oseca cak do ovde.

Zalim te, ja te zaista, iskreno, zalim. I molim te da probas, ako samo mozes, da me zaboravis. Znamo oboje da sam samo ja zasluzna zato sto ti jos samo mlake, nesavrsene radosti mozes da dozivis i da u njima, ako ti za to pretekne jos koliko snage, slabasno uzivas. Da znas da sam i srecnija od tebe, jer imam vise posla. Mnogo vise nego ti. Pre kratkog vremena sam unapredjena u portirku, ovde, u manastiru. Ali i dalje svi koji samnom razgovaraju misle da sam poludela, jer vise uopste ne znam ni sta me pitaju, ni sta im ja odgovaram. Medjutim, ja mislim da su i sestre skrenule pamecu kada su pomislile da sam u stanju da obavljam tu duznost ovako bolesna, ni mrtva ni ziva. Kada bi samo znao koliko zavidim Emanuelu i Francisku, onim tvojim malim portugalskim slugama! Kako li su samo oni srecni! Cesto se pitam zasto ne mogu ja, kao i oni, da stalno budem u tvojoj blizini? Svuda bih te sledila, sve bih te slusala i sigurno bih ti bila poslusnija. Nista vise ne zelim na ovom svetu, nego da te vidim! Sto pre i da to traje sto duze. Nemoj makar da me zaboravis. Moje ime i lik, ako si vec zaboravio moje osecaje prema tebi. Bicu zadovoljna cak i sa time, ako se nekada setis da postojim.

Ali, ne usudjujem se da ista gradim na tome. Kada sam jos imala tu srecu da te svakodnevno vidjam, varljiva nada da me neces zaboraviti, mi je bila premala. Neopipljiva, nedefinisana, nematerijalna. Ali, ti si me ucio da treba da se povinujem svemu sto zelis. Poslusno, dobrovoljno, ali i bez pogovora. Pa ipak, evo ni sada mi nije zao sto sam te obozabala tih davnih dana, za koje mi se cini da su bili pre stotinu godina. Srecna sam sto si me zaveo. Tvoj grozni, uzasni, bolni, nenadani i nepotrebni odlazak ipak ne moze da okruni ni zrno moje ljubavi koju osecam prema tebi. Zelela bih da ceo svet zna, da sam srecna sto sam sve ono ucinila za tebe. I opet bih! Bez razmisljanja i oklevanja! Ne zelim da pravim nikakvu taju od toga, iako znam da je sve to bilo protiv svakog pravila morala. I ljudskog i crkvenog. Moja jedina cast, moj dobar glas, moja poniznost, kojoj su me ovde poducavali, treba da se sastoji samo u tome da te ceo svoj zivot ovako bezgranicno volim, kada sam vec tako i pocela, onih dana.

To je osecaj iz dubine mog srca, to govori moja dusa i ne kazujem ti sve ovo da bih te prisilila da mi pises, nego da znas da i nadalje samo za tebe disem. Ali, molim te, nemoj se siliti ni na sta. Ne zelim nista od tebe, sto ti nije iz srca i sto sam od sebe ne pozelis da mi das. Guram svesno od sebe sve tvoje dolaze ljubavi koje si mi dao preko volje i koje ces mi, takve, mozda ponovo dati. Naci cu ja vec svoje zadovoljstvo u tome da te izvinem, jer ti mozda pravi vecu radost, to sto neces da se malo pomucis i da mi napises, makar samo jedno pismo, nego sto bi bio srecan kada bi mi ga poslao. Zato ja imam veoma veliku zelju da ti, cak i unapred, oprostim svaku tvoju gresku. Zamisli, jedan francuski oficir je danas, iz puke samilosti i verovatnog osecanja nekakve duznosti, prisao samnom o tebi i to vise od tri sata! Rekao mi je da je Francuska, na kraju ipak sklopila mir. Ne mozes zamisliti koliko sam bila radosna!

Ako je to istina, da li bi ti onda moga oda dodjes po mene i da me povedes sa sobom u Francusku? Ali, znam ja i sama da ne zasluzujem sve to. Ni tvoju ljubav, ni tvoju paznju. Radi zato sta god zelis i kako procenis da je po tebe najkorisnije. Moja ljubav vise ne zavisi od toga kako se ophodis prema meni. Otkada si otisao, nisam bila ni trenutka zdrava i za mene vise ne postoji nikakva druga radost, osim da hiljadu puta na dan izgovorim tvoje ime. Kaludjerice koje znaju za moje jadno stanje u koje si me svojom nepromisljenoscu gurnuo, koje je i inace tesko sakriti, kada se na meni sve jasno vidi, cesto mi prave drustvo, pricajuci mi o tebi. Ja iz svoje sobice sada gotovo vise ni ne izlazim i stalno se prisecam kako si nekada dolazio u nju k meni i neprestano posmatram tvoju sliku, koja mi je hiljadama puta draza, nego ogaj moj jadni i bedni zivot. Cini me srecnom, ali me i bada u duboku tugu, kada pomislim date, mozda, vise nikada necu videti. Kako je moguce, da te vise nikada ne vidim? Da li si me zaista napustio zauvek? Ocajna sam, ocajna sam, tako sam ocajna!

Tvoja nesrecna i jadna Marijana ne moze vise! Ni dana, ni sata. Zivi zivotom pustinjaka, niko joj ne dolazi, nikoga ne vidja. Za nju vise nema ni sunca ni meseca. Samo praznina, nistavilo, tama. I pada u nesvest, cak i pre nego sto je ovo pismo napisala do kraja.

Zbogom, zbogom, smiluj mi se.


Marijana

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 57337
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime25/9/2011, 7:33 pm

TRECE MARIJANINO PISMO NOELU

Sta li ce biti od mene? I sta zelis da uradim? Tako sam daleko od onoga
cemu sam se nekada nadala. Mislila sam da ces mi pisati iz svih mesta na
kojima budes boravio. Zamisljala sam da ce tvoja pisma biti duga i
iscrpna, da ces moju ljubav podgrevati nadom na ponovna vidjenja. Moje
neunistivo poverenje, moja slepa nada u tvoju vernost, trebala je da mi
pribavi neku vrstu mira i ja bih u medjuvremenu zivela u stanju koje bi
mi bilo podnosljivije i sa manje razdiruceg bola u mojim grudima. Cak
sam, nekoliko puta vec, pomisljala na to, da sve preduzmem, kako bih se
oslobodila ove svoje patnje, kada bih bila sasvim sigurna da si me
zaista izbrisao iz svoga secanja. Tvoj odlazak, pa iznenadni napadi
vernosti, onda strah, veliki strah da bih mogla, sa ovolikim nocnim
bdenjem, moje vec naceto zdravlje sasvim da unistim, zatim slaba nada u
tvoj povratak, tvoji hladni poljupci na kraju, tvoj oprostaj, nekako
ukocen i na distanci, odsecno izgovorene reci, kao da si na raportu,
tvoj odlazak za koji si naveo slabe izgovore u sturim recenicama i jos
hiljadu drugih razloga, koji su mi nekada bili potpuno nevazni,
obecavali su mi podrsku kada se budem nasla u nevolji.

Posto sam sve ovo vreme morala da se borim protiv same sebe, svojim
misli I osecanja, nisam mogla da budem jos I dovoljno oprezna po pitanju
ostalih mojih slabosti, niti sam mogla da pretpostavim koliko dugo I
koliko snazno cu sve do sada da patim. Znas li samo koliko sam jadna sto
svoju tugu ne mogu da delim sa tobom, jer sam toliko neutesno I
nepopravljivo sama? Ta cinjenica me, sama po sebi, vec dovoljno ubija, a
ja umirem I od saznanja da ti, kod svoh onih nasih malih neznosti,
nikada zapravo nisi bio do kraja opusten, a kamoli zadovoljan ili
odusevljen. Tek sada, posle svih mojih prizvanih secanja, znam kako su I
koliko lazljivo neisrena bila sva tvoja zaklinjanja, sve tvoje misli I
reci. Cini mi se da si me ti, ustvari, svaki put varao I lagao kada si
mi rekao da si samnom nasamo veoma srecan. Izgleda da ja jedino svome
navaljivanju I neprestanom, do dosadjivanja upornom moljenju, mogu da
zahvalim na silini tvoje strasti.

Hladnokrvno, proracunato, cinicki neiskreno si zamislio plan, kako da me
zavedes. Moju strasnu ljubav si smatrao samo za svoju jos jednu pobedu
koja se broji, ali se brzo zaboravlja I napusta. Tvoje srce nikada nije
nista duboko ni osecalo, a kamoli prezivljavalo. Zar nisi zbog toga u
sebi bar malo nesrecan? Zar te zaista nije ni najmanje sramota da si
samo taj dobitak, moju telesnu predaju, izvlacio iz mojih strastvenih
osecanja prema tebi? I kako je to moguce, da te, uprkos tako velike moje
ljubavi, ja nikako nisam uspevala da ucinim srecnim, ili savrseno
srecnim, sto mi je I bila namera? Zao mi je, veruj mi da mi je zao I to
samo zbog tebe, sto si izgubio bezgranicne radosti koje si imao. I koje
si, da si hteo, jos uvek mogao da imas. Ali, nisi ih hteo. Da li ih
zaista nisi hteo? Kada bi ih samo poznavao, verovatno bi rekao da su
lepsa nego uzivanja u tome sto si me prevario.

Osetio bi da je covek mnogo sretniji I dublje oseca kada I sam snazno
voli, nego kada samo biva voljen. Ne znam vise sta sam, niti sta
zapravo, sada cinim. Ne znam ni sta zapravo zelim. Razapeta sam izmedju
hiljadu protivrecnih zelja, kao osudjenik koga vezu za repove konja pa
ih nagnaju u kas. Tako se I ja sada napinjem da sebe objasnim. Moze li
covek ovakvo jadno stanje uopste da zamisli, ako vec ne moze ni sebi ni
drugima da ga objasni? Volim te bezgranicno I mnogo si mi drag da bih ti
ikada pozelela ovakve patnje. Morala bih se pre toga ubiti. Verovatno
se ne bih ubila, ali bih, sasvim sigurno, umrla od bola kada bih bila
sasvim sigurna da vise nikada neces naci svoj mir, da ti je zivot kosmar
I patnja, da potajno I krijuci se I od sebe samog, places I ne
prestajes I da ti je sve ostalno odurno, do groze odbojno I strano.

Ja svojoj patnji, priznajem, nisam dorasla. Kako bih onda mogla da
podnesem bol koji bi mi priredila tvoja neizmerna tuga, sto bi me jos
vise pogodilo, nego ova moja sopstvena? Pa ipak, ne mogu da se odlucim
za to da iskreno pozelim da vise ne mislis na mene. I, ako hoces da ti
kazem pravu istinu, strasno sam ljubomorna na sve sto ti sada pricinjava
manju ili vecu radost, na sve sto te sada u Francuskoj odusevljava. na
sve sto zavredjuje tvoju paznju. Na sve sam ljubomorna I ljuta. Ne znam
ni zasto ti uopste pisem. Vidim da ces imati samo sazaljenje prema meni,
a to je jedino sto ne zelim. Ne od tebe. Cesto se sama na sebe
strahovito naljutim, kada pomislim sta sam sve svesno I nesvesno
zrtvovala. Izgubila sam svoj dobar glas. Izlozila sam se ljutnji mojih
dokonih rodjaka. Izlozila sam se bicu tvrdih zakona, koji su u ovoj
zemlji za kaludjerice veoma strogi. Izlozila sam se tvojoj bezosecajnoj
nezahvalnosti I cinicnoj ravnodusnosti, koja mi od svih nevolja najteze
pada. Ona mi izgleda kao najveca nesreca. Ipak, osecam sasvim jasno,
kako moje zaljenje, moja snazna griza savesti, moji prekori tebi, nisu
do kraja iskreni. Znam, sasvim sigurno, da bih se zbog tebe, izlozila
jos vecim opasnostima. Bila bih pocastvovana I to bi mi bila zalosna
cast, da sam svoj zivot I svoju devojacku I monasku cast zbog tebe
stavila na kocku. Nekada se pitam, zar zapravo sve to nije vec ranije
bilo predodredjeno?

Zar vec ranije nije bilo negde zapisano da ono najvrednije sto posedujem
stavim tebi na raspolaganje? Da bas tebi poklonim ono sto se samo
jednom poklanja? I zar ne treba da zbog toga budem od sveg srca radosna?
Cini mi se kao da vise nisam toliko srecna zbog svoje patnje, a nisam
ni radosna zbog svoje prevelike ljubavi, iako, na zalost, vise nisam ni
tako zaslepljena, da bih I dalje bila zadovoljna tvojim oholim odnosom
prema meni! Ja I dalje zivim. Ja, nevernica I lakovernica, cinim isto
toliko stvari da bih odrzala svoj zivot, koliko I da ga izgubim. Ah.
mogla bih sada I da umrem, da umrem od stida koji me obuzima. Da li je
toliko mnogo gorkog ocaja I patnji moga srca sadrzano samo u pismima? da
sam te volela, kako sam ti hiljadu puta vec rekla, zar ne bih do sada,
vec odavno bila mrtva? Jadna ja, nesrecnica. Ovako ziva, znaci da sam te
lagala, kao sto si I ti lagao mene, kao da sam te prevarila. Ti bi
trebao da se zalis na mene! Ti! Ah, zasto se samo ne pozalis? Videla sam
te kako odlazis I vidim te svakog dana takvog. Vise ne mogu ni da se
nadam da cu te ikada vse ponovo videti. Pa ipak, ja jos uvek disem.
Izdala sam te, izdala, I zato te molim za oprostaj. Ali, ti nemoj da mi
oprostis. Budi strog prema meni. Gotovo isto kao prema svom regimentu.
Nemoj ni da pomislis da su moja osecanja dovoljno snazna.

Neka bude sve tako,da te je tesko zadovoljiti, umilostiviti i smeksati.
Nemoj dozvoliti svojim osecanjima, ako I postoje, da isplivaju iz dubine
tvoje duse. Neka ostanu tamo zakljucana. Za sva vremena! Napisi mi da
zelis da umrem od ljubavi za tobom. Trazi da to bude zalog nase ljubavi.
I, zaklinjem te, budi na taj nacin uz mene, da bih mogla da prevazidjem
slabosti svog pola I da bih mgla svoju neodlucnost da zavrsim sa pravim
ocajem, koji ne zna za milost. Moj tragican kraj bi te, sigurno,
prisilio da mislis na mene. Sama uspomena na mene bi ti bila draga I ti
bi mozda istinski bio pogodjen zbog jedne neobicne smrti. Opet bi moje
ime i lik u tebi probudili emocije. Zar to nije bolje stanje od ovoga, u
koje si me doveo? Zbogom, volela bih da te nikada nisam videla!

Ah, sada osecam sasvim jasno, kako je lazljiv i tezak ovaj osecaj i
znam, u ovom trenutku, dok ti pisem, da sam hiljadu puta radije nesrecna
sa ovom mojom ljubavlju koju sam ti darovala, nego da te nikada nisam
videla I zato trpim svoju zlu sudbinu, bez da se bunim, jer ti nisi hteo
da mi on, taj moj nesrecni zivot, prodje bar malo lepse. Zbogom. Obecaj
mi tek toliko da ces me nezno zaliti kada umrem. Jer, umrecu ti od
tuge. Kada bi bar silina mojih osecanja mogla da ti izazove gadjenje i
odbojnost prema svemu drugome. To bi mi bila sasvim dovoljna uteha. I,
ako moram da te izgubin, necu barem da te drugoj zeni ostavim. Zar ne bi
bilo surovo od tebe ako se ustanovi, kako ja mislim, da se ti zapravo
sluzis mojim osecanjima i ocajem, kako bi se ti sam pokazao vrednim
ljubavi I da bi dokazao da si bio u stanju da probudis ovu ogromnu
strast? Jos jednom, zbogom. Pisem ti pisma koja su preduga. Ne uzimam
dovoljno obzira na tebe, molim te za oprostaj I predajem se varljivoj
nadi da ces imati milosti prema jednoj jadnoj, neuracunljivoj zeni. Pre
nego sto te je zavolela nije bila takva, kao sto znas.

Zbogom. Izgleda mi da ti precesto pisem o nepodnosljivom stanju u kome
zivim, cekajuci svoj prirodni kraj, za koji bih volela da bude sto pre.
Pa ipak ti, u dubini svog bolnog srca zahvaljujem za ocaj koji mi
donosis I mrzim mir u kome sam zivela pre nego sto sam te poznavala.

Zbogom, moja strast je poput plime svakog casa veca. Ah! A koliko toga jos imam, samo kad bi znao, da ti kazem!

Marijana

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 57337
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime26/9/2011, 8:51 pm

CETVRTO MARIJANINO PISMO NOELU – prvi deo

Tvoj porucnik mi je nedavno u poverenju rekao, da vas je bura prisilila
da pristanete u nekoj luci, u kraljevstvu Algarve. Strasno se bojim da
si na putu morao da se mucis i taj strah me je tako snazno drzao sve
vreme, da vise nisam mogla ni na svoju patnju da mislim. Da li si
siguran da se taj tvoj porucnik dovoljno brine za tebe i da pazi da ti
se nesto slucajno ne dogodi? Ako nisi, zasto je onda on bolje obavesten
od mene o svemu sto se sa tobom zbiva i zasto mi nista nisi tako dugo
napisao? Duiboko sam nesrecna, jer nisi od svoga odlaska nasao ni
najmanju priliku da mi pises i jos vise sam tuzna, jer znam da si za to
imao brojnih mogucnosti. Ali, to ipak nisi ucinio. Ta nepravda prema
meni kao i tvoja nezahvalnost su, jednostavno, bezgranicni! Ali, ja bih
bila neutesna ako bi ti zbog toga navukao na sebe neku nesrecu i mnogo
mi je draze da to ostane nekaznjeno, nego da ja budem osvecena.

U bilo kom obliku i od bilo koga, pa cak i od samog dragog Boga. Borim
se protiv svega, sto bi izgledalo ili me cak i uverilo u to da me vise
ne volis. Radije se prepustam svojoj masti, slepo i bezgranicno
prozivljavajuci nasu strast jos jednom, nego da pretpostavljam razloge o
tome zasto si toliko mlak prema meni. U odnosu na moju kolicinu
ljubavi, ti si skoro bezosecajan. Koliko si samo sadasnje patnje i bola
mogao da mi ustedis, da je tvoje ponasanje u prvim danima naseg
poznanstva bilo takvo, kao sto mi danas, vec neko vreme, izgleda.
Hladno, sa srcem koje se u svemu tom ledu i snegu vise ni ne vidi. Ali,
lako je sada pametovati. Ko se, uostalom, ne bi dao prevariti oid
tolikog navaljivanja? Od tolike nezne paznje i komplimenata? Od lepih
reci i postupaka? Kome sve to ne bi delovalo potpuno iskreno? O, kako je
tesko sumnjati u iskrenost onih koje silno volimo! Znam da ti jhe i
najmanje izvinjenje dovoljno da umiris svoju savest pred sobom, zato se i
ne trudis nesti narocito da me ubedis u istinitost tvojih pogleda na
nasu ljubav. Sigurno i zato sto vrlo dobro znas da je moja ljubav odavne
spremna da ti verno sluzi i da nija sama nemam srca da trazim krivicu
kod tebe, osim da iskusim radost od toga sto sam ti sve, bas sve,
oprostila.

Jer, ja te razumem bolje od ikoga, cak i od tebe samoga. Onih dana kojih
ne volis, viodim, ni da se secas, iscrpeo si moju snagu svojim recima,
navaljivanjem i poljupcima, zapalio si, pa rasplamsao do neslucenih
visina strast u kojoj sam gorela toliko vremena, i koja se nije ni
smanjivala ni gasila, jer ju je razbuktavala sama tvoja blizina, a tvoje
svakodnevne zakletve na koje te nisam prisiljavala, ucinile su me
sigurnom i uspavale su moju devojacku opreznost i katolicku budnost.
Ucinio si me sigurnom, zasticenom od ljudi, glasina, izopacenih pogleda,
sumnjicena i zlobnog saputanja. Moja snazna naklonost tebi me je
konacno pobedila, a posledice tih vedrih, srecnij, bezbriznih pocetaka
su ove moje suze i uzdasi, tuzna smrt svoh mojih osecaja i moj sopstveni
kraj, kome ne nalazim leka.

Da, istina je, dozivela sam iznenadjujuce divote onda, kada sam te
volela. I kada si ti voleo mene, makar mi se to samo i cinilo. Ali, sada
me svi ti lepi sati kostaju strasnih bolova i nocnih mora. Svi uzdasi
moje duse, koje ti naravno, ne cujes, bezmerno su veliki i tobom
izazvani. Da sam se tvrdoglavo borila protiv tvoje ljubavi, da sam se
branila, dala bih ti barem razloga za patnju ili ljubomoru. Tada bi,
sigurno, jos vise usplamteo zamnom. Eh, da si samo tada u mome ponasanju
video i zrno proracunatosti, da sam svoj razum stavila ispred svoje
naklonosti koja mi je izmakla iz ruku pobegavsi u zaljubljenost, morao
bi sada da me kaznis, mozda cak i grubo i da iskazes svoju moc nadamnom.
Naravno, da bi moji napori da se odbranim bili uzaludni, kao sto oboje
znamo da bi ti u svojim namerama bio uspesan. Ali, sta sam zapravo mogla
da ucinim, kada si mi se dopao jos i pre tvojih prvih reci ljubavi? Pa,
ja sam te zavolela daleko ranije, nego sto sam cula tvoj glas kako mi
ista govori!

A kada si mi dao dokaze tvoje ljubavi, bila sam kao bujicom poneta i bez
traga odnesena, sasvim se prepustajuci svojoj ljubavi. Slepoj, jer mi
se sada sve ovo i desava, zato sto sam tada bila slepa. Tek sada, posle
svih besanih noci i predugih dana, vidim dobro, da sam bila slepa,
zapravo samo ja. Ti nisi bio cak ni zaslepljen. Zato se i pitam toliko
mnogo puta, kako si samo mogao da dozvolis da zapadnem u ovakvo stanje
cemera i jada, u kome se vec predugo nalazim, jer od kada te ovde nema,
ja viose i ne zivim, vise licim na sparusenu biljku, koja samo
prezivljava. Sta li si samo hteo sa svim mojim silovitim osecanjima,
kada ti ona uopste nisu bila potrebna? Mora da su te samo opterecivala,
kao torbe pretrpane dosadom i, za tebe, izgubljenim vremenom. Ti si
znao, sasvim dobro si znao, od püocetka si bio svestan toga, da neces
oststi zauvek ovde, u Portugalu. Ali, zasto si bas mene izabrao, da me
unesrecis kada odes? Sigurno si mogao u bilo kom ovdasnjem selu da
nadjes neku zenu koja bi ti bila dobra, koja bi ti odgovarala u svemu,
koja bi ti bila i lepsa nego ja. I sa njom si mogao da provodis ugodne
sate, kao i samnom.

Sve si isto mogao da nadjes kod njih, sto si nalazio i kod mene, ako si
zaista trazio samo prazno zadovoljstvo za svoje telo i prazan duh. Dusa
ti, izgleda, uopste nije bila vazna. Ali, pravu ljubav sam ti nudila
samo ja. Ljubav i strast, koji su ti, sada pocinjem da verujem u to, kod
mene samo smetali. Svaka od tih seljanki bi ti bila verna tman toliko,
koliko tebi i treba, samo dok ti je pred ocima. To malo provedenog
vremena zajedno bi je tesilo kada biste se rastali, a ti bi to mogao da
ucinis kada god pozelis. Bez grize savesti, bez prekorevanja samoga
sebe, bez mogucnosti da ispadnes grub, neotesan i neveran. Ovako, tvoje
ponasanje sada lici na jednog tiranina, koji osim okrutnosti, nista
drugo ni ne nudi. Neumorno trcis za zadovoljstvima, trazeci stalno nove
nacine, kako da probudis dopadanje kod one koju bi odabrao kao svoju
zrtvu i koja bi trebala da se, po mogucnosti, u tebe i zaljubi. Ne uvek
bolesno i bezuslovno, strasno. Ah, zasto si samo tako okrutno grub prema
srcu koje ti bezuslovno pripada? Znam da se vrlo lako mozes okrenuti od
mene, cak i protiv mene, kao sto sam se ija, svojevremeno, okrenula ka
tebi.

Naravno, ja bih se branila. Za to mi ne bi trebala sva moja ljubav i bez
da uobrazim da sam sa time nesto narocito i posebno proizvela. Ja bih
bila otporna jos i protiv stotinu drugih razloga nego sto si bili svi
tvoji razlozi, kojih, u stvari, i nije bilo onda, kada si me onako
sramno odbacio i napistio. Bezeci po noci, bez glasa, cak i bez topota
konjskih potkovica. Ponavljam ti opet: svi ti razlozi, koje bi se
potrudio da pribavis, bili bi slabi da me nateraju ili ubede da treba da
te se odrekne. I sve sto bi pokusalo da mi te otme nema tu snagu koju
imam ja u nameri da to ne dozvolim! Ali, tebi ni onda to nije bilo
narocito vazno. Hteo si, jednostavno, da iskoristih izgovore koji su se
sami nametali, toliko koliko nedostajes ti meni. Porodica? Nema te
porodice kojoj vise trebas, nego sto si potreban jednoj unesrecenoh
zeni. Uostalom, tvoja porodica bi ti vec pisala da stvarno nisu mogli
bez tebe. Zar stvarno ne znas koliko sam ja morala da istrpim zbog tebe,
od strane moje porodice? Koliko prekora, koliko ljutnje, koliko
svakodnevnih prebacivanja? Tvoja cast te je, kazes, obavezivala da odes.
A ja? Da li sam se ja ikada pred tobom ili zbog mog odnosa sa tobom,
brinula za moju cast? Valjda je i ja, ma koliko ti to cudno izgledalo i
ma koliko ona mala bila, imam. Ti si bio prisiljen da sluzis svome
kralju. ali, ako je istina, samo polovina od onoga sto o njemu kazu, on
sasvim sigurno ne treba tvoju podrsku i vrlo bi te lako izvinio, da nisi
dosao. Od brojne svite oko njega, nisam sigurna da te i primecuje, osim
kao broj bez neke izrazajnije karakteristike.

Zasto to da krijem, kada i sam verovatno naslucujes, bila bih presrecna
da smo nase zivote mogli da spojimo u jedan i da ga, u Bozijem miru,
provedemo zajedno. Ali, posto iuzgleda da ovo mora bas ovako da bude, da
nas ovaj grozni rastanak zauvek razdvoji, moram i u njemu da nadjem
razloga za zrnce srece. I ja ga, na moje veliko zadovoljstvo,
pronalazim, ako ni u cemu drugome, ono u cinjenici da te nisam
prevarila. Ni za sve na svetu ne bih mogla da budem neverna, ne bih
mogla ni da pomislim da ucinim nesto tako strasno. Kako? A ti, koji si
znao sve dubine moje ljubavi i moga srca koje je kucalo samo za tebe, ti
koji si znao za svu moju neznost, koju sam ti darovala, ipak si mogao
da pomislis da me napustis. I ne samo da pomislis! To si cak i ucinio!
Mada si znao i to da ces me time gurnuti u neminovni ocaj kome sleduje
ogromna tuga, apatija i bolest. Ti cews me, bez sumnje, zaboraviti.
Brzo. Ili ubrzo. i jos ces me se setiti samo kada me budes, u svojim
uspomenama, zrtvovao novodolazecoj strasti. Ja dobro znam da te volim
kao neka luda, bez pameti. Pa opet se ne zalim ni na sta. Ni na svoje
divlje srce, uzbudjeno i na sam pomen tvoga imena, davno sam se pomirila
sa njegovim neprestanim jecajima i uopste ne bih, cini mi se, vise
mogla da zivim bez te naopake srece koju uvek nadjem medju hiljadama
bolova i koja mi tako dugo greje dusu u ovom mrazu oko mene i u meni:
tebe volim i cinicu to do kraja zivota. Ali, taljubav je stalno pracena i
pritiskana neizmenicnom mucninom i odvratnoscu, veruj mi, vrlo cesto i
gadjenjem koje osecam za sve ostale stvari. Kako je posle tebe u mom
zivotu jos i ostalo mesta za nesto?

Moja familija, moji malobrojni prijatelji, cak i ovaj, meni nekada vrlo
dragi manastir, sve mi je postalo nepodnosljivo, sve me pritiska kao
nebo, koje ce se svakoga trenutka obrusiti na nas gresne. Postala sam
ljubomorna cak i na ovu svoju ljubav prema tebi, da mi se cini, kao da
sve sto radim, sve moje duznosti i obaveze, zavise jedino i samo od
tebe. Da, ja sebi prebacujem i to cinim vrlo cesto, ako mi se desi da
svaki trenutak svog bednog zivota ne posvetim tebi. Ako nadjem smisao u
nesem drugome. Sta da radim, jadna ja? I pitam se, da li cu ikada uspeti
da prezivim, da li su uspeti da nadzivim samu sebe i ono cime se moje
telo, moj um i moja dusa stalno bave, da bih nekada, posle mnogo godina,
mogla da vodim jedan miran, skruseni zivot, koji gotovo to i da nije?
Ova praznina koja mi se postepeno uvlaci i kosti püoput jeze u hladnim
danima, ova praznina, koja me sve cesce ispunjava, ovo odsustvo osecaja,
mi ni najmanje ne odgovaraju. Predugo sam zivela drugqacije da bih se
sada na ovo lako navikla, ako ikada i uspem u tome, da mi ova navika
postane uobicajeni nacin zivljenja. Ceo svet je vec primetio kako se
moje bice u potpunosti promenilo, kako mi je ponasanje drugacije, a
narocito, kakvo mi je raspolozenje. Tacnije receno, sada vecinom,
neraspolozenje. Nasa nastojnica, kaludjerica koja nam je svima kao majka
mi je, prvih dana, sa puno gorcine govorila o tome. Kasnije, kada je
videla koliko mi je tesko i da to kod mene nije nikakav prolazni hir,
redovno je dolazila da me tesi i savetuje. Ne znam vise sta sam joj sve
odgovarala, ali, mislim da sam joj sve priznala. Cak i najstroze sestre
osecaju sazaljenje prema meni, narocito prema mome stanju. Prihvatile su
moju tugu, kao da mi zavide na njoj i sada su mnogo obzirnije prema
meni.










__________________

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 57337
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime29/9/2011, 8:05 pm

PETO MARIJANINO PISMO NOELU – prvi deo

Pisem ti poslednji put. I nadam se da cu moci svojim recima i celim
nacinom ovog pisma da ti dam do znanja da si me konacno ubedio: ti me ne
volis vise i samim time, ni ja ne smem vise tebe da volim. Zbog toga cu
ti prvom sledecom prilikom vratiti sve sto mi je ostalo od tebe. Ne
treba da strahujes, necu ti pisati vise.

Cak ni tvoje ime necu napisati na paket. Zamolila sam Donu Brites da sve
te sporedne stvari obavi za mene. Ona je navikla od mene da joj
poveravam jos sasvim druge tajne. U njenim rukama je posiljka bolje
zbrinuta, nego kod mene. Ona ce sve potrebno uciniti i ja mogu biti
sigurna da ces dobiti narag svoju sliku i narukvice koje si mi poklonio.

Ali, moja zelja je da ti znas: od pre nekoliko dana sam itekako u stanju
da zaloge tvoje ljubavi iscepam ili spalim, iako su mi bili iznad svega
dragi. Ali, ja sam ti vec toliko slabosti dokazala da ti verovatno ne
mozes da verujes da sam u stanju da ucinim tako ocajnicko delo. Zbog
toga zelim da svu muku okusim koliko meje kostalo da se odvojim od toga,
ako ti sa time bar malo muke mogu prirediti.

Na moju sramotu,moram da ti priznam, a i za tvoju sramotu, da mi je vise
stalo do toga, nego sto bih zelela da ti priznam, sve te sitnice toliko
su me vezivale za tebe, da sam osecala kako bih ponovo morala da
razmislim i da mi je potrebna cela moja snaga da bih se svake
pojedinacno od njih odvojila, cak i u vreme kada sam sama sebe
ubedjivala da nisam vise vezana za tebe.

Ali, kada neko ima toliko razloga kao ja, biva lako gotov sa svime time.
Dala sam sve te sitnice Doni Brites... Koliko me je samo suza kostala
ta odluka! Posle beskrajnih uzbudjenja i hiljadu neizvesnosti za koje ti
ne znas i o kojima ti sigurnonecu polagati racune, zaklela sam se da
nikada vise ne govori samnom o tome, da mi ih nikada vise ne da, cak i
kada bih je za to molila, ako bih nekada zelela da ih vidim. A onda sam
je zamolila da ti sve to posalje natrag, bez da mi nesto o tome kaze.

Spoznala sam prekomer moje ljubavi kada sam uspela cvrstom voljom da se
odlucim da se svih tih uspomena resim. Bojim se da se ne bih usudila na
taj poduhvat, da sam znala za nebrojene teskoce i koliko borbe ce to da
me kosta. Ubedjena sam da bih manje patila da sam te uprkos tvojoj
nezahvalnosti i dalje volela , nego da te sada za uvek napustam.

Uvidela sam da si mi manje bio vazan, nego moja strast i zasudjujuce
puno muka me je kostalo da je pobedim, posto sam te zbog tvog
povredjujuceg ponasanja zamrznula.

Ponos koji je svojstven za moj pol nista mi nije pomogao kada sam morala
da donesem odluku protiv tebe. Ah! Stalno sam iznova trpela tvoj
prezir. Istrpela bih i tviju mrznju i svu ljubomoru koja bi dila
probudjena u meni ako bi jednu drugu voleo, bar bih onda morala da se
borim protiv nekog osecaja.

Ali, tvoja ravnodusnost mi je nepodnosljiva. Tvoje besramno prijateljsko
zaklinjanje i smesne ljubaznosti u tvom poslednjem pismu su mi pokazale
da si sva moja pisma dobio koja sam ti pisala i da u tvom srcu nisu
naisla ni na najmanji odjek, iako si ih procitao.

Nezahvalno, ali ja sam jos uvek dovoljno glupa da sam ocajna, jer se ne
mogu predati nadi da nisi dobio moja pisma i da ti ih nisu predali.
Tvoja otvorenost mi je odvratna. Jesam li te molila da budes iskren
prema meni i da mi istinito odgovoris? Zasto mi nisi ostavio moju
strast? Samo nisi trebao vise da mi pises.

Nisam htela sve da saznam. Zar nisam dovoljno nesrecna, da moram jos i
da te molim da imas vise obzira prema meni kad si me vec prevario? Zar
nisam dovoljno nesrecna da nisam u stanju da te izvinim? Znaj da sam
uvidela da nisi vredan svih mojih osecanja i da sve tvoje lose osobine
dobro poznajem.

Ali, zaklinjem te (ako sve sto sam uradila za tebe zasluzuje da uzmes
malo obzira na moje najdublje molbe uzmes malo paznje), zaklinjem te:
nemoj vise da mi pises i pomozi mi da te potpuno zaboravim. Mozes li mi,
makar samo u znakovima dati do znanja, da ti je ovo pismo napravilo
brige, mozda bih ti poverovala.

I mozda bi tvoje priznanje i tvoja saglasnost sa njegovim sadrzajem u
meni probudili ljutnju i neraspolozenje i sve to bi moglo ponovo da
izazove bes kod mene. Dakle, nemoj da se brines o onome sto ja radim. Ti
bis igurno sve moje planove i razmisljanja odbacio, ako bi se na neki
nacin umesao.

Ne zelim da znam kakav utisak ti je moje pismo ostavilo. Nemoj da me
uzemiravas u stanju koje sam si napravila. Cini mi se da bi mogao da
budes zadovoljan sa stanjem koje si mi priredio (sta god da je bila
tvoja namera, da me unesrecis). Nadam se da cu tokom vremena uspeti iz
toga da izvucem mir za sebe.

Necu te mrzeti, to ti obecavam. Ne verujem snaznim osecanjima, tako da se ne usudjujem vise da im se prepustim.

Sigurna sam da bih ovde u zemlji verovatno nasla vernijeg ljubavnika..
Ali ah! Ko ce jos moci da mi pokloni ljubav? Da li bi strast drugog
muskarca uopste mogla da ostavi utisak na mene? Da li jemoja ljubav
ostavila utisak na tebe? Zar ne osecam jasno da jedno srce koje je
jednom bilo duboko dirnuto nikada ne moze da zaboravi ono sto mu je
prouzrokovalo snazna uzbudjenja koje ranije nije poznavalo, ali za koja
je u stanju da ih oseca.

Osecam da se sve kretnje mog srca upravljaju prema idolu koji je sam
sebi napravio, da njegove prve misli pre rane nisu niti zacelile, niti
mogu biti izbrisane da sve strasti koje mu se nude u pomoc i pokusavaju
da ga ispune i zadovolje ga, lazno obecavaju jednu snagu osecanja koja
nikada vise ne moze da se nadje. Svu strast koju trazi, bez ikakve volje
da je nadje, mogla bi mu najvise dati do znanja, da mu nista nije tako
vazno kao secanja na njegove bolove.

Zasto si mi pokazao nesavrsenstvo jedne veze koja ne sme vecno da traje i
patnju koja neminovno sledi svakoj ljubavi kada ne postoji obostrano? I
zasto se slepa naklonost i grozne posledice obicno lepe za nas i
odredjuju nam da volimo coveka koji oseca ljubav za drugu?

I kada bih bila zadovoljna sa nekom novom vezom, cak i kada bih nasla
nekog muskarca koji bi imao ozbiljne namere, osecam toliko sazaljenja
prema sebi, dabih morala stvarno da pogazim svoju strast kada bih
najgoreg coveka na svetu dovela u stanje u kakvo si ti mene doveo. Iako
nisam obavezna da te stedim, ne bih mogla da se odlucim na to da ti se
tako surovo osvetim, cak i kada ne bi od mene zavisilo, sto bi
predstavljalo jednu promenu koju niti vidim da je moguca, niti je
ocekujem.

Trenutno trazim razloge da te izvinem i razumem, da jedna kaludjerica
nije vredna ljubavi. Pa ipak mi izgleda tako, kada bi covek bio u stanju
da razlozno razmisli o svom izboru, morala bi kaludjerica da ima
prednost nad svim ostalim zenama. Nista je ne zadrzava da stalno misli
na svoju strast, ne zadrzavaju je hiljadu drugih stvari koje inace zene u
svetu zanimaju i interesuju.

Izgleda mi da ne mora da bude bas prijatno kada se gleda kako voljena
zena uvek obraca paznju na hiljadu neznosti i muskarac mora da poseduje
jako malo neznosti da bi to podneo (bez da bude ocajan zbog toga), da
ona stalno govori samo o zabavama, haljinama, sminki i izlascima.

Covek je uvek iznova izlozen novim ljubomorama, ali uprkos tome, zene
moraju da cine usluge i obavezne su da razgovaraju sa svim mogucim
ljudima. Ko moze da bude siguran da niko ne oseca ni najmanje
zadovoljstvo pri takvim prilikama i da svoje muzeve trpe samo uz mucnu
odvratnost i da ni najmanje strasti ne osecaju?










__________________

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 57337
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime30/9/2011, 11:35 am

PETO MARIJANINO PISMO NOELU – drugi deo


Ah, koliko li samo nepoverenja u njima budi, ako oni koji su im dragi ne traze od njih da im se polozi racunica do najsitnijih detalje, kada on bez nemira i straha sve veruje, sto im one kazu i gledaju puni poverenja i dusevnog mira kako one obavljaju sve te obaveze! Ali ja ne zelim da ti dokazujem nesto sa dobrim razlozima, da bi morao da me volis.

To su nepodobna, losa sredstva, a ja sam upotrebila mnogo bolja, pa opet nisu nista pomogla. Znam svoju sudbinu isuvise dobro da bih pokusala da je promenim ili nesto ucinim protiv nje. Ceo svoj zivot cu biti nesrecna. Zar to nisam bila i kada sam mogla dan za danom da te vidim?

Umirala sam skoro od straha da mi mozda neces biti veran i stalno sam htela da budes u mojoj blizini. Bila sam u strahu od opasnosti kojoj si se izlagao kada si ulazio u manastir, a kada si bio u vojsci, bila sam polumrtva od straha, bila sam ocajna sto nisam bila lepsa i dostojnija tebe, bunila sam se sto nemam bolje poreklo, ponekada sam verovala da naklonost koju osecas ka meni bi mogla mozda da ti steti.

Bilo bi mi kao da te ne volim dovoljno, plasila sam se ljutnje mojih rodjaka koja bi mogla da se usmeri protiv tebe, bila sam u jadnom stanju, istom onakvom kao sada. Da si mi dao dokaze tvoje ljubavi od kada vise ne zivis u Portugalu, sve bih ucinila da odem odavde, maskirala bih se i dosunjala bih se do tebe.

Ah! Sta bi bilo od mene, kada se ti ne bi vise brinuo za mene, a ja bih bila u Francuskoj? Koja strahota! Koja propast! Koji vrhunac sramote za moju familiju koja mi je veoma vazna od kada tebe vise ne volim! Vidis dakle, da sam hladnokrvno svesna toga, da sam mogla da budem jos nesrecnija, nego sto sam sada.

I bar jednom u svom zivotu govorim sada pametno tebi. Da li ti smeta moje vladanje samom sobom ili ces biti zadovoljan samnom, ne zelim uopste da znam. Vec sam te jednom molila da mi ne pises i zaklinjem te jos jednom: nemoj mi vise pisati!

Zar nisi nikada razmisljao o nacinu kako si se ponasao prema meni? Zar ne mislis nikada na to da bi morao da mi budes zahvalniji nego bilo kome drugome na svetu? Volela sam te kao bezumna. Koliko sam samo prezirala sve druge stvari. Tvoje ponasanje nije vredno casnog coveka.

Mora da imas protiv mene urodjeni otpor, kada nisi mogao da me volis tako bezumno kao ja tebe. Ja sam dozvolila da me ocaraju tvoji vise nego osrednji kvaliteti. Sta si ti to uradio sto je trebalo da mi se dopadne? Koju zrtvu si ti prineo? Nisi li trazio bezbrojna druga zadovoljstva? Jesi li se mozda odrekao kocke?

Jesi li prestao da ides u lov? Zar nisi medju prvima otisao u vojsku? Nisi li se tek onda vratio kada su svi drugi vec odavno bili natrag? Kao bezuman si se izlagao opasnostima, iako sam te molila da se mene radi cuvas.

Nisi nikakve korake preduzeo da se nastanis u Portugalu, gde si bio toliko omiljen. Jedno pismo tvog brata je bilo dovoljno da te pokrene na odlazak. Ni trenutak se nisi razmisljao. Zar mi nije receno da si sve vreme puta prema kuci bio izvrsno raspolozen?

Moras da priznas da imam sve erazloge da te smrtno mrzim! Ah, sama sam kriva za svoju nesrecu. Navikla sam te odmah na pocetku na veliku strast, bila sam previse iskrena. A kada neko z eli da bude voljen, mora da zna da plete mrezu i povlaci poteze.

Mora sa puno spretnosti da pronadje nacin da zapali vatru kod svog dragog, jer sama ljubav jos uvek ne budi ljubav. Ti si hteo da te volim i posto si jednom smislio taj plan, nista na svetu nije moglo da te zadrzi da ga ne ostvaris. Ti bi se cak i na to odlucio mene da volis, da je to moralo da bude.

Ali onda si primetio da i bez strasti tvoj plan mozes da sprovedes u delo i da ti ljubav za to uopste nije potrebna. Kako podlo od tebe! Zar si zaista verovao da nekaznjeno mozes da me varas? Ako te slucajnost ikada vise navede u ovu zemlju, obecavam ti da cu te izruciti osveti mojih rodjaka.

Dugo vremena sam zivela u predanosti i slepom poverenju od kojih se sada jezim i moje kajanje me stalno pritiska nepodnosljivom silom. Osecam svoj sramotni prestup kao nesto najnize. Ti si me nagovorio na to, i ah, ne osecam vise strast kao nekad, koja bi me sprecila da sagledam strahotu svog greha.

Kada ce vec jednom moje srce prestati da krvari? Kada cu se soloboditi ovog strasnog bola? Pa ipak verujem da ne zelim da budes kaznjen i mogla bih sebe da nagovorim da pozelim d abudes srecan. Ali kako bi ti mogao da budes srecan kada si uzeo jedno srce?

Napisacu ti jos jedno pismo da bih ti pokazala da sam kreoz neko vreme postala mirna... Kako ce me radovati kada budem mogla da ti prebacim tvoje sramotno ponasanje koje me tada nece vise toliko boleti, kada jednom budes saznao da te prezirem, da sasvim ravnodusno mogu da govorim o tvojoj izdaji, da sam sve ove lepote sasvim zaboravila, da ne osecam svoju patnju vise i da samo jos na tebe mislim onda kada pozelim da te se setim!

Jos uvek priznajem da ims prednost nadamnom, da si u meni probudio strast koja me je obeznanila. Ali, malo ces moci da se ponosis time. Bila sam mlada i lakoverna, stavili su me u manastir i tu zatvorili jos od kada sam bila dete. Vidjala sam uvek samo odbojne ljude, nikada nisam bila pohvaljena, a ti si me stalno hvalio.

Cinilo mi se kao da tebi zahvaljujem saznanja o lepoti koju si nasao u meni i koju si mi pokazao da mogu da je prepoznam. Cula sam kako se o tebi lepo govori, ceo svet je govorio samo u tvoju korist, sve si ucinio sto je trebalo da se zaljubim u tebe. Ali, sada sam izbavljena od te zacaranosti, ti si mi puno pomogao u tome i ja priznajem: bila mi je potrebna ta pomoc.

Sada ti saljem tvoja pisma natrag, ali cu dva poslednja pazljivo sacuvati. Zelim da ih cesto citam, da nikada vise ne bih pala u svoju slabost natrag. Ah, kako me skupo kostaju i kako bih bila srecna da si dozvolio da te volim!

Potpuno mi je jasno da mi moja prebacivanja jos tesko padaju, da me tvoje neverstvo jos uvek tesko obuzima. Ali, misli na to, resila sam da se smirim i uspem u tome, ili cu upotrebiti poslednje sredstvo koje ces uzeti k znanju bez velikih potresa.

Ali, ja ne zelim vise nista od tebe. Ja sam jedna luda da ti uvek iznova govorim iste stvari. Moram da te se odreknem i ne smem vise da mislim na tebe. Mislim cak da ti vise necu pisati. Zar sam obavezna da ti dajem tacan izvestaj o mojim osecanjima?

Marijana

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 57337
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime25/3/2012, 7:36 pm

Branislav Nušić




Kako
li to izgleda kada se zaljubi i odluči na ženidbu čuveni čarobnjak
smeha, tvorac “Sumnjivog lica”, “Ožalošćene porodice”, “Autobiografije” i
još mnogih domaćih popularnih dela? Verovatno i sam taj čin biva
propraćen salvom smeha i svakojakih zavrzlama. Da je tako, potvrđuje nam
i naš najpoznatiji komediograf Branislav Nušić.

Kada je isprosio
konzulovu ćerku, tada sedamnaestogodišnju Beograđanku, Darinku
Đorđević, postavio je pred nju tri uslova od kojih je morala da prihvati
bar jedan. Kocka, piće ili žene. Mudra je bila mlada Darinka, ako bi
izabrala kocku – otišla bi kuća, da izabere piće – uz kuću ode i
zdravlje, konačno je shvatila da je najbolje da izabere – žene. I tako i
bi. Potpisavši da se slaže sa tim, venčali su se u manastiru kod
Bitolja i priredili veselje o kome se godinama pričalo.

Međutim,
Darinka nije bila prva devojka koja je zarobila srce ovog komedijaša.
Još kao student, bio je zaljubljen do ušiju u sestru svog druga, lepu i
bogatu Milicu Terzibašić. Slušajući bratovljeve priče i ona se dobrano
zagrejala za Branislava, pa je čitala njegove radove kako bi upotpunila
sliku o tom divnom mladiću, dok nije došlo do susreta dvoje mladih na
nedeljnom bogosluženju, a zatim i na balu. O tome je pisac ispevao i
pesmu.

Ipak, ta ljubav je imala tužan kraj. Milica se teško
razbolela baš u vreme njegovog odlaska u zatvor zbog pesme “Dva raba”.
Branislav je ostavlja u rukama svog dobrog druga, lekara, koji ju je
osim od bolesti izlečio i od nesrećne ljubavi, pa su već uveliko činili
par kada je Nušić dve godine kasnije pušten na slobodu.

Tu
mladalačku ljubav je preboleo pišući pesme da olakša srcu, a vreme za
ženidbu se približavalo. Sam pisac je u “Autobiografiji” zapisao
sledeće: “Moja trinaesta ljubav, to je moja žena. Ja sam odavna znao da
je broj trinaest malerozan, ali nisam znao da to i u ljubavi važi.”
Međutim, u životu se pokazalo potpuno suprotno. Nije imao 13 ljubavi,
već tri ili četiri velike, koje su svakako bile od velikog značaja kako
za njegov život, tako i za književni rad. Brak Darinke i Branislava je
bio prepun ljubavi, razumevanja, u svemu skladan. Izrodili su troje dece
– Margitu, Strahinju-Bana i Oliveru, koja je rano preminula.


Ljubavi poznatih - Page 3 Foto112
Najduhovitiji čovek Balkana

Ljubav
između Darinke i Nušića bila je ljubav na prvi pogled, ali mogućnost da
svojoj voljenoj iskaže ono što oseća pružila mu se tek na jednom
maskenbalu. Naravno stihovima. Na lepezi je napisao čitavu pesmu
otkrivajući svoja najtananija osećanja. Vrlo brzo došlo je do bračne
ponude, pristanka, veridbe, a zatim i do venčanja o kome smo govorili na
početku ovog teksta.

Kao porodičan čovek često je menjao mesto
stanovanja, što je služba zahtevala od njega, dok se konačno nije
skrasio kao dramaturg i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Tada je
već bio poznati pisac, pa je mogao vrlo lako da okupi velikane poput
Stevana Sremca, Milovana Glišića, Janka Veselinovića i drugih. Nekako u
to vreme postaje saradnik “Politike” i piše feljtone pod pseudonimom Ben
Akiba.

Njegova ćerka, Margita, puna je hvale za svog oca: “Ni
Bana ni mene nikada nije udario. Vodio nas je u slikarska ateljea i u
pozorište. Tamo nas je učio da gledamo slike i da pažljivo posmatramo
šta se dešava na pozorišnim daskama.” Možemo samo zaključiti da je bio i
te kako nežan i privržen otac i suprug.

Mnogo godina kasnije, u
arhivu Jugoslavije pronađeno je pismo koje su 1899. godine Nušić i
Darinka pisali njegovim roditeljima o odluci da se razvedu. Kao glavni
razlog bila je navedena njena velika tvrdoglavost i ljubomora, ali je
Nušić dodao da se zbog mnogo većih i važnijih razloga mogao razvesti od
nje odmah posle venčanja. Kasnije je izjavljivao da je sa pripadnicama
lepšeg pola u životu doživljavao samo “teške bure i vihore”.

Najduhovitiji
čovek Balkana, kako ga je nazvala evropska kritika, izazivao je graju i
smeh gde god bi se pojavio. Tako je jednom za vreme demonstracija hteo
na konju da uđe u Ministarstvo spoljnih poslova. Kada ga je poslužitelj
Jova kumio i molio da to ne čini, on mu je uzvratio: “More pusti, Jovo,
nije ovo ni prvi ni poslednji konj koji ulazi u Ministarstvo inostranih
dela!” Svemu je pronalazio smešnu stranu i šalio se kako na tuđ, tako i
na svoj račun. Međutim, kada je 1915. godine na bojištu izgubio sina
Strahinju-Bana, smeha je u njegovom srcu nestalo. Podigao mu je spomenik
knjigom “Devetstopetnaesta” i tek nakon desetak godina počeo opet da
stvara. Tada su i nastali njegovi najbolji pozorišni komadi: “Gospođa
ministarka”, “Mister dolar”, “Ožalošćena porodica”, “Dr”, “Pokojnik” i
drugi. U to vreme je bio najpopularniji jugoslovenski pisac.

Na
premijeri komada “Dr” sredinom decembra 1936. godine loža sedam u
parteru, iz koje je Nušić sa svojom voljenom Darinkom pratio sve svoje
premijere, bila je prazna. Pisac je ležao teško bolestan u kući na
Dedinju. Čak i u tom stanju uspevao je u kratkim predasima da radi na
svom poslednjem delu “Vlast”. Završio je drugi čin i stavio poslednju
reč – “zavesa” neposredno pre smrti. Umro je 19. januara 1938. godine,
iako nije želeo “da to bude baš usred zime, pa da se svet smrzava zbog
njega”.

Humorom se i oprostio od ovog sveta, baš kao što je i
živeo. Jednom prilikom je komentarisao ženski rod i tada je konstatovao
da na zemaljskoj kugli postoje tri pola – “severni ledeni, južni ledeni i
ženski ledeni pol”.

wannabe

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 7477
Godina : 44
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime2/5/2012, 11:09 am

TATJANINO PISMO ONJEGINU
(EVGENIJE ONJEGIN)
Pisem vam – sta bih znala bolje?
I sta vam vise mogu reci?
Sad zavisi od vase volje Prezrenje vase da l’ cu steci.
Al’ ako vas moj udes hudi Bar malo trone i uzbudi, Vi me se necete odreci.
Da cutim ja sam prvo htela,

I za sramotu mojih jada Ne biste znali vi ni sada, Bar da se nadam da sam smela
Da cete opet k nama doci I da cu ma i retko moci U selu da vas vidim nasem,
Da se veselim glasu vasem.
Da vam sto kazem, pa da zatim O istom mislim i da pamtim Dane i noci duge sama Dok ne dodjete opet k nama.
Al’ osobenjak vi ste, znamo, Teska vam je seoska cama, A mi… mi nicim ne blistamo, No iskreno smo radi vama.
Sto dodjoste u nase selo? U stepi, gde moj zivot traje, Ja ne bih srela vas zacelo I ne bih znala patnja sta je. Smirivsi burne osecaje, Mozda bih jednom (ko ce znati?) Po srcu nasla druga varna I bila bih mu zena smerna, A svojoj deci dobra mati.
Drugi!... Al’ ne, ja nikom ne bih Na svetu dala srce svoje! Oduvek tako pisano je…
Nebo je mene dalo tebi;

Moj zivot sav je jemstvo bio Da cu te sresti izmedj’ ljudi;

Znam, Bog je tebe uputio, Moj zastitnik do groba budi…
U snove si mi dolazio, I nevidjen si bio mio. Tvoj pogled me je svud proganjo, U dusi davno glas odzvanjo…
Ne, nije mi se san to snio, Jer cim si uso, ja sam znala, Sva premrla i usplamsala, I rekla: on je ovo bio! Ja tebe cesto slusah sama;

Govorio si sa mnom jednom Kad prosjaku pomagah bednom I kada blazih molitvama Buru i jad u srcu cednom.
Zar ti i onog trena, O prividjenje moje drago. Promako kroz noc kao sena, Nad uzglavlje se moje sago I sapnuo mi reci nade Ljubavi pune i iskrene?
Ko si ti?
Cuvar duse mlade Il’ kobni duh sto kusa mene?
Utisaj sumnje sto me guse. Mozda su sve to sanje moje, Zablude jedne mlade duse, A sasvim drugo sudjeno je… Nek bude tako! Sto da krijem? Milosti tvojoj dajem sebe, Pred tobom suze bola lijem I molim zastitu od tebe…
Zamisli: ja sam ovde sama I nikog nema da me shvati; Sustajem i moj um se slama, A nemo moje srce pati.

Ceka me; nade glas u meni Bar pogledom ozivi jednim, Ili iz teskog sna me preni Prekorom gorkim i pravednim!

Zavrsih! Da procitam, strepim… Od stida nemam vise daha… Al’ vasa cast mi jemci lepim I predajem se njoj bez straha…


Aleksandar Sergejevic Puskin

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Ljubavi poznatih - Page 3 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 7477
Godina : 44
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime2/5/2012, 11:11 am

Henri Osmi
(1491 - 1547)

Engleski kralj Henri VIII upoznao je Anu Bolen 1526. godine, u vreme dok
je bio u braku sa svojom prvom suprugom Katarinom Aragonskom. Rimska katolička
crkva nije dopuštala razvod tako da je Henri, opsednut ljubavlju prema Ani
koja je odbila da mu bude ljubavnica, pomerio nebo i zemlju, kako bi ubedio
rimskog papu da mu omogući poništenje braka i dozvoli mu da se ponovo oženi.
Papa je odbio njegovu molbu, što je Henrija navelo da otkaže poslušnost Rimu
i da ustanovi Englesku crkvu na čije je čelo postavio lično sebe. Henri i Ana
su se, nakon sedmogodišnje napetosti, konačno venčali u januaru 1533. godine.
Tri godine kasnije kraljica Ana je bila uhapšena i optužena da je počinila
preljubu sa nekoliko muškaraca, među kojima se nalazio i njen rođeni brat Džordž.
Proglašena je krivom i zatvorena u londonski Tauer, gdje joj je odrubljena glava.
Istog dana, njen brak sa Henrijem proglašen je nevažećim.

Za Anu Bolen,
moju gospodaricu i prijateljicu:

Svoje srce i čitavo svoje biće predao sam tebi u ruke, sa nadom da ću se time
preporučiti tvojoj milosti i da naklonost koju gajiš prema meni neće biti
umanjena odsustvom jer bi to samo osnažilo bol koji mi mori dušu, što bi bio
pravi greh jer mi sama razdvojenost već nanosi dovoljno patnje, čak više nego
što sam ikada mogao da zamislim. To me neminovno tera da se prisetim jedne
astronomske činjenice. Naime, što su polovi dalje od sunca, vrelina je uprkos
tome snažnija. Isto je i sa našom ljubavlju. Daljina se isprečila između nas
ali žar naših srca uprkos tome rastu - bar što se mene tiče. Nadam se da isto
važi i za tebe i uveravam te da je bol zbog razdvojenosti u mom slučaju tako
silan da bi bio nepodnošljiv da ne živim u čvrstoj veri da uživam tvoju
bezgraničnu i neprolaznu naklonost. Kako bih te podsetio na to, i pošto telom
ne mogu da budem s tobom, šaljem ti stvar koja će ti u najvećoj mogućoj meri
zameniti moje prisustvo - tačnije, moju sliku - kao i poklon koji sam ti ranije
pomenuo, sa nadom da ću, kad ti to poželiš, zauzeti njihovo mesto. Svojeručno.

TVoj sluga i prijatelj,
H.R. (Henry Rex)

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Ljubavi poznatih - Page 3 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 7477
Godina : 44
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime2/5/2012, 11:13 am

Vilijam Kongriv
(1670 - 1729)

Vilijam Kngriv bio je čuveni dramski pisac. Arabela Hant bila je dvorska
sviračica i miljenica kraljice Marije. Arabela se 1680. godine udala za
Džejmsa Hauarda, ali je svega šest meseci kasnije zatražila poništenje
braka na osnovu nimalo nerazborite tvrdnje da je Džejms zapravo bio muško-
banjasta udovica po imenu Ejmi Pulter. Stoga nije bilo nikakvo iznenađenje
to što Arabela nikada više nije stala pred oltar. Kongriv je takođe ostao
neženja, ali je imao duge ljubavne veze.


Za gospođu Arabelu Hant

Draga gospo,

Ne verujete da vas volim? Čime sam zaslužio takvu podozrivost? Ako ne verujete
mom jeziku, zašto ne povjerujete mojim i svojim očima? Iz vašeg pogleda zrači
dražest koju moje srce osjeća. Prisetite se samo šta se sinoć desilo. To je,
u najmanju ruku, bio ljubavnički poljubac. Njegova usrdnost, njegova gorljivost
i njegova toplina svedoče da je potekao iz božanskih sfera. A rastapajuća
mekoća i slast vaših usana učinile su ga još božanstvenijim. Uzdrhtalih udova
i grozničave duše, žudeo sam da do poslednje kapi ispijem taj božanski nektar.
Moji drhtaji, moji dahtaji, moja nežna mrmljanja mogli su vam predočiti kakav
ste nemir posejali u meni, nemir usne moje siroto srce i moje rastrzano telo
prožele delikatnim otrovom i neminovnom ali neodoljivom pustoši. Šta se sve
može zbiti u samo jednom danu? Samo jednu noć ranije sebe sam smatrao srećnim
muškarcem, čovekom kome ništa ne manjka, koji polaže velike nade u budućnost,
koji uživa poštovanje uglednih i razboritih ljudi, koji je navikao na hvalospeve
i počasti. Čovekom koji se oseća prijatno i polaskano u društvu svojih poznanika,
svojih doskoro najdražih prijatelja, koji su i sami ljudi od časti i ugleda,
prijemčivi za najistančanija zadovoljstva i blagosloveni svim stvarima koje
život može da ponudi.

Ali mi se sad čini da me je Ljubav, svemoguća Ljubav, u samo jednom trenu
volšebno udaljila od svega što postoji na svetu, ostavivši mesta samo za vas.
Čak i kad sam okružen ljudima, ostajem sam. Toliko ste mi opčinili um da on
više ne može pojmiti ništa osim vas. Čini mi se kao da sam, zajedno da tobom,
o voljena, bačen u neku daleku pustinju (ah, da je to samo istina!) gde, obasut
svim darovima zemaljskim, i tvojim dražima, mogu proživeti svoj mali ljudski
vek u neprekidnoj ekstazi.

Pozornica ovog velikog belog sveta doživela je naprasan i tužan preobražaj.
Oko mene su se sjatili ljudi i pojave bez trunke ljupkosti i samo mi ti
možeš obasjati život. Sva draž koja je nekad postojala na svetu sada se
slila u tebe. I zato se u ovom tužnom a opet tako prijatnom stanju moja duša
ne može usredsrediti ni na šta osim na tebe. Ona samo o tebi misli, samo se
tebi divi, samo se tobom opija, samo od tebe zavisi i samo tebi veruje.

A ako ti i svemoćno proviđenje odbacite moje nade, moj će se život svesti
na puki očaj i beskrajnu patnju.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Ljubavi poznatih - Page 3 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 7477
Godina : 44
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime2/5/2012, 11:19 am

Onore De Balzak, Evelini Hanskoj

"Bože, kako si mi se učinila lepom, one nedjelje, u ljubičastoj haljini. Oh, kako si snažno pogodila sva moja maštanja! Zašto si toliko tražila da ti kažem ono što sam hteo da ti izrazim samo pogledom? Misli te vrste gube riječima. Hteo bih da predam iz duše u dušu plamenima jedan pogled! A sada, moja obožaana, ma što ti pisao gonjen vremenom tužan ili veseo, znaj da u mojoj duši postoji beskrajna ljubav, da ti ispunjavaš moje srce i moj život, da ništa neće izmeniti tu ljubav iako je uvek dobro ne izrazim; da će cvetati sve lepša, novija, ljupkija, jer je to prava ljubav a istinska ljubav stalno raste. Ti si moja snaga, ti to vidiš."

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Ljubavi poznatih - Page 3 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 57337
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime13/5/2012, 7:03 pm

Ljubavi srpskih pisaca: Desanka Maksimović


Književna vila koja je stihove nizala u niske bisera, krišom nam
poturala pod nos ljubavne reči koje su nam se večno urezale u mislima –
“Ne, nemoj mi prići… sreća je lepa samo dok se čeka”, bila je Desanka
Maksimović. Rođena je 16. maja 1898. u Rabrovici, nedaleko od Valjeva,
bila je pesnikinja moći kakva se ne sreće, profesorka književnosti i
član Srpske akademije nauka i umetnosti. Jedan deo svog života provela
je živeći na selu, tu dolazi u dodir sa mentalitetom svog naroda kakav
je u većini slučajeva, spoznaje “seljaštvo”. Svoj stvaralački izražaj
bojila je nijansama socijalnog, ljubavnog, kulturnog, zrelost u svom
izražaju postiže veoma lagano upijajući svaki izdisaj svog okruženja,
zaljubljujući se ne u muške kreacije koje su hodale pokraj nje, već u
sve iz čega isijava ljubav – cvet, zemlju, pravdu, zaljubljenost,
čekanje, strepnju. Molila je ljude da budu verni sebi, svojim mislima i
osećanjima. Ulicama je šetala žena, pesnikinja, ideal, “živi spomenik”
sa ešarpom, kosom smotanom u punđu, šeširom, uredna finoća ukrašena
osmehom Monalize. Žene kao važna karika intelektualnih, umetničkih
krugova u tom vremenu bile su retkost.

Njeno stvaralaštvo graniči
se sa neverovatnim, opstajalo je u različitim društveno-kulturnim
okolnostima, sedam decenija bez predaha bila je krojač odela stvarnosti u
kojoj je disala opori, zagušljivi vazduh života i istorije svoga naroda
i dodavala mu je miris najfinije ljubavi.


Ljubavi poznatih - Page 3 Slika118
U maju se ljubav čuje u glasu, čeka se sreća


Ljubav je za Desanku bila učiteljica duha, večno nadahnuće, inspiracija
i poriv u pripremi najlepših književnih jela. Kada se odškrinu vrata
njenog ljubavnog života, s početka se začuje muk praznih prostorija, a
potom se koračajući napred naiđe na kratke podatke: avgusta 1933. godine
Desanka Maksimović postala je supruga Sergeja Slastikova, koji je bio
glumac i pesnik. Upirala je u ljude prst dobrote, podsećala ih na
esenciju ljudskog postojanja, kroz papir na kome su ležale najlepše
ljubavne reči mogla se nazreti duša kakvu je samo pesnikinja Desanka
Maksimović imala, zato je i za života uživala obožavanje, istinsko
poštovanje i divljenje od strane svojih čitalaca. Biološku decu nikada
nije imala, kažu da je sav njen porod bio književni. Pesme su izrastale u
njenu decu. Govorili su da je njeno srce bilo prozor otvoren da svako
kroz njega može da uđe, da zaviri i da postane deo nje. Ponuda njenog
stvaralaštva je bezgranična i bezuslovna, baš kao i ljubav, pomilovanje,
strepnja o kojoj stvara najlepše melodije srca. Od lika Desanke
Maksimović stvorio se mit savršenstva, ona je bila nalik svetice. Držala
se striktnih propisa jednostavnosti i razumljivosti, nametnutih
postavki stvari da je ženi zadato kakva će biti kako bi zavrednila
poštovanje i naklonost u muškom svetu u kakvom je i sama Desanka
opstajala i stvarala. Heroina vremena u kome je rat odzvanjao, u kome su
se dizale pobune, vodile sumanute bitke, Desanka je potpuno izolovano
tražila pomilovanje za za careve i robijaše, ljude i žene, zovine
svirale, za svačiju zabludu tužnu, hrabrost usamljenu i izlišnu.

“Čuj, reći ću ti svoju tajnu:

ne ostavljaj me nikad samu

kad neko svira.” – Drhtavost ovog stiha pulsira na rubu usana zaljubljene duše.

Njene reči bogate su suptilnim umiljavanjem dušama koje čežnu za ljubavlju, razumevanjem, utočištem.

“Da u meni cela nežna plima

Reči nerečeni;

Da bih srce mogla poklanjati svima,

I da opet mnogo ostane ga meni.”

Ljubav
je sveprisutna, bujna i uzvišena, a istinska telesna ljubav Desanke
prema svom muškarcu tako je ušuškana, skrivena, nedostupna za
znatiželjne tragače.

“U maju, nad srcem kad su mi se nagle,

Suđenice vile nisu umele

Od ludosti da mi ga spasu.

U proleće, u proleće ja zavoleh

Senke u nečijem glasu.”

Svaki
njen stih daje nam za pravo da naslutimo da je volela, čeznula,
tražila, čekala, osluškivala ljubav u glasu i tražila je u proleću,
kamenčiću, pogledu, čekanju.

“Ne, nemoj mi prići! Našto to, i čemu?

Iz daleka samo sve k’o zvezda sja;

Iz daleka samo divimo se svemu.

Ne, neka mi ne priđu oka tvoja dva.”

U kasne sate 90. godine života, njena dva oka zauvek su usnila i ostavila iza sebe kosmos satkan od pesama večnog roka trajanja.

wannabe

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 57337
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime27/10/2012, 10:19 pm

Momo Kapor



Najčitaniji
srpski pisac Momčilo Momo Kapor, rođen u Sarajevu 1937. godine, ostavio
je posebnu zlatastu prašinu na ulicama Beograda nakon svoje smrti.

Kao
trogodišnjak, izgubio je majku u bombardovanju Sarajeva: “Moja majka me
je zaštitila legavši preko mene. Kičma joj je bila raznesena, a tada je
imala samo dvadeset osam godina. Bilo je mrtvo čak i mače koje sam
držao u rukama” – priseća se Momo. Stravičnu tragediju potiskivao je
igrom: “To sve na mene nije ostavilo nikakve posledice, mada se
psihijatri ne bi složili sa mnom” – šalio se nakon mnogo godina.

Diplomirao
je slikarstvo na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti. U vreme
diplomiranja upoznaje gimnazijalku Anu Pjerotić, kasnije studentkinju
psihologije. Venčali su se 1964. i iz ovog braka imaju dve devojčice Anu
i Jelenu. O tom vremenu Ana Pjerotić kaže: “Pisao je lako, sa radošću.
Svoje prve tekstove napisao je na pisaćoj mašini Adler koju sam mu
poklonila za rođendan, i na kojoj sam, kasnije, prekucala većinu
njegovih tekstova. Imao je potrebu da priča o onome što piše. Nas tri
smo bile njegova prva publika. To su bile njegove prve književne
večeri”.

Ova ljubav nije uzela primat niti je posebno zabeležena
iz razloga što se sa Anom razvodi i iste godine njeno počasno mesto
zauzima lepa stjuardesa i manekenka gospođica Ljiljana Todorović.

Sve
počinje vrcavog letnjeg dana u Beogradu: “Bio je šarmer. Upoznali smo
se u Knez Mihailovoj ulici, šetao je sa svojim budućim kumom Mišom, koga
sam ja poznavala. Miša i ja smo pričali, a Moma je na deset koraka od
nas razgovarao s nekom ženom i preko ramena mu pokazivao da priča još,
da me zadrži. Kad je prišao, predstavio se. Naravno da sam znala ko je
jer sam dobijala njegove knjige na poklon od drugarica. Onda mi je
rekao: ‘Znate, ja ću pored vas morati da idem s hoklicom! Ili ne, idite
vi trotoarom, a ja ću ivičnjakom’.”

Ljubavi poznatih - Page 3 Slika19
Momo nikada pisaću mašinu nije zamenio kompjuterom

Samo
da napomenem, moliću, ovo je ženska strana priče, Momina, pak, izgleda
nešto drugačije, dakle pisac se držao ovakvog scenaija: “Davne 1982.
godine sam zbog straha od letenja držao za ruku jednu stjuardesu,
naravno Ljiljanu, i nisam je pustio do današnjeg dana. Onda sam je
zamolio da mi donosi srpske novine u Njujork i tako se rodila ljubav. U
našem braku ja sam na vrlo dobrom drugom mestu, a na prvom je Arči, pas
rase haski, koga već jedanaest godina, osim kada sam na putu, šetam
svakog jutra. Ljiljana je od mene mlađa dvadeset godina, ali kada ja
budem imao sto
godina, ona će imati osamdeset, pa se razlika neće primetiti. Ona je, u
stvari, starija od mene, jer me sprečava da pravim gluposti, čemu sam
sklon.”

Nepopravljivi romantik. Ja glasam za njegovu stranu priče. A vi?

Voleo
ju je bezuslovno, dugo i meko, njihov brak je tekao, nekako, atipično,
van šina putničkih vozova. Svaki dan obojen novim osećanjem, svako jutro
početo sa “Dobro jutro ljubavi”. Ljiljana je volela da mu udovoljava, i
on je zbog toga gledao u nju kao u boginju. “Kad je počeo da gubi vid,
ja sam mu čitala, a posle je imao saradnika. Dok je slikao, to je bila
radost u kući, puštena muzika, dolazili su nam prijatelji, tu se
pričalo, pilo, bilo je potpuno drukčije. Jedno delo ostalo mu je
nedovršeno, mislim da je trebalo da bude neka devojka. Mi smo živeli od
prodaje njegovih slika i najsrećniji je bio kad neku proda. Govorio je:
‘Liki, kuda ćemo?’”

Ljubavi poznatih - Page 3 Slika26
“Je li to sve što ostaje posle ljubavi? I šta, uopšte, ostaje posle nje?”

Iskreno
sam retko sretala da čovek nakon toliko godina i dalje bude opijen
licem svoje žene, Ljiljana mu je često pozirala, ali najinteresantnije
je to da svaki lik žene na Mominim slikama podseća na nju. Imala je crte
koje je voleo, koje su mu godile. Reklo bi se pravi muškarac, jak i
nežan, neretko, Moma bi se spokojno šćućurio na poslednjem sedištu auta
dok bi Ljiljana vozila i bio ponosan na svoju ženu.

Šarenolik kao
prolećni dah, brak Kaporovih je pun anegdota, priseća se Ljiljana
famozne Momine rečenice: “Jedna dama ne dodiruje kvaku, budi dama, učim
te ceo život.” – jednom smo krenuli taksijem i rekla sam sebi da ću sada
biti dama. Kad smo stigli, on je izašao, a ja sam ostala da sedim.
Taksista me gleda i pita da li idem dalje, a ja mu kažem: “Ne, mene je
muž naučio da jedna dama ne dodiruje kvaku!” Posle nekih sto metara Moma se vratio i počeo da se smeje. “Eto, vidiš, naučila sam da budem dama”, rekla sam mu.”

Ova
ljubavna priča, biću slobodna da kažem, posebna i skoro jedina koja,
uslovno rečeno, ima i pored smrti srećan kraj. Momo Kapor umire 2010.
godine. Neizmerna ljubav i velika žrtva nastavljena je i nakon smrti.
“Svoj život i ljubav podredila sam njemu, učinila sam sve da može da
radi to što voli i što najbolje zna. Nisam bila ambiciozna žena, a svoj
preostali život posvetiću sećanju na njega. Osnovala sam zadužbinu koja
nosi njegovo pravo ime, Momčilo Kapor, u tradiciji srpskog naroda.
Ustanovljene su književna i slikarska nagrada… Moja profesija je da
volim Momu.” Ljiljana je izdala knjigu “Legenda Kapor”, gde je
pedesetpet njegovih prijatelja pisalo o njemu, a na Adi je podignuta
skulptura “Dafne” u njegovu čast.

“Poslednje što sam mu rekla
bilo je: “Sunce moje, volim te! Stisni ruku ako me čuješ.” Dva dana pred
smrt to je uradio, posle više ne. Poslednjeg dana u bolnici, Rada
Đuričin bila je pored mene, poljubila sam ga, ali on više nije bio
svestan. Nije patio.”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 57337
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime27/10/2012, 10:19 pm

Sima Pandurović



Sima
Pandurović rođen je u Beogradu 14. aprila 1883. godine. Bio je pesnik,
estetičar, esejista, kritičar, dramatičar i prevodilac. Svoje pesničko
umeće ispoljio je javno početkom 20. veka sa pesnicima pesimizma, poput
Milana Rakića i Vladislava Petkovića Disa, pod uticajem “prokletih
pesnika” Šarla Bodlera (Charles Baudelaire) i Edgara Alana Poa (Edgar
Allan Poe).

Gimnaziju i filozofske studije Pandurović je završio u
Beogradu, i počeo je da službuje kao profesor Valjevske gimnazije. Još
kao student, sa grupom književnih istomišljenika, osnovao je časopis
“Polet”, zatim sa Disom uređivao “Književnu nedelju”, a posle Prvog
svetskog rata osnovao je časopis “Misao”. Počeo je da službuje kao
profesor u Valjevu, gradu koji mu je obeležio život u mnogo segmenata.
Po sopstvenoj molbi i uz pomoć Jovana Skerlića dobio je ukaz 11. oktobra
1910. kojim je prešao za profesora, tada otvorene Četvrte muške
gimnazije u Beogradu. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu, ali je zbog
bolesti otpušten kući.


Ljubavi poznatih - Page 3 Sima
Sima Pandurović

Pandurevićevo
književno delo je obimno i raznovrsno: “Posmrtne počasti”, “Dani i
noći”, a 1910. godine je u Narodnom pozorištu u Beogradu prikazana
njegova drama “Na zgarištu”, koju je napisao sa Kostom Petrovićem. Za
vreme Prvog svetskog rata “Društvo hrvatskih književnika” izdalo mu je
sabrane pesme pod naslovom “Okovani stihovi”. Po oslobođenju, ova zbirka
je dopunjena i objavljena u Beogradu pod naslovom “Stihovi”. Poslednja
njegova zbirka pesama “Pesme” sadrži 109 pesama koje je on sam izabrao,
uz izjavu da sve ostalo što je napisao u stihu odbacuje kao da nije
napisano. Jedna od njegovih poznatijih pesama je “Svetkovina”. Prevodio
je sa francuskog i engleskog – posebno su vrsni njegovi prevodi dela
Vilijema Šekspira (William Shakespeare).

Presudni trenutak
njegovog života je preseljenje u Valjevo. Kafane uvek pune elegantnih
oficira. Svakog jutra pred “Srbijom” sreski načelnik pije kafu. Kolubara
između kamenih bedema. Pokraj reke dućani iz turskih vremena. Među
stare profesore Gimnazije, koje đaci pozdravljaju sa: “Ljubim ruke”,
došao je mladi Sima Pandurović. Jednog jutra, Branislava, najmlađa kći
uglednog advokata Miloševića, tek što se vratila iz pansiona “Notr Dam” u
Temišvaru, prvi put ga je ugledala u crkvi u koju je doveo učenike na
pričešće. Nije pretpostavljala da on već zna za nju. U Beogradu, pred
polazak za Valjevo drug mu je rekao “da je tamo jedna izvanredno lepa,
pametna i otmena devojka”, pa je on, nemajući hartiju pri sebi, njeno
ime zabeležio na beloj, krutoj “manžetni” od košulje. Kroz nailazeće
mesece, sreli su se još na kermesu, kad ju je Sima zasuo konfetama, ali
je do pravog upoznavanja došlo baš u njenom domu. Svojevremeno je
pričala o tome:

“…Moj otac je bio liberal, a i Sima je bio. Jedne
nedelje išli su zajedno u agitaciju pred izbore u neko daleko selo.
Umorni i prašnjavi vratili su se kasno uveče i otac ga je doveo u našu
kuću. Kad sam ušla u trpezariju sedeli su za stolom i pričali. Sima je
ustao, a onda je otac ustao i rekao: ‘Brano, ovo je pesnik Sima
Pandurović’…”

I to je bio prvi početak. U svojim uspomenama “Sećanje koje vida”, Sima Pandurović kaže:

“…Krajem
te godine sam se verio sa devojkom koju sam tajno već voleo i koju sam
često uplitao u svoje stihove. Bila je to najmlađa kći advokata
Miloševića, ona devojka bisernih očiju, graciozna, ozbiljna i elegantna,
koju sam primećivao pokatkad na zabavama ili na ulici…” Njoj je
posvetio i ove stihove:

“…Njihov sjaj je bio plav,

mutan i čedan,

Sjaj morem skrivene,

skupocene školjke…”

1090. godine postala mu je i zvanična supruga, sa kojom je imao dvoje dece.

Posle
Drugog svetskog rata je uhapšen i sudio mu je Sud časti 1945. godine,
kao i Žanki Stokić. Osuđen je na pet godina gubitka srpske nacionalne
časti zbog objavljivanja tekstova u vreme okupacije.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 57337
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime27/10/2012, 10:19 pm

Duško Radović





“Beograde,
dobro jutro” dopirao je glas Dušana Duška Radovića sa radio prijemnika,
aforizmi su se nizali iz “Beograđanke”, budio je uspavani prestonički
duh ovom kultnom radio emisijom, terao ljude na smeh, a zamerke je kroz
satiru plasirao u etar do najmoćnijih ljudi tog vremena.

-
Govorite šta hoćete, ali pre nego što donesete odluku, pitajte one koji
ćute. – mudrost se razlivala po okvirima stvaralaštva Duška Radovića.

Rođen
je 29. novembra u Nišu, a živeo je i radio u Beogradu, kao novinar,
urednik Programa za decu Televizije Beograd i Radio-Beograda, spadao je u
red “modernih“ pesnika, pisanje mu je bilo vazduh, a aforizmi strast,
navijao je za Parizan, bio je Milošev otac i suprug jedne lepojke. Imao
je etiketu mrguda koji u pet sati dolazi na posao, uvek prepuna kanta
zgužvanih papira pred početak emisije bila je znak sa koliko pažnje je
pristupao radu i da je svaka reč bila dobro odmerena pre odlaska u
program. Kada je emisija završena, namršteni Duško bio je rasložen za
razgvor. Otuda je od kolega sa radija dobio nadimak Tmuša, “dolazio je
sa mrakom i bio je namršten”. Gumicom mašte brisao je loše društvene
kolotečine, vrcavi duh vezao je jasno profilisane pesme sa još jasnijom
poukom.

Književno stvaralaštvo dotaknuto njegovim umećem bivalo
je potpuno nesvakidašnje, viljuške su bile radoznale, dečiji svet kroz
lupu njegovog talenta imao je svoje posebno mesto u pesmama Duška
Radovića. Razumeo je dečiju dušu, te je u skadu s tim i stvarao najlepše
pesme za decu.

Veština nizanja reči i igre sa njima činila je Duška Radovića neizbežnim štivom kako za male ljude, tako i za one velike.

Njegov
talenat preti da zaseni njegov privatni život koji je takođe bogat,
buran, šaljiv, pomalo začinjen nepravdom, nestašlucima jednog večitog
dečaka zarobljenog u oklop naizgled ozbiljnog i strogog čoveka. “Niko
nije manje ličio na dete, a više imao dušu deteta” – govorili su njegovi
prijatelji. Njegov rad, posvećenost, pesme i aforizmi govorili su o
njemu, nije voleo da ga zovu pesnikom, o svom malom životu, kako ga je
nazivao nije mnogo govorio, kao ni o ljudima koji su ga činili. O
njegovoj supruzi se jako malo zna, skrivao je dobro od očiju tog
nakrivljenog, tmurnog, licemernog sveta. Nije govorio o svom ljubavnom
životu, ali bio je sredstvo za izjavu ljubavi.


Ljubavi poznatih - Page 3 Slika19
"Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi."

Ako
zanemarimo pesmice uz koje smo svi odrastali i kojima se i danas krišom
vraćamo, pevušimo i lebdimo oblacima detinjstva, uz poneki povik koji
se iskrade: “Najlepša mama na svetu, moja mama”, “Sve što raste htelo bi
da raste, neka raste i treba da raste”, “Bio jednom jedan lav. Kakav
lav? Narogušen i ljut sav. Strašno, strašno”, upoznaćemo oca, supruga,
borca.

- Teško je biti sam.Od toga teže je jedino kad su dvoje sami.

O
braku je napisao: “Savetujemo Vam da ne žurite, da štedljivo trošite i
reči i osećanja. Nemojte odmah potrošiti sve. Rasporedite svoju ljubav i
uzajamno poštovanje na svaki dan zajedničkog života. Zakon kaže da su
muž i žena u bračnoj zajednici ravnopravni. A to može i lepše da se
kaže: Povećajte svoje obaveze da ne biste ugrožavali prava drugih. U
današnjem svečanom činu stekli su se ne samo obostrana ljubav već i vaši
pojedinačni i zajednički interesi. Brak ne može biti cilj. On je samo
mogućnost da se Vaši drugi interesi lakše i lepše ostvare. Zato stalno
gradite svoju vezu, proširujte njene granice, ne dajte joj da se
začauri, olenji, uspava, da prestane da živi i postoji.”

Zbog
oštrog jezika, naivne iskrenosti, politički režim mu ukida emisiju i tu
počinje kraj velikog Duška Radovića. Prema rečima najbližih iz dana u
dan se topio, nestajao na njihove oči, čak su i lekari govorili da bi im
lakše bilo da je rak kako bi mogli da uspore bolest, ovako se činilo
kao da sam Duško želi da umre. Njegov rad bio mu je vazduh, otkucaj
srca, krv u žilama, bez toga bio je biljka koja je čekala onaj dan i on
je došao, taj 16. avgusta 1984. godine, zauvek je svetu ukrao Dušana
Duška Radovića.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 57337
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime27/10/2012, 10:19 pm

Miroslav Mika Antić




Mokrin
je tog marta 1932. godine dobio besmrtnog pesnika, Miroslava Miku
Antića. Rođen u ravnici, gde zvezde rastu u žbunju, školske dane proveo
je u rodnom mestu, a gimnazije Kikinde i Pančeva kriju Mikine momačke
dane, studije upisuje u prestonici, a Novi Sad je njegovo mesto
življenja. U par redova staje jedna vanvremenska biografija čoveka koji
je od fizičkog radnika, koji ume da napravi krov, prošao put do
pozorišnog reditelja, glumca u lutkarskom pozorištu, slikara, do jednog
od najboljih pisaca srpske književnosti. Mrzeo je biografije, ličile su
na kalupe u koje nikada nije mogao, a ni želeo da stane, bio je gromada
za tako ograničene pojmove.

Danas ne pišemo o “Miki Antiću sa
Facebook-a” koga svi znaju, daćemo prednost ovom pravom koji živi u
sazvežđu, igra se svojim plavim čuperkom, piše svoje besmrtne pesme i
daje nam “poslednju šansu” da ispijemo turu s njim u kafani sećanja.
Nije imao svoju prvu pesmu, imao je drugu, to je i sam priznao. Brzinom
munje po Mikinom selu proneo se glas kako će od njega biti veliki
pesnik, zahvaljujući toj prekrasnoj pesmi, koju je ukrao od Desanke, još
kao dete. Upakovanu knjigu Desanke Maksimović dobio je od svog
učitelja, koji je od Mike Antića napravio pravog pesnika, koji je znao
da je tuđe ipak tuđe – vreme se meri samo našim delima. Nije se dao
propisima, merama upozorenja, uvek je bio na svoju ruku.


Ljubavi poznatih - Page 3 Mika_antic
“Na ovu zemlju sam svratio da ti namignem malo”

Pisanom
carstvu Mike Antića gotovo se ne nazire kraj, za njega je bilo tesno
panonsko nebo, poput broša na reveru nosio je slobodu, nije voleo
rastanke, branio je da mu čak i u poslednjem trenu drže govore. “Ako ti
jave umro sam, ne veruj, to ne umem.”

Svi su znali sve o njemu,
kafanske priče se i dalje pričaju, ali istinsko biće Mike Antića nije se
dalo detektivsko-radoznalim očima. Bio je potpuna nepoznanicama
čaršijskim sveznalicama, kultni lik književne istorije koji još uvek
“šašav leti i živi”. Ono što je voleo da čita više od knjiga, bili su
ljudi, znao je da utone u njihove oči i da iz njih usisa sve tajne. Ako
negde stoji potpis “Pesnik”, to je Mika Antić zavarao trag mastilom.
Buntovnik, mekane duše, imao je u sebi neku slatku protivrečnost, pisao
je najfinije pesme, a krišom bio zadivljen borilačkim veštinama.

O njegovom vrcavom duhu, pesničkom vragolanstvu, najlepše govori rečenica iz pesme “In Memoriam”:

“Postoji jedan neverovatan gad koji se zove Miroslav Antić.”

Učiniće
se na tren, da sve što želimo da saznamo o Antiću, možemo naći među
crnim redovima njegovih stihova, ljubav u njegovom životu nikada nije
bila vidljiva na površini, samo uporni tragači znali su tek ponešto o
ženi koju je voleo. A bio je “sav od pesme, sete i dobrote” i smrtno
zaljubljen, ne u ženu, već u poeziju. Boem, posebne finoće, kasne sate
pretvarao je u trenutke povratka kući, čašice na njegovom kafanskom
stolu znale su da se zabroje, a majka Melanija, hrabra žena, noćima nije
odustajala od potrage za sinom, lutalicom, čupala ga je iz kandži
poroka. I jednog dana, po povratku iz vojske, sa par položenih ispita,
Mika saopštava roditeljima da se ženi. Neukrotiv duh osvojila je jedna
Ljubica, bila je to Mikina prva supruga sa kojom je imao jedno dete.
Nakon nje, svoj potpis pored Mikinog stavljale su još dve žene. Razvodi
mu nisu bili nepoznanica, jer svaki brak kome je kriza postala
svakodnevnica, odmah je okončavao. Jedna posebnost ovog velikog čoveka,
pesnika, slikara bila je vera u prvu ljubav, tako da nikada nije imao
posla sa “drugom ljubavlju”. Druga supruga, Svetlana, podarila mu je
troje deca, sina i dve kćerke, a treća, Smilja, u njegov životni karton
upisala je imena još dva sina. Mika Antić bio je trostruki suprug i otac
šestoro dece, kasnije i deda šest vragolana.

- Ja nemam svoju ženu, svoj tip žene. Sve žene na svetu su mi se dopadale i sve muzike na svetu. – rekao je Mika Antić.

“Ljubav je jedini vazduh

koji sam udisao

I osmeh jedini jezik

koji na svetu razumem”– definicija tajne Mike Antića.

Kada
ga je ščepala bolest, nije se predavao, išao je mimo nje, pisao svoje
pesme i igrao šah uz reči: “Još se ne spušta moja zastavica”. U junu
1986. otišao je da luta sam po svetu, uz pesmu tamburaša, a svojoj Dudi
napisao je: “Dudo, kad me budu iznosili, neka pročitaju ‘Besmrtnu
pesmu’.”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 11074
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime8/9/2019, 1:41 am

Ljubavi poznatih - Page 3 Betove10






Ludwig Van Beethoven za “besmrtnu voljenu”


“Čak i kada sam u krevetu, moje misli, nada i ljubav idu ka tebi besmrtna voljena. Mogu živjeti samo sa tobom ili nikako. Mogao bih doletjeti do tvog naručja i osjećati se kao da sam kod kuće, tamo gdje trebam biti. Svoju dušu ispreplitati sa tvojom i obećati da niko nikada neće imati moje srce, kao što si imala ti. Učinila si me najsrećnijim i najtužnijim čovjekom istovremeno. Voli me. Juče, danas i sutra.

Uvijek tvoj.

Uvijek moja.

Uvijek naše.”

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Ljubavi poznatih - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavi poznatih   Ljubavi poznatih - Page 3 Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Ljubavi poznatih
Nazad na vrh 
Strana 3 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: O ljubavi, na neki drugi način-
Skoči na: