Charles Bukowski (Čarls Bukovski)

Volsebna kletva

Nikada nisam volio da zivim na ulici i
klonio sam se corbe za bijednike, vojske spasa
i svih
takozvanih utocista.

bio sam tako jezivo mrsav da sam
kad se okrenem
jedva vidio svoju sjenku
pod bljestavim popodnevnim suncem.

nije mi bilo vazno, dokle god sam sto dalje od
gomile.

a cak je i na tom dnu bilo
uspjesne i neuspjesne
gomile.

ne mislim da sam bio umobolan
mada drugi
umobolni tako
misle

ali sada
mislim:
ako me ista spaslo
bilo je to izbjegavanje
gomile.

to je bila moja
hrana

i sada
je.

smjestite me u sobu sa vise od
3 covjeka
i odmah se ponasam
bolesno,
cudno.

jednom sam
cak pitao moju zenu: slusaj, mora da sam
bolestan. . . mozda bi trebalo da odem kod
psihijatra?

Isuse, rekao sam, mozda me izlijeci
i sto cu
onda?

samo me pogleda i
zaboravili smo
citavu
stvar.

Pesma u cast dame i po

Neki od kerova sto spavaju nocac
mora da sanjaju o kostima
i ja sanjam tvoje kosti
u mesu
a najbolje
u onoj tamnozelenoj haljini
i onim blistavim crnim cipelama
s visokom stiklom.
Vjecito si psovala kad pijes,
kosa ti opadala,
a ti htjela da eksplodiras
od onog sto te mucilo.
od trulih uspomena
na trulu proslost,
i na kraju si pobegla od njih,
u smrt,
ostavivsi me sa trulom sadasnjicom.
Mrtva si vec 28 godina,
a ipak te bolje pamtim
nego ma koju drugu.
Bila si jedina
koja je shvatala
uzaludnost naseg zivota.
Sve druge,bile su samo
nezadovoljne
trivijalnim sitnicama,
besmisleno se zdrale zbog besmislica.
Djejn, tebe je ubilo to
sto si previse znala.
Dizem pice
za tvoje kosti
o kojima ovaj ker jos uvek sanja.

Nasmijano srce

Tvoj zivot je tvoj zivot.
ne daj da utone u bolesnu vlagu
pokornosti.
budi na oprezu
uvijek postoje izlazi.
negdje ima svijetla.
mozda nema mnogo svijetla, ali
bolje i to nego
mrak.
budi na oprezu.
bogovi ce ti ponuditi
sanse.
spoznaj ih, ostvari ih.
ne mozes da pobijedis smrt, ali
mozes pobijediti smrt
u zivotu,
ponekad.
i sto cesce
to cinis
bice vise svijetla.
tvoj zivot je tvoj zivot.
znaj to dok ga
imas.
ti si cudo.
bogovi cekaju da uzivaju
u
tebi.

Bezobzirno


Noci u kojima se borish najbolje
su
kada je svo oruzzje upereno
na tebe,
kad svi glasovi
bljuju svoje uvrede
dok se san
gasi.

Noci u kojima se borish najbolje
su
kada razum
udara u samu bit,
kada trijumfalna kola
tame
okruzze
te.

Noci u kojima se borish najbolje
su
kada smeh ludih
ispunjava
prostor,
kada se poljubac smrti
vidi
kao ljubav.

Noci u kojima se borish najbolje
su
kada je igra
nameshtena,
kada gomila vrishti
za tvoju
krv.

Noci u kojima se borish najbolje
su
noci kao
ova
kada progonish na hiljade
nitkova iz
svoje glave,
kada ustajesh protiv
nemoguceg,
kada postajesh brat
nezznoj sestri radosti i

nastavljash dalje

bezobzirno.

ZVUK LJUDSKIH ŽIVOTA

Cudna toplina, vruće i hladne žene,
dobro vodim ljubav, ali ljubav nije samo
seks. mnoge žene koje sam upoznao su
ambiciozne, a ja volim da se izležavam
na velikim udobnim jastucima u tri
popodne, volim da gledam sunce
kroz lišće velikog žbuna napolju
dok spoljni svet
drži dalje od mene, to vrlo dobro znam,
sve one prljave stranice, i volim da se
izležavam, s trbuhom ka plafonu posle
vođenja ljubavi, dok sve navire:
tako je lako biti opušten - ako samo dopustiš,
to je sve što ti je potrebno.
ali žena je čudna, veoma je
ambiciozna - fuj! neću da prespavam dan!
samo jedemo! jebemo se! spavamo!
jedemo! jebemo se! spavamo!

draga, govorim joj, tamo napolju ljudi sada,
beru paradajz, grašak, čak i pamuk,
ljudi i žene umiru pod suncem
ljudi i žene umiru po fabrikama ni za šta,
za neku crkavicu...
čujem zvuk ljudskih života razderanih na
parčiće...
ti ne znaš koliko sreće
imamo...

ali ti si uspeo, kaže ona,
tvoje pesme...

moja ljubav izlazi iz kreveta.
čujem je u drugoj sobi.
pisaća mašina radi.

nije mi jasno zašto ljudi misle da su
napor i energija povezani sa
stvaranjem.

pretpostavljam da se to dešava i u stvarima
kao što su politika, medicina,
istorija ili religija.

okrećem se na stomak i ubrzo zaspim
s dupetom ka plafonu, za promenu.

Burning in water, Drowning in flame (1974)

MILIONERI

Vi
Bez lica
Bez ikakvog lica
Što se smejete ničemu –
Samo da vam kažem
Pio sam u sobama za bednike
S imbecilnim pijancima
Čiji je razlog bio jači
U čijim je očima još bilo svetlosti
Čiji su glasovi očuvali neku osećajnost,
I kad bi svanulo
Bilo nam je loše, ali nismo bili bolesni,
Bili smo dekintirani, ali nismo bili prevareni,
Legali smo na naše postelje i dizali se
U kasna popodneva
Kao milioneri.

Bezobzirno


Noci u kojima se borish najbolje
su
kada je svo oruzzje upereno
na tebe,
kad svi glasovi
bljuju svoje uvrede
dok se san
gasi.

Noci u kojima se borish najbolje
su
kada razum
udara u samu bit,
kada trijumfalna kola
tame
okruzze
te.

Noci u kojima se borish najbolje
su
kada smeh ludih
ispunjava
prostor,
kada se poljubac smrti
vidi
kao ljubav.

Noci u kojima se borish najbolje
su
kada je igra
nameshtena,
kada gomila vrishti
za tvoju
krv.

Noci u kojima se borish najbolje
su
noci kao
ova
kada progonish na hiljade
nitkova iz
svoje glave,
kada ustajesh protiv
nemoguceg,
kada postajesh brat
nezznoj sestri radosti i

nastavljash dalje

bezobzirno.

TE STVARI


Te stvari kojih se toliko drzimo
nemaju nista sa nama,
a mi imamo s njima
iz dosade ili straha ili zbog novca
ili iz maloumnosti;
nas krug i nasa sveca
postaju sve manji
toliko mali da to ne mozemo podneti,
bljujemo Ideju
i gubimo Centar:
sve sam vosak bez fitilja,
i vidimo imena koja su nekada znacila
mudrost,
kao znake u napustenim gradovima
i samo su grobovi stvarni.

NEKI LJUDI

neki ljudi nikad ne polude.
ja, ležim ponekad iza kauca
po tri-cetiri dana.
oni me nalaze tamo.
to je Heruv, kažu i
toce vino u moje grlo
trljaju moje grudi
škrope me uljima.

a onda, dižem se s rikom,
s tiradom gnjeva-
kunem njih i cijeli svijet
dok ih gonim preko
travnjaka.
mnogo mi je bolje,
sjedam za tost i jaja,
mumlam neku pjesmicu
odjednom dražestan kao
ružicasti
uhranjeni kit.

neki ljudi nikad ne polude.
kakve zaista užasne živote
oni vode.

Dok vetar duva

Dok vetar ponovo duva s mora
i zemlja je ukaljana razvratom i neredom
oprezno rukuj sabljom izbora,
upamti
ono što je možda bilo plemenito
pre pet stoleća
ili pre samo 20 godina
sada je
sve češće
zaludan posao.
tvoj život samo se jednom živi
istorija uvek ponovo
pravi budale od ljudi.
budi na oprezu, dakle,
od svakog naizgled plemenitog
čina
ideala
ili akcije,
bilo za ovu zemlju ili ljubav ili
Umetnost,
neka te ne povuče trenutak
ili lepota ili politika
što uvene kao odrezani cvet;
ljubav, da, ali ne kao bračna uvertira
i čuvaj se loše hrane i preteranog rada;
daj sebi vremena i pij koliko ti je potrebno
da održiš kontinuitet,
jer piće je oblik življenja
u kome se učesnik vraća po novu šansu
za život; osim toga
živi što više sam;
imaj decu ako se to desi
ali potrudi se da nemaš ništa s podizanjem
dece; ne uključuj se u sitne prepirke
ruke i glasa
osim ako tvoj dušmanin traži život tvoga tela
ili život tvoje duše; tada ubij,
ako moras; i
kada dođe vreme da umreš
ne budi sebičan —
shvati to kao besplatno putovanje -
pođi bez ikakve mrlje srama ili promašenosti
ne žali ni za čim
dok vetar duva s mora
i vreme teče dalje
zapljuskujući tvoje kosti blaženim mirom.










__________________

Nasmijano srce

Tvoj zivot je tvoj zivot.
ne daj da utone u bolesnu vlagu
pokornosti.
budi na oprezu
uvijek postoje izlazi.
negdje ima svijetla.
mozda nema mnogo svijetla, ali
bolje i to nego
mrak.
budi na oprezu.
bogovi ce ti ponuditi
sanse.
spoznaj ih, ostvari ih.
ne mozes da pobijedis smrt, ali
mozes pobijediti smrt
u zivotu,
ponekad.
i sto cesce
to cinis
bice vise svijetla.
tvoj zivot je tvoj zivot.
znaj to dok ga
imas.
ti si cudo.
bogovi cekaju da uzivaju
u
tebi.

Fusnota O Stvaranju Masa


Neki ljudi su mladi i nishta
vishe a
a neki ljudi stari i nishta
vishe
a neki ljudi ni stari ni mladi
i samo to.

i da muve nose
odecu
i sve zgrade izgore u
znatnoj vatri,
da se nebo zaljulja kao trbuh
striptizete
i sve atomske bombe
zaplachu,
neki bi ljudi bili mladi i nishta
vishe a
neki ljudi stari i nishta
vishe
a ostali bi bili isti
ostali bi bili isti.

ono nekoliko drukchijih
dovoljno brzo uklanja
policija, ili njihove majke,
njihova braca, ostali; i
oni sami.

sve shto ostaje ono je shto
vidish.

teshko je.

Cudo najkrace traje

znas
bilo je mnogo dobro
bilo je
bolje nego
bilo sta

bilo je kao
nesto
sto mozemo da
podignemo
drzimo
i onda se smejemo
zbog toga

bili smo na Mesecu
bili smo u jebenom Mesecu
imali smo ga

bili smo u vatri
bili smo u
beskrajnom ponoru
nigde nema takvog mesta

bilo je duboko
i
svetlo
i
visoko

primaklo se tako blizu
ludila
smejali smo se
bezumno

tvoj smeh
i
moj

pamtim kad su
tvoje oci
glasno rekle
volim
sada
dok se ovi zidovi
tako necujno
ljuljaju.

Idi na Tibet.
Jaši kamilu.
Čitaj bibliju.
Oboj cipele u plavo.
Pusti bradu.
Obiđi svet u papirnoj barki
Pretplati se na Saturday Еvening Post.
Žvaći samo levom stranom vilice.
Oženi se jednonogom ženom i brij se
pravim brijačem
Ureži svoje ime na njenu ruku.

Peri zube benzinom.
Spavaj ceo dan a noću se veri po drveću.
Budi monah i pij rakiji i pivo.
Drži glavu pod vodom i sviraj violinu.
Igraj trbušnjak pod ružičastim svećama.
Ubij svoga psa.
Kandiduj se za gradonačelnika.
Živi u buretu.
Razbij sebi glavu tomahavkom.
Sadi lale na kiši.

Ali nemoj da pišeš poeziju

Charles Bukowski, Prijateljski savet mnogim mladim ljudima..

Zagonetka

Moj komsija je dobar tip, ali me totalno
zbunjuje:
ustaje veoma rano, odlazi na posao;
njegova žena radi, imaju dvoje slatke dece;
predveče on stiže kući, ponekad vidim
decu, na trenutak i
ženu;
do 9 uveče sva svetla u njihovoj kući
pogašena su;
i njegovi se dani ponavljaju tako;
izgleda mi kao dovoljno inteligentan čovek
od preko 30 godina;
jedino objašnjenje za njegovu
šemu je da sigurno
uživa u svom
poslu
veruje u
Boga,
seks,
porodicu.

Ne znam zašto
ali tamo kod njih
večno očekujem iznenadni
lom prozora
očekujem krike i psovke
da vidim svetlo u 3 ujutro
da vidim
flaše u letu
ali već 5 godina
njegova je šema ostala
ista.
zato se
umesto njega
ja brinem za one druge stvari
koje ne verujem
da ih njegova žena
obožava:
"Henk, već sam
bezbroj puta mogla da zovem policiju,
ali nisam."

Ponekad
dođe mi da ja zovem
pubove zbog njih
ali mislim da pubovi
ne bi razumeli moje
optužbe.

Njihova crvena svetla
pale se i gase
bela lica u tamnoplavom:

"gospodine, nema
zakona
protiv toga što oni
čine..."

Neki ljudi su mladi i nishta
vishe a
a neki ljudi stari i nishta
vishe
a neki ljudi ni stari ni mladi
i samo to.

i da muve nose
odecu
i sve zgrade izgore u
znatnoj vatri,
da se nebo zaljulja kao trbuh
striptizete
i sve atomske bombe
zaplachu,
neki bi ljudi bili mladi i nishta
vishe a
neki ljudi stari i nishta
vishe
a ostali bi bili isti
ostali bi bili isti.

ono nekoliko drukchijih
dovoljno brzo uklanja
policija, ili njihove majke,
njihova braca, ostali; i
oni sami.

sve shto ostaje ono je shto
vidish.

teshko je.

Ako se desi nesto loše, piješ da zaboraviš;
ako se desi nešto lepo, piješ da proslaviš;
a ako se ništa ne dešava, piješ da bi se nešto dešavalo.

Ipak, čudno, najbolje pamtim ponedeljke, kad

su svi drugi počinjali svoju nedelju,

zaglavljeni u industrijskom snu, industrije

koja će ih ispljunuti

kad ne budu više

potrebni.



mi smo već ispljunuli sebe, ne verujući ni u šta

od toga, presekli smo pretnju dosadnih

vladara, bili smo jako blizu

slobode, bili smo milioneri ponedeljka i

izgubimo.



sedeći u tesnim sobama

smejući se, pričajući, pijući,

oboje takvi:

gotovo savršeni, gotovo svesni toga

ali ne sasvim, to bi pokvarilo čitavu

stvar – gotovo luđi od onog koji nas je

stvorio –

radili smo to što smo

radili.

Vidim na stotine ljudi dnevno
koji su sasvim odustali.
Na sve strane vidim one koji ne žude ni za čim,
osim hranom, krovom, i odećom,
usresredjeni samo na to,
bez snova.
Oni ne osećaju užas što ne vole
ili što nisu voljeni.

PRIJATELJSKI SAVET MNOGIM MLADIM LJUDIMA

Idi na Tibet.
Jaši kamilu.
Čitaj bibliju.
Oboj cipele u plavo.
Pusti bradu.
Obiđi svet u papirnoj barki
Pretplati se na Saturday Еvening Post.
Žvaći samo levom stranom vilice.
Oženi se jednonogom ženom i brij se
pravim brijačem
Ureži svoje ime na njenu ruku.

Peri zube benzinom.
Spavaj ceo dan a noću se veri po drveću.
Budi monah i pij rakiju i pivo.
Drži glavu pod vodom i sviraj violinu.
Igraj trbušnjak pod ružičastim svećama.
Ubij svoga psa.
Kandiduj se za gradonačelnika.
Živi u buretu.
Razbij sebi glavu tomahavkom.
Sadi lale na kiši.

Ali nemoj da pišeš poeziju.

OTKUD JA U IMENIKU?

muškarci zovu i pitaju me.
zar ste vi stvarno Čarls Bukovski,
pisac?

ponekad sam pisac, kažem,
najčešće ništa ne radim.

čujte, pitaju, sviđa mi se to
što pišete - imate li nešto protiv
da dođem sa destak piva?

možete ih doneti, kažem,
pod uslovom da vi ne ulazite...

kada me pozovu žene, ja kažem:
o, da - pišem, ja sam pisac,
osim što baš sada ne pišem.

glupo se osećam što vas zovem,
kažu, i bila sam iznenađena
kad sam vas pronašla u imeniku.

ima razloga za to, kažem,
nego, što ne svratite
na pivo?

neće vam smetati?

i one stižu
zgodne žene
uzornog uma, tela i oka.

često ne bude seksa
ali navikao sam na to
jer dobro je
jako je dobro samo ih gledati -
a ponekad me čak
posluži i neočekivana
sreća.

za čoveka od 55 koji nije spavao sa ženom
do svoje 23
i ne baš često do svojih 50
mislim da bi trebalo da ostanem
u telefonskom imeniku
sve dok ne dobijem onoliko
koliko i svaki prosečan muškarac.

naravno, moram da i dalje
pišem besmrtne pesme
ali inspiracija je tu.

Izigravanje

postoje samo dva čovjeka s kojima zaista
mogu biti u odnosu na ovom svijetu i
jedan je na svojoj samrtničkoj postelji
a drugi, dakle, njegova je žena
upravo pobjegla od njega.

i ja sjedim ovdje tipkajući
ove stvari
pijan
dok svako drugi u
susjedstvu
spava izuzevši
dva psa
što laju
na zvuk ovih
tipki.

čudno, mislim,
da su najbolji koje poznajem
u nevolji
dok su najgori
zdravi, spokojni i
uspješni;
oni su također iznimno
bešćutni
i smatraju sebe
mojim prijateljima.

ja nastavljam s tipkanjem ovih
pijanih pjesama
sjedeći u ovom stolcu
pušeći
previše
cigareta
i ne razumijem
ništa
i napokon
ne želim razumjeti.

samo pijem i
nabijam ove tipke da bih
nagnao pse
da odlaju
noć u svitanje.

cujem cak i planine
nacin na koji se smeju
plavim padinama
dole u vodi
ribe placu
i sva je voda
njihove suze.
slusam vodu
u propalim nocima
i tuga toliko raste
da je cujem u budilniku
postaje rucka na komodi
postaje papir na podu
postaje kasika za cipele
kartica od perionice
postaje dim cigarete
koji se penje
kapelom tajnih vijuga...

to malo znaci

sasvim mala ljubav
nije tako losa
ili sasvim mali zivot

ono sto se meri
je cekanje na zidove

rodjen sam za ovo

rodjen sam da mamim ruze
duz avenija mrtvih.

Kao što svako može da vam kaže, nisam baš dobar čovek. Ne znam pravu reč. Oduvek sam se divio lupežima, odmetnicima, kurvinim sinovima. Ne volim glatko izbrijane momke sa kravatom i dobrim poslićem. Volim očajnike, ljude razbijenih zuba, razbijenog duha i razbijene sudbine. Takvi me interesuju. Puni su iznenađenja i eksplozija. Volim i propale žene, pijane kurve što psuju, zarozanih čarapa i razmazane šminke. Zanimaju me perverznjaci, a ne sveci. Mogu da se opustim s klošarima, jer sam i sam klošar. Ne volim zakone, morale, religije, pravila. Ne volim da me oblikuje društvo...

Carls Bukovski – “Djavo je bio vruc”

Sada me cesto zovu
telefonom.
svi ti pozivi su slicni.
"jeste li vi Carls Bukovski, pisac?"
"da", kazem.
a oni mi govore
kako razumeju ono sto pisem
i neki od njih su pisci
ili bi voleli da pisu
a rade dosadne i
odvratne poslove
i ne mogu da gledaju
svoju sobu
stan
zidove
te noci -
zele da pricaju s
nekim
i ne veruju
da im ne mogu pomoci
da ne znam reci
ne veruju
da se i sada cesto
previjam u sobi
hvatam se za utrobu
i govorim
"Isuse Isuse Isuse,
zar opet!"

Ne veruju
da su nevoljeni ljudi
ulice
samoca
zidovi
isto tako i moji.
i kad spustim slusalicu
misle da cuvam svoju tajnu.

ne pisem iz nekog saznanja.
kad zazvoni telefon
i ja bih hteo da cujem reci
od kojih bi mi bilo
lakse.

zato je moj broj u imeniku.

MILIONERI


vi

bez licá

bez ikakvih licá

što se ničemu ne smijete -

dozvolite da vam samo ovo kažem:

pio sam u sobama bijednika,

sa imbecilnim pijancima

čiji su razlozi bili i veći od vaših

u čijim je očima bilo svjetlosti,

čiji su glasovi očuvali neku osjećajnost,

i kada bi svanulo jutro,

bilo bi nam loše, ali nismo bili bolesni,

bili smo dekintirani, ali ne i prevareni,

lijegali bismo u naše postelje i dizali se

u kasno popodne

kao milioneri.

NE SVRAĆAJTE, ALI AKO VEĆ SVRATITE...

Da, naravno, biću tu ako nisam napolju
ne kucajte ako su svetla pogašena
ili ako čujete glasove ili
možda čitam Prusta
ako neko proturi Prusta ispod mojih vrata
ili neku od njegovih kostiju za moju čorbu
i ne mogu da vam zajmim novac ni
telefon
ili ono što je ostalo od mojih kola
mada možete dobiti novine od juče
staru košulju ili sendvič sa salamom
ili prespavati na kauču
ako ne vrištite noću
i možete da pričate o sebi
to je tako normalno;
teška vremena pritiskaju sve nas
osim što se ja ne trudim da stvorim porodicu
da pošaljem decu na Harvard
ili kupim lovište,
ne ciljam visoko
samo pokušavam da ostanem živ
još malo,
i zato, ako ponekad kucate
i ja se ne javim
a unutra nema žene
možda sam slomio vilicu
i tražim neku žicu
ili lovim leprtire u
mojim tapetima,
mislim, ako se ne javim
nisam se javio, a razlog je
što još nisam spreman da vas ubijem
ili vas zavolim, ili vas čak prihvatim
to znači da ne želim da razgovaram
zauzet sam, lud sam, milo mi je
ili možda pletem omču;
i zato, ako su svetla čak i upaljena
i čujete zvuke
kao disanja ili molitve ili pevanja
radija ili kotrljanja kockica
ili kucanja na mašini -
odlazite, nije pravi dan,
noć, čas;
to nije ignorisanje neučtivosti,
ne želim da ikoga povredim, čak ni bubu
ali ponekad skupljam dokaze one vrste
za koju treba malo razvrstavanja,
a vaše plave oči, recimo plave
i vaša kosa, ako je imate
ili vaše misli - one ne mogu da uđu
dok uže nije isečeno ili vezano u čvor
ili dok se ne obrijem u
novim ogledalima, dok svet
ne stane ili se otvori
zauvek.

Sve

mrtvima ne treba
aspirin ili
žalost,
pretpostavljam.

ali možda im treba
kiša.

ne trebaju im cipele
već mesto za
hodanje.

ne cigarete,
govore nam,
već mesto da
izgore.

ili su prostor i mesto za
letenje
možda isto.

mrtvi ne trebaju
mene

niti me trebaju
živi.

ali mrtvi možda trebaju
jedni
druge.

u stvari,
mrtvima možda treba
sve što i nama
treba
a treba nam tako puno,
kad bismo samo znali
šta je to.

to je
verovatno
sve

i svi ćemo
verovatno umreti
pokušavajući da
dođemo do
toga

ili umreti

zato što
nismo došli do
toga.

nadam se
shvatićete da sam
kada umrem

dobio
najviše
moguće.


Čarls Bukovski