LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 GETE " FAUST "

Ići dole 
AutorPoruka
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

GETE " FAUST " Empty
PočaljiNaslov: GETE " FAUST "   GETE " FAUST " Icon_minitime23/11/2009, 11:16 pm

Biografija




Gete je rodjen 1749. u Frankfurtu na Majni . Od roditelja je naslijedio naucni sklad misli , castoljublje , teznju za obrazovanjem , pjesnicki talenat i mastu . Bio je sklon naucno-objektivnom pogledu na svijet . 1765 . stupa na pravni fakultet u Lajpcigu , a 1770 . odlazi u Strazburg na usavrsavanje pravnih nauka . U Strazburgu je naucio da voli njemacke starine , tu se odusevio arhitekturom starih gradjevina i tu je zamislio ''Fausta'' . 1775 . odlazi u po pozivu vajmarskog hercega u Vajmar i tu provodi drugu polovinu svog zivota . Iako je Vajmar bio slabo razvijen i izvan politickog i drustvenog zivota u njemu je zivjela vecina '' divljih genija '' : Viland , Herder , Gete , Siler . Gete je tu sklopio prijateljstvo s deset godina mladjim Silerom . Sredinom devedesetih Gete i Siler su izdavali casopis Hore , a 1797 . izdaju zbirku epigrama pod nazivom Ksenie . Gete se priblizio jelinizmu i istorijskim predmetima . 1779 . napisao je prvu redakciju Ifigenije , a 1786 . je prepravio . 1786 . pojavio se Egmont , a 1789 . Taso . Najbolje Geteovo djelo iz ovog perioda prijateljstva sa Silerom jeste Herman i Doroteja . Druga najpoznatija Geteova djela su : Jadi mladog Vertera (1774) , Faust (1808) , drama Pobunjeni (1794) .
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

GETE " FAUST " Empty
PočaljiNaslov: Re: GETE " FAUST "   GETE " FAUST " Icon_minitime23/11/2009, 11:17 pm

Gradja djela



Nastala je u XVI vijeku . Istorijski Faust , model Geteovog djela , je obavijen velom tajne . O njegovoj biografiji je sacuvan veoma mali broj podataka koji su uz to i nepouzdani . Ni njegovo ime se ne zna tacno . Iz dokumenata se vidi da je Johan ili Georg Faust rodjen oko 1480 . i da je vodio nemiran zivot. Predstavljao se kao ljekar , prizivac duhova , tumac zvijezda i grafolog . Hvalio se da bi po sjecanju mogao da napise djela Platona i Aristotela .Umro je oko 1540 .

Legenda o Faustu prvi put je zabiljezena oko 1570 . pod nazivom " Pripovjest o doktoru Johanu Faustu " . Djelo je postiglo popularnost i nove obrade . Uslijedili su i prevodi na francuski i engleski 1600 . , a 1611 . i na ceski .

Legenda se sirila i putem dramske obrade .U ranom djetinjstvu Gete je upoznao marionetsku predstavu o Faustu i to mu se urezalo u sjecanje .Ne moze se sa stvarnoscu utvrditi kad je Gete poceo da radi na Faustu . Izgubljene su skice koje je sa sobom donio u Vajmar 1775 . Medjutim , sacuvan je prepis rukopisa koji je izdat 1887 . pod nazivom Pra-Faust . Djelo je mirovalo niz godina , ali ga Gete doradjuje i objavljuje 1790 . pod naslovom Faust.Fragment . Zbog Geteovog ucestvovanja u pohodu na Francusku djelo je bilo zapostavljeno od strane pisca . Na nagovor Silera , Gete je ponovo posvetio paznju svom djelu i objavio prvi dio tragedije 1808 .
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

GETE " FAUST " Empty
PočaljiNaslov: Re: GETE " FAUST "   GETE " FAUST " Icon_minitime23/11/2009, 11:18 pm

Siže radnje u djelu



1.Posveta - obracanje ''lelujavim oblicjima'' , tj. sjenkama onih kojih vise nema .

2.Predigra na pozornici - dat je razgovor upravnika pozorista , glumca i pjesnika .Direktor zahtijeva djelo koje ce zabaviti publiku ,glumac trazi lak i veseo komad u kome ce iskazati sebe , a pjesnik govori o svom snu-da se vine do najvecih tajni zivota .

3.Prolog na nebu - na nebu se vodi razgovor izmedju Boga i andjela , a posebno izmedju Boga i satane Mefistofela o covjeku i zivotu na zemlji. Mefistofel u svemu vidi jad i bijedu , covjek je za njega malen i beznacajan .Bog tvrdi da nisu svi takvi i kao primjer uzima Fausta .

4.Prvi dio tragedije - Faust u svojoj sobi sa zeljom da ovlada tajnama svijeta; proljetna svetkovina u prirodi i Faustov izlazak medju obicne ljude ;pojava crnog psa , djavola , koji se preobrazava u mladica ; Mefistofel i Faust sklapaju savez ;odlazak u Auerbahov podrum u Lajpcigu .

5.Vjesticina kuhinja - vjestica podmladjuje Fausta napitkom ;Faust se zaljubljuje u mladu Gretu ; prvi put osjeca strast , srecu , ljubav , ali i patnju - sve ono sto mu je do tada bilo strano ; Faust se sukobljava sa Gretinim bratom ; Greta radja vanbracno dijete , ubija ga i zavrsava u tamnici .

6.Valpurgina noc - Mefistofel vodi Fausta na planinu Harc ; idu na brijeg vjestica , a tamo se odigrava sve sto predstavlja izopacenu stranu ljudske prirode .

7.San valpurgine noci - gosti su Geteovi savremenici odvrgnuti ironiji i podsmijehu : idealista , dogmaticar , skepticar .

8.Silazak u polje - Faust se vraca svojoj zemaljskoj opsesiji - Greti , saznaje da je u tamnici i zeli da je uz Mefistofelovu pomoc oslobodi .

9.Tamnica - Greta u ludilu ocekuje smrt ,kaznu prihvata kao jedinu mogucnost iskupljenja za ono sto je , podlegnuvsi strastima ucinila .
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

GETE " FAUST " Empty
PočaljiNaslov: Re: GETE " FAUST "   GETE " FAUST " Icon_minitime23/11/2009, 11:19 pm

Likovi


Najznacajniji likovi u ''Faustu'' su : Faust , Mefistofel i Margareta .

1.Faust - ima oko 60 godina .U dosadasnjem zivotu osjetio je samo napor , muku i odricanje .Tezi da sto vise ovlada ljudskim saznanjima ,da potpuno razumije svijet , covjekove tajne i nebeska prostranstva . Oslobadjajuci se svega sto je zemaljsko on se vezuje za nebesko . I dok se vezuje za nebesko , obican zivot mu se otima i cini mu se nedostupnim , bez obzira sto je tako neposredan i blizak . Faust uvidja covjekovu nistavnost : '' crvu sam jednak ja koji rije po prasini...'' . U takvom raspolozenju pomislja na samoubistvo . Ipak , nadvladjuje zelja za zivotom . Izlazi u prirodu gdje mladi i stari slave svoje postojanje . U Faustu se budi zela za takvim zivotom . Shvata da je bez njega svako saznanje nepotpuno , a cojek prazan iglup .Tad se javlja Mefistofel , mracna strana Faustovog bica . Govori mu da se culni dozivljaji i saznanja ne mogu iskluciti iz ljudskog zivota . Faust pristaje na savez s djavolom .
'' Ja cu na ovom svetu tebi sluziti ,
bez pocinka i stanka sto ti srce zeli
nabavljacu ti , i neces se potuziti .
A kad na onom budemo se sreli
ti ces se meni istim tim oduziti .''
Faust je uvjeren da se culno u njemu nece uzdici iznad uma , medjutim , predodredjen za nauku nije se mogao snaci u svakodnevnom zivotu . Nosio je osjecaj nesigurnosti , ali podmladjen i vodjen Mefistofelom dozivljava preobrazaje : zaboravlj na nauku i odaje se culima . Zaljubljuje se u Gretu , osjeca spremnost na solidarnost , na zrtvu za druge . To je znak da se ocovjecuje .Ali njegovo bice sve vise ide za strastima koje iskljucuju obzir prema drugima . To ga cini egoisticnim . Kad nalazi Gretu , pokusava da je spasi , ali ne i po cijenu da izgubi zapoceti zivot . Ne ostaje s njom , vec s Mefistofelom odlazi u nove pohode .



2.Mefistofel - kao satana nije neprijatelj bozanskog poretka , sto se vidi iz Prologa na nebu . Izmedju Boga i Mefistofela vladaju tolerantni odnosi u kojima cak ima i prijateljstva :
''Volim da katkad vidim se sa starim
i cuvam se da sa njim odnose ne pokvarim .
Bas je videti lepo takvog gospodara
da i s djavolom samim covecno razgovara '' .
Za sebe kaze da je kriticar i negator svega postojeceg . Poziva Fausta da se preda culnosti , strastima i svim varkama svijeta .Najprije se pojavljuje kao crni pas , a zatim kao otmjen mladic .Negativno u Mefistofelu suprotstavlj se pozitivnom u Faustu . Ijedan i drugi imaju nedostatke te se nadopunjuju . Gete kaze da : '' Mefistofelesa ne mozemo tretirati kao izrazito destruktivnu pojavu koja apsolutno steti covjeku , vec kao cinjenicu i faktor otreznjenja i kompleksnijeg sagledavanja svijete i covjeka '' .


3.Margareta - ima nesto vise od 14 godina . Obiljezava je moralna cistoca . Zainteresovana je za otmjenost i za sve sto se razlikuje od malogradjanske ucmalosti . Siromasna je , ali iskrena , dobra i naivna . Pri prvom susretu sa Faustom nista ne izmislja , prica iskreno i otvoreno o sebi , svojim obavezama i nevoljama . Za nju Mefistofel kaze :
''Nema ta nijedan greh
na ispovest je isla zabadava ,
nad njom ja nemam sile niti prava '' .
Na planu osjecanja ona je uzvisena nad Faustom : voli predano , intenzivno i spremna je na sve .Zbog cistih osjecanja navukla je na sebe prezir sredine i uvrede brata . Cak ni u smrtnom casu ona nema rijec prezira prema Faustu .U ime te ljubavi zeli da stradanjem svog tijela izbavi dusu .
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

GETE " FAUST " Empty
PočaljiNaslov: Re: GETE " FAUST "   GETE " FAUST " Icon_minitime23/11/2009, 11:20 pm

ANALIZA

Ako bi Faust predstavljao obicnog covjeka , Mefistofel njegovu losu ,a Greta dobru stranu , tako bi se mogao posmatrati citav svijet . I sam Mefistofel kaze da je dio jedne prvobitne cjeline , tako je i Greta njegov drugi , svijetli dio . Citav svijet se zasniva na balansu dobra i zla . Vazno je sta ce prevagnuti u covjeku , ali je ipak najvaznije doci do umjerenosti .Faust je u pocetku bio previse zadubljen u nauku i knjige , ne obracajuci peznju na sitnice i veselje koji su potrebni svakom covjeku . Cak ga i Vagner upozorava : ''Ah ko u sobi sav se knjizi preda , ko u svet jedva i na praznik hodi no izdaleka , durbinom ljude gleda kako ce da ih ubedi i vodi '' . Na put obicnog zivota ga je poveo Mefistofel , upoznajuci ga sa njegovom culnom stranom .Mefistofel , poput Beatrice koja Dantea vodi kroz pakao , Fausta vodi kroz zivot . U ''zivotu'' Faust upoznaje ljubav , patnju i bol , kroz koje prolaze svi ostali ljudi . Na kraju tog svog putovanja Faust ostaje jadan naspram Grete . On je ostavlja u zatvoru , a ona se zrtvovanjem svoga tijela trudi da spasi svoju dusu . Faust se vrtio jednom ciklicnom putanjom , od knjiga i samoce do bola i samoce . Ako covjek vec pokusa da izmijeni svoj zivot u pozitivnom smislu i to mu uspije barem malim dijelom , ne smije da se vrati onom prethodnom kojeg je mapustio , makar mu to i Mefistofel naredjivao .
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



GETE " FAUST " Empty
PočaljiNaslov: Re: GETE " FAUST "   GETE " FAUST " Icon_minitime23/12/2012, 5:54 pm

Moze jos tema i ideja!??? posto ja nisam citao jer je smor,pa nista neznam
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

GETE " FAUST " Empty
PočaljiNaslov: Re: GETE " FAUST "   GETE " FAUST " Icon_minitime23/12/2012, 8:12 pm

Gete kao tema svetske književnosti
Faust, Faustovski motiv, ideja spasa, tradicija ideje spasenja u hrišćanstvu.

Geteov «Faust» nije klasična obrada tog motiva. Dosta kasna obrada tog motiva. Klasičnaobrada tog motiva nije faustovska, jer je kraj drugačiji. Gete Fausta shvata kao tragediju, aline bez izvesnog optimizma, u II sceni V čina, u suprotnosti sa klasičnom obradom. Motiv jevezan za doba šizme, Lutera, kao pedagoški motiv : ko se preda đavolu, gubi dušu, ako idobija ceo svet. Đavo obezbeđuje sexualno zadovoljenje ( kod Getea lepa Helena), znanje o budućnosti ( izuzev onog što se tiče samog čoveka koji sklapa ugovor, slično Dante, jer bionda video svoje žalosno stanje).Legenda o Faustu nije bila «vredna», spadala je tradicionalno u trivijalnu književnost, kaoskeč se izvodila po vašarima u Nemačkoj, kasnije u Engleskoj. Volšebnik, učenjak Faustussklapa ugovor sa đavolom na 24 godine, koji potpisuje krvlju da bi zadovoljio uglavnomsvoje nagonske potrebe ( podmlađivanje, žene). I kod Getea, Faust je čovek jakog libida:Faust ima potrebu i za znanjem, no koristi ga na priprost način, uglavnom da pravi budale odljudi. Po isteku 24 godine đavo dolazi po svoje, što u priči biva slikano groznim prizorima.Topos je i to da se tada Faust kaje; sledi jezivi, soap opera kraj sa pedagoškim, etičkim ciljem,da zastraši ; u pozadini je hrišćanska ideologija.U 16. i 17. veku ova tema pripada vašarskoj i trivijalnoj književnosti; 1573. godine – Iknjiga, «Narodna knjiga o doktoru Faustu», vašarski proizvod, 60-ak godina posle pojavelegende o Faustu. Taj Volksbuch iz 1573. učinio je legendu kanonizovanom i sledi prvaozbiljnija umetnička obrada – Kristofer Marlo, Šekspirov prethodnik piše svog «Fausta».Faust nije samo volšebnik predan magiji, već tragičan i jak crno beli lik, čovek koji tražisaznanje, (Marlo manje naglašava erotski momenat), koji na kraju uništava svoje knjige. Znati po svaku cenu još uvek je stvar za osudu, te Faust rđavo završava; na kraju poručuje svojimučenicima etičku poruku.«Freigesterei», slobodan duh, koji se ne obazire na granice koje postavlja crkva – zakonzapadne crkve, njenih grehova i indulgencija. Pojavljuje se i problem: šta u Bibliji zaista piše.Jeronimov prevod iz V veka bio je pogrešan; Erazmo Roterdamski je proveo život ufilološkom prevođenju svetih spisa ( «Pohvalu ludosti» je gurao u stranu i prećutkivao, nije bila važna za njega). On je važio za filologa koji želi da ustanovi filološki status Svetog pismai da daje komentare. Luter ga je priznavao za učitelja. Posle šizme, Erazmo ga nije pratio u pobuni, a Luter, prznica, vređao ga je. Vodili su polemiku - knjige o tome: Cvajg, Hojzinga.Problem je bio u slobodi volje : Luter je zastupao «neiskupljiv greh» - čoveka može spasitisamo božija milost, prepuštanje na milost bogu. Iza toga stoji ideja o predestinaciji (koju doekstrema dovodi Kalvin). Važno je da čovek veruje, a ne ono što čini. Taj se spor vodio u Vveku između Avgustina i pelagijanaca, gde je Avgustin zastupao Luterovo gledište. Erazmo je blaži: kada bi to i bilo istina, to ne bi trebalo govoriti masi; on zastupa tezu o neobjašnjivostitog mesta u SP. Kontrareformacija je pokušala da iskoristi Erazma. Erazmo je bežao po celojEvropi od kuge i od inkvizicije. U takvoj atmosferi nastaje legenda o Faustu.Jedan od inspiratora nove velike šizme u hrišćanstvu je Erazmo, humanista, katolik, za koga je glavni autoritet SP. Ovo je u oštrom sukobu sa katolicizmom i autoritetom pape. Renesansaiz prethodnog, 15 veka, udarila je temelje ovom shvatanju. Razmere potresa koji je šizmaizazvala danas su teško shvatljive. Šizma se poklapa sa Gutenbergom i širenjem pisane reči.Erazmo i Luter su se brzo razišli. Spor im je bio dogmatskog karaktera: Erazmo nije, kaoLuter, govorio o crkvi koja ne sledi Hristov put. On je želeo da ustanovi filološko izdanje

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

GETE " FAUST " Empty
PočaljiNaslov: Re: GETE " FAUST "   GETE " FAUST " Icon_minitime23/12/2012, 8:15 pm

Gete je najsvestraniji nemački književnik, bavio
se filozofijom, prirodnim i političkim naukama, pročitao je sve prevode
svog doba, od klasicizma do romantizma. Prvi deo lirske drame Faust piše
1808. godine, a drugi deo 1833. godine.Građa Fausta nastala je u 16.
veku, a to je kraj srednjeg i početak novog veka.



"Faust"



Prvi istorijski momenat Fausta je obavijen velom tajne. Zvao se Johan
Georg Faust, rođen oko 1480., živeo je kao skitnica, bio je lekar,
astronom, gutač vatre, razmetljivac i avanturista, ubijen je oko 1540.
Već posle smrti, čak i Martin Luter piše da je Faust za života ostvario
veze sa đavolom i svoje uspehe i nadarenost platio strašnom smrću. Ubrzo
Faust prelazi u narodnu legendu i javljaju se prva dela o grešniku
Faustu sa kojima dolazi u dodir i Gete. Geteov Faust je dramsko delo
velike lepote, za razliku od onih do tada napisanih. Svome Faustu je
poverio da traži odgovore na pitanja gde su granice naših saznanja i šta
je smisao života



Drugi istorijski momenat je lik Margarete za koji je Gete uzeo građu iz
savremenog sudskog procesa o čedomorki. To je bila drama o sudbini
proste i jednostavne devojke čija čista ljubav izaziva osudu
malograđanske sredine i crkve zbog vanbračnog deteta kojeg ubija.



Tragedija "Faust" se sastoji iz četiri dela:



1. Posveta- U posveti govori da se opet vraća likovima iz mladosti i da mu sećanje zaokuplja ponovo ova dela.



2. Predigra u pozorištu- U predigri u pozorištu posmatra se pozorišna
umetnost iz perspektive pesnika i komičara. Sam Gete je najveći deo
života bio u Vajmaru, kao upravnik pozorišta . Upravnik smatra da komad
mora da se svidi svima i da mu obezbedi uspeh kod naroda. Pesnik brani
dostojanstvo poezije i tvrdi da umetnost stoji iznad prirode i obicnog
života. Glumac ima posredničku ulogu između prizemnog tumačenja uloge i
uzvišenog tumačenja pesnika. Komičar kaže da je važna poezija, ali mora
biti pristupačna svima.



3. Prolog na nebu- U prologu na nebu izvodi na pozornicu Boga i Sotonu
da bi stvorio metafizički okvir u kome će se odigrati radnja drame.
Arhanđeli Gavrilo, Rafael i Mihajlo slave harmoniju kosmosa, kao delo
Boga kome na suprot stoje zemlja i tama. Javlja se Mefisto (đavo=lažov,
pokvarenjak) koji osporava veličanja ova tri arhanđela o vasioni i Bogu.
Mefisto vidi samo zlo na zemlji gde se čovek pati kao crv, gospod pita
Mefista da li zna za doktora Fausta, slugu svoga koji mu je odan.
Mefisto odgovara da ga zna i nudi Bogu opkladu da će Fausta odvući sa
pravog puta. Bog mu dozvoljava da ide na zemlju da iskušava Fausta
verujući da Mefisto neće uspeti. Osnovni motiv u Prologu na nebu isti je
kao motiv iz biblije, knjiga o Jovu gde Bog iskušava odanost Jova.
Mefisto podseća gospoda da je već uspeo da navede ljude na zlo, kao
Adama i Evu preko jabuke i da će tako uspeti i sa Faustom, ali je Bog
siguran da će mu Faust ostati odan.
_________________

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

GETE " FAUST " Empty
PočaljiNaslov: Re: GETE " FAUST "   GETE " FAUST " Icon_minitime23/12/2012, 8:15 pm

4. Tragedija Faust- U mračnoj, zagušljivoj sobi,
okružen knjigama sedi Faust i žali se da je i pored toga što je doktor
nauka i veoma pametan, saznao koliko je ograničen u ljudskom saznanju i
ne može da prodre u tajnu šta je sa one strane beskraja. Svoju nauku
naziva belom magijom i pomoću nje nije mogao da otkrije smisao ljudskog
postojanja. U sobi punoj knjiga želi da sazna tajnu vasione. Javlja mu
se zemaljski duh, koji predstavlja stvaralačku prirodu, snagu zemlje i
kaže mu da je smisao života na zemlji u stalnom procesu nastajanja i
nestajanja. Faust mu kaže da nije zadovoljan odgovorom i odbacuje da je
čovek samo sluga Božiji, da je samo crv u prašini. U knjigama ne nalazi
odgovor o smislu sveta i hoće da se otruje. Uzima otrov ali u tom času
čuje zvonjavu vaskrsnih zvona, hor anđela peva o vaskrsu Hrista i to ga
odvlači od samoubistva. Napolju je prikazana idila građanskog života gde
srećni ljude slave vaskrs. Faust izlazi napolje i ljudi ga učtivo
pozdravljaju jer on uživa ugled kao naučnik, kao i njegov otac, nailazi
na prijatelja Vagnera i žali mu se da ga interesuje nastanak sveta i
svemira. Prvi put se javlja Mefisto, koji se pretvara u psa i na
Faustovo pitanje ko je, odgovara da je snaga koja stvara zlo, da je duh
negacije, da se bavi grehom, razaranjem, da spada u čestice mraka. Faust
mu se ruga, ruži da je sin pakla. Mefisto pred Faustom izvodi čarolije
da bi ga privukao. Faust se žali Mefistu da mu je dosta zemaljskog
života, proklinje znanje i veru. Mefistu odgovara što je Faust očajan i
predlaže mu da on njega služi na ovom svetu, a Faust njega na onom.
Faust prihvata opkladu, jer mu je sva radost na svetu. Mefisto traži
ugovor, Faust daje potpis, odvratno mu je znanje na zemlji i želi da se
baci u vrtlog života. Mefisto mu nudi sladak život bez ograničenja gde
mu je dopušteno da sve isproba i sazna, Mefisto se seća obećanja Bogu i
potkopava Faustovu veru u Boga govoreći mu kako je Bog sve najbolje
zadržao za sebe. Faust kaže da do sada nije saznao ništa i da mu je svo
znanje ništa. Mefisto mu kaže da je kao profesor samo mučio đake i
ocrnjuje mu sadašnji život radujući se da je Faust u njegovoj vlasti i
navodi ga na zamke života i sprema mu zlo. Faust mu se žali da je
nesiguran u društvo, ne zna kako da se ponaša, a Mefisto mu kaže da će
ga on naučiti sve. Odvodi ga u vinski podrum u Lajpcigu, pa u veštičinu
kuhinju, da popije napitak za podmlađivanje. Posle toga Faust je ugledao
na čarobnom ogledalu lik lepe devojke. Mefisto gradi Faustu nov život,
nagoveštava mu ljubav i provod. Faust želi da upozna lik iz ogledala,
izlazi na ulicu i vidi Mefista i udvara joj se, ali ga ona odbija.
Margareta mu se dopala i zahteva od Mefista da mu je odmah dovede.
Mefisto kaže da je ona oličenje dobra i prema tome ona je van njegove
moći. Faust je uporan i želi da "ona još noćas u mome naručju spava", te
Mefisto smišlja kako da je očara. Stavlja sanduk pun blaga u
Margaretinu sobu, ona uznemirena razmišlja o Faustu, a ne poznaje ga.
Jedva čeka majčin povratak iz crkve jer oseća prisustvo demonskih sila u
sobi, sanduk daje majci, a ona popu jer to nisu čista posla. Margareta
počinje da pati za Faustom, po drugi put nailazi na sanduk ali ga ne
daje majci nego komšinici Marti. Mefisto dolazi kod Marte i kaže da što
pre nađe ljubav jer joj je muž umro i poziva Fausta da to posvedoci. Tu
dolazi Margareta i Faust je upoznaje, šetaju baštom, divi mu se kao
gospodinu i njegovom znanju, žali se Faustu na siromaštvo, bolesnu
majku, sestra umrla i brat u vojsci. Faust je teši, grli i ljubi a ona
uzvraća. Mefisto nagovara Fausta da zavede Margaretu ali on odbija sa
gnušanjem, Mefisto ga muči slatkim pričama i raspaljuje strast, ona sedi
u sobi i čeka Fausta. Priča mu kako joj se ne dopada Mefisto jer sluti
neko zlo u njemu. Faust daje Margareti napitak koji ona treba da da
majci kako bi zaspala ali majka od toga umire. Faust se opire Mefistu i
nećle da zavede Margaretu jer bi mnogo patila kada bi saznala da joj je
dragi u vlasti pakla. Po gradu se ružno priča o Margareti i priče stižu i
do njenog brata Valentina i on traži Fausta da se s njim obračuna.
Mefisto nagovara Fausta da ubije Valentina. Umirući Valentin kazuje
sestri teške reči. Margarete odlazi da se moli Bogu, ali iza nje lebdi
zao duh koji joj kaže da joj nije mesto u crkvi jer je otrovala majku.
Faust je napušta, Mefisto ga vodi u noć veštica gde ga dalje kvari.
Mefisto je srećan što je svet pun zla, a Faust se zabavlja ali još uvek
voli Margaretu, naziva je milom Gretom i usred veštičjih orgija priviđa
mu se bledi uplakani Gretin lik. Mefisto mu kaže da je zaboravi. Greta
je bačena u tamnicu na muke kao čedomorka. Faust napada Mefista da je on
kriv ali mu Mefisto hladno kaže da Greta nije ni prva ni poslednja koja
ubija svoje dete.Očajnom Faustu Mefisto prebacuje da se udružio sa njim
i da mora da se drži opklade. Faust je tužan, nesrećan i zahteva da
spasi Gretu.Mefisto ga cinično pita: "A ko ju je gurnuo u propast?".
Faust ludi od bola i predlaže Mefistu da sa čarobnim konjima spase Gretu
ali Mefisto mu kaže da čarolija važi do jutra. U tamnici je okovana
Greta koja luda peva. Faust joj govori da je došao da je spase, ali ga
ona ne prepoznaje i misli da je dželat i moli ga da još malo živi jer je
mlada i ne umire joj se. Za tren ga prepoznaje, kaže šta je učinila,
Faust je zove da beže ka slobodi, ali ona odbija jer nema čemu da se
nada. Faust je moli i plače jer sviće zora.



Tragedija se završava glasom Boga jer je spašena jer se pokajala.Obraća
se Bogu i Arhanđelima od kojih moli spasenje. U tragediji "Faust" se
pokreću pitanja vrednosti čoveka i smisla života. Faust želi da kroz
nauku i ljubav sazna odgovor na to. U njegovom liku je tragedija
naučnika i tragedija ljubavi. Kao naučnik izdvojen je od sveta i pravi
negativan račun života, očajan je iako ima najveće znanje vremena, ne
nalazi smisao života u knjigama zato uz pomoć crne magije želi da prodre
u srž vasione. Faust je buntovnik i ne priznaje granice ljudskog
saznanja. Njegovo raspoloženje ide od krajnjeg oduševljenja do krajnjeg
razočarenja. Faust se teško kvari i odriče humanog opredeljenja. Mefisto
je simbol zla i mraka, njegova energija je usmerena protiv života.
Faust i Mefisto su u suprotnosti. Mefisto je lukav i pokvaren, te
nastoji da humane vrednosti života izloži poruzi, podsmeva se bez
osećanja, laže, uživa u zlu i ubistvima. Između njega i Fausta stalno se
odvija borba gde Mefisto pobeđuje. Gretina tragedija je u delu drama za
sebe, ona potiče iz nižih slojeva i toplo je prikazana sudbinom
jednostavne devojke. Greta uspeva da u Faustu probudi ljubav koju
Mefisto hoće da uguši. Ona ne traži ništa osim ljubavi, gubi zaštitu
porodice, crkve, sredine u kojoj živi, njena tragedija dovodi Fausta u
očajanje. Mefisto je isti od početka do kraja, veran razaranju i
nanošenju bola, naziv dela "tragedija" odnosi se i na Gretinu sudbinu
ali i na Faustov životni put koji je tragedija jer ne može da pronađe
smisao života.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




GETE " FAUST " Empty
PočaljiNaslov: Re: GETE " FAUST "   GETE " FAUST " Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
GETE " FAUST "
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Ponešto i za klince - piše se u temama ispod naslovne :: Lektira-
Skoči na: