Rekli su o ljubavi...

Ljubav je spontana i žudi za izrazom u radosti, istini, pa i u suzama. Ljubav živi u trenutku; ne gubi se u prošlosti i ne teži prema sutrašnjici. Ljubav je SADA!

Ljubav je kao snaga: ako je više trošiš, više ćeš je i imati.

Ljubav je rec, ogromna i vazna... a malena i slaba.

Ona ne znaci IMATI vec DAVATI, ona ne znaci ZNATI, vec VEROVATI,
ona se i ne poklanja i ne zasluzuje, ona dolazi sama i tako i odlazi…

Ljubav je uteha u tuzi, tišina u buci, odmor u iscrpljenosti, nada u očaju.

"Ljubav nije nikakva zagonetka, jer smo je već sto puta riješili.
Naprotiv, ona je zgodna odgonetka, koju svaki put ponovo zamrsimo,da bi
smo uživali u njenom rješavanju."

ZNATI DA ŽIVOT NEĆE BITI POTROŠEN UZALUD , TO NAM OMOGUĆAVA DA SE ODUPREMO I MOŽDA ČAK DA POBEDIMO SMRT. JEDINO LJUBAV MOŽE DATI ČOVEKU OVU SNAGU. (D . Kiš )

Владика Николај: О Љубави
Љубав моја бди, и бдењем се не замара. Онај, кога волим и кога ишчекујем, долази ми окружен свитом небесном. Како да спавам, и како бдење да ме замара?

Бдим над причама људи и над причама ствари, не би ли докучио неку тајну поруку Љубави моје. Ничија ме прича не занима приче ради ни причала ради, но Тебе ради.

Као човек, који изгуби свој глас, па пође да ослушкује свачији глас, не би ли свој познао. И свуда налази неку ноту сличну своме гласу, но нигде пуноћу свога гласа.

Као човек, који разбије стаклено огледало, па пође да огледа своје лице на лицима људским, и лицима животињским, и лицима свих ствари. И свугде налази неку црту сличну своме лицу, но нигде целину лица свога.

Тако и ја бдим над безбројним гласовима целе васионе, не би ли познао глас своје Љубави. И бдим над безбројним лицима у васиони, од лица белог шљунка на језеру до лица сунчаних кола, не би ли познао лице своје Љубави. И нико ме не обмањује, но свако казује о Теби оно мало што зна и може.

Кад људима стављам питања, од Тебе очекујем одговоре. Кад ствари говоре, ја Тебе прислушкујем. Кад природу гледам, ја Тебе тражим.

Кад ме људи виде замишљена, они држе, да ја о њима мислим, док ја мислим о Теби. Кад ме виде трудољубива, они мисле, да се за људе трудим, а ја се трудим за Тебе.

Кад природа чује своје име на уснама мојим, она мисли, да о њој певам, а ја певам о Теби. Кад голуба храним, ја Теби нудим. Кад јагње милујем, ја Тебе милујем. Кад се на сунце осмехнем, мој осмејак продире кроз сва сунца док се не сретне с Твојим осмејком. Кад спустим свој пољубац на бели крин, ја га кроз седам светова спуштам на подножје ногу Твојих.

Бдење љубави моје иде упоредо са молитвом вере моје и постом наде моје. И ниједно без другог двога не устаје и не леже.

Сва делатност ума мога служи вери мојој.

Сва делатност срца мога служи нади мојој.

Сва делатност душе моје служи љубави мојој.

Кад голуба храним, ја Теби нудим, Љубави моја.

Ljubav ne pokazujemo tako da ljubljenu osobu gledamo u oči,
nego da zajedno s njom gledamo u istom smeru.

Antoan de Sent Egziperi

Ne oslanjaj se previše na ljubav; to je zid koji je sklon padu.

Desanka Maksimović

U jednom romanu ima više ljubavi nego u jednom velikom gradu.

Jovan Dučić

Ko voli, tih je. Odzvanja samo prazna posuda.

Vilijam Šekspir

Ljubav je vatra, da. Ali nikad ne znate hoće li vam zagrejati srce
ili zapaliti kuću.

Joan Crawford

Ljubav je..
Kada neko proguta svoje principe i ponos,kada ti pokloni svoja
krila...Kada te gurne napred i dune ti u leđa,ne bi li makar malo brže
išla.Kada te neko gaji kao cvet,cekajući te da procvetaš.. A onda kada
se to desi, ne da ti da uveneš, čuva te i održava takvom dokle god ima
života u njemu.Kada shvati na kraju dana, dok uveče leži u krevetu,da mu
nešto fali - Kada shvati da si ti taj deo koji mu nedostaje da bude
ceo, potpun.Kada se oseća nemirnim kad nisi kraj njega..Kada grli i
miriše tvoje stvari koliko mu nedostaješ.Kada neko veruje u tebe više
nego što veruješ ti u sebe.Kada je spreman da podredi život tebi.Kada ti
kaže da ste dovoljni jedno drugome da idete sami protiv celog sveta.To
je ljubav...

Šta je ljubav ?
U matematici – Problem.
U istoriji – Rat.
U hemiji – Reakcija.
U likovnom – Srce.
U meni – TI.

Ljubav je...nešto nestvarno, lepo, bolno, slepo, uzvišeno, priprosto,
nedefinisano, traženo, nađeno, izgubljeno, uzvraćeno, ona je sve i
ništa...zlatna polja i plavo nebo, besni pas i živa rana

Budućnost ljubavi je istinska ljubav - veličanstvena, divna ljubav koja
ne nanosi bol, već radost; ljubav koja nije mala, već velika; ljubav
koja je više od posebne te postaje duhovna. To je odredište našeg
putovanja - to je naš istinski cilj.

A on podiže glavu i pogleda na ljude, i muk
zavlada među njima. I snažnim glasom reče:


Jer, kao što vas ljubav kruni,
tako će vas i razapeti.

Jer, koliko vam pomaže da rastete,
toliko vas i potkresava.

Kao što se uspinje na vašu visinu i draga vam
najnježnije grane što dršću na suncu,
Tako će vam sići u korijenje i protresti ih dok
prianjaju uza zemlju.

Poput snopova žita ona vas u se skuplja.
Ona vas mlati da bi vas razgolitila.

Ona vas sije da bi vas lupine vaše oslobodila.

Ona vas melje dok ne pobijelite.

Ona vas mijesi dok gipki ne budete,

A onda vas meće na svoj sveti oganj, da
postanete sveti kruh za Božji sveti pir.

Sve će vam ovo ljubav učiniti kako biste doznali
tajne svojega srca i da biste po tome znanju
postali komadić srca samoga Života.

Ali, ako u svojem strahu budete tražili samo
ljubavni mir i ljubavni užitak,
Bolje vam je da pokrijete golotinju svoju i da
odete s gumna ljubavi,
U svijet bez godišnjih doba, gdje ćete se smijati,
ali ne punim smijehom, i gdje ćete plakati,
ali ne svim svojim suzama,

Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa
osim sebe.

Ljubav nema ništa niti se ona može imati;
Jer, ljubav je dovoljna ljubavi.
Kad ljubite, ne valja da kažete: »Bog mi je u
srcu«, nego radije: »Ja sam u Božjem srcu.«

I ne mislite da možete upravljati putem ljubavi,
jer ljubav, vidi li da ste vrijedni toga,
upravlja vašim putem.

Ljubav ne čezne ni za čim drugim do za tim
da se sama ispuni.

Ali, ako ljubite i svakako morate imati želja,
neka vam ovo budu želje:
Rastopiti se i biti poput žuborna potoka koji
pjeva svoju pjesmu noći.
Upoznati bol od prevelike nježnosti.
Biti ranjen vlastitim razumijevanjem ljubavi;
I krvariti s veseljem i radosno.
Probuditi se zorom krilata srca i zahvaliti za
još jedan dan ljubavi;
Smiriti se o podnevnoj uri i razmatrati ljubavni zanos;
Vratiti se s večeri kući sa zahvalnošću;
I onda zaspati s molitvom za ljubljeno u srcu i
s pjesmom zahvalnicom na usnama.

Kahlil Gibran

Razum je nemoćan u izražavanju Ljubavi. Jedino je Ljubav sposobna da
obelodani istinu o Ljubavi i o stanju Zaljubljenika. Put naših proroka
je put Istine. Ako hoćeš da živiš, umri u Ljubavi; umri u Ljubavi ako
želiš da ostaneš u životu.

Rumi

Ljubav pronalazi središte životnog kruga u kome biće dotiče drugo biće.
Sveti plamen pohaba guber sebičluka, vaspostavlja se razumevanje, bez
reči. Telepatija. Prozorljivost. Postaje se prozračan, vedar, lep.
Lepota je svedočanstvo beskonačnog u konačnom, u formi. Blistava
ravnoteža patnje i radosti. Vedrina. Realizacija izvornog poretka,
osnovnog stanja. Ljubiti ženu znači u njoj ljubiti večnost, ljubiti u
njoj Boga.
*
Dodirnuti ženu, ljubiti. Nepodnošljiva milina volišanja. Ona je moj san,
reintegracija. Prodiranje u ženu tonjenje je u praiskonski glib. U
njemu je leglo obnavljateljskih moći.. Ali, takvi su trenuci retkost,
ostalo je gluma zarad želje za njihovim ponovnim dosegnućem.
Ljubav je nasušna toplina. Muško biće toplinom probuđenog srca
rascvetava ladoleže zapretenih lepota u biću žene. Vedrina koja iz nje
vrca razotkrije milje u njemu samom. I u prijateljstvu se srodne duše
ispomažu i babiče blagoljepije što se zapeklo u neizgovoru stisnutih,
slepih srdaca.
*
Sanjao sam (taj san je predskazao poznanje žene) kako vodim ljubav sa
samim sobom. Kao da sam legao na svoj lik u ogledalu. Spojila su se
živila u erekciji. Kad god sam ljubio ženu utažući žeđ tela, osvojio bi
me utisak teskobe, a potom pustoši iz tog sna. Na vrhuncu ekstatične
groznice koitusa bez „dodira“, svodovi kućni i nebeski grobnički se
spuste na grudi.
*
Bajoslovnim krajolicima njenog tela gustiram mekotu. Buknuh udomljen u
nju. Sa limbusa jastva, isprovocirane vrelinom grudi, propupile su u
brazdu naše slepljenosti dražesne kapi znoja. Stapajući se izmešaše
slanost i skliznuše njenom glatkom kožom u natključnu jamicu.
Svetlucavim, mokrim tragom zaglavinjah jezikom. Ispio sam baricu pre no
što je nadrasla prostranost ljupkog bazenčića i prokapala na pesak
jastuka. A onda, kao jednom pre, dok sam čitao iz neke knjige kako se
zapenušani talasi igraju davljenikom, osetih okrepljujuću, razrešujuću
pospanost i utonuće. Ispolin talas tog bića sklopio se nada mnom.
Nikada me nije privlačila belinom sedefaste puti , niti su me erotski
dražile drhturave, nabrekle od želje prelepe grudi, ili bljesak jedrih
butina kad su izvirivale ispod sukanja, podatna i uvek iznova nevina
ženska bedra. Nije me očarala. Osećao sam milinu posmatrajući njeno lice
Venere s Botičelijevih platna. Tiha, duboka, mirišljava sila preporoda i
obnavljanja vukla me je k sebi iza njenih očiju. U njima sam našao
besmrtni sjaj.

Zosim Popac

O LJUBAVI

Braćo, ne bojte se grehova ljudskih, volite čoveka i u grehu njegovom,
jer kad ko voli čoveka grešnog, to je već slika Božanske ljubavi i
vrhunac je ljubavi na zemlji. Volite sve stvorenje Božje i celokupno i
svaku mrvicu. Svaki listić, svaku zraku Božju volite. Volite životinje,
volite bilje, volite svaku stvar. Budeš li voleo svaku stvar – i tajnu
ćeš Božju razumeti u stvarima. A shvatiš li je jedared, ti ćeš je posle
neumorno početi poznavati sve dalje i više, svakodnevno. I zavolećeš,
najzad, sav svet vascelom i vasionom ljubavlju. Životinje volite: njima
je Bog dao klicu misli i tihu radost. Nemojte im je narušavati i
remetiti, ne mučite ih, ne oduzimajte im radost, ne protivite se misli
Božjoj. Čoveče, ne uznosi se, ne misli da si bolji od životinje: one su
bezgrešne, a ti, sa svojim veličanstvom, ti samo gnojiš zemlju svojom
pojavom, na njoj trag svoj gnojni ostavljaš posle sebe, - i to, avaj,
skoro svaki, svaki između nas!
Decu volite naročito, jer ona su bezgrešna kao anđeli i žive da bi nas
razdragala i usrećila; ona žive zarad čišćenja srdaca naših, kao neki
putokaz za nas. Teško onome ko uvredi dete...

F.M. Dostojevski, "Braća Karamazovi"