LJUBAV, SMRT I SNOVI

Naslov: Re: SAN 4/8/2011, 10:25 pm

Melodija tuge

Pevam tužnu melodiju
samo tebi znanu.
Znam da ćeš osetiti
duboku bol,
klija poput bršljena
ali miriše na ružu.
Vetrom te milujem
strepeći da si zaboravio
strast koja me satire
bez vrelog dodira.
Samo si ti izbavljenje
iz ovog mučnog ludila
u dugim besanim satima.
Čekam noć,
ima tvoje lice.
Nežno ga upijam
u strahu da ću ispustiti
i mrvicu njegove večnosti
u prolaznom vremenu.
Suviše je rano za predaju
jer tuga i bol
su deo ljubavi.
Vezala nas neraskidivim
sponama da trajemo,
makar samo tren,
koliko pod ovim
Suncem dišemo.
Digni umornu glavu
vini pogled u Nebo
da nadješ svoju
odanu Zvezdu.
Od tuge slomljenja
čekam izgubljen otkucaj,
da srce ne čami
u mraku bez drugog dela.
Slomi tu gordost,
izgazi sujetu,
zatvori oči i dopusti
da dodjem u san.
Nepomični se vrtimo
besciljno tražeći
nepovratno vreme,
iako znamo da ga malo
imamo samo za nas.

Naslov: Re: SAN 9/8/2011, 11:14 pm

Otudjena

Noćas sam visoko
medju oblacima,
dok ti lomiš
prekrhke obrise nas.
Krvavim frontom
na Zemlju se rušimo,
dok sujetom jedno drugo
do kostiju gložemo.
Nemoj me uveravati
da sam slaba što
verujem u sutra.
Niti me terati
da poverujem
da mašta bičuje
više od zlobe.
Pusti me da snivam
a ti izbori rat
sa strahom od života.
Želim da odluka odstoji
u suhom grlu,
al' osmeh mi dugo
otudjen od Sunca.
Mirnoća tvoja
izaziva reč
koja će ubiti
u srcu i ono malo
naše istine.

Naslov: Re: SAN 12/8/2011, 4:56 pm

Propustih da ti kažem da mi se sviđa kako pišeš. Jako, direktno, odzvanja kao iz dubokih ponora...ovih nekoliko najsvežijih me baš diraju nekako, do jeze.

Naslov: Re: SAN 14/8/2011, 7:12 pm

SaMar ::: Propustih da ti kažem da mi se sviđa kako pišeš. Jako, direktno, odzvanja kao iz dubokih ponora...ovih nekoliko najsvežijih me baš diraju nekako, do jeze.

Hvala SaMar,nije me bilo duže vreme i sad naidjem na poticaj za dalje...Za to ne postoji dovoljno VELIKO hvala,ali može li ovo i veliki osmeh?

Naslov: Re: SAN 14/8/2011, 7:28 pm

NEDOSTOJNA

Noćas te ne želim
u snu kojeg i nema.
Čistiš i ništiš
sve pred sobom
crno-belim umom,
koji ne poznaje glas srca.
Kažeš da sam ovako
lepršava i površna
Nevredna tebe
tako oholog i jakog.
Taština tvoja
ne zna da gazi u daljine,
ni da uroni
u tamne dubine.
Samo osetiš strah
dok tinja oblacima
i slušaš gromove istine.
Pusti da visoko lebdim
dok Nebo kroji
misaone igre.
Pokušavaš me uveriti
da ne žudiš ni za čim,
da spokojno snivaš
bez lakomislene žene,
u čijem pramenu nalaziš
utočište od istine.
Prepustiću se noći
i zovu divljine.
Ovako nedostojna
idem dosegnuti
beskraju skute,
pomirisati strah izbliza
da osetim
živa li sam-još.

Naslov: Re: SAN 14/8/2011, 7:32 pm

ODUŠAK

Dok tiho govoriš
lice se rastapa
do poslednjeg daha.
Slušam al' ne čujem.
Zatvaram vrata
trulim rečima.
Pratim kut usana
dok u njima kriješ tugu.
pusti nek oduši,
možda onda osmeh osvane.
Usred nigde se nalazimo,
čašu bola ispijamo
dok u strasti izgaramo.
Zebni trzaji struje
u usukanim očima
dok govorimo
sve prećutano.
Na staklenim ivicama Sveta
predugo stojimo,
skriveni od memljivog svetla.
Znam da nećemo izdržati,
ruke će stisak popustiti,
razum će prevladati,
srca će se slomiti.
Bićemo jedni od stotinu
koji su odustali,
voljenom vrata zatvorili
a nikad ga preboleli.
Možda su osećajni
dodiri prevareni,
al' glas istine
uvek ću pustiti,
dokle god diše
čovek u meni.
Nemoj me tražiti
Kad noć broji
beskrajno duge sate,
kad te tišina miluje,
kad ti jastuk uronjen
od težine samosažaljive
suze ovlaži.
Poslednji put ležim
na zebnom dlanu
ljubeći strah sa njega
u nadi da ću oživeti
pogled živog čoveka.

Naslov: Re: SAN 14/8/2011, 9:10 pm

Može LANČI, voooolim cmokije
i uzvraćam hepi

Nešto se promenilo u tvom pisanju, nešto je u tebi sazrelo...pa pulpa puca
Piši, samo piši hepi

Naslov: Re: SAN 15/8/2011, 4:01 pm

SaMar,pucam pre ja...drobile me sveznalice skoro dušu uzele...neću ja nikad da sazrem izgleda ,ali ljubim te zato hepi

Moram da se vratim pisanju,inače ću skroz da puknem...Nedostaje mo ova oaza naša.

Rosice znači nisu ti uzeli i pokrali ni deo te tvoje nesebične duše... hepi

Naslov: Re: SAN 15/8/2011, 4:08 pm

ODLAZAK

Snovima probudjeno
lice vječne skitnice.
Ispruženi puti pred
koracima nemirnim,
čekaju da stope
urone otiske osmeha,
ostavljenog da počiva
u kutku tuge.
Neiscrpne misli
dosežu beskrajne visine ,
mireći se s nedostatkom
tvrdoglavog Boga.
Gluhonema sreća
davno zatvorila vrata,
dok se srce lomilo,
u osami mrelo.
Prkosim joj budjenjem
iz molitve omotane
bolnom setom.
Kupim ostatke
razbijenog glasa,
s taštinom
utabanih staza.
Nosim sa sobom
ovo malo duše
i slomljenu nadu.
Tebe ostavljam
pa nek mi sude
sve dušebrižne ruke.

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

LANE ::: ODUŠAK

Dok tiho govoriš
lice se rastapa
do poslednjeg daha.
Slušam al' ne čujem.
Zatvaram vrata
trulim rečima.
Pratim kut usana
dok u njima kriješ tugu.
pusti nek oduši,
možda onda osmeh osvane.
Usred nigde se nalazimo,
čašu bola ispijamo
dok u strasti izgaramo.
Zebni trzaji struje
u usukanim očima
dok govorimo
sve prećutano.
Na staklenim ivicama Sveta
predugo stojimo,
skriveni od memljivog svetla.
Znam da nećemo izdržati,
ruke će stisak popustiti,
razum će prevladati,
srca će se slomiti.
Bićemo jedni od stotinu
koji su odustali,
voljenom vrata zatvorili
a nikad ga preboleli.
Možda su osećajni
dodiri prevareni,
al' glas istine
uvek ću pustiti,
dokle god diše
čovek u meni.
Nemoj me tražiti
Kad noć broji
beskrajno duge sate,
kad te tišina miluje,
kad ti jastuk uronjen
od težine samosažaljive
suze ovlaži.
Poslednji put ležim
na zebnom dlanu
ljubeći strah sa njega
u nadi da ću oživeti
pogled živog čoveka.

Lane moje....nisi ti ni BEZIMENA ni NEDOSTOJNA...kako naslovi pesama glase....ODUŠAK kad duša pronadje, kad u Tami zaiskri makar trag Svetlosti, kad prepoznaš sebe....Radjaš poeziju vrednu življenja...vrednu uživanja u njoj...Samo diši i piši draga moja, onako kako osećaš izlivaj na dlanove reči..i podari ih onima koji u tebe veruju...Dobro došla nazad... SAN - Page 7 590247

Naslov: Re: SAN 15/8/2011, 4:27 pm

O Strelice moja mila u srce si mi se davno

zavukla.Hoću mila,još malo pa ko nova 09+'0

Naslov: Re: SAN 16/8/2011, 5:36 pm

REČI SRCA

Zvuci noći
stopili se s čulima.
Sve što je bilo moje
sad mi se podsmeva.
Sećanja ostarela,
ostavljena pod Zemljom
da srce može
opet da procveta,
izviru iz grobne tišine,
pozivajući bol
da se trajno nastani.
'Al duša mašta,
negira zvuk razuma.
Ne sluša uzrok slabosti
od njih je snagu sazdala,
da razbaca krhotine
umrle sreće.
Voli da sniva
dok svetlost lice
istinom umiva.
Koliko je u Suncu ima
kad se ljubav brani
nedostatkom činjenica?
Ne poznaje ona
reči umne,
vešto se odbijaju
od srca jer čuju
više od sluha.

