LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite
 

 Istorijske ličnosti

Ići dole 
AutorPoruka
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 11074
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Istorijske ličnosti Empty
PočaljiNaslov: Istorijske ličnosti   Istorijske ličnosti Icon_minitime15/8/2019, 11:39 pm



Vuka Popadić, najhrabrija Beograđanka u Velikom ratu



Tokom Prvog svetskog rata naizgled obični ljudi u sebi su iznalazili snage za herojska dela. Među njima posebno mesto zauzima Vuka Popadić, najhrabrija Beogradjanka koja će ostati upamćena i po junaštvu i po plemenitosti. Naime tokom prvih dana rata Vuka Popadić je zaborobila 15 austrijskih vojnika koje je poslužila slatkim i vodom, a kasnije otvorila previjalište u kojem je spasila stotinu srpskih vojnika.


Istorijske ličnosti Vuka-p10


U prvoj godini Prvog svetskog rata na Beograd je pao veliki broj granata, posebno na oblast današnjeg Dorćola i Savamale. Ovi predeli su bili potpuno razrušeni, a ljudi su utočišta tražili po podrumima i skloništima. U ovim teškim danima u Dušanovoj broj 4 živela je Vuka Jovanović, kasnije supruga Živka Popadića, blagajnika Direkcije tramvaja i osvetljenja.

Vuka Popadić u najtežim danima rata primala je žene i decu sa Dorćola koji su zbog učestalih bombaških napada odlazili iz svojih domova. Ova žena koju bombe nisu oterale iz Dušanove ulice, od svog doma napravila je utočište u kome je tešila i okrepljivala čitave porodice i na taj način im pružala neizmernu podršku. U tome su joj pomagale sestra Lela i jedanaestogodišnja ćerka Jelena. Hrabrošću i sposobnošću, Vuka Popadić zadivila je i večito zadužila svoje sugrađane, ali i vojnike i oficire koji su bili stacionirani na Dorćolu.

Svoje junaštvo, ova nesalomiva žena, pokazala je u periodu kada su Austrijanci u dva pokušaja zauzimali Beograd. Nakon prvog zauzimanja Beograda, Vuka Popadić je počela da oko sebe prikuplja siromašne i uplašene građane, ulivajući im nadu da Beograd neće još dugo biti pod opsadom. I nakon nekoliko dana neprijatelj je zaista počeo da se povlači.

Prema predanju, Vuka je izašla iz svog stana da vidi da li u varošici ima još uvek neprijateljske vojske i na uglu Dušanove ulice naletela je na grupu austrougarskih vojnika koji su pokušavali da nađu sklonište od mitraljeskih i topovskih zrna kojima ih je srpska vojska gonila. Strogim glasom, gospođa Popadić je vojnike pozvala da pobacaju oružje i krenu za njom kako ne bi uludo izgubili glavu. Nakon što je preplašene Austrijance zaklonila u svom domu, svoje zatvorenike je poslužila slatkim i vodom.


Kada je srpska vojska zauzela varoš i u Dušanovoj ulici namestila svoj štab, Vuka Popadić je svojih 15 zatvorenika povela i predala srpskoj vojsci. Komandant vojske joj je čestitao na ovom neuobičajnom savladavanju neprijatelja, a sa druge strane i sami Austrijanci su joj bili zahvalni što im je spasila živote.

Godinu dana kasnije, 1915. godine na Beograd je palo preko 4 000 zrna iz teških austrougarskih i nemačkih topova, dok se na Dunavskom keju i Dorćolu vodila borba do poslednjeg daha u odbrani glavnog grada.



Vuka Popadić je ove teške godine još jednom potvrdila da je najhrabrija Beograđanka u Prvom svetskom ratu, tako što je spasila stotine života srpskih vojnika. Gospođa Popadić je, otvorila privremeno previjalište u Ulici princa Evgenija, a u tome su joj pomogle i sestre Lela i ćerka Jelena.

U ovom previjalištu koje je bilo u samom centru borbe, Vuka Popadić je previla i okrepila preko stotinu teških ranjenika i pomagala im da dođu do bolnice. Time je ova neustrašiva žena spasila život mnogim vojnicima i svojom nesebičnošću zajedno sa sestrom Lelom i ćerkom Jelenom, postala je članica Udruženja branilaca Beograda.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
ZEX



Muški
Broj poruka : 216
Godina : 51
Location : Kragujevac
Humor : : )
Datum upisa : 06.07.2012

Istorijske ličnosti Empty
PočaljiNaslov: Re: Istorijske ličnosti   Istorijske ličnosti Icon_minitime24/8/2019, 3:59 am

Ja ću ovde da ponovim.

Nadežda Petrović.

Pre Balkanskih ratova, provela je dug period  na tadašnjoj turskoj teritoriji (Niš i južno) skupljajući podatke za rat koje su trebale srpskoj komandi. Unosila je podatke u slike i crteže.
Pratila su je dvojica komita.

Ako bilo ko zna bilo šta o ovome svaka informacija je dobrodošla. Makar bila netačna.

Za ostalo o Nadeždi neću da pričam.

Da dodam moje mišljenje, Mata Hari - igračkica.


Poslednji izmenio ZEX dana 24/8/2019, 5:17 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://www.arsmedia.tv
ZEX



Muški
Broj poruka : 216
Godina : 51
Location : Kragujevac
Humor : : )
Datum upisa : 06.07.2012

Istorijske ličnosti Empty
PočaljiNaslov: Re: Istorijske ličnosti   Istorijske ličnosti Icon_minitime24/8/2019, 4:19 am

Do koliko nepoznato možemo da idemo.
Recimo čovek koji je pre drugog rata čuvao veliki deo KP u zemunici.
Osudjen na smrt, i tek dolaskom Koče Popovića oslobodjen.

Obrisi roso ili kaži kako da napišem ako iole vredi.
Nazad na vrh Ići dole
http://www.arsmedia.tv
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 11074
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Istorijske ličnosti Empty
PočaljiNaslov: Re: Istorijske ličnosti   Istorijske ličnosti Icon_minitime24/8/2019, 10:11 pm

Pozdrav Zeks.
necu nista da brisem, sve treba da se zna... i o svemu treba da se prica...
A mene posebno interesuje te istorijske zanimljivosti vezane za istorijske
licnosti, a malo poznate javnosti...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Bezmerje

Bezmerje

Muški
Broj poruka : 34
Datum upisa : 28.03.2011

Istorijske ličnosti Empty
PočaljiNaslov: Re: Istorijske ličnosti   Istorijske ličnosti Icon_minitime6/9/2019, 9:54 pm

Otac Kirilo, osamdesetdvogodišnji monah koji već pet godina nije u Dragancu, manastiru koga je nakon 25 godina pustoši pretvorio u jedini živi manastir na jugoistoku Kosova i Metohije. Rođen je u Gojbulji kod Vučitrna.
Danas vreme provodi na Šar Planini u katakombi manastira sv. Arhangela na Brezovici.
Ovaj istrajni monah, na početku svoje verske misije koja mu je poverena od strane vladike Artemija,  došao je u opusteli manastir Sv. Arhangela Gavrila u Dragancu, iz manastira Visoki Dečani, gde se zamonašio 1994. godine. Bilo je to 1999. godine kada je usledio najteži period za Srbe na Kosovu i Metohiji.
Pre nego što je počeo da obnavlja manastir zarastao u trnje i visoku hrastovu šumu, iguman Lazarevog manastira u Dragancu o.Kirilo morao je krstom, molitvama pa i svojim telom da moli Srbe da ostanu na svojim ognjištima.
Svakodnevno je obilazio sela u Kosovskoj Vitini, Kosovskoj Kamenici, Gnjilanu i Novom Brdu. Klečao je i ležao na putu kada su Srbi iz Klokota kolektivno krenuli da idu put Srbije. Legao je na asfalt i na taj način ih je zaustavio, pa zato i danas u Klokotu ima Srba, zato ga najverniji Srbi i danas rado dočekuju u ovim selima.
Toga dana kada je legao na asfalt rekao je svojoj braći koji su u natovarenim traktorima stali u izbegličkim kolonama " prosto vam bilo ako me zgazite". - Stali su i polako su se vratili svojim kućama. Zahvaljujući tim delima o.Kirila u pomoravlju i danas odzvanjaju crkvena zvona.
Meseci su prolazili, otac Kirilo je svakodnevno bio sa svojim narodom, onda kada je narod bio ostavljen od države, vojske i policije.
Održavao je kontakte sa oficirima Kfor-a koje je donekle uspeo da umoli da u izuzetnim slučajevima zaštite Srbe. Mnogi su ga optuživali da sarađuje sa Kfor-om, uglavnom oni koji danas sede rame uz rame u kosovskim institucijama vlasti u Prištini.
Kada je ispunio svoju najvažniju misiju i odvratio Srbe od konačnog odlaska iz ovog kraja Kosova i Metohije, otac Kirilo je uz pomoć naroda krenuo u izgradnju svetinje, kako bi taj narod privolio crkvi i Bogu.
Posao nimalo nije bio lak, ali mu je motiv koji je imao davao snagu da uz Božiju pomoć sagradi tri hiljade kvadratnih metara građevine.
Svakodnevno se na svoj način borio sa šumokradicama, Albancima, koji su pucali u blizini manastira. I sa njima je uspeo da izađe na kraj, jer da njega nije bilo danas bi u Dragancu bio pustoš, a manstir bi bio još jedna Lazareva svetinja na spisku porušenih kosovskih svetinja.
Prvo je započeo izgradnju zvonika, jer je zvono kada je on došao u manastir bilo okačeno na dudovom drvetu, a i samo je godinama ćutalo.
U manastiru su nakon izvesnog vremena došli prvi iskušenici koji su ocu Kirilu pružali veliku pomoć oko gradnje manastira.
Od tada je zvono postalo zvučnije, ceo kraj je dobio drugačiji sjaj.
Ljudi su u manastir odlazili zbog oca Kirila, liturgije su bile sve posećenije.
Na izvoru hladne manastirske vode sagradio je česmu, a nakon toga je počeo sa izgradnjom prilaza manastiru. Od kamena koga je sam tesao sagradio je manastrisku kapiju, koju je svojeručno ozidao.
Jednoga dana dok je zidao u posetu manastiru je došao jedan od komandanata Kfor-a. Videvši velike kamene blokove koje je otac Kirilo sam isklesao, rekao je "baš su vam lepi ovi blokovi", misleći pritom da su kupljeni novcem i dopreljeni baš tu.
Za par godina ceo manastir je bio opasan građevinama.
Naroda u manastiru je sve više i više, na dan manastirske slave reka ljudi ide ka Dragancu.
Bratstvo manastira je počelo da se uvećava.
Novac za materijal je dolazio od ljudi dobre volje, a radnici su dolazili svakoga dana iz svih krajeva.
A onda, odjednom kao grom iz vedra neba, nakon smene vladike Artemija, novopostavljeni vladika Teodosije gotovo istoga dana uzima čin igumana manastira ocu Kirilu. Toga dana iz kosovskih manastira većina monaha ide zajedno sa vladikom Artemijem.
Otac Kirilo nije mogao da ostavi svoj narod koga je zavetovao da ostane na Svetoj kosovskoj zemlji. Nije to mogao da učini Srbima u Stanišoru, Gnjilanu, Šilovu, Koretištu, Gornjem Kuscu, Pasjanu, ...
Novi Iguman manastira takođe je došao iz Visokih Dečana. O. Ilarion, nekada Rastko Lupulović iz Beograda, bivši glumac i rok muzičar, sada je postao iguman manastira u Dragancu.
Pre o. Kirila manastir je napustio, o.Ignjatije, koji je ušao u direktan sukob sa vladikom Teodosijem.
Ipak, o.Kirilo nije očkivao  poštovanje od novopridošlih monaha, ne čak i zbog njegovih godina i dela, jer je smenjen bez ikakvog razloga i obaveštenja.
Svaki sledeći dan u manastiru bio je sve teži i teži.
Kada bi izlazio iz manastira uhodili bi ga ljudi koji su do juče tražili od njega blagoslov.
Pokušavao je da u crkvi održi onakav red kakav je on zaveo, međutim neki novi ljudi koji su stali na stranu novog igumana sve više su remetili ono što je otac Kirilo godinama unazad stvarao.
Iako se odrekao prethodnog života, oca Kirila u Dragancu zatiče i prerana smrt njegovog sina.
Starac u poodmaklim godinama, kome je potreban mir, svakoga dana doživljava neprijatnosti zbog čega je odlučio da napusti manastir. O neprijatnostima koje je doživljavao o. Kirilo ipak ne govori.
Dok je nekoliko dana bio odsutan njegova kelija je otvorena i zaplenjene su mu sve stvari koje je imao (pogledajte sliku  kako je izgledala kelija o.Kirila u Dragancu). Otac Kirilo je  iz Draganca  poneo samo sećanje na manastir koga je podigao iz pepela jer to nisu mogli da mu oduzmu, ostalo su uzeli: ikone, predmete, knjige, fotografije, obuću i odeću. Ni danas mu ništa od toga nije vraćeno, a i sam Bog zna da li je nešto od toga čitavo.
Iskreni vernici ponudili su o.Kirilu zemlju na kojoj bi se nastanio i uz njihovu pomoć sagradio crkvu.
Opštinska vlast je sprečila svaki pokušaj da se to i ostvari.
Otac Kirilo je ipak shvatio da će mu najbolje biti među svojima, a to su isti oni monasi koji su krenuli za vladikom Artemijem u borbu za veru i Pravoslavlje.
Na žalost, narod onaj isti koga je otac Kirilo vratio svojim kućama, nije legao na put da u manastir vrati o. Kirila. Pustili smo ga da ode.
Osamdestdvogodišnji starac Kirilo danas je fizički daleko od Draganca, ali je verovatno u mislima svakodnevno sa svojim manastirom.
Sve što je otac Kirilo sazidao danas je prekrečeno, a neki delovi su i porušeni.
Nakon Kirilovog odlaska ispred manastirske česme na monaškom groblju je sagrađena gostionica i prodavnica suvenira donacijom  stranih organizacija od više stotina hiljada evra. Put ka manastiru je asfaltiran.
Otac Kirilo, kada je čuo koliko je novca utrošeno i sam je rekao " da sam ja imao toliko novca kada sam gradio..."
U Dragancu danas nema onoliko vernika koliko je bilo sa sa ocem Kirilom. Manastir u Dragancu posećuju političari i uglavnom ljudi koji od toga imaju materijanu korist.
Danas crkveni velikodostojnici ERP pozivaju narod da sada raščinjenog monaha Kirila "jure motkama i motikama" gde god ga vide, a sveštenici delovanje raščinjenih monaha nazivaju "sektom" iako su mnogi od njih u čin sveštenika rukopoloženi od strane istog vladike kome se sada rugaju.
Danas o. Kirilo piše knjige i poklanja ih svojim vernicima. Nedavno je izašla nova knjiga o. Kirila "Život sa verom u Boga Hrista Spasitelja".
Otac Kirilo u priči sa onima koji mu nikada nisu okretali leđa govori " idite u manastir, manastir nije Kirilov niti bilo čiji, ja sam to radio za Vas".
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Istorijske ličnosti Empty
PočaljiNaslov: Re: Istorijske ličnosti   Istorijske ličnosti Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Istorijske ličnosti
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: MOJA ZEMLJA-
Skoči na: