BRANKO RADIČEVIĆ

Бранко Радичевић - Биографија


Бранко Радичевић (1824-1853), потиче из чиновничке породице. Његов отац Тодор Радичевић био је ситни чиновник, али човјек од књиге: писао је и објављивао радове по часописима, али је значајнији његов пријевод Шилерове драме "Виљем Тел". Поред тога, посједовао је за оно вријеме врло богату библиотеку. Бранко је на крштењу добио календарско име Алексије, али га је касније промјенио и узео српско име Бранко. Школовао се на српском и њемачком језику, био је увијек одличан ђак. Отишао је у Беч на студије права, али га студије нису интересовале: активно се укључио у рад српске омладине у Бечу, проводио се, читао и интензивно писао пјесме.Када је оболио од туберкулозе, уписао је студије медицине уз стипендију српске владе, тачније кнеза Михајла. Болест је прекинула и ове студије. Желио је да студира сликарство јер је за то имао дара, али материјалне невоље и лоше здравствено стање омели су га да оствари свој сан да постане сликар.Породицу је пратила тада неизљечива болест-туберкулоза. Од ње су умрли Бранкова мајка, брат и сестра;

Бранко умире у двадесет деветој години живота. Сахрањен је у Бечу, а кости су му пренесене на Фрушку Гору и сахрањене на Стражилову изнад Сремских Карловаца, 1883. године. Ту је подигнут и скроман споменик са урезаним епитафом: "Млого хтео, млого започео, час умрли њега је помео".

Бранко Радичевић - "Кад млидијах умрети"



Лисје жути веће по дрвећу,
лисје жуто доле веће пада:
зеленога више ја никада
видет нећу!

Глава клону, лице потавнило,
боловање око ми попило,
рука ломна, тело измождено,
а клеца ми слабачко колено!
Дође доба да идем у гроба.

Збогом, житку, мој прелепи санче!
Збогом, зоро, збогом, бели данче!
Збогом, свете, некадањи рају-
ја сад морам другом ићи крају!

О, да те тако ја не љубља' жарко,
још би гледо твоје сунце јарко,-
слушо грома, слушао олују,
чудио се твојему славују,
твојој реци и твоме извору,-
мог живота вир је на увиру!

О, песме моје, јадна сирочади,
децо мила моји' лета млади'!
'Тедо' дугу да са неба свучем,
дугом шарном да све вас обучем,
да накитим сјајнијем звездама,
да обасјам сунчаним лучама...

Дуга била, па се изгубила,
звезде сјале, па су и пресјале,
а сунашце оно огрејало,
и оно је са неба ми пало!

Све нестаде што вам дати справља'-
у траљама отац вас оставља.

Бранко Радичевић - "Ђачки растанак"


Ђачки ерастанак је најљепша и најпопуларнија пјесма Бранка Радичевића која има облик дуже пјесме, поеме, са скоро 550 стихова. То је пјесма о младости и ђаковању, о младалачким забавама и заносима, пуна радости и свјетлости, смијеха и усклика, граје и пјесме. То је пјесма о сјећању на славне и тужне дане прошлости, на јунаке и њихова дјела, родољубива пјесма снажног заноса и поноса. Ово је и пјесма о једном времену које је обиљежено омладинским покретом и омладинским идејама о коначном обрачуну са злом у свијетлој перспективи будућности. Поема је ревокација блиске прошлости, времена ђаковања у Карловцима. Тек што је 1843. године дошао у Беч на студије права, Радичевић је осјетио потребу да запјева о својој младости проведеној у Карловцима и опроштајној ноћи коју је провео са друштвом пред свој одлазак у Темишвар. У јануару 1844. године, настала је ова поема којом се одужио својој младости и друговима.

Ђачки растанак као и већина пјесама из прве пјесникове збирке, представља преокрет у лирском пјевању на српском језику. Класицистичка крутост и озбиљност овдје су замијењене ослобођеном формом; једноставним темама и мотовима који су животни и реалистички; најприроднијим људским осјећањима младалачке раздраганости и разиграности уз повремено сјетне и тужне тонове; чистим народним језиком са богатим наносима дијалекатских црта појединих српских крајева; разбокореним стилом који је дошао са извора народног лирског пјевања.

Широка композиција поеме проистекла је из тематског богатства. Преплитање мотива је врло сложено, живо и природно: природа, завичај, ђаковање, дружење, љубав, берба, пјесма и игра, национална прошлост. Смјењују се осјећања загрцнуте радости, одушевљења, анакреонских расположења, сјете, туге, снажног родољубља.

daj te ljudi analizu sto pre to bolje kad mlidjiah umreti