LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Jedan (los) dan

Ići dole 
AutorPoruka
snohvatica

snohvatica

Ženski
Broj poruka : 42
Location : Beograd
Humor : da, fala!
Datum upisa : 02.10.2009

Jedan (los) dan Empty
PočaljiNaslov: Jedan (los) dan   Jedan (los) dan Icon_minitime15/2/2010, 9:49 pm

***
Kada je cirkus usao u moj zivot, ja to nisam prepoznala. Ja sam se mirno igrala publike, ne shvatajuci da, zapravo, dobijam ulogu na piljevini. I ta uloga nije bila izvanredna, vec sasvim, sasvim, prosecna. Dok su se ostali presvlacili, ja sam sa perjanicama i zadenutim vrpcama, trckajuci po areni, zabavljala vreme. Kamo sece da sam ga ubijala, to bi nosilo neku dozu ozbiljnosti i tragizma!
U tom periodu sam jos isla u skolu. Uspevala sam - ne znam kako, jer ja nikada nemam vremena da radim vise stvari istovremeno! - da uklopim obe stvari.
Gledali su me popreko, a izgovarali prugaste reci. Bilo mi je strasno tesko u toj mrezi.
I dalje jeste.
Nazad na vrh Ići dole
snohvatica

snohvatica

Ženski
Broj poruka : 42
Location : Beograd
Humor : da, fala!
Datum upisa : 02.10.2009

Jedan (los) dan Empty
PočaljiNaslov: Re: Jedan (los) dan   Jedan (los) dan Icon_minitime15/2/2010, 9:54 pm

Osvrnula sam se na kratko pre nego sto sam zakljucala vrata stana. Za mnom su ostale neuredne sobe, pune razbacane garderobe, nepodignutih stvari, rasturenih casopisa, prasine po svemu tome, ispunjene mirisima camotinje i memle probusenim sitnim zracima sunca sto su se probijali kroz spustene roletne. Mrak je bio veci u kuhinji, tako da se nisu mogli videti prljavi, vec skoreni sudovi, mrvice hleba i hrane po stolu i ispod njega, sparuseno cvece u vazni, musave krpe i kanta sa smecem vec prepuna “dvolitri”. U kupatilu, jos vlaznom od tusiranja, neopran ves se “peo” po zidu, a vlasi kose su se uredno slagale i obmotavale u slivniku kade. Osmehnula sam se. Iz tog djubreta i haosa, izisla sam sredjena, doterana, nasmejana, raspolozena, mirisljava, zakljucavajuci vrata kao da zaklucavam samog Bas - Celika iza njih.
Gusila sam se u sopstvenom pretvaranju i laganju. Osecala sam se kao voda prosuta iz kofe preko stepenista, razbijena, rastrzana, prljava, pogresno upotrebljena, iako sam mogla nekome biti medju dlanovima, po kapcima, u usnama. A evo me kako se slivam i pregibam tacno 17 puta, jer toliko ima stepenika, sve sporije, u soku od prevelikog bola izazvanog silinom bacanja. Strcala sam niz stepenice i izisla iz zgrade. Napolju je bilo toplo ali prijatno, vedro avgustovsko predvecerje. Momci na stanici su me odmeravali, moje gole listove pod leprsavom suknjicom, stopala u sandlama sa potpeticom, ramena koja su bila pokrivena samo dvema tankim bratelama. Delovala sam koketno, ali nedodirljivo, i to samo zbog tuznog pogleda sa kojim sam rodjena i koji me je odavao koliko sam umorna. Da, cini mi se da sam oduvek samo delovala, izgledala, a nikako BILA. Docekala sam autobus i usla. Nisam videla koji je broj, jer mi je to bilo nevazno. Ionako nigde odredjeno nisam posla. Samo sam obisla jedan krug u tom vozilu, delujuci raspolozeno, pametno, odajuci utisak zrele zene koja zna sta hoce i kuda ide, koja je srecna u zagrljaju nekog muskarca zaljubljenog u nju i nezno i strasno, bas kako ona voli; zene koja se veseli zivotu, uziva u svom poslu, opusta u drustvu svojih prijatelja.
Sisla sam na stanici sa koje sam i posla. Ostavila sam neznanku u autobusu i nervozno usla u stan, ne paleci svetlo. Mrak je bio potpun, ali sam navikla da se snalazim u njemu. Zakljucala sam se, usla u sobu, premestila gomilu stvari sa fotelje na pod, sela u nju, i pocela da buljim u lampicu na monitoru.
Nazad na vrh Ići dole
snohvatica

snohvatica

Ženski
Broj poruka : 42
Location : Beograd
Humor : da, fala!
Datum upisa : 02.10.2009

Jedan (los) dan Empty
PočaljiNaslov: Re: Jedan (los) dan   Jedan (los) dan Icon_minitime20/4/2010, 9:25 pm

TRE]A PRINCEZA je znala svoju sudbinu: bi}e ukradena, bi}e uspavana, ili tako ne{to sli~no. U svakom slu~aju, mora}e da ~eka,~eka, ~eka, dok ne do|e onaj nazvan pravi ( pita se, po ~ijim to merilima? ) i spase je jedne bede da bi je ubacio u drugu- brak. [ta ona tu mo`e da uradi?

Svi znaju da princeze jedino i pro`ive u `ivotu onih par trenutaka dok kr{e zabranu. Sve ostalo je ponavljanje i ~ekanje.

Zato ona bar bira stogodi{nji san: san o onom pravom Pravom, koji }e prekr{iti stereotipe. Makar po cenu da do|e i ne probudi je.
Nazad na vrh Ići dole
snohvatica

snohvatica

Ženski
Broj poruka : 42
Location : Beograd
Humor : da, fala!
Datum upisa : 02.10.2009

Jedan (los) dan Empty
PočaljiNaslov: Re: Jedan (los) dan   Jedan (los) dan Icon_minitime29/7/2010, 7:23 pm

Počinjem da osećam kada se sudbina poigrava sa mnom, i to da bi se zabavila baš kvalitetno.
Dala mi je jedno istinito i bolno saznanje u tako neprikladnoj situaciji.
Ove stihove mi je poslala dok sam lišavala jednu ribu njene krljušti:

"Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.
(...)
Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge-
i osetimo se nesrećni i krivi."

Zagledana u tu krljušt, o kojoj do tren pre nisam razmišljala, a koju sam sada videla i osećala svuda- po podu, kosi, prstima, samo sam iščitavala svoj poraz i nemoć. Kao da u tom trenutku primam sudbinu jedne ribe kojoj nije dato da odlučuje o svom životu, ali i svest o tome da je to tako neizbežno. I da je svako čekanje osuđeno na propast.
Nazad na vrh Ići dole
snohvatica

snohvatica

Ženski
Broj poruka : 42
Location : Beograd
Humor : da, fala!
Datum upisa : 02.10.2009

Jedan (los) dan Empty
PočaljiNaslov: Re: Jedan (los) dan   Jedan (los) dan Icon_minitime29/7/2010, 7:25 pm

Opet sam ostavljena.
Ali, ovoga puta je osecaj drugaciji.
Uvidjam tek sada, da sam ostavljena od nekoga kome nikada zaista nisam pripadala. Kroz svoje lamentiranje nad sobom, u pokusajima da se rastuzim i zaplacem, jer, tako valjda treba kada si zvanicno proglasen nepotrebnim, shvatila sam da sam, najzad, slobodna.
Mogla sam i da ne dodjem do tog zakljucka.
Mogla sam da se vrtim u beskrajnom plavom krugu pitanja, i da se mucim u trazenju odgovora koji nikada ne bi naisli, jer odgovori susrecu samo logicna pitanja.

Pa ipak, svaki put kada me neka situacija zbuni tako da mi makne tlo na kojem stojim, i padom mi ostanu kraste na kolenima koje zarastaju cim se dozovem i shvatim da se ponasam nepromisljeno poput deteta, ja odlazim na zeleznicku stanicu. Ostalo je negde, u podsvesti, ono naivno, slatko obmanjivanje da ce se problemi resiti bekstvom od njih samih.
To mesto, to srce do kojeg krv dolazi putem sina, dozivljavam kao hram, portal, zvezdanu kapiju, cistiliste, mesto kroz koje moraju proci svi oni koji menjaju nesto u sebi, i svom zivotu. I tu mi se pruza opcija da pobegnem, ili da ostanem. Ali, izbor je moj.
Volim da gledam one koji putuju, i one koji prate. One koji ostaju, i one koji dolaze bez doceka. Koja je njihova prica...?
Ponekad uobrazim da ce stici neko koga poznajem, i da sam dosla samo s tom namerom-da docekam. Potajno ocekujem da sa nekog vagona sidje Kis. Ne bih se zbunila, niti iznenadila. Naprotiv, verujem da bismo se odmah sporazumeli i otisli u “Presernovu klet” da pricamo o knjizevnosti i vozovima...

Ovoga puta, na koloseku 6, ja sam dugo sedela. Odlucila sam da ostanem. Odlucila sam da je Ana Karenjina jedna najobicnija kukavica i da me bas briga sto mi ne ide u zivotu onako kako bih htela. Jednog dana, docekacu i ja nekoga ko silazi iz vagona samo zbog mene.
Spakovala sam sve bivse, proslo, uvredljivo, posustalo, istroseno mog zivota, i ispratila.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Jedan (los) dan Empty
PočaljiNaslov: Re: Jedan (los) dan   Jedan (los) dan Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Jedan (los) dan
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Naša autorska dela- piše se i čita u temama ispod naslovne :: Proza-
Skoči na: