Varijacije na reči Milene Dujković

Naslov: Varijacije na reči Milene Dujković 26/2/2014, 8:39 am

Bajkovita
11. мај 2010.

Leponoga.
Dugonoga.
Lepooka.
Dugokosa.
Zlatokosa.

Na kolena!
Izuj zlatnu papučicu.
Poljubi stopala.
Nežno razmakni kolena.

Лепонога, дугонога, лаконога, коракни...

Лепоока, смеђоока,
трепни, зажмури, онако, заводно...

Лепокоса, дугокоса, смеђокоса, златокоса,
на длану, међу прстима, уплетена, заспала...

На колена, на коленима, ти, ја, сунце поднева
на зеленом тепиху великих поља...

Златна папучица снова,
на моме длану твоје стопало, почива миром...

На уснама, прст који се целива,
принцезо, краљице снова, балерино сна...

Хајде, нежно, нежније, најнежније,
нежније од најнежнијег, рашири колена...

Топли цвет не снева, извор,
сунце одлази ка вечери, лагано, некуда... са нама.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: Varijacije na reči Milene Dujković 26/2/2014, 10:20 am

Probudi me

субота 15. мај 2010.

Probudi me kad probudi te želja.
Probudi,
da je uspavamo zajedno.
Probudi me kad zatreba ti luk,
leđa su mi savitljiva.
Probudi me
da zajedno ustrelimo zvezdu.

Доћи ћу, додиром, пробудићу те, далеку,
месецом оденуту, уснулу, заспалу...

Доћи ћу, пробудићу те, у постељи, тебе уснулу,
тебе нагу, голу морем окупану, сном топлу, не пробуђену...

Будићу те, додиром, врховима прстију,
дахом топлих усана, жељу да будим, вриском твојим разбудим...
мору и ноћ ...

Знаш девојко, стрелу од злата сам створио,
стрелу којом ћу убити твоје срце,
а ти, изви се снена сени, изви се, постани обличје,
у овом часу, постања...

Изви се, сави се, на леђима, нагнута, тражим тајном додира,
разапет лук, на струни тетиве...

Стрела, златна... врх... страст глувог доба јутра, мртва је ноћ,
нека полети... у твоме мртвом срцу пробуђена... сада...
снева, звездани плам.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Varijacije 3/3/2014, 7:49 am

Pre pitanja

26. мај 2013.
Kap
izvor
Reka
Izdubljena korita u utrobi

Otkucaji
Znak
Sumnja
Brišem pitanja

Govoriš
Kasno je
Vraćam kazaljke
Poklanjam sate

Bosa na kiši
Pratim te
U zemlji blatnjavi
kalupi odlaska

Vera u zrnu granita
Ne pitam se
Vratićeš se
Sve se dogodilo i pre pitanja

Знаш ли ? Она кап, изгубио сам је. Она кап реке, кап, корита дубљених твоје утробе, кап која била је живот, нестала је, нема је.

Немој питати, немој затвореним очима лутати, међу сумњама, међу откуцајима клатна, глувог времена, нема ничега, више, сада.

Касно је, пут се завршава раскршћем. Хајде, одреди страну којом ћеш кренути. Немој враћати казаљке, јер поклоњени сат није време, а време, ово сада, није трен, већ охоли љубавник туге.

Немој за мном корачати, киша је, боса си, а уморни су моји путеви трагања, превише је глиба и крви остало за мном. А ти, не дај, да на твојим стопама остане, траг, мртвих поља на којима снови су се спојеним уснама играли.

Одлазим, овај пут без речи, без поздрава. Окренут леђима спаљеним мостовима. Давно још, пре твојих мисли, одгурнут гранитни камен, пада низ литице ума, као и мој повратак ничему, на неком раскршћу на коме тебе више никада нећу тражити.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: Varijacije na reči Milene Dujković 5/3/2014, 11:10 am

iverak u oku
18. април 2010.
Uđi.
Slobodno razmakni trepavice.
Sanjala sam da dolaziš i otkidaš me od imena,
kao što Drina otkine komad zemlje i odnese je sa sobom....
Uđi.
Nek te ne plaši crnilo nakapalo sa drugih.Sve ispod,čisto i belo je.
Ti samo razmakni trepavice.Probudi iverak u mom oku.
Pogledaj,tu zapisano je sve....

Без позива, ући ћу незван, полугласом твојих шапата...Иза повеза, скривен је поглед питања... радознао, под капцима, под трепавицамa склопљеним...тражим погледом ситнице твојих осмеха, твојих речи...твојих снова у којима други су сневали победе.Могао бих те начинити, украденом обалом, безименом, обалом белом, обалом црном, далеком...Улазим, пратим траг твога глас, а знаш ли, волим разбијене таме и оне старе ране које пеку некада месецом покривене...Нежна чистоћа белине, невиност сачувана за посебне луде, за посебне снове, за неугасле пламенове светова који нестају откровењем ...Хајде, отвори очи, перцепција виђеног надања, тоне у дубинама Хада... знаш да ће те болети тај ивер под капком урастао... а опет, све истине остају мени пред ногама бачене.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !