LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite
 

  Čarls Dikens

Ići dole 
AutorPoruka
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 11074
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

 Čarls Dikens Empty
PočaljiNaslov: Čarls Dikens    Čarls Dikens Icon_minitime9/9/2019, 8:37 pm

 Čarls Dikens Pisac-10



Čarls Dikens





Čarls Dikens je jedan od najboljih engleskih i svetskih pisaca, a svakako najznačajniji pisac viktorijanskog perioda. Njegov rad pripada ranoj fazi realizma, a on se smatra osnivačem socijalnog romana.

Čarls Džon Hafem Dikens (engl. Charles John Huffam Dickens; Lendport, 7. februar 1812 — Hajam, 9. jun 1870) je bio najznačajniji engleski romanopisac XIX veka. Njegova dela pripadaju ranoj fazi realizma. Dikens se danas smatra osnivačem socijalnog romana, a možda je njegova najveća zasluga što je malograđansku publiku pridobio za literaturu. Takođe je najpoznatiji pripovedač viktorijanskog vremena.

Dok je bio dete njegova porodica je često menjala mesto boravka u potrazi za poslom. Na kratko se školovao u privatnoj školi. Nakon što mu je otac uhapšen zbog nevraćanja dugova, Čarls 10 sati dnevno radi u fabrici paste za cipele.

Kad je odrastao počeo je da radi kao novinar. Napisao je više obimnih romana. O tome koliko je njegov rad bio popularan u njegovo vreme govori to da se sva njegova dela, od prvog objvljivanja, stalno doštampavaju.

Novela Oliver Tvist je najpoznatije Dikensovo delo. Iako govori o jako ozbiljnoj temi, Oliver Tvist je pun sarkazma i crnog humora. Dikens je za svoje najbolje delo smatrao Dejvida Koperfilda, roman koji sadrži dosta autobiografskih elemenata. Zagonetnost i tajanstvenost fabula njegovih romana tragovi su prethodne stilske formacije romantizma.

Dikens je slikar engleskog srednjeg i nižeg građanskog staleža i osnivač socijalnog romana. Njegova djela odražavaju sklonost humoru i satiri, ali i primesa romantičnog i sentimentalnog.

Puno ime: Čarls Džon Hafem Dikens
Datum rođenja: 7. februar 1812.
Mesto rođenja: Lendport, Engleska
Datum smrti: 9. jun 1870. (58 god.)
Mesto smrti: Hajam, Engleska
Zanimanje: pisac

Rani život
Rođen je 7. februara 1812. u Landportu, Portsi, kao drugo od osmoro dece Džona i Elizabet Dikens. Otac mu je bio činovnik. Ubrzo nakon Čarlesovog rođenja porodica se seli u Norfolk Strit, Blumsberi, pa kada mu je bilo četiri godine u Čatam, pa u Kent, gde je boravio sve do uzrasta od 11 godina. Puno vremena je provodio napolju, ali je i vrlo rado čitao, naročito romane Tobajas Smoleta i Henrija Fildinga. Kratko vreme u kome je otac radio kao činovnik u mornaričkom stanici za plate (engl. "Navy Pay Office"), školovao se u privatnim školama.

Njegovo školovanje u privatnim školama naglo je prekinuto, zbog finansijskih problema u porodici, zbog kojih se porodica preselila iz Kenta u Kamden Taun u Londonu 1822. godine. Sklon životu iznad svojih mogućnosti Xon Dikens je zatvoren zbog dugova u Sautvarku u Londonu 1824. Ubrzo su s njim zatvorena njegova supruga i najmlađa deca, kao što je bio običaj u to vreme. Čarls tada star 12 godina dodeljen je porodičnoj prijateljici Elizabeti Rojlans u Kamden Taunu. Kasnije je stanovao na tavanu kuće agenta za insolvenciju Arčibald Rasela. Obe su mu kasnije poslužili kao obrasci za likove.

Nedelje je sa sestrom Francis, kada je bila slobodna od obaveza na Kraljevskoj muzičkoj akademiji, provodio u zatvoru Maršalsi. Da bi platio svoj smeštaj i pomogao porodici bio je primoran napustiti školu i da radi po 10 sati dnevno u fabrici lepeći nalepnice na posude crnila za cipele, za 6 šilinga nedeljno. Teški, a često i okrutni radni uslovi ostavili su trajan trag na Dikensa, što je kasnije uticalo na njegove romane i eseje, postalo osnova za njegov interes u socioekonomsku reformu i uslove rada.

Nakon nekoliko meseci u zatvoru Maršalsi, preminula je Elizabeta Dikens, baka Džona Dikensa po ocu i ostavila mu imetak od 450 funti. Zbog preuzimanja Džon je pušten iz zatvora. Podmiriviši svoja dugovanja, porodica Dikens je napustila zatvor.

Iako je Čarls počeo da pohađa školu Wellington House Academy u severnom Londonu, majka ga nije odmah izvukla iz fabrike. Taj događaj razvio je kod Dikensa osećaj da bi očevi morali da vladaju porodicom, dok bi majke svoj deo uticaja trebale da zadrže unutar doma. Odbijanje njegovog zahteva da se vrati iz fabrike bio je značajan faktor u njegovom odnosu prema ženama. Pravednički gnev prema situaciji i uslovima u kojima je radna klasa ljudi živela postala je glavna tema njegovih dela.

Radio je u pravnom kancelariji advokata Elisa i Blekmora, kao mlađi činovnik od maja 1827. do novembraa 1828. Tada je napustio kancelariju i postao novinar. Dalji rođak Tomas Čarlton, bio je izveštač na sudu engl. Doctors' Commons (građanski sud), pa je Dikens sa njim delio mesto, pisao četiri godine izveštaje sa sud. Ova iskustva preneo je u svoja dela (romani Nicholas Nickleby, Dombey and Son i posebno Bleak House), u njima je prikazao mahinacije i birokratiju pravnog sistema širem broju ljudi, preneo je svoje stavove o teškom teretu koji čeka siromašne ljude ako su primorani da idu na sud.

Godine 1830, Dikens je upoznao svoju prvu ljubav, Mariju Bidnel, za koju se smatra da je bila model za lik Dore u romanu David Koperfield. Marijini roditelji nisu odobrili udvaranje, pa su Mariju poslali na školovanje u Pariz što je prekinulo vezu.

Novinarstvo i rani romani
Godine 1832, s uzrastom od 20 godina, Dikens je bio energetičan, pun dobrog humora, uživao u poplarnim zabavama, bez jasne vizije šta želi da postane. Znao da želi da bude slavan. Privlačilo ga je pozorište, pa je uspeo da dobije audiciju u Kovent Gardenu, za koju se je dobro pripremio, ali ju je propustio zbog prehlade, čime su prekinute aspiracije o karijeri na pozornici. Godinu dana kasnije predao je svoju prvu priču "A Dinner at Poplar Walk" u londonski časopis "Monthly Magazine". Stanovao je u iznajmljenoj sobi u prenoćištu "Furnival's Inn", postao je novinar koji prati politiku, izveštavajući sa parlamentarnih rasprava i putujući Britanijom prateći izborne kampanje za novine "Morning Chronicle".

Njegovo novinarstvo u obliku crtica u časopisima, oblikovalo je u njegovu prvu zbirku dela engl. Sketches by Boz 1836. (Boz je bio njegov porodični nadimak koji je koristio kao pseudonim). Dikens je navodno pseudonim preuzeo od nadimka Mozes koji je on dao najmlađem bratu Augustusu Dikensu, prema liku iz dela Olivera Goldsmita engl. The Vicar of Wakefield. Kada je neko prehlađen hteo da izgovori Mozes izgovorio bi Bozes, što je kasnije skraćeno u "Boz". Naime Dikens je korišćeno u to vreme u smislu engl. What the Dickens! u kojem Dikens zamenjuje reč "devil", što bi se moglo prevesti na kao "Kog đavola!" (prvi je to koristio Šakespir u komediji "Vesele žene vindsorske"). Koristilo se i u frazi engl. to play the Dickens (kao uzrokovati haos/napakostiti). Časopisima je pisao i uređivao ih do kraja života.

Nakon uspeha skica izdavači "Chapman and Hall" ponudili su Dikensu da piše tekst uz ilustracije Roberta Sejmoura u mesečnom časopisu. Nakon drugog izdanja Sejmour je izvršio samoubistvo, pa je Dikens zaposlio Hablot Najt Brauna da radi ilustracije. Iz te saradnje nastao je roman "The Pickwick Papers" koji se izdavao u nekoliko poglavlja mesečno, pa je u zadnjem nastavku prodat u 40 000 kopija.

U novembru 1836. Dikens je prihvatio radno mesto urednika u "Bentley's Miscellany", na kome je ostao tri godine dok se nije posvađao sa vlasnikom. Godine 1836. kada je izdao zadnji nastavak Pikvika počeo je da radi delove Oliver Tvista, uz sav posao u Bentliju koji je obuhvatao pisanje četiri predstave i nadgledanje njihove produkcije.

Oliver Tvist, objavljen 1838. postao je jedna od bolje poznatih Dikensovih priča, koje je uspešno adaptirana za pozorište, pa je bila prvi viktorijanski roman u kojem je dete bilo glavni lik.

Dana 02. aprila 1836. oženio je Katarinu Tomson Hogart (1816-1879), ćerku Džordža Hogarta, urednika "Evening Chronicle". Nakon kratkog medenog meseca u Čoku, Kent, vratili su se u Furnivalovu gostionicu. U januaru 1837. dobio je prvo od desetero dece, sina Čarlija, a nekoliko meseci kasnije porodica se smestila u Blumsberiju, na adresi 48 Doughty Street, London (Čarls je imao trogodišnji najam za 80 funti godišnje, od 25. marta 1837. do decembra 1839). Dikensov mlađi brat Frederik i Katarinina 17-godišnja sestra Mari doselili su s njima. Dikens se vrlo vezao uz Mary, koja je preminula u njegovom naručju nakon kratke bolesti 1837. Dikens je Mari idealizovao, pa se smatra da su prema njoj stvoreni kasniji opisi likova Rose Maylie, Little Nell i Florence Dombey. Njegova tuga je bila tolika velika da je zakasnio sa pisanjem junskog odlomaka u Pickwick Papers i morao je da otkaže nastavke Oliver Tvista za taj mesec.

U isto vreme se je nastavio njegov uspeh sa delima "Nicholas Nickleby" (1838-39), "The Old Curiosity Shop" i "Barnaby Rudge: A Tale of the Riots of 'Eighty" kao deo "Master Humphrey's Clock" serije (1840-41) - koji su se izdavali u nastavcima, a kasnije su izdani kao knjige.

Prva poseta SAD
Godine 1840. sa suprugom je prvi put posetio SAD i Kanadu. U to vreme još jedna mlađa sestra njegove supruge Katarina, Džeordžina Hogart, uselila se kako bi se brinula o mladoj porodici dok su roditelji bili na putu. Sa njima je ostala sve do Dikensove smrti.

Svoja zapažanja i utiske zabeležio je u putopisu engl. American Notes for General Circulation. U delu je u nekoliko navrata oštro osudio robovlasništvo, koje je i ranije napao u delu "The Pickwick Papers". U Njujorku se zadržao mesec dana, pa je držao brojna predavanja. Često je postavljao i pitanje međunarodnog prava o autorstvu zbog svojih dela koja su objavljivana u američkim novinama. Po povratku u Englesku počeo je raditi na svojim božićnim pričama (1843. napisao je "A Christmas Carol", 1844. "The Chimes", a 1845. "The Cricket on the Hearth").

Nakon što je kratko živeo u Italiji (1844), putovao je u Švajcarsku (1846) gde počeo da radi na delu "Dombey and Son" (1846-48). To delo i "Dejvid Koperfild" (1849-50) učinili su značajan umetički bileg u Dikensovoj karijeri i njegovi romani postali su ozbiljniji u temi i brižnije planirani od ranijih dela.

Čovekoljublje
U maju 1846. Angela Bardet Kots, nasledinica bogatstva bankarske porodice Kuts, predložila je Dikensu izgradnju prihvatlišta za "posrnule žene" (prostitutke) iz radne klase. Iako je prvobitno odbio, Dikens je osnovao utočište "Urania Cottage" kojim je upravljao deset godina.

Srednje godine
U novembru 1851. Dikens se preselio u engl. Tavistock House, gde je napisao "Bleak House" (1852-53), "Hard Times" (1854) i "Little Dorrit" (1857). U novom domu zabavljao se amaterskim pozorištem. Godine 1856. njegova primanja od pisanja bila su dovoljna da kupi Gad's Hill Place u Highamu, Kent, gde je kao dete često prolazio i sanjao da će jednom živeti na takvom mestu. Neki događaji iz Šekspirovog "Henrija IV", prvog dela, odvijala su se na tome mestu što je Dikensa takođe veselilo.

Godine 1857. Dikens je iznajmio profesionalne glumice za predstavu "The Frozen Deep" koju je napisao njegov štićenik Vilki Kolins. Dikens se zaljubio u jednu od njih. Ljubav prema Elen Ternan trajala je do kraja života. Dikens je bio star 45 godina, dok je Ternan imala 18 kada se je Dikens 1858. odlučio da se odvoji od supruge, što je po tadašnjim viktorijanskim konvencijama bilo vrlo neprimereno, dok je razvod bio nezamisliv. Kada je Katarina otišla iz doma povela je jedno dete, supruga ga nije više nikada videla, a decu je poverila sestri Džeordžini koje odlučila da ostane u Gad's Hill Place.

U to vreme iako se dvoumio da uzme učešća u javnim čitanjima, Dikensa su iz jedne bolnice (Great Ormond Street Hospital) zamolili da učestvuje u prikupljanju sredstava kako bi izvukao bolnicu iz finansijske krize. Čarls Vest, Dikensov prijatelj koji je bio u upravnom odboru bolnice, zamolio ga je za pomoć, na što je Dikens pristao, pa je svojim javnim čitanjima prikupio dovoljna sredstva da osigura finansijsku stabilnost bolnice za duže vreme. Tako je npr. samo 9. februara 1858. prikupio 3000 dolara.

Nakon odvajanja od Katarine, Dikens je započeo niz vrlo popularnih turneja kroz Englesku, Škotsku i Irsku na kojima je čitao svoja dela, što je u sledećoj deceniji zaokupilo veći deo njegove energije, pa je u to vreme napisao samo dva romana.

Važnija dela "A Tale of Two Cities" (1859) i "Velika očekivanja" ("Great Expectations") bila su veliki uspeh. U to vreme bio je urednik, izdavač i autor u časopisima "Household Words" (1850-1859) i "All the Year Round" (1858-1870).

U septembru 1860. u polju kod svoje kuće, Dikens je naložio veliku lomaču u koje je spalio većinu pisama, preživela su samo ona poslovne prirode. Kako je Elen Ternan takođe spalila sva Dikensova pisma trajanje i dubina njihove veze nije poznata. Tomas Rajt je tokom 1930-ih prisetio da je Ternan možda imala ljubavnu vezu sa Kanonom Benhamom, a da je par imao i sina koji je umro kao novorođenče, napomenula je Kate Peruđini, Dikensova ćerka, u razgovoru pred smrt 1929, koji je objavljen. Dokazi ne postoje. Na samrti Dikens je odredio isplatu anuiteta za Ternan koji ju je učinio finansijski nezavisnom. U knjizi Klare Tomalin "The Invisible Woman", navodi se da je Ternan tajno žvela sa Dikensom barem 13 godina. Knjiga je kasnije pretvorena u predstavu "Little Nell" autora Simona Greja. U to vreme Dikens je pokazivao pojačano zanimanje za paranormalno, pa je postao jedan od prvih članova organizacije engl. The Ghost Club.

Kasne godine
Dana 9. juna 1865. na povratku iz Pariza sa Ternan, voz u kojem je Dikens putovao je učestvovao u saobraćajnoj nesreći. Prvih sedam vagona skliznulo je sa železničkog mosta koji je bio u popravci. Jedino je na koloseku ostao vagon prvog razreda u kojem je bio Dikens. Pre nego što su stigli spasioci, Dikens je pomagao unesrećenima sa vodom i brendijem. Pre odlaska setio se rukopisa za nedovoršeno delo "Our Mutual Friend" koje mu je ostalo u vagonu, pa se vratio po njega. To iskustvo je kasnije iskoristio u kratkoj priči o duhovima "The Signal-Man", u kojoj glavni lik predoseća vlastitu smrt u železničkoj nesreći. Priča se bazira i na nekoliko pređašnjih železničkih nesreća.

Dikens je uspeo da izbegne da se pojavi pred istragom o nesreći, jer kako je putovao sa Ternana i njenom majkom, to saznanje bi izazvalo skandal. Iako nije zadobio nikakve povrede, Dikens se nikada nije oporavio od traume železničke nesreće. Njegov rad se sveo na završavanje započetog "Our Mutual Friend" i započinjanje nikad završenog "The Mystery of Edwin Drood".

Druga poseta SAD
Dana 09. novembra 1867. Dikens je iz Liverpula zaplovio na drugu američku turneju. Nakon što se iskrcao u Bostonu veći deo meseca posvetio je brojnim večerama sa prominentnim ličnostima kao što su npr. Ralf Valdo Emerson, Henri Vadsvort Longfelou i njegov američki izdavač Džejms Tomas Filds.

U decembru su započela čitanja, trebao je održati 76 nastupa uz zaradu od 19000 funti, a trebala su trajati do aprila 1868. Turneja je bila naporna, pa iako bolestan, uspeo je da održi čitanja, a 23. aprila je isplovio na put kući.

Oproštajna čitanja
Između 1868. i 1869. Dikens je organizovao turneju "oproštajnih čitanja" u Engleskoj, Škotskoj i Irskoj. Uspeo je odraditi 75 od dogovorenih 100 čitanja. Zbog napada vrtoglavice i paralize, na savet lekara, turneju je otkazao 22. aprila 1869. Nakon što se dovoljno oporavio dogovorio je posljednji niz čitanja, kako bi nadoknadio sponzorima ono što su izgubili zbog prekida turneje. Poslednje čitanje u turneji bilo je u Londonu St. James's Hall. Poslednji javni nastup mu je bio na banketu Kraljevske akademije u prisustvu princa i princeze od Velsa, gde je odao počast pokojnom prijatelju, ilustratoru Danielu Maklisu.

Smrt
Dana 8. juna 1870. Dikens je u svom domu doživeo još jedan moždani udar, nakon celog dana rada na delu "Edvin Drud". Nije se osvestio pa je sledećeg dana 9. juna, tačno pet godina nakon železničke nesreće preminuo. Suprotno željama nije sahranjen u jeftinom, skromnom i strogo privatnom pogrebu u katedrali u Ročesteru, već u Vestminsterskoj opatiji.



____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 11074
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

 Čarls Dikens Empty
PočaljiNaslov: Re: Čarls Dikens    Čarls Dikens Icon_minitime9/9/2019, 8:39 pm

Čarls Dikens kao književni predstavnik evropskog realizma

Dikens je najveći realistički pisac engleske književnosti iz perioda slavne viktorijanske ere. Taj period, obeležen prividno sitnim životom malog čoveka i snažnim bogaćenjem buržoazije, ubrzao je razvoj kapitalističkog društva. Ratoborni engleski kapital pojavljivao se u osvajanjima odlično opremljenih kolonijalnih falangi, u požaru krimskog rata, u policijskim odredima i vojnim jedinicama koje su krvavo ugušivale pobune potlačenih masa u Indiji. Engleska nacionalna zastava preteći se lepršala na strategijski i saobraćajno važnim raskrsnicama morskih i suvozemnih puteva, na bogatim nalazištima ruda, na ogromnim kolonijalnim prostranstvima i beskrajnim plantažama pamuka, čaja, šećerne trske ili kaučukova drveta. Disciplinovane plaćeničke armije i dobro opremljeni brodovi uspevali su da za dugi niz godina obezbede priticanje dragocenih sirovina kojima se hranila gladna engleska industrija. Pa ipak, mali čovek u Engleskoj nije živeo srećno, jer ga je zahuktala kapitalistička mašina najčešće slala na gradsko tržište, odakle je ili regrutovan za potrebe domaće industrije ili slat u moćnu kolonijalnu armiju.

U književnom delu Čarlsa Dikensa prikazan je upravo takav život, život na koji je viktorijanska era stavila veo prividne sigurnosti i prosperiteta.

Dikens potiče iz malograđanske porodice. Njegov otac, sitan činovnik, naklonjen umetnosti i opterećen porodicom od osmoro dece, lakomisleno je došao u zatvor za dužnike i porodicu ostavio bez ikakvih sredstava. Dikensovo detinjstvo, koje je počelo relativno srećno, tada se naglo prekinulo i pretvorilo u gorak život i borbu za elementarni opstanak. Mladi Dikens je morao da krene u svet i da sam zarađuje hleb. Radio je u jednoj fabrici masti za obuću i živeo u društvu ljudi sa društvenog dna. U takvoj sredini upoznao je mnogobrojne životne brodolomnike, čitavu armiju poniženih i pregaženih. Prema tim ljudima on je osećao toplu ljudsku ljubav, i oni su kasnije postali slavni likovi njegovih najpoznatijih romana. Zato što je i sam bio dečak kad ga je život gurnuo na društveno dno Londona, u kome je morao da podnosi krajnje siromaštvo, Dikens je kasnije u svojim delima sa posebnom toplinom opisivao baš takve dečake.

Kada su se materijalne prilike u porodici nešto poboljšale, pošto je otac pušten iz zatvora, Dikens najpre odlazi u jednu školu za siromašnu decu, a potom za učenika kod nekog advokata. Vredan, bistar i ambiciozan, on se sa oduševljenjem predao učenju. Svoje neredovno obrazovanje neprestano je upotpunjavao učenjem i čitanjem. Kada je kasnije naučio i stenografiju, posvetio se novinarstvu i time se našao u srećnoj okolnosti da dođe u dodir sa raznim vidovima života, što će mu kasnije neocenjivo koristiti u romansijerskom radu.

Književni prvenci Dikensovi su skice iz života koje je štampao pod naslovom Bozove skice. Ali pravu književnu slavu on je stekao tek romanom Pikvikov klub. Od toga trenutka njegova slava i književna popularnost neprestano rastu sa svakim novim romanom i kroz raznovrsne lične kontakte sa oduševljenim čitaocima. Iz godine u godinu, jedno za drugim, on stvara sve bolja i zrelija ostvarenja: Oliver Tvist, Nikolas Iiklbi, David Koperfild, Teška vremena, Velika očekivanja, Naš zajednički prijatelj, Sumorna kuća, Dombi i sin, Mala Dorit, Stara prodavnica retkosti i drugo. Da bi mogao da izdrži mnogobrojnu porodicu i da bi uvećao svoje prihode, Dikens je često organizovao putovanja na kojima je pred publikom čitao odlomke iz svojih dela. Bio je neobično obdaren za umetničko čitanje, pa je i u tome imao uspeha, sticao novac i uvećavao slavu. Ali ovaj posao ga je odvlačio od stvaranja i ubrzao njegovu smrt.

Šarolik i raznovrstan svet Dikensovog književnog dela čine, s jedne strane, siromasi, odbačeni i poniženi mučenici, čitava jedna povorka unesrećenih ljudi, a sa druge strane mučitelji i eksploatatori. U njegovom delu živi jedan svet više tužan nego radostan, retko srećan, ali još ređe tragičan. Vanredno poznavanje života pružilo je Dikensu neiscrpan materijal za njegovo realističko delo.

Kao dečak sa društvenog dna i novinar sa širokim interesovanjem, Dikens je upoznao englesko društvo baš u doba kada se njegova struktura u osnovi menjala, kada su mašinska proizvodnja i poletna engleska buržoazija udarale snažne temelje kapitalističkom poretku. Sitan građanin i zanatlija našli su se pod udarcima mašina, bili su izbačeni iz ustaljenih koloseka i gurnuti u sumanuti vrtlog života. U takvom sklopu raznih sudbina Dikens nije mogao a da ne vidi neveseo i gorak život svojih poniženih junaka. Ali on ipak nije hteo da njihove sudbine završava tragično i katastrofalno, već je nastojao da izmiri društvene suprotnosti, kažnjavajući pri tom zločin i nepravdu.

Sem toga, Dikens se u znatioj meri povodio i za ukusom svoje publike koja mu je obezbeđivala materijalna sredstva, pa je uzmicao pred stvarnom, klasnom tragikom života, zadovoljavajući se jedino da u svojim delima strogo i pravično kažnjava društvena zla.

Pa ipak, Dikens je, i pored vidne pomirljivosti, ostao realistički slikar života i oštar kritičar kapitalističkih društvenih odnosa. Slikajući cinizam i beskrupuloznost nosilaca kapitalizma, kao i mnogobrojne licemerno humane ustanove u kojima deca gradske i seoske sirotinje tavore nevesele dane, Dikens je mnogo učinio da čovekova svest potpunije sagleda koren raznovrsnih društvenih zala. Zato je njegovo bogato i popularno delo predstavljalo značajan doprinos borbi za slobodu i dostojanstvo čovekove ličnosti.





____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 11074
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

 Čarls Dikens Empty
PočaljiNaslov: Re: Čarls Dikens    Čarls Dikens Icon_minitime9/9/2019, 8:44 pm

 Čarls Dikens Velika10


Roman odrastanja i sazrevanja, silovita drama iskušenja i bola.

U zabačenoj oblasti Engleske, u močvarnom Kentu, živi siromašni dečak Pip, nesiguran čak i u svoje poreklo i ime, osuđen na puko preživljavanje i patnju u kući svoje sestre i njenog muža. Njegovo teško detinjstvo prepuno je kazni i patnje zbog toga što uopšte postoji.
U istom mestu živi i prelepa i ohola Estela, devojčica koju je usvojila imućna gospođa Hevišam i vaspitala je da bude okrutna i hladna prema muškarcima. Nakon prvog susreta, Pip je očaran Estelom i strasno se zaljubljuje u nju. Ponet snažnim osećanjima, ovaj skromni dečak iz provincije rešen je da ostvari svoj san i postane gospodin, a zagonetni splet okolnosti i velikodušnost tajanstvenog dobročinitelja donose mu uspeh kojem se nije nadao.
Neobične sudbine nezaboravnih likova prepliću se na čudesne načine – svi oni, poneseni velikim očekivanjima, nestaju pod njihovim teretom.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 11074
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

 Čarls Dikens Empty
PočaljiNaslov: Re: Čarls Dikens    Čarls Dikens Icon_minitime9/9/2019, 8:46 pm

 Čarls Dikens Carls-10


Jedinstveno jednotomno izdanje izabranih dela Čarlsa Dikensa predstavlja pun pogodak za sve ljubitelje klasika, koji će uživati u tri priče: Oliver Tvist, Priča o dva grada i Velika očekivanja. Dok slikovito opisuje društvene okolnosti i varljivost našeg ponašanja, Dikens daje nadu da uvek postoji dobro i da nas ono uvek negde čeka.

Velika očekivanja – Svet Pipove dileme u kome se javlja večno pitanje da li se odreći novca u ime principa ili principa u ime novca, bezosećajnost Estelinog srca koje je nemilosrdno spremno da uništi tuđe.

Oliver Tvist – Realnost i surovost života na koji je osuđen, tema je koja nas uvek iznova razoružava – da li je borba za jednakost uzaludna i koliko smo zaista jednaki?

Priča o dva grada je roman koji nas uči važnoj lekciji o izdržljivosti, porodici i ljubavi. Kako je nastupila Vladavina terora, postavlja se pitanje da li sloboda, jednakost i bratstvo ili smrt išta znače.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 11074
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

 Čarls Dikens Empty
PočaljiNaslov: Re: Čarls Dikens    Čarls Dikens Icon_minitime9/9/2019, 8:50 pm

 Čarls Dikens P0979210




Radnja romana smeštena je u izmišljenom gradiću na severu Engleske pod imenom Kouktaun. Sever Engleske je tada predstavljao industrijske gradove sa svim njihovim karakteristikama i ljudima koji tamo žive.
Upravnik škole Gredgrajnd je čovek koji veruje samo u logiku, činjenice i onome što je oku vidljivo. Kod njega nema mesta emocijama i saosećanju. Zbog toga on svoju decu i učenike vaspitava u duhu utilitarističkog obrazovanja.
Dikens sa dosta humora, kao i u svojim ostalim romanima, prikazuje veliki jaz koji se u njegovo vreme pravio između bogatih i siromašnih.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




 Čarls Dikens Empty
PočaljiNaslov: Re: Čarls Dikens    Čarls Dikens Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Čarls Dikens
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Veliki pisci-
Skoči na: