Georges-Pierre Seurat, (1859 - 1891)

Zorz-Pjer Sera (fr. Georges-Pierre Seurat) bio je francuski slikar, osnivac neoimpresionizma. Njegov veliki rad "A sunday afternoon on the island of La Grande Jatte" predstavlja jednu od ikona slikarstva 19. veka.

Georges-Pierre Seurat rodjen je 2. decembra 1859. godine u Parizu, u doborstojecoj porodici. Njegov otac, Antoine Chrysostom Seurat, bio je pravni sluzbenik iz Champagnea a majka Ernestine Faifre rodjena Parizanka. Seurat je najpre studirao vajarstvo u skoli lepih umetnnosti École des Beaux-Arts od 1878 do 1879. Godinu dana bio je u vojsci u Brestu, nakon cega se vraca u Pariz 1880. Nakon toga posvecuje se usavrsavanju crtanja crno-belom tehnikom. Tokom 1883. naslikao je prvu veliku sliku "Bathing at Asniers".

Posto su odbili prijem njegove slike i njeno prikazivanje u Pariskom salonu, okrenuo se od etabliranih prema nezavisnim umetnicima sa kojima je 1884. godine osnovao Salon nezavisnih umetnika. Tu se sprijateljio sa Polom Sinjakom sa kojim je delio iste ideje o poentilizmu. U leto 1884. zapoceo je svoj veliki rad "Nedelja popodne na ostrvu Le Grand Zat". Dve godine je radio to veliko platno.

Kasnije se preselio u mirniji studio gde je tajno ziveo sa mladim modelom Madlenom Kobloh. Sa njom je dobio i sina 1890. Dva dana pred smrt upoznao je svoje roditelje sa svojom porodicom. Kratko nakon Zorzove smrti, Madlen je rodila drugog sina cije je ime do danas ostalo nepoznato a za koga se pretpostavlja da je preminuo na rodjenju. Zorz Sera umro je od meningitisa 29. marta 1891. Njegov poslednji rad "Cirkus" ostao je nedovrsen.

Tokom 19. veka mnogi naucnici pisali su o odnosu boja, optickih efekata i percepcije. Sevrol je bio francuski hemicar koji je restaurirao stare tapiserije. Otkrio je da dve boje jedna kraj druge daju utisak neke trece boje gledane sa odrenjene udaljenosti.

Zorz Sera i Pol Sinjak koristili su tehniku poentilizma ili divizionizma. Boje su se nanoslile na platno u tackama jedna do druge po principu komplamentarnosti pri cemu se nastojala postici harmonija boja.

Sera je osim toga verovao da se boje mogu koristiti da bi se postigla harmonija i emocija u umetnosti na slican nacin na koji muzicari koriste varijacije zvuka i tempa da bi ostvarili harmoniju. Radost i veselje na slikama postize se dominacijom svetlih tonova i toplih boja i linija usmerenih gore. Mir se postize balansom svetla i tame i toplih i hladnih boja, a linije moraju biti horizontalne. Zalost se postize koriscenjem tamnih tonova, hladnih boja i linija usmerenih nadole.