Izreke i citati poznatih

Ljubav u doba kolere

Uspeo ju je prepoznati u guzvi, kroz suze neponovljiva bola sto umire bez nje, pogledao ju je poslednji put zauvek, ocima sjajnijima i zahvalnijima, no sto je ikad videla u pola stoleca zajednickog zivota, i uspeo joj reci poslednjim dahom: - Samo Bog zna koliko sam te voleo...

Marques

Probudih se, i ništa ne beše isto. Otvorih oči prvi put, te oči za koje
sam mislio da vide, i shvatih da sve ono u šta sam verovao, nije ništa
do lažni san. A onda, poput blistave zvezde, Anđeo smrti Anđeo života
postade, i promeni moj san, iz strašne drame, u radosnu komediju.

Iznenađen, upitah Anđela, «Jesam li mrtav?» Anđeo reče:»Da, već
godinama. Iako ti je srce kucalo, tvoj je um spavao u grobu iluzije,
nesvestan svoje božanske prirode. Sada ti srce kuca, i telo diše, i um
ti se probudio iz pakla. Tvoje oči, potpuno nove, dive se lepoti koja te
je čekala. Tvoja se božanska svest budi, i ljubav u tvom biću. Bol i
strah nestaju, nema krivice ni stida. Tvoja duša prašta,
i živiš božanskim životom.»

Zurio sam u Anđela, kao opčinjen. Osećao sam istinu koja se u meni budila. Predao sam se, spremno, ne postavljajući uslove.
Pokorno sam prihvatio smrt i život. Pogledao sam novim očima,
i uzasnut video svoju večnu ljubav... kako odlazi od mene….


Miguel Anhel Ruis – “Povratak u zivot”

" Godina smrti Rikarda Reisa "

..." Vece je lagano odmicalo, spustila se noc.Lisabon je jedan spokojan
grad, sa sirokom i istorijskom rijekom. Rikardo Reis nije izasao na
veceru, smutio je kajganu od dva jaja, stavio je u tanjir, zalio je taj
sirotinjski obed casom vina, pa cak i to malo hrane zapelo mu je u
grlu.Bio je razdrazljiv , zabrinut.Vec je proslo jedanaest sati, sisao
je u park da jos jednom osmotri ladje, vidio je samo njihova poziciona
svijetla, sad vise cak nije umio da razlikuje obavjestajne brodove od
kontratorpiljera.Bio je jedini zivi stvor na Visu svete Katarine,na
Adamastora se vise nije moglo racunati, on se skamenio, jednom za
svagda, grlo koje je trebalo da krikne nece kriknuti, a lice mu izgleda
tako uzasno da ga je strah i pogledati. Vratio se Rikardo Reis kuci,
sigurno nece isploviti nocu, naslepo, uz opasnost da upadne u
zamku.Legao je,obucen, zaspao dockan, probudio se, ponovo zaspao umiren
dubokom tisinom koja je vladala u kuci, prva jutarnja svjetlost
probijala se kroz pukotine na prozoru kad se probudio, u toku noci nista
se nije dogodilo, sada,kad je zapoceo novi dan, izgleda nemoguce da se
ista moze desiti..."

Jose Sarmago

Zavolela sam ga. Večerom svakim odlazila sam u livade i u svaku cvetnu krunu spuštala nežnim šapatom njegovo ime, i potom ga ujutru, namirisano i rosno, redom poljupcima vadila.
Volela sam ga. Večerom svakim ostavljala sam u njegovoj duši jata nežnih, tek rođenih šapata; i zatim ih svako jutro, pune njegove duše, sa njegovih usana primala.
On je otišao. Večerom svakim lutam po poljima i zovem ga, vešam svoje reči, otežale od suza, na krila vetrova i zovem ga; mešam svoje postarele šapate u šušanj lišća i zovem ga. Ali uzalud: ujutru čujem samo umoran odjek svojih reči. On je daleko otišao.
Zavole bela mirisna ruža crni bodljikavi trn. Ti ne veruješ meni, je li, dragi, da je ruža zavolela trn?
I kada mu ona u jednu bisernu zoru reče kako ga voli, on se grohotom i prezrivo nasmeja. Ti ne veruješ meni, je li, dragi, da se je trn prezrivo nasmejao?
A kada jednoga dana neko htede uzbrati belu mirisnu ružu, trn mu izbode ruke. Ti ne veruješ meni, je li, dragi, da mu je trn izbo ruke?

Desanka Maksimović

"Život, mladi čoveče, to je žena, ispružena žena, nabreklih grudi i
velikog, mekog trbuha između ispupčenih kukova, žena vitkih ruku i
bujnih bedara, poluzatvorenih očiju, koja nas na divan, podrugljiv način
izaziva i traži da joj se najsvesrednije predamo, polažući pravo na
puni napon naše muškosti koja pred njom pobedi ili propadne - propadne,
mladi čoveče, shvatate li šta to znači? To je poraz osećanja pred
životom, to je nesposobnost za koju nema milosti, ni sažaljenja, ni
uvaženja."

Tomas Man "Čarobni breg"

Svаk je rođen dа po jednom umre, Čаst i brukа žive dovekа. - Njegoš

Trebа gledаti prаvo. Jer dа se htelo gledаti izа sebe, dobili bismo oči nа potiljku. Trebа ljubiti zemlju dece svoje, а ne dedovа svojih. Jer čаst neće zаvisiti od togа odаkle dolаzimo nego kudа idemo – Borislаv Pekić

...Ima jedan ocajnicki put da se otkrije Tajna... to je put potpune moci nad drugom osobom... moc koja je prisiljava da cini ono sto mi hocemo... oseca onako kako mi zelimo... misli ono sto mi trazimo... moc koja je pretvara u stvar... nasu stvar... nas posed...
...Najvisi stepen ovog pokusaja saznanja nalazimo u krajnostima sadizma... sposobnosti da ljudskom bicu nanosimo bol... da ga mucimo... da ga prinudimo da kroz patnju oda svoju tajnu...

E. From

Nada je sama po sebi vrsta sreće i možda najveća sreća koju ovaj svet može da nam da.
S. Džonson

"Nasmešila si se i stala pričati ni o čemu, a ja sam osetio kako sam takvo što već dugo očekivao." Rabindranath Tagore

Tako je to : prolazi i ono sto je tužno, i bolovi i očajanja prolaze, baš kao i radosti, promiru, ublede, izgube dubinu i vrednost. I najzad dođe vreme kad se čovek više ne može setiti šta je to bilo što ga je nekad toliko bolelo. I bolovi precvetaju i venu... Ništa nije postojano, pa ni patnja.
Herman Hese

MALI REZIME ETIČKE MUDROSTI

1. Nemoj da priželjkuješ sve što vidiš.
2. Nemoj da veruješ u sve što čuješ.
3. Nemoj da govoriš sve što znaš i bićeš mudar.
4. Nemoj da radiš sve što možeš.
5. Nemoj imati poverenje u sve koje slučajno upoznaš.
6. Veruj, ali znaj kome treba da veruješ.
7. Šta je tu je, nemoj oko toga gubiti vreme.
8. Šta je bilo bilo je, nemoj se oko toga nervirati i mučiti.
9. Gledaj napred, a ne na ono što je bilo.
10. Nemoj raditi ono što je urađeno, nego ono što treba da se uradi.
Jan Amos Komensky

Žene su kao deca. Imaju nerazumljive porive da postavljaju čudna
pitanja. Tako muškarce zatiču nespremne i bez odbrane. Možda je to puka,
prirodna manifestacija ženstvenosti, instinkt kojim se osvaja nešto
nevidljivo, neko parče muške sujete, komadić naklonosti. Opet, možda je
to neki tipično ženski način da se utvrdi poredak stvari. Nešto neumitno
i iskonsko koliko i onih nekoliko reči kojima je Eva naterala Adama da
zagrize jabuku. Pitanje koje ne traži odgovor, već ima samo jednu jedinu
svrhu… Da iskupi ili navede na greh.

Dejan Stojiljković – Konstantinovo raskršće

Ko nije patio ne zna ništa. Ne poznaje ni dobro ni zlo. Ne poznaje ljude, ne poznaje niti sebe samog.

Fenelon

''Najgore je kad ljudi ćute,
kad se ne objasne,
pa svaka sumnja
ima pravo na život. I tvoja i moja!'' ... M. Selimović

Vidim na stotine ljudi dnevno koji su sasvim odustali. Na sve strane vidim one koji ne žude ni za čim, osim hranom, krovom, i odećom, usredsređeni samo na to, bez snova. Oni ne osećaju užas što ne vole ili što nisu voljeni.
~ Čarls Bukovski

"Možda čovjek ponekad izgubi sve što mu je drago i osjeti se napušten. Sam, sasvim sam.
Možda se ponekad razočaraš u ljude i sve oko sebe (čak i u sebe) i kao ptica bez gnijezda tražiš utočište pod tuđim krovom.
Možda ponekad, ali jednom sigurno, ispriječiće se neko pred tobom, neko preko koga ne možeš tako prijeći, pogledati ga preko ramena.
Jednom, sigurno, shvatićeš da nekog duboko voliš." -E. Hemingway

Istina je ono što nedostaje velikoj moći. Ja osjećam da moral i istina
rijetko postoje u velikoj moći. Ali oni postoje u pojedincima i grupama
pojedinaca. Istina i moral mogu postojati u sistemu: mogu postojati u
vladama i institucijama samo ako se te vlade i institucije pozovu na
odgovornost. Ukoliko moraju regularno da polažu račune narodu. Ukoliko
je to polaganje računa obavezujuće i neizostavno. Ukoliko ta obaveza ne
postoji, ukoliko se ona izgubi u mutnim hodnicima koje je prokopala moć,
u njenim tavanima i podrumima, onda ova dimenzija istine i morala
nestaje. Postoji dakle, jasna razlika između istine i ljudi i istine i
strukture: strukture moći, zakona po kojima struktura moći funkcioniše.
Fasada zakona pokazuje se kao takva uvijek kada je moć nekontrolisana.

Džon Pildžer

San je ono što se želi, a život je buđenje. – Meša Selimović

Pile ne može videti svet dok ne razbije ljusku jajeta koja ga štiti. Herman Hese

Pustio sam da me vodi po mračnoj uličici. Glas joj je postao hrapaviji, a
reči su joj same navirale na usta. Uopšte se ne sećam šta je govorila, a
mislim da ni sama nije znala šta govori. Govorila je divlje, besomučno,
protiv sudbine koja je bila jača od nje. Ma ko bila, nije više imala
imena. Bila je naprosto žena, izmučena, izubijana, skršena, stvorenje
što nemoćno udara krilima u mraku. Nije se nikom obraćala, a najmanje
meni; nije govorila ni sa samom sobom, pa ni s Bogom. Bila je samo
brbljiva rana koja je našla glas, a u mraku se činilo da se rana otvara i
stvara oko sebe prostor u koji može krvariti bez srama i poniženja. Za
sve me vreme grčevito držala za mišicu, kao da se želi uveriti da sam
tu; stezala mi je ruku svojim snažnim prstima, kao da mi dodirom prstiju
želi saopštiti misao koju njene reči više ne sadrže.

Henri Miler – „Mirni dani na Klišiju“

Meša Selimović ˝Derviš i smrt˝
“Mlade djevojke zamišljaju život i vjeruju riječima… Ovakve znaju
vrijednost svega što gube i dobijaju i uvijek imaju svoje razloge, koji
mogu biti čudni, ali su rijetko naivni. NJihove zrele oči su slobodne i
kad se obaraju, neugodno otvorene, i kad se skrivaju trepavicama.
Najneugodnije je što znamo da one znaju više nego što pokazuju, i da nas
mjere svojim neobičnim merilima, koja teško saznajemo. ”

KADA SAM IMAO PET GODINA

Kada sam imao pet godina, moja majka mi je uvek govorila da je sreća ključ uspešnog života.
Kad sam krenuo u školu, pitali su me šta želim biti kad odrastem.
Napisao sam “srećan”.
Rekli su mi da nisam najbolje shvatio zadatak.
A ja sam im rekao da oni nisu najbolje shvatili život.
~Džon Lenon

Može li biti veće ludosti nego da se iz ne znam kakvih razloga preduzima ona vrsta borbe koja i jednoj i drugoj strani donosi gubitke? A moze li biti vece ludosti, ni ne pokusati boriti se za ono za cime nam srce zudi, ne pokusati dohvatiti tu slast koja nam nocima lomi telo, koja nam obuzima sve misli? O, da, svi znaju sta je bolje za nas. Nasi prijatelji znaju sta nas cini srecnim, nase komsije znaju to, cak i prodavac brasna to zna bolje od nas. Svi oni se pozure da misle nasim glavama kada pozelimo da promenimo nesto u svom zivotu. Sve u strahu da nam slucajno zaista ne bi bilo bolje, ako bismo se odvazili da ucinimo korak unapred. Ludost! To je ludost sto on zeli, sto on pokusava! Ludost! Odjekuje sa bedema grada.... Pred tom ludoscu padaju maske prijateljstva, i covek tek tada vidi da su prijatelji samo tak dugo tu, dok covek sedi nesrecan u svom brlogu zivota. Cim napravi i najmanji pokusaj da se oslobodi toga, najmanji iskorak da potrazi istinsku srecu, ti isti prijatelji se pretvaraju u bogove, andele, osvetnike, odjednom oni dobiju moc i nebesku mudrost da znaju sta je za nas dobro i koliko smemo da budemo srecni. Ludost! Uzvikuju glasno, pokusavajuci da time nadjacaju nasu zudnju. I covek tek tada shvati, koliko je u sustini sam. Za rat je potrebno mnogo durašnih i snažnih ljudi koji imaju vrlo mnogo smislenosti, a ti si sam, kada se zaore potmuli glasovi rogova. Sta tada, molim vas, vrede svi oni mudraci koji su iscrpni od mozganja i koji zbog svoje razdvojene i rashlađene krvi jedva dašću? Vuku vas unatrag da biste ostali zarobljeni u ledu, ali vatra koja u vama bukti, jaca je od svega…. Ludost.... da, kao ludost su zapocela sva velika svetska otkrica.... svi potezi koji su doneli slavu, srecu i mir, u pocetku su bili ludost..... Bicu onda lud u ocima sveta.... ali srecan u svojoj dusi. Ko moze da me spreci da makar pokusam da ostvarim svoju ludost?

Erazmo Roterdamski – „Pohvala ludosti“

Ljudi putuju pa se dive visovima planina,
divovskim valovima mora,
dugim tokovima reka,
širokom prostranstvu okeana i kružnom gibanju zvezda;
a pored sebe prolaze i - ne čude se ničemu.
Avgustin

Kada sam bio mlad, otkrio sam da od deset stvari koje uradim, devet pogrešim. Stoga sam radio deset puta više.
Džrodž Bernard Šo

SUZA I OSMEH

Ne bih menjao tuge srca moga za radosti koje osećaju mnogi. Niti bih suze, koje pecal u svakom delu moga bića izaziva, pretvorio u smeh. Želim da moj život ostane jedna suza i jedan osmeh.
Suza da pročisti moje srce i pruži mi razumevanje životnih tajni i skritih stvari. Osmeh da me učini bližim mojoj braći i da simboliše moje veličanje bogova.
Suza da me sjedini sa ljudima slomljenih srca, osmeh da bude znak moje radosti što postojim.
Halil Džubran

Trenuci čine godine, a sitnice život.
Edvard Jang

Najslađe što ljudske usne izgovaraju je reč »majka«, a najlepši kliktaj je »Majko!« To je mala i velika reč u isti mah, bremenita nadom, ljubavlju i osećajima uopšte, neizmernom nežnošću i zanosom koje sadrži ljudsko srce. Majka je sve na ovome svetu: ona je uteha u tuzi, nada u očaju, izvor snage u slabosti; ona je izvor nežnosti i samilosti, saosećanja i praštanja. Ko majku izgubi, izgubio je grudi na koje glavu naslanja, ruku koja ga blagosilja, oko koje nad njim bdije.
Sve u prirodi govori o majčinstvu i simbolizuje ga: Sunce je majka Zemlje koju zadaja toplinom, grli je svetlošću i uveče je napušta tek kada je uspava pesmom morskih valova, pevom ptica i žuborom potoka; Zemlja je majka drveća i cveća koje rađa i zadaja, a zatim ga od grudi odbija. Drveće i cveće postaje brižna majka ukusnim plodovima i živome semenju. Majka svemu u Svemiru je Duh Univerzalni i Večni, prepun Lepote i Ljubavi.”
Halil Džubran

Možda čovek ponekad izgubi sve što mu je drago i oseti se
napušten...Sam, sasvim sam...Možda se ponekad razočaraš u ljude i sve
oko sebe,čak i u sebe, i kao ptica bez gnezda tražiš utočište pod tuđim
krovom...Možda ponekad, ali jednom sigurno, isprečiće se neko pred
tobom, neko preko koga ne možeš tako preći, pogledati ga preko
ramena...Jednom, sigurno shvatićeš da nekog duboko voliš..

Elizabet Hejch - “Inicijacija”

Nemoguće je u životu ne biti slab , nemoguće se uvek održati na nogama ,
ne proplakati , ne osetiti samosažaljenje i ne upasti u depresiju .
Nemoguće je ne naljutiti se , ponekad ne baciti koplje u trnje ,
ne doživeti mračne trenutke , kad ti se učini da su ti mnogi oko tebe neprijatelji i da život nema više smisla .

~Borhes~

Jedanaest minuta- Paulo Koeljo

"Onaj ko je sposoban da oseca, zna da je moguce uzivati cak i pre nego
sto dotakne drugu osobu. Reci, pogledi, sve to sadrzi tajnu plesa.
Najvece zadovoljstvo nije u sexu, vec u strasti. Kada je strast velika,
sex dolazi da bi dovrsio ples, ali on nikad nije bitan. Onaj ko je
zaljubljen uvek vodi ljubav cak i kada to ne radi. Kada se tela
susretnu, to je samo prelivanje case!!!"

Ja sam takodjer posedovao arhaicnu prirodu,koja je kod mene povezana sa
ne uvek prijatnim darom da ljude i stvari vidim kakve uistinu jesu.Mogu
da dopustim da me obmanjuju odavde do vecnosti kada nesto ne zelim da
vidim,a da u dubini duse ipak sasvim dobro znam kako stvari stoje...

Otkrio sam da siromastvo ne predstavlja hendikep i da je daleko od toga
da bude osnovni razlog za patnju,da sinovi bogatasa doista ne uzivaju
nikakvu prednost nad siromasnim i lose obucenim decacima.Postojali su
daleko dublji razlozi za srecu i nesrecu od necijeg materijalnog
bogastva...

K. G. Jung - "Secanja, snovi, razmisljanja"

Na žalost, nismo bića koja lebde u mehurima od sapunice, srečne lutalice
u vazduhu: postoji jedno pre i posle u našim životima, i to pre i posle
jeste klopka u koju smo uhvaćeni kao plen u mreži. Kažu da krivicu
očeva ispaštaju sinovi, krivica dedova pada na unuke, a ona pradedova na
praunuke. Ima nekih istina čiji je smisao oslobodjenje, i onih drugih
koje nas užasavaju. Ova moja, pripada drugoj kategoriji. Gde se završava
taj lanac krivice? Kod Kaina? Mora li da se ide tako daleko? Šta se
krije iza toga? U jednoj indijskoj knjizi sam pročitala da je sve u moći
sudbine, dok je snaga volje samo privid. To me je umirilo, ali
listajući dalje pronašla sam da naša sudbina nije ništa drugo do
rezultat naših prošlih radnji, što znači da, ipak, sami odredjujemo
svoju sudbinu. Opet sam bila na početku. Gde je rešenje, pitala sam se.
Koju nit treba razmrsiti? I da li je u pitanju nit ili niz? Može li da
se preseče, da se prekine, ili smo zarobljeni zauvek?


Suzana Tamaro - Idi kuda te srce vodi.

“Svako je dijete umjetnik. Problem je ostati umjetnik nakon odrastanja.” Pablo Picasso