Naslov: Re: SAN 16/8/2011, 5:40 pm

RASKORAKOM

Neće doći kraj
dok ne prestaneš
Zvezdama podrhtavati,
šarajući vatru očima
u tihim noćima.
Dok snivam
na uzglavlju jutra,
crkveno zvono
šapuće da imamo
samo ovde i sada.
Ničeg nema više
osim ovog trena.
U raskoraku s vremenom
pustismo korov
do ponora.
Ovenčani Mesečinom
grlimo sreću i tugu,
dok tišina
ne zavlada nad nama.
Zadržasmo otkucaj jedan
prolaznog vremena
jer sutra nas nema.

Naslov: Re: SAN 16/8/2011, 5:43 pm

TREN

Na uzglavlju
tvog imena
usponi i padovi.
Na tren sam
sigurna svetica,
milovanjem strasnim
bludno obeležena.
Venčaj me tugom
dok lomiš dušu dvojnu
Poželeh da izadjem
iz sludjenog kruga,
dok dobijam i gubim
ne znajući da li sam
patnica ili sretnica.
Okončaj muku.
Stavi me pod
besmislenu dugu,
gde kameniš i lediš
dok nežnost vene.

Naslov: Re: SAN 16/8/2011, 5:46 pm

MODRA NOĆ

Porinuti dan odmiče,
još jedna modra noć
dok mir sve više gubim.
Neukroćena vatra
tinja ispod
crnih trepavica,
dok obljubljujem tugu.
Više ne znam
granicu krika,
dok bolom orim
u plavom nedodiru.
Kao dva isposnika
u zebnji od sagrešenja,
gasimo nerodjena htenja.
U dubinama mojim
pliva plam,
plutajući venama
i kroz tebe teče.
U meni toliko čežnje ima
da misli dovodi do ludila,
ruši sve prepreke
svetlom jave sazdane.
Zgrešićemo pa nek nas
sutra i ne bude,
'al ne dozvoli da večno
snivamo samo
dodire vrele,
da noćima od strasti izgrevamo
a u hladnim jutrima
gordošću se pokrivamo.

Naslov: Re: SAN 16/8/2011, 5:54 pm

Sa šakama zgrčenim

Gde ćemo naći
utočište i spas,
kad smo bez
vremena i roka
uplovili u struje
mutnoga toka?
U mulju zaglibili,
od svetla sakriveni,
Zgusnuli želje
šakama zgrčenim,
znajući da smo
ih slomili zebnjom.
Želim svu žudnju
rastopiti po tebi
dok trajemo.
Sutra možda bude
na licima krinka,
moćna i krhka
za jutra preteška.
Tvoja nedra
nek mi noćas
budu bedra,
dok u san uranjamo.
Talas istine nek
nas prelomi,
da pod istim
Nebom dišemo
iako ne postojimo.

Naslov: Re: SAN 16/8/2011, 6:15 pm

RASTANAK

Otpevaću poslednju pesmu
da oskrnavljeno srce
ponovo zaori,
visoki bedem sazda
od tvrdoga uma.
Pustiću potres
da podrhtava
u glasu iskidanom
notom kajanja.
Čućeš tugu
pod hrastom
na obali uspomena.
Osetićeš ugriz
za dušu oholu,
dok ti ledena krv
ne poteče srcem
obamrlim u taštini.
Zapevaću i nežnost
ubijenu crnilom,
ostavljenom da počiva
u tragu sećanja.
'Al nemoj se nadati
oprostiti neću nikad,
samo da žilama
bar na tren proteče.
Možda se tad probudim
i tudji dodir osetim.

Naslov: Re: SAN 17/8/2011, 9:53 pm

SAN - Page 7 1a1b3f20aa0e8ba92c4bb3f34fa6cc1e-1

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: SAN 18/8/2011, 6:24 pm

LAVIRINT

Dok bunilom zboriš
pustoš je sred
srca mog.
Zaustavi bujicu reči
jer ne govoriš ništa.
Još jedan u nizu
neiscrpnih monologa,
Nemaš sagovornika.
Ne želim da sudelujem
u zebnom grču
već socijaliziranom
u nedefinisanim stanjima,
tvorenim zarad
besmislenih obmana.
Otrovan gordošću
ne vidiš da bi bolje bilo
da si noću rujno vino
s' moga tela pio,
ostavio da zlatousna tišina
zadrži ruku neizbežnosti.
Trezna moja muzo,
tek smo titraji nestali
u pomaku vremena,
imamo samo na pola
presečeni tren.
Ne žudim
za šktrim prostorom,
ni vazduhom
dok guši sebe sam.
Samo čeznem
za bezazlenim trenom,
spranim samosažaljivim suzama
i slomljenom istinom.
Taoci smo života,
bezvredni u njegovom pogledu,
dok nam dodeljuje
već odabrane uloge.

Naslov: Re: SAN 28/8/2011, 3:49 pm

Setni tren

U neprobojnoj
kopreni sna
otudjeno srce ćuti.
Sablasna tišina
oko mene,
turobne sene
što vuku se lenjo
u vrtlogu bezvolje.
Vriskom bola dozivam
suze nepuštene
u otrovnim satima,
dana pogubljenih
u iluziji našeg bitisanja.
Puteve sna gradismo
od želja neuslišenih
u razvratnom vremenu,
gde ruka neizbežnosti
bez kajanja sudi.
Da li to beše
Sunce nekad
u presuhlim očima,
ili samo nemirni titraj
prolaznog trena?
U ovom mraku
punom ludila,
opstajem samo
u krhkim uspomenama
i (ne)slomljenim snovima .

Naslov: Re: SAN 28/8/2011, 3:51 pm

Istup

Ne znaš ti kako
je vazduh težak
kad tišina odzvanja
ne prepoznaješ
obećanja noći,
niti zvezdano ruho
što prekriva odaje
da bi požudu krilo.
Oči od strasti ne vide
senku slutnje
koja nestaje,
i splin kristala istine
po krvavom Nebu
svetlost gde ne dopire,
a sudbu pokajnika
ruka umna ne zaseca.
Ne znaš ti zakoračiti
u Svet mašte,
dok ne istupiš
iz reda pravednika.
Zato ne pitaj odakle
Nebeska veličanja
i misao bez cilja
u noći punoj borbe
protiv osame zloglasnika
u vremenima klatna.

Naslov: Re: SAN 5/9/2011, 9:23 pm

LANE ::: Istup

Ne znaš ti kako
je vazduh težak
kad tišina odzvanja
ne prepoznaješ
obećanja noći,
niti zvezdano ruho
što prekriva odaje
da bi požudu krilo.
Oči od strasti ne vide
senku slutnje
koja nestaje,
i splin kristala istine
po krvavom Nebu
svetlost gde ne dopire,
a sudbu pokajnika
ruka umna ne zaseca.
Ne znaš ti zakoračiti
u Svet mašte,
dok ne istupiš
iz reda pravednika.
Zato ne pitaj odakle
Nebeska veličanja
i misao bez cilja
u noći punoj borbe
protiv osame zloglasnika
u vremenima klatna.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: SAN 5/9/2011, 9:34 pm

LANE ::: Setni tren

U neprobojnoj
kopreni sna
otudjeno srce ćuti.
Sablasna tišina
oko mene,
turobne sene
što vuku se lenjo
u vrtlogu bezvolje.
Vriskom bola dozivam
suze nepuštene
u otrovnim satima,
dana pogubljenih
u iluziji našeg bitisanja.
Puteve sna gradismo
od želja neuslišenih
u razvratnom vremenu,
gde ruka neizbežnosti
bez kajanja sudi.
Da li to beše
Sunce nekad
u presuhlim očima,
ili samo nemirni titraj
prolaznog trena?
U ovom mraku
punom ludila,
opstajem samo
u krhkim uspomenama
i (ne)slomljenim snovima .

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: SAN 5/9/2011, 9:48 pm

LANE ::: Negde izmedju juče i sutra,
izmedju noći i jutra,
izmedju dva sveta,
tame i svetla,
ostala duša da luta.
Čeka u mirisu
kišnih kapi,
da osvežiš svitanja.
Nemirom da uliješ
drhtavim telom
bujicu vrelih dodira.
Ugriješ samotne noći
vatrenim uzdasima.
Gustu paučinu skineš
s trepavica.
Ne vide oči izbodene od
bola nadanja.
Ledeno srce pronadji,
čeka te da otkucate
nedorečeno vreme
izmedju jave i sna.

SAN - Page 7 157066_181385531876025_164709013543677_695860_3504821_n

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: SAN 10/9/2011, 5:32 pm

Nije me bilo dugo i onda me ti ovako prelepo iznenadiš i daruješ hepi

Hvala rosice SAN - Page 7 590247

Naslov: Re: SAN 10/9/2011, 5:36 pm

NOTE NOĆI

Nije mi bitan
oblik reči
dok pevam
umornim notama,
niti lik koji igra
glavnu ulogu
u noćima bez sna.
Boje glasa se otimaju
slomljene od nade,
prkoseći istini
dok te jutrom krade.
Tonovima nedovršenog sna
dosežem dubinu srca,
dok krvavim skladom
kuca neumorna čežnja.
Nižu se stihovi
menjajući taktove
slatko-slanim notama.
Slomljena žudnjom pevam,
slušajući nehumanu tišinu
dok mislima bez osmeha
grlo stežem.

Naslov: Re: SAN 10/9/2011, 5:39 pm

NEPOVRATNO

Noćas si povukao
sve nebeske ratnike,
kako bi tama
snove moje
tugom prekrila.
Zvezde spremio
u korpu bez dna,
da bi želje curele
kao da za nas
svetla nema.
Predugo si razbacivao
osmehe snene
zarad cilja nepovratnog.
A ja krpam rime,
dozivam čežnju
i tvoje ime.
Srce moje punio
zaludnim crnilom nade
a žudnju ostavljao
u bledilu osame.
Na tren izazovi
vatru krvi
da u telu usahlom
život tek zarudi.

Naslov: Re: SAN 10/9/2011, 5:41 pm

GUŠOBOLJA

U sebi kisnem
kao napušten dom
u kojem nema opeka
dovoljno tvrdih
da dah tuge prekrije.
Nastanjena osama
vreba poput aveti,
prizivajući duhove
prošlosti.
Trošni zidovi
puni uramljenih slika,
u koje niko osim
dva oka snena
nežno ne gleda.
Vazduhom struje
zgusnute želje.
Radjanja guše
još nerodjene sreće.
Kiša žuborom
telo vlaži
tišinom mučnom.
Kap po kap sliva
slomljenu čežnju,
ne mareći da li te
u meni još ima.
Poželi srce
da iz drhtavih grudi
u nepovrat iskoči
i silnim žudom
da temelje
bez milosno razori.

Naslov: Re: SAN 10/9/2011, 5:43 pm

NADA

Jaz medju nama,
tvrdoglava istina
o ljubavi priča.
Pesmom prkosim
licemernom Stvoritelju
jer podržava beznad
sebičnih pobuda
dok titra nada
u kutku usana.
Ispraćam tugu.
Glas povisujem
bes tek da razbijem
da u srcu vise
očaj ne tinja.
Ostatak iluzija gasim
vedrijim pojem
duša da zalud
život ne vija.
Tanka je linija
koja nas navikom veže
a beskraj od snova-
dušama se spreže.

Naslov: Re: SAN 12/9/2011, 8:19 am

KAMENA

Hoćeš li mi reći ikada
zašto kamen zoveš
imenom mojim,
zašto vetar držiš za dašak
k'o da je ruka moja?
Hoćeš li mi reći ikada
zašto vodi daješ ime
krvne grupe moje?
Dok Sunce mlači
kamen tvrd
ni pogled ti više
nije tako oštar.
Vetar ti miluje
svo od nemira lice
i otkriva smisao
bez ikakvog cilja.
Dok voda gasi
vatreni dodir
tela usahloga
poželim da krv poteče
u gordim žilama obamrlim.
Kamenu prozbori-
ti što plamičak skupljaš
u životima našim
dok još tinja
ili odgovor da tražim
u osmesima otćutanim.

Naslov: Re: SAN 16/10/2011, 3:57 am

OROŠENA

Znaš dok Nebu
prkosiš da slikaš
skicu (po)rođene
žene (ne)pregeldne?
Peva tvojim glasom
slomljene istine.
Oče - znaš li da sledim
tvoje pogubljeno ime-
stradalog u bitci
s zlodusima bez mrve
od istine?
Vrati me na čergu
cigana da zamahnem
bokom-tobom klesana,
da orim samo pojem
kojim me nesretna
majka silom rodila.
Ne zbori crnicom
u kojoj te još jedino imam
već vrati Zemun
i klupu otetu
vatri neukroćenoj.
Zarad tebe je Bukovski
sažet u kičmi petnaeste
dok je Tolstoj žvakan
reda radi - majci u inat.
Molim te u krvožedu
da vratiš ime posrnuloj
il' pretoči bistrost u pogledu
onoj drugoj ćeri (ne)vernoj
i Bogu i iskonu...
Patetiku ostavi
usnuloj Zvezdi
i splin kristala istine
nek hodi prividom-
zalud porodjene
ćerke s čelom
u kome ima te-još...

Pesma mom ocu,inspirisana čednošću Mesečeve rose

Naslov: Re: SAN 16/10/2011, 4:17 am

OSVRT

Koliko aorista bi bilo dovoljno
uz malu dozu istine?
Koliko zaluda u bitci
s klatnom vremena-
ima li iskona igde
ili da batrgam genima
istrošenim od grehova?
Nasleđe nekih potamnelih
ogaraka sa osmesima
prećutanim od nas
tako krhkih
za limun serviran
izmedju neispisanih redova...
Nisam kamena
al' ne pitaj davninu
o iskonu prolaznoga...
Pomiluj treptaj na
zahrđalim stranicama,
makar dotakneš gen
ostavljen da počiva
u trulim rečima,
ishabanih od bespotrebnog
nošenja zalud-privida.
Onda pitaj starog-
umnog Hesse-a
čemu misao bez smisla
u prozuhloj noći nesna...
Ne daju rečima
dovoljno mesta
jer nemaju smisla
u ovoj grešnoj noći
punoj bescilja-
novosanje ubija
nerodjeno htenje
dok pušta vrisak
tišine nanovo porodjene-
ili pak socijalzirane.....?

Naslov: Re: SAN 16/10/2011, 4:27 am

NOĆNA MUZIKA

Čemu štit
kad ti osmeh bez osmeha-
iskrada se opravdano -
dostojanstvo-
ishlapelo u davnini-
dovoljno postojano
za paradu i kič?
Nep(r)ogled prećuti-
valjaš pesmu slanu
lomeći ostatke (ne)postojećeg
srama bez kajanja...
Slomi tu taštinu,
izgazi sujetu-
te dodji u san bez sna-
nesanicom zboriš
ti- čoveče bez imena.
Recikliram noćas mentu-
zarad opravdanog svitanja-
okus limuna mirše
na uzglavlju tvog imena
koga i nema...
Svet bez prsta na čelu
za te nepostoji
u ovoj noći prepunoj
biser-laž stihova.
Kazni se dušo neverna - sebi
i nebitnim činjenicama...
Nema ih medju
Andjelima usnulim-
pogubljenim zarad
nepovratnog vremena-
prohujala istina.....

Naslov: Re: SAN 16/10/2011, 4:36 am

PITANJA BEZ-CILJA

Čemu težnja
za iskon-ženi
-bezimenoj...?
Ona je slita
u praznim redovima
bez čela i imena-ne bitnog...?
Ako prelista tko
redove bez cilja i nauka-
istine silovane
te posluša krvožed
spoznaće (ne)bitno
al' čulno...
Zaori u ovom (ne)pregledu
I možda nađeš silovano -
izmučeno slovo
izgubljeno u nekim
pogubljenim danima
protkanim tudjom istinom...
Vredi li raskoš razbacan
(ne)istinom....?

Naslov: Re: SAN 17/10/2011, 4:03 am

MISAO BEZ- CILJA II

Čemu raskoš
dok slivaš lica-
bez imena?
Bežala u nepovrat
zarad besmisla-
bezimenog cilja
kojeg ni nema u noći
promašenog smisla...
Ti-čoveče-iskon saspi
rukama posrnulog
te vatru probudi
u (ne)voljenoj.
Probudi čekanja-
zalud nedorečenog
sna kojeg i nema
al' ori posteljom u belini
nama znanih htenja.
Ali ne budi mrtva slova
hraneći sve-čega nema
u ovom bludu -noći
bez mrve silovane istine.
Sklopimo pakt
tek nanovo sklepanog trena-
pruzuhlog vremena.
Trebamo medj' ishabanim
pogledima vratiti
zagubljeni ime
bez povrata -
trulih reči-
koje ne znaju
reči od- iskon žara...
Slepa dok gleda slovo
bez srama-
ne oseti okus
privid - sna.
Možemo li tako
prelomiti tek titraj
u raskolu nošenih gena?

Naslov: Re: SAN 18/10/2011, 1:23 am

POSVETA MOM SVETLU(Mesečevoj rosi)

Postojiš u rimi
koja niže rukom deteta
slatki stih;
Al' oporost kazuje
duši silovanoj
nekom tudjom (ne)istinom.
Znam da slanosti moje
kao i zalud-uma
nema u tvojim redovima-
deduškom protkanima.
Čemu reči bez srca
i čela palih u davninama
jednih jutara
kojih se nitko ne seća....?
Il' ispisane stranice-
iskon duše-silovito
otete od praznih bezdušja?
Pitanja se nižu dok
Mesečeva rosa sipa
biserje prapora-
po ruci deteta
koja ne zaluta
medj odbegle jaganjce...
Postojiš u meni
dok ne utihne
slovo od istine
a ja-ovako subjektivna
pratim lahor stopa
bezgrešne svetice
koja reži na zveket neistina -
(ne)poražena u ovom stihu
od umom vodjene
zarad nekih
prozuhlih vremena.
Malo li je –
volim te,
devojče sraslo
s mirisom lipa
i silovanim bagremom?

Naslov: Re: SAN 18/10/2011, 1:56 am

MAGIJA NOĆI

Opet te tražim
pod starim fenjerima noći -
prepuštena sebi
i istrošenim rečima.
Grlim te (bez)grešno
valjajući suze kajanja
kojih ni nema-
medju slan- suzom
nepuštenom (o)pravdano
neverna sebi i Bogu
koji ne zna redosled bola
grešne mu ćeri-
u inat zavetima.
Čemu ovaj vapaj
ako ne dopire kroz zrnca
neke tamo kičaste krunice-
moljene u čast (ne)verne
sebi i bližnjima?
Pomodarsko veličanje speva
ode neshvaćene
dušama prostim-
ne odušenim od istine.
Zagrli noćas tren
slabo -iskidane žene
bez mrve osećaja.
Poveća postelja
traži radjanja nekih
novih snova-
promuklih al' postojanih
u čaši (bez)bola.

Naslov: Re: SAN 18/10/2011, 2:00 am

Hvala Lane:)

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: SAN 18/10/2011, 2:11 am

Nema medju nama HVALA,a ova orošena ruža me vuče na gornju Tvoju pesmu...ili grešim?Nisu mi te uzeli...ne....il' se ponovo sa sobom svađam

Naslov: Re: SAN 18/10/2011, 2:23 am

LANE ::: PROBUDI SE

Probudi se ti što spavaš,
biti budan znači svetleti.
Ne pitaj Gde sam?
Oseti vreme i prostor
zato probudi se
zalutali čoveče...

Oseti svetlost jer
ono raspršuje mrak
u kome i predugo živiš
Tvoja vanjština je nebitna,
jer oči su sjajne,čelo vedro,
reči ljupke...

Sav si bio u mraku,
zato probudi se jer
svetlost se sama po sebi
ne vidi...ona je u tebi...

[b]

Izvinjavam se što upadam Lane....
Svetlost jeste u nama...Ona druga Svetlost može biti obmana...
Lepa pesma... SAN - Page 7 590247

Naslov: Re: SAN 18/10/2011, 2:47 am

Hvala i svakako mi je drago da me poseti ovako pomni čitač...Jeste al retki se vide iliti ne žele pronaći tu svetlost u sebi.....Vidiš koliko je ima u ovim mojim pogubljenim Tamama?To je suština ove naše oaze...oprosti na krvoločnim mislima noćas ali Svetlo itekako vide jer ne mare za jutra tudja...Počašćena posetom hepi

Naslov: Re: SAN 18/10/2011, 2:51 am

LANE ::: Hvala i svakako mi je drago da me poseti ovako pomni čitač...Jeste al retki se vide iliti ne žele pronaći tu svetlost u sebi.....Vidiš koliko je ima u ovim mojim pogubljenim Tamama?To je suština ove naše oaze...oprosti na krvoločnim mislima noćas ali Svetlo itekako vide jer ne mare za jutra tudja...Počašćena posetom

Draga...pogledaj naziv teme pod kojom sam počela poeziju...i biće ti jasnije sve...Možda Svetla i prosvetljenja ima mnogo više u Tami...

Naslov: Re: SAN 18/10/2011, 3:14 am

POŽUDA BEZIMENA

Ako uspeš noćas
reći hop
prokletoj nežnosti-
dođi u san koji nije nužan
al' trebam ga...
Noć miriše na lavandu-
znanih dodira-
bez trunke tebe i mene
u svetu bez- sna.
Prostituiraj ljubav zarad
(ne)pobitnih činjenica
i ne pitaj jutro
za trag (ne)bitnog imena-
nema ga...
Znaš da vatra prži
ostatke nas-
prostih za Sunce
koje obećava
osmeh bez okusa limuna.
Ajde dodji i poljuljaj
svaku tvrdnju o ljubavi
u kojoj nema slasnih uzdaha-
deljenih u čast samo
strasno grijanih svitanja
bez mrve od istine.
Noćnoj bludnici pruži
dodir bez jutra-
nema ga znaš i sam
u ovoj storiji
požude bez kraja...
Il' opet snivam
na uzglavlju osmeha-
ukradenog
od licemernog Boga
i oporosti novousnule nade
bez kajanja ?

Naslov: Re: SAN 18/10/2011, 3:16 am

Najda ::

LANE ::: Hvala i svakako mi je drago da me poseti ovako pomni čitač...Jeste al retki se vide iliti ne žele pronaći tu svetlost u sebi.....Vidiš koliko je ima u ovim mojim pogubljenim Tamama?To je suština ove naše oaze...oprosti na krvoločnim mislima noćas ali Svetlo itekako vide jer ne mare za jutra tudja...Počašćena posetom

Draga...pogledaj naziv teme pod kojom sam počela poeziju...i biće ti jasnije sve...Možda Svetla i prosvetljenja ima mnogo više u Tami...

Sigurno ga samo tamo i ima...oprosti pisala,idem videti to je u poeziji?Njom se bakćem a dugo me nije bilo....

Naslov: Re: SAN 19/10/2011, 2:23 am

NEMA ISTINE

Znam da bi hteo noćas
obraz lice da mi krasi.
Al' neveran sebi i bedru
ishabanom vremenom-
pruhujalih istina-
ne očekuj da dozivam Hrista-
jedino njega uvek imam...
Trivijanosti medju našim
krinkama mesta nema-
sem' klonule istine
u kojoj nas nema...
Dodji zarad azura
nadjenog u porama
sledjenih od privida-
istrošenih reči-
bez smisla.
Boga ne zazivaj u noći
kad osetiš tragove
niženih htenja -
tad me nema...
Otišla s lahorom privida-
zelenog raskoša
porodjenog nekad
u mislima iskona...
Samo te sad imam
u mukloj tišini-
niskih pobuda-
u jutru koje ne svanjiva
reda radi dve lutalice-
(ne)postojećih imena...

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Ničega sem tišine ...i spletkarenja sa sopstvenim senkama u Tami...Naidje neko slučajno, pa ti se učini da si otkrila tragove...I onda shvatiš...da su pogrešni...
Ipak...prati srce, osluškuj ga...Veruj..jedini je to put...

Tu sam Lane...i čekam...

Naslov: Re: SAN 19/10/2011, 3:14 am

ŽONGLER

Očekivati smeh
na licima bez odraza-
okićenih mnoštvom kiča
zarad besmislenih odluka-
tvorenim kamenom
s' asfalta-
pregaženih
čela i imena
(bez)povrata.
Reci koliko ima misli-
nizanih nama (ne)bitnima
dok glođem-
hiljadu i jedan put
istu kost mukle tišine
tebe tako čemernoga?
Il' da pevam osmehom
ohole svetice
dok se čuje grobna tišina?
Oduši jadu-
bez srama bar titraj
u ovoj noći krvi-
prosute u čast
klauna smeštenih
na tanku žicu
žonglera varke-
silovane istine.
Il' orim zloduhu
u Tami moje
novousnule nade?

Naslov: Re: SAN 19/10/2011, 3:15 am

strelica ::: Ničega sem tišine ...i spletkarenja sa sopstvenim senkama u Tami...Naidje neko slučajno, pa ti se učini da si otkrila tragove...I onda shvatiš...da su pogrešni...
Ipak...prati srce, osluškuj ga...Veruj..jedini je to put...

Tu sam Lane...i čekam...

Vidiš da slušam kao i uvek(nažalost)sebe.....čuješ? hepi

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Čujem....i to što čujem ne da mi da odem odavde... hepi

Naslov: Re: SAN 19/10/2011, 3:34 am

Znaš da moram-tako si me učila....Uvek moja strelica i nema joj granica...spavamo?