LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 Даница Марковић

Ići dole 
AutorPoruka
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 9948
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Даница Марковић   29/1/2012, 7:49 pm

Даница Марковић,


Рођена је у Чачку, 12. октобар 1879. године. Између 1897. и 1910. године радила је као учитељица. Писала је поезију. Целокупно њено дело састоји се из збирке „Тренуци“ и из извесног броја песама штампаних по разним часописима. Најбитније карактеристике поезије Данице Марковић су песимизам, изузетна искреност и лична нота. Очигледан је утицај Војислава Илића, а због израженог песимизма неки критичари њено дело упоређују са поезијом Велимира Рајића који је био савременик поетесе.
Умрла је у Београду 9. јуна 1932. године

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 9948
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Даница Марковић   29/1/2012, 7:50 pm

АПРИЛСКА ЕЛЕГИЈА

Прошле су љубичице!
И моја кратка и нестална срећа
Са дахом њиним у неповрат мину;
Април у цвету и у сјају сину,
И све, о друже, што ме на те сећа
Сад само тугу у мом срцу буди;
А уздах тешки раздире ми груди.

Сад нема љубичица!
Ходећ’ кроз цвећем ишарана поља,
Где оне смерне не цветају више,
Где наше стазе поветарац брише,
Дух ми се враћа у времена боља,
Што скора прошлост у себи их скрива;
И то сећање сузу изазива.

Сад нема љубичица!
Ту, погружена у дубоку долу
Поточић слушам где жубором звони,
И шумор лишћа, што кроз гору гони
Дах поветарца у дремљиву молу;
А шума мирис цветна јоргована
Обиљем свежим сипа са свих страна...

Свеле су љубичице!
Над судбом ће ми ками да протуже,
Увеле моје да оплачу снове:
Јер тебе вечност у загрљај зове
И смрт бољи ти свет отвара, друже:
Док мени овај земни живот оста,
С утехе мало, и очаја доста.

Што ћу без љубичица!
У пустолини будућности тајне
Никакав цветак процветати неће;
Само ће дух твој гробље да облеће;
А на згаришту моје среће бајне
Остаће само спомена поворка,
Очајне патње и страдања горка.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 9948
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Даница Марковић   29/1/2012, 7:51 pm

ВРАЋАЊЕ У ПРОШЛОСТ


Знам да неизбежно у ноћи несане
Оплави те сетног успомене плима.
Ти се врћеш мишљу, душе растрзане,
У вечери оне тонова и рима

Под прстима мојим кад је клавир стари
Плакао у песми тугу моју давну,
И твој поглед ведри продро да озари
Моје душе бездну суморну и тавну.

Ти пролазиш духом по местима оним
Где пролећне воде шуме и с планина
Веје мирис горе дахом осионим,
Где траг наших стопа сребри месечина.

И у таласима те свемоћне плиме
Младости најбољи разазнајеш део:
Живиш узбуђено безброј пута њиме
И њим обасјаваш нови живот цео.

Знам ја - јер је моје осећање исто -
Тај немир у теби, то је део мене:
Он у теби живи побожно и чисто
Радошћу и болом среће несхваћене.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 9948
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Даница Марковић   29/1/2012, 7:51 pm

НА БУНАРУ


У ведри дан што наговештава пролеће
Друмом широким ишли смо покрај ливада,
И са клицима обесне, детињске среће
Здравили пастире младе и њина стада.

Идући тако путем у веселу ходу,
Стигли смо, усхићени, до једног бунара:
И наднесмо се над мирну и тиху воду
Извора што гаси жеђ уморна овчара.

И дишућ' мирис расцветаних љубичица,
Што свези дах гоњаше из оближња луга,
С осмехом блаженства огледали смо лица
На тихој површини воденога круга.

Ал' у том часу жеђ нас је морила љута;
Жарка се жеља јави да је утолимо;
А ти спусти ведро... за некол'ко тренута
Свежу воду писмо, да жеђ угасимо.

Угасивши жеђ љуту, пресићени смо стали,
С утољеном жељом дубоко оданули,
И с заједничком мишљу смо се погледали,
Па, приступив бунару, над водом се нагнули.

Ал' у дубини плахи се колути вили;
Невино задовољство што нам радост чини
Изгубили смо! Жеђ љуту смо утолили;
Ал' доле, на усталасаној површини,

Ах! не могосмо више огледати лица...
И залуд сва лепота пролећњега дана,
И свежи мирис расцветаних љубичица,
И нежна песма из пастирска стана...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 9948
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Даница Марковић   29/1/2012, 7:52 pm

НА КРИЛУ КОСМОСА


Крај Топчидера, сасвим недалеко
Има једно село. Ти си био добре воље
Ту си ме повео, па си ми реко
- Ето, то је космос, ту ћеш се осећати боље

Ово поље – то је Космичко Поље!
Ваздух и све око нас наговештаваше зиму
А ми смо шетали кроз ливаде меке
Поздрављали јагањце и њихну плиму,
Па се сакрили најзад у сенци смреке
И гледали пролазеће космичке човеке!

Седосмо и гледасмо небо плаве боје
Али нам је пропало весеље ово
Јер од траве се исфлекало одело моје
И узалуд космичко расположење твоје:
Сад треба купити одело ново!
О! Зашто си ме у космос пов'о!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 9948
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Даница Марковић   16/9/2017, 2:57 pm




Даница Марковић, РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ



Даница Марковић, учитељица, песникиња, учесник Топличког устанка. На почетку Великог рата, муж Момчило као официр одлази на фронт, а она са породицом стиже до Прокупља, где сахрањује троје од шесторо деце
Награђена је орденом Светог Саве V реда, Српска краљевска академија јој је доделила признање за најбоље књижевно дело, а Богдан Поповић је у Антологији новије српске лирике, строго одабраној збирци, уврстио као једину песникињу, објавивши три њене песме. За разлику од многих, имала је срећу да јој савременици таленат не оспоре, али и несрећу јер га није искористила колико је могла.

Даница Марковић је својом поезијом обележила прву деценију 20. века и била је, чак и од најстрожих критичара, одмах прихваћена и хваљена. Унела је нову ноту међу женске стихове, писала је лично и исповедала се, али је то, осим на почетку, чинила под својим именом и презименом. Нису јој на томе замерили. Шта више, поклонили су се њеној храбрости, иако је било и оних који су је “блатили” речима да је особењак који мрзи људе, понекад и цео свет. Истина је да је много тога о њој остало енигма, али они који су је познавали тврдили су да за мржњу није била способна.

Рођена је 30. септембра 1879. године у Чачку, где је њен отац Јоксим, пореклом из Смедеревског Марковца, радио као учитељ и настанио се са супругом Милевом. Али не задуго, јер су се већ 1880. преселили у Београд. Даница је била ђак првак када јој је умро отац, чијим је стопама наставила, завршивши Вишу женску школу (касније Учитељски факултет) са најбољим оценама. Исидора Секулић ју је овако описивала:
Даница Марковић, учитељица и песник
Даница Марковић, учитељица и песник

– Танка као девојчица, обучена пробрано и мало фантастично, лице уско, коштуњаво, с фино срезаним носом, с немирним уснама: растресита, пепељавоплава коса; птичје кривудав врат над огрлицом старинског шпанског кроја, која трпи само дугуљаста лица.

Памтили су је као ведру, скромну и љубазну девојку нежног здравља, која је желела да се усавршава, али нажалост, студије српског језика, историје и филозофије је морала да прекине. Материјална оскудица је пресудила. Већ 1897. је почела да ради као учитељица у основној школи на Врачару, потом на Палилули, а онда у Реснику, Великој Иванчи…
ЗАЈЕДНО У ГРОБУ После Даничине смрти, њена ћерка Марица је сазнала да је Јован Јанковић, песникињина прва љубав, тестаментом тражио да га сахране поред ње, уз објашњење: “Кад у животу нисмо могли, нека бар будемо заједно у гробу”. Њему је она давних дана посветила једну од најлепших песама “О, где сте ведри фебруарски дани”.

Песничку црту није крила од најранијих дана, па је већ 1900. године почела да објављује стихове у “Звезди” Јанка Веселиновића, под псеудонимом Звезданка. А онда се 1904. појавила прва збирка њених песама “Тренуци”, о којој је Јован Скерлић у Српском књижевном гласнику, нарочито хвалећи “Gallium Verum”, забележио:

– Искреност, ретка и смела искреност, искреност коју и људи увек немају, главна је одлика њених песама. И поред неколико пастиша из Војислава Илића, то је оригинална, лична, своја књига, какве се не јављају сваки дан, нарочито у поезији, и двојином нарочито у српској поезији и у Србији.

Писала је тужне песме док је патила за правником и филозофом Јованом Јанковићем, да би ускоро на тренутак променила “мелодију”. Говорило се да је, док је радила као васпитач у једном женском интернату, на прозору угледала младића због којег јој је цео свет стао. Између ње и згодног Момчила Татића из угледне породице одмах је планула љубав, а она је, причало се, изгубила памет. И више никад није била иста. Били су два света. Она је волела француску књижевност, свирала клавир и обожавала Шопена, а он је водио боемски живот, не желећи да га се одрекне ни после венчања. У то време је већ освајала својом поезијом, поклањајући Момчилу најлепше стихове, извињала се другима због његовог медитеранског карактера и латинско-влашког духа, а онда је све мање времена и снаге имала за писање.



Када је почео Први светски рат, а Момчило као официр отишао на фронт, Даница је са децом стигла до Прокупља. Прикључила се побуњеном народу у Топличком устанку 1917. године, помогла је многим људима, а себи “зарадила” смртну пресуду од бугарске власти, али ју је спасао колега, књижевник Иван Вазов. Као сведок овог догађаја, написала је и објавила Утиске из буне у Топлици.
У Прокупљу је сахранила троје од шесторо деце, који су после рата фактички остали без оца, јер их је напустио и живот наставио са другом женом. Иако јој је Момчило оставио бол и дугове, Даница проналази снагу да пише, враћа се поезији и ”тка” тужне стихове, о лепом официру који ју је оставио. Српска књижевна задруга објављује 1928. године њену књигу “Тренуци и расположења”, а листови “Политика” и “Жена” и свет њене приповедачке текстове. Из њеног пера су изашле многе интересантне приче, које је покушала да одштампа, али у томе није успела, јер су јој туберкулоза и тешка материјална ситуација одузимале енергију. Српска орхидеја, како су је звали, умрла је 9. јула 1932. године у Београду и сахрањена на Новом гробљу.

Вест о њеној смрти критичар Милан Богдановић је прокоментарисао у Српском књижевном гласнику:

– Била је једна од оних песничких величина које еруптивно наиђу, даду сву меру и после се даље не развијају.

Од 1992. године у Чачку постоји улица са њеним именом, а од 2003. оно се налази и у називу награде коју Градска библиотека “Владислав Петковић Дис” у њеном родном граду додељује за издавачку делатност. И у престоничком насељу Коњарник једна ушушкана уличица се по њој зове, али је поражавајуће да ни многи њени станари не знају ко је заправо била Даница Марковић.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...


Poslednji izmenio meseceva rosa dana 16/9/2017, 3:04 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 9948
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Даница Марковић   16/9/2017, 3:02 pm

Бугари је осудили на смрт, а књижевник спасао

Даница Марковић, учитељица, песникиња, учесник Топличког устанка. На почетку Великог рата, муж Момчило као официр одлази на фронт, а она са породицом стиже до Прокупља, где сахрањује троје од шесторо деце.


Награђена је орденом Светог Саве V реда, Српска краљевска академија јој је доделила признање за најбоље књижевно дело, а Богдан Поповић је у Антологији новије српске лирике, строго одабраној збирци, уврстио као једину песникињу, објавивши три њене песме. За разлику од многих, имала је срећу да јој савременици таленат не оспоре, али и несрећу јер га није искористила колико је могла.

Даница Марковић је својом поезијом обележила прву деценију 20. века и била је, чак и од најстрожих критичара, одмах прихваћена и хваљена. Унела је нову ноту међу женске стихове, писала је лично и исповедала се, али је то, осим на почетку, чинила под својим именом и презименом. Нису јој на томе замерили. Шта више, поклонили су се њеној храбрости, иако је било и оних који су је "блатили" речима да је особењак који мрзи људе, понекад и цео свет. Истина је да је много тога о њој остало енигма, али они који су је познавали тврдили су да за мржњу није била способна.

Рођена је 30. септембра 1879. године у Чачку, где је њен отац Јоксим, пореклом из Смедеревског Марковца, радио као учитељ и настанио се са супругом Милевом. Али не задуго, јер су се већ 1880. преселили у Београд. Даница је била ђак првак када јој је умро отац, чијим је стопама наставила, завршивши Вишу женску школу (касније Учитељски факултет) са најбољим оценама. Исидора Секулић ју је овако описивала:

- Танка као девојчица, обучена пробрано и мало фантастично, лице уско, коштуњаво, с фино срезаним носом, с немирним уснама: растресита, пепељавоплава коса; птичје кривудав врат над огрлицом старинског шпанског кроја, која трпи само дугуљаста лица.

Памтили су је као ведру, скромну и љубазну девојку нежног здравља, која је желела да се усавршава, али нажалост, студије српског језика, историје и филозофије је морала да прекине. Материјална оскудица је пресудила. Већ 1897. је почела да ради као учитељица у основној школи на Врачару, потом на Палилули, а онда у Реснику, Великој Иванчи...

ЗАЈЕДНО У ГРОБУ

После Даничине смрти, њена ћерка Марица је сазнала да је Јован Јанковић, песникињина прва љубав, тестаментом тражио да га сахране поред ње, уз објашњење: "Кад у животу нисмо могли, нека бар будемо заједно у гробу". Њему је она давних дана посветила једну од најлепших песама "О, где сте ведри фебруарски дани".
Песничку црту није крила од најранијих дана, па је већ 1900. године почела да објављује стихове у "Звезди" Јанка Веселиновића, под псеудонимом Звезданка. А онда се 1904. појавила прва збирка њених песама "Тренуци", о којој је Јован Скерлић у Српском књижевном гласнику, нарочито хвалећи "Gallium Verum", забележио:

- Искреност, ретка и смела искреност, искреност коју и људи увек немају, главна је одлика њених песама. И поред неколико пастиша из Војислава Илића, то је оригинална, лична, своја књига, какве се не јављају сваки дан, нарочито у поезији, и двојином нарочито у српској поезији и у Србији.

Писала је тужне песме док је патила за правником и филозофом Јованом Јанковићем, да би ускоро на тренутак променила "мелодију". Говорило се да је, док је радила као васпитач у једном женском интернату, на прозору угледала младића због којег јој је цео свет стао. Између ње и згодног Момчила Татића из угледне породице одмах је планула љубав, а она је, причало се, изгубила памет. И више никад није била иста. Били су два света. Она је волела француску књижевност, свирала клавир и обожавала Шопена, а он је водио боемски живот, не желећи да га се одрекне ни после венчања. У то време је већ освајала својом поезијом, поклањајући Момчилу најлепше стихове, извињала се другима због његовог медитеранског карактера и латинско-влашког духа, а онда је све мање времена и снаге имала за писање.

Када је почео Први светски рат, а Момчило као официр отишао на фронт, Даница је са децом стигла до Прокупља. Прикључила се побуњеном народу у Топличком устанку 1917. године, помогла је многим људима, а себи "зарадила" смртну пресуду од бугарске власти, али ју је спасао колега, књижевник Иван Вазов. Као сведок овог догађаја, написала је и објавила Утиске из буне у Топлици.


У Прокупљу је сахранила троје од шесторо деце, који су после рата фактички остали без оца, јер их је напустио и живот наставио са другом женом. Иако јој је Момчило оставио бол и дугове, Даница проналази снагу да пише, враћа се поезији и ”тка” тужне стихове, о лепом официру који ју је оставио. Српска књижевна задруга објављује 1928. године њену књигу "Тренуци и расположења", а листови "Политика" и "Жена" и свет њене приповедачке текстове. Из њеног пера су изашле многе интересантне приче, које је покушала да одштампа, али у томе није успела, јер су јој туберкулоза и тешка материјална ситуација одузимале енергију. Српска орхидеја, како су је звали, умрла је 9. јула 1932. године у Београду и сахрањена на Новом гробљу.

Вест о њеној смрти критичар Милан Богдановић је прокоментарисао у Српском књижевном гласнику:

- Била је једна од оних песничких величина које еруптивно наиђу, даду сву меру и после се даље не развијају.

Од 1992. године у Чачку постоји улица са њеним именом, а од 2003. оно се налази и у називу награде коју Градска библиотека "Владислав Петковић Дис" у њеном родном граду додељује за издавачку делатност. И у престоничком насељу Коњарник једна ушушкана уличица се по њој зове, али је поражавајуће да ни многи њени станари не знају ко је заправо била Даница Марковић.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 9948
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Даница Марковић   16/9/2017, 3:07 pm

ИВАЊСКО ЦВЕЋЕ




Клекнух у пољу широку, пред цветом
Што носи име твоје, увек драго;
Ветрић је својим доносио летом
Мириса шумских једнодушје благо.





Немадох снаге, да ускинем цвета,
И сагох главу над његовим струком,
А, као вапај подземнога света,
Зајеца ветар помамним фијуком…





Ветар ме хладни до костију проби
На топлом сунцу ведрог летњег дана.
Ал слику тамну моје мрачне коби
Одагна одјек клика раздрагана:





То сељанчица, у шарену руху,
С рукама пуним ивањскога цвећа,
Газећи траву и стрњику суху,
Расу се јато дуж реда дрвећа.





Ветар умуче пред обесном кликом!
Ја пружих руке ка веселој чети.
И склопих очи пред шареном сликом,
Иштући само свеже руковети.





Сви се кораци управише к мени.
Слише се речи у нејасне звуке.
И као цвркут птичица малени,
Слише се речи у нејасне звуке.





Сагледах цвећа руке своје пуне!
На узбуркане притиснух га груди!
Клетва се диже,да удес прокуне,
И мрачну клетву што сковаше људи!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 9948
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Даница Марковић   4/4/2018, 12:29 am

J U B I L E J


Javiću ti se još jednom
S karanfilima u kosi;
U tom okviru čednom
— Ko u mirisnoj rosi —
Mladosti naše sjajne,
Zatreperiće nit svaka
Tvojega bića zrelog,
K'o stabljičica laka
U žaru dana vrelog,
Naponom čežnje tajne;
I ritmi zaboravljeni
Tebe će kreluti meni. —

I u taj trenutak večni,
Za iluziju mladosti,
Tvoj pogled neizrečni
Pobedne svetle radosti
Obasjaće me čarom.
I biću lepa u taj čas
U blesku tvojeg zanosa,
I pripadaćeš meni vas
Prognanik mojeg ponosa,
Ushićen prošlim žarom.
I biće taj trenut radosti
Jubilej naše mladosti.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 9948
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Даница Марковић   4/4/2018, 12:30 am



S P O M E N

Kao zorin zrak među zavesama
Kutovima tamnim duše mi umori
Plane sjajni zrak velikih osama
Lepotom tuge blage i prekorne.

Ko rana zvona pobožno zvonjenje,
Kroz ponor gluhi srca mi uvelog
Odjekne moćno bola prebolelog
Veliko, čisto, sveto obnovljenje.

I u tom skladu svetlosti i zvuka
Preživim skalu svih oduševljenja
Velika sna nekadašnjih bdenja
U vizijama pobednoga guka.

Potom spomen taj — sveštenih osama
Mojih svetlosti, i zvuk kult i lepota —
Sklapam međ' tužne strane mog života
Ko uveli cvet u knjigu pesama.

1920.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 9948
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Даница Марковић   4/4/2018, 12:31 am



USPAVANKA

Kad zimnje počne da se spušta veče,
Gaseći bledi decembarski zrak,
S tobom malenom na ruci zateče
Umornu mene rani zimski mrak.

Pevam ti bajke, meke uspavanke,
Nestalih duša radost, bol i vaj,
Dok osmeh ljubi tvoje usne tanke,
Uz prve zvezde bledunjavi sjaj.

Ti melodijom uljuljana mekom,
Očice sklapaš, savladane snom;
Ne slutiš kako u trepetu nekom
Duša mi trne pred sudbinom zlom.

Ne znaš da reč mi svaka suzu skriva.
Jaukom zvuči svaki meki ton,
I srce da je — što pesmu razliva —
Umrlih težnja živi panteon.

*

Ti si me, dete, pomirila s Bogom,
Radošću život ozarila nas,
Al' time bolu i stradanju mnogom
Poslednji nije otkucao čas.

Ti budiš nadu budućnosti nove,
Iz tebe niče čitav jedan svet:
Moje ćeš davno da vaskrsneš snove,
I palih težnja da obnoviš let.

Al će ti dušu stradanje da muči
Mladosti moje. Atavizam taj
Često će puta kao pehar žuči
Života vedra da zagorča sjaj.

I dok ti srce srodno srce traži,
Najbolje od svih, što bi moglo tad,
Bol nezaslužen da melemno blaži,
Davni će biti oborio jad.

Trunuće srce majke na dnu groba,
— Ta žrtva rana zlog udesa svog —
Al tebe neće slomiti tegoba
Ako u srcu tebi bude Bog.

Objavljeno u Bosanskoj vili, 1910. godine
Br 3.— 6. Str. 39.



____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 9948
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Даница Марковић   4/4/2018, 12:32 am




U SUTON.

Ah, ti me pitaš, otkud bore ove
Na mesto svežih, rumenih ružica,
Što ures behu moga vedrog lica
U rajsko doba, što se mladost zove?!
Gde zlatno more mojih vlasi bujnih
I rujna rumen sa usana rujnih?

I gde je onaj iskreni i jasni,
I vedri pogled bezazlena oka
Sa tihom čežnjom saznanja duboka;
Pa gde je pesme glas topli i strasni,
što milozvučno kroz odaje zvoni
I silnim žarom tihu setu goni?!

O drugarice mojih vedrih dana,
Zar ti još ne znaš, šta moj život znači?!
Il ovaj žižak, što mi pute zrači,
Bedni ostatak minula vulkana,
Smatraš za luču sjajna osvetljenja.
Poleta žarka i oduševljenja?

Davno su sveli svi proletni krasi —
Sve sveže cveće, što ga mladost daje! —
A grudi lomne samo bole taje;
I dok se život tiho ne ugasi,
Gdekoji spomen, što sećanje krene.
Na srećne dane tek me opomene.

Zlaćene vlasi opale su dole
— Svaku po jedna istrgla je briga —
I to bi bila prevelika knjiga,
Kad bih ti svoje stala ređat bole.
Što grudi bone u sebi ih kriju,
Il svake bore pričat istoriju.

Put, kojim sada moja noga grede.
Mučna je staza silnih iskušenja;
— Najgore patnje smrtnoga stvorenja
Mene ne minu, niti me poštede —
A kratka sreća prošlosti daleke
Javi se katkad kô iz magle neke.

Težak je teret pao mi na pleća:
Strujom vremena čas plivam, čas tonem;
Borim se tako, borim se, pa klonem;
Ne znam, što znače ni radost ni sreća ;
Tek suza koja iz oka se slije
Na groblje nemo, koje prošlost krije.

I san mladosti — ovaj spomen sveti —
Zaboraviću; — tâ na što sećanje? —
Možda će tako bola biti manje!
Pa kad se najzad smrt i mene seti,
Sklopiću oko ugašeno, tavno:
Na to sam bila spremna već odavno.

Pesma "U suton" preuzeta iz antologije "Naša pjesma"
(II knjiga, Sarajevo 1905)

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 9948
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Даница Марковић   4/4/2018, 12:33 am



LETNJE VEČE

Kad zrikavac u već zreloj i visokoj
Travi svoju pesmu započinje davnu,
Budeći vidika uspavani pokoj
Melodijom drevnom po potesu ravnu,

I s dalekih polja počne da se diže
Mirisava vlaga u magličast veo.
Noć prozirna, plava, iz daleka stiže.
Puna tajne čežnje. Tamni oko ceo.

Nedozreli ječam svitnjaci obleću;
Prepelica negde u žitu, daleko,
Začuje se kadšto. Po livadskom cveću
Mesečeva svetlost preliva se meko.

Pod mističnim zrakom srpastog meseca
Tajanstvenom snagom kao da ožive.
Moje mašte budne pokopana đeca,
Međ' zvezdama gore, nebom od kadive.
Pa kad na seoskom usamljenom putu
Daljni lavež pasa iz misli me prene,
Moji snovi davni, u tome trenutu,
Setirnih visina smeše se na mene.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Даница Марковић   

Nazad na vrh Ići dole
 
Даница Марковић
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Даница Марковић
» НАУЧЕН ОД БОГА - Рајица Марковић
» РУКОТВОРЕНИ ХРАМ - Рајица Марковић
» Јован Дучић "Благо цара Радована"
» Милорад Панић Суреп

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: