Ezra Pound

EZRA POUND
(1885-1972)


Punim imenom Ezra Weston Loomis Pound, rođen je 1885.g. u gradiću Hailey, Idaho, SAD, no obitelj ubrzo seli u predgrađe Pennsylvanie. Razlog toj selidbi bio je, prema riječima njegova oca, naseljavanje gomile imigranata iz cijelog svijeta, pa su se "starosjedilačke" anglosaksonske obitelji počele osjećati "ugroženo". Gdje li smo taj izraz već čuli? I, uistinu, nacionalizam, točnije fašizam bio je doktrina kojoj je Pound bio sklon. Nakon završen studija romanskih jezika na sveučilištu u Pennsylvaniji, neko vrijeme predaje na koledžu, a onda putuje u Europu. Posjećuje Španjolsku, Italiju, Englesku. Nastanjuje se u Londonu, oženivši Engleskinju Dorothy Shakespear 1914.g., a tri godine poslije postaje urednik časopisa "Little Review". No, 1924.g. seli u Italiju i sudjeluje u fašističkoj politici, te ostaje tamo do kraja rata. Po povratku u SAD, 1945.g., uhapšen je zbog izdaje širenjem fašističke propagande putem radija po SAD-u, tijekom rata. Godinu dana kasnije oslobođen je optužbi, ali strpan u ludnicu u Washingtonu. Tamo je bio sve do 1958. Oslobođen je zahvaljujući brojnim američkim piscima, od kojih su mu neki bili i prijatelji, koji su smatrali kako bi trebalo zatvorit oko na njegova osobna uvjerenja i odati mu priznanje za njegov rad i zasluge na polju poezije. Nakon izlaska iz bolnice odlazi u Veneciju i tamo ostaje do smrti 1972. A kakav je to bio njegov rad i koje su to zasluge što opravdavaju izdaju? Kao prvo, Ezra Pound je smatran pjesnikom najzaslužnijim za definiranje i promoviranje modernističke estetike u poeziji, smatran je za revolucionara moderne poezije, ali i moderne umjetnosti općenito, a dvadesetih godina uspostavio je suradnju američkih i britanskih pisaca i pjesnika putem razmjena ideja i radova. Nesebično je radio s velikim imenima poput Williama B. Yeatesa, Roberta Frosta, Ernseta Hemingwaya, Jamesa Joycea, H.D.Lawrencea i drugima kojima je znatno pomogao u produbljivanju i unapređivanju svog vlastitog izraza. U biografijama se posebno ističe njegovo prijateljstvo s Williamom Carlosom Williamsom i T.S.Elliotom. Godine 1908. dok je bio na proputovanju po Europi objavljuje zbirku "A Lume Spento", a potom ostaje u Londonu i tamo objavljuje još tri zbirke "Personae" (1909.), "Canzoni" (1911.) te "Ripostes" (1912.), prije nego što je s književnikom Richardom Aldingtonom i pjesnikinjom Hildom Doolittle (s kojom je bio u dvogodišnjoj vezi) osnovao imažinističku pjesničku školu. Tih godina u Londonu upoznaje se s Yeatsom i druži se s njim i smatra ga za najvećeg pjesnika ovog stoljeća. Zajedno rade na rukopisnoj ostavštini Ernesta Francisa Fenosolle, američkog znanstvenika, koji je najviše pridonio tome da Zapad počne cijeniti tradicionalnu umjesnost Japana. I sam pound se zainteresirao za pjesništvo Dalekog istoka općenito, čija je disciplina i jasnoća izraza utjecala i na njegova kasnija djela. Osim što se oženio i upoznao T.S. Elliota, 1914.g. objavljuje prvu imažinističku antologiju "Des Imaginist". Godinu dana kasnije objavljuje svoje adaptacije kineske poezije pod imenom "Cathay", a za rata izlazi još zbirka "Lustra". Nakon rata objavljuje "Poklonstvo Sekstu Properciju", zatim poemu "Hugh Selwyn Mauberely", pa piše eksperimentalnu operu "Le Testament de Villon", pa "A Draft of XVI Cantos", "Personae: Collected poems of Ezra Pound", pa "A Draft of XXX Cantos"�Ono što je za svjetsku literarnu baštinu još važnije od Ezrinog neumornog stvaranja, je to što je 1921. prikupio novac za objavljivanje Joyceovog "Uliksa" te što je objavio, sad već nezaobilaznu i poznatu, redakturu Elliotove "Puste zemlje". Usput se okušao u programatskim tekstovima socijalne tematike - "ABC of Economics" gdje pljuje američki kapitalizam, a 1935. nakon talijanske okupacije Abesinije objavljuje "Jefferson and/or Mussolini", gdje se otvoreno stavlja na stranu fašizma. Tridesetih godina izdaje još dva "Cantosa " ("The fifth Decade of Cantos" i "Cantos LII-LXXI"), a 1941. na radiju aktivno širi fašističku propagandu zbog čega ga američke vlasti osuđuju 1943. Zanimljivo je da su ga 1944. uhapsili talijanski partizani i strpali u zatvor u Pisi (gdje piše "Pisan Cantos", prije nego što su ga izručili Amerima. Po povratku u Italiju živi sa svojom kćerkom Mary te izdaje "Thrones de los Cantos" (1959.) i "Drafts and Fragments of Cantos CX-CXVII" (1969.). Prvog studenog 1972. umire u Veneciji gdje je i pokopan.

Daljnje instrukcije

Dajte, moje pjesme, izrazimo naše niže strasti,
izrazimo našu zavist ljudima sigurna posla,
bez brige za budućnost.
Daljne instrukcije
Dajte, moje pjesme, izrazimo naše niže strasti,
izrazimo našu zavist ljudima sigurna posla,
bez brige za budućnost.
Vrlo ste besposlene, moje pjesme.
Bojim se, zlo ćete svršiti.
Zastajkujete po ulicama,
Tumarate po uglovima i stajalištima autobusa,
Ne radite skoro posve ništa.
Vi čak ne izražavate naše unutarnje plemenitosti;
Vi ćete vrlo zlo svršiti.
A ja?
Ja sam otišao poluslomljen,
Ja sam vam toliko toga pričao da vas skoro vidim oko sebe.
Drske male životinje, bestidne, bez odjeće!
Ali vi, najnovije pjesme od sviju,
Vi niste dovoljno stare da učinite mnogo zla,
Nabavit ću vam zeleni kaput iz Kine
Sa zmajevima izvezenim na njemu,
Nabavit ću vam skrletne svilene hlače
Sa statue djeteta Krista u Santa Maria Novella,
Da ne kažu da oskudjevamo ukusom
Ili da nema kasta u ovoj porodici.

Doria

Budi u meni kao vječna ćud turobnog vjetra,
Ne kao prolazne stvari koje su - radosti cvijeća.
Imaj me u ljutoj samoći tamnih hridina
I surih voda
Nek bogovi o nama nježno zbore u dane buduće
Sjenovito cvijeće Orcusa nek' te se sjeća.

Појава плесачице

Тамноока, о ,жено мојих снова,
У сандалама од слоноваче,
Ту нитко није налик теби међу плесачицама,
Нитко с хитрим ногама.

Не нађох те под шаторима, у тами пригушеној
Не нађох те на студенцу између жена с врчевима.
Твоје су руке младо дрво испод коре;
Твоје лице као ријека обасјана.

Бијела као бадем рамена су твоја;
Као млад бадем очишћен.
Не чувају те евнуси; ни решетке од бакра.

Тиркиз позлаћен и сребро красе одмориште твоје.
Смеђа хаља златом проткана
Скупљена око твог тијела,
О Натхат-Иканаие,"Стабло на ријеци"

Као поточић међу рогозом,на мени су твоје руке:
А прсти твоји к'о ријека слеђена.
Твоје су дјевице бијеле као облутак;
Њихов пој те окружује

Ту нитко није налик теби међу плесачицама;
Нитко с хитрим ногама.

Повратак

Гле, враћају се; ах гле, како крзмају,
гле им споре и плашљиве ноге,
гле како се спотичу, гле несигурног врлудања!

Гле, враћају се, један по један
престрашени, као напола будни;
ко да би се снијег скањивао пасти
и мрмљао у вјетру,
спреман да се врати.
То су они што су се уздизали
"на крилима страхопочитања",
то су Неповредиви!

Богови крилатих апостола!
А с њима сребрни пси
Што њуше зрачни траг!

Хај! Хај!
Ти бјеху брзи на хајку;
ти бјеху оштрога њуха;
ти бјеху душа крви.

Поздрав
О, нараштају потпуно задовољан самом собом
и потпуно непријатан,
Видео сам пецароше како излетују на сунцу
Видео сам их са неуредним породицама,
Видео сам њихове осмехе пуне зуба
и чуо незграпан смех.
И ја сам срећнији од тебе,
И они су срећнији од мене,
И риба плива у језеру
а чак не дотерује ни сопствену одећу.

Мансарда
Хајде, сажаљевајмо оне који су бољи од нас.
Хајде, пријатељу, и запамти
богати имају батлере али не и пријатеље,
а ми имамо пријатеље и немамо батлера.
Хајде, сажаљевајмо венчане и невенчане.
Зора улази на малим стопалима
као позлаћена Павлова,
И близу сам своје жудње.
Ништа у животу није боље
Од овог часа чисте прохладности,
часа заједничког буђења.

Jednom

Gledam mastilo vekovečno i crno,
što iz besmrtnog mi pera teče.
Zašto bi se neko na misao moju osvrno?
Sve je već u onom što sam pokušao.
Jednom zajedno bismo i to je dosta:
Kakva vajda stavljati to u rime?
Zar da u jesen dođe prolećno doba?
Ili maj iz severca suvomraznične zime?
Jednom zajedno bismo, i to je dosta:
I šta ako vetar udari protiv kiše?
Jednom zajedno bismo i to je dosta.
Vreme to vide, i ne vraća se više
Ko smo mi da bi vidovitim znanjem
sutrašnjicu lagali našim zaveštanjem?