Oslobađanje uma

Naslov: Re: Oslobađanje uma 17/4/2011, 12:18 pm

Prognana misao
bliskog sadržaja, zadržana
slobodoumljem tragova.
Uhićeno doba
prolaska strelom, probodeno
u cilj,
pravo.

Ako cilj vidiš
a ne negiraš,
putuj, skači.
Skakanjem boju u
dodir pognutog dela vrati,
i ne krati čemerom čep preliven
do sudnjeg dana.

Za tren treptaja izvijenih trepavica,
osmeh mi vraćen.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 17/4/2011, 12:30 pm

usamljena,
tužna kao reka
bez pritoka
u dan zakoračila
bespuću upućena
na kamen nagazila
u kamen pretvorila
a, gde sam krenula

Naslov: Re: Oslobađanje uma 17/4/2011, 4:18 pm

Probuđena svetlost peče.
Peku oči ne prospavane noći.
Spavala jesam.
Oči, nisu.
Smrt oči vrebale.

Ulazila, izlazila
pored prošla.
Kaže neću tebe.
Vrata joj zatvaram.
Kroz njih prolazi,
mene zaobilazi.

Prši vatra,
kola vazduhom .
Strah pod kožu zašo.
Kuda je krenula?
Da l pravac menja?
Il,
samo, pored
po život dolazi
još jedan dogoreo,
ugasi.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 17/4/2011, 4:28 pm

Kap po kap,
Krv izlivena,
Kroz pore istekla.
Boli koža pocepana.

Koža krvlju zarobljena,
Površinom udavljena.

Kraj udaljen bezvremljem
Vlati travki u izvidnicu poslao.

Krvavo vreme odeni,
Prevarom, zlo zaustavi.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 19/4/2011, 11:26 pm

Površinom, plutajuća buđ
uhvaćena rastućim odabirom
ne poznavanja okolnosti,
ne prepoznavanjem sagledane želje
ka željenom pokazatelju.

Zlom uhvaćena srž
bezobličnog delovanja.
Pod trzajem, naporom izvana
granica, sopstvenim
uticajem na svet nesvesnim
pokoravanjem,
delovanjem instikta
lošeg kvaliteta, postoji.

Naličje izopačeno
previjenom svetlošću
lažnim mlekom zadojeno,
bespuća trag koraka prati,
bez mogućnosti preobražaja,
bez mogućnosti upoznavanja dobrog.

Duh ne poznaje pokretanjem
otvorenog ogledala.
Duša, prostim činiocima divljaštva
izobličena,
korenima ukrvljena kola.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 22/4/2011, 1:15 am

Budu i
kolena pocepana...
Vučem za rukav
pustim hodnicima
za mrvu hleba, kap vina.

Dok povijena stojim
na dnu, na kolenima,
u haljinama
na dnu uništena,
rukom za ruku
iz ništavila izvlačiš.

Ćutiš, ništa ne pitaš.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 22/4/2011, 4:07 pm

Sud svoj ,samo za sebe čuvaj!
Za sebe
i neguj i gradi.
I nadograđuj.
Sebe izgrađuj.
Mene, menu pusti.

Ako pored sopstvenog hrasta
ponovo hrastom izrastem,
nije to volja moja,
to volja sudbe biće.

Gde će tvoja kora završtiti...
Gde će ona iznova sebe roditi...
Pitaj se!
Mene, mene pusti.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 22/4/2011, 4:36 pm

Da,
znam,
laži govoriš
i u lažima živiš
i lažima život bez ustupaka
nesebično kidaš
i laži
meni
kao laž osnovanu
nad delom načinjenu
priznaješ.
A zašto?
Zašto tako?
Zar malo je mene tebi dato?
Zar malo srce otvorih?
Zar malo dušu raširih?
Zar malo
o ludosti, zar malo je
ljubavlju ljubav bezuslovno dati?
A lažeš i dalje.
Lažeš lažima čistim,dok
vidim ,sklanjaš pogled pred istinom
što zborim.
I lažeš reči.
Lažeš mene tvoju...
Znam, laži!
Znaš laži!
U lažima istinu kriješ
od sebe
od mene, ne.
Pogled moj kroz ogledalo
laži tvojih dobro znan,
leđa okrenuta.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 22/4/2011, 8:38 pm

Na licu, ispod očiju
lepeza jedva primetna
trag ostavlja.
Nisam ni primetila.
Nisam ni odmah videla.
Ne brinem, al tu je
kao opomena.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 22/4/2011, 8:43 pm

Slutnja na ramenu.
Slika okačena na zidu,
godinama izbledela,
zaboravu nepristupačna,
iza stakla zaklonjena.
Mojim rukama isklesan lik,
međ dlanovima,
međ uzdisajima
očuvanih godina.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 22/4/2011, 8:47 pm

Kad
san ti ne dozvoli da spavaš
I
Kad
u sred noći dođeš
na vrata ne kucaj,
neću čuti.
Uđi.
Uđi kroz prozor, recimo.
Osmeh ne skidaj.
Nežnost pruži.
Prišunjaj se kraj uzglavlja
i predstavu započni,
i zavese navuci,
i mene
ljubavlju zadeni.

Pod oblakom strasti
procvetaće život.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 22/4/2011, 8:57 pm

Kada bih pričala priču
Morala bih da krenem od početka
A početak
Gde je početak
Početak čega, početak ničega
I
Odmah bi kraj priče bio
A kraj znam i na kraju
Svakog kraja
Novi početak izviruje
Smeši se

Al početak
Uvek mučni početak
Bez spoznaje šta donosi sem
Da na kraju krajeva
Čeka kraj
Ničega

Naslov: Re: Oslobađanje uma 22/4/2011, 9:24 pm

Navlačiš kapke modrih očiju
Ko olovne vojnike.
U boj kraćeš bez oružija.
Ćutanjem skrivaš pogled.
A samo jednu reč bih htela.
A samo jedan osmeh, pred rastanak,
I one ruže uvele, vrati mi.

Pod kaput sklanjaš godine.
Beže, lete,
Juriš za njima.
U džep da vratiš,
I sve preobratiš.
Možda i za drugi život, tuđ zameniš
Jer tvoj tuga, bol...
I šta bi promenio?
Šta drugo uradio?
Kad na prvom koraku
Mrtva trka.
Bez mogućnosti
Povratka
Na novu stazu.

I sve tako videla,
I sve tako govorila,
I ćutala,
I trčala,
Al mrtvu trku nisam
Dragi
Vodila .

Samo tvoja je bila,
Ostala
Neobuzdana ,a bezciljna
Iza vrata otvorenih
Nevidljiva.

Nisi ni trepnuo.
Nisi se ni okrenuo.
Znam
Nisi mogao
A hteo.

Još uvek stojim,
Još uvek bestragu
Teram vreme
Da vrati meni mene
I ruže uvele.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 23/4/2011, 11:27 pm

Ispiši sve.
Ali
ispiši sve što ti na srcu leži.
Hajde, slobodno priđi
dlan otvori,
pogledaj preplitanje
tvoje potraži.
Možda je i skriveno,
zagrebi ako treba.
Tu je.
Ja ga urezala.
Piši, tu.
Pokreni točak.
Vreme nek zavrti,
nek potera let divljeg toka
ka uzavrelim rečnim bujicama,
nošenih otkosa sena
što hodaju po leđima mojim,
bez pitanja,
bez odgovora,
pogovora za prošlo,
buduće
za ono vreme, iza kulisa,
na pozornici ,samo za mene stvorenoj.
Vezana u glavnoj ulozi pod ključem sopstvenim
kraljica , ja, na pragu dve boje.
A ti, ratnik bez štita.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 24/4/2011, 3:52 pm

Jesam šumu odabrala.
Jesam od šume osušene
najbolje izdanke sačuvala.
Rastu, mladice izbijaju.
Zalivam ih, negujem
u najlepši vrt, izrastaju.
Cveće im međ kosom,
miris iz usana, opojan.
Na licu rumen obraza, latica blistavih
poj ptica.

Čupam, izvlačim
sa grana lišće kidam.
Ko davljenik
za poslednju slamku se hvatam.
Nešto me ka dnu vuče,
pod zemlju da zađem,
korov prigrlim.
Neću i sklanjam se,
i trnovitom stazom šume olistale,
gazim.
Nego, šuma previše olistala.
U neprovidno granje sunce ne zalazi.
Mahovinom oivičena,
boli me gmizanje mrava, ujedanje buba
što ništa mi ne mogu.
Al bodu
i putovanje ka strani zacrtanoj
međ dlanovima mojim zapisanoj,
usporavaju.

Uplašim se tad, al
izdanci me čuvaju.
Na ljuljaški želja novi
svet, okicama milim
osmehom bezbrižnim,
najmilim rečima ljubavi,
da,
novi svet njima i meni
otvaraju.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 24/4/2011, 4:44 pm

Oči zatvaram u sumrak .
Umirem po ko zna koji put
godinama unazad.
Gledam u mimohodu
umiruća bića, predmete.
Odlaze, vode sa sobom.
Nove, skrivene odaje pokazuju.

Ko ne snađena biljka
međ udomljenim stablima
previjam se, za vazduh
sagoreli borim.
U stranu pomeram
da me ne pregaze
u prostoru,
gde vazduh teško diše,
gde boje dugu nemaju
i spektar pastelni
nikad nije postajao.

Otvaram vrata ranog jutra.
Rađam se po ko zna koji put
godinama u nazad.
Gledam u mimohodu
život u kom manje vazduha ima
nego što ga disah sumrakom.
Boje postoje,
iz zore u zoru sve bleđe.

Čekam sumrak
život da vrati.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 24/4/2011, 7:25 pm

Oslobađanje uma - Page 5 Tumblr_lh1eup6dO91qfra20o1_500

Bajka neodsanjanog sna

Jednom, kad zaspim
najčvršćim snom,
buditi se,
neću.
Biće to san..
San, dug i lep.
Večni san.
San onakav, kakav
život želim da napravim,
sopstvenim rukama izvajam.
San u bojama proleća
bojama leta,
jeseni,
san beo ko inje snežnih pahulja.
U tom snu neće biti zla,
neće biti mržnje.
Bilje i cveće
društvo najbolje livadama zelenim.
Konji vrani juriće
razigrano poljima,
nebo prelivati svetlo
bojiti tamu.
I krila ću imati,
i leteti kud mi volja,
i telo nago, bez stida nosiću.

U snu tom, mir vlada.
Ljubav tanana svim stranama plamti.
I planinama
i morem
i gorom
rekama,
kanjonima,
šumom,
maglom...
...al to ti neću otkriti
to sa mnom moraš videti.

Taj san, moj biće!
Taj san, moj san!
Slobodom obojen, mirom satkan
san prepun iskrenih osmeha, bez suza
i svađa,
bez uomornih dana,
tuđih rana
sumanutih tajni.
San, bez laži.

Taj san, moj biće!
Taj san, moj san!
Taj san, moja bajka...

Ovde, sve drugačije
jeste.

[/center]

Naslov: Re: Oslobađanje uma 25/4/2011, 10:54 am

Ovo dođe,
recimo
nešto kao rastanak.
Rastanak na početku kraja
ili na kraju početka.
Tako nekako
Il kako god.
Volim da kažem
tako
i tebi
i vama
i sebi.

Jutrom zora
probuđena
svanula
bez sunca,
bez svetlosti,
tama plašt
ponovo teški
ogrnula
pod svoje
misli uzela.
Više se i ne branim.
Ko za mene mari?
Snagu sam izgubila...
Volja tvoja zanemela...
Nisi čuo, čuvao
pravilno prihvatio
i na pola do shvatanja
i svitanja
odbacio.
Razumem – neprihvatam.
Bol ostavljaš.
Vremena nemaš
iskrivljeno da ispravljaš.
A zašto bi?

Ovo dođe,
recimo
nešto kao rastanak.
Rastanak na početku kraja
ili na kraju početka.
Tako nekako
Il kako god.
Al znam da
pisana reč pod skrovito
breme putuje.
Da li će povratak naći?
Da li će ponovo ovde biti?
???

sa nadom u bolje danas
u susret
još
neotkrivenim bojama
s osmehom prividnim
odlazim

Naslov: Re: Oslobađanje uma 25/4/2011, 9:41 pm

Korakom iza koraka
usporavam takt.
Vodi me snenan ulica
dremljivim pločnicima.

Ja,
usamljena drvena lutka
u ulozi pajaca.

Ja,
podrpanom haljinom odenuta
u izloge zagledam,
nisam prašnjava.

Otvorena vrata zatvaram
šešir bolje sagledam,
šešir putujućeg oblaka
nad glavom mojom
u ulozi
umornog drvenog pajaca.

Ozbiljnu
komediju satirom završavam.

Svetla pogašena...
Aplauz umire na vrhovima
dlanova,
zvukom čarobne frule,
nevidljivih šaptača
vremena .

Naslov: Re: Oslobađanje uma 25/4/2011, 9:54 pm

Ne, neću!
Neću
zvezdu poslednju da ugasim.

Moja zvezda!
Ja joj ime dala,
živi i uživa,
krilatim snovima
na putujućim oblacima,
trag ostavlja.
Zvezda posledanja
međ nebesima
sija, tajnu
u dubini osamljenog ostrva
na dnu, tajnu za mene
moju, od mene, za nju, tebe...
Tajnu zvezda posledenja,
čuva.

Ne, neću!
Neću
zvezdu poslednju da ugasim.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 25/4/2011, 11:05 pm

Na umornim dlanovima,
rosnim
od uzaludnih traženja,
malena ptica
slomljenih krila,
utočište pronašla.
Ožednela, napojena...
zimu
međ dlanovima prezimila,
krila nova iznikla.
Cvrkutom,
pesmom umilnom
zahvalila
u proleće
zovu divljine
dah
prnula.

Na umornim dlanovima,
rosa zaspala
u san
zagubljeni trag
pretvara,
dok putujem
moje zalutalo
proleće
želim da pronađem.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 27/4/2011, 6:28 am

I ova noć besana
prođe.

Noć tihovanja.
Noć neljubljena.

Pod somotom noć
usamljena,
usidrena
posteljom praznom
budna do zore
snena tugu mazila.

Svodom srebrnim
noć me pokrila.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 27/4/2011, 3:59 pm

Osmeh sam izgubila,
osmeh nedara.
Negde na putu
između svetova,
ispustila.

Tražim ga...

Možda u san zalutao?
Klatno zaustavljam,
Vrata otvaram, nema.
Nisam, tamo ga videla.
A možda
baš porad obraza čeka
tren da uhvati,
vedrinu licu, vrati?

Osmeh sam izgubila,
osmeh nedara.
Nisam htela...

Ako nađeš na putu
osmehe izgubljene
jedan,
bar jedan
prevarom uzmi
donesi, da
duša okom ponovo
blista.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 29/4/2011, 3:47 pm

Dan ko i svaki drugi.
Silazi niz drum...putem kojim?
Zar važno je?
Noć ...
Neprospavana, umorna.

Slušaj,
moram da govorim.
U slutnji ovoj nebeskoj, gde veo
crni vija sumrakom,
zlu vrebam.
Lutam poljima, tražim
ponovnim otvaranjem i
ponovo ne verujem.
Nema, prazno.
Slika nevidljiva.
Pitam, lutam uznemirena ,
okupirana pitanjima, posrćem čulima.
Čulo novo da otvorim, neda i neće.
Šta, što, kako...
Ma, vratiće se..

Prosto je,
samo reci korak pogrešan
koji bio je?
Ma nema razočarenja,
na to zaboravi i...

Vrati se
ako reči ove
paučinastim oblakom dođu do tebe
i...
slušaj,
...samo nisam,
nisam stigla prozor da otvorim.
Glava u rascepu bila.
Izašla,
vrata nisam zatvorila.

Al ako tamo dobro je,
gde god da nalaziš se
dobro je!
Jer jedino tako
sraćna ovde
u nesreći svojoj
ja.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 29/4/2011, 3:53 pm

/ Mojoj Vikici /

Otvoreno slovo
otvorenom knjigom, vlada.

Za suštinsko upoznavanje
spostvene biti,
za sagledavanje i vođenje
čulima ispitanim, ne ispitanim
samospoznajom duhovnog samoodržanja
ka cilju novog životnog otvaranja.

U dubini
tajna krugom zatvorena,
na putu spoznaje
smene dana i noći
putujućeg vremena
što nikad proći neće.

Otvoreno slovo
otvorenom knjigom vlada.

Pred tobom od mene,
za neprolaznost.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 1/5/2011, 9:31 pm

Zar postoji mesto skriveno
između dve tačke,
između neba i zemlje,
između sanjanog i nedosanjano,
između tebe imene?
Zar posti mesto takvo?
Rećiću ,
ako pitaš!
Koliko zlata vredno a bezvredno ?
Zlato, ha...
Za njega marim?
Varka usputnih prolaznika, neznalica.
Da!
Postoji mesto skriveno.
U duši dubinom crnom zavijeno.
Neprimetno, vodom poganom
s izvora zadojeno.
Nošeno talasima
od jednog do drugog toka.

I postoji
mesto otkriveno,
mesto odvijeno.
Zabluda dlanom otvorena
ishitrenim izazovom,
izdajom
na mestu zakopana.
Pod zemlju, korenom zavučeno.
Tamno, modro
od sad pa na vek,
završeno.
Mesto skriveno.
Mesto otkriveno.
Na tacni
mesto razliveno.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 1/5/2011, 9:39 pm

Izgubljen smisao noći
spojene jutrom.
Iz jedne u drugu ulicu
Ulazim.
Trotoari prevrnuti.
Tražim te.
Tražim...
A senku sam izgubila.
Na pola puta nije sačekala,
Trebala.
Dogovor takav u sred noći puste
Napravile.
A nije da nisam trčala.
Leđa mi okrenula,
na svoju stranu pošla.
I vikala!
I dozivla!
I senku na
senku htela da zalepim!
Tebe nisam našla.
Senka umakla.
Ja
na ulici
staklenim zvonom razbijena.

Traganje zaustavljeno.
Izgubljena nit,
beskrajem otplovila.
Da l zbog ne znanja?
Da l zbog želje prevelike?
Il
ništa želela ni nisam?

Naslov: Re: Oslobađanje uma 1/5/2011, 9:40 pm

Ako na prag dođem golotinjom ogrnuta
hoćeš li vrata otvoriti a nestuknuti
zadržati, ruku pružiti, u krilo uzeti?
Ako zrak sunca zaklonim senkom nevidljivom
hoćeš li posrnuti, na senku zaurlati?
Ako nestanem kišnim kapima razlivena
hoćeš li krenuti u potragu skupljanja?
Ako ti kažem da noć sam izgubila
u raskoraku vremena
hoćeš li poverovati rečima,
a da ne misliš da prevrtljive su?
Ako ti kažem da povratka nema,
da sve dim je postalo posle vatrenog plama
hoćeš li lutati od sveta do sveta
da nađeš, vratiš u iskre pretvoriš?
Ako sam na pragu zaborava san zaključala
hoćeš li doći po njega u nezaborav sakriti?
Ako masku skinem, iskreno očima progovorim
hoćeš li istinu pogledati i poverovati?
Ako zauvek leđa okrenem, krug zatvorim,
hoćeš li pitati zašto?

Vidim, ne vidiš me,
zašto još stojiš tu?

Naslov: Re: Oslobađanje uma 2/5/2011, 12:51 am

Bez tebe meni

I

Zaboraviću noć pokislih koraka
iza lažnih osmeha obećavajućeg
pogleda u zenici oka, meni vidljivog
pogleda prividnog, za mene stvorenog.

Zaboraviću sve tvoje dirljive reči
sklopljene od jedne do druge ulice
otvorenih prozora, zatvorenih vrata
zaključanih, gvozdenih brava.

Zaboraviću glas daljine
što dozva me kradomice,
što obavi u svečane haljine
a da nisam spremno dočekala čin pretstojeći
čin što pred zov požude, povede.

Zaboraviću i one pohotne
poljupce jutarnjeg sklapanja,
izostavljenih slova, razlivenih
preko postelje bele
od podnevnog časa , do sumračnog osvita.

Zaboraviću vreme
od vremena do vremena
vreme između misli i iskrenih čekanja,
razvučenih iluzija,
maštom uokvirenih nadanja.

II

Ali ne mogu da zaboravim
produženi dan trajanja,
produženu noć čekanja,
produžene niti čežnjivih nemih glasova,
produženu suštinu voljenja
izmamljenog izazova
protkanog pod kožom, lepršavih titraja
probuđenog srca,
pronađeni izvoru nadahnuća.

Jedom tako osetila...
Čuvam međ nedrima mirisom starih dunja
procvalih livada, medom zadojenih usana
od vina crvenih poljubaca gde
zapamćeni osećaj traje, i
neka, nek traje na dlanovima rosom satkan
od tebe do mene,
za dane, bez tebe meni.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 2/5/2011, 3:19 pm

Dar
/ u ime prijateljstva Светлани Полић /

Žitnim poljem rođena
Međ žitnim poljem
Suncem obasjana
Zracima prodornog bljeska
Lepotom zlata obasjana

Od jednostavnosti
Preko pisane reči
Do uzburkane izražajnosti
Sopstvene biti
Satkana saznanjima

Obavijena šalom satena
Iskrenog poetskog duha
Tu pred svetom vidljivim
Na pijadastal ukorenjeni
Postavljena

Tu pred svetom vidljivim
Od plaveti nebeske, željom
Anđela na krilu oblaka
Iskrama obojena

Za iskru mora,
Rečnih obronaka
Vrela, ušća
Za iskru gora zelenih
Bedema uzvišenih
Ljubavlju ispletena

Pod skut nesputani
Miomirisom duha
Darom stvorena
Dar nama
Darom pretsavljena

Naslov: Re: Oslobađanje uma 2/5/2011, 3:26 pm

*

Izazovom izazvana na
krug sprovodni izvedena,
sopstvenom voljom,
pretstavljena.

Kao takva sebi dovoljna,
tebi igrom leptira
na livadi želja osmeh iskrom
nade razlivam.

U igri leptira,
bez potrebe prikaza veštice
bojama pastelnim nebo bojim,
ne bih li veličinu
prostranastva ti dočara,
ne bih li prizvuk nebeskog
hoda ka umurujućem tragu
hodnikom spokoja, put ti otvorila.

Otkrivena želja prizvukom
sunčevog sveobuhvatnog zraka,
miomirisom šumskog praha,
lepotu iskona otvaram bez straha.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 6/5/2011, 11:28 pm

*
Vizija zanosa

Dan kad nestaješ
onaj dan
tužan je, kad odlaziš.

Tugom obavijena noć
bez zvezda.
Noć usamljena, kroz kožu probija
na putu talasa, ratnika
s jednog kraja na drugi dozivam.
Vilinom odećom oblikovana
bez čarbnjaštva, bez bajki ne ispričanih
ostavljena.
Sputana vizijom zanosa
u potragu zaostale konfuzije, hodam.
Zemlju okrećem.
Korenje kidam.
Srž izvlačim.
Morem vodu izlivam.
Pustoš na obali plimom izazivam.
Kroz šume put krčim.
Grane i žbunje ,
sve staze skrivena sveta
sad sam otkrila a da znala nisam
koliko je malo koraka potrebno.
Sunce u pomoć zovem
zrakom da raskrči bespuća.
Mesec palatu nek otvori
sred ivice oreola
da vratim te.
Bez zbogom, trag
spojeni
u miru srcem da zatvorim.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 6/5/2011, 11:35 pm

*
Vizija zanosa I

Oslikan dan
ne predvidivim događajima,
ne svakidašnjim potrebama .
Donešen zaključak pred svršen čin
s povodom ne jasnim.
Željom nestanka u nezaborav odlasku,
s pravom potpunim.
Željom da li pravom?
Da li iskrenom izjavom neodgovora
datom?
Kuda, kome, zašto?
Na koju stranu sveta krećeš?
Ko će te pod krila ko ptića
skriti?
Hoće li tamo mesto toplo biti,
ima li za život prostora dovoljno?
Ako i pomisliš,
ako i poželiš,
ako i razumom osetiš,
vrata sveta nova otvori.
Kroz ključaonicu virim.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 7/5/2011, 11:47 am

*

Zemlja se preokrenula.
Na drugu stranu, put
praznih koraka
zemlja cvetna krenula.
Hoda oblacima,
putuje snena
ka uzvišenim poljima.
Ne ispitanim rekama
treperava plovi
ne bi li pticu u letu
dozvala,
glas pustila
do staza ,kojima putuješ,
oblacima ,jedva osetno hodiš.
Do njih vinula
glas lepotom darivanja.
Ljubavlju glas satkan,
pustila.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 9/5/2011, 12:47 pm

Bezglasni tren očekivanja u
kutiju šibica spakovan.
Zbrka međ palidrvcima , koje će
pre biti izvučeno.
Čija će svrha biti, pre na
osvit doleteti.
Poslednji krug na dnu cigarete
i po koja orošena kap usnom
otpijanjem dobrog po predlogu...
crnog, oporog vina.
Za dušu melem otvoren.
Zalepljen dah na vrhu trepavica
ubrzanog treptaja.
U polu tami omrklog svitanja
meseca otvorenog
blješti ,
uličnih prolaznika, svetiljka.
Hoda usamljena
ne bi li dotakla poslednji
okret na vrhu potpetica
klizeći niz ulicu koraka
prividno slobodnih,
nedovoljno hrabrih za
čin sledeće scene,
za vreme što pod skutom krije
sudnji čas
izazova.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 9/5/2011, 2:33 pm

Osmehom preobražena noć.
Noć obična, ipak
otvorena jednostavnošću
prepoznavanja.
Na dobro strana različitih
za nijansu, sličnih
naočigled duša istih
okrenutih sebi, s
željom i potrebom
davanja bez uveta.
Preko stola pogledi
mestimični kružnim, jednosmerno
naizmenični tren uhvaćen letom.
Lagano klizenje vremena i
orošena
grla kapima zadovoljstva, oblakom
dima međuprostora.
Kradomice, ispod oka uhvaćen
požude titraj
tanano obavijenih
zenica. Skrovite misli
vidljive rečima
jednostavnom, izgovorene
kroz osmeh, osvitu poljubaca.
Klasika uigranih pokreta poput
dobro znanog plesa,
za prvi put
savršena igra, bez predumišljaja
i očekivanja.
Tragovi na bledunjavoj koži, crvenilom
izlivima strastvenih ugriza,
i po koji šapat
stresanjem jeze od do.
Obgrljen san širokim dlanovima.
Na mišici snova
izatkana priča
u nastavku buđenja,
u nastavku obzorja
nastavljena igra.
Pred svršen čin
jednočinke
želja povratka
na mesto ishitrenog,
iznenadnog
slatkog napada
uz osmeh, na uglu usana
drugog čina.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 10/5/2011, 10:20 pm

Ruke

Raširim ruke,
slepo na grudi
dah privijem.
Do zore mirne,
zore tihe
pticama raspevane,
čuvam te
pod okriljem usnulih kapaka,
pod strehom obale,
samo za tebe skrojene.
Na obali srca
nežno šapćem
da ne nenestaneš,
da ostaneš
još tren koji, dok
nemo o reč se saplićem.
Ko poslednji dan
pred pogubljenje
osećaj slepi da je,
ko lepota davanja
ljubljena
da traješ.
Ruke skupim,
titraj umirim.
Za vazduh pluća
molim, preko
osušenih usana
tužnog vapaja
u oblaku dima tonem.
Pod okom skrivenog
pogleda
bez zbogom
bez osmeha
bez okreta,
odlaziš.
Suzu u dnu ugla
oka,
ne vidiš.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 11/5/2011, 1:17 pm

Jednostavna pesma

Savršen dan
Dan savršen
Za okret
Za preokret
Za osmeh ničim izazvan
Na ovu stranu sveta osmeh okrenut
Bez izloga
Bez ogledanja
Sa osmehom osunčanog kupanja
Na visokim potpeticama
Što niz kaldrmu
Zveckaju, međ razmak sapliću
Ko mari, ostaju tu
i..
Bude trag plavetnila
Zbrku iskidanog oblaka
Na dnu zraka granama
Olistalog proleća
Put talasa možda nekad
I očišćenog jezera
U plivanju travkama oko članka
Umreženim
Štiklama po vrhu talasa
Osmehom plovim
Bez kormila
Zadovoljna

Naslov: Re: Oslobađanje uma 11/5/2011, 3:18 pm

Mač sa dve oštrice

Razigrana bujica
koluta, u okviru
na oknu prozora
svetlost
odenuta kapima
rominjanjem
kiše toplog daha.
Izmaglica
rasuta, tragom prsta
ispisana,veselim
rečima,
požuda.
I čija će
igra pre biti
završena?
Pre početka
dubok naklon
oduševljenja,
pre početka
uzbudljivog plesa
koraka jednostranih
sigurnog bata,
drugom
stranom znatiželja
strah ili prejaka pobuda,
begom u nepoznato
poznato stanje,
svakidašnjica?
Zašto nešto menjati,
znati potrebu,
za promenom imati?
Igra na pragu uzavrela
o stepenik omakla.
Ja se snašla
osmehom, lepljivim
dlanom preko usana
ti doskočila.
A ti skutren, zagrcnut
na pola
plesnog koraka
niz stepenk za
ceo korak lepljivog
daha
zatečen
za sve okrete ,
zatečen ostao
bez glasa
bez opravdanja, nem.
Igrom pobede, podijumom
sopstvenog htenja
haljinom crnom
lepotom slobode lepršam.
Mač moj dve oštrice
nevidljive ima.
Ćuti!
Zagrcnut kapljama
dubine prožetog titraja,
upoznat tračkom
borbenog duha
zagrcnut ostani.
Ćuti!

Naslov: Re: Oslobađanje uma 11/5/2011, 3:56 pm

‎"Ako ipak" ostaneš
Na određeno
Ili jutrom zamišljeno
Mesto ne odeš,
Sažetost dubinom zagledaš
Probadaš, slobodno hodaš.
Dlanom na pola vrata zatvorena
Otvoriš,
Ne nestaješ.
Ostaješ "Ako ipak"
Sve preokreneš
Pročitaš...emocijom sagledaš
U sebi, sobom
Izazvan nesporazum
Čudo neuhvatljivo
A opiljivo stvaraš.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 13/5/2011, 7:49 pm

U modrom pogledu
emotivnog rastrojstva...
U modrom hodniku
slučanih prolaznika...
U modrom odsjaju
skupljenog sazvežđa...
U modrom poduhvatu
skrivenih namera...
U modrom krugu
začaranih istina...
Pogledom, snenu emociju
na dlanu
tračkom svetlosti ,kroz
grane prikupljam.
Hodnikom ploča
mermernih, hladne kaplje
međ sastavima skupljam ,
usta žedna pojim.
Odsjajem s jednog
dlana na drugi, nit
srebrnu u fino
klupko, milinom
umotavam.
Poduhvatom visprenog
koraka, ka utvrđenju
znanom
hodam, ne sapliću me
vreže stoletnog stabla što
mrvom oblaka dah svijam.
Ja kao slobodoumni
okvir umirujućeg
kruga, ivice sopstvenog
htenja, slobodno
otvorenih pora
plamtim skrovitom
istinom ,
izrečena kao misao
na pola usana.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 14/5/2011, 1:53 pm

*

Poneo me miris jorgovana
od jutros, kameno srce
otvorenim suncem puštam
promoljenoj iskri zraka
između traka duginih boja
red da napravi, moju
boju odaberem.
Plam neljubljenih usana
svijam
žarom snenog glasa,
ne bih li prizvukom cvrkuta
toplinu poslala osvitom
pobuđene šume, stazom
vidljivom
do obale gde bi me, nežno
primo,
zagrljaj privio.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 14/5/2011, 8:16 pm

*

Uzmi, ovo malo što
osta.
Ovo malo što čuvam
za dan neki
a da ne znam, dan koji će biti.
Uzmi
jer dajem ti danas
otvoreno slovo
za dan koji dolazi
a da ne znam, dan koji će biti.
Ovo malo proste duše, uzmi.
Prosula se , gorko slatkim
usnama
kotrljajućeg smisla iz oka
obrazom rumenim
gde klizi
potok obe strane obale
neotkrivene u
danu dolazećem.

Danas, uzmi.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 14/5/2011, 8:18 pm

Golo granje
To ti si
Opruženo, zabodeno
U blato živo, pojede
Svu koru procepa
Vire ti vrhovi samo
Da izdanak bi da pustiš
Maladice provire
Izbavljenje tražiš
A ko si znaš li
Il znaš da osušenu travu
Izniklu prkosom uništi
Tupi ti vrhovi

Maldice na grani smeloj
Rađaju osvit

Naslov: Re: Oslobađanje uma 14/5/2011, 10:40 pm

*

Prisloni dlan uz obraz
rumenom umiven.
Razmljaj jutro što
očima plovi, dok
uz tihi dodir usne
usnama šapću nežnost.

Ljubljenjem do noći
sred mesečeve plate
dotakni nedra žudnjom
rasuta
dunja mirisom, zanosna.

Plovi čežnjom vapaja
tela prepuštenog umirujućeg
divljeg, trzaja.

Na plaštu inja
posutog
zelenim poljem guste
šume,
razigranim valovima vetar
raširi.
Probuđeni drhtaj, telom
paraj
saplitanjem o ivicu
kože
...jezom obuzeta.

Preko bedara klizi.
...osetim toplinu
svilenog daha, u poselji beloj
željom
skrivenom.

Pod
skutom otkrivenim
skupi latice rosom
rasute.

Ćuti, ljubi, upi.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 14/5/2011, 10:42 pm

Danas sam lepa i svoja
I doterana
I razbarušena
Danas plivam dubinama
Nova prostranstva ispitujem
I na talasima kosom jezdim
Ne nediraj me
Danas, samo sam svoja
Ničija bila, nečija ostala
Danas sve razbijam
U red svoj dovodim
Izgubljene pajace
Zalutale putnike
Tragam danas, kopam
Umom prizvuk sreće

Naslov: Re: Oslobađanje uma 16/5/2011, 2:39 am

Prebrzo teče vreme,
vreme nepoznato
tragom nevidljivo,
kroz prolaznost osetno.
Novim uporištima vodi
na osvit iščekivanja
izraženim ugođajima
sopstvenog htenja.
Uokvireno bezgraničnim
trajanjem, koje proći neće
iza vremena u vreme
čekano.

Naslov: Re: Oslobađanje uma 16/5/2011, 12:52 pm

Sporadična borba, unutar
uma izazvana, nezadovoljstvom
sprovodi teskobu,
prožima telo
kola poznatim stazama,
neda mir
nepoznatom nagoni
tera ništavilu...
vrata otvara
u vatru gura...
snaga izgubljena...
zlo stvoreno
otvorilo usta, bi da proguta
jednim zalogajem,
zube zariva, tami vodi...
ne mogu da okov otrgnem
ostala mi misao zarobljena
u tesnacu zaboravljena,
utihnula nadanja...
tlom međuprostora hodam
propadam...
između stena kolena vučem
ne ustajem,
ne vidim
na koju stranu da krenem...
sve izgubljeno
sve prah postalo...
u vreme bih da pobegnem
iza vremena sklonim teskobu...
grudi cepa,
zelena polja nestala...
oko spasa trebam!

Naslov: Re: Oslobađanje uma 16/5/2011, 1:39 pm

u svet
na stranu koju
u beskraj
kojom iskrom
u borbu
snagom kojom
u sećanje
zarad čega
u nagon
pobudom kojom
u slobodu
to šta je
u viziju
nije li izbledela
u danas
čemu
u inat
kome, život zastao
na sve strane sveta raspuko
kožu cepa
lipti lepljiva modra krv
telo preplavljeno
gušenje izaziva
o vrat omča
steže, zateže
dah za dahom veže
udara, baca,
gazi, buši
na mrtav čvor tačka
dovedena

Naslov: Re: Oslobađanje uma 16/5/2011, 2:06 pm

tutnji
lomi
gromovi pobunu pred
svršen čin vode
sevaju munje zemlja
pod planinu
zaklon traži
izliveni žar crvenilom
plamti
pred sobom gazi
bol nepresušne
tokove obara
klizi, udara o priči
bez kraja
sa krajem tačkom
zatvorenom
na osnov igle postavljena
a da znala nije put
stvaranja da otkrije
čeka
beži
leluja
o drveće izgoreno
kore ispucane
sivilom, pepelom lice
umiva
udara, kola izgubljenim
ivicama
vrišti na gole ruke
kosu zabola