LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Paja Jovanović

Ići dole 
AutorPoruka
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Paja Jovanović Empty
PočaljiNaslov: Paja Jovanović   Paja Jovanović Icon_minitime25/12/2009, 10:51 pm

Paja Jovanović Paja_Jovanovi

Pavle Paja Jovanović (16. jun 1859.—30. novembar 1957.) je jedan od najvećih srpskih slikara i tipičan predstavnik akademskog realizma.
Zahvaljujući izuzetno bogatom opusu a naročito delima sa temama iz narodnog života i onim sa istorijskom tematikom snažno je i široko uticao na likovno obrazovanje, kulturu ali i na rodoljublje naroda.

Detinjstvo i školovanje

Rođen je u Vršcu, 16. juna 1859. godine kao sin prvenac Stevana Jovanovića, uglednog vršačkog fotografa. Majka Ernestina (rođena Deot - francuskog porekla) rano je umrla, a otac se ubrzo ponovo oženio, Marijom (rođenom Di Ponti) koja je bila dobra i brižna majka. Paja je imao još petoro braće i jednu sestru. Tako je svoje detinjstvo provodio u veseloj i srećnoj mnogočlanoj porodici.
Paja je veoma rano pokazao sklonost prema crtanju i slikanju. Čini se da to i nije bilo tako neobično u okruženju u kome je živeo. Njegov otac Steva, vrsan fotograf, imao je dara za slikarstvo (bavljenje fotografijom u to vreme zahtevalo je ne samo poznavanje foto-tehnike, već i veštu ruku za retuš pri izradi slika). Osim toga, u Vršcu, toj maloj a ipak veoma bogatoj varoši, mogao je videti dela svojih sjajnih prethodnika: Arsenija Arse Teodorovića (1767-1826; njegove izuzetne ikone), Pavela Đurkovića (1772-1830; ikonostas u Sabronoj crkvi), Jovana Popovića (1810-1864) - sa njegovim sinom je drugovao i često se zaticao u njegovom ateljeu, fasciniran slikarovim radom: kopijama starih majstora, studijama prirode, delima sa religioznim temama.
Tako je Paja i sâm počeo da crta, najpre u tajnosti, kopirajući crkvene slike i provodeći sate u praznoj crkvi koju je smatrao svojim prvim učiteljem. Međutim, u vreme kada je crkvena opština u Vršcu odlučila da naruči nova zvona za Sabornu crkvu, i kada je bilo neophodno izraditi crteže svetitelja (kopije ikona iz vršačke crkve - po kojima bi u Beču bili izvedeni reljefi na zvonima), saznaje se za njegov talenat. Tako je već u svojoj četrnaestoj godini, Paja dobio prvu porudžbinu, ali, zahvaljujući značajnim pohvalama, i svojevrsnu propusnicu za Beč i mogućnost da se upiše na slikarsku Akademiju.
Međutim, upis na bečku slikarsku Akademiju nije bio jednostavan. Kako je bio bez završene gimnazije i neodgovarajućeg uzrasta, od njega se tražilo da prethodno završi gimnaziju i da pohađa školu crtanja kod profesora Maholca. Profesorova naklonost ali i Pajin uporan i predan rad učinili su da ubrzo postane najbolji učenik u ovoj školi.
Aprila 1877. godine upisuje se na Opšti slikarski tečaj bečke Akademije, a od oktobra iste godine postaje redovan student ove škole i to kod veoma cenjenog slikara i dobrog likovnog podagoga Kristijana Gripenkerla (Christian Grippenkerl, 1839-1916).
Redovne studije slikarstva završio je za tri godine (21. jula 1880.), ali je nastavio da se obrazuje, kod istog profesora, na specijalnom tečaju za istorijsko slikarstvo. Istovremeno se usavršava i u majstorskoj klasi profesora Leopolda Karla Milera (Leopold Karl Müller, 1834-1892, u to vreme veoma traženog i hvaljenog slikara istorijskog i žanr slikarstva, posebno poznatog po slikama sa orijentalnim motivima, naročito iz Egipta), i ubrzo postaje njegov najbolji učenik.
Studijska putovanja i značajna priznanja

Paja je mnogo putovao i na tim putovanjima nalazio značajnu inspiraciju za svoj rad.
Još kao student bečke Akademije, podstican sopstvenom radoznalošću ali i sugestijom profesora, gotovo svaki raspust je koristio da putuje po Balkanu, naročito po Crnoj Gori, Primorju, Albaniji, Bosni i Hercegovini, južnoj i istočnoj Srbiji. Tamo je radio skice i studije i trudio se da što neposrednije oseti atmosferu svakodnevnog života i običaja naroda. Do detalja je beležio predele, likove, nošnje, nakit, oružje.
Pun utisaka, po povratku bi slikao mnogobrojne žanr slike: Ranjeni Crnogorac, Mačevanje, Guslar, Kićenje neveste, U zasedi, Arbanas, Arnaut s čibukom, Izdajica, Umir krvi, Borba petlova.
Ove slike su ga brzo proslavile u celom svetu, a naročito u Evropi koja je u to vreme bila veoma zainteresovana za zbivanja na Balkanu.
Prvo priznanje dolazi već 1882. godine, na studijama u Beču, za sliku Ranjeni Crnogorac. Slika je bila izložena na godišnjoj izložbi Akademije, i za nju je dobio prvu nagradu i carsku stipendiju.
Sledeće godine zaključuje desetogodišnji ugovor sa čuvenim galeristom Valisom, za galeriju Frenč u Londonu; i krajem te 1883. godine prelazi tamo da živi i radi. Njegove slike su se veoma dobro prodavale, što ga je u potpunosti oslobodilo finansijskih briga, a i omogućilo mu da veoma često odlazi na duga, daleka i skupa putovanja: po severnoj Africi (Maroko, Egipat), u Grčku, Tursku, Italiju, Španiju. Sa svojim prijateljem, ruskim slikarom Ruboom (F. Roubaud) boravio je šest meseci na Kavkazu.
Ubrzo iz Londona prelazi da živi i radi u Minhen, zatim u Pariz, i na kraju se vraća u Beč.
Srbija se ponosila svojim mladim i slavnim umetnikom. Gotovo svaka srpska kuća je imala neku njegovu oleografiju ili drugu reprodukciju sa temom iz srpske istorije ili iz narodnog života. A vlast, zahvalna što je po svetu pronosio i slavio ne samo sebe već i istoriju i kulturu srpskog naroda, već 1884. godine ga je izbrala za dopisnog člana Srpskog učenog društva. Četiri godine kasnije, 1888. izabran je i za redovnog člana Srpske kraljevske akademije. (Svečano proglašelje je obavljeno tek 1893. kada je tim povodom održana i njegova prva izložba slika u Beogradu, u prostorijama Velike škole.)

Istorijske kompozicije


Od 1895. godine počinje nova faza u stvaralaštvu Paje Jovanovića, u kojoj se on, najvećim delom, posvećuje izradi istorijskih kompozicija. (Po mnogima najznačajnijih deset godina njegovog stvaranja.)
Te 1895. dobija Paja dve značajne porudžbine za Milenijumsku izložbu koja je trebalo da se održi u Budimpešti 1896. godine:
od Saborskog odbora u Sremskim Karlovcima na čelu sa patrijarhom Georgijem Brankovićem, da izradi grandioznu istorijsku kompoziciju Seoba Srba pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem,
i od vršačkog Municipija, za sliku Vršački triptihon.

Rado je prihvatio poziv i odmah počeo sa pripremama, naročito za sliku Seoba Srba. Otputovao je u Sremske Karlovce i sastao se sa patrijarhom Brankovićem. Crkveni sabor mu je, kao konsultanta za istorijske izvore dodelio istoričara arhimandrita Ilariona Ruvarca, sa kojim je putovao po fruškogorskim manastirima i prikupljao građu. Koristio je i sve druge izvore do kojih je mogao da dođe kako bi što vernije i do detalja predstavio vreme i likove na svojoj slici. Na kraju, posle deset meseci predanog rada, umetnik je bio zadovoljan svojim delom, ali ne i patrijarh. Zbog njegovih primedbi i neslaganja, političkog karaktera, slika nije izložena na Milenijumskoj izložbi. Na nju je poslata samo slika: Vršački triptihon: Kosidba, Berba, Pijaca, koja je tumačena kao izraz dobrosusedstva Srba, Mađara i Nemaca.
Posle ovoga Paja je radio i na drugim istorijskim kompozicijama:
Furor Teutonicus (Teutonski bes) ili Bitka u Teutoburškoj šumi, za koju je dobio najpre Rajhlovu nagradu bečke Akademije, a kasnije srebrnu medalju na Svetskoj izložbi u Sent Luisu. (Sliku je oktupio Nacionalni muzej u Santjago de Čileu.)
Sliku Ženidba hercoga Ferija IV s Jelisavetom Habzburškom je radio u poentilističkom maniru, prateći tada aktuelne likoven tokove, što se nije svidelo naručiocu nadvojvodi Ferninandu Habzburškom. Slika je bila odbijena i na kraju se našla u Dubrovačkoj galeriji.
Takovski ustanak radi po pordžbini kralja Milana Obrenovića. Ova slika koja se danas nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu, toliko puta je reprodukovana da je u svesti naroda urezana kao autentični prikaz tog značajnog istorijskog događaja za srpski narod.
Veoma značajna istorijska slika usledila je oko 1900. kao porudžbina vlade kraljevine Srbije za Svetsku izložbu u Parizu (1900.). Bilo je to Krunisanje cara Dušana u Skoplju za cara Srba, Grka i Bugara[2]. Izuzetan trud i rad umetnika bio je nagrađen zlatnom medaljom na izložbi u Parizu, ali i divljenjem kritike, kolega-slikara i publike.
Zatim još jedna sa sličnom temom: Ženidba cara Dušana sa Aleksandrom, sestom bugarskog cara, koja je bila izložena na Prvoj jugoslovenskoj umetničkoj izložbi u Beogradu, 1904. godine.
U ovom periodu Paja se bavio i crkvenim slikarstvom: izradio je ikonostas Saborne crkve u Novom Sadu i ikonostas crkve u Dolovu, naslikao je prizore iz života Svetog Save za Sabornu crkvu u Sremskim Karlovcima: Sveti Sava miri braću, Sveti Sava kruniše Prvovenčanog, Spaljivanje mošti Svetog Save. Takođe, Hristova beseda na Gori, Sveti kralj Milutin, Manastir Sopoćani, Arhiepiskop Danilo, Raspeće.

Od 1905. godine u stvaralaštvu Paje Jovanovića preovlađuje slikanje portreta. Svojom kičicom ovekovečio je vladare, političare, aristokrate, bankare, naučnike, umetnike...
Još u vreme svog boravka u Americi, 1902. naslikao je portret Mihaila Pupina, i njegove ćerke (portret gospođice Pupin).
Boraveći na crnogorskom dvoru, 1903., na poziv kralja Nikole, naslikao je jedan od svojih najmilijih likova, portret princeze Milice, zatim portrete prestolonaslednika Danila i kralja Nikole.
U Beču je slikao starog cara Franju Josifa i izradio čak devet njegovih portreta za razne austrijske ustanove.
Čini se, ipak, da je sa nešto više žara slikao portrete umetnika: slikara Simingtona, vajara Đoku Jovanovića.
Ali motiv kome je, bez svake sumnje, posvetio najviše pažnje, jesu ženski likovi: Gospođa Mirka, Gospođa Štraus, Gospođa Šink, Gospođa Hadson, Baronica Erlanger, Igračica Bergel, Gospođa Kaufman, Gospođa Doblin, Sofija Dunđerski, Teodora Dunđerski, i više portreta, najpre modela, a zatim njegove supruge Muni[3].
Slikanje žena za Paju je uvek značilo slikanje lepote. On, jednostavno, nije želeo da ih vidi ružne i stare. Čak i kada se radilo o ne baš tako lepim ženama, uvek se trudio da pronađe lepotu u njima. Mnogi likovni kritičari su mu zamerali zbog toga, i upućivali žestoke čak i zajedljive kritike. Ali on je ostao dosledan sebi i svojoj životnoj mudrosti: "Veština je naći lepotu".
Sa otpočinjanjem Prvog svetskog rata seli se u Ženevu gde je živeo od slikanja portreta poznatih i bogatih ljudi. U međuvremenu, odlučio je da se oženi mladom Bečlijkom, Herminom-Muni Dauber. Venčali su se 27. marta 1917. godine u Budimpešti. Muni je bila kći nastojnika kuće u kojoj je imao atelje (u Beču) i njegov dugogodišnji model. Prelepa mlada žena bila je njegovo nadahnuće i muza, koju je ovekovečio na mnogobrojnim portretima, a ona mu je bila potpuno odana i posvećena, do kraja života.
Po okončanju Prvog svetskog rata Paja neko vreme boravi u Beogradu, kada slika portrete članova vladajuće kuće Karađorđevića (kralja Aleksandra Karađorđevića, kraljicu Mariju Karađorđević[4]) i dekoriše kapelu na Dedinju.
Ubrzo se vraća u Beč gde najviše vremena provodi u svom ateljeu.

Paja je prvi put došao u Beograd 1910. godine, na poziv kralja Petra I. Utiske o svom prvom susretu sa gradom za koji će ostati vezan zauvek opisao je ovim rečima:
"Za malo dosade na granici - pregled carine i pasoša - bogato si nagrađen kada voz sa grmljavinom protutnji savski most, a Beograd u zraku jutarnjeg sunca, kao zlatom obasut pojavi se pret tobom... Ali, po svoj prirodi Beograd je jedinstven između dve silne reke, grad je sazidan na strmoj steni a na istoj visini sa gradom leži varoš sama, kao golemi zmaj. - Jest! sa gradom kao glavom i silnim trupom na grebenu".
I pored velike angažovanosti i posla na svim stranama sveta ovo je bio grad kome se uvek vraćao, na kraće ili duže vreme.
Pred Drugi svetski rat, 1939. g. odlučio je da napusti Beč i preseli se u Beograd. Tu je proveo teške godine okupacije i prve poratne godine. Iako već u dubokoj starosti i dalje je slikao.
Neprilike sa imiovinom u Beču naterale su ga da se tamo vrati 1950.g. Ali već iste te godine započeo je prepisku sa upravom Muzeja grada Beograda oko svoje likovne ostavštine i otvaranja Legata. Želeo je da ostavi svome gradu, kako je govorio "ono što bi vredelo čuvati" od njegovog rada i alata: štafelaje, slikarski alat, počete slike i skice, mape sa crtežima i reprodukcijama; kako bi se napravio jedan atelje-soba majstora, zanimljiva za gledaoce koji bi želeli više da saznaju o njemu, njegovom radu i delu.
Tako je, 1970. godine, otvoren Legat slikara Paje Jovanovića u kome su izložene umetnikove slike, lične stvari, skice, beleške, fotografije, dokumenti, mnogobrojna odlikovanja, medalje, diplome, priznanja. Na štafelaju stoji njegova poslednja slika: buket crvenih ruža.
Paja Jovanović umro je 30. novembra 1957. godine u Beču. Kao što je želeo, urna sa pepelom preneta je i položena da večno počiva u voljenom Beogradu.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Paja Jovanović Empty
PočaljiNaslov: Re: Paja Jovanović   Paja Jovanović Icon_minitime25/12/2009, 10:52 pm

Djela

RANjENI CRNOGORAC (1882.) ulje na platnu, 186×114sm (u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu)
MAČEVANjE (oko 1884.) ulje na platnu, 60,5×40,5sm (u Narodnom muzeju u Beogradu)
U ZASEDI (1884 - 1886.) ulje na platnu, 27,5×38sm (u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu)
ARBANAS (1884 - 1886.) ulje na dasci, 18×24,3sm (u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu)
ARNAUT S ČIBUKOM (1884 - 1886.) ulje na dasci, 36,5×43,5sm (u Narodnom muzeju u Beogradu)
IZDAJICA (1886.) ulje na platnu, 148×100sm (u Narodnom muzjeu u Beogradu
KIĆENjE NEVESTE (1886.) ulje na platnu, 135×96,5sm (u Narodnom muzeju u Beogradu)
BORBA PETLOVA (1920 - 1926.) ulje na platnu, 95×63sm, (u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu)
UMIR KRIVI (1889.) ulje na platnu, 137×95sm (u Galeriji matice srpske u Novom Sadu)
FUROR TEUTONIKUS (1889.) ulje na platnu, 86,6×62,2sm (u Narodnom muzeju u Beogradu)
SEOBA SRBA (1896.) ulje na platnu, 190×126sm (u [Narodnom muzeju u Pančevu [5]])
TAKOVSKI USTANAK (1898.) ulje na platnu, 190×125,5sm (u Narodnom muzeju u Beogradu)
MANASTIR SOPOĆANI (oko 1898.) ulje na platnu, 71,2×51,8sm (u Narodnom muzeju u Beogradu)
PROGLAŠENjE DUŠANOVOG ZAKONIKA[6] (oko 1900.) ulje na platnu 126×190sm (u Muzeju grada Beograda)
KRUNISANjE CARA DUŠANA (posle 1900.) ulje na platnu, 238×157sm (u Narodnom muzeju u Beogradu)
STEFAN DEČANSKI (oko 1900.) ulje na platnu, 20×41sm (u Narodnom muzeju u Beogradu)
RADE NEIMAR PRODAJE MODEL MANASTIRA MANASIJE (oko 1905.) ulje na platnu, 53,3×36,5sm (u Narodnom muzeju u Beogradu)
KRALj MILUTIN (1906-1912.) ulje na platnu, 131,5×201sm (u Sabornoj crkvi u Sremskim Karlovcima)
ARHIEPISKOP DANILO (1906-1912.) ulje na platnu, 121×200sm (u Sabornoj crkvi u Sremskim Karlovcima)
RASPEĆE (1919.) ulje na platnu, 174×275sm (u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu)
PORTRET SLIKARA SIMINGTONA (oko 1895.) ulje na platnu, 76,5×99sm (u Narodnom muzeju u Beogradu)
PORTRET VAJARA ĐOKE JOVANOVIĆA (1906-1908.) ulje na dasci, 19,6×25sm (u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu)
PORTRET MIHAILA PUPINA (1903.) ulje na platnu, 96×114sm (u Narodnom muzeju u Beogradu)
PORTRET GOSPOĐICE PUPUN (1903.) ulje na platnu, 80,5×103sm (u Narodnom muzeju u Beogradu)
ŽENA U RUŽIČASTOJ HALjINI (1904.) ulje na platnu, 62,3×117sm (u Narodnom muzeju u Beogradu)
PORTRET DR ŠENKA (1906.) ulje na platnu, 55×73sm (u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu)
PORTRET GOSPOĐE HADSON (1910.) ulje na platnu, 89×150sm (u Narodnom muzeju u Beogradu)
IGRAČICA BERGEL (oko 1913.) ulje na platnu, 92,5×126,5sm (u Narodnom muzeju u Beogradu)
GEDEON DUNĐERSKI (1916.) ulje na platnu, 115×221sm (u Narodnom muzeju u Beogradu)
SOFIJA DUNĐERSKI (1916.) ulje na platnu, 115×210,5sm (u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu)
TEODORA DUNĐERSKI (1916-1920.) ulje na platnu, 170×144sm (u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu)
PORTRET KRUNE BOGDANOVIĆ (1919.) ulje na platnu, 115×210sm (u privatnoj kolekciji Milana St. Markovića)
PORTRET NIKOLE PAŠIĆA (1922-1926.) ulje na platnu, 60,4×73sm (u Narodnom muzeju u Beogradu)
PORTRET SUPRUGE MUNI (1925.) ulje na platnu, 73×99sm (u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu)
AUTOPORTRET (posle 1930.) ulje na platnu, 29×46sm (u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu)
MARŠAL TITO (1947.) ulje na platnu, 100×150,5sm (u Narodnom muzeju u Beogradu)
MILOŠ, MARKO I VILA (oko 1906.) ulje na platnu, 33,5×53sm (u Narodnom muzeju u Beogradu)
DIJANA (1906-1908.) ulje na platnu, 77×68sm (u Narodnom muzeju u Beogradu)
KUPAČICA (1906-1908.) ulje na platnu, 40,5×50,5sm (u Narodnom muzeju u Beogradu)
CVEĆE (1942.) ulje na dasci, 30×40,2sm (u Narodnom muzeju u Beogradu)
CVEĆE (oko 1942.) ulje na dasci, 30,5×40,5sm (u Muzeju grada Beograda)
PORTRET KRALjICE MARIJE KARAĐORĐEVIĆ [7] (1925-1930.) ulje na platnu, 210×102sm (u Muzeju grada Beograda)
PORTRET MILUTINA MILANKOVIĆA [8] (1943.) ulje na platnu
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Paja Jovanović Empty
PočaljiNaslov: Re: Paja Jovanović   Paja Jovanović Icon_minitime25/12/2009, 10:53 pm

Paja Jovanović Jovanovic_Borba_petlova
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Paja Jovanović Empty
PočaljiNaslov: Re: Paja Jovanović   Paja Jovanović Icon_minitime25/12/2009, 10:55 pm

Paja Jovanović Paja_Jovanovi%C4%87-Krunisanje_Cara_Du%C5%A1ana

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Paja Jovanović Empty
PočaljiNaslov: Re: Paja Jovanović   Paja Jovanović Icon_minitime9/1/2010, 8:49 pm

Paja Jovanović Petlovi2

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Paja Jovanović Empty
PočaljiNaslov: Re: Paja Jovanović   Paja Jovanović Icon_minitime19/1/2010, 8:58 pm

Paja Jovanović Pajo_Jovanovic_-_Macevanje

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Paja Jovanović Empty
PočaljiNaslov: Re: Paja Jovanović   Paja Jovanović Icon_minitime21/1/2010, 8:38 pm

Paja Jovanović 1427


Dijana, 1908
ulje na platnu, 68x77 cm


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Paja Jovanović Empty
PočaljiNaslov: Re: Paja Jovanović   Paja Jovanović Icon_minitime13/2/2010, 8:35 pm

Paja Jovanović Arnaut_paja_jovanovic

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Paja Jovanović Empty
PočaljiNaslov: Re: Paja Jovanović   Paja Jovanović Icon_minitime19/6/2010, 9:09 pm

Paja Jovanović Paja_Jovanovi%C4%87-%C5%BDenidba_Cara_Du%C5%A1ana

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Paja Jovanović Empty
PočaljiNaslov: Re: Paja Jovanović   Paja Jovanović Icon_minitime11/9/2010, 11:41 pm

Paja Jovanović Jq53kk

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Paja Jovanović Empty
PočaljiNaslov: Re: Paja Jovanović   Paja Jovanović Icon_minitime17/10/2010, 6:41 pm

Paja Jovanović Paja_jovnovic

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Paja Jovanović Empty
PočaljiNaslov: Re: Paja Jovanović   Paja Jovanović Icon_minitime23/10/2010, 12:42 pm

Jednu od poslednjih zima slikar je proveo portretisusci Tita.
Rezultat tih dana pokazan je na izlozbi priredjenoj povodom stopedesetogodisnjice
njegovog rodjenja.
Januara 1947. godine Paja Jovanovic je pozvan da, kao slikar iz Srbije, s desetak
delova nekadasnje Jugoslavije portretise marsala Tita, predsednika drzave. Jovanovicu
je tada bilo 88 godina, dok su ostali iz grupe imali izmedju trideset i sezdeset.
On je svoja vrhunska dela naslikao krajem devetansetog ili pocetkom dvadesetog veka
- "Ranjenog Crnogorca", na primer, jos 1882. godine, "Kicenje neveste" cetiri godine kasnije,
prvu verziju "Seobe Srba" zavrsio je 1896. godine, a "Borbu petlova"1897. godine,
"Krunisanje cara Dusana" posle 1900. godine dok su mnogi iz grupe pozvanih da slikaju Tita tek
pocinjali da uzivaju u slavi.
Paju JOvanovica preporucio je Branko Sotra, prvoborac i tada sekretar Udruzenja likovnih umetnika
Srbije i priznati graficar, smatrajuci da u Srbiji nema boljeg portretiste od Paje Jovanovica.
Nova vlast, iako mozda nekome nije bilo po volji sto je Jovanovic portretisao i clanove omrazene kraljevske porodice Karadjordjevic, nije mogla a da ne prihvati Sotrin predlog za to sto je Jovanovicev ugled nadilazio nazore politike. Sigurno da nema te drzave, ma kakvih opredeljenja bila, koja ne bi zelela da se pohvali umetnikom kakav je bio Paja Jovanovic.
Uostaolom, ratne godine proveo je u Beogradu, u Bircaninovoj 28b, a ne u Becu gde je imao kucu i atelje,
nije ni izlagao niti se javno prikazivao, sto su sve razlozi zbog kojih je nova vlast u Beogradu mogla da bude sigurna u Jovanovicevu podobnost i privrzenost novom poretku.

Jovanovicev prijatelj Milutin Milankovic, veliki naucnik, nagovorio ge je da napise memoare
i on pristaje, u dobokoj starosti.Uspomene na vreme portretisanja Tita pocinje da belezi 19. decembra 1947. godine, uz napomenu da to cini posle duzeg vremena.
"Ove godine sam zimsko doba proveo radeci u Dvoru portret Marsala", kaze na pocetku ovo memoarske beleske i ne krije da mu je "bas bilo milo" sto su ga pozvali "na tu utakmicu, mada je nacin tog konkursa kao i nacin portretisanja apsurdan bio".
STa je smetalo velikom Paji Jovanovicu opisacemo kasnije, zato sto i on sam navodi prvo detaljeu kojima je uzivao.
Do Dedinja, do Titove rezidencije i nazad vozio se kolima u drustvu simpaticnih mladih
ljudi sto je njemu, usamljenom cici -kako sebe naziva- bila lepa razonoda.Tamo ih je cekala "lepa, bas dvorska ponuda ekskvizitne zakuske, delkatno ljutomersko i drugo vino, likeri i rakija i kafa".Uz sve te "udobne prilike na dvoru", lepoj uspomeni doprineo je i Tito, njegovo strpljenje tokom dosadnog poziranja svakog dana od deset sati do podne.
Sve ostalo bilo je nepovoljno. "Rad sam i nacin rada bio je apsurdan", seca se Paja Jovanovic.
Model, dakle Tito, bio je nepravilno postavljen:sedeo je u fotelji na platformi osvetljen samo s plafona, sto je, po Jovanovicu, "apsolutno neupotrebljivo za portret" zato sto su oci i usta sasvim neosvetljeni.Osim te tehnicke greske, Titova poza, nacin na koji je bio postavljen da sedi u fotelji, ostavljala je utisak nekog vrlo starog coveka na odmaranju.

Jovanovic se seca da je ovo mesto izabrao Becic (Vladimir, hrvatski slikar)
krasan, mio covek, dobar ucitelj a zacelo i dobar umetnik - ali ne portretista. Medjutim, s obzirom na to da su svi ostali pristali na takve uslove, pristao je i on, "kao peti tocak u kolima cutao, a kada su svi u kolu poceli da rade poceo sam i ja, bez nadezde uspeha, poceo sam da crtam".

Slikari su postavljeni u polukrug oko Tita, sto je Jovanovic uporedio s nacinom rada u skoli gde djaci pocetnici sede oko placenog modela.
"Video nisam nista stojeci daelko iza ostalih koji su bili postavili stafelaje i velka platna dok sam ja iza njih male skice iz ruke radio..Posle nekoliko dana rada bilo je jasno sta ko radi i kakav ce biti rezultat. "U oci mi je palo da su svi, kao po dogovoru, neku mrku blatnjavu boju pokazali - djacki radovi slabe skole." I Jovanovic
je odlucio: "Napravicu sasvim drugo od onoga sto vidim!" Odmah, cim se vratio kuci, poceo je da crta skice buduceg portreta. Na jednoj od njih nacrtao je Tita kako stoji pored pisaceg stola i na osnovu nje poceo da slika."RAdio sam gotovo sasvim iz glave, pa ipak sam bar toliko uspeo da sam sliku dovrsio, uramio i poslao u kabinet.

Slika koju je izradio Paja Jovanovic i poslao u Titov kabinet, nekoliko godina nakog toga predata je na cuvanje Narodnom muzeju u Beogradu. S tim da se ne sme izlagati. Ocenjena je kao nepodobne. Jovanovic je naslikao Tita u sivomaslinastoj
marsalskoj uniformi kako odlucno stoji pored pisaceg stola na kome je razastrta mapa Istre. Tito se pesnicom oslonio na sto, bas na mesto gde je na mapi Trst, odnosno zona B, kako se u to vreme nazivao taj deo granice Slovenije i Italije. Nakon drugog
svetskog rata taj deo je dodeljen Italiji, sto je u tadasnjoj Jugoslaviji izazvalo velike demonstracije.. Najpoznatija poruka bila je "Trst je nas" sto se velikim silama nikako nije dopalo. Tito nije uspeo da sacuva sporno podrucje, pa je naredjenje da se
Jovanoviceva slika cuva ali ne izlaze bilo sasvim razumljivo.


"Portret Josipa Broza Tita" bila je jedna od poslednjih slika Paje Jovanovica. Nedavno je pokazana na izlozbi (decembra 2009-februara
2010) priredjenoj povodom stopedestogodisnjice umetnickovog rodjenja, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu.


izvor-Politikin Zabavnik


____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Paja Jovanović Empty
PočaljiNaslov: Re: Paja Jovanović   Paja Jovanović Icon_minitime23/10/2010, 12:50 pm

Paja Jovanović Tito+1947

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Paja Jovanović Empty
PočaljiNaslov: Re: Paja Jovanović   Paja Jovanović Icon_minitime5/11/2010, 2:22 pm

Paja Jovanović 1445

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Paja Jovanović Empty
PočaljiNaslov: Re: Paja Jovanović   Paja Jovanović Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Paja Jovanović
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Slikari, vajari, fotografi- piše se u temama ispod naslovne :: Šta stvoriti bojama-
Skoči na: