O ČEMU TI TO? - CECILIJA

PARTIJA ŽIVOTA

Podeli danas se igra partija mog života. Kamen je pao baš ovde na mesto gde truju se damari ljubavi. Ko li će ukrasti onu koja nije ničija? Podeli! Danas! !! Partija života se igra. Čekamo petog. Ha! Hikad da stigne neka opana zverka. Ma, daj, ostavi, neka sedne neko drugi. Da, zalog je lepotica! Blondina, mršava i fina. Koža joj miriše na more, plivala je sve do zore. Neko je pokupio kada je htela da se sa mola baci. Misliš onog gde idu prekookeanski brodovi? Ma lud si ti, gde ova lepotica sebi život da skrati? Ljudi, hoće li više, neko, da deli te karte? U momentu čuje se žamor, svi se sklanjaju. Zverka je stigla na odredište. Napolju galebovi vrište. Krenu paritija i trajala je celu noć. Blondina pripade ...šta mislite kome? Ne, nije, tebi pijanom kockaru, ni onom finom moraru koji kreće na brod. Pripala je onom groznom mafijašu. Mislim da je neko namestio. Kako baš njemu da pripadne? Odvede je u mrak. Bespomoćno se opirala poslednjim atomima snage. Hej, idemo da je otmemo! Zovem drugare, one stare, koji me neće izdati nikad. Skupismo se i krenusmo u neponati kraj. Glasovi se čuju, u nekoj vili, blizu mora. Žurka. Krug smo obišli i opet neka gužva. Žurka! Mislim, kako je imala sanjve oči , prava pomama od tela, a onako nezaštićena. Vrela od temperature koja joj se ogledala u očima. Poznajem taj sjaj, kada je nekome pretoplo, da ne kažem gori od unutrašnje vatre. Video sam joj ispucale usne , žedne, hteo sam joj dati viski da popije. Neko mi je otrgnuo čašu i prosuo na tepih. Ona se samo nežno promeškoljila i oči su joj malo zadrhtale. Dopao mi se njihov bljesak. Kao da mi je tog trena ušla pod kožu. Znaš ti, osećaj, kada te neko pogleda i prosto se sav utopiš u tom malom oku. Bauljali smo okolo, našli neki prolaz. Brzo smo ih napali. Poneo sam je. Bila je laka kao perce. Šta je to za mene? U sekundi su nam se pogledi sreli. Sve je razumela. Nežno se privila uz moje grudi. Tako mi je telom prostrujala neka posebna snaga. Pobegli smo. Sklonismo se kod starog mosta. Tu nas je čekao moj drug iz Zavoda. Poslednji petli su se čuli. Nikada više nisam igrao karte. Danas smo mnogo srećni. Podeli majstore onu kartu što mi je dade. Viski za sve. Život mi je promenio tok. Ponovo sam postao ceo čovek. Damari ljubavi nisu nas napustili, mnogo smo se zavoleli. Često smo plivali do starog mosta. Taj kraj je bio naša mala luka sreće.

SENKA

Da li bi sa mnom
pošla lutalice bez traga?

Da li bi mi dala
nešto što ne znam da imam?

Da li bi se pojavila
ispred mene da te vidim?

Ne nikad me nećeš preći
i ispred mene izaći.

Ne nećemo se ogledati
u istom ogledalu ti i ja.

Ignorisaćeš moje pozive
skotrljaćeš se na svetlosti iza mene.

Samo ćeš me čuvati
drhtati iza mene
i gurati nevolje daleko.

Do kraja života
bićeš moja mladost,
snaga i dar.

Kada umrem otići ćeš,
kao moj kondor,
u visine tamo iza duge,
da se sretneš sa večnošću.

Tada ću te opet zvati,
da budeš samo moja,
zvezda pratilja puna života,
moj najveći poklon
koji me nikad nije napustio.

Hvala ti za sve radosti
što si mi dala,
svojim postojanjem,
za suze što si mi brisala,
mila moja, za cvetiće sreće,
što si mi u misli slala.

NEKA ONA NA TEBE NE LIČI akrostih


Nemoj me tražiti
Evo nade su ugašene
Krenula sam na put bez traga
A, Sunce ne sija za nas.

Ostavio si trag u mome srcu
Nema više zumbula u cvetu
A, ljiljani više ne cvetaju za nas.

Nigde nema zvončića
Ako nekad prođeš pored jasmina,

Ti ga uberi i ponesi sa sobom.
Emina je volela taj cvet.
Bašta će procvetati i zamirisaće
Eno jedan grm beloga jasmina.

Neka te podseća na lepe dane
E, kako smo se voleli.

Lipe su cvetale u našem parku.
Imala sam belu haljinu.
Često sam mirisala na limun i jasmin.
Izabrao si pesmu od Alekse Šantića da bude Naša.

ŽELJA

Dođi da delimo život!
Postelju snova da tkamo.
Sokove da podelimo
da budemo jedno
duša i telo.

Svetlošću te dozivaam
radošću te mamim
srećom te pokrivam
ljubavlju te hranim
usnama te celivam
očima te upijam.

Dođi da delimo život!
Dugu da sretnemo
cvetovima da se igramo
u travi da se milujemo
poljupcima da se ogrnemo.
Dođi da sretnemo svoj svet.

TIŠINA

Sve pusto
usne neme
oči sjaje u mraku
natečene od suza.

Zakopana suza
na obrazu stoji
bljesak njen
odoleva tupom
pogledu noći.

Tmina polegla
kotrlja se po duši
nedovšreno pismo
na stolu stoji.

Tišina nema
otkucaje broji,
težak teret
klopara po venama
nigde te nema.

ĆUTIM

Pesme reči ne znam
slušam zov srca
stradam za nemim
ugaženim narcisima
jer više nisu beli.

Plešem po kiši
stradam u noćima
nesrećne duše
milina utrnula
u oku stala suza.

Osluškujem odjek
koraka u tmini bola
narcisi beli već su uveli
zgažena utrnula duša
finom skramom pokrivena.

Ćutim sklupčana na jastuku
jauci noći bauljaju
čežnja plete niti zore
kradem poslednje uzdahe
navlačim tugu kao plašt
da zagrnem sneno telo.

MOĆ SVEMIRA

Pletu zvezde
svojom stazom
tajne noći
stružu tragove kometa.

Biseri mlečni
kidaju niti zraka
povijajući teret
usnulih planeta.

Blještavi zanosni
purpurni oblaci
uskovitlaše bore
mesečeve rose
trepereći u osvit zore.

JOŠ JEDAN KRAJ


Ne nosiš me u sebi,
ne tkaš snove za nas.
Umire trenutak u meni
kada sam želela
da budem tvoja.
Snovi se srušiše pre
i nego se odsanjaše.
Suze se slediše
na hladnim obrazima
u srce se uselila studen
reč je zamrla na usnama
posle divnih iluzija
osta samo jedna praznina.
Smeh, zabava i varka..
Možda ti ličim na klovna
iz cirkusa ili luna parka.
Ništa ti ne moraš
želje nemaš,
zabava ti je moja duša,
sad biraš krrhotine i
nemaš više mene.
Sa ovom noćnom tminom
razdor se nadvio
i nove stene stvorio.
Nestade nade i nestade čari
za ljubav se ne boriš
za nas više ne mariš.

JEDNOM KAD SRETNEŠ

Odlutala duša i ostavila
samo tragove,
misli koje lelujaju
u ovoj pustoj noći.
Suze koje liju
tad su oči natečene
gde su snovi raspršeni
gde su nade raspletene
razrovana duša vrišti
gde je tvoj zov?
Bljesne sreća
i nestane u mraku.
Reč se čuje
a odjek je traži.
Slutnja je istrošena
na zidu prevare i leda.
Jednom kad sretneš moju
zalutalu dušu povrati je meni.

DA MI JE!

Da mi je da ogrnem
srebrni plašt snova,
ničega da se nesećam,
igrom da se razmećem,
rečima da golicam,
odmehom da svima
dušu razgalim,
srećom da zasipam
mesečeve staze.
Pa svi po tome
da bosi gaze
i postanu srećni,
veseli i bez briga,
sve da je lako,
da je život kao
šarena vrteška
i bezbrižna čigra.
Da mi je malo
mesečeve rose,
ih šta bi tad bilo?

ŠTA ĆEŠ REĆI akrostih

Štušti bagrem beli
Ttitra na vetru lišće
A, veselo, šapuće ,šapuće.

Ćutiš sklonjen iza breze
Eno jasika se smeši
Što je breza teši.

Reči zamrle na usnama
Eh, što ništa ne zbore te usne?
Ćarlija vetar između njih
I mnogo tih, usne neme, ne zbore.

I DA ZNA

Rasuti snovi
ubijene želje
kradljivac noći
odneo sve.

Ljubav se pritajila
u srcu vrisak osta
molitva nema
do kosti stigla.

Duga plače
kišu prolivaju oblaci
nestale reči
svuda tuga kleči.

Više nikada neću
biti ni limun ni grožđe
pokajne suze
okvasiše obraze.

I da zna Sunce
da ne ljubi dugu
jer u srcu imam
neizmernu tugu.

OSMEHOM TVOJIM

Pokaži opet
put ka mostu
put ka vodi živoj
put ka sreći.

Šta reći?
Most se srušio
vodu bujica odnela
sreća se u trn saplela.

Osmehom tvojim
htela sam reč da skinem
sa plavog neba
kojim svetliš.

Više od osmeha
htela sam naći
al' porok je strašću
zauzeo tvoje srce.

Tražim pupoljke
Lepotama se hranim
Limun mi struže grlo
Grožđem ga lečim.

Svakim danom
tugu nikako
u srcu ne mogu
ni pesmom da izlečim.

PONOVNI SUSRET akrostih

Pusto je bilo u danima bez tebe
Ostale su u fijoci tvoje pesme
Nestao je osmeh sa mog lica
Otrgnule se suze iz oka u samoći
Virila sam na prozoru da li ćeš doći
Nisu se zatvorila vrata zaborava
Imala sam pesme umesto tebe.

Sudarili smo se na trotoaru
Ustao si naglo dok si vezivao pertle
Srušio si mi torbu, nezgrapno si je pružio
Reči su potekle same od sebe.
Ej, to si ti??? Promuklo si se oglasio.
Trebala je čitava večnost da prođe da me zagrliš.

ŽAR VREMENA


Sena na vratima
stade i pokleknu
mir iz duše blago
u nedrima jeknu.

Vrelina iz pepela
prosu se svuda
nemiri srca
vrisnuše iz grla.

Jauci utihnuše
noćnu tminu
nežno obgrliše
san dosegnuše.

Žar ptico pomozi
pesmom se odeni
rećima oteraj
i vrati zori smiraj.

CECILIJA

NE U LJUBAVI SE NE RAMIŠLJA, U LJUBAVI SE SAMO ČEZNE I VOLI akrostih

Nežno smo se upoznali
Eno pored male lipe u parku.

Uzalud si me zvao i tražio.

LJubav se probudila nenadano.
Ustuknula sam pred tim saznanjem.
Buknula je kao vatra.
Amorova strela me je pogodila.
Volela sam kišu i njene čari.
Igra se razvijala nečujnim korakom.

Stajala je u bašti ispod nežnog jasmina.
Emina je plakala kada je ostala sama.

Negde u školi bila je ostavljena.
E, od tada nikog nije volela.

Ruzmarin se rascvetao na njen dodir.
Aleje su bila pune narcisa.
Zamišljala je da je njegova princeza.
Milovala je dlanove mislići na njega.
Irisi su se osušili kada je bila tužna.
Šumela je mala breza onako setna.
Ljubila je nežno i spokojno.
Akordi muzike odzvanjali su dok je plesala.

Umela je divno da se kreće.

Ljubav je obavila velom tajne.
Uzbuđenju nikad nije bilo kraja.
Brala je cveće i pravila venčiće.
A, kad je bila sama drhtala je od sreće.
Volela je da piše pesme.
Imala je u bašti mnogo raznog cveća.

Snovi su joj bili utočište.
E, kad je htela bila je lepa.

Suze su joj tekle niz lice.
Agoniju života podnosila nije.
Mrak je često prolazio joj preko lica.
Osmeh zaleđen a duša prazna.

Često je sakrivala svoje suze.
Eno i sad je tužna i puna bola.
Zauvek zna da nikad ničija neće biti.
Nemoć joj para srce.
E, kad bi našla zemlju sreće.

Imala bi puno ideja i volje.

Volela bi da radi ono što joj najviše leži.
Onda bi bila sama i svoja.
Ludovala i volela krinove i kondore večne.
Igrala bi se bojama, pravila slike i ceo svet volela.

KRAJ


Otvorena su
vrata pakla
prva sam
na njima.

Otvorene su
kapije mraka
moja svetlost
ugašena je.

Otvoreni su
putevi bola
pokidana
je duša moja.

U POTRAZI

Trazim Te
i nalazim
u dubini svoje unutrasnjosti
u vlastitom srcu.

Tražim te
u krošnjama
zelenih stabala,
u lišću.

Tražim te
u kapima rose
i mokroj travi
bauljam.

Tražim te
u slapovima vodopada
kapima da
kupam te.

Tražim te
u svim cvetovima
kao sok
života.

Tražim te
a nigde te nema,
nečujno bežiš
u vremenu
bez mene.

UZMI ME


Uzmi me ,
nek ova čežnja
ne gori uzalud,
neka ova slutnja
izgori u strasti
dvoje zagrljenih.

Uzmi me da ugasiš
sve vatre iz tela,
neka nam duša
bude vesela.

Uzmi me
k'o što voliš
jagodu i grožđe
da zagrljaj
donese slasti,
da me niko
ne može ukrasti.

Uzmi me
kad se zatvore
sve ustave noći
kad se pojave
one ptice plave,
da odnesu strah
da ćeš me ostaviti.

Tišina

Ćuti bol u venama,
kida draži i ko
munja prži sne.

Ćuti jad u duši,
strepnja ga teši,
dok nemir pevuši.

Ćuti zarobljeno
maleno srce
u vremenu praznina.

U VREMENU PRAZNINA

Vetar doziva tvoje ime
njegov odjek struji
kroz klisure,
kanjone i planine.
Daljine ga odnele,
bespuće ga zaklonilo,
žedna sam ljubavi tvoje.
Vetar doziva tvoje ime.
U vremenu praznina ćuti
Kupa se u večnosti i prolaznosti.

PESMA TEBI NA DAR


Stojim nad *belim poljem,
crano seme* želim da ti,
u ovome prekrasnom danu,
posejem i da te nasmejem.

Duša je kao sjajni ponor,
dubinama mami, krepi sjajem,
blista ko malim rajem .

Sanja o sreći u letnjoj noći.
Kupa se u biserima prelepih reči.

Akordima prirode se napaja,
večito sanja, sanja i sanja,
ispreda nemoguće slike.

Rečima se omamljuje,
svima veruje,veruje,veruje
i zlatne niti plete, sa puno sete.

Nemoguće boje razliva
i pije kapi rose,
koračajući kroz život,
da ne okvasi noge bose,
da ne zamrsi ruse kose,
stihove niže, sve više, više i više.

Šaljem ti knjigu ovu, u zlatnom slovu,
da je čuvaš i čitaš ove bisere,
na srmi ispletene, iznedrene,
ukrašene najlepšim viticama,
blistavim suzama i mojim nadanjima.

Neka te ne zbuni fus nota*
citirala sam mog omiljenog pesnika,
ne nisam ukrala njegove reči,
već samo sam poslala, ono što imam,
da tvoju dušu izleči.*

Na kraju ti šaljem par ovih redaka
"Ne zaboravi da u duši sam sada očvrsla."
Ovu zlatnu knjigu čuvaj i primi na dar,
doneće ti sreće čitav tovar.

IZ DALJINE


Iz daljine čuju se zvuci
koji uzburkaše osećanja

Osmeh zatirta i plesom
probudi drevne spavalice

Krenu igra u ritmu tanga
tvoj dah milovaše sve

Pospani vulkan lenjo se probudi,
telom ključa, požudu snuje

Oluja buknu, stege popucaše,
ustave se otvoriše, oslobodi se

Neobuzdana, ustreptala ljubav
prepuna strsti i vrtoglave igre.

Poslednje veče čekanja, prođe,
tango je utihnuo, lupka pokvareni ton.

Usnuli jasmin prostire svoje mirise,
kroz prozor ušunja se noć.

Iz daljine čuje se huk sove,
neobuzana čežnja vriskom te zove.

PUN MESEC NAD MOJIM SNOM akrostih

Prestala si da sanjaš
Usne su ti ledene
Noći su prestale da postoje.

Mene nema, a meec sija.
Eh, da sam ptica
Sletela bih na zidić
Evo pevam ti pesmu
Cvet je uvenuo,

Na tvom grobu.
A, nisam te zagrlila.
Dani se više ne broje.

Majko, oprosti čedu svom
Ostavljenoj u tuđini
Jednim zrakom pokrivena
I tugom zalivena
Molim te oprosti.

Samoća je teko teška.
Noći su tako tihe i mesečinom
Otežali kapci prelliveni.
Milion suza, traže te majko!

MIRIS LETA

Zagolica miris leta
pod prozorom mačka
tiho prede svoju priču
u travi mravi jure
da svku trunku
stave u zimnicu.

Zagolica te miris vode
raspršiše se kapi
na sve strane
kupači buku prave
dok Sunce neumoljivo
peče svima iznad glave.

Zagolica toplina u srcu
ruke se nemirne
dodirom smire
usne potraže lepote
što strašću ih namire.

SREBRNI PRAH


Vetar je odneo snove
ljubavi moje.

Oluja se nadvila
nad našu ljubav.

Nemi krici razbiše
krhku ljušturu.

Uzeše iz nje kovčežić
sa prahom ljubavi.

Helena se borila
sa utvarama noći,
da zaustavi vir.

Srebrni mesečevi prah
zaustavlja svima dah.

Breme kleknulo na grudi
srce hoće da izludi.

Vetar je odneo
prah naše ljubavi.

MAJCI


Od svemira majko,

od dana kada te nema,

koji neumitno tece..,

sve moje na svetu

i moj raj nebeski,

moja rana što peče.

Rana je velika

tugu u srcu skriva

nestala sam sa njom

tamo gde sam bila.

Od svemira molbu molim

da mi boli smiri

za jedinom majkom

što me sad ostavi.

Nikome ne mogu tugu izliti

niti svoje srce za njom umiriti.

Majko moja mila oprosti,

oprosti i nedaj da me svet žalosti.

OČI

Dodirnuo mi misli
znatiželjne,
srećne, voljne
i one golicljive.

Lahorom me dotakao,
oblačićem pokrio,
dugom razveselio
i Suncem pozlatio,

Vodom me okupao
rosom posrebrio,
lepom rečju darovao
i ljubavlju zagrlio.

Ceo svet je sada moj,
želja bezbroj,
u srcu se smeše
tvoje oči me uteše.

CECILIJA ::

MAJCI


Od svemira majko,

od dana kada te nema,

koji neumitno tece..,

sve moje na svetu

i moj raj nebeski,

moja rana što peče.

Rana je velika

tugu u srcu skriva

nestala sam sa njom

tamo gde sam bila.

Od svemira molbu molim

da mi boli smiri

za jedinom majkom

što me sad ostavi.

Nikome ne mogu tugu izliti

niti svoje srce za njom umiriti.

Majko moja mila oprosti,

oprosti i nedaj da me svet žalosti.

...

NEMIRNI SNOVI


Leluja na tren moja duša,
pažljivo osluškuje, gde si ti?

Dani odlaze neumitno.
Koliko te želim, nije bitno?

Kad nismo zajedno
misli su sa tobom.

Drhtaji prolaze vrelim telom
nadaju se susretu sa tobom.

Leluja na tren moj pogled
drvoredi se prostiru u nedogled.

Pusti su snovi, raskinuše srce,
jutrom se budim, sama i hladna.

OSTANI


Ostani
da boje veselije budu
da život teče u smeru sreće.

Ostani
da vetrovi stanu
da kiše se isplaču u smeru zemlje.

Ostani
plime da se smire
život da mirno teče svako veče.

Ostani
da zagrljaj traje večno
u duši postane sve milo i srećno.

Za sve

Ti postojiš

Ti si moja radost
svetlost koja me mami i
mrak vuče da ne živim u tami
milina koja me obliva
gorčina što me stalno celiva
strast koja me grize
nemoć bez koje sam ništa
jad kojem se predajem
glad ne mogu se zasititi
sve moje najmilije i najdraže.

CECILIJA

SETI SE VATRE

Seti se iskre
koju si upalio
u meni one noći
kada su sve
lađe potonule.

Seti se ljubavi!

Upamti da si se
tada rodio
po drugi put.
Postala sam ti
svetlost i drug.

Upamti to!

Omamljena
sam išla putem
nestale su sve
tajne sveta,
trag vremena
kidao me je.

Omamljena sam!

Seti se ljubavi!

Snaga me podigla
tvoja, tvoja i tvoja.
Ko morski talas
jurnula je bura
ko prava želja.

Seti se ljubavi!

Nebeske kočije
ponele su me.
Zvezdanim putevima
uzleteli smo.

Seti se najdraži!

U tvojim rukama
plovila sam,
darove tvoje
probala sam .
Seti se ljubavi!

KAD NESTANEŠ

"Parfem koji
ostavljaš za sobom
A kad izadeš
nesrecan sam
kao i tvoje ogledalo"!

Kad nestaneš
iza peščanih dina,
ljubim stope,
tragove u pesku,
senke sunčevog bljeska.

Kad kreneš novim
putevima i nadama,
snenim livadama,
u bisernim kapima
prvog jutarnjeg kupanja.

Kad razapneš veo
nad krasuljicama,
ispod maćuhica i ruža,
trn koji krvari
u bolu koje srce kida.

Krasota dana
ispletena u letu
ptica, leptira i pčela,
vrela pogača što mami
ispod belog platna.

Sve si ti
nema statuo večnosti.
Ogledalo srebrnog praha,
belina devojačkih grudi
i purpurna postelja snova.

Kad nestaneš
ti si moje sve najdraže,
ogledalo strasti, damara,
dremljiva ljubav ljiljana,
lepota neispevana i moja ..sena...!

CECILIJA

SREBRNI SNOVI

Srebrom sam te darovala
noću u snovima zvala.

Rosom sam te kupala
nežnošću zavijala.

Jutrima te dozivala
u pesmi opevala.

Krišom te gledala
od sreće drhturila.

Snovi se raspršiše
i nesta sve u prvim
jutarnjim zracima.

CECILIJA

OD ČEGA SU SAZDANI SNOVI

Od zelene bajke
koja čuči na jstuku
od plavičaste svile.

Od purpurnih cvetova
koji seupliću oko nogu
dok juriš ka meni.

Od magličaste beline
koja ti osvetljava put
ka zelenim livadama.

Tamo te čekam
raširenih ruku i puna
neostvarenih nada.

Ljuljaška ukrašena
trakama ispisanim
porukama moje ljubavi.

Velikim cvetnim tepihom
gazim i čekam sa osmehom
srećne devojčice, pune miline.

Snovi su puni srebrne mesečine
bašte sa raznobojnim cvetovima
kao iz mašte šarenim klupama.

Poljupcima koji donose radost
kutiju za večnu mladost
i tebe sa nasmejanim obrazima.

CECILIJA

divno je:'(

midjika ::

divno je:'(

Hvala Miđika:)))

U NEDOVRŠENOM SNU IZGUBLJENA akrostih


Utihni nebeski jahaču

Ne zovi u snove
Eto budna sam
Drobim reči u pesme
Ovo je neobično veče
Vragolasto i nerealno
Ram sa imenom tvojim
Šušti nebodirnuta svila
E, ne zovi me anđele,
Noć je tiha a duša nemirna
Osmeh ti lik pleni
Misliš o meni, tajnoj i nepoznatoj ženi.

Snovi su naše ne ostvarene želje
Nadam se mirisu ruža
U tvojim rukama…

Ima mnogo lepih žena
Zaista samo sam njihova sena
Gledaš u prozor
Ubrao bih jednu ružu
Biljke lepe kao iz mašte
Ljiljani kradljivci mojih uzdaha
E, njih baš volimi radujem se
Nasmejana primam buket
A, srećna kad dobijem meleni cvet.! 05.07.11.

Sinoć kad te sretoh

DA MI JE!

Da mi je
da sam leptir
i živim samo
za jedan dan,
obletela bih
celo ostrvo sreće
i ponela svu sreću
da podelim svima
na planeti zemlji.

CECILIJA

NA PRAGU


Ostavila sam
ružu na pragu,
ostavila sam
dan, noć i
nerođeno jutro.

Ostavila sam
reč na papiru
tugu u nedrima
i tebe na miru.

Ostavila sam
zakopane želje
tragove snova,
neodsanjane
ljubavi i zato
me zaboravi.

SVE U TRENU


Zaboravih sve u trenu
i one želje i tvoju senu.

Zaboravih sve strasti
i trenutke kada si ih,
mogao ukrasti.

Zaboravih nova jutra
do kojih nisam stigla.
Jer ih je zvezdana
prašina već podigla.

Zaboravih tamne noći,
otvoren prozor, čekanje,
biličasto jutro, kada ćeš doći.

Zaboravih tople usne
strasne poljupce, blizinnu tela
i radost poljupca vrela.

Zaključah vrata za sobom
i utopih se u snove,
željna ljubavi tvoje.


CECILIJA

JASMIN JE PROCVETAO


Jasmin je procvetao,
svojom lepotom pleni,
daleko si, tuga nas deli.
Putevi nas otuđiše,
nema više staze,
bujice reči uništiše sve.
Jasmin je procvetao.. 09.07.11.

Za snove
kao od stakla
borila sam se, a
nisam te dotakla,
sudbina odnela
te je daleko,
daleko od mene. 09.07.11.

Odlazim ne znajuć' jesam li živa?
Da li u mom srcu tvoje počiva?
Da li sam u snu ili na javi?
Samlevena od greha i ljubavi.
Polomljena kao krhotina od stakla
kao mala suza što je obraz dotakla. 09.07.11.

OD ČEGA SU SAZDANI SNOVI?

Snovi su
rupičasti jastuci,
u njima se zaglave
maleni čovečuljci
oni nam šapuću,
šapuću i nežno
zbore tajne lepršave
vitice pesama
o nežnim ljubavima,
onim što nikad ne prestaju
i ne prekidaju lance sreće.

CECILIJA

MILOST

Tražim milost
za moju dušu,
ranjenu od reči
koju ni svetlost
nebeska ne
može da izleči.

Tražim milost
za izgubljene snove
sve dece sveta,
što im je uskraćeno
da se raduju
sa roditeljima
kojih više nema.

Tražim milost
za uništene mladunce,
ptice, ribe, kornjače,
medvede, konje i ostala
živa bića na zemlji,
što su nepravedno pobijeni.

Tražim milost
za svo drveće sveta
jer ne ume da govori
ni moli da prestane seča
a vazduh je sve zbog toga
zagađeniji i gori.

Milost će doći
kada svi ljudi
počnu da vole prirodu
i da se brinu o njoj.
Deca će biti srećna
od naših zagrljaja
i tako dalje,sve biće koko valja.

CECILIJA

PRED ONAJ TREN SNA

Pred onaj tren sna,
kada utihnu, draži dana
i sevnu noćne ptice.
Uhode noći, love spavače,
u trenu prelaska
ka tajnom svetu snova.
Tad njiše se zavesa,
a opijeni svici bude se,
puštajući zvezde da zagrle
oblake i da ih vole celu noć.
Rupičasti jastuci se smeše
i mame lahore snova
i uljuljkuju nas lepotama,
koje nikad nismo videli, a ni okusili.
Čovečuljci nas golicaju i mame
ka bezdanu želja, strasti neokušenih slasti.
Mi sanjamo i uživamo u nemoći
teških, tromih ruku i nogu.
Svici bezbrižno kolutaju oko nas.
Jedino nas buđenje iz snova izvlači
iz bestežinskog stanja i obamrlosti.

CECILIJA

TEMA: PERGAMENT
reči::prsti, telo, zapisana (ljubav, strast i ljubavnik)

Kad se prospe prah
ti po njemu gaziš
ostavljaš trag tvojih stopala.
Ja hodam pored tebe i skakućem
malena stopala se jedva vide.

Kad se prospe zora po nebu
onda dan zarudi i mi smo u njemu,
sneni, bleskasti i smešni
onako razbarušeni od sna.
Puni ljubavi , radosti i života.
Zora nas nosi a dan grli, noć zaklanja.

Kad se prospe voda
polije sve, pokvasi i bude mokro.
Uhvatimo blato i pravimo kaljuge.
Od toga mesimo i bacamo okrugle lopte.
Bili smo deca i zvali smo igru "topovi".

Kad se prospe zemlja
mrvice se raspu i kotrljaju.
Taj miris zemlje niko
ne može da mi nadoknadi.
Svuda u tuđem svetu ga tražim
i nikako da pronađem moju zemlju.

Kad se prospe krv.
To mnogo boli. Nikada se
ne može ni sa čim popraviti .
Krv kad poteče ona je tamna
i lokva se povećava velikom brzinom.
Krv kad isteče nestaje jedan život
grca samo tuga i praznina koja zjapi kao rupa.
Kako nadoknaditi? Bolno sećanje koje ..... razdire!

Prsti zgčeni, telo sklupčano,
u bezvremenu i ništavilu, pretvara se u prah.
Ne vidi se ništa! Zapisana ostaje u potaji cedulja večnosti.
Koga smo voleli,? Ko nam je bio ljubavnik? Telo pusto!
Usne neme! Oči zatvorene, bez suza, raskopčana bluza i
pretraživač greha na nama, suludo bije po uspomenama.
Gde li smo nestali? U ništavilu postojanja osta samo čvrsta kost...
Na papiru vremena zapisan samo naš tajni život postojanja i nestajanja..!

CECILIJA

PLODNO TLO


„Najzad sam dovoljno mrtav ništa me ne boli
Drvo se naginje nad zaboravom nema šta da se voli
Neka niče cveće iz prokletog tla“ Branko Miljković


Patnja, iz tvojih reči,
zjapi rupa, zgažena travka
i ponor u svakom slogu.
Danas na tvome grobu
nikoga nema da pazi,
cveće da zaliva i suze briše,
niz nepoznato lice, što se sliva.
“Drvo”, odavno suvo, čvornovato,
reči umukle, srce prepuklo,
krv usahla, ostale samo kosti,
ni sada, moj pesnik, nikome,
nepravdu nanesenu ne, ne,
uzaludno, ne može da oprosti.
Nisi “dovoljno mrtav”,
iz groba me pitaš
tvoje pesme su danas žive
u pustim noćima ih čitam.
„Neka niče cveće iz prokletog tla,“
ne to su reči i poruke,
nas malih koji postojimo,
učimo pesme da iznedrimo.
„Tlo“ nije „prokleto“ već jako plodno
stihove ređamo danonoćno.
“Ništa te ne boli” ali ima ljudi
poeziju tvoju još čita i voli.

CECILIJA CVETANA SAMARDŽIĆ

IZVOR


Pukotina u steni,

dozvolila zagrljaj vode,

kap, po kap, kap,

izvor od reči krenu,

kao malene suze

dodirujući plodno tlo

niz padinu divlju ode.

Reč po reč

nižu se slapovi

iznedreni,

kao plamen duginih boja

između Sunca i tvrdog kamena

to pesma je tvoja.

Nebo plače bacajući kapi

na toplo ljudsko srce.

Lep si !

Prašina ti ne može ništa.

Prah te grli

ne zaklanja sjaj

tvog postojanja.

Nad nebom,

ne raspinji se,

bele ti zvezde

osvetljavaju put,

rajski te dvorovi čekaju

slast grožđa u njima zri,

pesmom nad pesmama,

u njima si ti,

sa utrnutim zubima.

Putuj svuda po svetu

reč prigrlila dan i noć,

kap tvoje pesme

ima čudesnu moć.


Reči pesme nastale motivisane plodnim pesmama Branka Miljkovića.

CECILIJA

SREBRNI CVET

Samo u prah mogu da se pretvorim.
Rado se uputim u zemlju snova.
Eno srebrni biseri se nižu,
Barem je niska nova.
Rezana od mojih reči i slova.
Nežno se preplićem sa dugom i kišom snenom,
Iznedrim uzdahe svih na livadi prelivenoj.

Cvetam na nebu i ubrzacima, kad Sunca ima,
Vitice vezem u zrelim maslačcima.
Eno, me rosa traži, u nedozrelom žitu i zelenoj raži.
Treperim sa mesecom i plačem za nezagrljenim jutrom.

CECILIJA