LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Tin Ujević

Ići dole 
AutorPoruka
Gost
Gost



Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime2/5/2008, 10:38 pm

Visoki jablani
Oni imaju visoka čela,vijorne kose, široke grudi;
od gromora njina glasa šuma i more se budi,
a kada rukom mahnu, obzori svijeta se šire
i bune, i prodiru u vis, u etire.

Ali, za svoju snagu oni su zahvalni patnji,
bijedi, sužanjstvu, gladi i njinoj crnoj pratnji.
Oni imaju snagu vjere što živi u smaku
i vrelo svjetlosti što tinja u mraku
i sunce u oblaku...

Oni imaju polet orlova, srčanih zračnih ptica,
oni poznaju pjesmu naših najdubljih žica,
za svijet u slobodi. za svijet u ljepoti,
ljudi svojih djela, djeca svojih ruku,
rođena u plaču, sazrela u muku.

Njina muška desna neprestano zida
dvore čovječanstva. Dom Prometeida !
I gdje tinja savjest, kao iskra sveta
oko njih se kupi orijaška četa
za slobodu prava

Ali u samoći njihova je glava
ispravna i čista povrh mračne rulje
gdje ih ne razumiju glupani i hulje,
kao vršak divnih, zelenih jablana,
režući do munje vedri obzor dana.

Tako, uistinu, do njih vode puti,
gdje se pojas rijeke u dolini sluti,
gdje se sitno cvijeće plavi, ruji, žuti;
nagnuti u ponor, nebeskoga svoda
dok crvena jesen drumovima hoda.

Mi stupamo bijelim dolom u tišini,
oni, sami, gordi, dršću u visini,
muče žednu zjenu ili revnu opnu;
što ne mogu, što ne mogu da nas u vis popnu.

Povrh njina vrška gdje se pjesme gnijezde
samo vile lete, ili bure jezde;
a nad njima sunca; samo zvijezde, zvijezde!

TIN UJEVIĆ
Tin Ujević 590247
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime2/5/2008, 10:40 pm

Notturno

Noćas se moje čelo žari,
noćas se moje vjeđe pote;
i moje misli san ozari,
umrijet ću noćas od ljepote.

Duša je strasna u dubini,
Ona je zublja u dnu noći;
Plačimo, plačimo u tišini,
Umrimo, umrimo u samoći.

TIN UJEVIĆ
Tin Ujević 590247
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime2/5/2008, 10:44 pm

Tin Ujević
Kako je teško biti slab,
Kako je teško biti sam,
I biti star, a biti mlad!
I biti slab, i nemoćan,
I sam bez igdje ikoga,
I nemiran, i očajan.
I gaziti po cestama,
I biti gažen u blatu,
Bez sjajne zvijezde na nebu.
Bez sjaja zvijezde udesa
Što sijaše nad kolijevkom
Sa dugama i varkama.
– O Bože, Bože, sjeti se
svih obećanja blistavih
što si ih meni zadao.
O Bože, Bože, sjeti se
I ljubavi, i pobjede
I lovora, i darova.
I znaj da Sin tvoj putuje
Dolinom svijeta turobnom
Po trnju i po kamenju.
od nemila do nedraga,
i noge su mu krvave,
i srce mu je ranjeno...



U ovoj gužvi, ovoj stisci
Bez oca i bez učitelja
Bio sam sam, a moji vrisci,
Svi, nose pečat mojih želja
I svakim slikom, svakim zvukom,
Dio sam svoje duše dao,
I strijeljao sam lakim lukom,
I gađao sam gdje sam znao.
______________________
Nisam li pjesnik, ja sam barem patnik
I katkad su mi drage moje rane;
Jer svaki jecaj postati će zlatnik,
A moje suze dati će đerdane.
– No one samo imati će cijenu,
ako ih jednom, u perli i zlatu,
kolajnu vidim slavnu obješenu,
ljubljeno dijete, baš o tvome vratu
Tin Ujević 590247
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime2/5/2008, 10:47 pm

Tin Ujević
Uhapšen u svojoj magli, zakopčan u svojem mraku, svako svojoj zvijezdi nagli, svojoj ruži, svojem maku. I svak žudi svetkovine djetinjastih blagostanja, sretne mrene i dubine nevinosti i neznanja. I na oblak koji tišti, i na munju koja prijeti, naša blaga Nada vrišti; biti čisti. Biti sveti. I kad nema Našeg Duha među nama jednog sveca, treba i bez bijela ruha biti djeca, biti djeca.
Tin Ujević 590247
Nazad na vrh Ići dole
Ptica

Ptica

Broj poruka : 524
Datum upisa : 17.04.2008

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime19/5/2008, 8:59 am

Igracka vjetrova


Pati bez suze, zivi bez psovke,
i budi mirno nesretan.
Taste su suze, a jadikovke
ublazit nece gorki san.
Podaj se pjanom vjetru zivota,
pa nek te vije bilo kud;
pusti ko listak nek te mota
u ludi polet vihor lud.
Leti ko lisce sto vir ga vije
za let si, duso, stvorena.
Za zemlju nije, za pokoj nije
cvijet sto nema korijena
Nazad na vrh Ići dole
Ptica

Ptica

Broj poruka : 524
Datum upisa : 17.04.2008

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime20/5/2008, 9:39 am

Zvijezde u visini

Ne ljubi manje koji mnogo ćuti
on mnogo traži, i on mnogo sluti,
i svoju ljubav (kao parče kruva
za gladne zube) on brižljivo čuva
za zvijezde u visini
za srca u daljini.
Ćutanje kaže: u tuđem svijetu
ja sanjam još o cvijetu i sonetu,
i o pitaru povrh trošne grede,
i o ljepoti naše svijetle bijede,
i u zar dana i u plavet noći
snim: ja ću doći, ja ću doći.
Nazad na vrh Ići dole
Ptica

Ptica

Broj poruka : 524
Datum upisa : 17.04.2008

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime20/5/2008, 9:45 am

IV

Miris ljepote struji u toj kosi,
njene su usne pune slatke varke,
njene su ruke drhtave i žarke,
ponor i plamen usred oka nosi.

— Ko hladna mana misao me rosi
na njezin pokret, a ko igra barke
sjećanje na te pune zjene jarke
kojima struje iskre i zanosi. —

— Mrzim te oči mračne i duboke,
kunem te noge pred kojima padam,
i altar tijela gdje u prahu ležim;

— božanska ženo, unuko visoke
pramajke Eve, pred tobom sam Adam,
i jer te volim, ja od tebe bježim. —

V

Ove su riječi crne od dubine,
ove su pjesme zrele i bez buke,
— One su, tako, šiknule iz tmine,
i sada streme ko pružene ruke.

Nisam li pjesnik, ja sam barem patnik
i katkad su mi drage moje rane.
Jer svaki jecaj postati će zlatnik,
a moje suze dati će đerdane.

— No one samo imati će cijenu,
ako ih jednom, u perli i zlatu,
kolajnu vidim slavno obješenu,
ljubljeno dijete, baš o tvome vratu.

VI

Je l' ikad čovjek omamljenim vinom
il kadom ruže crvene i strasne,
i bol, i razum umio da zgasne
ko ja moj jaz sa tvoga bića krinom?

Tvoja se ljubav čini violinom
sa četri žice, bezdnom pjesme jasne;
misli ti plave, nevine i krasne,
miomirisnim i čednim čeminom.

Od tvoje duše nebo počima,
a zvijezdu duha i veselje sjaja
ko simbol nosiš u tim očima.

Sa iskrom sunca i bokorom raja
ti čarno vladaš našim noćima
bez dara usne ili zagrljaja.

VII

Kad vidim njenu bijelu sliku
usred okvira svog prozora,
grudi mi trešte na muziku
beskrajnu, golu našeg mora.

I ja je vrebam kako čita
il neko tanko ruho veze
— a moja želja sva mahnita
ko drhtav listak gorske breze.

Groznica ište: Ti si ona
za koju mene rodi majka?
Molitvi mojoj cilj, ikona,
a mojoj mašti san i bajka?

Da svojim duhom tebi mogu,
a svojom usnom tvojoj rađi.
oprostio bih život bogu
i bio mlađi, ljepši, slađi.

VIII

Iz tvoga doma zijaju ovamo
ledena stakla sa nepovjerenjem,
a moje oči okrenute tamo
pilje sa željom, stravom, nestrpljenjem.

Sad poznam čamu neke stare kiše
i ravnodušni očaj šturih kuća;
no ova glava plamsa jošte više
i huđe praska ova krvca vruća.

Kakav su bezdan ova dva-tri metra
do tvoga lica što je nježnom svilom!
Vaj, teče kobni razmak jednog vjetra
međ mojim ognjem i tvojim profilom.

Da mi je mudro ostati na miru
bez želje tvojih cjelova i noći!
ne bih se bojo propasti u viru,
po kojem treba, ko po glavnji, proći!

IX

Božanska ženo, gospo nepoznata,
dokle, i kamo, mene misliš vući?
Hora je došla te ja moram tući
Zlatnim zvekirom na bešćutna vrata.

Od tvojih čari i od blijeska zlata,
od dvora strepim kuda imam ući,
a krto srce moralo bi pući
bez tvog osmješka, besmrtna Beata.

Dok sjaju sunca i blijedi mjeseci,
snatrim o zmaju ispred tvoga praga
i zlatnom klasju u toj mekoj kosi.

I preklinjem te: Nepoznata reci,
kakva te tuga iz daljine draga,
i još mi reci, gdje si, što si, ko si? —

X

Znaš da mi čežnja u čekanju sniva
da kroz jaz strave crni šaptač šapne;
ti pojmiš gordost kada volja zapne
i razum gdje se prepast svijeta sliva.

Ponos je zora moći, divna Diva,
on što plač priječi da u suzu kapne;
nek carsku dušu rulja na krst sapne,
odati neće tajne koje skriva.

Živjeti vrijedi zbog blijeska ljepote,
pa da nam borba svaku raskoš ote,
ni nisko rugo niti laska pasja

okaljat neće tvoje suho zlato,
ni ukrasti nam, blago bogodato,
suton što osmijeh lica tvog obasja.

XI

Blaženo jutro koje padaš
u svijetlom slapu u tu sobu,
već nema rane da mi zadaš,
počivam mrtav u svom grobu.

Možda ćeš ipak da potpiriš
pepelom iskru zapretanu —
jer evo, trome grudi širiš
čeznućem suncu, jorgovanu.

Dijeliš mi neke tihe slasti
kad o tvom zaru vidim knjige
na polici — i cijeli tmasti
vidik te sobe pune brige.

Za mene ipak nešto fali
u ovoj uzi bez raspeća,
na dragoj usni osmijeh mali,
u čaši vode kita cvijeća.

Blaženo jutro koje padaš
sa snopom svjetla u tu sobu,
već nema smrti da mi zadaš,
no vrati ljubav ovom Jobu.

1926
Tin Ujević 590247
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime20/5/2008, 9:57 pm

Vrucica od Zene


Jer je u visini misli ponizena,
ja bih htio njeno zlo da mi je tudje;
ali slabo tijelo, okaljano sudje,
krvav demon zelje, opsjena je Zena.

Srce mre u strasti, grijehom plamti zjena
od ploti mi nema pakao sto ludje.
San je spola dosta da mi bijesno udje
u sva uda ludost i na usta pjene

Kipi mi krvi putena bjesnoca,
znoj pohote bije s uzarena cela,
sve su misli pjanstvo, neba vrela hula

i, dok bludno zedjam
zabranjena voca, izgara u grcu
lomaca mog tijela,
zapaljena divljim
ilinstakom cula.

TIN UJEVIĆ
________________________________
"Ratniku svjetlosti ljubav je nasušna potreba"
Tin Ujević 590247
Nazad na vrh Ići dole
Ptica

Ptica

Broj poruka : 524
Datum upisa : 17.04.2008

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime26/5/2008, 10:26 am

Uhapšen u svojoj magli

Uhapšen u svojoj magli,
zakopčan u svojem mraku,
svako svojoj zvijezdi nagli,
svojoj ruži, svojem maku.

I svak žudi svetkovine
djetinjastih blagostanja,
sretne mrene i dubine
nevinosti i neznanja.

I na oblak koji tišti,
i na munju koja prijeti,
naša blaga Nada vrišti:
biti čisti. Biti sveti.

I kad nema Našeg duha
među nama jednog sveca,
treba i bez bijela ruha
biti djeca, biti djeca.

Tin Ujević
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime26/5/2008, 5:49 pm

Žene među kraljicama

Božanske žene, sva ljepota svijeta
i lavska gordost i plahota srne,
kroz vaše čari uzvišene cvjeta
u plave dane, i u noći crne.

I, kada stopom punom svetog mira
budite zemlji ritam svih otkrića,
slutim vas srcem plamenim svemira,
slutim i ištem tajnu vaših bića.

Svaka je od vas rođena da vlada,
i da za prijesto pruži mliječno dijete;
carice tijela, samo usnom sklada
i usnom želje pitam: što hoćete?

Ko će mi dati ključe vašeg čuda
i odgonetku vaše zagonetke?
Kakvo tajanstvo kriju vaša uda
i koje nade statue vam rijetke?

Božanske žene, što u snu i slavi
čekate zoru pravednih oltara,
pred vašim likom koljeno se savi,
a srce, zvučni plamen, već izgara.

Sunčane duše, zjeni poklonika
zaman vas skriva zločinačka tama;
pobožnu ljudstvu fali vaša slika,
jer vi ste Žene među Kraljicama
________________________________________________
"Ratniku svjetlosti ljubav je nasušna potreba"
Tin Ujević 590247
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime1/9/2008, 12:36 pm

ZAPIS NA PRAGU

Ove pjesme to nisam ja, iako sam ih ja napisao
Ovi jauci, to nisam ja, premda sam ih zbilja uzdisao.
Moj pravi život, ja sam samo disao.

Jer ja živim i kad pjesma umre. Ja živim i kad patnja mine.
Ima u meni nemira dragog, a ima i moje širine.
Ja puštam i drugog da govori za me.
A i sam govorim druge same.

Ja ne marim čovjek biti ako sam umio ljude bogovski reći.
O, ja. Ja sam od sebe i manji i veći.
O, ja.Moj drugi i moj treći.

Ja ne sanjam o sreći.No ne sumnjam o sreći.
Gle ovog dvojstva i trojstva moga:
ima u meni tmine,
no ima u meni i vedrine,
i moja divna sloga.

TIN UJEVIĆ
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime9/6/2009, 9:56 pm

MOLITVA ZA KORU KRUHA I ZDJELU LEĆE

I

Daj nam da jedemo svoju zdjelu,
pa makar leće, boba i pasulja.
Glad oblizuje siti prst od ulja,
a žig žalosti na našem je čelu
kad u tanjuru ogledamo ćelu.


Podaj nam svakog dana vruću zdjelu,
da ne trijebimo rakove sred mulja,
da siromašni ne budemo rulja,
da odahnemo, vedri, ko na selu.

I makar pili vodu tek na vrelu,
-potok je gori, i mutne vode strana-
i makar pili rosicu iz dlana,
nije ni crven pehar duši hrana:
daj našem srcu do ognjenog dana,
daj svakom od nas bolnu dušu zrelu.

Ubodi mudrost kao svetu strijelu.


II

Daj da nam, dok drače noge bodu,
veselje cvate ko ruža u hodu,
i našim znojem da se cvijeće kvasi,
a časnim žuljem da se snaga krasi.
I patnju daj nam, tek onda kad smo jaki,
toplinom srca da je savladamo,
i borbu s gadom i s rđom dan svaki,
netom smo kadri da im zavladamo.


Daj nam kažiput i moć da spomenemo
na sav glas sve dobro što u nama ruje,
da sebe i sve druge već opomenemo:
da se krepče čini što silnije se čuje.


A sami ćemo tada ostvariti
srce za ljubav kao kovčeg zgodni.
I za ljepotu srce će mariti,
ljubav za lijepo i za život plodni.

Jer svijet i mi po tebi smo srodni.


III


Daj nama svakog dana našu zdjelu,
pa makar jeli pasulj, puru, rižu,
i makar pili vodu tek na vrelu,
brojeći kapi što se k usni skližu
na međi šumskog puta slična križu.


Daj nam uvredu, da cio svijet vidi
da smo za pedalj viši, jer smo gordi,
a poniženje da nas jedva stidi,
kad blisne pravda slična britkoj ćordi.


I saspi tlapnje maglovitoj hordi
da raspršamo u većoj jasnoći
Dana te sjene uplašene Noći,
i daj nam i zlo, no samo radi dobra,
ukloni smrt, u bašti klizaj kobra.


Oprosti našem luku i krompiru,
ako nas hrane idealnom hranom,
jer za nas nebo blista na tanjiru
i krijepi crijeva zemnom, tamnom manom.


Oprosti našoj ljubavi kad zgriješi:
na kraju srdžbe kada nam se smiješi,
i kad mrzimo neprijatelja svoga
znaj da nas spaja muških ljudi sloga,
ne biti zao, no uman u snazi
i isporaviti pravicu na vazi.

I daj nam oštro oko što slog pazi.
Daj pravdu nama i neprijatelju,
dvije mrlje ulja u istomu zelju.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime13/6/2009, 10:14 pm

Noc u kojoj pljuste zvijezde


Nocas se zvijezde ore iz vjecna mira svoda.

Kamo se ruse zvijezde? Za lov im nemam mreze -
progutat ce ih eter i beskonacna voda.
Ruse se zvijezde u prostor svijeta bez ravnoteze.
Ko da ga veze?

Sto biva od mrtvih zvijezda? Idu u dim, u paru?

Nece li nove zore pojesti opca tama?
Nece li tkivo svijeta propasti u pozaru?
Ili ce zvijezde stici u ognjen sudar s nama?
Iskre, gdje je jama?

Gube se mahnite zvijezde u tajne svemirske rupe.

Ja molim pravo na najmanje parce meteora.
Da ove strasne vatre u lubanju me lupe,
da les moj plane u svetu lomacu odozgora,
smrt zvijezdanoga stvora.

Tin Ujevic
(1891 - 1955)

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime19/6/2009, 6:57 am

SVAKIDAŠNJA JADIKOVKA


Kako je teško biti slab,
kako je teško biti sam,
i biti star, a biti mlad!

I biti slab, i nemoćan,
i sam bez igdje ikoga,
i nemiran, i očajan.

I gaziti po cestama,
i biti gažen u blatu,
bez sjaja zvijezde na nebu.

Bez sjaja zvijezde udesa,
što sijaše nad kolijevkom,
sa dugama i varkama.

- O Bože, Bože, sjeti se
svih obećanja blistavih,
što si ih meni zadao.

O Bože, Bože, sjeti se
i ljubavi, i pobjede,
i lovora, i darova.

I znaj da Sin tvoj putuje
dolinom svijeta turobnom
po trnju i po kamenju,

od nemila do nedraga,
i noge su mu krvave,
i srce mu je ranjeno.

I kosti su mu umorne,
i duša mu je žalosna,
i on je sam i zapušten.

I nema sestre ni brata,
i nema oca ni majke,
i nema drage ni druga.

I nema nigdje nikoga
do igle drača u srcu
i plamena na rukama.

I sam i samcat putuje
pod zatvorenom plaveti,
pred zamračenom pučinom,

i komu da se potuži?
Ta njega niko ne sluša,
ni braća koja lutaju.

O, Bože, žeže tvoja riječ
i tijesno joj je u grlu,
i željna je da zavapi.

Ta besjeda je lomača
i dužan sam je viknuti,
ili ću glavnjom planuti.

Pa nek sam krijes na brdima,
pa nek sam dah u plamenu,
kad nisam krik sa krovova!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime22/6/2009, 6:06 pm

ODLAZAK - Tin Ujevic


U slutnji, u čežnji daljine, daljine;
u srcu, u dahu planine, planine.

Malena mjesta srca moga,
spomenak Brača, Imotskoga.

I blijesak slavna šestopera,
i miris kalopera

Tamo, tamo da putujem,
tamo, tamo da tugujem;

da čujem one stare basne,
da mlijeko plave bajke sasnem;

da više ne znam sebe sama,
ni dima bola u maglama.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime23/6/2009, 5:43 pm

HYMNODIA TO MOU SOMATI

Ne pjevam ni pjesmu sebi ni svoju hvalu
ni tužbu ni plač na rugobu.
Bez ponosa i sramljenja na kakvom vedrom žalu
promatram taj nagi lik, za duh tu vedru sobu.

Dijete, ne bijah jak, ali sam pregorio suze.
Jedva bijah zdrav, no odrekoh se tuge.
Ako mi svemirska mijena najbolje radosti uze,
plač i bahtanje ja ostavih za druge.

Znamenit je život ovoga važnoga crva,
no on se odrekao toliko slaboća.
Očaj i ludilo sebe to je mana prva,
a bolja vrlina sočnost i dodir mesa voća.

O moje tijelo! U tebi otkrih iskonsko trojstvo:
tvoju visinu, dužinu i širinu,
u tebi nađoh duh i dušu, moje svojstvo, mojstvo,
i u dnu njega nespokojstvo vječito, virovitu dubinu.

To što spaja te tri crte znači: Vrijeme,
četvrtu od protega u kojima se život kreće,
i jadnu zbilju stvaranja: ljudsko sjeme
po kojem porod i bivanje uvijek postaje veće.

O moje tijelo! I ti si čestica eterskoga mesa,
a tvoja građa predstavlja čudesnu zgradu kosti;
ne slavim te — no u tebi su i zvijezde i nebesa,
prah zemlje, sjaj sunca; sav život, pun i prosti.

To mnoštvo rada u ruci; te milje hoda u nozi;
te nade u očima; taj vulkan želje u boku;
te pseće gozbe u nosu; taj stas kom zavide bozi,
i ta epopeja svih žeđi i kretnja u kroku.

Pa ona zbirka pohlepa u djelatnome mozgu,
gdje u polusnu tiho šapuću prelesni pantuni,
i kiparevi prsti mijese po mekom vosku;
taj glavni grad radoznalosti, velegrad i katuni.

Pa ovi živci po kojima svemir svira;
pa ova pluća kojima bahato boštvo diše;
sve što bje i jeste i biva na grud se privi, nju dira,
ja jesam prah i život, i cijelost, i ništa više.


Evo takav sam, bog zora i mlijeka, i vrlo grešan,
čovjek koji od sanja kujem zbiljske izvorne slasti;
svih pogleda i opipa i osjećaja ješan,
sa živom trajnom čežnjom: u svijet strasti rasti


i biti ravan svemu, da bih, kad dođe hora,
prešao u ono Sve koje se u me slilo i zbilo,
i da bih tada, od leša bez kretnje i bez zbora,
od mene ništa, a ipak nešto dično bilo.


Ne veličam tu ljepotu ni sve strasti vrele
ni sve vode žive što krkljaju u vrelu,
nego, sijedi starac, slavim trpnje zrele
što su našle jesen u mom duhu zrelu.

Kad je tvoje djelo bilo svladati sve patnje,
sve zločine protiv tebe kroz godine duge,
ustrajati, žrtva svijeta, raspet sam, bez pratnje,
i opet se uzvinuti na obzore druge.


Boštva prirode od gline stvorila su čelik.
Istovetno tijelo, svjesno, blistaj božanskoga ruha.
Prolazan i treptav, no svojom stopom velik,
um svjetionik, taj hram volje, ova kula duha.

Slavim tvoj otpor, tvoju ustrajnost, tvoju snagu,
makar i snagu patnje, strpljivu patnju diva.
O moje tijelo! Ti silno još na grobnom pragu,
pa što si nego savjest i moćna duša živa ?

Pa što si nego izraz napokon budne svijesti
iznikle iz svih mračnih zakutaka svijeta,
iz svih mrtvih stanja stvari — jedinstvo svih česti
što ih atom na putu kroz kozmos u cjelini sreta?

O moje tijelo! Koliko smaknutih radosti,
koliko žrtvovanih sposobnosti i sila;
nerođeno da se kaje i da posti,
pa ipak, tako trajno i moćno, nešto zdrava i čila;

gordo protiv titana, razapeto i sveto,
izopćeno, zbiljsko; u smrti mlado slavlje,
o ti, u tuzi, u bolu, u borbi, u studeni ljeto,
slavim tvoje vječno i raspojasano zdravlje.

Koliko vrijedi darežljiva kapljica crvene krvi
koju muž raskošno proliva i nikada ne štedi,
koliko treptaj mozga i svaki žmarak što vrvi —
koliko? — nego koliko i život i vječnost vrijedi.

O moje tijelo! sprdnjo slučaja, hire vasione,
ti si mi prijevod kaosa i samovoljne tvorbe;
a što od tebe ostaje nakon lomače bone,
nosi još svjedočanstva te gorostasne borbe.

Bez sebičnosti osim da budeš potok vina,
grozd opojnosti ubran na berbi duša stvari,
pehar na stijeni gdje je Smrt sudbina
i krvožedni bozi zakonski jematvari.


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime12/7/2009, 6:19 pm

POBRATIMSTVO LICA U SVEMIRU


Ne boj se! Nisi sam! Ima i drugih nego ti

koji nepoznati od tebe žive tvojim životom.

I ono sve što ti bje, ču i što sni

gori u njima istim žarom, ljepotom i čistotom.



Ne gordi se! Tvoje misli nisu samo tvoje! One u drugima žive.

Mi smo svi prešli iste putove u mraku,

mi smo svi jednako lutali u znaku

traženja, i svima jednako se dive.



Sa svakim nešto dijeliš, i više vas ste isti.

I pamti da je tako od prastarih vremena.

I svi se ponavljamo, i veliki i čisti,

kao djeca što ne znaju još ni svojih imena.



I snagu nam, i grijehe drugi s nama dijele,

i sni su naši sami iz zajedničkog vrela.

I hrana nam je duše iz naše op�e zdjele,

i sebični je pečat jedan nasred čela.



Stojimo čovjek protiv čovjeka, u znanju

da svi smo bolji, medjusobni, svi skupa tmuša,

a naša krv, i poraz svih, u klanju,

opet je samo jedna historija duša.



Strašno je ovo reči u uho oholosti,

no vrlo srećno za očajničku sreću,

da svi smo isti u zloći i radosti,

i da nam breme kobi počiva na pleću.



Ja sam u nekom tamo neznancu, i na zvijezdi

dalekoj, raspredan, a ovdje u jednoj niti,

u cvijetu ugaslom, razbit u svijetu što jezdi,

pa kad ću ipak biti tamo u mojoj biti?



Ja sam ipak ja, svojeglav, i onda kad me nema,

ja sam šiljak s vrha žrtvovan u masi;

o vasiono! ja živim i umirem u svijema;

ja bezimeno ustrajem u braći.


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime19/7/2009, 9:36 pm

Vasionac


Sto glasova iz stotine grla,
iz dubine stostruke mi svijesti,
grmi, kliče: još me nije strla
teška žalost zatajanih vijesti.


Sto pjesama iz sto mojih vrela,
iz dubine stostruke mi vode,
šiknu, viknu: Nije me raspela
zarobljena boginja slobode.


Kliče, vapi duša mnogim umom,
buni se u grudi srce šire.
Dokle hodam pogaženim humom,
uskrsnut ću Asir i Misire.


Struje misli kao vir zelenca.
Pomiče se moja mrtva snaga.
Sebe motrim usred svoga zdenca,
uspravljam se usred sarkofaga.


Uske su mi ove male zemlje.
Kratke su mi moje bijele ruke.
Gorke su mi ove suhe žemlje.
Ja bih mog'o, Svijetlo, u hajduke.


Kroz ocean neba ja sam ronac
i u mrežu lovim mliječne staze,
Mjesečić i Sunčić, Vasionac.
Mene pravo samo zvijezde paze.


Borci viču: konja! A mornari: jedra!
A ja, opet glasom pomorkinja vila,
žudim samo plavet, Vasiona Njedra,
i ja vičem: krila! - krila, krila!


Pobratimstvo lica u svemiru
Ne boj se! Nisi sam! Ima i drugih nego ti
koji nepoznati od tebe žive tvojim životom.
I ono sve što ti bje, ču i što sni
gori u njima istim žarom, ljepotom i čistotom.


Ne gordi se! Tvoje misli nisu samo tvoje! One u drugima žive.
Mi smo svi prešli iste putove u mraku,
mi smo svi jednako lutali u znaku
traženja, i svima jednako se dive.


Sa svakim nešto dijeliš, i više vas ste isti.
I pamti da je tako od prastarih vremena.
I svi se ponavljamo, i veliki i čisti,
kao djeca što ne znaju još ni svojih imena.


I snagu nam, i grijehe drugi s nama dijele,
i sni su naši sami iz zajedničkog vrela.
I hrana nam je duše iz naše opće zdjele,
i sebični je pečat jedan nasred čela.


Stojimo čovjek protiv čovjeka, u znanju
da svi smo bolji, medjusobni, svi skupa tmuša,
a naša krv, i poraz svih, u klanju,
opet je samo jedna historija duša.


Strašno je ovo reći u uho oholosti,
no vrlo srećno za očajničku sreću,
da svi smo isti u zloći i radosti,
i da nam breme kobi počiva na pleću.


Ja sam u nekom tamo neznancu, i na zvijezdi
dalekoj, raspredan, a ovdje u jednoj niti,
u cvijetu ugaslom, razbit u svijetu što jezdi,
pa kad ću ipak biti tamo u mojoj biti?


Ja sam ipak ja, svojeglav, i onda kad me nema,
ja sam šiljak s vrha žrtvovan u masi;
o vasiono! ja živim i umirem u svijema;
ja bezimeno ustrajem u braći.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime26/7/2009, 7:23 pm

ŠTO ŠAPĆE VODOSKOK
I
Uveče kada po basenu
ne voze više ljuske djeca,
vodoskok svoju pjesmu snenu
ponovno s bolnim šumom jeca.

Iz starog parka rijetki ljudi
odlaze tiho: neće noću
čovjek da budnom nogom budi
san kipa, sjenu i samoću.

A tada romon vodoskoka
u oblaku od bijela praha
ispuni suzom oba oka
šetača koji nema daha.

I sanjar čuvši u tišini
turobne riječi bolnog mlaza
krije ih duši u dubini:
jer to je Tajna što mu kaza.

II
A jutrom drag i draga slute
magleni odraz svoj u vodi,
pa premda njine usne šute,
oči im kažu da im godi.

Vodoskok voli polutame
kada se ljubav parkom šeće
i kad u dvoje vidi same
dragane, i u kiti cvijeće.

Ljubavni par ga dugo sluša.
Znači: i za njih riječ imade
zamamnu koja srca kuša
i budi za dan nove nade.

Da li razumije srce sneno
riječ perle što se mlazom skliže?
Meni se čini. Jer se - eno -
odjednom dragi stisli bliže.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime24/8/2009, 8:42 pm

ZELENU GRANU S TUGOM ŽUTA VOĆA

Zelenu granu s tugom žuta voća
U kakvom starom spljetskom perivoju
Sanjarim s mirom dok se duša noća
I vlaga snova hvata dušu moju
Al čeznja drsće kao ptičje golo
Ko plava pjesma naglo prekinuta
Ko neko blijedo i beznadno kolo
Ko bosi prosjak na po' pusta puta
Sva ljubav moja usred ceste kisne
Moje je srce od sedam komada
Pod svakim mačem jedan plam da vrisne
Nad mojim dahom mramorna gromada
Tmurne se misli reska svjetla boje
Krv u moždane, mozak van da skoči
Nad mojim mrakom sijevaju tek tvoje
Tuđinska ženo, samilosne oči


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime4/9/2009, 6:46 pm

CESTITKA ZA RODJENDAN


1.


Na dan kada imah dvaesedam ljeta
u cvjetnom sjaju julskog perivoja
ko listak moje srce zatrepta
jer tebe srete, Izabrana moja.

Pleca mi kazu breme tvojih sjeta
a oci - ocaj sto ikad postoja
pokcerko Treceg Boga Parakleta
sa zvucnom dusom ticijih slavopoja

Niko mi nije reko tvoje ime
ni tvoju tugu preko parka pusta
ali neizbrisiv pecat Hjeronime

biljezi tvoja idealna usta
i ne znam ime, i ne znam prezime
al poznam bostvo usred hrama pusta.



2.

Na golo srce gazis stopalima
dok nudis Svijetlu umjetnicku glavu
i ti, sto vladas pjesnikovim snima
preovaploti vjecnu Vidosavu

Dostojna mira i veca od rima
sjajuc ovom horizontu plavu
donosis zlatno sunce drugih klima
i tvoju pjanu dusu mirisavu

I dokle dijelis gordi car pogleda
prosjackom ljudstvu carsku milostinju
tvoj vedri osmijeh kroz srca od leda

ko zora ruza u docnome inju
svu nasu staru misao izjeda
i potapa je u sinjem milinju.



____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime1/10/2009, 10:24 pm

XXXI


S ranom u tom srcu, tamnu i duboku,
s tajnom u tom trudnu i prokletu biću,
sa zvijezdom na čelu, sa iskrom u oku
gazi stazom varke, mrtvi Ujeviću;


smrt je tvoja ljubav pri svakome kroku,
smrt je u tvom iću, u tvojemu piću,
smrt je u tvom dahu, i u tvojem boku,
smrt, i smrt, i smrt u Nadi i Otkriću.


Što ti vrijedi polet u vlastitu čudu,
što ti vrijedi volja i voljenje slijepo?
Srce bije, pluće diše uzaludu;


gle, bez hvajde ljubiš sve dobro i lijepo;
kao sveli miris u razbitu sudu
pogiba u tebi pjev sto si ga tep'o.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime24/10/2009, 8:59 pm

Otkuda dolazi večer

Otkuda dolazi večer nego iz tamnih kuća.
Večer se skriva u škripavim ormarima.
Slabo se povjerava domarima.
I večer je sablast kao sjena pruća.

Otkuda dolazi zima nego iz hladnih soba.
Zime ne biva u vjetru i snijegu.
Ona je u brigama što se iz bora legu.
Zima dolazi iz jeze u duši roba.

Odakle dolazi patnja nego iz traženja.
Patnja je zrelo voće puno važenja.
U njoj su uvijek svježa traženja.
I patnja biva od nesnalaženja.

Odakle dolazi smrt nego iz pitanja.
Ona je sa zvijezda a zvijezde u vinskoj kupi.
I smrt je križ, a križ zaplet crta kupi.
A naša smrt probija iz skitanja.

Odakle dolaze magle nego iz pjesama.
Magle su tlapnje što su sišle samo
iz baruština sanja što jasno ne znamo,
nisu magle oštri mlaz iz česama.

Odakle idu večer, sjena, patnja, smrt i magla?
One idu iz nevida našem vidu,
one idu iz ponora prema svijetlom bridu,
one idu iz praznine drumom zadnjem zidu.

Idu.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime15/11/2009, 9:02 pm

OPIJEN I SAM

Danas je dan nežnosti, slobode,
pustio sam svoje zarobljene ptice
sa dlanova svaku ispraćam u svijet
da ih nebo kupa i očešlja let.
Sa mirisom mora primio sam dar
i oči su stekle modrog sjaja čar
da još uvek ne znam, opijen i sam
od prelijepog sna šta ću da ti dam.
Prisutan i bol, crven kao nar
Sav u vatri sna, sagoreće žar,
da ti sebe dam i osvojim više
ljepote za san od mirisa kiše.
Sad se plamen ne diže ko dim
i beskraj u tebi osvojiće mir.
Da ti u san žute iskre pružim
ja tonem u sebe i sunčani vir.
Ja u tebi ? Ti ne vidiš sebe.
Ući ću u more i postaću val,
i u školjki kad ostvarim tebe,
razbijem o hrid i natopim žal.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime10/1/2010, 10:25 pm

Ganutljive opaske

Prerano sam se rodio za ravnodušnost zemlje.
S vijekom moje duše umrle su gatke.
Našao sam istinu po svom srcu, a to je da su slatke
i patnje kad se u kutu mirna doma drijemlje.

Naučio sam ljubiti stvari sitne i nevažne.
I malenkost me o bitnom čaru uči.
Ja cijenim čašu vode i pogačice ražne,
a u dnu vode sna tek me oblak muči.

Ja cijenim na zemlji dobru jednostavnost
i nejasnoću, što je sunce od jasnoće.
Moja rijeka teče strujom zaboravnost,
daleko sam od kavge, tuče, zle riječi i sve zloće.

Od mene počinje era koja još ne poče.
Biti daleko, to je moja bit, i sebe skriti
u klupku borbe, mrtvac bez grobišne ploče
i bez potrebe, od milja, za se, na se suze liti.

Ima pod mojom kožom predragog Narcisa,
jer suviše je strasan naslijeđeni Adam.
I moja usna slasni eter sisa,
na crni usud nikad se ne jadam.

Još ću na kraju voljeti vrline
i pravi čovjek mene će da divi.
Jer gade mi se pljuvačke i sline
i shvaćam kad se prijateljski živi.

Prebolio sam strasti, pa i ljutu pizmu.
Prekužio sam gnjev na vjerolomstvo.
Prostosrdno se čudim vandalizmu.
Ja bivam mlađi. Svijete, ja sam tvoje potomstvo

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime15/7/2010, 10:54 pm

Pobratimstvo lica u svemiru

Ne boj se! Nisi sam! Ima i drugih nego ti
koji nepoznati od tebe žive tvojim životom.
I ono sve što ti bje, ču i što sni
gori u njima istim žarom, ljepotom i čistotom.

Ne gordi se! Tvoje misli nisu samo tvoje! One u drugima žive.
Mi smo svi prešli iste putove u mraku,
mi smo svi jednako lutali u znaku
traženja, i svima jednako se dive.

Sa svakim nešto dijeliš, i više vas ste isti.
I pamti da je tako od prastarih vremena.
I svi se ponavljamo, i veliki i čisti,
kao djeca što ne znaju još ni svojih imena.

I snagu nam, i grijehe drugi s nama dijele,
i sni su naši sami iz zajedničkog vrela.
I hrana nam je duše iz naše opće zdjele,
i sebični je pečat jedan nasred čela.

Stojimo čovjek protiv čovjeka, u znanju
da svi smo bolji, medjusobni, svi skupa tmuša,
a naša krv, i poraz svih, u klanju,
opet je samo jedna historija duša.

Strašno je ovo reći u uho oholosti,
no vrlo srećno za očajničku sreću,
da svi smo isti u zloći i radosti,
i da nam breme kobi počiva na pleću.

Ja sam u nekom tamo neznancu, i na zvijezdi
dalekoj, raspredan, a ovdje u jednoj niti,
u cvijetu ugaslom, razbit u svijetu što jezdi,
pa kad ću ipak biti tamo u mojoj biti?

Ja sam ipak ja, svojeglav, i onda kad me nema,
ja sam šiljak s vrha žrtvovan u masi;
o vasiono! ja živim i umirem u svijema;
ja bezimeno ustrajem u braći.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime18/7/2010, 7:41 am

Zelenu granu s tugom žuta voća

Zelenu granu s tugom žuta voća
U kakvom starom spljetskom perivoju
Sanjarim s mirom dok se duša noća
I vlaga snova hvata dušu moju

Al čeznja drsće kao ptičje golo
Ko plava pjesma naglo prekinuta
Ko neko blijedo i beznadno kolo
Ko bosi prosjak na po' pusta puta

Sva ljubav moja usred ceste kisne
Moje je srce od sedam komada
Pod svakim mačem jedan plam da vrisne
Nad mojim dahom mramorna gromada

Tmurne se misli reska svjetla boje
Krv u moždane, mozak van da skoči
Nad mojim mrakom sijevaju tek tvoje
Tuđinska ženo, samilosne oči


Tin Ujević

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime20/7/2010, 12:59 am

ZVIJEZDE U VISINI

Ne ljubi manje koji mnogo čuti,
on mnogo traži,i on mnogo sluti,
i svoju ljubav (kao parče kruva za gladne zube)
on brižljivo čuva
za zvijezde u visini,
za srca u daljini.

Ćutanje kaže:
u tuđemu svijetu
ja sanjam još o cvijetu i sonetu
i o pitaru povrh trošne grede,
i o ljepoti naše svijetle bijede,
i u žar dana i u plavet noći
snim: ja ću doći,
ja ću doći.


____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime27/7/2010, 11:49 pm

Uhapšen u svojoj magli


Uhapšen u svojoj magli,
zakopčan u svojem mraku,
svako svojoj zvijezdi nagli,
svojoj ruži, svojem maku.


I svak žudi svetkovine
djetinjastih blagostanja,
sretne mrene i dubine
nevinosti i neznanja.


I na oblak koji tisti,
i na munju koja prijeti,
naša blaga Nada vršsti:
biti čisti. Biti sveti.


I kad nema Našeg duha
među nama jednog sveca,
treba i bez bijela ruha
biti djeca, biti djeca.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime7/9/2010, 8:14 pm

Romar

Neću da bude imena
za mojih suza pakao
i čađu
moga krimena.

Ako sam često plakao,
svijetu sam grč sakrivao,
i
nisam duše takao.

Ako sam često snivao,
ja nisam sebe pojao,
i
nisam zvuk uživao.

Ja sam se sebe bojao
i zla sa mnogim
čarima,
i strah me skupo stojao.

I kad sam bos, s romarima,
po
golom trnu gazao,
ni mladima ni starima,

ja nisam rane kazao.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime29/1/2012, 9:10 pm

Тин Ујевић,


рођен је 5. јул 1891.године у у Вргорцу, недалеко од Имотског.
Овај, у међуратном књижевном периоду, истакнути и особени, један од највећих песника на просторима бивше Југославије, студирао је филозофију у Загребу, Београду и Паризу. У књижевности се јавио оригиналним и надахнутим стиховима пред Први светски рат, али најплоднији период његовог књижевног рада пада у раздобље између два светска рата. Оригиналан таленат, снажан и плодан стваралац, он је својим присуством у међуратној књижевности живо утицао на њен ток и развој. Надовезујући се на Матоша, који му је у много чему био узор и учитељ, Ујевић се брзо развио у потпуно оригиналног књижевног ствараоца – песника, критичара, есејисту и фељтонисту.
Свакидашња јадиковка је први пут била објављена у крфском Забавнику 1917. године. После тога је била прештампана у књизи Лелек себра (Београд, 1920). Две Тинове најбоље збирке песама Лелек себра и Колајна (Београд 1926) објављене су на екавици. У издањима песама Тина Ујевића после Другог светског рата све те песме штампане су ијекавицом.
У току Првог светског рата, који је провео у Француској, Ујевић доживљава неку врсту слома, узрокованог највероватније несрећом у љубави помешаном с нервном пренапрегнутошћу и халуцинаторним стањима. Између два рата Ујевић боемски живи у Београду, Сарајеву, Сплиту, Мостару, Имотском, да би се уочи Другог светског рата коначно скрасио у Загребу, где остаје до смрти 12. новембра 1955. године.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime29/1/2012, 9:11 pm

АУТОПОРТРЕТ

Портрета ја немам; сликар који би га имао израдити
морао би надићи сама себе
и са мном се складити,
а то је немогуће,
јер нико не зна ко сам ја
и, правимо се, ни ја сам.

Но није ме срам:
ја знам своју цијену,
чврсту ко гранитну стијену,
знам да сам једини и сам
ондје гдје ме нико неће стићи,
ни змај...

Аутопортрет: најприје треба имати црте
устаљене и шкрте
и став за вјечност и позу за вријеме;
а не да вас буше, ни да вас врте,
ни разапињу на своје дилеме....

Велики дио нашег портрета
јест наш стан и одијело –
и његовано тијело
у кочији великог свијета....
Мене засипа бијели прах цигарета
по капуту,
а ја сам вјечно трагана силуета
на путу.
Вукући ноге без галоша
преко блата и глиба
као рањене ношке птица -
док ми дим изгриза очи
у закутним кафаницама
гдје се ријетко представи
сабласно сунашце.

Види што од мене учинише дуга незапосленост
и јавни неразум и бекријање -
и у сплеткарењу и клевети презапосленост.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime29/1/2012, 9:13 pm

ВЈЕЧНИ ПРСТЕН


Све ће ове ствари јоште једном доћи
као што су биле и како су прошле,
и ти црни дани, и те плаве ноћи,
и љубави , чедне, страсне, добродошле;

једном тамо послије хиљада, хиљада
и хиљада љета опет ћемо наћи
иста свјежа чула, иста срца млада,
и тај њежни осмијех, благи и домаћи.

Тада опет једном над свладаним гробом
мотрит ћемо свемир новим освјетљењем.
Владат ћемо опет својим росним собом,
и љубавним плачем и пожарним хтијењем;

само ипак неће тада, надајмо се,
да нас јоште тару ове бриге ружне,
и да полет у вис догађаји косе
и пламен за женом наше усне кужне.

- Па да барем тада, за тисућ тисућа
и тисућу љета, и још много веће,
примимо на наша срца уздишућа,
као никад послије, један уздух среће.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime29/1/2012, 9:14 pm

МЕНИ БЕЗ МЕНЕ


Уре од смоле цуре бесмислено,
суморни човјек снатри бестјелесно,
сутонска страст се боји безимено,
а љубав јеца, јеца беспредметно;

и све је данас празно бесконачно,
а вјетар дува, дува безутјешно
на голе душе које непрестано
ишту и грле безнадно, бескрајно.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime29/1/2012, 9:16 pm

СУТОН У ЧОВЈЕКУ

Не може све што се вољело да се држи,
Немају све ствари непрекидне везе.
Многи лист чезнутљив горко сунце спржи,
Цијели комад душе угине од језе.

Има и у мени хладан ходник смрти,
Има тријем костура и дворана леша.
И у мозгу мојем млиница се врти,
А драге љубави трг немило мијеша.

Тко смије да каже: срце жртвовати?
Ипак срце вене, дио за дијелом.
Изгубљено никад више се не врати,
Никада се више надат срцу цијелом.

Нисам умро једном, него два-три пута.
Питање ме мучи: што ми још преоста?
И само невриједни какав траг мој плута.
Кад могу да волим, често већ је доста.

Склоности и среће гаде борца тријезна,
Који не опрашта изгубљену меку.
Свак се чуди новом, и већ нитко не зна
Кад погибе један свијет у човјеку.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime29/1/2012, 9:17 pm

ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ПУТОВАЊА


Анђеле, погледај натраг кући
и плачи;
но мени пусти да будем јачи;
ја нећу ући.

Мрзи ме да гледам своју младост.
Мрзи ме да ме прошлост веже.
И у биједи има радост
што нема мреже.

Ја немам мреже, ја немам веже.
Ја губим себе десетљећа.
Има у мени помама цвијећа,
и још имам равнотеже.

Чему се враћати на стара мјеста?
Ја мрзим гробља и старину,
и цијеним свјетло и ширину:
постоји цеста.

Имају куће старе и нове.
Туђе.
Ја немам куће.
Ништа ме не зове.

Тридесет година путовања,
брда проклетства.
Без посла и без занимања,
без средства

Сотоно, не дај ми кући.
Анђеле, плачи.
Ја страдам, ја сам јачи.
Ја нећу ући.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime23/6/2014, 1:54 pm

Drhtavi park

Jedan se drhtavi park sluti duboko u mraku,
u njem je svaki listić osjetljiv kao srce pred iglom.

Park je u noći hladovit kao jezero plave svježine,
ali ne plove po njemu zlatne i sedefne ribe.

Nego na dnima sakriva brižljive misli samoće
i lahor uzdaha od kojih se njiše granje.

Park znade odakle oblaci putuju i zašto vrcaju zvijezde
i čemu u mora daleka padaju meteori.

Ja nisam koji jesam. Ja sam neko drugi.
I ne gledajte u me. Ne sjedim na toj klupi.

Da li ovuda vijuga puteljak prpošnih stopa
i tu da se u čvor vežu ćudljivi lanci sudbine?

Park je duboko u meni kao kvaka u zakutku mozga,
park je iz prsa ova velika i širokogruda duša.

On je upio svjetlost, a sada upija tamu,
i kiti grobove vlažne žutim brdima svelim.

On diše svim žilicama, plače u mezgri, buja u kori,
on voli zemlju i nebo iz kojih život hrani.

Koliko krvi se toči bilom nabreklih žila,
kolike žive srži strepi u golemom dahu!

On šušti u lišću šaptom čeznutljiva daha
i skriva u tami svetište uzvišenoga hrama.

Taj park je drhtav i potresan i otkrit nemirima.
I vlaga rose valja se po njemu kao živa.

Park umije da pjeva. Umije da svira. Ko sluša
u njem jezovito razabire žagore nijemih duša.

Tin Ujevic

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Tin Ujević 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime15/7/2014, 10:51 am

JUTARNJA ULICA

Budim se u krevetu na šumu mirnoga sunca.
Mislim: što to za mnom, u snu, pčele zuje,
ptice pjevaju, zvona zvone, pjesme bruje,
vrela huje?
Mislim: što je u snu, za mnom, česma zvuka?
bogat sadržinom sloj hranjiv ko muka?

Drotari kupe krpe, viču za stare stvari,
drvari nude snopiće drva,
djeca s torbakom idu u školu.
Koljena bogomoljki čekaju da kleknu.
Pismonoše hrle sa kožnim pojasom.
Dan. Dan. Zemlja će da sine.
Na suncu i u sjeni igra boja kipi.
Vidim sjenu telegrafske žice na pročelju kuće,
a plava sjena ptice leprša nad mojom glavom,
ptice iz izvora, ptice iz sna.
Ptice su okretnije od riba,
i svjetlost se brže od talasa ziba.

Okrećem oči duše zaustavljene u hladu bića
i mislim: iz kakvih dolina u kakve druge doline,
u kakve skutove svježine
(divni krajolici bivaju nestvarni, bez tijela?)
česme jecaju. Bašte kliču. Nervi viču.

Mazge i konji gaze nažeti konopcima,
zadnje vlage skrivaju se u tamne tunele,
bakali pilje iz rupa dućana, hamali zijevaju,
pijanci ishitruju solilokvije od nove žeđi,
dan će biti naslada napregnute miške;
zar ću ja samo ostati u mukama nerva?
Neće me okupati kupka svjetlosti i uspretniti gimnastika hoda?
Strojevi za šivanje pjevaju u skromnim stanovima,
iz jednoga salona viri na vratima djevojka s bijelom keceljom
i u žaru očiju brani češljarski nazor o svijetu.


Tin Ujević

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Tin Ujević 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime15/7/2014, 10:52 am

POEZIJA RJEČNIKA

Kozmokratija gledana kroz prozore kočije.
Rijeka Krka i brdo Okić.
Iz likorna u muzivne motore
(u duru i u molu)
dad i gaga. Hoću da jedem sipa,
Solfe i elfe, alfo moga duha! Diskonto moga mozga:
Tabaci, za Abelare abaci!
Mofalde, u kolosalne Alde.
Korundi. I Vinaver u bundi.
Umrijet ćemo, kažu, s ovim vremenom,
ali ja živim u budućnosti,
i vozam se sa Sinišom T. kroz Beograd.
Tehnika, mnemotehnika, pirotehnika,
birotehnika, zubotehnika, svuda Tehnika.
Ludnico, najveća kućo, moja kućo:
(ici urlare a perdifiato).
Koriolan, Mirko Korolija? Je li moguće?
Abecedar, adresar, Boten, Gotha, rječnik, kalendar,
agenda, kompas, Krsto Moravac, gospodo!
Kapsule su kap Sule! A točak je kotač,
i tub je but (vidite kod Vuka).
Samo nemojte brojku čitati naopako.
Trupe, ekipaža! I one lijepe riječi što ih nema
u ljubavnom listaru.

Abderite, Abderićani!
Likvidi, solidi, fluidi, gasovi!
Za ljubav ylang-ylanga
ja ponovno pjevam svim Nosovima svijeta,
jer oni imaju najviše srca i duše,
barem prije nego stignu u Bukurešt.

Abdomen, nomen, omen:
banalno, vulgarno, trivijalno, cose fitte e rifficte!
Poezijo likera! fotograf, fonograf!
Bar gipsy! Gipsovi u Louvru!
O Abele, Abele u ovome Babele!
Zarobabele! Pjevajmo gloriju
čak i Faleni.
Avemarije, Angelusi, agapi, Aberdeen!
Historija traži biografske podatke
za Brockhausa i veliku Enciklopediju:
požurimo se, gavote!

Pet godina poslije moje smrti
nema subjekta bez objekta
ni objekta bez subjekta.
Telegrafiste na telefonu, krive asocijacije!
Atentati! Dolje atentati!
(Futuristički predikat leprša na avionu.)
Duh u kubusu,
šrapneli novih vizija, intuicija
i futuricija.
Konac Suvereniteta:
danas je odviše ovjenčanih pjesničkih glava.
Ogromna katastrofa mi prijeti uslijed pometene glave:
Moskva će da padne na me, sa Ministarstvom Pravde.
Delirij! O da sam barem Abesinac,
ovako samo u Trećoj Međunarotki
biljeti aller-retour na Mjesec!
Signali sa Kumovske Slame
prijete apostazije od Pravde i Pravice,
i herezi dokonica.
Religije, ireligije, imaginarne bolesti;
Genova se približava:
pali anđeli nad pale ruže.
Poezija rječnika!
No meni opet zore su dane,
osvjetljenje po noći i izgled na Dunav.

Za ručak rado jedemo SARDINE sa maslacem
i čevapčiće poslije toga.
U kafanama žene nose gojazna tjelesa
pod šarenim krpama i žude da uđu u Slast,
sa srcem od tungstena.

Mnoge siromašne idu ulicom žurno,
a druge pružaju ruke.
Mi srčemo crne kave. Ja grizem šećer.
Ja gledam svoje ruke, nervozne, titrave ruke,
ruke svirača koji nije svirao,
i opažam da još imaju pet prsta
na moje veliko čudo.

O čudo svjetlosti Sunca!
O Sunce, da tvoji trakovi budu
sjekira zavitlana u Abdorneu
sa srcem od tungstena!

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Tin Ujević 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime15/7/2014, 10:54 am

KUĆE

Ima dosta bolesnih, žalosnih kuća,
žutih i crnih, sivih i mračnih, s dosta plijesni starine,
ima ih od blata, ima od šiblja i pruća,
u kojima se od žalosti i bijede vene i gine.

Ima domova što su po sebi grešni, rđavi osjećaji.
Ima stanova što su grobnice epohe prošle.
Odjela u kojima se migrena i glavobolja gaji,
skrivačnica kojima su sve kletve i hule prošle.

U jednim, drug mrzi druga i čovjek zajednicu.
U drugim, sin mrzi oca i porod porodicu.
U svima, svak kune tuđe oči, spletku i zajednicu,
u stravi odbacuje svete i Bogorodicu.

Ima kuća u kojima caruje prava pošast i kuga,
ima kuća u kojim rastvorni mijazmi se gnijezde.
Pokrij ih živim vapnom, pospi ih pokrovom luga,
zatvori prozore njine da ne bi vidjele zvijezde!

Ima kuća gdje muški nekrive žene tlače,
drugih gdje divlje pleme ubija živahnu djecu.
Ima vrata gdje kvake prave sindžire znače,
ima kuća gdje je ropstvo zločinu nametnuto i svecu.

Ima Sodoma što ih požar samo može da liječi,
ima zatvora što nije dosta da se sruše.
Ima ognjišta gdje se i kretnja k svjetlu priječi,
lednica u kojima se svi poleti k zdravlju guše.

Njima treba razoriti temelje i brisati zadnju stopu,
nek se na mjesto građe bezazlena zemlja vrati.
Rasparati paučinu i čađu visoko na stropu,
tražiti da se odšteta jadnom stanaru plati.

I zato mrzim te kuće, i volim ljekovito bilje,
volim stazu u kolibe u samoći planina,
i kličem njima: Ja bježim i zaklanjam se u spilje,
jer htjele ste okrasti čovjeka, svoga najboljeg sina!

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Tin Ujević 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime15/7/2014, 10:55 am

ŠUMOVI U KUTIJI ZA MIŠLJENJE

I

Tegotna jutra potmulih udaraca
čekićem usred središta variva doživljava
Olovne zore tmastih otrova u visini,
pamici dušina plina i kositrova dima,
osviti bez obećanja s pritiskom znoja na koži,
o ja vas znadem, mnogo vagona malaksanja,
zaborav premrle svijesti s prevratom stolica i fotelja.

Jutra kao magle! Crna jutra! Jutra u isparivanju smrtonosna.
Jutra! O jutra! Nejutra! Jutra bez sutrašnjice!
S jedovima žive i boje rasplinuća.
Kisele ure! mlake! mrske! jetke! i bez jasnoće.

Jutra u otklonu ljubavi. Jutra boemâ i prostitutkâ!
S pokrovom mrtvačkog sanduka na jabučici!
Nedraga jutra, od sitosti i od klonuća,
dosadna, i bezbojna, i puna svih pometnja!

Vi niste doletjela na kreljutima himera.
Nisu vas dovezla kola Mitosa i Fantazusa.
Jutra grešnika! O pepelnička jutra udovičkih duša.
Jutra od ugasnuća svjetlosti i zadnjih fijakera tromih,
Jutra prežvakavanja živčanih nadražaja noći,
Truljenja i raspadanja i tjelesne crvotoči,
Jutra svrabeža i stida
Osjetljivosti prezasićena prašinom.



II

U lubanji bezbrojna zvonjava odlupuje u sljepočice
Zvonovi! stotine zvona! Brektavih, naričućih,
Pogrebnih, luđačkih zvona frenetičnih,
O jutra zvonova požara bez pobjede!

Zvona na uzbunu pokojne gospođe Duše,
Potmula zvona odjeka izgubljenih,
Zvona bez nade, očajna zvona u magluštine,
Zvona na sive krajolike sahara unutrašnjih.
Zvona od tramvaja iskara bespredmetnih,
Zvona sa bicikla, zvona od malih zvonika,
Ogromna zvona gorećih kolokola;
Zvona od zvuka i zveka, zvona od nostalgije,
Zvona od agonije, zvona od spleena i mašte,
Orkestra izgrizajućih nejasnoća;
Zvona sindžira s robije, sirene u tvornicama,
klaksoni s taksija, grčevi, jecaji, trzaji, grcaji prestravljenja.

Zvona bez ljubavi od očaja zvona
Što samo zvone i plaču, zvona od tragike žica,
Pištaji. Umor i sumor. Vrtoglavosti kroz kovitlac
Zvona od pogreba zvona.

O, ja vas čujem - stotine telefona
S Marsa, Urana, Saturna, i bogzna jošte odkuda.
O ja vas čujem - i stotine gramofona
S odjekom riječi, bez smisla, halucinacije bez predaha sveza,
Čovjeka majmuna i papige i ludog kakadua;
O ja vas čujem, udari češljugara,
Kreštanja svraka povrh noćenja u šikarama,
O ja vas čujem "spit-ot" i "kra-kra".
Široka mumljanja direka pod okovanim morem;
Škripanje jarbola, strojeva, vitala, kolotura,
I zapovjedi kapetana, mucanja matroza
Razlita žagorenja gomila nad mogilom pojedinca

Šumovi, slapovi, praska bez ritma, odjeci isprekidani,
Prepukla škripanja lanaca, cviljenje užeta i konopaca.
Mračni glasovi prirode. Jeka od same šutnje.
Vas, orijaška talasanja ciklona na uzbibanim pučinama
Pjesme iz nedogleda, odjeci mandolina
Pa onda ritam od skorupa svih kretanja, glasova, šuma:
Ritam pod palicom širokom neznanog razbarušenog dirigenta.

Mlazovi veska. Gejziri prepada uha. Šikanja distonacija. Vrcanja iskara sluha.
Ludila prostranih lučkih šetanja pred gromornom slobodom mora za igalima.

O ja vas slušam, vrćenje aeroplana
sunovraćenih nad paničke nedođije u prostorima.
Zalete krila, vijke i šarafe i računsku muzu motora,
Visoko u ushitima povrh izvora šarenila.
Slušam mora i propete katarke i zastave uzlepršale;
Mucanja, ridanja, pijanstva, prkose, gordosti, podizanja.
Izvore, odjeke, širenja, vizije, prekoračenja u snove,
Od prirode i od čovjeka, od algebre i od kova,
Ljepote, lutanja, vragolije, pelivanstva i majstorije.

Pa onda čujem opet - vrela i vodoskoke,
Rijeke brzice, slapove, bukove, kiše;
Slušam šume i gajeve, vjetar i ridanje slanih voda,
Disanje kroz vasionu, pipce grla svemira;
Ispuštanja glasova iz njedara odriješenih spavajuće tjelesine.

Dušu pokreta, odrone od središta svijeta,
Jezgra oluje i poplave i dalekih zemljotresa,
Svu muziku, što je od iskona, orljava bez partiture.
Čujem korove sviju sfera, a možda još dalje i teže.
I kerubine i serafine i trone i gospodstva.



III

Sve vibracije, sva treperenja, sva svjetlucanja. Sva svjetlomrcanja. Sve
fosforescencije. Opalizacije i irizacije
Sve se rađa u šumu,
Sve pogiba u zvuku,
I svjetlost. I pokret. I energija sama.


IV

Zvonovi. Zvonovi. Čekići. Srpovi smisla.
Ritmike iz vedrine. Haosi zaglušenja.
(Koliko jutara, ostah, posljednji u kavani,
Zamišljen za posljednjim drugom, boemom ili ciganinom,
Sam, bez marijaša, s mnogo alkohola na mozgu i mraka na svijesti,
I meni, ne mene, no druga; kroz rakiju bilo je žao!)

U meni se sve kotrlja. U meni se pokoleba
I svijest i savjest i ravnodušno praznovjerje;
Padam nauznačke, jer se kroza me toči;
Na mene se šum stropoštava. Na me se Diskos strovaljuje.
U meni zvoni, na meni zvoni. Oko mene
zvoni. Vrhu mene, zvoni
zvoni, zvoni.

Ja zvonim. Ja zvonim!
Zvona. Zvonici. Munjare: ja zvonim,
Ja zvonim.


V

I livam zvono.
I livam zvonike.
I livam zvonare.
I zvonim i ne znam zašto.
I potežem, a ne znam koji konopac;
Zvona svemira, ja zvonim s vama;
Zvonari svemira, uže me povlači u vis.


VI

I onda, zvona i zvona: zvona od čaša i flaša,
Ne samo od srebra i mjedi, no zvona od kristala.
Zvona, jedanput, Nježnosti: o kao mala suza.
Zvona od nevinosti i od pokajanja, od milosti i od obasjanja.
Zvona od duše, zvona za cvijeće i za razliku svjetlosti,
Zvona od dobrote srca i zvona za svaku ljubav.
Zvona od sakritih blaga
Razdragane polusvijesti -
Sirota, voljena zvona.


VII

Jutra groznica i mora i grobišne ploče haranja grijeha;
U grobu se probudio mrtvac i ustaje da lupa:
Mokru krpu na moje čelo:
Osvećuje se krv u žilama, poskakuje,
Glavinja i lupa,
Tuče zvekirom na dveri, jer ona hita
Nadvor.
Zvonjavo, zvonjavo, bolesti,
Pobuno ludnice iznutra:
Pare svih tropičkih mora, magle svih krvavih rijeka
Ispuštaju dim kroz moju glavu,
Ja sam cijev vrućice zemlje,
A ja sam bez preduška: jutros će
Kotlovi pući.

Škriplju kosti u meni, zglobovi i zglavci,
Ustaje stari mahnitac: željeznu košulju razdire.
Puca, puca u peći,
Ključa, ključa u kotlu,
Plamen mojih bubrega izbljeskuje
Crvenkaste svjetlosti,
Moje uzglavlje gori, a nad rijetkom kosom
breme svemirskih meteža zvoni i odjekuje zvonko.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Tin Ujević 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Sponsored content




Tin Ujević Empty
PočaljiNaslov: Re: Tin Ujević   Tin Ujević Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Tin Ujević
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: