LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Alter ego

Ići dole 
AutorPoruka
Rogue

Rogue

Ženski
Broj poruka : 5
Godina : 29
Datum upisa : 19.01.2010

Alter ego Empty
PočaljiNaslov: Alter ego   Alter ego Icon_minitime25/1/2010, 11:56 pm

Ovo ovde je posvećeno mojoj najboljoj prijateljici, koja je obeležila najvažniji deo mog života i koja će nastaviti da bude veliki deo njega, iako su nas uslovi i različiti izbori odveli na suprotne strane..



Pismo prijateljici




Za takve ljude kao što si ti ja sam bila spremna i sve što imam (samo svoj život, ali zar je to malo?) da rizikujem (čak i da bez imalo kajanja odbacim) ako je potrebno. Nikada nisam ni pomišljala da će doći dan kada ti ništa od mene, a ponajmanje to, neće biti potrebno. Nisam ni sanjala da ćeš stajati preda mnom potpuno srećna, zadovoljna svime što imaš i dovoljno jaka da sve nove nedaće brzo prebrodiš.



Ti si prijatelj kakvog više nikad neću imati... Ti si prijatelj čiji će me gubitak najviše boleti od svega što me je ikako zabolelo.



Sećaš li se kako je krenulo naše prijateljstvo? Dve dvanaestogodišnje devojke potpuno izgubljene u nekom svom svetu našle su jedna u drugoj odraz svoga sveta. Naša priča, eh... Bili smo mnogo kompleksniji od toga... Zapravo, ja jesam. Ti si uvek bila laka za pročitati, uvek sam mogla da predvidim tvoje korake, pa čak i tvoje misli da iskazujem pre tebe...



Naša velika svađa... Smešno je sada koliko je bila besmislena i kako nije bilo nijednog uzroka, pa ni povoda... Prepirke su nastale ni iz čega (pošto fizičari kažu da je to nemoguće, reći ću da je bila odraz naših burnih temperamenata, neke negativne energije koja je kao kakva ptica lešinar vrebala u nama)... To je bio test našeg tek rođenog, još uvek nezrelog, prijateljstva. Ti si ga položila. I zamisli, ja sam na tom testu pala. Klinački nevino, svaki put kada bi se posvađale, odavala sam tvoje tajne, a ti si moje uprkos svemu nastavila da čuvaš... Da, na tom testu ja sam pala. Sama znaš, nisam tada izneverila tebe ni približno koliko sebe.



Prijateljstvo staro dve godine je prekinuto svađom koja je trajala isto toliko... A kakve su naše svađe bile, sećaš li se? U školi smo bežale jedna od druge na razdaljinu od dva metra (naum tvoje majke zbog naše tuče noktima, ali ti i ja smo se gotovo na ciničan način šalile time), a onda bi se nekoj od nas desilo nešto loše i jadale bismo se jedna drugoj i tih pola sata smo bili pravi prijatelji... Posle tih pola sata, svađa se nastavljala... Sećaš li se onih ukrašenih kutija koje su stajale na katedri u osnovnoj školi čekajući da ih napunimo čestitkama bez markica, za Novu godinu, nakon čega ih je razedna razdeljivala poslednjeg časa u polugodištu? Ja se sećam. Bile smo u svađi, ali ti nisi propustila da jednu čestitku osloviš na mene... Ja jesam. Ponovo sam pala na testu prijateljstva. Ni dan danas mi nije jasno kako sam ipak uspela da položim.



Jer, ostali smo prijatelji. Srednje škole, različiti gradovi, viđanje jednom u mesec dana... Znaš i sama. Daljina nas je spojila. Shvatile smo koliko je dragoceno to što imamo da bismo ga se tek tako odrekli.



Ti si najbolja drugarica, mnogo bolja nego što ja to zaslužujem. I volim te kao sopstvenu sestru, možda i više. Ali nemam ti sada šta ponuditi. Reći ćeš da je prijateljstvo dovoljno, ali obe znamo da nije. Ti ideš napred, ja ostajem u prošlosti i ne želim biti ta koja će te vući nazad. Želim ti sve najbolje i znam da ćeš uspeti u svemu što naumiš. Nikada nisam ni sumnjala u tebe.[/font][/color]



[color=windowtext][font=Arial]Naši detinjasti snovi, kao što su osnivanje rok benda (iako ti ne voliš rok, a ja ne sviram nijedan instrument), pravljenje azila za pse... Neka i dalje žive kao snovi, jer je to jedino što ostaje kada se sve ostalo izgubi... To NIKADA ne nestaje...



[color=windowtext][font=Arial]Razumećeš da je najbolje da ovo naše prijateljstvo stavimo na najvišu policu u bibliotici i nastavimo dalje ne čitajući nikad iste knjige... Ako ti ikada budem zatrebala, biću tu. Sve ostalo je suvišno. Potrebno je samo da razumeš i... da me pustiš. Ne želim opet da padnem na testu prijateljstva.
Nazad na vrh Ići dole
 
Alter ego
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Naša autorska dela- piše se i čita u temama ispod naslovne :: Proza-
Skoči na: