Bermudski trougao

Nestali u ništavilu

Nitko ne zna što se, zapravo, dogodilo s tisucama brodova i zrakoplova što su netragom nestali u ukletom Bermudskom trokutu i slicnim opakim zonama na našem planetu. Zajedno s njima nestalo je i više tisuca ljudi, a da nitko od njih nije uspio pozvati u pomoc i izvuci živu glavu.


Drama je zapocela mnogo prije nego što je radio-telegrafista, “Eskadrile 19”, koju su sacinjavali pet torpednih zrakoplova “Grumman TB M3 Avenger” Americke ratne mornarice s 14 zrakoplovnih profesionalaca, odaslao krajnje dramaticnu poruku:
- Tonemo u bjelu vodu... Gotovi smo!

Tog je dana, 5. decembra/prosinca 1945. godine, iz americke vojne baze u Fort Lauderdaleu, na Floridi, eskadrila je uzletjelala na uobicajni rutinski let zracnim prostorom Bermuda i Bahama. Prvi je avion uzletio u 14,02, a šest minuta kasnije za njim su, leteci u formaciji, krenula i ostala cetiri bombardera. Vrijeme je bilo lijepo i ništa nije ukazivalo na mogucu tragediju. Pa, ipak...
? “Ne vidimo zemlju!...”
Drama se dogodila u trenucima kada su se americki zrakoplovi, u povratku, približavali bazi i kada se ocekivalo da ce tražiti upute za slijetanje. Umjesto toga, u 15,45 sati, Centar za navodenje je u bazi primio krajnje uznemiravajucu poruku:
- Govori zapovjednik “Eskadrile 19”. U neprilici smo. Ne vidimo zemlju. Ponavljam, Ne vidimo zemlju!...
U bazi Fort Lauderdale istog je casa dat znak za uzbunu.
- Recite nam vaše koordinate! - tražili su iz Centra.
Zapovjednik eskadrile potporucnik Charles Taylor bio je smušen:
- Ne možemo odrediti položaj!... Ne vidimo zemlju!...Nismo sigurni u smjer... Nismo sigurni kamo nas je odnijelo... Cak ni ocean ne izgleda kao obicno... Dodavola, pa ovo...
Veza je prekinuta.

Šta se dogodilo?
U americkoj je vojnoj bazi nastalo pravo zaprepašcenje. Ne samo što je tog dana bilo lijepo, tiho vrijeme, vec su i atmosferske prilike u tom dijelu Atlantika bile gotovo idealne. Osim toga i zapovjednik se eskadrile sasvim cudo ponašao. Nije pratio ni jednu od instrukcija, niti se koristio postupkom kojeg je, kao profesionalni pilot, odlicno poznavao i nerijetko koristio. Mogao je zatražiti poziciju bilo koje odredene tocke za spuštanje, ali nije.
Zašto? Što se dogadalo s “Eskadrilom 19”?

Dežurni casnik u Kontrolnom tornju pokušavao je od ostalih navigatora da dobije tocnu poziciju “Eskadrile 19”. No, radio-veza se iz neobjašnjivih razloga sve više pogoršavala i uskoro je postalo sasvim jasno da su avioni prestali primati poruke iz Baze. Pa ipak, na neki cudan nacin, u Kontroli letenja mogli su pratiti uznemirene glasove pilota, koji su medu sobom održavali radio-vezu.
Iz njihovih isprekidanih dramaticnih dijaloga moglo se zakljuciti da su svi kompasi prestali raditi(!?), da su navigacioni uredaji “poludjeli”(!?) i da - kakvog li užasa - daju razlicite i zbunjujuce podatke. Iz nekog krajnje misterioznog razloga, piloti nisu vidjeli, cak, ni sunce!
U 16,23 sati primljena je posljednja poruka “Eskadrile 19”. Radio-telegrafista je javljao:
- Tonemo u bijelu vodu... Gotovi smo...
Potom je nastala tišina. Piloti amaricke “Eskadrile 19” više se nikada nisu javili.

Legendarni Bermudski trougao nalazi se izmedu
istoimenih, Bermudskih ostrva, samostalnog Portorika i Fort Loderdejla,
isturenog punkta na americkom poluostrvu Florida. Brodovi, ljudi i
avioni tu, navodno, pod misteriozim okolnostima nestaju, da ih vise niko
ne vidi na licu Zemlje. Sredinom minulog stoleca ovaj jezoviti komadic
zapadnog Atlantika nazvan je "Davoljim trouglom", jer kako su ga
drugacije mogli doziveti sujeverni ljudi koji su, prateci zastrasujucu
statistiku, uvideli da ta cudnovata vodeno-vazdusna teritorija prosto
guta slucajne i namerne prolaznike?
Uskoro je, normalno, osvanula i
druga verzija, nesto optimisticnija: nije necastivi taj koji vlada
ovozemaljskom crnom rupom nadomak "novog sveta", vec nevolje izazivaju
vanzemaljci, koji odatle ljudska bica izvode u caroliju neslucenih
dimenzija postojanja!

Izvestaj od 16. septembra

Mit
o Trouglu zacela je americka novinska agencija Asosijeted pres
izvestajem od 16. septembra 1950. godine. Izvestac E. V. V. Dzouns pisao
je o "nedokucivim nestancima" plovila i letelica izmedju obale Floride i
Bermudskih ostrva. Dve godine posle ovog intrigantnog napisa, koji vise
paznje privlaci iz danasnje, nego iz onovremene perspektive, u magazinu
"Fejt" publikovan je clanak Dzordza Senda, koji je javnosti skrenuo
paznju na "citavu seriju cudnih isceznuca brodova i ladja, a da ni jedan
jedini trag nije ostao, tokom poslednjih nekoliko godina". Sve se to,
zabelezio je Send, dogadjalo u "morskom trouglu grubo ogradenom obalama
Floride, Bermuda i Portorika".

Nije mnogo vremena proslo, a
mnogi su eksperti i zanesenjaci poceli da se oglasavaju ovim povodom.
Tako je M. K. Dzesap prvi skrenuo paznju na mogucnost da je na snazi
evidentan upliv vanzemaljske inteligencije, sto je pokusao da potkrepi
nizom analiza i "dokaza" u knjizi "Slucaj za ufologe". Pisali su, sa
slicnim pristupima, o bermudskoj misteriji i Donal I. Kihou i Frenk
Edvards, da bi naziv pod kojim se ovaj fenomen i danas svugde u svetu
prepoznaje - BERMUDSKI TROUGAO - lansirao Vinsent H. Gadis, koji je
1964. godine objavio clanak pod naslovom "Smrt vreba u Bermudskom
trouglu". Famozni tekst se potom nasao i u Gadisovoj knjizi "Nevidljivi
horizonti".

I tako je lavina krenula. Svi koji su predosetili da
bi od date materije mogli imati ikakve koristi ukljucili su se u
nadmetanje, sto mastom, sto drugim sredstvima, oko razotkrivanja
bermudskog tajanstva. Ne secamo se kada je stigao poslednji izvestaj o
nestanku neke letelice ili broda u ovom volsebnom kutku Pacifika. Ne
secamo se, medjutim, ni kada je neki od, brojem nezanemarljivih,
dramaticnih slucajeva rasvetljen.

Zakljucak od 4. aprila

Indikativan
je, pritom, manir americkih analiticara novijeg doba: storija o
Bermudskom trouglu podvrgnuta je procesu disperzacije; prica se, drugim
recima, siri i prebacuje na opsti teren... Otuda se, recimo, na sav glas
trubi o knjizi Lerija Kusa, koji je - "objasnila" nam je kritika -
"skinuo vecinu cini sa ovog toboze misterioznog mesta".

Listajuci
neumorno novinsku dokumentaciju, meteoroloske izvestaje i druga
zvanicna dokumenta, Kus je - sam je priznao - potvrdio teze sa kojima se
u opsezno istrazivanje i upustao. U Bermudskom trouglu, po njegovim
nalazima, nije bilo vise "neobjasnjenih nestanaka" ljudi i njihovih
prevoznih sredstava nego u bilo kom drugom "problematicnom" cosku nase
planetice. Tako se Kus osmelio da objavi knjigu "Tajna Bermudskog
trougla je resena".

Dana cetvrtog aprila 1975. godine, u Londonu
je, na stranicama visokotiraznog magazina "Fejt", obnarodovan raport
kojim se sugerise da su "zvanicno objavljene informacije o ukupno 428
plovecih objekata nestalih sirom sveta od 1955. godine naovamo",
odnosno, u tom momentu, u prethodne dve decenije. U "Fejtu" je tada
konstatovano da "nema pravog razloga za sumnju da Bermudski trougao guta
vise brodova nego bilo koja druga vodena oblast na planeti".

izvor:
astrokrug.com

Bermudski trougao uopste nije neko ukleto mitsko mesto u kome nestaju awoni,brodowi itd.Zaprawo,postoji jos jedan trogao, a to je japanksi trougao je powezan zajedno sa bermudskim trouglom. U njima su jaka magnetna polja koja priwlace swe sto se nalazi na njima i iznad njih. Tako da nema tu nikakwe mistike. Samo silwito jaka magnetna polja.

Nurden nisam ja to rekla vidis da je izvuceno iz astrakruga.Mada sam na jos razlicitih mesta pronasla ovo slicno pisanje,

Nisam ja nista lose pomislila niti sam tebe htela napasti. Samo sam rekla swoju stranu price ako ljudi wec citaju.

Bermudski trougao, poznat i kao Đavolji trougao, je
oblast u Atlantskom okeanu u kojoj je nestala nekolicina letelica i
plovila. Neki ljudi smatraju da uzrok ovih nestanaka nije mogla biti
prosta ljudska greška ili slučaj, nego dela viših sila, vanzemaljaca
isl., što je Bermudski trougao svrstalo u česte teme naučne i druge
fantastike.
Iako postoji značajna količina dokumentacije koja objašnjava brojne
od slučajeva nestanaka i dokazuje da su mnogi od njih preuveličani ili
lažno prikazani, kao i izveštaji zvaničnih agencija koji pokazuju da se
priroda i broj nestanaka u ovoj oblasti ne razlikuje značajno od drugih
oblasti u okeanu, ipak neki od nestanaka nisu razjašnjeni što predstavlja stalan izvor inspiracije za ljude koji veruju u
paranormalne pojave.
Čest problem kod osoba koje ne prihvataju naučna objašnjenja
nestanaka u Bermudskom trouglu je što očekuju jedinstven uzrok svih
nestanaka, ali po prirodi stvari svaki slučaj je imao sopstvene uzroke.

Rub izgubljenog svijeta, Trougao smrti,
Groblje Atlantika, Zona sumraka, Vražji trougao,Bermudski trougao - sve
su to nazivi za imaginarno podrucje na Atlantiku uz koje se vezuju
misteriozne price o nerazjašnjenim nestancima brodova, ljudi i aviona,
neobicnim svjetlima, vodenim vrtlozima i slicnim pojavama. Rijec je o
podrucju Atlantika kojemu San Juan u Portoriku na Karibima, Fort
Lauderdale na Miamiju,te Bermudsko otocje cine vrhove "vražjeg trougla".
Ovisno o izvorima, u Bermudskom trouglu se od vremena Kristofora
Kolumba do danas dogodilo od 200 do 1000 nesreca.

Howard
Rosenberg, pisac zaintrigiran tajnama Trougla, u svojim je
istraživanjima prikupio podatke o 8000 poziva u pomoc americkoj Obalnoj
straži samo tokom 1973. godine, te podatak da je u ovome stoljecu,
"vražji trougao" bez traga odnio više od 50 brodova i aviona. Bizarni
dogadaji zabilježeni na ovom podrucju datiraju još od vremena kad je
Kolumbo doplovio nadomak obalama srednje Amerike.

I sam Kolumbo
bio je svjedokom neobicnih dogadanja u Trouglu : pri plovidbi njegovih
brodova Nina, Pinta i Santa Maria, 1492. godine kompas je poludio, a
Kolumbo i posada vidjeli su cudna svjetla na nebu, o cemu postoje zapisi
u brodskom dnevniku.Tajanstvenim tragedijama u Bermudskom trouglu
naknadno je pripisano i otkrice broda Mary Celeste : brod je 1872.
godine nestao, te naden napušten na pucini, oko 400 milja izvan kursa
New York-Genova kojim je plovio prije nestanka. Nije bilo traga
životadesetero clanova posade.

NESTANAK "LETA 19"

Najpoznatiji,
pak, dogadaj vezan uz Bermudski trougao, od kojeg, zapravo, i zapocinje
moderna legenda, jest nestanak "leta 19". Desilo se to 5. Decembra,
1945. godine kad je pet mornarickih bombardera misteriozno nestalo na
rutinskom zadatku, a nestao je i avion upucen u potragu.

Ukupno,
bez traga je nestalo 27 ljudi. Kao Bermudski trougao, ovo je podrucje
"krstio" Vincent Gaddis u clanku "Smrtonosni Bermudski trougao" što ga
je 1964. godine objavio u listu Argosi. Zanimanje za fenomen podrucja s
kojeg se bestragom nestaje u pravu je euforiju, medutim, preraslo kad je
Charles Berlitz 1974. godine objavio bestseller Bermudski trougao.
Podgrijavanju euforije puno su pridonijeli i mas-mediji. I danas
Bermudski trougao intrigira svojim tajnama, no skeptici su sve glasniji :
njihova je teorija da je prava misterija kako je Bermudski trougao
uopce postao misterija.

Tajanstveno i neobjašnjivo ljudima je
oduvijek bilo privlacno i zanimljivo, a uz tajanstvenost, cudo i
misteriju nikako ne idu racionalnaobjašnjenja. No, upravo su takva
objašnjenja ona koja za slucajeve iz Bermudskog trougla daju skeptici.
Što se Kolumba tice - prema podacima iz njegova brodskog dnevnika - on
je poludjeli kompas objasnio odstupanjem izmedu geografskog i magnetskog
sjevernog pola. Svjetla koja je opisao kao "velike vatrene buktinje"
vjerojatno su bili meteori.

SVETSKO PROKLETSTVO !?

Pronalazak
broda Mary Celeste bez posade takoder je objašnjiv : na brodu nije
pronaden ni jedan pojas za spašavanje, što navodi na pomisao da su
pomorci napustili brod za vrijeme oluje misleci da je Mary Celeste nece
izdržati. No, ono što najviše udaljujeod misterija jest cinjenica da je
ovaj brod pronaden daleko od Bermudskog trougla, cak u blizini obale
Portugala.

Razliciti izvori, naime, razlicito odreduju velicinu
Bermudskog trougla : ona varira od 500.000 kvadratnih milja do tri puta
veceg podrucja.Imaginacija nekih autora u Trougao ukljucuje Azore i
Meksicki zaljev. Pripisivane su mu i nesrece koje su se dešavale uz
obale Irske, na Pacifiku i Indijskom okeanu. Po tome bi se Trougao mogao
nazvati ne bermudskim, nego "svesvjetskim morskim prokletstvom",
upozoravaju "trezvenjaci".

Oni koji tvrde da cinjenice ne
podupiru legendu, dali su objašnjenje i za dešavanja vezana uz "let 19" :
posadu svih pet aviona cinili su neiskusni pripravnici, s iznimkom vode
patrole porucnika Charlesa Taylora koji tog dana nije imao volje
letjeti, pa je misiju cak htio prepustiti drugome. Iako je vrlo brzo
utvrdio da mu kompas ne funkcionira, let je nastavio naslijepo,
oslanjajuci se na navigaciju prema zemaljskim orijentirima.

No,
nadošla je oluja, ali je Taylor, dezorijentiran, uprkos upozorenjima
pripravnika da je "zapad na drugoj strani", te ne prebacujuci vezu na
cistiju radijsku frekvenciju, posadu odveo u pogrešnom pravcu, daleko na
Atlantik. Pritom im je i goriva nestalo. Zbog toga su protivnici
teorija o cudima u Trouglu govorili da je "jedina misteriozna sila ovdje
bila sila gravitacije koja je djelovala na avione bez goriva".

Istina
je da se nije našao ni najmanji trag ni jednog aviona, no ako ih je
porucnik zbilja odveo daleko na Atlantik, vjerojatno su pali na podrucju
gdje okean naglo ponire. Unutar Bermudskog trougla leži, naime, gotovo
devet hiljada metara duboki Portorikanski rov, najdublja tacka
Atlantika, a avioni i brodovi koji tamo potonu rijetko se ponovno
vidaju.

ZAUSTAVLJENI SATOVI

Sto se tice "martin
marinera", aviona upucenog u potragu, za koji mnogi misle da je nestao u
Bermudskom trouglu, istina je da se nije vratio : eksplodirao je ubrzo
nakon polijetanja, što nije bilo neobicno jer su "marineri" bili poznati
po neispravnim tankovima za gorivo.

S druge strane, opet, puno
je dogadaja koji su se desili u Bermudskom trouglu za koje je doista
teško naci ikakvo razumno objašnjenje. U to spada, medu ostalima, slucaj
putnickog leta National Airlinesa 727 koji je na 10 minuta nestao s
radarskih ekrana na Mijamijskom medunarodnom aerodromu.

Po
dolasku, posada je porekla da se bilo šta cudno dogadalo, osim što su
"deset minuta letjeli kroz laganu maglu". Svi satovi u avionu, medutim,
kasnili su deset minuta, iako su ih provjerili s aerodromom neposredno
prije neobjašnjivih deset minuta "prolaska kroz maglu".

Još je
nekoliko pilota imalo slicnih iskustava s promjenama vremena nakon
prolaska kroz iznenadne "maglice", što, naravno, diže cijenu
objašnjenjima koja nisu racionalna, ali možda bolje objašnjavaju
misterij Bermudskog trougla cak i ako su suprotna prirodnim zakonima
fizike. Takvo je objašnjenje na primjer ono o aberantnim energetskim
poljima koja kreiraju vremenske rupe.

Još jedan slucaj koji
potkrepljuje ovu teoriju je onaj manje sretnog pilota po imenu Carolyn
Casico i njezina putnika. Carolyn, pilot s licencom, poletjela je na
charter let do otoka Turka u Bermudskom trouglu.

Kad se
približila otoku, osoblje na zemlji vidjelo je njezin avion kako
besciljno kruži. Radiooperater na aerodromu nije dobivao odgovore na
pokušaj radiokontakta, ali je cuo rijeci koje je ona izmijenila s
putnikom: Ne razumijem ! Ovo bi trebao biti Grand Turk, ali dolje niceg
nema. Pravo je mjesto na mapi, oblik je pravi, ali ovaj otok izgleda
nenaseljen : nema zgrada, nema putova, nicega ! Nakon nekoliko krugova,
okrenula se i odletjela. Carolyn i njezin putnik nisu više nikad videni.
Loše vrijeme ? Vremenske rupe ? Otmice vanzemaljaca ? Mnoge teorije
pokušavaju objasniti dogadaje iz Bermudskog trougla.

STA JE
ISTINA !?
Vanzemaljci, djelovanje kristala s Atlantide, zli ljudi
s antigravitacijskim uredajima i drugim cudnim tehnologijama, te
vrtlozi iz cetvrte dimenzije, teorije su omiljene medu piscima
fantastike. Medu tehnološki orijentiranima, pak, omiljene su teorije o
magnetskim poljima okeanskim flatulencijama, odnosno metanskom plinu s
dna okeana.

Medu skepticima igraju teorije o vremenu (oluje,
uragani, tsunamiji, zemljotresi), loša sreca, gusari, eksplozije tereta,
nesposobnost navigatora, te ostali prirodni i ljudski uzroci. Broj
brodoloma, kažu oni skloniji realisticnim objašnjenima, na ovom podrucju
nije neuobicajen kad se usporedi s velicinom podrucja, smještajem i
gustocom prometa. Mnogi brodovi i avioni, osim toga, koji se vode kao
misteriozno nestali u Bermudskom trouglu, uopce nisu bili u ovom
podrucju.

NAJPOZNATIJE NESRECE U BERMUDSKOM TROUGLU
Bermudski
trougao je od 1945. godine "progutao" nekoliko stotina aviona i
brodova, te više od 1000 ljudi. Uz najcuveniji nestanak, onaj "leta 19"
1945. godine, nesrece koje su izazvale najviše zanimanja javnosti su :

GODINA
I KRATAK OPIS NESRECE

1918. Brod USS Cyclops nestao je
zajedno s 300 ljudi na putu iz Barbadosa u Baltimore
1941. Brodovi
Proteus i Nereus nestali na odvojenim putovanjima s Djevicanskih otoka u
SAD
1947. Vojni C-45, supertvrdava, nestao je 100 milja od Bermuda
1948.
Cetveromotorni Tudor IV. izgubljen s 31 žrtvom
1948. DC-3 izgubljen s
32 putnika i posadom
1949. Nestaje drugi Tudor IV.
1950. Golemi
globemaster americkih zracnih snaga – izgubljen
1950. Americki
teretni brod SS Sandra, 350 stopa dugacak, potonuo bez traga
1952.
Britanski transportni avion york izgubljen s 33 covjeka
1954.
Lockheed constellation americke mornarice nestao s 42 osobe
1956.
Hidroavion Martin P5M americke mornarice nestao s 10 clanova posade
1962.
KB-50, tanker-avion americkih zracnih snaga – izgubljen
1963.Marine
Sulphur Queen, 425 stopa dugacki americki teretni brod, nestao s
kompletnom posadom. Nikad nisu poslali SOS niti je ikad naden ikakav
ostatak broda
1963. Dva golema stratotankera americkih zracnih snaga
nestaju na jednostavnoj vježbi
1963. Nestaje cargo master C-132
1967.
Vojni YC-122 pretvoren u teretni avion – izgubljen
1970. Francuski
teretnjak Milton Iatrides nestao
1972. Njemacki teretnjak Anita,
20.000 tona, nestao s 32 clana posade

POSLEDNJI NESTANAK
U
Junu, 1997. godine, na podrucju Bermudskog trougla britanska je fregata
našla napuštenu jahtu. Jahta je, kako se pokazalo, pripadala Ralfu
Shillingu i njegovoj supruzi, njemackom paru ciji je nestanak prijavljen
deset mjeseci prije. Casnici s britanske fregate zamijetili su cudan
izgled jahte : bila je bez jedara, konopci su visjeli, a unutra je
pronadena odjeca, pune pepeljare i otvorena knjiga koja je izgledala kao
da ju je netko ostavio samo na trenutak.

TESLINA TEHNOLOGIJA
!?
Naravno da ima mnogo mjesta na svijetu s opasnim strujama i
problemima s odredivanjem smjera, ali zašto je baš Bermudski trougao
mjesto gdje se dogadalo toliko mnogo nesretnih slucajeva ? Racionalna
objašnjenja koja daju skeptici nisu svima dovoljna. Maštovitije
eksplikacije puno bolje prolaze.

Evo nekih. Vanzemaljci su jedan
od mogucih razloga tako cestim nestancima u Bermudskom trouglu.
Antigravitacijska tehnologija ili druge energije s drugih svjetova mogle
su biti odaslane ili s NLO-a, u što vjeruju mnogi od prijašnjih
izvjestitelja o zbivanjima u trouglu.

Takoder, Trougao možda
krije podmorsku zemaljsku bazu za vanzemaljce koji žele zadržati svoju
privatnost i odašilju energiju koja ometa previše približena prometala.
Drugi vjeruju da je fenomen Bermudskog trougla prouzrocen izgubljenim
gradom Atlantidom koji je potonuo hiljade stopa ispod vodene površine.
Naprednost Atlantide u doba kad je potonula pocivala je na moci
energetskih kristala. Moguce je da ovi kristali još uvijek pocivaju na
dnu okeana u nekom promijenjenom stanju odašiljuci zrake energije koje
ili zbunjuju instrumente vozila, ili ih sve zajedno dezintegriraju.

Napokon,
mnogi vjeruju da je Bermudski trougao energetsko polje koje je proizveo
covjek na osnovi tehnologije Nikole Tesle. VLF rezonantni odašiljaci
(tehnologija za koju mnogi vjeruju da je koristi sjevernoamericka
komanda zracne obrane NORAD) imali bi antipod direktno u sredini
Bermudskog trougla. Ovaj hipoteticki sustav bio bi sposoban ponovno
napuniti tajne klase podmornica na elektricni pogon o cijem se
postojanju spekulira i definitivno bi omogucili dovoljno interferencije
(preklapanja valova) da izoblice signale koje avioni i brodovi stvarno
šalju.

I JAPAN IMA "VRAZJI TROUGAO"
Americki odbor za
zemljopisno nazivlje ne prepoznaje Bermudski trougao kao službeni naziv
niti vodi službeni dosje o tom podrucju. Što o cudima Bermudskog trougla
kažu Stožer Americke obalne straže i Povijesni mornaricki centar SAD-a ?
Bermudski ili "vražji" trougao zamišljeno je podrucje locirano uz
jugoistocnu atlantsku obalu SAD-a, uz koje se vezuje visoka ucestalost
neobjašnjenih nestanaka brodova, malih plovila i aviona. Bezbrojne
teorije nudene su u istoriji ovog podrucja u pokušaju da se objasne
brojni nestanci.

Najprakticnije su one koje se odnose na
vremenske prilike i ljudske greške. Vecina nestanaka može se pripisati
jedinstvenosti prirodnog okružja na ovom podrucju.

"Vražji
trougao" je jedno od dva mjesta na Zemlji gdje magnetski kompas pokazuje
pravi sjever. Normalno, on pokazuje prema magnetskom sjeveru. Ova
razlika je poznata kao varijacija kompasa. Razmjeri ove varijacije
mijenjaju se sve do 20 stepeni. Ako se to ne uzme u obzir, navigator se
može naci vrlo daleko izvan kursa i u velikoj nevolji. Podrucje koje
japanski i filipinski pomorci zovu "vražje more", smješteno uz istocne
obale Japana, pokazuje iste magnetske karakteristike. Ono je takoder
poznato po misterioznim nestancima. Još jedan faktor okoline je krajnje
promjenjiva i turbulentna Golfska struja koja može brzo ukloniti svaki
trag nesrece.

Nepredvidivi karipsko-atlantski meteorološki
obrazac takoder ima svoju ulogu. Iznenadne lokalne oluje s grmljavinom i
prolomima oblaka cesto zazivaju nesrece za pilote i pomorce. Napokon,
topografija okeanskog dna varira od širokih plicina do nekih od
najdubljih morskih brazda na svijetu. S medudjelovanjem snažnih struja
nad mnogim grebenima topografija je u stanju neprestane promjene, stalno
se pojavljuju novi navigacijski rizici. Ono što se ne može predvidjeti
jest ljudski faktor.

Golemi broj jahti i turistickih brodica
putuje vodama izmedu Floride i Bahama. Precesto se ovo podrucje prelazi u
premalim brodovima s premalim poznavanjem rizika podnevlja i bez dobrih
pomoraca. Obalna straža nije impresionirana natprirodnim objašnjenjima
nesreca na moru. Njihova iskustva govore da snage prirode i
nepredvidivost ljudske vrste udružene svake godine izrode
najfantasticnije situacije i dogadaje.

BERMUDSKI
TROUGAO, MASLO NECASTIVOG ILI RABOTA GOSTIJU IZ SVEMIRA





Nevidljivi horizonti



Famu o "parcetu" zapadnog Atlantika koje, sto na vodi, sto u vazduhu,
guta ljude i njihova prevozna sredstva, godine 1950. lansirao je E. V.
V. Dzouns, izvestac i danas ugledne americke agencije Asosijeted pres





Legendarni Bermudski trougao nalazi se izmedu istoimenih, Bermudskih
ostrva, samostalnog Portorika i Fort Loderdejla, isturenog punkta na
americkom poluostrvu Florida. Brodovi, ljudi i avioni tu, navodno, pod
misteriozim okolnostima nestaju, da ih vise niko ne vidi na licu Zemlje.
Sredinom minulog stoleca ovaj jezoviti komadic zapadnog Atlantika
nazvan je "Davoljim trouglom", jer kako su ga drugacije mogli doziveti
sujeverni ljudi koji su, prateci zastrasujucu statistiku, uvideli da ta
cudnovata vodeno-vazdusna teritorija prosto guta slucajne i namerne
prolaznike?

Uskoro je, normalno, osvanula i druga verzija, nesto optimisticnija:
nije necastivi taj koji vlada ovozemaljskom crnom rupom nadomak "novog
sveta", vec nevolje izazivaju vanzemaljci, koji odatle ljudska bica
izvode u caroliju neslucenih dimenzija postojanja!









Izvestaj od 16. septembra



Mit o Trouglu zacela je americka novinska agencija Asosijeted pres
izvestajem od 16. septembra 1950. godine. Izvestac E. V. V. Dzouns pisao
je o "nedokucivim nestancima" plovila i letelica izmedju obale Floride i
Bermudskih ostrva. Dve godine posle ovog intrigantnog napisa, koji vise
paznje privlaci iz danasnje, nego iz onovremene perspektive, u magazinu
"Fejt" publikovan je clanak Dzordza Senda, koji je javnosti skrenuo
paznju na "citavu seriju cudnih isceznuca brodova i ladja, a da ni jedan
jedini trag nije ostao, tokom poslednjih nekoliko godina". Sve se to,
zabelezio je Send, dogadjalo u "morskom trouglu grubo ogradenom obalama
Floride, Bermuda i Portorika".



Nije mnogo vremena proslo, a mnogi su eksperti i zanesenjaci poceli da
se oglasavaju ovim povodom. Tako je M. K. Dzesap prvi skrenuo paznju na
mogucnost da je na snazi evidentan upliv vanzemaljske inteligencije, sto
je pokusao da potkrepi nizom analiza i "dokaza" u knjizi "Slucaj za
ufologe". Pisali su, sa slicnim pristupima, o bermudskoj misteriji i
Donal I. Kihou i Frenk Edvards, da bi naziv pod kojim se ovaj fenomen i
danas svugde u svetu prepoznaje - BERMUDSKI TROUGAO - lansirao Vinsent
H. Gadis, koji je 1964. godine objavio clanak pod naslovom "Smrt vreba u
Bermudskom trouglu". Famozni tekst se potom nasao i u Gadisovoj knjizi
"Nevidljivi horizonti".



I tako je lavina krenula. Svi koji su predosetili da bi od date materije
mogli imati ikakve koristi ukljucili su se u nadmetanje, sto mastom,
sto drugim sredstvima, oko razotkrivanja bermudskog tajanstva. Ne secamo
se kada je stigao poslednji izvestaj o nestanku neke letelice ili broda
u ovom volsebnom kutku Pacifika. Ne secamo se, medjutim, ni kada je
neki od, brojem nezanemarljivih, dramaticnih slucajeva rasvetljen.

Bermudski trougao nalazi se izmedju istoimenih,
Bermudskih ostrva, samostalnog Portorika i Fort Loderdejla (Florida).
Brodovi, ljudi i avioni tu, navodno, pod misterioznim okolnostima
nestaju.

Mit o Bermudskom Trouglu je tek kroz Charlesa Berlitza postao poznat u
svijetu. U njegovim knjigama "Bermudski Trougao" i "Bez Traga" opisuje
dramske dogadjaje o nestalim brodovima i avionima. Berlitz je sa svojim
prepornim knjigama izazvao globalni talas drugih knjiga u kojima se radi
o Bermudskom Trouglu. Jos se danas izdaju razni radovi.

Berlitz i drugi zagovaratelji nadprirodnosti se u svom dokazivanju cesto
odnose na cudesna dogadjanja koja se kruze oko takozvanog Leta 19
jednom odelu vojnih aviona 5.decembra 1945. Pet torpedo-bombardera su
poletjeli iz Fort Lauderdala u Floridi i nestali dok je vrijeme tog dana
bilo suncano, i avioni koji su poslije poleteli da ih traze su
izgubljeni.

Izmedju 1945 i 1975 su ukupno nestali 37 aviona i 38 brodova.

Ljudi koji putuju kroz bermudski trougao cesto izvestavaju o
pojavljivanju zeleno svetlecih magla i oblaka, zatim o poremecajima
kompasa i masina. Cesto vlada potpuna tisina.

Postoje i drugi cudni fenomeni. Jednom se jedan avion National Airlinesa
nije mogao nazvati preko radio-stanice za deset minuta kad je odjednom
nestao sa radarskih ekrana. Ipak posle uspesnog sletanja piloti nisu
mogli objasniti ovaj dogadjaj i bili su uvereni da nije bilo prekida u
vezi. Svi satovi u avionu, medjutim, kasnili su deset minuta.

Postoje razna objasnjenja: Vanzemaljci, delovanje kristala s Atlantide,
vrata za druge dimenzije, rupe u vremenu - te teorije su omiljene medju
piscima fantastike.

Medju tehnoloski orijentiranima omiljene su teorije o magnetskim poljima
ili metanskom plinu s dna oceana koji izlazi na povrsinu. Medju
skepticima igraju teorije o vremenu (oluje s grmljavinom, uragani,
tsunamiji, zemljotresi), losa sreca, gusari, eksplozije tereta,
nesposobnost navigatora, te ostali prirodni i ljudski uzroci.

Samo od 1945. godine dogodilo se preko 1000
misterizonih nestanaka od privatnih brodova i aviona do komercijalnih
mlaznjaka i putnickih brodova.

Ni nakon mukotrpne potrage nisu nasli olupine brodova ili aviona.

Kao da su negde prebaceni.





Najpoznatiji slucaj nestanaka aviona je onaj leta 19. Vodja tog leta bio
je Charles Taylor, a uz njega su bila jos cetiri pilota.

U jednom trenutku, dok su leteli, instrumenti su ``poludeli`` i vodja je
izgubio orijentaciju.

Ubrzo je poslna spasilacka ekipa, ali ona i svih pet aviona leta 19
nestali su i nikada ih vise niko nije vidio.

Nestali su kao da su prosli kroz nekakav prolaz koji vodi u drugu
dimenziju.



Avion cessnu 172 sledio je cudan oblak. Instrumenti su prestali raditi, a
pilot je izgubio orijentaciju. Avion se srusio, a preziveli su
posvedocili istinitost dogadjaja.



Nisu samo avioni nestajali. ``Nestanak broda Body Too vise je nego
neverojatan`` pise porucnik americke obalne straze Richard Blias. ``Brod
je imao radio-stanicu, a nije trazio pomoc! Iskljuceno je da bi nevreme
ili eksplozija potopili brod.``



Brojni nestanci u proteklih 50 godina:

Britanski transporter York 1952, mornaricki Super Constellationa 1954,
civilni teretni zrakoplov 1966, dva Stratotankera 1963... U tim je
nestancima zivote izgubilo vise od 200 ljudi.



Avion DC3 poletio je 21.rujna 1981. iz Fort Laundala.

Vreme je bilo lepo i cinilo se kao da ce let proteci bez problema.

Sve je bilo u redu dok avion nije stigao do kubanske obale.

Veza je prekinuta, a avion je nestao s ekrana.

Odmah je pocela potraga za njim ali ni nakon tri dana nista nije
pronadjeno.



Sve su to slucajevi za koje nije ponudjeno pravo resenje, ali zato
postoje brojne teorije.

Strucnjaci za hidrodinamiku iz Trontheima nakon dugogodisnjeg
proucavanja nestanaka u Sjevernom moru dosli su do nekih pouzdanih
zakljucaka. Otkrili su ``prag`` kontinenata duz tih opasnih zona. Ona
ima oblik i razmjere koji u odredjenim vremenskim prilikama - mogu
izazvati izuzetna strujanja mora.

Te struje uz pomoc oluje dolaze do ustaljenim morskim strujama, sudaraju
se i ponekad se gotovo okomito podize vodena masa i nastaje
``piramidalan val`` velikih razmera.



Oni misle da je bas to pravi odgovor za nestanke brodova jer brod,
posebno teretni, nece moci izbeci potapanje, ako se susretne s takvim
valom.

On se u tom slucaju nagne na jednu stranu, teret se pomakne pa se tako
poremeti teziste broda. Potapanje je neizbezno.



Ali kako objasniti nestanke aviona? Na to pitanje strucnjaci iz
Trontheima nisu dali odgovor jer ih ne zanima.

Oni iskljucuju prisustvo letecih tanjira iz svemira ili morskih dubina.



Brojni svedoci tvrde kako su videli NLO u podrucju Bermudskog trougla.

Neki cak govore kako su ih videli dok su se strmoglavo spustali prema
moru kada se ono otvorili, a potom zatvorilo, kada je NLO ``usao``.

Mnogi spominju i zelenu izmaglicu, prema kojoj su kasnije napravili
pokus Philadelphia, kako okruzuje avion ili brod.



Bermudski trougao i dalje ostaje jedna od neresenih misterija u kojima i
opet nepoznati leteci objekti imaju umesane svoje prste.

Eksperiment
Philadelphia





Sredinom 1943. godine americka mornarica eksperimentisala je u
philadelphijskoj luci s namerom da bi barem delimicno objasnila
misteriju Bermudskog trougla.



Dr.Morris Jessup ostavio je dosta podataka. On navodi kako je iskusavao
delovanje magnetskog polja na brod i posadu. Eksperiment se izvodio na
razaracu americke mornarice Eldridge D-173.



Da bi se postigao cilj koristili su generatore za proizvodnju magnetnog
polja. Rezultati su sve iznenadili.

Najpre se pojavila zelena izmaglica. Maglica je postajala sve gusca, a
brod i posada slablje vidljiva sve dok se nisu skroz izgubili.



Kasnije je javljeno da su razarac videli u luci Norfolk, hiljadu milja
udaljen od Philadelphije, ali je i tamo nestao.



Jedan clan posade tvrdi da je eksperiment uspeo, a tome su zasluzne dve
zelenkaste izmaglice koje su se formirale na udaljenosti od stotinu
metara sa svake strane broda.



Kako se snaga polja pojacavala neki su clanovi nestajali. Drugi bi ih
morali dodirivati da bi postali vidljivi.



Mnogi iz takvih eksperimenata izasli su sa teskim traumama pa su
zavrsili u bolnici i psihijatriji, a neki su umrli.



Oni koji su preziveli, imali su pojacane psihicke sposobnosti, a
zabelezene su i parapsiholoske pojave.

Neki bi nestajali na jednom mjestu, da bi se iznenada pojavili na drugom
na opste cudjenje prisutnih.



Dr.Jessup pocinio je samoubojstvo udisuci izduvne gasove automobila
1959, a pre smrti objavio je knjigu The Case for UFOs (Dokaz za UFO).



Eksperiment Philadelphia je naveo neke autore do zakljucka kako u
b__b__djavoljim trouglimab__b__ deluju snazna magnetna polja kao
rezultat delovanja vremenskih neprilika, geofizickih poremecaja ili
aktivnosti UFO, odnosno svih tih cinilaca zajedno.

Zona sumraka u
Bermudskom trouglu





Rub izgubljenog sveta, Trougao smrti, Groblje Atlantika, Zona sumraka,
Vrazji trokut, Bermudski trougao - sve su to nazivi za imaginarno
podrucje na Atlantiku uz koje se vezuju misteriozne price o
nerazjasnjenim nestancima brodova, ljudi i aviona, neobicnim svetlima,
vodenim vrtlozima i slicnim pojavama.



Ovisno o izvorima, u Bermudskom trokutu se od vremena Kristofora Kolumba
do danas dogodilo od 200 do 1000 nesreca. Howard Rosenberg, pisac
zaintrigiran tajnama Trougla, u svojim je istrazivanjima prikupio
podatke o 8000 poziva u pomoc americkoj Obalnoj strazi samo tokom 1973.
godine, te podatak da je u ovom veku "vrazji trougao" bez traga odneo
vise od 50 brodova i aviona.

Bizarni dogadjaji zabelezeni na ovom podrucju datiraju jos od vremena
kad je Kolumbo doplovio nadomak obalama srednje Amerike. I sam Kolumbo
bio je svedok neobicnih dogadjanja u Trouglu: pri plovidbi njegovih
brodova Nina, Pinta i Santa Maria 1492. godine kompas je poludio, a
Kolumbo i posada videli su cudna svetla na nebu, o cemu postoje zapisi u
brodskom dnevniku.





"Let 19"



Najpoznatiji, pak, dogadjaj vezan uz Bermudski trougao- od kojeg,
zapravo, i zapocinje moderna legenda - jeste nestanak "leta 19". Zbilo
se to 5. Decembra 1945. godine kad je pet mornarickih bombardera
misteriozno nestalo na rutinskom zadatku, a nestao je i avion upucen u
potragu. Ukupno, bez traga je nestalo 27 ljudi. Kao Bermudski trougao,
ovo je podrucje "krstio" Vincent Gaddis u clanku "Smrtonosni Bermudski
trougao" koji je 1964. godine objavio u listu Argosi. Zanimanje za
fenomen podrucja s kojeg se bestragom nestaje u pravu je euforiju,
medjutim, preraslo kad je Charles Berlitz 1974. godine objavio
bestseller Bermudski trougao. Podgrejavanju euforije puno su pridoneli i
mas-mediji.

I danas Bermudski trougao intrigira svojim tajnama, no skeptici su sve
glasniji: njihova je teorija da je prava misterija kako je Bermudski
trokut uopstee postao misterija. Tajanstveno i neobjasnjivo ljudima je
oduvek bilo privlacno i zanimljivo, a uz tajanstvenost, cudo i misteriju
nikako ne idu racionalna objasnjenja. No, upravo su takva objasnjenja
ona koja za slucajeve iz Bermudskog trokuta daju skeptici. Sto se
Kolumba tice - prema podacima iz njegovog brodskog dnevnika - on je
poludeli kompas objasnio odstupanjem izmedju geografskog i magnetskog
severnog pola. Svetla koja je opisao kao "velike vatrene buktinje"
verovatno su bili meteori.

ajanstvenim tragedijama u Bermudskom troglu
naknadno je pripisano i otkrice broda Mary Celeste: brod je 1872. godine
nestao, te nadjen napusten na pucini, oko 400 milja izvan kursa New
York-Genova kojim je plovio pre nestanka. Nije bilo traga zivota
desetero clanova posade.



Svesvetsko prokletstvo?



Pronalazak broda Mary Celeste bez posade takodje je objasnjiv: na brodu
nije pronadjen ni jedan pojas za spasavanje, sto navodi na pomisao da su
pomorci napustili brod za vreme oluje misleci da je Mary Celeste nece
izdrzati. No, ono sto najvise udaljuje od misterija jeste cinjenica da
je ovaj brod pronadjen daleko od Bermudskog trokuta - cak u blizini
obale Portugala. Razliciti izvori, naime, razlicito odredjuju velicinu
Bermudskog trokuta: ona varira od 500.000 kvadratnih milja do tri puta
veceg podrucja. Imaginacija nekih autora u Trokut ukljucuje Azore i
Meksicki zaliv. Pripisivane su mu i nesrece koje su se zbivale uz obale
Irske, na Pacifiku i Indijskom oceanu. Po tome bi se Trokut mogao
nazvati ne bermudskim, nego "svesvetskim morskim prokletstvom",
upozoravaju "trezvenjaci".









Oni koji tvrde da cinjenice ne podupiru legendu, dali su objasnjenje i
za zbivanja vezana uz "let 19": posadu svih pet zrakoplova cinili su
neiskusni pripravnici, s iznimkom vodje patrole porucnika Charlesa
Taylora koji tog dana nije imao volje leteti, pa je misiju cak hteo
prepustiti drugome. Iako je vrlo brzo utvrdio da mu kompas ne
funkcionise, let je nastavio naslepo, oslanjajuci se na navigaciju prema
zemaljskim orijentirima. No, nadosla je oluja, ali je Taylor,
dezorijentisan, usprkos upozorenjima pripravnika da je "zapad na drugoj
strani", te ne prebacujuci vezu na cistiju radijsku frekvenciju, posadu
odveo u pogresnom pravcu, daleko na Atlantik. Pritom im je i goriva
nestalo. Zbog toga su protivnici teorija o cudima u Trouglu govorili da
je "jedina misteriozna sila ovdje bila sila gravitacije koja je delovala
na avione bez goriva". Istina je da se nije nasao ni najmanji trag ni
jednog aviona, no ako ih je porucnik zbilja odveo daleko na Atlantik,
verojatno su pali na podrucju gdje okean naglo ponire: unutar Bermudskog
trokuta lezi, naime, gotovo devet tisuca metara duboki Portorikanski
rov, najdublja tocka Atlantika, a avioni i brodovi koji tamo potonu
retko se ponovno vidjaju.

Bermudski trokut zauzima provrinu od 1140 km2. Nalazi se u Atlanskom oceanu, točnije između Bermudskih otoka, južne Floride i Portorika. Najraniji podaci o nestancima brodova postoje još od 15. stoljeća. Nestali brodovi kasnije se pronalaze plutajući u blizini, na njima nije ništa dirano i nema članova posade.

Loša reputacije Bermudskog trokuta utvrđena je 1945. godine kada je nestalo 5 američkih torpedo bombardera. Avioni su napustili svoju bazu u Floridi i poslije nekoliko stresnih poruka nestali s radara. 1948. godine nestaje DC-3 sa 27 članova posade, a 1951. gdoine C-124 Globemaster nestaje sa 53 putnika. 1961. godine je nestao tanker Marine Sulfer Queen sa 39 osoba.

Znanstvenici imaju nekoliko teorija o Bermudskom trokutu. Za javnost je rezrvirana ona u kojoj se tvrdi da u Trokutu nema nikakvih paranormalnih pojava koje izazivaju nestanke brodova, a znanstvene ekspedijcije se nisu nikada vratile sa putovanja.

Neke od teorija su da ta je Bermudski trokut veliko magnetno polje, da u njemu vladaju NLO, da postoje fizičke sile koje su nepoznate znanosti, koje stvaraju rupu u nebu i uvlači sve što joj se nađe na putu. No, mislim da su sve te teorije pune nejasnoća. Zanimljivo je da se nikada u našem vremenu ne pojavljuju olupine brodva iz prošlosti.

Nedavo je na televiziji bio film o Bermudskom trokutu. Svi ti ljudi koji su nestali sa brodova i aviona, bili su na jednom otoku. Oni tamo žive, mogu reći dobrim životom. Svi oni koji su tamo došli nisu se nikada uspjeli vratiti kući. Godinama su pokušavali se vratiti, ali kad bi došli do jedne točke, neobjašnjivo bi se vratili nazad. Izgledalo je kao da nema ostatka svijeta. Film je završio tako da su se ljudi zapravo morali pomiriti s činjenicom da su tamo zarobljeni. Morali su se prilagoditi životu na pustom otoku. No život im je donekle tamo bio podnošljiv.

Ali meni se čini da su sve te teorije o Bermudskom trokutu samo pusta nagađanja. Mislim da se nikada neće točno saznati što se tamo događa.....

Dva najmisterioznija nestanka aviona u takozvanom Bermudskom trouglu navodno su rešena u autorskoj emisiji na britanskom „Bi-Bi-Siju“, u ponedeljak prikazanoj na ovom TV kanalu.
Šezdeset godina posle nestanka ove dve komercijalne letelice sa 51 putnikom, istraživački tim našao je logična objašnjenja za ono što se desilo.
Četrdesetih godina prošlog veka komercijalnim letovima od Londona do Bermuda bilo je neophodno sletanje na Azorskim ostrvima kako bi dolili gorivo, pre 3.200 kilometara dugog leta do egzotičnih ostrva.

U to vreme, ovo je bila najveća distanca prelažena komercijalnim avionima. Oba aviona letela su na samoj granici svog dometa. Današnji avioni imaju dovoljno rezervnog goriva za više od 1.100 kilometara leta ka istočnoj obali SAD ukoliko se nešto nepredviđeno dogodi, prenosi "Alo".
Glavni zaključak autora emisije i stručnjaka je da su komercijalni avioni posle Drugog svetskog rata bili mnogo nepouzdaniji nego danas, a kompanija BSAA, koja je tada letela tom rutom, je za tri godine, tokom četrdesetih, izgubila pet aviona sa 73 putnika i 22 člana posade.
Avion „avro tudor IV“ „Zvezdani tigar“ nestao je bez traga 30. januara 1948. godine. Sa njim je nestalo i 25 putnika i šest članova posade. Zvanična istraga je ovaj slučaj zavela kao „nerešenu misteriju“.

Istraživanje je ipak pokazalo da je ovaj avion imao probleme čak i pre nego što je stigao na Azorska ostrva. Jedan od kompasa je bio neispravan, a zbog činjenice da grejač nije radio, pilot je avion spustio na 600 metara, što je uvećalo potrošnju goriva. Pri dolasku na Bermude avion je „skliznuo“ sa kursa i kasnio je jedan sat. Šta god da se desilo na toj visini, bilo je brzo i tragično, jer pilot nije imao vremena da pošalje signal.
Gotovo godinu dana posle „Zvezdanog tigra“ još jedan avion istog tipa nestao je između Bermuda i Jamajke. Samo sat vremena posle poletanja on je nestao na visini od 5.500 metara. Opet, nije bilo ostataka. Stručnjaci su za ovu nesreću okrivili loš dizajn letelice i grejač kabine smešten odmah ispod kopilotskog sedišta, a u neposrednoj blizini hidrauličnim cevima. Teorija je da su gasovi iz hidrauličnih cevi „pobegli“ i izazvali eksploziju. A kako na avionu nije bilo protivpožarnih sredstava, niti alarma da upozori pilote, nesreća se dogodila brzo.

(MONDO)

Interesantno za procitati, lepe pricice.
S obzirom da mi je nauka veoma bliska, ovo sve gore napisano ne mogu uvaziti kao nesto sto bi trebalo uzeti zdravo za gotovo.
Ne znam koliko ste upuceni ali vrseni su eksperimenti kojima su rekonstruisani dogadjaji koji su se, navodno, desavali.
U tim eksperimentima su se lazirali svi oni efekti koji su u izvestajima bili navedeni.
Sve uz pomoc, magneta i relacije voda-vazduh.
Sklon sam pre da poverujem u tako nesto nego da su vanzemaljci resili da je Bermudski trougao najprimamljiviji korzo na svetu.