ZAŠTO BAŠ MI-SAMOSVIJEST O SAMOM SEBI

Evo jedna tema na kojoj se možemo baviti pitanjima koja su mučila čovječanstvo tokom njegovog postojanja..Pitanja ima puno..Pa evo da ja postavim jedno..Da li je samosvijet o samom sebi privilegija ili kazna..
Privilegija -zato što smo svjesni svog života i postojanja..ili..
Kazna-Zato što smo svjesni svoje konačnosti(mada se ja ne slažem sa konačnošću)..
Šta vi mislite o ovom pitanju.

ja licno mislim da je privilegija jer sve dok je covek svestan svoga postojanja ima sansu i da ucini nesto od svog zivota, pogledajte samo one ljude koji su psihicki bolesni i ne znaju nista za sebe pa onda uporedite koje je bolje...

a za ovu drugu soluciju, sto kazes kazna, imam isto misljenje kao i ti, konacnost za mene ne postoji ...hvala vecnoj nadi...

Tea ::

ja licno mislim da je privilegija jer sve dok je covek svestan svoga postojanja ima sansu i da ucini nesto od svog zivota, pogledajte samo one ljude koji su psihicki bolesni i ne znaju nista za sebe pa onda uporedite koje je bolje...
.

Ako misliš da ljudi koji su bolesni psihički nisu svjesni sebe,varaš se..Oni su i te kako svjesni sebe..Samo što su svjesni u svom nekom svijetu,i shvatanju svoje samosvijesti..

mislia sam na one teze slucajeve...koje sam ja srela dok sam bila na praksi, oni nista nisu za sebe znali, mozda jesu svesni sto ti kazes u nekom svom svetu koji uopste nije realan...

Tea ::

mislia sam na one teze slucajeve...koje sam ja srela dok sam bila na praksi, oni nista nisu za sebe, mozda jesu svesni sto ti kazes u nekom svom svetu koji uopste nije realan...

Ko zna čiji je svijet realniji..Ili naš ili njihov..Za nas je naš realniji jer mi ne poznajemo njihov,a oni poznaju i naš i njihov..Vjerovatno sebe nisu mogli naći u ovom našem realnom svijetu,nego su sebe pronašli u nekoj njihovoj realnosti..A možda se upravo u njihovom svijetu kriju mnogi odgovori na naša pitanja..Ko će ga znati..

džoni azra ::

Tea ::

mislia sam na one teze slucajeve...koje sam ja srela dok sam bila na praksi, oni nista nisu za sebe, mozda jesu svesni sto ti kazes u nekom svom svetu koji uopste nije realan...

Ko zna čiji je svijet realniji..Ili naš ili njihov..Za nas je naš realniji jer mi ne poznajemo njihov,a oni poznaju i naš i njihov..Vjerovatno sebe nisu mogli naći u ovom našem realnom svijetu,nego su sebe pronašli u nekoj njihovoj realnosti..A možda se upravo u njihovom svijetu kriju mnogi odgovori na naša pitanja..Ko će ga znati..

Neka hvala ti za njihov svijet, ne znam ko bi poželio ludilo. Znaš kako ima jedna stara priča koja kaže da je to najveća kazna, kad ti se oduzme pamet. Kakav je, takav je, ali ovaj svijet mi je ipak draži od svijeta ludila.

besherat ::

Neka hvala ti za njihov svijet, ne znam ko bi poželio ludilo. Znaš kako ima jedna stara priča koja kaže da je to najveća kazna, kad ti se oduzme pamet. Kakav je, takav je, ali ovaj svijet mi je ipak draži od svijeta ludila.

E viđi ovako..Svaka ti je kaaaaaaaa, strika Njegošu...

džoni azra ::

Tea ::

mislia sam na one teze slucajeve...koje sam ja srela dok sam bila na praksi, oni nista nisu za sebe, mozda jesu svesni sto ti kazes u nekom svom svetu koji uopste nije realan...

Ko zna čiji je svijet realniji..Ili naš ili njihov..Za nas je naš realniji jer mi ne poznajemo njihov,a oni poznaju i naš i njihov..Vjerovatno sebe nisu mogli naći u ovom našem realnom svijetu,nego su sebe pronašli u nekoj njihovoj realnosti..A možda se upravo u njihovom svijetu kriju mnogi odgovori na naša pitanja..Ko će ga znati..

idi, pa ih pitaj...

džoni azra ::

besherat ::

Neka hvala ti za njihov svijet, ne znam ko bi poželio ludilo. Znaš kako ima jedna stara priča koja kaže da je to najveća kazna, kad ti se oduzme pamet. Kakav je, takav je, ali ovaj svijet mi je ipak draži od svijeta ludila.

E viđi ovako..Svaka ti je kaaaaaaaa, strika Njegošu...

Mnogo bi bilo ka Njegoševa, mala obična riječ je dovoljna.

džoni azra ::

Evo jedna tema na kojoj se možemo baviti pitanjima koja su mučila čovječanstvo tokom njegovog postojanja..Pitanja ima puno..Pa evo da ja postavim jedno..Da li je samosvijet o samom sebi privilegija ili kazna..
Privilegija -zato što smo svjesni svog života i postojanja..ili..
Kazna-Zato što smo svjesni svoje konačnosti(mada se ja ne slažem sa konačnošću)..
Šta vi mislite o ovom pitanju.

Dzoni stvarno si me sa ovim pitanjem bacio u nesvest...razmisljanje i ceskanje po glavi.Da li je samosvest o samome sebi privilegija ili kazna.Odmah da kazem privilegija,bez razmisljanja,ali privilegija koja ima dve ostrice.Veceras nisam bas nesto za filozofiju,ali lepo pitanje i imalo bi sta da se pise.

Beskraj ::

Dzoni stvarno si me sa ovim pitanjem bacio u nesvest...razmisljanje i ceskanje po glavi.Da li je samosvest o samome sebi privilegija ili kazna.Odmah da kazem privilegija,bez razmisljanja,ali privilegija koja ima dve ostrice.Veceras nisam bas nesto za filozofiju,ali lepo pitanje i imalo bi sta da se pise.

Ja ću biti vazda rspoložen za filozofiranje..Kad budeš htjela ...POČNI...

Evo obecavam sutra...fala Bogu i Svetom Vasiliju da neko hoce samnom da filozofira .Gde god pocnem da iznosim svoje misljenje ljudi se razbeze...Sto bre Dzoni???

Beskraj ::

Evo obecavam sutra...fala Bogu i Svetom Vasiliju da neko hoce samnom da filozofira .Gde god pocnem da iznosim svoje misljenje ljudi se razbeze...Sto bre Dzoni???

Jbg..Takvi su ..Šta da im radimo sad..Nerma svako strpljena za tebe kao ja..

Evo da ne bude da ja necu da vam se pridruzim, uvek sam raspolozen da filozofiram sa vama, definitivno mislim da je privilegija, dokle god smo svesni svog postojanja, dotle cemo se truditi da nesto pametno uradimo sa svojim zivotom, zato mislim da je privilegija. Sto se tice bolesnih, mislim da je oni mozda shvataju isto kao i mi, samo u njihovom svetu, ne daj Boze nikome takvo stanje naravno.

besherat ::

džoni azra ::

Tea ::

mislia sam na one teze slucajeve...koje sam ja srela dok sam bila na praksi, oni nista nisu za sebe, mozda jesu svesni sto ti kazes u nekom svom svetu koji uopste nije realan...

Ko zna čiji je svijet realniji..Ili naš ili njihov..Za nas je naš realniji jer mi ne poznajemo njihov,a oni poznaju i naš i njihov..Vjerovatno sebe nisu mogli naći u ovom našem realnom svijetu,nego su sebe pronašli u nekoj njihovoj realnosti..A možda se upravo u njihovom svijetu kriju mnogi odgovori na naša pitanja..Ko će ga znati..

Neka hvala ti za njihov svijet, ne znam ko bi poželio ludilo. Znaš kako ima jedna stara priča koja kaže da je to najveća kazna, kad ti se oduzme pamet. Kakav je, takav je, ali ovaj svijet mi je ipak draži od svijeta ludila.

Postoji ono pozitivno ludilo koje je nekada bas bas dobro.Taj drugi svet,mozda se ovde besherat ne bi slozila s tobom da je kazna...mislim da je u pitanju nesto sasvim drugo u pitanju.Ne bi volela najiskenije nikada da dotaknem taj njihov svet...kako i sama rece u ovom mi je mnogo dobro...jos uvek.

jA NISDAM REKAO DA BIH VOLIO DA IZ PRIZME LUDILA POS,ATRAM SEBE ,NEGO SAMO DA ONI IMAJU SVOJU SAMOSVIJEST O SEBI KROZ SVOJU ORIZMU GLEDANJA..KAKVA JE TA PRIZMA TO SAMO ONI ZNAJU ..

Cekaj Dzoni ti rece i tu se slazem oni poznaju i nas i njihov svet...ali koliko oni imaju samopoznaju sveta u kome su bili.To neznamo ni mi sami?Mislim da ni oni nemaju odgovor na to.

džoni azra ::

jA NISDAM REKAO DA BIH VOLIO DA IZ PRIZME LUDILA POS,ATRAM SEBE ,NEGO SAMO DA ONI IMAJU SVOJU SAMOSVIJEST O SEBI KROZ SVOJU ORIZMU GLEDANJA..KAKVA JE TA PRIZMA TO SAMO ONI ZNAJU ..

Milslim da oni imaju samosvijest o sebi u pojedinim trenucima i tada budu veoma nesrecni kad shvate da nisu kao drugi, da im se desavaju cudne stvari kao napr da gleda sebe u ogledalo a misli da to nije on, sad mozes zamisliti kakav je taj njihov svijet, mogla bih jos dosta primjera da navedem ali o tome je stvarno tesko govoriti, zato i kazem da je samosvijest privilegija, jer kad je ne bi imali spustili bi se na nivo zivotinje, mada i oni je imaju onoliko koliko je njima potrebno...

Tea slozila bi se stobom da oni mozda mozda u trenucima imaju samosvest i da su veoma nesrecni kada dodju jel do tog trenutka...ali mi posmatrajuci ih na toj strani nikada ne znamo kada je taj trenutak samosvesti kod njih dosao...njihova samopoznaja je za nas nepoznanica.Jer po meni posmatrajuci ih oni su uvek nesrecni.Upravo tako samosvest, je zaista privilegija.

Lako ti je znati kada je taj trenutak samosvijesti kod njih dosao, jer su prisutni tu...sedela sam blizu jedne osobe a on je bio odsutan ko zna gde, slusa te a pogledom luta, vidi nesto drugo...tako mi je bilo zao i htela sam svojom pricom da ga izvucem iz tog sveta ali jednostavno ne ide...nesrecan je dok to traje...eto tu bas dodjoh do onoga sto kaze Dzoni da su ipak svesni svog stanja...a onda bude radostan kad oseti da mu je bolje...

Imala sam prilike da budem sa jednom jako dragom osobom u kontaktu...koja je u takvoj situaciji,ali nikada nisam mogla da saznam kada je samosvest uopste kod nje bila prisutna.Price tu ne pomazu...sasvim te razumem,jer jezikom kojim sam ja pricala do te osobe nije dopirala.Bar na onaj nacin koji sam ja htela da prenesem.Ne znam koliko bi se slozila sa vama da dolazak njihove samosvesti izaziva u njima radost,jer ja sam ovu osobu znala da i kada nije samosvesna raduje se...[barem tako mislim mozda gresim]...nekoj po meni mozda trivijalnoj stvari.Sto je kod nje izazivalo euforiju srece.A kod mene je ta ista stvar izazivala tugu...sada bas da neobjasnjavam pojedinosti.

da, verovatno su to razlicite dusevne bolesti...ja znam po ovoj osobi je tako kako sam ti rekla...dolazak ove samosvesti izaziva radost u ovoj osobi jer je on periodicno bolestan, interesantno je da on nikada nije imao takvih ispada da se smeje nekontrolisano, to su bila samo neka strasna vidjenja od kojih se on plasio i bezao, eto takav je taj njihov svet..a sad znam i o kojem slucaju ti govoris, sretala sam ih ovde...

Самосвест, понекад ми кажу да сам некуда одлутао, као да и сам то не знам. Понекад траже објашњење необјашњивог. Можда у тој самосвести погубимо нити реалности и снова, бајки, прича. Можда гледамо неким другим очима, бранимо се сами од себе, мање од околине.
Понекад је самосвест казна, не уклапамо се у масу. Понекад је супротно, можда превише себе убацујемо у масу, онда се разошарамо, потом научимо о људима да су људи тек.
Рече Бескрај, позитивно лудило, јесте оно позитивно али га други гледају као обично лудило. Међутим, без тог позитивног нема креације, не настаје ништа. Из обичног лудила настаје бол, патња, зло, ништавило. У позитивном лудилу је склад који не разумеју сви, склад белог и црног, вага у идеалном делу равнотеже трена.

džoni azra ::

.

Ako misliš da ljudi koji su bolesni psihički nisu svjesni sebe,varaš se..Oni su i te kako svjesni sebe..Samo što su svjesni u svom nekom svijetu,i shvatanju svoje samosvijesti..[/quote]

Dzoni,a da li su toliko svesni sebe kada se late puske i zauvek sklone sve pred sobom?

Jesu ali u svojoj svijesti ..Oni se brane..Ne napadaju..

O ne dragi Dzone.Oni se ne brane,oni napadaju,oni ubijaju..neduzne ljude i decu....

Sneki ::

džoni azra ::

.

Ako misliš da ljudi koji su bolesni psihički nisu svjesni sebe,varaš se..Oni su i te kako svjesni sebe..Samo što su svjesni u svom nekom svijetu,i shvatanju svoje samosvijesti..

Dzoni,a da li su toliko svesni sebe kada se late puske i zauvek sklone sve pred sobom?

Sneki psihickih oboljenja ima dosta,zavisi o kom psihickom oboljenju mislis.Imam dosta prijatelja koji su psihijatri na nekim klinikama i ustanovama i koji rade sa takvim osobama...uglavnom su nesvesni sebe i svoga stanja.To njihovo vracanje u samosvet je samo u trenucima,i kazem ti sve zavisi o kom obliku i o cemu se radi.Nisu veruj mi uopste svesni sebe...jer da jesu nikada im se ne bi desavale stvari koje se desavaju u stanju rastrojstva.

Колико смо свесни себе и јесмо ли свесни себе ?
Када је последњи пут неко од нас скакутао као дете на пљуску по барама ? Када смо последњи пут осетили мирис покошене траве у неком парку ? Када смо ослушнули ветар, чули кишу да шапатом говори неку бајку ?
Пролазимо поред обичних ствари, не примечујемо их, онда у неком трену се запитамо зашто то не видимо. Осврнемо се иза себе и видимо дугу стазу живота која је прешла половину. Погледамо напред и видимо мост који ћемо пречи. Почињемо да се питамо, можда бојимо, бежимо помало негде у неки запечак, сенку. Схватимо да смо јурили не стижући нигде, вртимо се у круг на слагалици глупости мислећи да нисмо ништа урадили корисно а не схватамо да постоје тренови, раздвојени, тренови које можемо још искористити.
Летос сам скакао по барама, осетио мирис свеже покошене траве, вратио још један изгубљени део лудог детета у себи. Мале ствари чине лепоту. Летос сам лежао у тами, слушао звуке ноћи, затворио сам очи и ослушкивао, овај пут себе. Дисао сам, срце је куцало, топла ноћ је била око мене.

Покушајте, делује лудо али не бојте се да ће вас неко видети и питати шта радите. Сачекајте зимско сунце, затворите очи, можда није довољно топло да вам помилује лице али ако осетите било шта можда, можда ћете тада схватити да је ту крај вас, ту око вас ситница, еон времена, трен нечега што вам говори да сте још ту, негде дубоко међу ништавилом које је око вас, ви, јединствени и живи.

Lepo receno...samo iskreno kada bi ovo sve izvela na Kalemegdanu...Knez Mihajlovoj,veruj mi brzo bi me strpali u Lazu Lazarevic...ili u neku drugu slicnu ustanovu.Mozda je izvodljivo...pokusacu kada budem otisla u neko selo.Jer ovo gore sto si napisao nije bas preporucljivo...koliko god zelela u nekoj urbanoj sredini.Masada sve ovo gore sto si napisao je lepo...ali previse bajkovito.Stvarnost je jedno...masta,zelje i snovi su nesto drugo.

Beskraj ::

Lepo receno...samo iskreno kada bi ovo sve izvela na Kalemegdanu...Knez Mihajlovoj,veruj mi brzo bi me strpali u Lazu Lazarevic...ili u neku drugu slicnu ustanovu.Mozda je izvodljivo...pokusacu kada budem otisla u neko selo.Jer ovo gore sto si napisao nije bas preporucljivo...koliko god zelela u nekoj urbanoj sredini.Masada sve ovo gore sto si napisao je lepo...ali previse bajkovito.Stvarnost je jedno...masta,zelje i snovi su nesto drugo.

Али, шта је важније, оно шта други мисле или наћи себе ?

Помисли, када би се изула на Калемегдану, птребацила сандале преко рамена и тако шетала, мислиш да се после десетак минута не би нашла са некима који би те пратили са истом мишљу која те је водила да тако учиниш ?

Masada ::

Beskraj ::

Lepo receno...samo iskreno kada bi ovo sve izvela na Kalemegdanu...Knez Mihajlovoj,veruj mi brzo bi me strpali u Lazu Lazarevic...ili u neku drugu slicnu ustanovu.Mozda je izvodljivo...pokusacu kada budem otisla u neko selo.Jer ovo gore sto si napisao nije bas preporucljivo...koliko god zelela u nekoj urbanoj sredini.Masada sve ovo gore sto si napisao je lepo...ali previse bajkovito.Stvarnost je jedno...masta,zelje i snovi su nesto drugo.

Али, шта је важније, оно шта други мисле или наћи себе ?

Помисли, када би се изула на Калемегдану, птребацила сандале преко рамена и тако шетала, мислиш да се после десетак минута не би нашла са некима који би те пратили са истом мишљу која те је водила да тако учиниш ?

Nikada mi nije bilo vazno sta misle drugi...vazna sam ja.Ali postoje neke glupave norme i pravila.Mislis da nemam zelju da se izujem i da trcim bosa po tom Kalemegdanu...da svima viknem koliko nekoga volim i koliko mene neko voli...koliko mi je srce ispunjeno.Ali mislim da bi u ovoj sredini kojoj zivim bila lose protumacena.Razumem donekle sta ti pises,ali...postoji Masada jedno ali.

Beskraj ::

Masada ::

Beskraj ::

Lepo receno...samo iskreno kada bi ovo sve izvela na Kalemegdanu...Knez Mihajlovoj,veruj mi brzo bi me strpali u Lazu Lazarevic...ili u neku drugu slicnu ustanovu.Mozda je izvodljivo...pokusacu kada budem otisla u neko selo.Jer ovo gore sto si napisao nije bas preporucljivo...koliko god zelela u nekoj urbanoj sredini.Masada sve ovo gore sto si napisao je lepo...ali previse bajkovito.Stvarnost je jedno...masta,zelje i snovi su nesto drugo.

Али, шта је важније, оно шта други мисле или наћи себе ?

Помисли, када би се изула на Калемегдану, птребацила сандале преко рамена и тако шетала, мислиш да се после десетак минута не би нашла са некима који би те пратили са истом мишљу која те је водила да тако учиниш ?

Nikada mi nije bilo vazno sta misle drugi...vazna sam ja.Ali postoje neke glupave norme i pravila.Mislis da nemam zelju da se izujem i da trcim bosa po tom Kalemegdanu...da svima viknem koliko nekoga volim i koliko mene neko voli...koliko mi je srce ispunjeno.Ali mislim da bi u ovoj sredini kojoj zivim bila lose protumacena.Razumem donekle sta ti pises,ali...postoji Masada jedno ali.

Покушај, кошта ли нешто ? Пар погледа и коментара: Види ове.

Заборављамо важне ствари, бацамо негде иза себе у запечак лепо, касније схватимо да нисмо то смели радити али ипак јесмо. Понекад недостаје времена за исправку.

Ne smem...nemam hrabrosti za te divne ludosti .Masada razumem sta hoces da nam svima preneses,nisam od onih zaista koji razmisljaju sta ce ko da kaze.Ali,postoje neki jebeni[kako rece Bobi -BO]kodeksi-pravila.Ali postoje zato neke druge izvodljive stvari koje smo nekada negde bacili a to nismo smeli.Sada smo ih izvukli...nikada nije kasno.Veruj mi.I sada uzivam u tome.Nikada nije kasno za ispravku,pa makar ta ispravka imala i lepotu trenutka.A te barice mozda cu probati...nekada.

Eh, Masada da smo se ranije sreli. Trčala bih ja i ne bih marila za priče , koje su se ionako oko mene uvijek raspredale.

Na svu srecu imala sam jako lepo detinjstvo i mladost,tako da sve ludosti koje su prilicile tom periodu iskoristila sam onako kako treba svesno ili nesvesno nisam o tome tada puno razmisljala.Prijalo mi je i radila sam po osecanjima...pustala da me vode.Sada samosvesno gledam svoje dete kako skakuce po tim baricama jer to ipak vise prilici njenim godinama.Znas Masada po nekada tvoja romantika pomesana sa patetikom,a to sam davno prestala da budem dovode me do plafona.

masada ovo mi je super, ti me sad podsjeti na, ne tako davno sam vjerovao ili ne u sred Podgorice takva kakva je,a znas kakva je, UPRAVO TO URADILA, i dan danas mi pricaju kada dodjem iz italy u pg da se to s vremena na vrijeme prepricava, neki imaju pozitivne a neki (mada u manjini)negativne komentare..cak je bilo i "imitiranja"...a ovo sto se tice samosvjesti o samom sebi,nazalost meni neke bliske osobe tj.dvije iz mog okruzenja su "zakazale" po tom pitanju...ali su dva razlicita slucaja...jedna od njih(zenske su obadvije)..recimo nije svjesna svog stanja,..zaboravi svoje trenutke ludila,a psiholozi kazu da ne zaboravi vec da se "folira" sto je meni opet cudno,mada kazu da oni u tom stanju ponekad svjesno foliraju i plase druge ljude,i kad im pokazes "zube"mijenjaju cud potpuno u to sam se licno uvjerila kod druge zenske osobe,koja je jednog ljeta pokusala da me uplasi i meni je sve to pocelo da smeta(u komsiliku je)i ne mozes da zivis sa time, koliko god da ti je zao te osobe jer kada pocinje da ugrozava tvoj mir onda je to nesto strasno vjeruj mi...a najveci paradoks je sto ta osoba (u normalnom nekad svijetu) mene licno obozava..cak i u svojem ludilu trazi me da prica i prica satima i samo prica..nepovezano a opet kad pokusas da "sastavis" tu njenu pricu ima smisla i to dobro ima smisla,ali, kazem ALI taj smisao se gubi u tom ludilu nazalost..a inace ove dvije osobe o kojima govorim su bile izuzetno pametne, nadprosjecno, skolovane,ma sve ono naj..i onda mi bude nekako tesko zbog toga,stegne oko srca, kad znas kako je ti bilo prije i do cega i zbog cega VJECNO CU SE PITATI, "stradaju" TAKVE OSOBE, A OVE POVRSNE PRIGLUPE PERSONE UZIVAJU SVE STO ZIVOT PRUZA ILI BOLJE RECI GRABE...PIH...to mi je vjecna nepoznanica, i da je nemam u ovom okruzenju ovdje nebih ni znala da tako nesto postoji...i uvijek kada putujem, te osobe me prate onako tuzno i sa puno ljubavi, a to covjeka pogodi,to samo zna onaj koji ZNA kako je to bolno...zalosno je sto cu reci da je bolje da ti Bog uzme ruku ili nogu nego pamet (zbog tih osoba mi je zalosno,jer ih znam prije te najgore bolesti na svijetu)..ali nazalost tako je to...

Ok ..Otišli smo malo predaleko,uzevši ljude koji na žalost nemogu da daju realnu sliku o samosvijesti.Ja sam ovu temu otvorio za one koji ipak mogu dati sliku samosvijseti koliko toliko realnu..Pa evo ,ja se često pitam,zašto baš ja..Zašto sam baš ja svjestan sebe,i okoline oko sebe..Zašto je baš mene neko izabrao,ako uopšte ima izbora,da baš ja svjedočim o prolaznosti svega...Zašto da ja baš budem svjedok,evo recimo,smrti..Ko je taj koji me častio samosvjesnošću...Nije li malo preveliki teret za nas male i prolazne...

Sada mi molim te objasni svi smo mi samosvesna bica,to stoji predpostavljam, odakle tebi da je neko bas tebe izabrao,da svedocis o proslosti,ili tragu vremena?Ja ne gledam tako ako sam izabrana a polazim da jesam onda sam privilegovana,mislim da tu privilegiju ne moze svako dobiti.Ne da je prevelik teret,mala je uopste ta rec opisati ono sto mi nosimo na svojim ledjima koji smo samo prolaznici ovoga zivota.Zato ne znaju i ne mogu taj teret svi ni da iznesu.Barem ja tako mislim.

A ko je uopšte svako.I ko uopšte pravi selekciju između svakoga..

Svako,pa eto vidis ja,ti,on...Ko pravi selekciju svakog pa mi sami, i nasa samosvest.

Ok ..Mi pravimo selekciju sa svojom samosvješću..I mi smo svako ...Ali opet ostaje pitanje ...Zašto baš mi?Djeluje li ti kao da smo stvoreni za vječnost a ne za prolaznost,ako smo uopšte izabrani..Masada je jednom dobro rekao...Mi smo sjeme posijanjo..Onaj ko je svjestan samog sebe i svog bitisanja.On je proklijao i pustio korijenje u vječnosti..Onaj ko nije svjestan svog bitisanja on je prolazan u svojoj nesamosvjesnosti i nema korijena u vječnosti..

Bravo Dzoni upravo tako.Mi smo ti koji pravimo selekciju sa svojom samosvescu.A zasto bas mi pa rekla sam gore prosto privilegija.Ali privilegija onih koji su svesni svog postojanja.Oni koji nisu, Cekaj Dzoni pa oni koji nisu oni prosto i ne razmisljaju na taj nacin kao sto mi ovde mislimo i razmisljamo.Njemu jednostavno postojanje je da prosto prozivi to sto mu je dato[imam osecaj kao da je jednostavno postavljen da odradi svoj zadatak] i on nije ni svestan ni svoje prolaznosti niti neprolaznosti.Kao da nije ni ziveo.

Sve je ovo dobro što si napisala ,ali i dalje ostaje pitanje,zašto baš mi..Zašto smo baš mi privilegovani samosviješću..Dali nam je ta samosvijest nametnuta ili smo mi ti koji smo razvijali tu samosvijest..Ako nam je nametnuta onda ipak postoji neko ko nam je nameće..Neko veći od nas ..Ali ako smo je mi samo razvijali,zašto je i drugi nisu razvijali..

Iskreno mislim da smo mi ti koji smo razvili tu samosvest i da nam nije nametnuta..Mislim da nam je niko ne namece,jer nema ko u stvari tebi kao samosvesnom bicu bilo sta i bilo ko da nesto namece.Po meni moja samosvest je nesto sto je najvece i ne postoji nista vece od toga.To je ona privilegija o kojoj sam ti pricala.Zasto je drugi nemaju,imaju je svi ali mislim da je ili nisu svesni toga postojanja,ili da prosto nije dovoljno razvijena u njima samima.

Vrlo izgradjenu samosvest imam o sebi,sto se ovde pokazalo za mnoge da nemaju ili prosto da nisu je ni svesni.Jer su pojedinci odreagovali vec kako su odreagovali sto se samo moglo zakljuciti o samosveti svakoga od nas.Izgleda da su mojim pisanje pojedinci stali ispred ogledala i priznali sami sebi ono sto zaista jesu.Maske kad tada padnu,pitanje je vremena.

Ellen ::

.Izgleda da su mojim pisanje pojedinci stali ispred ogledala i priznali sami sebi posle onoga, e to sam u stvari JA.

Doživio sam prosvjetljenje...Eeeeeeeeeee...

Dzoni dosla sam ovde bez ikakvog sarkazma,ironije i prozivke.Vratila sam se da nesto pisem ako mogu.To sto ti mislis da ono vece koje si mi iznosio sa svojim crtanim junacima i da sam ja progutala gadno se varas.Falio je samo Alan ford u toj prici,njega si preskocio.A o tvom prosvetljenju,svako se prosvetljiuje na svoj nacin.

Ellen ::

.

Izvini ,evo neću više...

Ne znam sta da kazem na sve ovo )
Ja sam nova ovdje )
Mora samo reci tri rijeci svidja mi se
Bas me baca u nesvijest