LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 J.J.ZMAJ " ĐULIĆI "

Ići dole 
AutorPoruka
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

J.J.ZMAJ " ĐULIĆI " Empty
PočaljiNaslov: J.J.ZMAJ " ĐULIĆI "   J.J.ZMAJ " ĐULIĆI " Icon_minitime23/11/2009, 10:59 pm

Јован Јовановић Змај - Биографија

Јован Јовановић Змај (1833-1904), спада у ред најплоднијих пјесника српског романтизма: много је писао, покретао је и уређивао многе књижевне часописе, учествовао је у свим видовима и манифестацијама јавног живота - био је у правом смислу народни пјесник. Завршио је медицину и до краја живота радио два посла: био је љекар и пјесник, Писао је лако, писао је много, различитим поводима и подстицајима, реаговао је не само на трeнутке интимног него и јавног живота - има код њега изврсних пјесама, али има и слабих, писаних пргодним приликама. Био је веома цијењен и вољен као пјесник, али је био и оспораван. Ипак је оставио поезију која има трајне и неоспорне вриједности: "Ђулиће", "Ђулиће увеоке" и пјесме за дјецу. То је оно што нико није оспоравао и што ће остати као трајна вриједност у српској књижевности.
Змај је био врстан преводилац са мађарског, руског, њемачког, француског, латинског, пољског и чешког језика - из дванаест страних књижевности, преко стотину пјесника: Гете, Пушкин, Петефи, Хајне, Љермонтов, Иго и многи други. Зmај је покретао и уређивао многе књижевне часописе, а најзначајнија објављена дјела су: "Ђулићи", "Ђулићи увеоци", "Певанија", "Снохватице", "Чика Јова српској деци", "Девесиље", "Чика Јова српској омладини".

Живот је према овом пјеснику био веома окрутан. Оженио се Ружом Личанин којој ће посвјетити читав циклус пјесама под насловом "Ђулићи" (ђул = ружа). Ове пјесме опијевају дане породичнесреће и љубави, љепоту живљења и радост живота. Срећа је краткотрајна: умирала су дјеца, жена се разбољела, болест је била неизљечива. Сада су настали дани бола и туге, настајали су елегични стихови који прате породичне несреће, болести и умирања, бол и патњу - изгубио је жену и петоро дјеце. Остала му је само поезија којој је и посветио живот.


Poslednji izmenio besherat dana 23/11/2009, 11:33 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

J.J.ZMAJ " ĐULIĆI " Empty
PočaljiNaslov: Re: J.J.ZMAJ " ĐULIĆI "   J.J.ZMAJ " ĐULIĆI " Icon_minitime23/11/2009, 11:00 pm

Јован Јовановић Змај - "Ђулићи"


Ђулићи су интимна лирика о љубавној срећи. Настала је спонтано и лако, из сопственог доживљаја искрене љубави. Женидба са Ружом Личанин, љубав, породица, дјеца, срећа - то су били подстицаји за овај лирски циклус који садржи 73 пјесме. Назив указује на актуелност источњачке поезије у пјесниковом времену, коју је и сам преводио. Понекад се каже да је овај циклус хроника пјесникове љубави: искључива тема ових пјесама је љубав, али су пјесме настајале спонтано, баш онако како пјесник објашњава у 71. ђулићу: "Срце ми је лисно дрво, / а песме га цветом ресе; / један поглед, један осмех / увек који цветак стресе".

Певање у Ђулићима је одмерено, уздржано, чедно и пристојно - нема чулних експлозија, нема сензуалности, љубавних екстаза. О љубави се пјева смерно и кротко; осјећања су смирена и племенита, све у духу патријархалне скромности; баш зато из њега зрачи љупкост и умиљатост. Уз све то, исказана љубав према жени је снажна, искрена и доживљена - то је идеална љубав у идиличној атмосфери. Језик је једноставан, без кићења и без јаких ријечи или патоса.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

J.J.ZMAJ " ĐULIĆI " Empty
PočaljiNaslov: Re: J.J.ZMAJ " ĐULIĆI "   J.J.ZMAJ " ĐULIĆI " Icon_minitime23/11/2009, 11:00 pm

Јован Јовановић Змај - Родољубива поезија


Родољубива поезија Змајева представља одговор на стварне проблеме и савремена питања, на актуелне идеје, слободе, правде, просвете, књиге, Српства. Она је одмјерена и рационална, трезвена али снажна; нема у њој национализма али има велике љубави према земљи, народу, Српству. Родољубље је присутно у Ђулићима и Ђулићима увеоцима, у мисаоним пјесмама и пјесмама за дјецу. У најбоље родољубиве пјесме убрајају се: Вила, Три хајдука, Дед и унук, Дижимо школе, Ја бих био, Светли гробови. За схватање суштине Змајевог родољубља карактеристичне су Вила и Ја бих био. Вила види српску неслободу као невеселу, мрачну ноћ у којој "једна лепота девојка" јадикује што је остала сама јер "што би мушко, то ми изгинуло, / што би женско, то ми пресвиснуло". Бог је једини чуо ово јадиковање и

Тако траје неколико дана,
Од туге је косу распустила,
Од жалости лицем побледела,
Сузе су јој рухо обелеле,
Од тежње јој поникоше крила -
Те се ствари у горици вила.

Ово је објашњење настанка виле, али то није тема пјесме. Слика настанка виле јесте објашњење како се јавила снага која је покренула Србе на борбу против петовјековног ропства:

Ево скоро пет стотин` година
Откако се сузи и крвави,
Гора нам је рађала јунаке,
Невоља им груди челичила,
А вила им ђорде наоштрила,
Па се славно бише и бранише.

Она је пјевала "српски и јуначки", слијепцу удесила гусле које веселе душу, мртвима славу подижу, живе храбре. Поента је у посљедњем стиху: "Благо оном ко се чему нада".

Пјесма Ја бих био настала је под утицајем устанка 1875. године. Пјесников идеал је да буде пјесник мира јер то прија његовој души, мрска му је војна труба, грози се туђих суза. Стих "Ја бих био песник мира" понавља се пет пута и сваки пут се објашњавају разлози зашто и како - то је срећа, братство, човештво - срећа не само појединца него свих.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

J.J.ZMAJ " ĐULIĆI " Empty
PočaljiNaslov: Re: J.J.ZMAJ " ĐULIĆI "   J.J.ZMAJ " ĐULIĆI " Icon_minitime23/11/2009, 11:01 pm

Јован Јовановић Змај - Поезија за дјецу


Урођена љубав према дјеци, а посебно смрт његове дјеце, снажно су подстакли Змаја да пише за дјецу. То је радио свих педесет година свога пјевања и ово је најобимнија област стварања. Пјесме за дјецу имале су прије свега васпитну функцију, али је из ње проистекла и родољубива функција: задатак ових пјесама је да дијете уведе у проблеме свијета и живота на једноставан и приступачан начин, кроз згодне ситуације, добро одабраним "јунацима", ведрим тоном, топлом љубављу. Предмет пјевања је комплетан свијет дјетињства, све животне ситуације, све манифестације свакодневног дјечјег живота. Изванредно познавање психологије дјетета омогућило је пјеснику да реалистики и објективно, без идеализације, предочи свијет дјетета и дјетињства. Пјева о доброј дјеци, али и о немарној, немирној и нерадној дјеци, али је то пјевање спонтано, ненаметљиво, њежно. Тако је створио ликове Лењог Гаше, Малог Јове, Материне Мазе, ... Дјечји свијет сагледан је шире, предочен је однос дјеце и животиња, дјеце и природе.

Пјесме за дјецу имају најтрајнију вриједност не по умјетничкој, него по етичкој вриједности. Тиме је Змај постао родоначелник пјесништва за дјецу у српској поезији и најзначајнији представник ове лирске врсте. Овој области Змајевог пјевања одао је признање чак и Љубомир Недић, који је иначе имао негативно мишљење о Змају као пјеснику.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

J.J.ZMAJ " ĐULIĆI " Empty
PočaljiNaslov: Re: J.J.ZMAJ " ĐULIĆI "   J.J.ZMAJ " ĐULIĆI " Icon_minitime23/11/2009, 11:34 pm

ĐULIĆI UVEOCI

Ciklus "Đulići uveoci" tematski je mnogo širi, emotivno razgranatiji, dublji po svom smislu i jači po svojim umjetničkim vrijednostima. "Đulići uveoci" za temu imaju: bolest voljene žene, lažnu nadu u njeno ozdravljenje, njenu smrt i nestanak djece. Tuga, bol i patnja potisnuli su raniju ditirambičnost. Umjesto kratkog stiha koji podsjeća na žubor, skakutanje ili leptirov let: "Ala je lep ovaj svet", javiće se težak od bola i nespokoja stih: "Bolna leži,a nas vara nada ozdraviće, ozdraviće mlada! "Umjesto smrti koja predstoji voljenoj ženi on će joj ponuditi viziju života, sliku umišljenog idiličnog izleta u prirodi, na Fruškoj gori; u slikama koje su utopija njenog srca, predočavaće joj: proljeće, sunce, "u lugu slavuje", "jagode i cveće", odmaranje u hladovini, vodu sa bistroga izvora koja krepi i zdravlje vraća, penjanje na vis sa kojega se vide polja....Ona nakon toga utješnog monologa nad svojom glavom, kao da se umorila od zamišljenog hoda i sreće, pa je sklopila oči i počela da tone u predsmrtni mir.

POĐEM, KLECNEM, IDEM, ZASTAJAVAM......

Jedna od najuspjelijih Zmajevih pjesama iz ovoga ciklusa je ona pod brojem IV, čiji prvi stih glasi: "Pođem, klecnem, idem, zastajavam... "U ovoj pjesmi izrazito elegičnoj ritam je sav u znaku bola i panike. Glagoli na početku pjesme :pođem, klecnem, idem, zastajavam - dati su u asidentskom nizu, upućuju na unutrašnji nemir. Preostali glagoli: zadržavam, jurim, bjezim - još više naglašavaju unutrašnji nemir i haotizam tj. paniku koja dolazi od pomisli na ono najgore - na smrt. Primjećujemo da su glagoli trajni, u prezentu, i da kao takvi ostavljaju utisak svevremenog nemira i očaja - u svijesti čitaoca uvijek se to doživljava kao sadašnji trenutak. Ali, među tim glagolima ima i jedan trenutni glagol - klecnem, a što se doživljava kao trenutna paraliza, nešto kao psihološka blokada koja dolazi od trenutne pomisli da će ona umrijeti. Dakle, uvijek kada provali misao o smrti, biće doživi psihički udar, praćen saznanjem da će, kad je to najpoptrebnije dijete i on ostati sami. Uplašen tim saznanjem on bi da zaustavi vrijema, da odloži njenu smrt: "Šetalicu zadržavam". A kad već to ne može - vrijeme i mimo toga neumitno teče - on bi da pobjegne od te apsurdne situacije i tog poražavajućeg saznanja: jurim, bježim ka očajnik kleti. U ovim glagolima sadržan je najveći stepen očaja i bola, iskazan na vizuelan način. Na kraju ove strofe čuje se i glas: "Ne sme nam umreti!" koji će se kao refren javljati još dva puta na kraju svake strofe. Zašto: "Zborim reči, reči bez pameti?"

"Bez pameti " zato što ih izgovara čovjek u košmarnom stanju i što su izraz njegovoga beznađa: priželjkuje nešto sto je bez ikakvog izgleda na ostvarenje. Upravo počev od ovog stiha započinje drugi umjetnički postupak u iskazivanju bola i očaja - ređanje akustičnih slika, gradacijski raspoređenih:
Vičem bogu...
vičem pravdi...
anđelima...
vičem zemlji...
vičem sebi...
Pjesnik uviđajući uzaludnost svih obraćanja molbi i proklinjanja - okreće se sebi i, svojoj svijesti i ljekarskoj nemoći, pitajući se, a ujedno i prekoravajući sebe: "Zar joj nemaš leka?" Kao da optužuje sebe za svoju nemoć, njenu bolest i smrt. Obraćajući se sebi, on se ustvari obraća čovjeku, ljekaru, znanju. Na jednoj strani je priroda, univerzum i njegova ravnodušnost prema svemu što je ljudsko, emotivno i misleće, a na drugoj strani je čovjek, smrtan, sam u svom bolu, nemoćan da bilo šta učini u svoju korist. Da je baš tako pokazuje i pjesma Đure Jakšića "Na liparu"....
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

J.J.ZMAJ " ĐULIĆI " Empty
PočaljiNaslov: Re: J.J.ZMAJ " ĐULIĆI "   J.J.ZMAJ " ĐULIĆI " Icon_minitime23/11/2009, 11:35 pm

JUTUTUNSKA NARODNA HIMNA

Jututunska narodna himna je satirična narodna pjesma objavljena 1865. godine protiv kneza Mihajla. Po tematici je vrlo bliska pjesmi Jututunska juhahaha. Pjesma liči na himnu (ta riječ stoji i u naslovu), na uzvišenu, dostojanstvenu i svečanu pjesmu,ali se iza toga krije Zmajeva parodija - komicno-podrugljiva imitacija himne, pjesničke vrste koja je nekad pjevana u čast Boga, heroja ili domovine (otuda i nacionalne himne). Ova Zmajeva pjesma je i parodija na molitvu, religioznu pjesmu, punu pobožnosti. Zmaj parodira vrstu, njen svečan ili religiozan ton i predmet pjevanja pri čemu pjesma prerasta u satiru i veliku rugalicu upućenu vladarskoj svemoći i starim uvjerenjima da je on, vladar, božanskog porijekla i da je potčinjenost i slijepa pokornost njemu obaveza svakog građanina.

U podrugljivoj molbi Bogu da Jututuncima podrži Knjaza u zdravlju i krepkosti, da ga učini oholim i slavnim, i da sve što postoji njemu podari - Zmaj, vidi se, svoju ironiju usmjerava prema knezu Mihajlu, ispisujuci tobož iz poštovanja svaki zamjenički oblik koji personifikuje njegovu moć, vlast, silu velikim slovom (Njega, Ga i Mu).

Iz strofe u strofu pjesnik pojačava svoju razornu ironiju, govoreći kao reprezentant naroda (uvijek se javlja oblik Mi), ako sve postoji zbog njega, onda čemu naše želje, govor, mudrovanja i bilo kakva htijenja. Zato se svesrdno odriču svih tih elementarnih ljudskih prava, samo da njegovim namjerama ne bude na smetnji. Od Boga traži da mu podari što više policajaca, potkazivača i žandara, i da mu time obezbijedi veću sigurnost i lakšu vladavinu. U svemu tome krije se aluzija na ono što već postoji, što je društvena realnost - policijski sistem vladanja. U želji naroda sadržano je u stvari preslikano stanje postojećeg. U pojedinim strofama ironija mjenja smjer i pretvara se u kritiku protiv samog naroda, u ogorčenje zbog njegovog ćutanja i pasivnog držanja.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

J.J.ZMAJ " ĐULIĆI " Empty
PočaljiNaslov: Re: J.J.ZMAJ " ĐULIĆI "   J.J.ZMAJ " ĐULIĆI " Icon_minitime23/11/2009, 11:36 pm

Đulići

V
Oj, devojko, željo živa,
Što si tako žalostiva?
"Ja sam snila malo prije
Da u tebi srca nije|"
Kad si snila, zoro bela,
Tad si ga ti odnela.

VII
Mesečina, - al' meseca nema;
Moja mila zelen venac snila,
Pa se malo u snu nasmejala, -
Od toga se ponoć zasijala.

VIII
Pola srce, pola kamen-
To sam bio ja;
Pola studen, pola plamen
Krvca moja sva.

Ti si kamen naučila
Ljubit, goreti,
A srcu mi dade krila,
Srce odleti.

Odletelo nebu, raju,
Bogu, svetlosti,
Večnoj zori, večnom maju,
Večnoj radosti.

Da izbere dvoma nama
Kutak ubavi,
Mirno mesto međ zvezdama
Našoj ljubavi.

Još se moli bogu tamo,
Blag da oprosti,
Što ću ljubit tebe samo
Cele večnosti.

XXI
"Može l' sunce sjati
I u crnoj noći?"
Odgovor će dati
Tvoje crne oči.

XXXV
"Moj dragane, gde si noćas bio,
Il' si pio il' si dangubio?"
Ja sam pio, nisam dangubio;
Popio sam toke sa prsiju,
Sve u zdravlje tih crnih očiju.
Crne oči, a i vino crno,-
Nije čudo ako sam posrno.

Kaži mi, kaži

Kaži mi, kaži,
Kako da te zovem;
Kaži mi, kakvo
Ime da ti dam, -
Hoću li reći:
"Diko", ili "snago",
Ili ću "lane",
Ili "moje blago";
Hoću li "dušo",
Ili "moje drago" -
Kaži mi, kakvo
Ime da ti dam!
Sve su to mila
Imena i lepa
Kojima Srbin
Svome zlatu tepa;
Al' ja bih proveo
Čitav jedan vek,
Tražeći lepše,
Dičnije i slađe,
Milije ime,
Što još ne ču svet,
Da njim nazovem
Moj rumeni cvet.


Pođem, klecam...

Pođem, klecam, idem, zastajavam,
Šetalicu satu zadržavam,
Jurim, bežim, ka' očajnik kleti,
Zborim reči, reči bez pameti:
"Ne, ne sme umreti!"

Vičem Bogu: Ona je još mlada!
Vičem pravdi: Ona se još nada!
Anđelima: Vi joj srca znate!
Vičem zemlji: Ona nije za te!
Ni otuda nema mi odjeka...
Vičem sebi: Zar joj nemaš leka?...
Idem, stanem, ka' očajnik kleti,
Opet zborim reči bez pameti:
"Ne sme nam umreti!"

Idem, stanem, pa mi klone glava
Nad kolevkom gde nam čedo spava.
Čedo s' budi, pa me gleda nemo;
Gledamo se, pa se zaplačemo;
Pa i njemu, ka' očajnik kleti,
Zborim reči, reči bez pameti:
"Ne sme nam umreti!"
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

J.J.ZMAJ " ĐULIĆI " Empty
PočaljiNaslov: Re: J.J.ZMAJ " ĐULIĆI "   J.J.ZMAJ " ĐULIĆI " Icon_minitime23/11/2009, 11:38 pm

Svetli grobovi

Bejaste li, braćo moja mlada,
Da l' bejaste vi na groblju kada,
Aj, na groblju, na golemu!
- Ta uvek smo mi na njemu!
Groblje j' zemlja kom se hodi,
Groblje j' voda kom se brodi,
Groblje, vrti i gradine;
Groblja, brda i doline;
Svaka j' stopa
Grob do groba.
Groblje j' spomen doba sviju;
Groblje, knjige što se stiju; -
Povesnica svih zemalja,
Starostavnik cara, kralja,
I citulja viših slika,
Izbranika, mučenika,
Od početka, pamtiveka;
Sve j' to groblje -
Al je i kolevka.

Nema broja, ni imena,
U visinu zvezdam' svima,
Kamo l' broja i spomena
U zemljici grobovima!
Milione progutala j' tama,
Crna tama mnogih tisućleća,
Niko ih se više i ne seća...
- Na pogdekom uvek gori sveća!
Il' je sveca, il' je ime svetlo,
Il' su dela koja se ne gase,
Pa redove nedoglednog groblja
Svojom zrakom krase.
Ti grobovi,
Stari, novi,
Oni sjaju
Svakom naraštaju -
Kad se umlje u proslost udubi,
U tamnini da se ne izgubi;
Kad se pustiš u davnine svete,
U davnine i svete i klete,
Da ti mis'o puta ne pomete.
To su vatre doglasnice,
Pružajuć' se iz daljnih eona,
U povorci onoj dugoj,
Dosvetljujuć jedna drugoj,
Strujom koja napred leti,
Težeć samo jednoj meti.
Pa se tako svetle mlazi-
Pa se vide svetli trazi
Jednog duha raznih doba,
Duha kome nema groba.
- U grob samo sruši kosti,
Strese pep'o koj' mu smeta
Bržem buju visa leta
K uzvišenoj budućnosti.

Ko s' osvrne da pogledi
Bistrim okom i pogledom
Na grobove ove svetle,
- Povesnice dugim redom, -
Mora čuti kako j' živo,
Kroz vekove, kroz maglinu,
Ded unuku, otac sinu,
Borac borcu dovikiv'o:
"Gde ja stadoh - ti ćeš poći!"
"Što ne mogah - ti ćeš moći!"
"Kud ja nisam - ti ćeš doći!"
"Što ja počeh - ti produži!"
"Još smo dužni - ti oduži!" -
To su zbori, to su glasi,
Kojima se prošlost krasi,
Što prodiru kroz svet mračni
Sa grobova onih zračni',
Spajajući gromkom jekom,
I božanskom silom nekom,
Spajajući vek sa vekom
I čoveka sa čovekom.

Oko svakog svetlog groba
-Baš ka' gore oko zvezda-
Povesnica priča ovo:
Hvatalo se neko kolo,
Kolo mlado, kolo novo,
Novo cveće, stabla stara;
Duše čiste, srca mlada,
Naslednici sveta zara; -
Tu se sleg'o život mladi
Da se s grobom razgovara.
"I ti pade, dragi brate!"
- "Nisam, deco, vas dok traje!"
"Je l' ti borba bila teška?"
"Pokušajte, milina je!"
"Šta si hteo? Kud si poš'o?"
- "Tamo gde se stići mora!"
"Zar je vera tako jaka?"
- "Uvek jača od zlotvora!"
"Malo nas je koj' bi smeli!"
- Al' vas jaka sila kreće!"
"Zar ko može stići celi?"
- "Ko posumnja, nikad neće!" -
"A ko behu oni divi,
Koji su te napred zvali,
Koji su te ojačali,
Koji su ti krila dali?"-
- To bejahu ideali!
Bez njih nema više leta
Nad oblakom mraka gusta;
Bez njih bi se malaksalo,
Bez njih bi se brzo palo,
Svet bi bio grob bez cveta,
Život prazan, - mladost pusta!"

Oko svakog svetlog groba
Prikuplj'o se život novi,
Naslednici svetog zara,
Kupili se sokolovi,
Pijuć' dušom svetle zrake-
Jest, tako je, braćo draga,
Ti grobovi nisu rake,
Već kolevke novih snaga!

I vam je, jaoj, pao
Stegonoša dičnog stega-
Al' je sin'o grobak novi:
Vi stojite oko njega.
Tu pogleda brat na brata,
P'onda gore, p'onda u se,
Grudi drkču, usta ćute,
Ali duše razumu se.
Da l' to snaga niče nova?
Daruj, Bože, blagoslova,
Da vas združi bratska sloga,
Zavetnike koji s' kupe
Oko groba Đurinoga!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




J.J.ZMAJ " ĐULIĆI " Empty
PočaljiNaslov: Re: J.J.ZMAJ " ĐULIĆI "   J.J.ZMAJ " ĐULIĆI " Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
J.J.ZMAJ " ĐULIĆI "
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Ponešto i za klince - piše se u temama ispod naslovne :: Lektira-
Skoči na: