LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 Mikhail Naimy

Ići dole 
AutorPoruka
Nepopravljivi Sanjar

avatar

Muški
Broj poruka : 3121
Godina : 41
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

PočaljiNaslov: Mikhail Naimy   5/11/2014, 3:53 am

Mikhail Naimy (Mikha'il Na'ima, 1889. - 1988.)

Mikhail Naimy rođen je u Baskinti, malom gradiću u središnjem Libanonu, smještenom na klisurama veličanstvene planine Mt Sannin koja se nadvila nad istočnim dijelom Sredozemlja. Nakon završene osnovne škole odlazi u Nazaret, u Ruski učiteljski institut koji vode ruski misionari, zatim u Poltavu u Rusiji na Teološki fakultet i, na kraju, u Washington, gdje 1916. godine diplomira liberalne umjetnosti i pravo. Iste godine seli se u New York gdje sa svojim bliskim prijateljem Khalilom Gibranom osniva pokret za obnovu arapske književnosti. Nakon Gibranove smrti i dvadeset godina boravka u Americi, Naimy se vraća u Libanon, u svoj živopisni gradić Baskintu gdje se sve do svoje smrti 1988. godine potpuno posvećuje kontemplaciji i pisanju o temama koje se tiču najdubljeg značenja života.

Njegovo trideset i jedno djelo ubraja se u klasičnu književnost diljem arapskog govornog svijeta, a i u mnogim drugim jezičnim područjima. Na engleskom govornom području Naimy je najpoznatiji po «Knjizi Mirdadovoj» koja je sada dostupna i na velikoj većini europskih jezika. Ostala Naimyjeva djela na engleskom jeziku su: «Uspomene jednog skitnice ili Rupičasto lice», «Dok se ne sretnemo», i životopis Khalila Gibrana koji mu je u New Yorku šesnaest godina bio prijatelj i suradnik.
http://en.wikipedia.org/wiki/Mikha'il_Na'ima

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

avatar

Muški
Broj poruka : 3121
Godina : 41
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

PočaljiNaslov: Re: Mikhail Naimy   5/11/2014, 4:00 am

Knjiga Mirdadova

"...There are millions of books in the world, but The Book of Mirdad stands out far above any other book in existence.
It is unfortunate that very few people are acquainted with The Book of Mirdad for the simple reason that it is not a religious scripture. It is a parable, a fiction, but containing oceanic truth.
It is a small book, but the man who gave birth to this book... and mind my words, I am not saying "the man who wrote this book." Nobody wrote this book. I am saying the man who gave birth to this book - he was an unknown, a nobody. And because he was not a novelist, he never wrote again; just that single book contains his whole experience.
The name of the man was Mikhail Naimy.
It is an extraordinary book in the sense that you can read it and miss it completely, because the meaning of the book is not in the words of the book. The meaning of the book is running side by side in silence between the words, between the lines, in the gaps..."
Osho

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

avatar

Muški
Broj poruka : 3121
Godina : 41
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

PočaljiNaslov: Re: Mikhail Naimy   5/11/2014, 4:08 am

Knjiga Mirdadova
Glava XI

Mirdad: “Ljubav je božji zakon.

Vi živite da biste naučili da volite. Volite, da biste naučili da živite. Nijedan se drugi nauk ne zahteva od čoveka.

A što je voleti nego potpuno primiti u sebe voljeno, tako da dvoje zauvek budu jedno?

I koga ili šta treba voleti? Treba li izabrati jedan list sa Drveta života, pa izliti na njega svo svoje srce? Šta je sa granom koja nosi taj list? Šta sa stabljikom koja nosi tu granu? Šta sa korom koja štiti stabljiku? Šta sa korenjem koje hrani koru, stabljiku, grane i lišće? Šta sa suncem, morem i vazduhom koji to tlo čine plodnim?

Ako jedan mali list na drvetu zaslužuje vašu ljubav, koliko li je tek zaslužuje drvo u svojoj celosti? Ljubav koja izdvaja delić od celine unapred sebe osuđuje na jad.

Vi kažete: “Ali na jednom drvetu ima lišća i lišća. Neko je zdravo, neko je bolesno; neko je lepo, neko je ružno; neko je džinovsko, nek je patuljasto. Kako da ne biramo?”

Kažem vam: iz bledila bolesnog proizlazi jedrost zdravog. Dalje vam kažem da je ružnoća lepotina paleta, boja i četkica; i da patuljak ne bi bio patuljak da svoj stas nije dao džinu.

Vi ste Drvo života. Čuvajte se deljenja sebe. Ne procenjujte koji je od dva ploda bolji, ili koji od dva lista, ili koja od dve grane; ne procenjujte je li bolje stablo ili koren, drvo ili rodno tle – jer tačno to činite kada jedan deo volite iznad ostalih, ili kada ostale izuzimate.

Vi ste Drvo života. Vaše korenje je svugde. Vaše granje i lišće su svugde. Vaši plodovi su u svim ustima. Kakvi god da su plodovi na tom drvetu, kakve god grane i lišće, kakvo god da mu je korenje, to su vaši plodovi; to je vaše lišće i granje; to je vaše korenje. Ako želite da drvo nosi sladak i mirisan plod, ako želite da uvek bude jako i zeleno, pazite na sok kojim hranite korenje.

Ljubav je sok života, dok je mržnja sok smrti. Ali ljubav, kao i krv, mora cirkulisati nesmetano u venama. Potisnite krv, i ona postaje opasnost i zlo. A šta je mržnja, ako ne ljubav koja je potisnuta ili zadržana, te je tako postala smrtonosni otrov i za hranitelja i za hranjenog, i za onog koji mrzi i za ono što se mrzi?

Jedan žuti list na vašem Drvetu života je samo jedan list koga je ljubav odbacila. Ne krivite taj žuti list.

Osušena grana je samo jedna grana gladna ljubavi. Ne krivite tu osušenu granu.

Truo plod je samo jedan plod podojen mržnjom. Ne krivite taj truli plod. Radije krivite svoje slepo i škrto srce koje bi razdelilo sok života nekolicini, a uskraćuje ga mnogima, uskraćujući ga na taj način i sebi.

Druga ljubav osim ljubavi prema jastvu nije moguća. Nijedno jastvo nije stvarno, osim sveobuhvatajućeg jastva. Stoga je Bog sav ljubav, jer On ljubi sebe.

Sve dok vam ljubav nanosi bol, niste našli svoje pravo jastvo, niti ste našli zlatni ključ ljubavi. Pošto volite prolazno ja, i vaša ljubav je prolazna.

Ljubav čoveka prema ženi nije ljubav. To je jedna vrlo daleka naznaka ljubavi. Ljubav roditelja prema detetu je samo prag svetog hrama ljubavi. Sve dok svaki muškarac nije ljubljeni svakoj ženi, i obrnuto, sve dok svako dete nije dete svakog roditelja, i obrnuto, neka se ljudi i žene hvališu mesom i kostima koji prianjaju za meso i kosti, ali neka nikad ne izgovaraju sveto ime ljubavi. Jer to je svetogrđe.

Sve dok imate i jednog jedinog neprijatelja, vi nemate prijatelja. Kako srce koje gaji neprijateljstvo može biti sigurno boravište za prijateljstvo?

Sve dok postoji mržnja u vašim srcima, vi ne poznajete radost ljubavi. Da nahranite sokom života sve osim nekog sićušnog crva, taj sićušni crv sam bi vam zagorčao život. Jer kada volite bilo šta ili bilo koga, vi u stvari volite samo sebe. Isto tako, kad mrzite bilo šta ili bilo koga, mrzite u stvari samo sebe. Jer, to što mrzite, povezano je neodvojivo sa onim što volite, kao lice i naličje istog novčića. Ako hoćete da budete pošteni prema sebi, onda morate da volite i ono što mrzite i ono što mrzi vas, pre nego ono što volite i što voli vas.

Ljubav nije vrlina. Ljubav je neophodnost – više nego hleb i voda, više nego svetlost i vazduh.

Neka se niko ne ponosi ljubavlju, nego radije udišite i izdišite ljubav, isto onako nesvesno i slobodno kao što udišete i izdišete vazduh.

Jer ljubavi nije potreban niko da je uzvisi. Ljubav će uzvisiti srce koje bude smatrala dostojnim sebe.

Ne tražite nagrade za ljubav. Ljubav je dovoljna nagrada za ljubav, kao što je mržnja dovoljna kazna za mržnju.

Ne vodite knjigovodstvo o ljubavi. Jer ljubav ne polaže račune nikome, osim sebi samoj.

Ljubav niti zajmi, niti pozajmljuje, niti kupuje, niti prodaje; ali kad daje, sve svoje daje; a kad uzima, sve svoje uzima. Samo njeno uzimanje je davanje; samo njeno davanje je uzimanje. Stoga je ona ista danas, sutra i zauvek.

Baš kao što se moćna reka koja se u more prazni uvek ponovo merem i puni, tako i vi morate da se praznite u ljubavi, da bi ljubav uvek mogla da vas ispuni. Bara koja bi da od mora zadrži morski dar, postaje mrtva bara.

U ljubavi ne postoji ni “manje”, ni “više”. Čim počnete da je stepenujete i merite, ljubav isklizne, ostavljajući za sobom gorka sećanja.

Niti u ljubavi postoje ”sad” i “zatim”, “ovde” i “tamo”. Sva godišnja doba su doba ljubavi. Sva su mesta odgovarajuća staništa za ljubav.

Ljubav ne poznaje granice i rešetke. Ljubav čiji je tok sprečen kakvom god preprekom, još nije dostojna imena ljubavi.

Često slušam kako kažete da je ljubav slepa, pri čemu podrazumevate to da ona ne može naći manu voljenom. Ta vrsta slepoće je visina viđenja.

Kad biste samo uvek bili tako slepi, da ni u čemu ne vidite nedostatke!

Ne, jasno je i prodorno oko ljubavi. Zato ono ne vidi mane. Kad ljubav pročisti vaš vid, onda više nećete videti ništa što je nedostojno vaše ljubavi. Samo je oko lišeno ljubavi pokvareno oko, stalno zauzeto traženjem grešaka. Kakve god greške da nalazi, to su samo njegove vlastite greške.

Ljubav spaja. Mržnja razdvaja. Ova ogromna i teška masa zemlje koju zovete Oltarski vrh, brzo bi se raspala da je ne drži zajedno ruka ljubavi. Čak i vaša tela, propadljiva kakva izgledaju, sigurno bi se mogla odupreti raspadanju kad biste samo svaku njihovu ćeliju voleli jednakim žarom.

Ljubav je mir koji pulsira melodijom života. Mržnja je rat, grozničav od đavolskih udara smrti. Šta biste vi: ljubav i večni mir, ili mržnju i večni rat?

Cela Zemlja je živa u vama. Nebesa i njihove vojske živi su u vama. Zato volite Zemlju i svu njenu decu ako hoćete da volite sebe. I volite Nebesa i sve njihove stanare ako hoćete da volite sebe.

Ceo tekst:
http://www.vegetarijanstvo.net/vegetarijanstvo/down/PDF/Knjiga_Mirdadova.pdf
http://joysom.com/Book%20of%20Mirdad.pdf


____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10018
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Mikhail Naimy   26/2/2018, 2:35 pm

SVETIONIK I LUKA - Mikhail Naimy

"Dragi saputnici, ne postoji tama.
Postoji samo razlika u gradaciji Svetlosti koju svako od nas prima
onoliko koliko je može razumeti i poneti."





Bog je tvoj kapetan, jedri, Lađo moja!
Čak i ako pakao s lanca svoje bjesne furije pusti
da ih okuse i živi i mrtvi,
i zemlju u topljeno olovo pretvori,
i svaki putokaz izbriše s neba,
Bog je tvoj kapetan, jedri, Lađo moja!

Ljubav je tvoj kompas, krstari, Lađo moja!
Od sjevera do juga, od istoka do zapada,
i svoj kovčeg s blagom sa svima podjeli.
Na perjanici svojoj oluja neka te nosi,
svjetlost za mornare u tami svijeta.
Ljubav je tvoj kompas, krstari, Lađo moja!

Vjera je tvoje sidro, plutaj, Lađo moja!
Ako i grom tutnjao i munja sjevala,
i gora se tresla i raspadala u komade,
i toliko oslabilo čovjekovo srce,
da je i sveta iskra dio zaborava,
Vjera je tvoje sidro, plutaj, Lađo moja!


***
Sretni su oni bez štapa,
jer ti se ne spotiču.
Sretni su oni bez doma,
jer ti su u domu svome.
Samo spoticala poput nas,
trebaju ići sa štapom.
Samo domom okovani - poput nas,
moraju imati dom.

***
Ono zaista visoko, jednako je nisko.
Ono zaista brzo, jednako je sporo.
Ono najosetljivije, neosetljivo je.
Ono najrečitije, nemo je.
oseka i plima jesu isto more.
Najpouzdanijeg vodiča imaju oni bez vođe.
Ono veoma veliko, malo je veoma.
I onaj koji sve svoje daje, sve ima.

***
Tvrda i strma je izbočina stene.
meka i duboka je dolina praznine.
Lav i larva,
kedar i naramak,
puž i zec,
gušter i prepelica,
orao i krtica -
sve u jednoj rupi.
Jedan mamac. Jedna udica.
Samo smrt može nadoknaditi.
Kako dole, tako na visini -
da bi živeo, umri, ili, da bi umro, živi.



(...) Čovek je bog u pelenama. Vreme je jedna pelena. Prostor je jedna pelena. Telo je jedna pelena, a isto tako i sva čula i stvari koje čulima opažamo. Majka zna isuviše dobro da pelene nisu beba. Beba, međutim, to ne zna.

Ipak je čovek isuviše svestan svojih pelena, koje se menjaju iz dana u dan i iz uzrasta u uzrast. Zato je njegova svest u stalnom kretanju, i zato njegova reč, koja je njegova izrečena svest, nikada nije jasna i nedvosmislena, i zato je njegovo razumevanje u magli, i zato je njegov život izvan ravnoteže. On je zbrka, triput zapletena.

I tako čovek preklinje za pomoć. Njegovi samrtni krici odjekuju kroz eone. Vazduh je težak njegovim jecajima. More je slano njegovim suzama. Zemlja je izbrazdana njegovim grobovima. Nebesa su zaglušena njegovim molitvama. A sve, jer još ne pozna značenje svoga Ja, koje mu je pelena na isti način kao što je beba u nj upovijena.

Govoreći: Ja, čovek Reč cepa nadvoje; njegove su pelene jedna polovina, a Božje besmrtno jastvo, ona druga. Da li čovek uistinu deli Nedeljivo? Ne dao Bog. Nema sile – čak ni Božje – koja Nedeljivo može da razdvoji? Čovekova nezrelost zamišlja tu deobu. I čovek, detešce, opasava se za boj i vodi rat s večnim Sve–Jastvom, verujući da je ono neprijatelj njegovog bića.

U toj neravnopravnoj borbi, čovek kida svoje meso na komade, i proliva svoju krv u potocima. Dok Bog, Otac–Majka, pun ljubavi motri. Jer On dobro zna, da čovek kida samo teške velove i da proliva samo gorku žuč, koji ga čine slepim za njegovo jedinstvo s onim Jednim.

To je čovekova sudbina – da se bori i krvari i klone, i da se na kraju probudi i zapuši rascep u tom Ja, svojim sopstvenim mesom i zapečati ga svojom krvlju. (...)




Smrzla se pjesma na promrzlim usnama
moje harfe.
I ledom je zarobljen san u ledom zarobljenom srcu
moje harfe.
Gjde je dah koji će otkraviti tvoju pjesmu,
O, harfo moja?
Gde je ruka koja će izbaviti san,
O harfo moja'
U tamnici Bethara.
Vjetre Prosjače, idi i isprosi mi pjesmu
lanaca
u tamnici Bethara.
Lukavi sunčevi zraci, idite i ukradite mi san
od lanaca
tamnice Bethara.
Kao nebo prostrano bijaše moga orla krilo,
i pod njime ja bijah kralj.
Sada samo skitnica i siroče sam ja,
i jedna sova mojim nebom vlada.
Jer orao moj odlete u gnjezdo daleko -
u tamnici Bethara.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Mikhail Naimy   

Nazad na vrh Ići dole
 
Mikhail Naimy
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Mikhail Naimy
» Mikhail Nesterov

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Veliki pisci-
Skoči na: