LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Mikenska umjetnost

Ići dole 
AutorPoruka
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Mikenska umjetnost Empty
PočaljiNaslov: Mikenska umjetnost   Mikenska umjetnost Icon_minitime14/1/2010, 8:06 pm

MIKENA

Микена (старогрчки: Μυκήναι, Грчки: Μυκήνες), је археолошко налазиште у Грчкој, које се налази око 90 km југозападно од Атине, на североисточном делу Пелопонеза.
У другом миленијуму п. н. е. Микена је била један од најважнијих центара грчке цивилизације, војно утврђење које је доминирало великим дело јужне Грчке. Период грчке историје од 1600. п. н. е. до око 1100. п. н. е. назива се микенским периодом.
Иако су тврђаву сазидали Грци, сматра се да назив није грчки, већ је вероватно предгрчко име које су они наследили од претходних насељеника. Предгрчки језик је остао непознат, а нема посебних доказа да је припадао индоевропским језицима.
Верује се да је акропољ или "високи град" Микене утврђен у раном 15. веку пне, на основу једног пронађеног гроба из тог периода. Око 1350. п. н. е. утврђење акропоља и околна брда поново су сазидана у "киклопском" стилу зато што су блокови стена били тако огромни тако да се у каснијим вековима веровало да су их градили једнооки дививи познати као Киклопи. Унутар ових зидина, од којих делови још постоје, изграђене су монументале палате.
У каснијим периодима Микенци нису сахрањивали своје краљеве у гробовима, а уместо тога су градили огромне кружне гробнице налик на кошнице зване "толоси". Највећу до њих пронашао је немачки археолог Хајнрих Шлиман. Он није схватио да је у питању гробница већ га је назвао Атрејева ризница.
Најпознатији микенски споменик су Лавља врата, која су сазидана око 1250. п. н. е.. У то време Микена је била напредан град, чија се политичка, војна и економска моћ ширила чак до Крита, Пила на западном Пелопонезу и до Атине и Тебе. Међутим, до 1200. п. н. е., моћ Микене је опадала да би у 12. веку потпуно пропала. То се традиционало приписује дорској инвазији Грчке са севера, иако неки историчари данас сумњају да се таква инвазија догодила.

Сећање на микенску моћ одржало се у грчкој мисли у каснијим вековима, општепознато као "грчки мрачни век". У еповима каснијих Грка, нарочито Хомеровој Илијади и Одисеји, сачувана су сећања на микенски период. У Хомеровом епу Агамемнон, краљ Микене, био је вођа Грка у Тројанском рату.
У раном класичном периоду, Микена је поново била настањена, мада никад није повратила ранију моћ. Микенци су се борили у Термопилском кланцу и код Платеје за време Грчкоперсијских ратова. Године 468. п. н. е., ратници из Арга су заузели Микену и протерали њено становништво. У хеленистичком и римском периоду, рушевине Микене биле су само туристичка атракција (као што су и сада). Изграђен је мали град који је служио потребама туриста. У каснијем римском периоду град је напуштен.

Археолошка ископавања

Прва ископавања Микене вршио је грчки археолог Питакис 1841. Он је пронашао и обновио Лавља врата. Године 1874. Шлиман је извршио комплетно ископавање. Шлиман је веровао у историјску тачност Хомерових прича па ја на тај начин и тумачио налазиште. Он је пронашао древну краљевску гробницу са краљевским скелетом и спектакуларним погребним предметима. Када је пронашао златну посмртну маску у једној од гробница, узвикнуо је "Гледате Агамемново лице!"

Од Шлиманових дана многа научна ископавања у Микени су вршили углавном грчки археолози али и Британска школа у Атини. Акропољ је откопан 1902. а околна брда су методолошки истраживана у каснијим ископавањима.
Данас је Микена, један од кључних градова европске цивилизације, популарно туристичко одредиште, на пар сати вожње од Атине. Налазиште је добро очувано, тако да и данас рушевине "киклопских" зидина и палата на акропољу изазивају дивљење туриста, нарочито ако се има на уму да су изграђене хиљаду година пре споменика класичне Грчке.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Mikenska umjetnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Mikenska umjetnost   Mikenska umjetnost Icon_minitime14/1/2010, 8:08 pm

Mikenska umjetnost 800px-Mycenae_lion_gate_detail_dsc063849a7
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Mikenska umjetnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Mikenska umjetnost   Mikenska umjetnost Icon_minitime14/1/2010, 8:09 pm

Mikenska umjetnost 800px-Mycenae_lion_gate_dsc06382d56

Lavlja kapija
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Mikenska umjetnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Mikenska umjetnost   Mikenska umjetnost Icon_minitime14/1/2010, 8:10 pm

Mikenska umjetnost 800px-MykeneTreasureofAtreustholosd1e

Ulaz u Atrejevu grobnicu
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Mikenska umjetnost Empty
PočaljiNaslov: Mikenska umjetnost   Mikenska umjetnost Icon_minitime16/1/2010, 8:37 am

Mikenska umetnost se razvijala na jugoistočnoj obali Grčke, istovremeno sa Kritskom kulturom novih palata. Centar Mikenske civilizacije bio je u gradu Mikeni na severnom Peloponezu, odakle su Mikenci počeli kolonizaciju grčkih ostrva i unutrašnjosti, delova maloazijske Sicilije. Posle uništenja Knososa i minojske civilizacije, Mikena je postala najveća trgovačka i vojna sila na Egejskom moru. Zbog izuzetne važnosti ove kulture, period grčke istorije između 1600. i 1100. godine pne naziva se Mikenskom.

Arhitektura

Posle 1300. p. n. e. nastaje intenzivna graditeljska aktivnost u Mikeni i njenim kolonijama. Oni su oko svojih gradova i palata podizali snažne odbrambene bedeme od velikih, grubo tesanih kamenih blokova zidanih bez maltera. Ovi bedemi su svojom impozantnom debljinom (od 7 do neverovatnih 17 metara) do te mere impresionirali stare Grke da su ih u kasnijim vremenima nazvali kiklopskim. Verovali su da su ih podigli jednooki divovi Kiklopi. Najopznatiji ostatak takvih bedema je Lavlja kapija.
Centralni motiv mikenskih palata je bila kreljevska dvorana za audijencije, tzv. megaron - pravougaona dvorana sa okruglim ognjištem u sredini. Iz megarona se kasnije razvio grčki hram. Nema monumentalnih skulptura, ali ima puno savršeno izrađenih predmeta sitne plastike - nakita, oruđa, posuđa. Možda je ova umetnost damo dekadencija Minojske umetnosti, isti su oblici i kolorit, ali su oblici tvrđi.


Lavlja kapija


Lavlja kapija (oko 1250. p. n. e.) je kapija u sačuvanom fragmentu kiklopskog bedema. Iznad nadvratnika zid je napravljen u vidu trouglaste konstrukcije, čime se olakšava pritisak od zida iznad. to ingeniozno rešenje je zamenilo luk, koji Mikenci nisu poznavali. (Sličan princip su koristili i stari Egipćani). Unutar te konstrukcije smešten je neobičan kameni reljef sa lavovoma, koji podseća na čuvare vrata u asirskoj arhitekturi.
Skromni grobovi iz perioda 2000. p. n. e. dali su samo nešto jednostavne grnčarije i poneki komad bronzanog oružja. Oko 1600 godine p. n. e. javljaju se duboke grobnice u vidu okna, a malo kasnije i konične kamene komore – košnice npr. Atrejeva riznica. U njima je nađeno veoma mnogo predmeta za ličnu upotrebu: posude za piće, nakit, oružje, maske i sl. dobrim delom zlatnih i izvrsno zanatski izrađenih. Iako nisu nađene pretpostavlja se da je postojala bogata dekorativna šema zidnih slika i plastičnih ornamenata u kraljevskoj dvorani za audijencije.
Atrejeva riznica je zapravo pogrešan naziv za Atrejevu grobnicu, koja se nalazi izvan palate i usčena je u padinu brega. Ulaz, dromos, bio je dugačak 35 metara, takođe usečen u breg. Između hodnika i groba nalazila su se vrata, koja su bila oivičena ornametnovanim stubovima, koji su slični stubovima u kritskim palatama, iznad kojih se nalazio arhitrav, a sastrane su se nalazile predstave dva lava. Prostor je ukrašen rozetama, spiralnim ornamentom i crvenim porfirom. Unutrašnjost riznice je bila podeljena na dve prostorije, od kojih je veća služila kultu, a u manjoj je smešten pokojnik. Građevina je još tokom starog veka bila poharana.
Sličnost između Mikene i Krita ogleda se u nepostojanju sakralnih objekata. Izgleda da su i Mikenci održavali obrede na otvorenom ili malim oltarima u sklopu palata. Najbliže religijskoj temi jeste mala grupna figura "Tri božanstva"

Slikarstvo


Slikarstvo očigledno vuče korene iz minojskog slikarstva, ali postoje bitne razlike. Ponovo se pojavljuje geometrizacija, koja je bila prisutna u ranijim periodima, crtež je oštar a figura sputanija. Motivi i sadržaj slika i kompozicija uziman je iz života, prikazane su zabave i igre mladih, lov, vežbe akrobata, igre sa bikovima... Ženski lik predstavljen je slično kao u kritskom slikarstvu, u dugačkim, zvonastim, bogato ornamentisanim skuknjama, obnaženih grudi. Likovi su prikazani u profilu, a oko - en face.

Najznačajnija dela su:

Žena nosi ploču, Tirinis
Freska oslikana čvrstom kontinuiniranom linijom. Žena nosi karirane pantalone. Figura je sputana, zapeta. Prikazana je frontalno sa pokušajem skraćenja.
Vaza ratnika, 1200. p. n. e.
Sačuvan je samo fragment, koji prikazuje ratnike u povorci.

Reljef

Reljef se takođe jako oslanja na minojsko nasleđe, ali su Mikenci radili prvenstveno u kamenu. Veština umetnika ove epohe ogleda se i na izuzetnim reljefima na zlatnim posudama, poput rada na Peharima iz Vafija (1400. p. n. e.). Jedan predstavlja čoveka koji pokušava da uhvati bika mrežom i da ga pripitomi, a drugi pripitomljenog bika. Rađeni su tehnikom iskucavanja u zlatu. Jaka je sličost figura onima sa minojske vaze žetelaca, a bika sa freske sa toreadorom. Tema je originalno mikenska - Minojci nisu prikazivali toliko svakodnevne događaje.

Vajarstvo

Mikenski umetnici nisu obraćali veliku pažnju na okruglu plastiku, jer je celokupno shvatanje života bilo više usmereno ka lepoti boje nego strukture. Umetnici su pravili šematizovane terakote, koje najčešće prikazuju adornate.

Najznačajnija dela:

Tri božanstva (1550. – 1400. p. n. e.), od slonovače, prikaz su dve ženske figure i deteta. Suptilnost figure, neusiljenost pokreta i izraza dovodi je u vezu sa minojskim freskama. Javlja nežna igra pokreta i prisno ljudsko osećanje, koji nemaju paralele u jednoj ranijoj umetnosti.
Zlatna maska iz Trebeviša, 6. p. n. e. nađena je u Mikeni, u grobnici Atrida. To je posmrtna maska izrađena od zlatnog lima, koji je presovan na licu pokojnika. Maska podseća na posmrtne maske egipatskih faraona.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Mikenska umjetnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Mikenska umjetnost   Mikenska umjetnost Icon_minitime16/1/2010, 8:38 am

Mikenska umjetnost 359px-Mycenaean_Woman_1
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Mikenska umjetnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Mikenska umjetnost   Mikenska umjetnost Icon_minitime16/1/2010, 8:44 am

Mikenska umjetnost 491px-NAMA_Mycs_bouclier_1
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Mikenska umjetnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Mikenska umjetnost   Mikenska umjetnost Icon_minitime21/3/2010, 5:43 pm

Mikenska umjetnost Treasure_of_Atreus

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Mikenska umjetnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Mikenska umjetnost   Mikenska umjetnost Icon_minitime14/8/2010, 10:48 pm

Mikenska umjetnost 593px-MaskAgamemnon

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Mikenska umjetnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Mikenska umjetnost   Mikenska umjetnost Icon_minitime28/12/2010, 9:27 pm

Mikenska umetnost

Mikenska umjetnost 300px-NAMA_Myc%C3%A8nes_bouclier_1

Fragment zidnog slikarstva iz Mikene

Mikenska
umetnost se razvijala na jugoistočnoj obali Grčke, istovremeno sa
Kritskom kulturom novih palata. Centar Mikenske civilizacije bio je u
gradu Mikeni na severnom Peloponezu, odakle su Mikenci počeli
kolonizaciju grčkih ostrva i unutrašnjosti, delova maloazijske Sicilije.
Posle uništenja Knososa i minojske civilizacije, Mikena je postala
najveća trgovačka i vojna sila na Egejskom moru. Zbog izuzetne važnosti
ove kulture, period grčke istorije između 1600. i 1100. godine pne
naziva se Mikenskom.


Arhitektura

Posle 1300. p. n. e.
nastaje intenzivna graditeljska aktivnost u Mikeni i njenim kolonijama.
Oni su oko svojih gradova i palata podizali snažne odbrambene bedeme od
velikih, grubo tesanih kamenih blokova zidanih bez maltera. Ovi bedemi
su svojom impozantnom debljinom (od 7 do neverovatnih 17 metara) do te
mere impresionirali stare Grke da su ih u kasnijim vremenima nazvali
kiklopskim. Verovali su da su ih podigli jednooki divovi Kiklopi.
Najopznatiji ostatak takvih bedema je Lavlja kapija.

Centralni
motiv mikenskih palata je bila kreljevska dvorana za audijencije, tzv.
megaron - pravougaona dvorana sa okruglim ognjištem u sredini. Iz
megarona se kasnije razvio grčki hram. Nema monumentalnih skulptura, ali
ima puno savršeno izrađenih predmeta sitne plastike - nakita, oruđa,
posuđa. Možda je ova umetnost damo dekadencija Minojske umetnosti, isti
su oblici i kolorit, ali su oblici tvrđi.

Lavlja kapija (oko
1250. p. n. e.) je kapija u sačuvanom fragmentu kiklopskog bedema. Iznad
nadvratnika zid je napravljen u vidu trouglaste konstrukcije, čime se
olakšava pritisak od zida iznad. to ingeniozno rešenje je zamenilo luk,
koji Mikenci nisu poznavali. (Sličan princip su koristili i stari
Egipćani). Unutar te konstrukcije smešten je neobičan kameni reljef sa
lavovoma, koji podseća na čuvare vrata u asirskoj arhitekturi.

Skromni
grobovi iz perioda 2000. p. n. e. dali su samo nešto jednostavne
grnčarije i poneki komad bronzanog oružja. Oko 1600 godine p. n. e.
javljaju se duboke grobnice u vidu okna, a malo kasnije i konične kamene
komore – košnice npr. Atrejeva riznica. U njima je nađeno veoma mnogo
predmeta za ličnu upotrebu: posude za piće, nakit, oružje, maske i sl.
dobrim delom zlatnih i izvrsno zanatski izrađenih. Iako nisu nađene
pretpostavlja se da je postojala bogata dekorativna šema zidnih slika i
plastičnih ornamenata u kraljevskoj dvorani za audijencije.

Atrejeva
riznica je zapravo pogrešan naziv za Atrejevu grobnicu, koja se nalazi
izvan palate i usčena je u padinu brega. Ulaz, dromos, bio je dugačak 35
metara, takođe usečen u breg. Između hodnika i groba nalazila su se
vrata, koja su bila oivičena ornametnovanim stubovima, koji su slični
stubovima u kritskim palatama, iznad kojih se nalazio arhitrav, a
sastrane su se nalazile predstave dva lava. Prostor je ukrašen rozetama,
spiralnim ornamentom i crvenim porfirom. Unutrašnjost riznice je bila
podeljena na dve prostorije, od kojih je veća služila kultu, a u manjoj
je smešten pokojnik. Građevina je još tokom starog veka bila poharana.

Sličnost
između Mikene i Krita ogleda se u nepostojanju sakralnih objekata.
Izgleda da su i Mikenci održavali obrede na otvorenom ili malim oltarima
u sklopu palata. Najbliže religijskoj temi jeste mala grupna figura
"Tri božanstva"

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Mikenska umjetnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Mikenska umjetnost   Mikenska umjetnost Icon_minitime28/12/2010, 9:27 pm

Slikarstvo

Slikarstvo očigledno vuče korene iz minojskog
slikarstva, ali postoje bitne razlike. Ponovo se pojavljuje
geometrizacija, koja je bila prisutna u ranijim periodima, crtež je
oštar a figura sputanija. Motivi i sadržaj slika i kompozicija uziman je
iz života, prikazane su zabave i igre mladih, lov, vežbe akrobata, igre
sa bikovima... Ženski lik predstavljen je slično kao u kritskom
slikarstvu, u dugačkim, zvonastim, bogato ornamentisanim skuknjama,
obnaženih grudi. Likovi su prikazani u profilu, a oko - en face.

Najznačajnija dela su:

* Žena nosi ploču, Tirinis

Freska
oslikana čvrstom kontinuiniranom linijom. Žena nosi karirane pantalone.
Figura je sputana, zapeta. Prikazana je frontalno sa pokušajem
skraćenja.

* Vaza ratnika, 1200. p. n. e.

Sačuvan je samo fragment, koji prikazuje ratnike u povorci.

Mikenska umjetnost 200px-Mycenaean_Woman

Mikenska umetnost - prikaz ženskog lika

Reljef

Reljef
se takođe jako oslanja na minojsko nasleđe, ali su Mikenci radili
prvenstveno u kamenu. Veština umetnika ove epohe ogleda se i na
izuzetnim reljefima na zlatnim posudama, poput rada na Peharima iz
Vafija (1400. p. n. e.). Jedan predstavlja čoveka koji pokušava da
uhvati bika mrežom i da ga pripitomi, a drugi pripitomljenog bika.
Rađeni su tehnikom iskucavanja u zlatu. Jaka je sličost figura onima sa
minojske vaze žetelaca, a bika sa freske sa toreadorom. Tema je
originalno mikenska - Minojci nisu prikazivali toliko svakodnevne
događaje.

Vajarstvo
Mikenski umetnici nisu obraćali veliku
pažnju na okruglu plastiku, jer je celokupno shvatanje života bilo više
usmereno ka lepoti boje nego strukture. Umetnici su pravili šematizovane
terakote, koje najčešće prikazuju adornate.

Najznačajnija dela:

* Tri božanstva (1550. – 1400. p. n. e.), od slonovače, prikaz su
dve ženske figure i deteta. Suptilnost figure, neusiljenost pokreta i
izraza dovodi je u vezu sa minojskim freskama. Javlja nežna igra pokreta
i prisno ljudsko osećanje, koji nemaju paralele u jednoj ranijoj
umetnosti.

* Zlatna maska iz Trebeviša, 6. p. n. e. nađena je
u Mikeni, u grobnici Atrida. To je posmrtna maska izrađena od zlatnog
lima, koji je presovan na licu pokojnika. Maska podseća na posmrtne
maske egipatskih faraona.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Mikenska umjetnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Mikenska umjetnost   Mikenska umjetnost Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Mikenska umjetnost
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Umetnost je ...- piše se u temama ispod naslovne :: Umetnost i sve vezano za nju-
Skoči na: