LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Odabrani književni textovi

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeći
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime29/8/2011, 7:32 pm

Cekaj do proleca,Bandini"

Ime mu je Arturto, ali ga on mrzi i hteo bi da se zove Džon. Prezime mu
je Bandini, ali bi on hteo da bude Džons. Majka i otac su Italijani, ali
bi on hteo da bude Amerikanac. Otac mu je zidar, ali bi on hteo da bude
bacač u bezbolu za Čikago Kubs. Oni žive u Roklinu, Kolorado, deset
hiljada stanovnika, ali bi on hteo da žive u Denveru - pedesetak
kilometara odatle. Ima pege po licu, ali bi hteo da ih nema. Ide u
katoličku školu, ali bi on hteo u državnu školu. Ima devojku po imenu
Roza, ali ga ona mrzi. On je dečak za oltarom, ministrant u crkvi, ali
je pravi djavo i mrzi ministrante. On je Arturo i voli oca, ali živi u
strahu od dana kada će da odraste i bude u stanju da pobedi oca. On
obožava oca, ali majku smatra jadnicom i budalom.
Zašto njegova majka nije kao druge majke? Svakog dana to ponovo uvidja.
Majka Džeka Holija ga uzbudjuje - način na koji mu pruža keks činio je
da srce počne da mu prede. Majka Džima Tolanda ima svetle noge. Majka
Karla Mole nikad ne nosi ništa ispod cicane haljine; kada mete po
kuhinji, on stoji na tremu i posmatra je u ekstazi, vrelim očima guta
pokrete njenih kukova. Sada mu je četrnaest, i saznanje da ga njegova
majka ne uzbudjuje učinilo je da počne potajno da je mrzi. Uvek je
krišom posmatrao majku. Voli je, ali je mrzi.
Zašto njegova majka dozvoljava Bandiniju da joj zapoveda? Zašto ga se
plaši? Dok leže u krevetu, i on se budan preznojava od mržnje, zašto
njegova majka dozvoljava Bandiniju to da joj radi? Kada iz kupatila udje
u dečiju sobu, zašto se osmehuje u tami? Nije mogao da vidi njen osmeh,
ali je znao da joj je na licu, to zadovoljstvo noći i zaljubljenost u
tamu, ta skrivena svetla koja greju njeno lice. Tada ih oboje mrzi, mada
je mržnja prema njoj ipak veća.
Doručak je na stolu. Čuo je oca kako traži kafu. Zašto njegov otac mora
stalno da viče? Zar ne može da govori tišim glasom? Svi u okolini znaju
šta se dešava u njihovoj kući, jer otac stalno viče. Morejevi, u kući
pored, nikad se ne čuje ni glasak odande, nikad! Tih američki narod. Ali
njegovom ocu nije dovoljno što je Italijan, on mora da bude bučni
Italijan.
"Arturo", pozvala ga je majka, "doručak je na stolu."
Kao da on ne zna da je doručak na stolu! Kao da već svi u Koloradu ne znaju da porodica Bandini baš sad doručkuje!

Dzon Fante

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
expected

expected

Ženski
Broj poruka : 4
Godina : 57
Datum upisa : 01.06.2010

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime30/8/2011, 10:32 pm

PAOLO KOELJO - NA OBALI REKE PJEDRE SEDELA SAM I PLAKALA

Treba se izlagati opasnostima - govorio je. Čudo života možemo istinski razumeti jedino ako dopustimo da se dogodi nešto neočekivano.
Svakoga dana Gospod nam daruje - zajedno sa suncem - jedan trenutak kada je moguće izmeniti sve ono što nas čini nesrećnim. Svakoga dana nastojimo da obmanemo sami sebe kako nismo prepoznali taj trenutak, kako on ne postoji, kako je današnji dan istovetan jučerašnjem i kako će biti jednak sutrašnjem. Ali, onaj ko obrati pažnju na dan koji traje, otkriva čarobni trenutak. On može biti sakriven u času kad izjutra otključavamo vrata, u onoj kratkotrajnoj tišini koja naglo nastupi posle ručka, u hiljadu i jednoj stvari koje nam izgledaju isto. Taj trenutak postoji - trenutak kad nas sva snaga zvezda namah prožme i omogući nam da činimo čuda. Sreća je ponekad blagoslov, ali najčešće osvajanje. Čarobni trenutak koji se javlja svakoga dana pomaže nam da se menjamo, navodi nas da se upustimo u potragu za svojim snovima. Patićemo, preživljavaćemo teške časove, suočićemo se s mnogim razočarenjima - ali sve je to prolazno, i ne ostavlja trag.
Nazad na vrh Ići dole
expected

expected

Ženski
Broj poruka : 4
Godina : 57
Datum upisa : 01.06.2010

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime30/8/2011, 11:03 pm

Dusko Radovic "Zenski razgovori"

�Znam ja to...Svaka žena bi htela život, onako, ceo, iz jednog komada. Kako počne � da tera, da se ne prekida do kraja...To je, dabome lepo... ako je neko te sreće... A ako nije te sreće- šta će?- neka ga krpi iz parčića... deo po deo, kako joj dodje.
Moj ceo život je iz nekih zakrpa...Sve nešto na sitno, na kratko i pomalo. To nije ono...ali, šta mogu...neki život ipak jeste. Godine prodju i svaka žena skrpi neki život... Ima tu svačega... Al ima, bogami, i lepih komada!
Malo je života bez šavova i zakrpa... Ne može! Čovek je proklet! On bi hteo i dugo da živi i da mu bude lepo. E, a to je malo teže. Ne može! Može dugo, ali iz parčića.
Pogledajte, svako od nas nosi neku zakrpu... Svakome se primeti gde je šav � nekome na licu, nekome u očima, nekome u glasu! Svi smo mi krpljeni i sastavljani � iz mnogo delova. Mi više volimo život, nego život nas. U tome je stvar! E, a ako ga tako volimo, onda nije red da ga ogovaramo i da mu nalazimo mane. Jel tako?"
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime31/8/2011, 3:22 pm

Tek beše minula careva krsna slava,Sabor svetog arhistratiga Mihaila I ostalih bestelesnih sila nebeskih,koja se praznuje osmog novembra.Na dvoru u Prizrenu gostovalo je svo visoko plemstvo.

Lazar je vec ranije primio zvanje i dužnost velikog sluge. Brinuo je o picu,da bude dobre sorte i godine,i da ga uvek,gde god car i svita dodju,bude dovoljno.Za vecerom je služio cara,kralja Uroša i neke od njihovih rodjaka.

I te veceri,koja ce promeniti Milicin život,ali ne samo njen,Lazar je stajao iza cara.Mladji sluga mu je dodao pehar crvenog vina.Ne pomerajuci se,Lazar je napunio carevu kupu od zlata.A onda je,mimo svakog reda,umesto kralju Urošu, ili kome od najviših kolenovica,drugu cašu nasuo Jug-Bogdanu.Tek je potom ophodio svu gospodu redom.Dobro raspoloženi kolenovici mislili su da Lazar samo sledi neki nedokuciv carev nalog,uvereni da sluga,makar i veliki,ne bi smeo po svojoj da promeni strogo utvrdjeni red dostojnosti.
Kada je opslužio svu gospodu,opet se vratio na svoje mesto iza cara.Sacekao je da mu mladji sluga ponovo napuni pehar,a onda je stupio korak napred.Stao je pored cara i okrenuo se ka njemu.Licem u lice.Ucinio je samo jedan korak više nego što je uobicajno.Prišao je caru samo jedan korak bliže nego što to sluga sme.Ali tim jednim korakom je prešao granicu.

Milica je posmatrala njegov hod.I srce joj je zadrhtalo.Ni tada je nije pogledao.Ali ona je odjednom nekako znala šta ce se zbiti.
- Svetla kruno,hocu pred svima da te pitam:

Da li je tvoja volja da ja uzmem Milicu Bogdanovu rekao je Lazar.
Odlucan,kao covek koji je potpuno siguran.I miran,kao da govori o svakodnevnom.A bile su to reci kojima je pocela da se menja srpska istorija.
Nikada se niko Dušanu nije tako obratio.Taj neprimerni cin pokazao je snagu,cvrstinu i smelost tog pokornog i uzdržanog mladica.

Muk!Potpuni muk pao je po skupu pristalom oko casne trpeze.A onda se cuo strašni šum potezanja maceva iz kovrdina.Mnogih u istom trenu.Kao da ih je ista ruka i misao vodila.Šum potmuo i opasan,kao šištanje zmije pred napad.Najpre su skocili Jugovici.Devetorica mladih,neustrašivih vitezova visokog roda,životom i Bogom zakletih na odanost Jug-Bogdanu.
Kako se Milica strašno uplašila!Za njegov život.Za njen život bez njega. Odjednom svesna,ne samo mišlju vec citavim svojim bicem,da ništa nije tako krhko i neizvesno kao ljudski san o sreci.

Lazar je stajao mirno kao i pre.Držao je pehar pun vina,i ruka mu nije zadrhtala.Ni obrazmu nje zaigrao.Ni oko.Ali gledao je u nju.Gledao je jasno,i bio je sav u tom pogladu.Kao u njenim maštanjima.I kao što ce je gledati onog jutra kada joj bude kazao svoje opredeljenje za Carstvo nebesko.Gledao je kao covek koji sve što ima i sve što jeste daje za jedno.Jer mora tako.

’’Nikada,nikada ga više necu ovoliko voleti.Zato što necu moci.Zato što se ne može ovoliko voleti,i sa silinom tog osecanja u sebi živeti duže od trena’’, mislila je Milica.

Ljiljana Habjanovic Djurovic – “Igra andjela”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime31/8/2011, 9:23 pm

"...ona se zaleluja i sva u njemu nestade, nebeski svod pokri ih stopljene u razigranom slavlju zadovoljstva i zadovoljenja.
Njena podatnost i njegova dugo sputavana čežnja sklopiše se u nasladu
čula u kojoj nisu nalazili ničeg zabranjenog ni nedostojnog.
Bez stranputica i lutanja, u čistom zanosu, oni zaploviše širokom rekom prirodnog čina ljubavi koji donosi radost.
Ona obdarena naročitom lakom strastvenošću, svakom svojom oblinom i pregibom obujmi svaku njegovu oštrinu.
A on, obdaren njome, kao magijom opčinjen, zaigra na talasima dražesne čulnosti, koju do tad ne iskusi. Slast i strast.
Ležali su, odlučni i snažni, u skladu sa prirodom, protiv svih sila, zakona i pravila ovog sveta, osim sile ljubavi.
Iako ih sve prekršiše, grešnim se ne osećahu, jer nisu požuda i raspusnost nadjačale poslušnost i uzdržanost,
već ih nadjača iskrenost i uzvišenost njihovih osećaja."


Nada Marinković - Pripovetke

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime1/9/2011, 3:47 pm

"Dvoboj"

"Čovek rodjen u Veneciji od siromašnih roditelja, bez bogatstva i bez ijedne od onih titula koje u gradovima odvajaju znamenite porodice od običnog naroda, ali obrazovan po milosti božijoj, po običajima onih koji su predodredjeni za nešto sasvim drugo nego što su poslovi kojima se bavi prost svet, imao je nesreću da u dvadeset i sedmoj godini padne u nemilost vlasti; a u dvadeset i osmoj imao je sreću da pobegne iz svetih ruku pravde čiju kaznu nije drage volje podnosio. Srećan je grešnik koji na miru može istrpeti zasluženu kaznu i njen kraj čekati strpljivo, pomiren sa sudbinom; nesrećan je onaj drugi koji, pošto je zgrešio, nema hrabrosti da plati za svoju krivicu i poništi je, istrpevši svoju kaznu do kraja. Taj Venecijanac nije bio trpeljiva osoba. Pobegao je, uprkos tome što je predvideo da se tim bekstvom izlaže opasnosti da izgubi život, sa kojim bez slobode ne bi znao šta da radi. A možda i nije toliko razmišljao, nego je pobegao slušajući samo, kao što čine najbednije životinje, puki glas prirode. Da je ta vlast, od čije kazne je pobegao tako htela, zacelo bi ga uhapsila još na putu, ali se ona nije potrudila da to učini i pustila ga je, tako da je neoprezni mladić iskusio kako se iz želje za slobodom, čovek često izlaže mnogo surovijim zgodama i nezgodama nego što je prolazno ropstvo. Zatvorenik koji beži, kod onoga koji ga je osudio nikada ne izaziva bes, nego sažaljenje, zato što, onako slep, svojim bekstvom pojačava svoje muke, odriče se dobra koje predstavlja povratak u otadžbinu i ostaje zločinac, kao što je to i bio i pre nego što je počeo da ispašta zbog svog zločina."

Djakomo Kazanova

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime2/9/2011, 10:22 am

Pitao sam grobara kako mu se dopada posao. Odgovorio mi je: "Pa, eto, zakopavam tudje gluposti". Napravimo i mi jednu takvu glupost. Ne trazim od vas, gospo draga, da spavamo zajedno; ne trazim da vodimo ljubav, danas se iza te reci skrivaju najveca zlodela; ne trazim da kucimo ili stvaramo materijalna dobra, ne trazim nista za sebe. Ne morate mi reci ni jednu lepu rec, ne morate me voleti, ne morate ziveti sa mnom. Treba samo da se nadjemo, da nas ima, da nas neko pomene u kletvi ili molitvi. Covek zivi onoliko koliko mu je kletva dugacka; za molitvu uvek ima vremena, ona ne zavisi od duzine zivota. Ostanimo neznanci, dozivotni stranci, persirajmo jedno drugom, mrzimo se, pljujmo se, ali - srodimo se. Bar za tren. I u ocima zlikovaca i mrzitelja nasih imacemo vecu vrednost ako se bar neko nekad pohvali da smo ga bas mi sacinili. Vi i ja, gospo draga. Mozete vi bez mene, mogu ja bez vas, to sitno zavaravanje ne sme dugo da potraje. Gledam vas, ovako iz prikrajka, slutim razloge koje cete izmisliti, samo da me odbijete. Pusticu vas da pricate, da potrosite prazne reci, da se ugusite u njima, i kad vise ne bude bilo ni jedne jedine floskule, ni jednog jedinog formalnog ili "normalnog" opravdanja, zaigracemo ples - ples buducnosti.

Nenad Zivkovic – „Hologram“

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime5/9/2011, 9:58 am

Juan se plašio. Ništa nije imao sem svoje dve ruke, mozak i ljubav. A onu koju je voleo nije mogao nazivati svojom. Prišao je bliže, a ona je rekla: „Bojim se zore.“ A Juan je odgovorio: „Neću ni ja spavati.“ Ona je klimnula glavom: „Cekaćemo zajedno!” Kada je ona ovo rekla, Juanu je srce silno zakucalo, jer mu se činilo da još nikada nije čuo da se reč „zajedno" ovako slatko izgovara. Ali nije mogao ni reči da izusti. Naslonio se na zemljani zid dok je Mejling stajala na vratima. Oboje su ozbiljno gledali preko njiva, obasjani mesečinom. Bližila se polovina meseca, pa je mesec bio pun i vrlo jasan. Dok su oni tako gledali, tišina se sve više skupljala i postajala sve nesnosnija. Najzad je Juan počeo da oseća da mu je srce toliko toplo, toliko blisko i povezano uz tu ženu da je morao nešto reći, makar isasvim obično, samo da bi čuo rođeni glas, samo da bi čuo njen glas, jer se bojao da ne poludi. Činilo mu se da se nekako koleba, da hoće da se okrene i da ga napusti. Ali, to nije učinila. Držala se hrabro, ispravila je ramena otresito, podigla glavu, pogledala ga ponovo mirno, nasmejano, spremno. I Juan se u nju zagledao. I ona mu je uzvratila pogledom, smešeći se, ali je on i pri mesečini primetio da su joj se obrazi zarumeneli i oči zablistale. Srce mu se počelo da diže sve više, tako da mu se celo telo nadimalo od udaraca srca. Smejao se u toj noći. Čega se to on još maločas plašio? Nas dvoje, govorio je, nas dvoje, nemamo se čega plašiti.

Pearl Buck – „Rastureni dom“

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime6/9/2011, 12:39 pm

Dogodi se tako ,dva se bića susretnu...
Dogodi se da ulože i vrijeme i strpljenje u međusobno pripitomljavanje. I krajičkom oka izdaleka, i jasnim pogledom oči u oči, duše se počnu prelijevati. Poteknu i bujice riječi, bogati, sadržajni razgovori o bitnim, vječnim temama. Vrijeme se, oskudno i izmrvljeno svakodnevnošću životnih obveza, znade - posvećeno prijateljskom blizinom – umno šiti poput ribica i hljebova u Kristovoj ruci. Slapovi prijateljske blizine preliju se i preko krhkih posuda, u kojima nam je čuvati neprocjenjivo blago prisnosti, i na sve koji se nađu u blizini blagoslovljenih bića.

No, kako "sve ima svoje vrijeme...", pa ima i "vrijeme govorenja i vrijeme šutnje", tako i govor među srodnima dosegne puninu. Kad srca priđu dovoljno blizu, otkrije se da i nije mnoštvo riječi i razgovora bilo ono što je prijatelje zbližilo. Slap riječi bio je samo povratak Izvoru, vraćanje u šutnju, koja je zadnji izraz svake riječi. I srodnim dušama često više ne treba ni razgovor, ni pismo, ni blizina, ni susretanje. Duše su im nastanjene Riječju koja govori u šutnji, šutnjom koja nadahnjuje njihov govor, pogled, suzu, stisak ruke, treptaj duha... A Riječ se smiješi... bliska, a neizrečiva, suđena, a nedokučiva, posve nama predana a nedostupnim svjetlom sakrivena... Svaki joj se dan može prići malo bliže... Postojano, s povjerenjem, ne žaleći vrijeme. Posve blizu, vrijeme će dorasti do vječnosti! Povjerenje do sigurnosti...
Čežnja do ispunjenja...
Riječ do šutnje...


M. Kunić - Zapisi o "Malom princu"

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime7/9/2011, 6:25 pm

Nastala je kratka pauza, a onda me je stegnula jos jace. “Ja se tebi ipak malo dopadam, zar ne?”
“Vise nego malo. Znas i sama. Mnogo vise nego malo.”
“Nista ja ne znam. Suvise dugo cekam da bih znala bilo sta.”
Citava ta scena bila je nekako imaginarna. Znao sam da je stvarna, ali u
isto vreme, bila je bolja od stvarnosti, mnogo bliza projekciji
stvarnosti koju sam prizeljkivao od bilo cega drugoga sto sam dotad
iskusio. Moje zelje bile su veoma jake, zapravo bile su ogromne, ali
samo zahvaljujuci Kiti dobile su priliku da se ispolje. Sve je zavisilo
od njenih reakcija, od suptilnih podsticaja i vestine njenih pokreta, od
toga sto nije oklevala. Kiti se nije plasila sebe, i zivela je u svom
telu bez stida i nedoumica. Mozda je to sto se bavila plesom imalo neke
veze s tim, ali pre mi se cini da je bilo obrnuto. To sto je uzivala u
svom telu omogucavalo joj je da se bavi plesom.

Nekoliko sati smo, pod bledim popodnevnim svetlom vodili ljubav u
Zimerovom stanu. Bez ikakve sumnje, to je nesto sto nikada necu
zaboraviti, i verujem da je to ono sto je u meni konacno dovelo do
promene. Ne mislim samo na seks ili na permutacije zelje, vec pre na
dramaticno rusenje unutrasnjih zidova, na zemljotres u sredistu moje
samoce. Toliko sam se bio navikao na cinjenicu da sam sam, da nisam ni
pomislio da bi mi se tako nesto moglo desiti. Podvrgao sam sebe
odredjenom nacinu zivota, a onda se, iz meni potpuno nepoznatih razloga,
ova lepa Kineskinja nasla preda mnom, spustila se kao andjeo s nekog
drugog sveta. Nisam mogao da se ne zaljubim u nju, nisam mogao da ne
budem zanesen samom cinjenicom da postoji.

Pol Oster - "Meseceva palata"

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime8/9/2011, 1:19 pm

Volim da budem sa tobom zato što se nikad ne dosađujem, čak i kada ne razgovaramo, kada se ne dodirujemo, kada nismo u istoj prostoriji, ja se ne dosađujem. Nikad mi nije dosadno. Mislim da je to stoga što imam poverenja u tebe, imam poverenja u ono o čemu razmišljaš. Razumeš? Volim sve ono o čemu razmišljaš? Razumeš? Volim sve ono što vidim kod tebe, i sve ono što ne vidim. Ipak, znam tvoje mane. Ali mislim da se tvoje mane dobro slažu sa mojim vrlinama. Ne plašimo se istih stvari. Čak se i aveti koji nas proganjaju lepo slažu međusobno!.... Ti vrediš više od onoga što pokazuješ. Sa mnom je obrnuto. Meni je potreban tvoj pogled, jer mi daje dubinu. Ja sam kao dečiji zmajevi na vetru.... A često pomislim na tebe da si dovoljno jak da me držiš na uzici i dovoljno pametan da me odmotaš, pustiš da letim... Zar nije neverovatno sresti nekoga i pomisliti: sa ovom osobom se osećam dobro.

Razmislila sam i oslobodila se nekih zabluda.... Ja sam drugačije gledala na stvari. Ali, na kraju krajeva, zašto da ne? Želim da pokušam.... Šta mogu da dobijem? Zadovoljstvo da ponekad spavam u tvom zagrljaju... Razmislila sam, želim da probam. Na tebi je da odlučiš....

Ana Gavalda - "Voleo sam je"

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime11/9/2011, 6:03 pm

"Sad znam sve. Što budete hladnije računali, to ćete dalje stići. Udarajte bez milosti, pa će vas se svi bojati.
I muškarce i žene uzimajte samo kao poštanske konje koje ćete ostavljati
da crkavaju na svakoj postaji, i tako ćete doći na vrhunac svojih
želja.
Vidite, vi ovdje nećete nikad postati ništa ako ne budete našli muškarca koji vas zanima.
Treba da bude mlad, bogat, otmjen.
Ali ako gajite kakav duboki osjećaj, skrijte ga kao blago; ne dajte da ga itko nasluti, jer ste inače propali.
Više ne biste bili krvnik, postali biste žrtva.
Ako ikad budete voljeli, dobro čuvajte svoju tajnu! Nikad je ne odajte
nikome prije nego dobro proučite pred kime ćete otvoriti srce.
Da biste već sada spasili tu ljubav koja još ne postoji, naučite da se čuvate ovdašnjeg svijeta."

Honore de Balsac

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime11/9/2011, 6:04 pm

"Radosna znanost"

Nekoć smo u životu bili jedan drugom toliko bliski da se činilo kako
ništa ne može omesti naše prijateljstvo i bratimstvo te da između nas
bijaše samo još malen mostić. Baš kad si htio na njega stupiti, upitah
te: "Hoćeš li ti to k meni preko mostića?" Ali tad ti to više nisi htio;
a kad sam ponovno molio, šutio si. Otad su između nas nabacani
brijegovi i razorni brzaci, i sve što samo razdvaja i otuđuje, pa kad
bismo i htjeli jedan k drugomu, to više ne bismo mogli! Ako se pak sad
spomeneš onog malenog mostića, nećeš više pronaći riječi - tek jecaj i
začuđenost.

F. Nietzsche

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime11/9/2011, 6:04 pm

Istocni divan

Često je čovjeku teško da podnese sebe jer mu se nikad ne događa da
uradi upravo ono što je htio. Ili ne uspijeva poželjeti ono što radi,
ili ne radi onako kako želi, ili ono što radi i želi ne ispada onako
kako očekuje.

Nekad se jave sjećanja koja čovjek nipošto ne želi, pa se učini lijepa
onako ovijena maglom i daljinom. Tako njega ponekad napadne sjećanje na
vrijeme kad je bio Rusbeh i dječak u dolini punoj boja, pa mu dođe da
uzdiše, da se sklupča i smanji u nekom krilu, osjećajući kako mu tjeme
grije topla i mehka ruka.

I nije problem u tome što on vise nije Rusbeh engo Abdullah, što se ne
može smanjivati nego jedino može pomalo umirati, što on zaista vjeruje u
jednoga jedinoga Boga jer bi ih moralo biti beskonačno mnogo, ako bi ih
bilo više od jednog...

Nije to problem, raspetljao bi se nekako taj čvor koji se u njemu svezao
mimo njega i njegove volje. Problem je u tome što je to lijepo sjećanje
čista laž, što ono nije sjećanje nego potreba jer se ništa takvo nikada
nije događalo.

On takvog djetinjstva nije imao jer mu je majka bila plašljiva i
neuravnotežena zena, tako da nije tješila i grijala rukom ona njega nego
on nju, stalno uplakanu i uzdrhtalu bez jasnoga i razumljivog razloga. A
od boja u toj blagoj dolini najbolje se vidi prljavosmeđa boja krasta
na očevoj osakaćenoj ruci, kao što se od svih događaja iz djetinjstva
najbolje pamti suđenje ocu i njegovo sakaćenje. Zašto ga onda, kad god
mu je teško, preplave takve slike koje se podmuklo predstavljaju kao
sjećanja?

Kažu da ljudima, što su stariji, sve jače treba djetinjstvo, ali je on
valjda premlad za vraćanje u djetinjstvo, a pogotovo za izmišljanje
nekakvog sretnog djetinjstva kojeg nije bilo ni u tragu.

Zato je vatra dobra. Plamen ublaži boje na slikama koje se nameću i
rastoči oblike u izmišljenom sjećanju, tako da se te napasne slike
razliju i pretvore u blagu razvodnjenu tugu od koje je čovjeku lijepo.
Salijeću ga, doduše, napasti kao što je želja da plače, ali se dosta
brzo i ta želja izgubi, pa čovjek zažali za njom jer je ona ugodna i
dobra, sasvim dobra, ma koliko bila smiješna kod muškarca i to odraslog
čovjeka. Gledaš u užarene komadiće drveta i balege, gledaš kako se
osipaju sivom skramom tankom kao dah, od koje se zatamnjuju i izmiču
oku, baš kao sjećanje, stvarno ili izmišljeno.

Zato se valjda uspomene toliko vole, ma kako to bilo neukusno. Sve je
najljepše i najviše se voli u tom trenutku najjačeg sjaja - prije nego
će se osuti sivom skramom i početi da se lagahno gasi. Najgluplja
izmišljotina postaje dragocjena uspomena ako je prevučeš tom sivom
skramom i pokreneš je prema gašenju.

A vreli sjaj užarenog drveta kao da prosuši čovjeka, kao da ga očisti,
isisa mu tugu i ostavi ga lagahnog i dobrog kakav je uvijek želio biti.
Jedini časovi u kojima čovjek bez problema podnosi sebe jesu oni koje
provede gledajući u vatru, a sebe čak i voli kad vatra krene prema
gašenju.

Dževad Karahasan

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime13/9/2011, 1:53 pm

- Znas, izgleda da nesto nije u redu, bojim se da se naljutio, otpocela je Veronika svoju pricu prijateljici Nori.

- Naljutio? On? - Nora je prasnula u pistav smeh. - Zasto bi se naljutio na tebe? Jesi ga uvredila sa necim mozda?

- Naravno da nisam! Kako mozes takvo nesto i da pomislis? – Ljutito je odvratila Veronika, dok joj je soljica sa kafom zadrhtala u ruci.

Nora je zacudjeno pogledala. Primetila je da Veronika sa mukom zadrzava suze. – Pa sta se onda dogodilo? Mora da je bilo nesto kada si tako uznemirena?

- Bojim se. – Odvratila je Veronika.

- Cega se bojis, pobogu?

Veronika je cutala, a par suza ipak su se skotrljale niz obraze. Nora joj je prisla i zagrlila je. – Reci mi sta te to tako muci, govorila je blago, kao da tesi neko dete.

- Bojim se Tisine. Ona donosi nesporazume, strah, udaljava ljude.... Zatvorila je oci, a suze su potekle kao da je neki potok nikao u njenim zenicama.

- Hoces da kazes da je o nesto pogresno razumeo? – upitala je Nora sa cudjenjem.

- Ne znam.... zaista ne znam.... bojim se da je tako...... ta Tisina.... ona je nas neprijatelj.... a on je voli – pokrila je rukama lice dok su joj grcevi placa potresali telo.

Nora je jos cvrsce zagrlila prijateljicu, ali ni ona nije znala sta da joj kaze, kako da je utesi... Tisina je zavladala sobom. Osim par tihih jecaja nista se vise nije culo. Sedele su tako dugo vremena, svaka zadubljena u svoje misli, a Tisina je igrala svoj cudesan ples oko njih, kao da se radovala sto je najzad dobila prostor da se pokaze u svom sjaju na ovoj tuznoj pozornici. Uspela je da proguta jos jedan plen, postala je vlasnik jos jedne sudbine.... Duboko je udahula vazduh, imala je utisak da je postala gospodar sveta. Dugo je vec zivela izmedju njih dvoje i vec se upasila da nece uspeti da prigusi govor njihovih dusa. Ali, ovaj dogadjaj joj je pokazao da jos nije sve izgubljeno. Znala je da ce se on pre odluciti za nju, Tisinu, nego za Veroniku. Toliko puta do sada je to vec ucinio i njih dvoje su vec postali skoro jedno telo. Stalno je trazio nju, a od Veronike je bezao. Sve manje je bio sa njom, a sve vise sa Tisinom. Pobednicki osmeh joj je zaigrao na usnama, zabacila je glavu unatrag i podigla ruke ka nebu. Telo joj se treslo od blagodeti trijumfa i ona je igrala, igrala…..

Njen zanos grubo je prekinulo zvono na vratima. Veronika je podigla uplakane oci koje su odjedom zasijale nadom i malom iskrom radosti. Tisina je prezrivo gledala, ali je znala da je pustila isuvise duboke korene da bi sada mogla jos nesto da izgubi. Nije imala nameru da se preda. Jos pre nego sto je Nora uspela da izusti i jednu rec, Veronika je vec otrcala do vrata i sirom ih otvorila. Bio je to on. Zagrlio je bez reci. Tisina se ponovo prisunjala da bi zauzela svoje mesto izmedju njih, ali prevarila se. Duse ovo dvoje koji su stajali pred njom i grlili se, pocele su da pevaju. Pesma je bila tako lepa i umilna, tako snazna, da Tisina vise nije mogla da podnese taj zvuk. Gurala se svom snagom, grebla je i lomila sve oko sebe, ali posto je bila Tisina, niko je nije cuo, niti je obratio paznju na nju.

Shvatila je da je pobedjena, i besno se povukla. Sisla je niz stepenice i stala pored ulaza u zgradu. Znala je da nece morati dugo da ceka. Sledeca sudbina je vec bila spremna za nju. U tom momentu ugledala je Noru kako joj brzim koracima dolazi u susret...


Nora Roberts – „Tisina“

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime16/9/2011, 7:46 pm

Hijene

..... Ovakav posao bi se mogao smatrati patriotskim činom i vjerovatno
bih Žana smatrao junakom i rodoljubom da ne znam pozadinu cijel igre.
Ovako....
Nisam se nasmijao jer se Kale, Bane i Cane pojaviše napolju prije nego
što sam mogao da sredim misli. Ispratilo ih je vrištanje Žanove supruge
Bjanke, kao što je Žan svoje Jovan promijenio u Žan tako je i Branka
postala Bjanka.
- Pizda li ti materina zašto nisi rekao da je gazdarica odlepila?- upita
Kale a ružno, bolesno žuto lice poprimi finu nijansu trava-zelene boje.
- Ko gazdarica? Gazdarica odlijepila?- upitah glumeći čuđenje i za svaki slučaj uzmaknuh korak unazad.
- Ako Žan čuje šta si rekao pozdravi se sa diplomatijom, i pripremi čmar
za Padinjak ili CZ.- rekoh trudeći se da se ne nasmijem.
Pravo je öudo kako bijes i mržnja mogu naružiti žovjekovo lice, ako ne
griješim što Kaletovu demonsku masku nazivam licem, a njega čovjekom.
Čuo sam da na pomen onog što ga vjerovatno progoni i u snovima i na
javi, to jest načina na koji je plaćao drogu u zatvoru podajući se
homićima, Kale obično dobija napad bijesa i postaje neuračunjiv. Nimalo
pametno nije bilo pomenuti mu to, ali u meni kao da postoji neki đavolak
koji me tjera da ga vrijeđam, valjda da bih sebi dokazao da sam bolji
od njega i sličnih i da nisam kriminalac kao oni.
Sve je ostalo na ružnoj psovci o izmetom umrljanom anusu svih pripadnika
moje bliže i dalje porodice. Slegnuvši ramenima obiđoh auto da im se ne
bih previše približio i u tri skoka dođoh do male drvene kapije koja
vodi na kao tensiko igralište veliku terasu.
- Hajde Vuče, dođi budi dobar i odvedi nas do Žana, ti znaš gde ti je
gazda.- reče Cane osmijehnuvši se široko. Niz porcelanskih zuba,
vjerovatno Žanov ručni rad, zasija ispod blijediih beskrvnih usana,
jedinog čto na licu ljepotana Caneta nije savrčeno. Priroda je bila
izdačna prema tamnoputom ljepotanu iz Cigan-male, jedino svijetlomodre
usne kao da mu je podarila kao upozorenje da čovjek ne smije biti
savršen.
- Postoje neka pravila Cane, neka stara pravila koja kažu da džukci
dolaze na gospodarev mig, a ne on na njihov. Sobe su vam spremljene
odmorite se i čekajte dok gospodar dođe, a onda se spremite da vas
pomazi ili da vas šutne u stražnjicu, a desit će se ovo drugo ako
pomenem da je Kale rekao da je Bjanka odlijepila.-
Kale zareža, zagrokta, udari penicom desne u dlan lijeve ruke i posla mi
pogled od koga mi se diže kosa na vratu, ali ništa ne reče već se
nevoljno okrenu na peti uputi ka stepeništu koje vodi na sprat.
Dobio sam jednu rundu i ostao u prednosti sve dok Kale ne shvati da Žana boli uvo za to šta će on reći o Bjanki.
Izjurila je iz stana i podbočivši se siknula prema meni:
- Vuče! Vodi ove bitange odavde. Zašto im nisi rekao da ovamo ne smeju dolaziti?!
Jadna Bjanka, mršti se a bora na čelu joj nedostaje. Hirurg je ukrao
njene bore, sakrio njen izraz lica i ostavio samo ukočenu bezličnu
masku. Plave skoro prozirne oči bljesnuše hladno prema hijenama......

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime17/9/2011, 1:12 pm

Tri dana po mom rođenju, dok sam ležao u svilom prekrivenoj kolijevci,
gledajući sa zaprepašćenjem i nevjericom u novi svijet koji me je
okruživao, moja majka upita dojilju: “Kako je moje dijete?”

A dojilja odgovori: “Dobro je, gospo, nahranih ga tri puta. Nikad prije ne vidjeh tako maleno odojče, a tako veselo.”

Rasrdih se i povikah: “Nije tačno, majko! Postelja mi je tvrda, a
mlijeko koje pih gorko je ustima mojim, smrad dojke gadan je nozdrvama
mojim, i veoma sam jadan i nesrećan.”

Ali, moja majka ne shvataše, kao ni dojilja, jer jezik kojim govorah
biješe jezik svijeta iz kog dođoh. Dvadeset i prvog dana mog života, dok
su me krštavali, sveštenik reče majci mojoj:

“Trebalo bi da uistinu budeš srećna, gospo, što je tvoj sin rođen kao hrišćanin”

Iznenadih se i rekoh svešteniku:
“Onda bi tvoja majka na Nebesima trebalo da bude nesrećna, jer ti nisi rođen kao hrišćanin”

Ali ni sveštenik ne razumješe moj jezik. I nakon što se pun mjesec
pojavi sedam puta, jednog dana prorok me pogleda i reče majci mojoj:
“Tvoj će sin biti državnik i veliki vođa ljudima”

A ja povikah: “To proročanstvo je lažno, jer ja ću muzičar biti, i ništa sem toga!”

Ali, čak ni tada moj jezik ne biješe razumljiv, i moje zaprepašćenje bi
veliko. Nakon tri i još trideset godina tokom kojih mati moja, dojilja i
sveštenik bejaše umrli, prorok još uvijek bi živ. I juče ga sretoh u
blizini kapije hrama, i dok razgovarasmo, on reče:

“Oduvijek sam znao da ćeš postati veliki muzičar. Još u djetinjstvu tvom prorekoh ti sudbinu”

I ja mu povjerovah, jer i ja u međuvremenu zaboravih jezik tog drugog svijeta.

Halil Džubran – “Drugi jezik”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime18/9/2011, 2:40 pm

Opet sam te snevao! Kao žališ što san ode, te i ti s njime! Kako bih
voleo da to ne beše samo san, san i ništa više. Ali hvala i snu. Slađe
je snevati nego li zbilju gledati i fušiti se od navrelih osećaja,
uspomena, i teška, hladna, samotna života... Da, slađi je san, san
detinjstva i mladosti; san stare, pocrnele i čađu ispunjene kuće sa
velikom baštom ograđenom tarabama i punom cveća, starih šimširova,
ispucanih stabala od krušaka i kajsija, s gustim, gustim džbunovima i
grmljem; san potoka što pored kuće teče sa visokim topolama, mladim
vrbama, brestovima i mekom, uvek vlažnom travom. Pa san toplih noći kad
vetar duše i lišće kreće, kad mesec sija a iz obasjane daljine dopire
zvon od kleptuša i tiha, monotona pesma pastira u „duduk”; san tamnih
večeri, razvalina od zidova, turskih konaka, džamija, opalih streja sa
slepim miševima, vešticama, vampirima i „sajbijama” ... san mladosti i
sreće!"

Hajdemo da snevamo.


Bora Stankovic - “Uvela ruza”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime22/9/2011, 12:28 pm

Moje velike nesreće na ovom svetu bile su Hitklifove nesreće, a svaku sam osećala od početka. On je moja velika misao u životu. Kad bi sve ostalo nestalo, a on ostao, ja bih još uvek postojala; a kad bi on bio uništen a svi drugi ostali, svet bi mi postao sasvim tuđ, činilo bi mi se da nisam deo njega. Moja ljubav prema Hitklifu liči na večite stene ispod površine; izvor malo vidljive radosti ali neophodne. Neli, ja sam Hitklif! Uvek, uvek mislim na njega, ne kao na neko zadovoljstvo, jer ni ja nisam uvek zadovoljstvo sama sebi, već kao na svoje sopstveno biće. Ne mogu da živim bez svoje duše!

Rekli su mi da im je, kada su me spomenuli ovo rekao: - Celi svet je stravičan zbir podsećanja da je postojala i da sam je izgubio!

Htela sam samo da kažem kako mi se nije činilo da je ovaj svet raj za mene, i kako mi se srce cepalo od plača u želji da se vratim na zemlju, a anđeli su se toliko ljutili, pa su me bacili nasred pustare, na vrh Orkanskih visova, gde sam se probudila jecajući od radosti. To je dovoljno da objasni moju tajnu. On neće nikada saznati koliko ga volim, i to ne zato što je lep, Neli, već zato što je više JA nego što sam i sama. Bilo od čega da su naše duše sazdane, njegova i moja su iste.

Emili Bronte – “Orkanski visovi”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime24/9/2011, 12:03 pm

"Tamo gde loze placu"

"SLAŽEM SE" – to je najnečasnija, najbednija misao koju možete da
izgovorite. Ona svedoči da ste izgubili svako samopoštovanje. Za to se
nikada nigde, ni s kim i ni s čim nemojte složiti. Ne nasedajte
argumentima, ne dajte se razlozima, ne verujte očiglednostima, prezirite
aksiome - oni su tu da vas ponize. Budite uzvišeno postojani kao onaj
velikan duhovne nezavisnosti Gaspar d'Estek, filosof i polihistorik,
koji je potopljen u vrelo ulje pobedonosno izjavio: "Ne gori, dakle i ne
peče!" – a zatim umro.

Nikada nikome i nizašta ne priznajte da je u pravu. Ni po cenu života.
Vaše mišljenje je najbolje, jer za njega nikome ništa ne dugujete: ni
iskustvu, ni tuđoj mudrosti, ni nauci, ni istoriji, ni otkrovenju – samo
sebi. Nemojte se saglasiti čak i ako vas ubeđuju da ste pametni.
Savladajte vaše ustreptalo srce koje žudi da se sa tim složi – to je
klopka! Oni žele samo vašu saglasnost. Zatim će od vas tražiti da se,
budući pametni, i u drugim stvarima sa njima složite. A kuda bi vas
odvelo to popuštanje – odvelo bi vas u anonimnost.

Ne, vi ćete im reći da ste budala, dopustićete da se oko toga razvije
dijalog, a vi ćete, ako mene poslušate, razume se, otići tamo gde ćete
na miru moći da slušate jednog čoveka koji će vam o jednoj temi govoriti
na jedino moguć način. Treba li da kažem da ćete, najverovatnije, taj
čovek biti vi.

B.Pekic

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime24/9/2011, 10:51 pm

na ne zna za ljubav. Ne zna da se neko moze voleti, zaliti, spasti,
izcupati iz tamnice, iz bolesti, pomilovati po glavi, da se moze grlo
umotati salom ili, kao u jevandjelu – oprati noge i osusiti ih ih svojom
kosom. O ljubavi – bozijem daru coveka – niko joj nije govorio.
Citajuci knjige, to je propustila. Dostupna joj je zivotinjska ljubav,to
je bar jasno.Zato je uvek onako tugovala u svojim sveskama,uvek sam ih
citao,ona je tako bespomocno – mutno shvatala i shvata svet.

Mozda ce jos imati srece da zavoli. I bice joj tesko i divno.
Zavidim onome koga, na kraju, zaspe ljubav ovog nesrecnog stvorenja. On
ce dobiti mnogo. Mora da se mnogo toga natalozilo u njoj. Ali,pre svega,
ona nikad nece osetiti srecu od davanja celog svog bica, svoje duse
drugom stvorenju, slatku bol od tog postupka koji je protivprirodan
zivotinji kakva je covek.

Na ovom svetu, ima mnogo nesrecnih, kao sto je ona, ali samo iz
razloga sto ne umeju da vole, da vole drugo bice. Jadni ste vi,jadni!
Edicka je u raspadanju ipak bio srecan, jer u njemu bolesnom postoji
LJubav, pozavidite mu gospodo!” Edicka – Jeleni!”


“To sam ja, Edicka” – Eduard Limonov

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime26/9/2011, 11:37 am

KRATAK PRIKAZ KNJIGE DR. TODORA BAKOVIĆA: " DEPRESIVNI OPTIMIZAM HRIŠĆANSTVA "


Mala, ali vrlo zanimljiva knjiga " Depresivni optimizam hrišćanstva ", na svojih 150-ak stranica, dotiče i prepliće više polja, kroz koja pokušava da objasni šta čovjek jeste, čemu teži,zbog čega vjeruje u " ideju ", zbog čega je religiozan. Djelo je napisano laganim stilom, razumljivim za svakoga, iako je sam pisac psihijatar po profesiji, knjigom nas lako vodi kroz psihoanalizu, medicinu, genetiku, religiju i istoriju.
Naročito mi je bilo interesantno poglavlje pod naslovom: " Da li je Hristos izvršio samoubistvo? " Analiza i zaključci koji su tu izneseni , ne bi se baš sviđeli mogim vjernicima, ali onima otvorenijeg uma, zvuči realno i prihvatljivo takvo objašnjenje. I sam naslov knjige je dovoljnno inspirativan i intrigrantan, a takvi su i mnogi stavovi dr. Todora Bakovića, sa kojima se u potpunosti slažem. Knjiga me je prijatno iznenadila i uzdrmala svojim slobodoumnim zapažanjima i u meni učvrstila neka nova shvatanja, koja sam u sebi nosila odavno, ali potiskivala, baš zbog dugogodišnjeg religioznog načina razmišljanja, čiji su okovi, barem kod mene, potpuno pokidani.O tome upravo dr.Todor Baković i piše.
Sve preporuke da se ova knjiga pročita, kako teistima, tako i ateistima, jer će naći obilje vrlo interesantnih ideja i podataka u njoj.

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen


Poslednji izmenio besherat dana 28/9/2011, 11:24 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime26/9/2011, 8:48 pm

"Vatra"

"O ljubomori: onoga dana kada sam kupila budilnik, moj ručni sat je prestao da radi."

"Ima ambivalentnosti koju ja ne razumem", rekao mi je Gonzalo, "oboje smo previše intuitivni da bismo lagali jedno drugo."
Treba bolje lagati... Prevariti samu intuiciju drugih ljudi."

"Moja potreba za davanjem bila je pravi porok koji ipak nije bio potpuno
razoran. Možda mi je takvo negiranje sebe pomoglo da se pronadjem.
Koliko god davala drugima, nisam se izgubila. Ali rasipala sam se."

"Organizacija sveta prepuštena je realistima. Pesnik i radnik uvek će
biti žrtve moći i interesa. Nijednim svetom nikada neće upravljati
mistična ideja jer čim ona počne da funkcioniše, odmah prestaje da bude
ideal. Kada je katolička crkva postala organizovana snaga, prestala je
da bude mistična! Realizam uvek pobedjuje nad poezijom, kao i nad
ljudima. Interes preovladava u svemu. Svetom će uvek upravljati ljudi
bez duše i pomoću moći."

Anais Nin

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime28/9/2011, 9:27 am

Po sopstvenom zapažanju, rekla bih da žena nije razdvojila ljubav i senzualnost dok muškarac jeste. To dvoje se obično prožima u žene; njoj je potrebno bilo da voli muškarca kome se daje ili da bude voljena. Posle vođenja ljubavi izgleda da joj je potrebna potvrda da je to ljubav i da je čin seksualnog posedovanja deo razmene koju diktira ljubav. Muškarci se žale da žene zahtevaju uveravanja ili izraze ljubavi. Japanci su priznali ovu potrebu, i u stara vremena bilo je apsolutno pravilo da je posle noći vođenja ljubavi, muškarac morao da sroči pesmu i isporuči je svojoj ljubavi pre nego što se probudi. Šta li je to bilo ako ne vezivanje vođenja ljubavi i ljubavi?

Verujem da žene još uvek zameraju nagli odlazak, nedostatak priznavanja rituala koji se upravo zbio; njima su još uvek potrebne reči, telefonski poziv, pismo, gestovi koji senzualni čin čine posebnim, ne anonimnim i čisto seksualnim.

To može ili ne mora da nestane u moderne žene, namernim poricanjem svih njenih prošlih sopstava, i može postići ovo razdvajanje seksa i ljubavi koje, po mom shvatanju, umanjuje užitak i snižava visoki kvalitet vođenja ljubavi. Jer se vođenje ljubavi postiže, uzdiže, intenzivira njegovom emotivnom sadržinom. Mogli biste ga porediti sa razlikom između solo izvođača i širokog dometa orkestra.

Anais Nin – “Erotizam u zena”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
tanjasmu1

tanjasmu1

Ženski
Broj poruka : 234
Godina : 48
Humor : ...smeh je cudotvorna sila....koju ja stalno..primenjujem....
Datum upisa : 04.02.2011

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime29/9/2011, 10:58 am

...Ja sanjam o tebi....mogu da vidim tvoju dugu,svetlu kosu kako leprsa iza tebe,tvoje duge udove kako pokusavaju da mi izmaknu u hajci.....REKLA JE HELENA...
Okrenula se tada u njegovo narucje i zaboravila na sve izuzev cinjenice da je on moj prirodni par.
....Troja je jos dugo gorela.Oblaci dima dizali su se visoko prema nebu.I Bogovi su oplakivali propast velikog grada.Nadaleko se video pozar u Troji.Po stubovima dima i ogromnom,nocnom plamenu na nebu,okolni narodi su saznali da je pala Troja koja je dugo bila najmocniji grad Azije.
....TROJA...OD LJUBAVI DO OSVETE....
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime29/9/2011, 8:00 pm

Nada nikad nije uzaludna, ma kako uzaludno izgledalo nadati se. Ona je
proizvod naših najdubljih misli, želja i očekivanja, koja nas dalje
navode da težimo njihovom ostvarenju, pa tako ponekad, bez obzira koliko
se to činilo nemogućim, uspevamo. Siguran sam da nijedno umetničko delo
i nijedan veliki izum ne bi postojali da im se naučnici i umetnici nisu
nadali.

Strepnja je jedno od osjećanja koje se ne može opravdati, jer ona
predstavlja samo dodatak našem strahu da će se desiti ili možda neće ono
čega se plašimo, a da pritom na to ne možemo utjecati.

Iako znamo da neke stvari ne možemo promijeniti, mi i dalje strepimo, plašimo se, nepomirljivi smo sa sudbinom.

To je cijena ljudske pameti. Čini mi se da životinje nemaju takvih problema.

One su u prednosti kada su osjećanja u pitanju. Njihov mozak im ne
dozvoljava takav luksuz, pa su im i osjećanja čistija. Kada se plaše,
plaše se, kada vole, vole, kada mrze, one mrze.

Kladim se da je u nekim slučajevima mnogo bolje biti životinja nego čovjek.

Ako je uspjeh ispunjenje cilja, mi nikad nećemo biti dovoljno uspješni.
Kad ostvarimo jedan, tragamo za ostvarenjem drugog. Uvijek postoje
želje, uvijek postoje ciljevi, a mi, ma koliko uspješni bili, nećemo
biti zadovoljni, osim kad nas očima posmatraju oni čiji se uspjeh ne
može ravnati sa našim.

Takvi smo mi ljudi, umjesto da budemo srećni zbog onog što imamo, mi smo nesrećni zbog onog što nemamo.

Koliko puta se čovjeku zadesi da potone, upadne u neki vrtlog beznađa i
ne radi ništa, vjerujući da se samo nekim čudom može izvući. Potom se
pad se nastavi. Čudo se mora izazvati, isprovocirati, prizvati da bi se
pojavilo.

Nekad je dovoljno da čovjek samo mahne rukom na gore, pokaže trud i
želju za postojanjem, za opstankom, a zvijezde će onda prepoznati put
kojim to čudo treba da vode.

Slaviša Pavlović – Roman ‘Zavjet’

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime30/9/2011, 11:30 am

NEZNOSTI

Smisao reci meri se vestinom precutkivanja lepotom neizgovorenog
sustina kazivanja samo je tisina onog najglasnijeg unama jedina prava vecnost samo velicina prolaznosti
da li je vaznije kako TE reci ili kako precutati

Uvek smo samo ono sto nam nedostaje ali moze li ista tako da se razlikuje od nas kao mi sami

Nismo li samo neka granica sustine i smisla ono malo beskraja izmedju nenadjenog i trazenog neka najcudnija pogodba UZROKA i POSLEDICE u izazivanju postojanja da li je neizvesnost - mogucnost izvesnog da li je sreca - ne znati mnogo

Nista nije slucajno ili je slucajno sve covek je ono sto cini (dosada je najgluplji prigovor postojanju) da li je jednostavnije biti izuzetak ili pravilo

Umetnost vode nije u izvoru vec u zedji mudrost hleba nije u psenici nego u gladi

(lepota razumevanja pociva u sumnji)

opravdanje prolaznosti je u stvaranju u gradjenju necega sto je najvise TI. Da li je sposobnost da osmislis
najlepsa umetnost postojanja da li je vaznije - nadvladati daljine ili znacenja.

Ono najvece sto se moze doziveti nije vecnost vec trenutak lepota beskonacnosti - mudrost je konacnog. Najvece zadovoljstvo nije u posedovanju vec davanju

Da li je sramota biti nesrecan? Znam: najepse JA nikada nece biti i jedino ja najlepse OVDE nikada nece biti
i jedino ovde i TAMO je ovde sve samo po sebi ponavljajuci se ostaje neponovljeno da li je postojanje - mudrost moguceg..... da li je sreca - voleti mnogo?


Odlomak iz knjige pesama "Neznosti" Mokrincanina i pesnika Mite Golica

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime1/10/2011, 12:23 pm

"Ni ti ni ja"

"Pitaju me ponekad sta sam mogao da uradim da bih izazvao manje bola i omogucio ljubavi da zivi,umjesto sto sam je unistavao,
kao i one koje su tu ljubav prema meni gajile.Neki prijatelji misle da
ce me spasiti od odgovora na to pitanje nalazeci mi izgovor u
baksuzluku:
to je,kazu oni,zato sto mi izabrana zena nije odgovarala,zato sto je u
sebi imala nesto nepodnosljivo za mene,i da mi preostaje da,
bez zaljenja i bez stida,cekam da sretnem onu koju cu voljeti i koja ce
me ispuniti.Oni hvale jasnocu moje inteligencije,prefinjenost mojih
analiza i
ne sumnjaju da ce te kvalitete jednog dana prepoznati neka zena,koju
necu povrijediti i koja nece mene povrijediti,zena sposobna da upotpuni
moju dusu...
Ti,prijatelji grijese,osim u jednom:imam dovoljno duha,uistinu,da bih
izmjerio svu velicinu svoje nesrece,i ponore svog srca.Sav razum kojim
raspolazem me razrjesava jedne jedine lekcije;a to je da taj razum,na
koji smo toliko ponosni,ne sluzi ni tome da pronadjemo srecu niti da je
dajemo.Snaga osjecanja je poklon koji treba traziti od nebesa,cak ni
najpronicljivija metafizika ne opravdava covjeka koji zato sto ga
nema,kida srce koje je njega voljelo.Mrzim stu slabost da se uvjek
okrivljuju drugi zbog sopstvene nemoci,i koja ne vidi da se zlo ne
nalazi okolo vec u njoj samoj.Mrzim tu sujetu koja uvjek razocarana u
one koje je osvojila,njima pripisuje svu krivicu,a sama neunistiva lebdi
nad rusevinama.Mozemo,kao sto to cine moji prijatelji,navesti hiljadu
razloga za neuspjeh ljubavi u mom zivotu.Ali okolnosti su tako malo
bitne,sve je u karakteru:uzaludno prekidamo s predmetima i bicima koja
su izvan nas;ne znamo da prekinemo samo sa sobom.Mijenjamo
okolnosti,zaljubljujemo se u drugu zenu,ali prenosimo u svaku od njih
nemir od koga smo mislili da cemo se osloboditi,a kako se ne mozemo
promijeniti jednostavnim premjestanjem,shvatamo da smo uspjeli samo da
dodamo jos nemira na kajanja i jos gresaka patnjama...

Muskarci koji se prema tom osjecaju odnose s vise ili manje
odgovornosti,zbog drugih neodlozenih obaveza,naviknutiji da sami budu
centar onome sto ih okruzuje,nemaju u istoj mjeri koliko zena plemenitu i
opasnu sposobnost da zive u drugome i za drugog.Ali kod pojedinaca,ta
pribliznost je ravna nuli.Takvi muskarci,medjutim,nisu cudovista.Cak i
kad se obavijaju laznom ravnodusnocu i izvjestacenom
bezbiznoscu,odbacuju bol kojoj su sami uzrok,priroda se munjevito vraca u
njih i bol se onda penje poput suza: osjecaju da su se njihova srca,za
koja nisu vjerovali da su u to upletena,uvukli korijeni osjecanja koja
su sami izazvali.Pokusaju da ih odatle iscupaju i to im i uspijeva;
ali rezultat tome je da im jedan dio duse umire.Znaju da je bice koje
pati zato sto voli svetinja i oni pate zato sto mogu samo na trenutak da
osjete tu bol,sto osjecaju tek na trenutak te besknacne kretnje srca,i
sto su tako u svijetu,poput nepomicne stijene usred talasa...

Da li bi moglo biti drugacije?Ne znam.Hoce li bogalj ikad
prohodati?Poznato mi je bolno cudjenje zene kada shvati da vise nije
voljena,
strah koji je scepa kada je ostavi onaj koji je obecavao da ce je vjecno
obozavati;poznajem to iznenadno potisnuto samopostovanje,kad ne zna kud
da se dene,to podozrenje koje zamjenjuje ono potpuno povjerenje i
koje,prisiljeno da se okrene protiv bica koje je sama podigla na
pijedestal,pocinje da se siri na cio svijet.
Sta joj se moze reci kad se ona pita koja se to rijec,koji se pokret oglusio o srecu?
Sta joj odgovoriti kada jos trazi nacin da je dosegne,i kada od mene ocekuje znak koji necu dati?

Svjetlost je ono sto dodirujem,crnilo ostavljam.Nista se ne moze uciniti za zivotnu srecu s muskarcima poput mene:
Njih ne treba srijetati"...

Kamij Lorans

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
tanjasmu1

tanjasmu1

Ženski
Broj poruka : 234
Godina : 48
Humor : ...smeh je cudotvorna sila....koju ja stalno..primenjujem....
Datum upisa : 04.02.2011

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime1/10/2011, 1:38 pm

Reč dve o sreći ..ili
Priča za laku-noć-i-mirno-spavaj...Sari, kad je bila mala...
- Nekada davno živela jedna tužna devojka....
- A zašto je bila tužna?
- Polako nemoj me odmah prekidati, sve ću ti ispričati po redu. Zato što je bila usamljena i bez ikog na svetu...
- Jel ni mamu nije imala?
- Nije imala nikog, sama samcata. Sedela je jednog dana ta tužna devojka na obali sinjeg mora.
- A zašto sinjeg kad je more plavo?
- Dobro - plavog mora, kad je ugleda Bog sa nebesa i sažali se na nju. Kako se ona igrala kamenčićima, on reši da jedan pretvori u kamen sreće. Iznenada kamenčić koji je ona uzela snažno je zasijao na njenom dlanu, lepše od bilo kog dragulja.
- A ona?
- Isprva se silno obradovala, ali je pomislila: možda ima još ovakvog čarobnog kamenja na plaži, pa je pažljivo spustila svoj i krenula da traži drugo.
- I onda?
- Išla tako, išla, spustio se mrak i ona shvati da je kamen samo jedan jedini, i pravljen samo za nju pa brže potrči nazad, ali nije mogla da ga nađe.
Sari već podrhtava brada.
- A sutra kad je bio dan, jel ga onda našla?
- Nije, more ga je odnelo sa sobom.
Suzice se skupljaju (bajka treba srećno da se završi šta je sad ovo?)
- A zašto ga je more odnelo?
- Zato što nije bila dovoljno dobra. Bog joj je spustio sreću u ruke, ali ona nije znala da je zadrži. Polakomila se i htela jos. Ali tu nije kraj bajke. More čuva taj kamenčić sreće i izbaciće ga pred neku drugu devojku, koja ga bude zaslužila i koja će znati da ga čuva.
- A meni je ipak žao i one devojke što ga je izgubila - kaže pospani glasić.
(I meni je.)
- Šta je dalje sa njom bilo?
- Ne znam, nije ni važno; samo ti lepo sanjaj.
......SPLETKARANJE SA SOPSTVENOM DUSOM.....
.....M.JOVANOVIC......
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime1/10/2011, 9:45 pm

Sjaj sitnih stvari je to što životu daje toplinu. I ne mjeri život po
tome što traje deset, dvadeset godina, više ili manje, to je ionako
svejedno uporedjujući koliko dugo nisi postojao i koliko te dugo neće
biti.
Ne pokušavaj izaći iz kruga u kome ti je odredjeno da živiš.
Vjeruj da zagonetne sile slučajnosti zavise od tebe, da ti znaš
upravljati njima. Izgubiš li tu vjeru, napast će te slučajnost i smrvit
će te.
Slučaj smatraj uvijek svojim slugom, onda ako je to samo iluzija.

Lajoš Zilahi

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime2/10/2011, 8:58 pm

Bio jednom jedan ljubavnik koji je voleo bez nade. Sasvim se povukao u
svoju dušu i mislio je da će sagoreti od ljubavi. Svet je za njega bio
izgubljen, nije više gledao plavo nebo i zelenu šumu, potok mu nije više
žuborio, harfa mu nije zvučala, sve je bilo potonulo, i on je postao
siromašan i jadan. Ali njegova ljubav je rasla, i on je kudikamo više
želeo da umre i propadne nego da se odrekne lepe žene koju je voleo. Tad
je osetio kako je ljubav sažegla u njemu sve drugo, pa je postala silna
i vukla i vukla, i lepa žena je morala poći za njom; došla je, a on je
stajao raširenih ruku da je privuče sebi. Ali kad je stala pred njega,
bila se sasvim preobrazila, i on je s jezom osetio i video da je sebi
privukao sav izgubljeni svet. Ona je stajala pred njim i predala mu se, a
nebo i šuma i potok, sve mu je to u novim bojama dolazilo u susret,
sveže i divno, pripadalo je njemu, govorilo je njegovim jezikom. I
umesto da pridobije samo jednu ženu, on je držao ceo svet na grudima, i
svaka zvezda sa neba žarila se u njemu i iskrila slast kroz njegovu
dušu. – Voleo je i pri tome našao sebe samog

H.Hesse

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime3/10/2011, 11:23 am

AMELI NOTOMB : “ HIGIJENA UBICE“

Amelie Nothomb: „ L’ Hygiene de l’ assassin
.....Postoji hiljadu razloga da se ljudi mrze. Najvažniji za mene jeste njihova neiskrenost koja je neiskorijenjiva. Ta neiskrenost uostalom nije nikada bila toliko počastvovana kao danas. Živio sam u raznim vremenima, možete zamisliti: mogu vam stoga potvrditi da nikada nisam mrzio neko razdoblje kao ovo današnje. Ovo je era pune neiskrenosti. A neiskrenost je mnogo gora od nevjerstva, dvoličnosti, prepredenosti. Biti neiskren najprije znači lagati sebe, ne zbog mogućih problema sa savješću, nego zbog svojega splačinarskog samozadovoljstva i sve to onim lijepim riječima kao što su „stidljivost“ ili „dostojanstvo“. To zatim znači lagati druge, ali ne čestitim i zlobnim lažima, ne da bi se nekome narugalo,ne : to su laži licemjera, plitke laži koje vam izlaju s osmijehom kao da vi treba da se radujete zbog njih.
( 49 str. )

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime3/10/2011, 11:23 am


-Ja,feminista? Ja mrzim žene još više nego muškarce.
-Zašto?
-Zbog hiljadu razloga. Najprije zato što su ružne: jeste li ikada vidjeli šta ružnije od žene? Može li čovjek zamisliti da ima grudi, bedra i ostalo čega ću vas poštedjeti? A onda, ja mrzim žene kao što mrzim sve žrtve. Žrtve su vam tako prljava vrsta. Ako bi se sasvim istrijebila ta vrsta, možda bismo konačno imali mir i možda bi žrtve tada imale ono što žele, to jest mučeništvo. Žene su naročito pogubne žrtve, jer su one prije svega žrtve same sebe, to jest drugih žena. Ako hoćete da vidite sami talog ljudskih osjećanja, udubite se malo u osjećanja koja žene gaje prema drugim ženama. Zadrhtali biste od užasa pred tolikim licemjerstvom, ljubomorom, zlobom, niskošću. Nikada nećete vidjeti dvije žene kako se zdravo tuku pesnicama, čak ni kako jedna drugu psuju na sva usta; kod njih vladaju niski udarci, kratke odvratne rečenice koje bole više od najsnažnijeg udarca u vilicu. Reći ćete mi da to nije ništa novo, da je svijet žena takav još od Adama i Eve. A ja kažem da sudbina žene nije nikada bila gora – njihovom greškom, slažemo se u tome, ali šta to mijenja? Položaj žena je postao pozornica najodvratnijih neiskrenosti.
( 50 str. )

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
tanjasmu1

tanjasmu1

Ženski
Broj poruka : 234
Godina : 48
Humor : ...smeh je cudotvorna sila....koju ja stalno..primenjujem....
Datum upisa : 04.02.2011

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime4/10/2011, 10:23 am

"Niko nije zadovoljan svojom ljušturom. Ako ja nalikujem na Mesec dok u sebi osećam divljaštvo, senzualnost, snagu koja se odražava na mom fizičkom izgledu, Gonzalo izgleda poput divljaka, a katolik je. Elena i Džun izgledaju poput vikinških žena a sanjaju o tome da meni nalikuju jer se njihova unutrašnja prefinjenost ne odražava u njihovom fizičkom izgledu."
"Henri mi kaže: "Žene nisu volele moje knjige, a ti si mislila da hoće. Tu si se prevarila..." I to je tačno. Žene ne vole da ih neko depoetizira, deromantizuje, privodi njihovoj prirodi, njihovoj seksualnosti. Ja sam verovala da će im se to svideti. Lično sam to cenila, zato što su me previše idealizovali, a osećala sam se ženom i želela da me neko ljubi senzualno, da me depoetizuje, ali naposletku, sve to nanosi bol ženi i ubija je; naposletku sam i sama osetila da mi je to naštetilo i bila sam zahvalna Gonzalu da me je preplavio iluzijom i snom. Kada pomislim na grozničavo Gonzalovo obožavanje, setim se kako sam podrhtavala dok me je gledao u metrou."
...VATRA....
....ANAIS NIN...
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime5/10/2011, 8:55 pm

Koliko smo iskreni prema sebi?

Prvo što treba da shvatite, ako zaista nameravate da se probudite, je da
to ne želite. Prvi korak ka buđenju je da dovoljno iskreno priznamo
sami sebi kako to uopšte nije prijatno.
Vi ne želite da budete srećni. Hoćete li jedan mali test? Probajmo:
treba nam samo minut. Možete da za-žmurite dok rešavate, ili da to
radite otvorenih očiju -nebitno je. Mislite na nekog koga mnogo volite,
nekoga ko vam je blizak, nekoga ko vam je zaista dragocen, i pokušajte
da mu u mislima kažete: "Više mi je stalo do moje sreće nego do tebe."
Pazite šta se događa. "Više mi je stalo do moje sreće, nego do tebe.
Kada bih birao, uvek bih izabrao sreću." Koliki su se od vas osetili kao
egoisti izgovorivši ove reci? Mnogi, čini se. Shvatate li do koje smo
mere podvrgnuti pranju mozga?
Jer, mi kao da smo primorani da se upitamo: "Kako mogu da budem takav
egoista?" Ali razmislite ko je stvar¬no egoista. Zamislite nekoga ko bi
vam rekao: "Kako si mogao da budeš takav egoista da ti tvoja sreća bude
va¬žnija od mene?" Zar vam ne bi došlo da odgovorite: "Izvini, ali kako
ti možeš da budeš takav egoista, kad očekuješ da tebe stavim iznad svoje
sreće?"
Jedna žena mi je pričala kako je njen ujak, sveštenik u lokalnoj crkvi,
uvek počinjao besedu recima: "Samo je žrtva dokaz ljubavi; mera ljubavi
je altruizam."
Savršeno! Upitao sam je: "Da li biste poželeli da vas volim po cenu
svoje sreće?" "Da", odgovorila je. "A vi mene?" upitao sam. "Da", rekla
je.
Zar to nije čudesno? Ona bi volela mene po cenu svoje sreće i ja bih
voleo nju po cenu moje sreće. I tako, imali bismo dve nesrećne osobe,
ali živela ljubav!
Ne želimo, znači, da budemo srećni. Želimo druge stvari. Ili, još bolje -
ne želimo da budemo bezuslovno srećni. Spreman sam da budem srećan pod
uslovom da se desi ovo i ovo i ono.
Ali to je u osnovi kao kad biste rekli svom prijatelju ili Bogu ili bilo
kome: "Ti si moja sreća. Da nemam tebe, odrekao bih se sreće."
Veoma je važno da shvatite ovaj mehanizam. Mi ne možemo zamisliti da
budemo srećni bez odgovarajućih uslova. Zaista je tako. Naučeni smo da
svoju sreću povezu¬jemo sa tim uslovima.
To je, dakle, prvo što bi trebalo učiniti ako hoćemo da se probudimo,
ako hoćemo da volimo, ako hoćemo slobodu, radost, spokojstvo i
prosvetljenje. U tom smislu, duhovni rad je najkorisnija stvar na svetu.
Jer, to nije ni samilost, ni privrženost, ni religioznost, ni
obožavanje -samo duhovni rad vodi prosvetljenju, i buđenju, buđenju!
Posmatrajte teskobu koja caruje svuda oko nas, pos-matrajte usamljenost,
strah, konfuziju, konflikte u srcima ljudi, unutrašnje i spoljašnje
sukobe. Zamislite da vam neko pruži mogućnost da se svega toga
oslobodite. Zamis¬lite da vam neko pruži mogućnost da zaustavite to
užasno traćenje energije, zdravlja, emocija - posledicu svih tih
konflikata i konfuzija. Zamislite da vam neko pokaže put kojim možemo
postići da zaista volimo jedni druge, da budemo spokojni, potpuno
prožeti ljubavlju. Možete li da zamislite išta korisnije od svega toga?
Međutim, ima ljudi koji tvrde da je veliki biznis korisniji, da je
politika korisnija, da je nauka korisnija.
Kakva je uopšte korist od slanja čoveka na Mesec kada ne uspevamo da živimo na Zemlji?

Anthony de Mello

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime7/10/2011, 1:46 pm

Testament"

Medju Kaljanima vlada mišljenje da se ja pojavljujem kao dežmekasti čovek, kratkih nogu i sa kopitima umesto stopala, unakaradjen kao dodola; da se sa njima bavim uglavnom noću i da ih iskušavam primamljivim ponudama bogatstva ili vlasti; da sam uvek pri ruci kad treba izvesti nešto nisko i ružno jer prečih poslova i nemam; da sam pametan, govorljiv i ubedljiv, vešt na rečima, dobar poznavalac njihovih duša, srca i utroba; da pletem mreže poput neumornog pauka i tako dalje. Sve su to, razume se, gole izmišljotine kojima oni jedni drugima pune uši, pravdaju se i krivicu prebacuju na drugoga, to jest na mene. Ja sam, medjutim, uglavnom visok, mršav, povijen pod ogrtačem koji nikada ne skidam (jer sam zimljiv), mrzi me da se prerušavam. Noć ne volim jer sam poluslep još u suton, a u ponoć ne vidim ništa; saplićem se i padam čim nekud krenem. Ne iskušavam ih jer nemam čime, sve te nevolje oni nose u sebi od rodjenja i razvijaju ih kako rastu i stare. Glup sam, teško govorim, jedva nalazim reči, a povrh svega imam i govornu manu.
S jedne strane, Kaljani svašta izmišljaju i lažu na moj račun, no to se od njih i očekuje. S druge strane, moram da budem i zadovoljan: mirni su, dremljivi, retko kad baš traže da se umešam. Pojavljujem se samo kad, recimo, brat razmišlja da li da ubije brata, kad se žena ustručava da prevari muža, kad deca nedovoljno dobro muče svoje roditelje i tome slično; onda pomažem, već naslućenoj odluci dodam konačni oblik. Intervenišem i kad su kolebljivi u širem smislu; premišljaju se recimo, hoće li dići ustanak ili krenuti u rat protiv nekog većeg i snažnijeg naroda. Tada im ne dam da omanu, guram ih u akciju; onda dižu ustanke, kolju druge (ali to uglavnom čine izmedju sebe), zbacuju jednu vlast da bi doveli drugu, još goru i besmisleniju, ili kreću u rat protiv jačih, opsenjujući se rečima i praznim nadama. Satiru se, ginu kao muve, uništavaju se, gube bitku za bitkom (to posle postaju njihovi praznici), dele se na razne stranke i pokrete; kad slučajno dobiju slobodu, tad ne znaju šta će s njom i gledaju da je se što pre oslobode. I sve to me ne staje prevelikog truda; oni sami su unapred spremni na sve to, treba samo neko da ih povede i usmeri, da im uobliči oblik propasti koji će izabrati - sve ostalo će uraditi sami, svojevoljno i oduševljeno.

Doduše, događa se da odjednom neće ništa da urade; uskopiste se i učaure, nikog ne slušaju, tavore, valjda pokušavaju da žive kao drugi. Čak ponešto i rade; prave decu, grade kuće, obradjuju polja, popravljaju puteve, paze na zdravlje, manje piju, ne mrze se medjusobno koliko su navikli (i koliko im treba za duhovno zdravlje), paze na čistoću. Došavši tada medju njih (obično polse dužeg sna), učini mi se da sam pogrešio mesto, da mi je neko u medjuvremenu zamenio ljude, čak se i uplašim za svoj položaj. Šta ako mi prvi mejdu nama oduzme ovaj bogomdan posed i baci me u neki trezven, pametan narod koji misli na svoju budućnost, koji ne veruje praznim rečima? Ali se sve ubrzo sredi, nekako samo od sebe; čim im dosadi mir i rad, oni naprave neku gužvu, izopijaju se rakijom i politikom, pa navale jedni na druge - potrebno je samo da sedim sa strane i da im povremeno ubacim koju zapaljivu reč u uvo. I ja to činim sve dok ponovo ne zadremam.

Početkom ovog veka ponovo me probudiše. Ustao sam, protrljao oči i oslušnuo; gore se opet čula galama, dreka i cika kao da su poludeli. Požurio sam koliko god sam mogao. Neće valjda da naprave nešto sasvim bez mene... Kada sam stigao, video sam kako se opet na nešto veliko (to jest pogrešno) spremaju. A prilike su bile izvanredne; tek su počeli malo da napreduju, izgradili nešto puteva, crkava, škola i bolnica, nekoliko fabričica, a razni narodi su stajali okolo i čekali priliku da nasrnu, da ih satru i pretvore u vekovne robove (što bi im možda najbolje i priličilo). Sve što su imali dali su na vojsku i oružje, a taj vojni svet mora se nekako zaposliti, makar i na gubljenju ratova.
Koliko god ne veruju svojoj pameti, Kaljani toliko veruju tudjoj. Ako im ispričate nešto suvislo i obično, oni neće razumeti: potrebne su im mutne slutnje, zagrobna vidjenja, natprirodne budalaštine, reči koje zveče i odjekuju, a ništa ne znače. Već stotinama godina medju njima se pojavljuju razni proroci i vodje, ljudi koji svašta pričaju i koji su često i sebi nerazumljivi. Čim neko ne zna šta da radi taj se proglasi za pametnog, za rušitelja starog sveta i graditelja novog. Mada nevoljno (prerušavanje je medju njima besmislica), prerušio sam se u proroka na njihov način. Znao sam šta ih najviše zanima: hoće li se ratovati i sa kim? I kad su me to upitali, imao sam spremne odgovore, napravljene tačno po njihovoj pameti. Govorio sam:

"Vekovna se tama prostirala nad ovim krajevima. Svetlost se medjutim očuvala u ljudskim srcima. Baklja slobode koja je gorela negde duboko u šumi nikada se nije ugasila - niti će. Došla je delimična sloboda, ali je sada treba izboriti čitavu. Ponovo idu krvavi barjaci preko neba, ponovo grme zimski gromovi. Veliki crni oblak valja se sa severa, spremaju se nevolje i patnje; biće mnogo mrtvih i ranjenih. Ali vi ćete sve izdržati, sve podneti, rasteraćete oblake i sunce će vas ponovo obasjati... Uzmite oružje u ruke, žrtvujte sebe, žene i decu, žrtvujte sve - svet će biti zadivljen dubinom i veličinom vaše patnje."

Nešto od ovih reči moraću svakako da povučem. Jer, ako me poslušaju do kraja, kao što su spremni, ako izginu do poslednjeg, kao što nameravaju, ostaću bez posla, a još jedan ovakav kraj i ovakve ljude nigde na svetu neću naći."

V.Stevanovic

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime8/10/2011, 11:34 am

Lovro je sin iz slabo imućne slovenske obitelji. Roditelji su željeli da
im se bar jedno dijete digne na imućan položaj, a pošto je Lovro bio od
malih nogu jako inteligentan i željan znanja roditelj su odlučili da on
bude svećenik. Lovro je počeo učiti za svećenika, ali on se zaljubio i
shvatio da kao svećenik neće moći nikad imati voljenu osobu pokraj sebe i
on je odustao od svećeničkih studija. Taj je događaj jako povrijedio
njegovu obitelj, jer je njegova majka samo željela da ga vidi u odori
svećenika. Kad je odlučio odustati od svećeničkog reda pozvao ga je
predsjednik k sebi da uči njegova sina i Lovro pristane. Neko je vrijeme
on tako učio njegova sina, ali njemu je bilo neugodno da je on na teret
tuđoj obitelji i on je odlučio da okuša sreću tako da se upiše u
orijentalnu akademiju. Grof mu je pomagao da dospije u orijentalnu
akademiju putem veza, ali nije bilo uspjeha jer je bilo jako puno
kandidata i Lovro nije uspio. Nakon toga Lovro odluči pisati molbu u
ministarstvo da postane učitelj, ali i tu je bio razočaran jer ga nisu
ga primili.
Kada je njegov otac pročitao to pismo on je odlučio da će Lovri pomoći i
da će mu dati sav novac samo da ostvari svoje želje i da otiđe u Beč.

Neko vrijeme otac mu je slao novac ali je nakon toga zapao u velike
dugove i nije mogao potpomagati Lovri, i jedan od đaka mu je savjetovao
da ide u Hrvatsku raditi kao učitelj a Lovro to prihvat. Nakon završenog
trećeg tečaja sveučilišta Lovro odluči otići u Zlatni Prag. Lovro je u
Pragu upoznao djevojku po imenu Minka, kroz razgovor je doznao da je ona
bogata a to je upravo njemu trebalo, bogata djevojka koja će izbaviti
njegove roditelje iz dugova. I on je imao na umu da se oženi tom
djevojkom sve dok mu Šenoa nije otvorio oči i rekao da je to stara
usidjelica koja neće donijeti miraz udajom jer njen otac ima još šestero
djece na koje treba podijeliti svoje bogatstvo. Poslije tog saznanja
Lovro je odustao od nje.

Nakon završenih svih ispita Lovro je čekao samo da mu dodjele mjesto u
jednoj od hrvatskih gimnazija. I dok su jednog dana Lovro i Šenoa bili u
jednoj kavani priđe im jedan debeli čovjek kojega su trebali podučiti,
on je savjetovao Lovri nakon što je čuo njegovu priču da traži bogatu
djevojku da se oženi, i on mu savjetova neka ide u Split jer on pozna
jednu mladu djevojku koja živi sa stricem a bogata je. I tako Lovro
otiđe u Split i tamo upzna tu djevojku po imenu Anđelika u koju se on i
zaljubio, a nije bio samo novac u interesu. Anđelika se zaljubila u
njega i odlučili su tu vezu okruniti brakom. U međuvremenu njen je stric
doznao da je Lovro potekao iz siromašne obitelji i zabranio Anđeliki
vjenčanje s Lovrom.

Kad je Lovro to doznao on se ubio u stanu u kojem je živio tako da si je
britvom prerezao grkljan. I tako završava životna priča mladog,
inteligentnog, učenog čovjeka koji je imao znanja za velike uspjehe ali
nije imao ono najvažnije – novac. I sad nakon tog pročitanog djela
postavljam si pitanje da li je bolje biti glup i bogat ili pametan i
siromašan!?

August Šenoa – “Prijan Lovro”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime8/10/2011, 4:31 pm

OSLUŠKIVANJE SRCA-Jan-Filip Zendker

„Ja? Slep? Izgubio sam vid pre četiri godine, to je tačno. Ali zbog toga
nisam slep. Vidim, samo drugačije.“ Posle kraće stanke, učitelj upita :
„ A ti?“
Tin Vin je razmišljao. „Mogu da razlikujem svetlost od tame, drugo ne.“
„Zar nemaš nos da mirišeš?“
„Imam.“
„Imaš li ruke da dodiruju?“
„Naravno.“
„Nemaš uši da čuju?“
„Naprotiv, imam.“ Tin Vin se trgnu. Da li da priča doživljaj učitelju?
Bilo je to pre nedelju dana i više nije sigura da li se radilo o
njegovoj mašti. Radije je prećutao.
„Šta ti više treba?“, upita U Maj. „Najbitnije stvari su nevidljive.“
Ćutao je dugo, a onda nastavi: „Naša čula vole da nas zavedu. Vid je
najvarljiviji. Navodi nas da mu verujemo najviše. Ubeđeni smo da vidimo
okolinu, ali to je samo površina, a mi je prihvatamo kao stvarnost.
Moramo naučiti da dokučimo srž stvar, njihovu suštinu. U tom slučaju,
oči su prepreka. One nas skreću s tog puta. Zaslepljuju nas. Ko se
suviše oslanja na njih, zapostavlja druga čula. Time ne mislim samo na
uši i nos. Govorim o organu koji je u nama, ali nemamo ime za njega.
Nazovimo ga kompas našeg srca.“
Tin Vin nije razumeo šta U Maj hoće time da kaže. Rado bi pitao nešto,
ali starac mu ne dade da dođe do reči. Pružio mu je ruke i dečaka
iznenadi njihova toplina. „Nauči da misliš o tome“, nastavi U Maj. „Ko
je bez vida, mora biti uvek na oprezu. Zvuči jednostavnije nego što
uistinu jeste. Moraju se pratiti pokreti i disanje. Ako bih bio
nepažljiv, čula bi me prevarila. Pigravala bi se sa mnom kao bezobrazna
deca koja traže pažnju. Na primer, ako sam nestrpljiv, želim da sve ide
brzo. Požurim i, naravno, naletim na čaj ili činiju supe. Ili ne čujem
šta drugi govore, jer su moje misli ko zna gde. Dešava se isto ako u
meni ključa bes. Naljutio sam se jednom na nekog mladog monaha i odmah
nakon toga ugazio u ognjište u kuhinji. Nisam čuo pucketanje, niti sam
namirisao vatru. Bes je potisnuo moja čula. Tin Vine, nije problem u
očima i ušima. Bes nas čini gluvim i slepim. Strah, ljubomora i sumnja
takođe. Kada se plašiš ili si ljut, preokrene ti se svet i izbačen si iz
ravnoteže. Dešava se isto i ljudimo koji vide, ali oni nisu svesni
toga.“.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime9/10/2011, 2:35 pm

Ne daj svoje snove

Imam prijatelja koji se zove Monti Roberts i koji ima ergelu konja u San
Isidrou. Dopušta mi da u njegovoj kući organizujem prijeme na kojima
skupljamo novac za projekte namijenjene ugroženoj omladini.
Kad sam posljednji put bio ondje ovako nam se obratio:
Želim vam ispričati zašto sam Džeku dopustio da s...e služi mojom kućom.
Sve je počelo sa pričom o dječaku koji je bio sin putujućeg trenera
konja. Išao je od štale do štale, od trke do trke, od imanja do imanja,
uvježbavajući konje. Usljed toga dječakovo se školovanje stalno
prekidalo.
Jednom je u školi trebao napisati pismeni sastav o tome šta bi želio biti i raditi kad odraste.
Te je noći na sedam stranica opisao kako želi jednog dana imati ergelu.
Detaljno je opisao svoju namjeru, čak je nacrtao podroban plan imanja od
8 hektara, prikazujući položaj svih objekata, štala i staze.
Potom je nacrtao precizan tlocrt kuće od 120 kvadrata, koja će se
protezati na zamišljenom imanju od 8 hektara. Unio se u taj zadatak svim
srcem i sljedećeg dana je predao pismeni sastav nastavniku.
Nakon dva dana nastavnik je podijelio učenicima ocijenjene radove.
Na prvoj stranici njegovog rada bila je velika crvena jedinica sa porukom: «Pričekaj meposliječasa».
Dječak sa snom došao je kod nastavnika poslije časa i upitao ga: – Zašto sam dobio jedinicu?
Nastavnik je rekao: -To nije realan san za dječaka
poput tebe. Nemaš novca. Porodica ti se stalno seli. Nemaš sredstava.
Ergela zahtijeva mnogo novaca. Moraš kupiti zemlju. Moraš kupiti rasne
konje i plaćati dodatne troškove za rasplodnju. Nema teorije da tako nešto ti možeš postići.
Potom je nastavnik dodao: – Ako ponovo napišeš sastav s realnijim ciljem, promijeniću ti ocjenu.
Dječak je pošao kući i dugo i naporno mislio otome.
Pitao je oca za savjet.
Otac mu je rekao: – Slušaj sine, tu odluku morašdonijeti sam.
Ipak, mislim da je vrlo važno šta ćeš odlučiti.
Naposljetku, nakon sedam dana razmišljanja,
dječak je vratio nastavniku isti pismeni sastav bez ikakvih izmjena.
Samo mu je ovo rekao: Vi zadržite svoju jedinicu, a ja ću zadržati svoj san.
Monti se tada okrenuo okupljenima i rekao: Pričam vam ovu priču,
jer sjedite u mojoj kući površine 120 kvadrata, usred mog imanja od 8 hektara.
Još uvijek imam onaj sastav uokviren iznad kamina.
Dodao je: – A najbolje u cijeloj toj priči je to što je prije dvije godine
isti onaj nastavnik doveo tridesetoro djece na sedmodnevno logorovanje na mom imanju.
Kad je nastavnik odlazio, rekao je: – Slušaj Monti, sad ti to mogu reći.
Kad sam bio tvoj nastavnik, bio sam poput kradljivca snova.
Godinama sam krao dječije snove.
Na svu sreću, ti si bio dovoljno pametan da se ne odrekneš svojih.
Ne dajte nikome da vam krade snove. Slijedite svoje srce bez obzira na sve.

Džek Kenfild

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime10/10/2011, 2:38 pm

U dnu starog vratničkog groblja stoji neugledan i nakrivljen, nišan na kome ni najbolji poznavalac arapskog pisma ne može više da pročita ime onoga koji je pod njim pokopan. I tu, u hladu razgranate drače, počiva čovjek kome su ljudi za života dali nadimak Putnik, iako niko – od onih koji su ga poznavali – nije mogao reći da mu je noga ikada kročila dalje od Ilidže, na zapad, ili Kozje Ćuprije, na istok. Stekao ga je vječno boraveći po sarajevskim hanovima, dočekujući ili ispraćajući putnike mnogobrojnih karavana koji su se u njima zaustavljali. Ali, malo je reći da ih je samo dočekivao ili ispraćao. On se od njih nije odvajao, baš kao da je i on s njima doputovao.

Kako se priča, taj neobičan čovjek nije mnogo mario za jelo i piće kojim bi ga hanski gosti ponudili. Primao je to sa nijemom ravnodušnošću. Jedino što bi ga ispunjavalo pažnjom bili su razgovori koji u hanovima nisu nikada prestajali da teku. A kad bi ranim jutrom, bez posebnih riječi oproštaja, ispraćao odlazeće kiridžije i trgovce, izgledalo je kako su mu oni ostavili bar polovinu svog dragocjenog tereta.

I dok se ljeti pretvarao u pažljivog slušača, zimi bi – kad su snježni smetovi onemogućavali kretanje karavana – postajao rječit i vješt pripovjedač bez koga mnoge Sarajlije nisu mogli ni da zamisle svoju svakodnevnu kafu...

Jan Beran - "Priče iz Tašlihana"

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime13/10/2011, 8:26 pm

VRACAM ULAZNICU ZA OVAJ SVET !

Aljoša: Ali zašto mi onda sve to govoriš? Hoćeš li mi napokon reći zašto mi sve to govoriš?
Ivan: Naravno da ću ti reći, ja sam ti htio reći. Ti si mi drag i ne
želim te izgubiti. Vidiš ja sam govorio jedino o djeci da bude što
uvjerljivije. O ostalim patnjama ljudskim i suzama kojima je promočena
sva zemlja od kore do sredine neću ti reći više ni riječi. Ja sam
stijenica i priznajem da nikako ne mogu pojmiti zašto je sve to tako
uređeno. Ljudi su sami krivi, dobili su raj, ali njima se prohtijelo
slobode pa otvoriše vrata neba i ne treba ih žaliti. Po mome, po jednom
zemaljskom umu, znam tek toliko da patnja postoji, a krivca nema. Da sve
jednostavno jedno iz drugoga teče i uravnotežuje se. Što se mene tiče
što krivca nema, a patnje postoje, kad je meni potrebna odmazda, i to
odmazda ne bilo gdje i bilo kada, nego ovdje na zemlji, da je ja sam
vidim. Ja sam vjerovao, ja hoću sam i vidjeti. A budem li u to doba već
mrtav, onda neka me uskrsnu. Jer ako ne vidim, onda bi to bilo
uvredljivo. Pa nisam ja zato živio da svojim patnjama pognojim nečiju
buduću harmoniju. Ja hoću vidjeti kako košuta liježe uz lava i kako
zaklani ustaje kako bi se zagrlio sa svojim krvnikom. Hoću vidjeti... a
što ću s djecom? To je pitanje koje ne mogu riješiti. Ako svi pate da bi
patnjama pognojili nečiju harmoniju, što se to onda djece tiče? Zašto i
ona moraju patiti i svojim patnjama pognojiti nečiju buduću harmoniju?
Svima je nerazumljivo zašto i djeca moraju dospijeti u materijal da bi
sobom pognojili nečiju buduću harmoniju. Ja razumijem solidarnost u
grijehu među ljudima, razumijem i solidarnost u odmazdi, ali nema te
solidarnosti u grijehu s djecom. Ako i djeca moraju biti solidarna sa
svojim očevima u svim njihovim nedjelima, onda ta solidarnost nije
pravedna, onda ta pravednost nije od ovoga svijeta i ja je ne želim
shvatiti. Netko će reći da će djeca svejedno odrasti i da će dospijeti
zgriješiti, ali onaj dječak nije odrasao. Njega su sa osam godina gonili
i raskidali psi. Aljoša, ja ne hulim Boga, ja razumijem da će se morati
protresti cijeli svemir kad se sve na svijetu, sve nad zemljom i pod
zemljom slije u jednu slavopojku i kad sve što živi i što je živjelo
usklikne u suzama: «Pravedan si ti, o Gospode!» Ali ja tu pravednost ne
mogu prihvatiti. Ali kad se mati zagrli sa krvnikom koji je psima dao
raskidati njezina sina i kad oni svo troje uskliknu u suzama «Pravedan
si ti, Gospode!»... E, onda će to biti vrhunac spoznaje i sve će se
objasniti, ali ja to ne priznajem. I ne želim priznati. Vidiš, Aljoša,
možda će se dogoditi da ću ja, ako doživim taj trenutak, ili ako
uskrsnem da bih vidio kako se mati grli sa krvnikom koji je psima dao
raskidati njenoga sina, isto tako uskliknuti «Pravedan si ti, Gospode!»,
ali ja ne želim tako uskliknuti. Dok je još vrijeme, želim se zaštititi
i zato se posve odričem najviše harmonije. Ne vrijedi ona suza čak ni
onog jadnog izmučenog djeteta što se lupalo šačicama o prsa u smrdljivom
nužniku i molilo svom malome Bogu, ne vrijedi zato što su te suze
ostale neiskupljene. One moraju biti iskupljene, ali čime ćeš ih
iskupiti? Je li to moguće? Zar time što će biti osvećene? Što će mi
takva osveta? Što će mi pakao za mučenike? Što tu pakao može pomoći ako
su oni mučeni? Kakva je to harmonija ako postoji pakao? Ako dječje
patnje dodamo onoj sumi patnji koja je prijeko potrebna da se kupi
istina, onda ja unaprijed tvrdim da sva istina nije vrijedila tolike
cijene. Na koncu, neću da se mati grli s krvnikom koji je psima dao
raskidati njezina sina. Ona mu ne smije oprostiti. Ako hoće, neka
oprosti u svoje ime, neka oprosti svoje bezgranične materinske patnje,
ali patnje svog raskidanog sina ona ne smije oprostiti. Ne smije
oprostiti zato što te patnje nisu iskupljene. A ako ona ne smije
oprostiti, gdje je tu harmonija? Postoji li na svijetu biće koje bi
moglo i trebalo oprostiti? A ne, ne treba mi harmonije, čak ni zbog
ljubavi prema čovječanstvu. Draže mi je ostati sa svojim neiskupljenim
patnjama. Previše su visoko procijenili harmoniju. Moj džep nije toliko
dubok da bi mogao platiti ulaznicu za ovaj svijet i zato želim vratiti
svoju ulaznicu i ako sam pošten čovjek, dužan sam je vratiti. Aljoša, ja
to i činim, ja Bogu ponizno vraćam ulaznicu.
Aljoša: To je pobuna, Ivane!
Ivan: U pobuni se ne može živjeti, a ja želim živjeti! Zamisli da gradiš
zgradu ljudske sudbine u namjeri da usrećiš ljude i da im dadeš mir i
spokojnost, ali da bezuvjetno moraš izmučiti makar ijedno sićušno biće,
makar i ono djetešce što se lupalo šaćicama o prsa, te da na njegovim
neiskupljenim suzama moraš izgraditi tu zgradu, bi li pristao biti
graditeljem pod tim uvjetima?
Aljoša: Ne bih pristao.

Braca Karamazovi-Dostojevski

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Bajka

Bajka

Ženski
Broj poruka : 437
Location : u srcu
Humor : smejem se
Datum upisa : 26.06.2010

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime13/10/2011, 9:07 pm

Važeće teorije o stvaranju svemira tvrde da je on, ako je uopšte i bio stvoren, a nije, onako nezvanično, prosto započeo, nastao pre između deset i dvadeset hiljada miliona godina. Na isti način, za Zemlju se obično smatra da je stara oko četiri i po hiljade miliona godina.

Ti datumi su netačni.

Srednjevekovni jevrejski naučnici smestili su datum Stvaranja u godinu 3760. p.n.e. Grčki pravoslavni teolozi smestili su Stvaranje čak u godinu 5508. p.n.e.

Ti predlozi takođe su netačni.

Arhibiskup Džejms Ašer (1580-1656) objavio je Annales Veteris et Novi Testamenti godine 1654. koji su ukazivali da su Nebo i Zemlja stvoreni 4004. p.n.e. Jedan od njegovih pomoćnika još je više razradio proračun i mogao je trijumfalno da objavi da je Zemlja stvorena u nedelju 21. oktobra 4004. p.n.e, tačno u 9:00 ujutro, zato što je Bog voleo da posao završi rano ujutro, dok se još oseća sveže.

I to je bilo netačno. Za gotovo četvrt sata.

Čitavo ono zamešateljstvo sa fosilizovanim skeletima dinosaurusa bila je samo šala koju paleontolozi još nisu ukapirali.

To dokazuje dve stvari:

Najpre, da su putevi Božji krajnje tajanstveni, da ne kažemo, zaobilazni. Bog ne igra kockice sa svemirom; On igra nedokučivu igru koju je sâm smislio, i koja bi se iz perspektive bilo kog igrača mogla uporediti sa nejasnom i komplikovanom verzijom pokera koja se igra u mračnoj sobi, sa praznim kartama, u beskonačno velike uloge, sa Deliocem koji neće da vam otkrije pravila i koji se sve vreme osmehuje.

Zatim, da je Zemlja Vaga.

Astrološko predvidanje za Vagu u prilogu ‘Vaše zvezde danas’ u tadfildskom Oglasniku, na dan početka ove pripovesti, glasilo je:



VAGA, 24. septembar – 23. oktobar

Danas ćete možda biti iznureni zbog jednoličnog svakodnevnog života. Kuća i porodične stvari su vam od naročitog značaja i predstavljaju goruća pitanja. Izbegavajte nepotrebne rizike. Jedan prijatelj vam je bitan. Odložite velike odluke dok se put pred vama ne ukaže jasan i čist. Danas može da vam se desi da osetite stomačne tegobe, stoga izbegavajte salate. Pomoć može stići s neočekivane strane.



Sve je ovo bilo savršeno tačno u svakom pogledu, izuzev onoga o salati.

Teri Pracet i Nil Gejmen - Dobra predskazanja

Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime14/10/2011, 8:37 pm

Ponekad upoznamo ljude koje znamo od uvek. Jednostavno ih osecamo. Ne
znamo nista o njima, a znamo odmah kakvi su i od cega su. Nismo ih nikad
do sada videli ali ih poznajemo. Ne mozemo sebi objasniti zasto su nam
toliko bliski, a i ne pokusavamo... jer bitno nam je samo da nam je sa
njima lepo i da smo opusteni kraj njih. Volimo iste stvari, na isti
nacin gledamo na zivot, istim se stvarima smejemo i uzivamo u onom sto
volimo. Takvi smo moj Tajni i ja. Znam ga od uvek. On je ja i ja sam on.


Trebamo jedan drugog... ocajnicki... jer jedino kad smo zajedno mi znamo
ko smo i sta smo. Jedino tad. Oboje ceznemo da se budimo jedan pored
drugog. Ja sanjam tome da ga probudim poljupcima na njegvom vrelom
telu, da ga usnama milujem ispod pokrivaca dok ne pocne polako da se
budi…. Samo uz njega osecam se zivom. Osecam drugaciji vazduh...
ostriji... gledam u nebo.Vidim predivno nebo i divne bele oblake.
Razmisljam koliko dugo vremena nisam videla oblake. Sve je ovde cistije…
i kuce i sume i grad... sve.. bas sve! Ovde je sve drugacije i lepse,
prihvata me ovo nebo i ovi oblaci, jer ovde smo dosli, da bismo bili
zajedno. Salje mi poruku: Veceras sam sa tobom. Srce pocinje jace da mi
udara... zamisljam nase trenutke bivse i buduce i ta sreca mi oduzima
dah...

Noc je pala. Cekam ga. Otkljucavam vrata jer treba svakog trena da
dodje. Vrata ostavljam otkljucana da odmah udje... bez kucanja, da ga
niko ne vidi... jer on je Tajni. Cujem kucanje. Tu je. Ne ljubimo se i
ne rukujemo se. Samo se smejemo i grlimo. De si ti Lutak rece mi... Pa
tu sam, odgovaram. Sedamo na krevet.... pocinjemo da pricamo. Kaze mi:
Nisam hteo da dodjem ovog puta... Kada sam primio poruku rekao sam sebi:
Necu ici.... ali ti si me urekla..... nisam mogao da se obuzdam...
Pocinjem da se smejem. I ja i on. Pokusava da bude duhovit, ali ja znam
da je iskren. Ne ljutim se... zato ga trebam... sto je uvek iskren i sto
ne postoji maska na njegovom licu. Njegova iskrenost me cesto zaboli,
ali ovog muskarca sto sad sedi kraj mene, volim vise od svega na svetu.

Samo uz njega se osecam zivom, samo sa njim sam ono sto jesam! Volimo se
i trebamo jedan drugog. I sedimo jedno kraj drugog na krevetu. Pijemo
vino... gledamo se... bez dodira. Ne dodirujemo se dugo... predugo...
jer zelimo da zelja za nama samima postane sto veca. Gasim svetla… palim
svece i otkrivam pokrivac sa kreveta. Krecemo da nestajemo sa ovog
sveta i odlazimo u svet dodira i zadovoljstva. Goli smo, pijani i zivi.
Ne postoji niko i nista na ovom svetu osim nas... samo mi… nasa tela i
zadovoljstva. Jedno zadovoljstvo prelazi u drugo pa u trece... ne mozemo
da prestanemo..... ponekad uzivamo u neznosti a vec sledeceg trenutka u
grubosti... zavisno od toga u sta se tog trenutka pretvorimo. Pijemo i
topimo se u hiljade boja.Vidim boje... konacno!

Sara Miles - "Moj Tajni"

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime15/10/2011, 2:04 pm

Bio je to najsretniji trenutak u mom životu, ali to nisam znao. Da sam
znao, jesam li mogao sačuvati tu sreću, i bi li tada sve krenulo drugim
tokom? Da, da sam znao da proživljavam najsretniji trenutak svoga
života, ne bih tu sreću nipošto ispustio iz ruku. Taj neponovljivi,
predivni trenutak, koji me cijeloga prožeo dubokim mirom, trajao je
možda svega nekoliko sekunda, no činilo mi se da moja sreća traje satima
i godinama. U jednome trenutku, bio je 12. svibnja 1975. godine,
ponedjeljak, otprilike četvrt do tri, činilo nam se ne samo da smo
oslobođeni krivnje, grijeha i kazne, nego i da su na Zemlji prestali
vrijediti zakoni gravitacije i vremena. Poljubio sam Fusun u rame,
znojno od vrućine i vođenja ljubavi.

Vani je blještalo nebo, onako kako bliješti za proljetnih dana u
Istanbulu. Njegovi stanovnici, koji su još uvijek robovali zimskim
navikama, znojili su se na ulicama, ali je u zgradama, dućanima i ispod
lipa i kestenova još uvijek bilo svježe. Osjećali smo kako slična
svježina izbija i iz madraca koji je vonjao na plijesan, i na kojem smo,
sretni kao djeca, vodili ljubav zaboravivši na sve oko sebe. Kroz
otvoreni balkonski prozor puhnuo je proljetni vjetar donoseći miris mora
i lipe, podigao zastore od tila i nježno nam ih spustio na leđa, a naša
je gola tijela prožela jeza. S ležaja u stražnjoj sobi stana na drugome
katu mogli smo vidjeti djecu kako u dvorištu igraju nogomet na
svibanjskoj žezi, ljutito psujući jedni druge. Shvativši da radimo
upravo one nepristojne stvari koje izvikuju, načas zastadosmo usred
vođenja ljubavi i nasmiješismo se jedno drugome gledajući se ravno u
oči. Ali, naša je sreća bila tako duboka i velika da smo tu šalu, koju
nam je iz stražnjega dvorišta upućivao život, istoga trenutka
zaboravili.

Događaji i niz slučajnosti koje će mi iz temelja promijeniti život
počeli su prije petnaest dana, dakle 27. travnja 1975. godine, kada smo
Sibel i ja u jednom izlogu ugledali torbu poznate marke Jenny Colon.
Malo pripiti i sretni, moja buduća zaručnica i ja hodali smo Avenijom
Valikonagi uživajući u svježoj proljetnoj večeri. Za večerom u
novootvorenome otmjenom restoranu na Nišantašu, zvao se Foaje, majci i
ocu smo nadugo i naširoko pričali o pripremama za proslavu svojih
zaruka. Bile su planirane za sredinu lipnja jer je iz Pariza trebala
doći i Nurdžihan, Sibelina prijateljica iz gimnazije Dame de Sion i iz
pariških godina. Sibel je dosta vremena prije zaruka od Svilene Ismet, u
to vrijeme najtraženije i najskuplje krojačice u Istanbulu, bila
naručila zaručničku haljinu. Te se večeri moja majka prvi put dogovarala
sa Sibel o tome kako treba obraditi bisere koje će joj ona darovati za
haljinu. Moj budući tast želio je za svoju jedinicu prirediti zaruke po
raskoši ravne vjenčanju, a to se mojoj majci sviđalo. I otac je bio
sretan što će imati snahu koja je studirala na Sorboni; u to vrijeme
istanbulski su bogataši za svaku djevojku koja je studirala u Parizu
govorili da “studira na Sorboni”.

Dok sam poslije večere pratio Sibel kući prebacivši zaljubljeno ruku
preko njezinih čvrstih ramena i ponosno razmišljao o tome kako sam rođen
pod sretnom zvijezdom, Sibel najednom uzviknu: “Ah, kakva lijepa
torba!” Iako me vino bilo prilično omamilo, odmah sam zapamtio trgovinu,
izlog i torbu u njemu, te sam sljedećega dana u podne smjesta otišao po
nju. Nisam, doduše, bio jedan od onih muškaraca koji neprestance ženama
kupuju darove i vrebaju zgodne prigode da im pošalju cvijeće, i koji su
rođeni da budu profinjeni, uglađeni i ženskari, ali sam možda želio
biti takav. U to vrijeme pozapadnjene bogate domaćice iz Istanbula, koje
su se dosađivale u svojim kućama u četvrtima kao što su Šišli, Nišantaš
i Bebek, nisu otvarale “umjetničke galerije”, nego “butike”, te su
nastojale drugim bogatim domaćicama, koje su se dosađivale jednako kao i
one same, po paprenim cijenama prodati odjeću koju su skinule iz
stranih modnih časopisa kao što su Elle i Vogue, kao i odjeću,
krijumčarene tričarije i nakit koji su u kuferima dovlačile iz Pariza i
Milana.

Kada sam sljedećega dana oko pola jedan ušao u butik Champs-Élysées,
oglasilo se brončano zvonce obješeno na vratima (deva s dva batića); od
te zvonjave i danas mi zalupa srce. Unatoč podnevnoj žezi proljetnoga
dana, u trgovini je bilo polumračno i svježe. Najprije sam pomislio da
nema nikoga. Onda sam ugledao Fusun. Dok su mi se nakon podnevnoga
blještavila oči privikavale na polutamu, osjećao sam kako mi se srce
penje u grlo poput divovskoga kotrljajućeg vala koji samo što se nije
razbio o obalu.

Orhan Pamuk : Muzej nevinosti

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
tanjasmu1

tanjasmu1

Ženski
Broj poruka : 234
Godina : 48
Humor : ...smeh je cudotvorna sila....koju ja stalno..primenjujem....
Datum upisa : 04.02.2011

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime16/10/2011, 1:02 am

"Ljudske strasti su zagonetne, a deci je isto kao i odraslima. Oni koji su tim strastima obuzeti ne mogu da ih objasne, a oni koji nesto slicno nisu nikada doziveli, ne mogu da ih shvate. Postoje ljudi koji stavljaju zivot na kocku da bi osvojili planinski vrh. Niko, pa cak ni oni sami, ne mogu sebi da objasne zasto. Jedni sami sebe unistavaju da bi osvojili srce neke osobe koja ne zeli ni da zna za njih. Drugi se opet unistavaju zato sto ne mogu da odole uzivanju u jelu ili picu. Neki veruju da bi mogli biti srecni samo ako bi bili na nekom drugom mestu, a ne tu gde jesu, pa ceo svoj zivot provedu putujuci svetom. A neki nemaju mira sve dok ne postanu mocni. Jednom recju, ima onoliko razlicitih strasti, koliko i razlicitih ljudi.

Strast Bastijana Baltazara Buksa bile su knjige.
Onaj ko nikada nije presedeo celo popodne sa knjigom, uzagrenih ociju i razbarusene kose, i chitao, citao zaboravljajuci svet oko sebe, ne primecujuci glad ili hladnocu, ko nikada nije citao potajno, uz svetlo baterijske lampe ispod pokrivaca, zato sto su otac, ili majka ili neka brizna osoba ugasili svetlo uz dobronamerno obrazlozenje da sada mora da se spava, jer ujutru treba rano ustati, ko nikada nije, otvoreno ili krisom, prolio gorke suze zato sto se zavrsila neka divna prica ili zato sto se treba rastati sa likovima koje voli i divi im se, za koje strepi i nada se, sa kojima je zajednicki preziveo toliko mnogo pustolovina i bez cijeg bi drustva, kako se cinilo, zivot bio prazan i besmislen, ko sve to ne poznaje iz vlastitog iskustva taj verovatno nikada nece moci da shvati ono sto je Bastijan tada ucinio.
Dok je buljio u naslov knjige, njemu je neizmenicno bivalo hladno i vruce. Upravo to je bilo ono o cemu je cesto sanjao i sto je, opsednut strascu, prizeljkivao: prica, koja se nikada ne zavrsava..."


Beskrajna prica - Mihael Ende.






Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime17/10/2011, 9:11 pm

OČAJ OD NANE.

Nije ovo nikakav početak,ali počeću.Zvala se.Bila ke kći nekog
oficira,poštara ili žejezničara,neke uniforme u svakom slučaju.Sjećam se
da je nedeljom prolazila šetalištem držeči svojom tankom bijelom rukom
neku ruku koja je baš znala šta hoće,i koja je bila obucena u rukav
nekakve uniforme.Mislim da se doselila prije rođenja.Rodila se tek
kasnije.Dugo nisam znao ništa o njoj.Slučajno sam je vidio petnaest
godina nakon rođenja,a dvadeset nakon što se doselila.Ponedeljkom je
-nikada to neću zaboraviti-oblačila bijelu haljinicu prepunu nekakvih
šljokica,nekakvih čipkica,nekakvih volančića i ostalih deminutiva.Imala
je petnaest godina a ja sam kao i obično, imao trideset.Stavovala je u
sivoj zgradi na čijoj fasadi bješe natpis,nekakva nečitka firma,nešto
kao M.PET OVIĆ& S NOVI.Samo mi je to ostalo u sjećanju.I to da je
svirala klavir,sudeći po tome nije bila kći željezničara već
oficira.Oficiri vole vojnu muziku.Možda je bila kći nekog oficira koji
je mnogo putovao željeznicom.Tako,neka bude tako.
Imala je prekrasne oči.Pričali su mi da su prekrasne.Ja nikada nisam
smogao hrabrosti da je pogledam u oči.Imao sam dvojicu ili trojicu
prijatelja,veoma smelih momaka,oni su mi pričali sve:i to da nedjeljom
oblaci bijelu haljinu,da ima mladež na bradi,da ima plave oči.Ne bih
sada,da im nisam vjerovao,smio sa sihurnošću tvrditi da je uopšte imala
oči.A opet,njene su mi oči mnogo značile.Naši susreti?Nisam siguran u
pogledu naših susreta.Treba biti ja,pa sve to nazvati susretima,a to je
prilično teško.Viđao sam je rijetko:uvijek nedjeljom,samo u snu,uvijek s
leđa.Srijedom sam,ne znam zašto,najčešće srijedom ,da je nedjelja i da
ona dolazi s kraja neke druge ulice koju ću kasnije vrlo često pominjati
u svojim pricama.Ja bih,u snu naravno,stajao ispred
poslastičarnice,čekao je posmatrajuci kroz trepavice njenu siluetu,a
kada bi mi se približila,ja sam kukavički obarao pogled.Pa,ipak,ti su mi
susreti mnogo značili.U to vrijeme,ako je to neke utjeha,snovi su bili
malo stvarniji.
Da li sam je voljeo?Da!Potvrdno.Šta sam joj govorio?Sa pristojne
udaljenosti,u snu razumije se.Nešto jesam.Ne treba sumnjati da su to
bile gluposti.Nešto u kratkim is pre ki da nim re če ni
cama.Zadihanim.Šta li sam to mogao govoriti?Sadržaj kratkih is pre ki da
nih rečenica je,nažalost,zaboravljen.Zauvijek.Možda sam joj govorio...
Ne,nije to.Vidjelo se,od prvog dana se vidjelo da će otići.Pravio sam se
da to ne primjećujem.Sve to nije važno.To se dogodilo davno i već je
zaboravljeno.Drugo nešto neću zaboraviti:bijelu haljinicu i popodne u
koje je,zaista,otišla.Neću to zaboraviti ni kada umrem.Sjedio sam i pio
čaj.Onda je došao neko,bilo ko od trojice mojih prijatelja,i tiho mi
šapnuo da je njen otac oficir dobio prekomandu,da je njen otac
željezničar otputovao daleko-za uniforme se uvijek nađe neki dalek i
glup posao-i da su svi ti očevi poveli i nju sa sobom.Izustio sam samo
jedno kratko:Oh!Najednom je to O iz oh zatreperilo nad čajem obrazujući
kineski ideogram O-SHAY koji se poslije kratkog vremena kondezovao u
OČAJ,a odmah potom u očaj,opori očaj od nane.

Svetislav Basara

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime18/10/2011, 8:47 pm

Zamkovi gneva

...Neko se ujutru probudi, uradi ono što mora da uradi, a onda uveče ode
na spavanje. E, tu postoje dva slučaja: ili je u miru sa samim sobom i
spava, ili nije u miru sa samim sobom i ne spava. Dakle, treba stići do
večeri u miru sa samim sobom. Za to postoji jedan vrlo jednostavan put:
ostati čist. Čist unutra, što znači ne raditi ništa zbog čega bismo se
posle stideli. Dovde je sve jednostavno. Komplikovano postaje kada taj
neko primeti da želi nešto čega se stidi; ludo žudi za nečim što ne sme
da se uradi, ili je grozno, ili vređa drugoga. Onda se upita: da li
treba da sledi tu želju ili treba da je izbije iz glave. Čovek razmisli i
na kraju odluči. Sto puta je izbije iz glave, a onda dođe dan kada je
zadrži i odluči da učini ono što toliko želi; učini i, eto ti gluposti. S
obzirom na to da nismo čarape već ljudi, nije nam glavni cilj da budemo
čisti. Želje su najvažnije što imamo i ne možemo im se stalno
podsmevati. Tako se ponekad isplati ostati budan samo da bismo sledili
neku svoju želju. Napraviš glupost a onda posle platiš. Zapravo, samo to
je važno: da, kada za to dođe trenutak, platiš, da i ne pomisliš da
pobegneš, već da ostaneš tu, ponosno, i da platiš. Samo to je važno...


Alesandro Bariko

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime19/10/2011, 9:06 pm

U glavi puno je slika. Slika koje nikada nisam mogla opisati recima. One
se sve vise bude u meni. One se u mojoj glavi raduju, pevaju neispevanu
pesmu koju su htele ispevati do kraja. Ne zale zbog toga sto se stalno
prekidaju, ali i dalje se nadaju da ce se njihov album sa slikama
popuniti do kraja. One ne znaju kada ili da li ce se ikada sve biti
prikupljeno, ali svakim danom gaje po zrno nade. Ne zele biti zamenjene
nekim drugim slikama, i zapoceti novi album pod novim nazivom, zele da
me svaki dan podsecaju na zivot koji imam u snu. Kazu da covek ima samo
jedan zivot. Uverila sam se u suprotno. Prva slika se javlja u mojim
mislima. Gleda me ocima duboko prozirno plave boje. Pogled iskren, nezan
kao svila, pun topline. Zeli da mi kaze koliko me voli, ali oci su vec
izdale njegove reci. Cuti i gleda me. Svakim treptajem obavija mi srce
mekanom i tankom vunom. Ne zelim da ovo ikad prestane. Pustam da jos
malo uzivam u neznosti njegove ljubavi. Ali tada razum prekine sve, i ja
se budim. Mesto obavijeno mekanom i tankom vunom zeli ga ponovo. Ali
razum je neumoljiv. Stapa se sa srcem i uzivajuci zajedno plove kroz
milion drugih slika sledeceg sna. Ma koliko god bio neostvariv, jos uvek
je u meni. On i ljubav. To divno osecanje potpunosti.

Margaret Bacon – „Snovi“

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
tanjasmu1

tanjasmu1

Ženski
Broj poruka : 234
Godina : 48
Humor : ...smeh je cudotvorna sila....koju ja stalno..primenjujem....
Datum upisa : 04.02.2011

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime19/10/2011, 10:42 pm

ŠTA U STVARI ŽELE ŽENE


Mladi kralj Artur je bio iznenadjen i uhvaćen od susednog Kralja, dok je kradom lovio u njegovim šumama.
Kralj ga je mogao ubiti na licu mesta jer je to bila kazna za sve one koji bi krali na monarhovom imanju, ali se on pokolebao pred Arturovom mladošcu i simpatičnošcu, i ponudio mu je slobodu u zamenu za
... odgovor na jedno teško pitanje.

Šta ustvari žele žene?

Ovakvo bi pitanje ostavilo bez reči i najstarije mudrace i mladom Arturu se činilo da je prosto nemoguće odgovoriti na njega.

Kako god bilo, bolje je i pitanje nego umreti obešen, tako da se vratio u svoje kraljevstvo i poceo ispitivati svoje podanike.

Razgovarao je s princezama, kraljicom, prostitutkama, časnim sestrama, mudracima, pa čak i sa dvorskom ludom, jednom rečju, sa svima.
Ali, niko mu nije dao zadovoljavajući odgovor.
Medjutim, svi su mu savetovali da potraži odgovor kod stare veštice, jer ga je ona jedina i znala.

Cena bi bila visoka, jer je stara veštica bila nadaleko poznata po svojim basnoslovno skupim uslugama.

Dosao je najzad i zadnji dan godine i Artur nije imao drugog rešenja već da razgovara sa vešticom.

Ona je pristala dati odgovor, ali u zamenu za sledeću cenu:
želela je da se uda za Sir Gawain-a, najplemenitijeg viteza Okruglog stola i Arturovog najboljeg prijatelja.

Mladi Artur je prestravljeno gledao; bila je grbava i uzasno ružna, imala je jedan jedini zub, širila je oko sebe takav smrad koji ga je terao na povraćanje i ispuštala je neobične krike i zvukove.
Nikad Artur nije u svom životu video odvratnijeg stvorenja.
Pri samoj pomisli da zamoli svog prijatelja da oženi ovo storenje, uplasio se i posustao.

Ali Sir Gawain je saznao sta se dogodilo i odlučno rekao da je žrtvovanje za život svog prijatelja i za očuvanje Okruglog stola vredno toga.

Najavljeno je venčanje, nakon čega je stara veštica u svojoj paklenoj mudrosti rekla:
"Svaka žena želi da bude vlasnica svog života!"

Čim je to izgovorila, svi prisutni su odmah priznali da je izrekla veliku mudrost i da je potpuno u pravu.
Isto tako, da je i mladi Artur spasen.

Tako je i bilo.

Čim je cuo odgovor, monarh susednog kraljevstva je vratio Arturu slobodu i pravo na život.

Venčanje je obavljeno i to gala; prisustvovali su svi dvorjani i niko vise od Artura nije osećao i olakšanje i težinu u isto vreme.

Sir Gawain je bio nasmešen sve vreme, ljubazan i pun poštovanja, po svom starom obicaju.
Stara veštica je napravila pravi skandal svojim najgorijim načinom ponašanja: ždrala je kao zver, bez korišćenja pribora za jelo - rukama, i uz to proizvodila zastrašujuce urlike i zvuke, a da ne spominjemo nepodnošljivi smrad.

Konačno je došlo i vreme prve bračne noći i dok je čekao svoju novovenčanu mladu da mu dodje u krevet...

Gawain je ugledao kako mu prilazi najlepše žensko stvorenje koje je ikad u životu mogao zamisliti.
Sav ocaran je upitao šta se dogodilo, na šta mu je mlada devojka odgovorila da je to ona, veštica, ali da će pola vremena provesti s njim kao veštica, a pola kao mlada devojka i to sve zato što je on bio dobar prema njoj sve vreme.
Isto tako, upitala ga je koji njen aspekt želi preko dana, a koji preko noći.

Koje okrutno pitanje!

Gawain je požurio sa razmišljanjem.
Da li da preko dana ima divnu devojku koju ce moći svima pokazivati bez straha i srama, a noću u intimnosti svog kreveta imati monstruoznu
vešticu???
Ili pokazivati prijateljima preko dana vešticu, a trenutke bračnog sladostrašća provoditi sa divnom devojkom???


Sta biste vi izabrali?

Gawain-ov odgovor se nalazi malo niže, ali pre čitanja, donesite svoju odluku. !!!!


Plemeniti Gawain joj je rekao da joj pušta na volju da sama odluči.

Čim je to čula, veštica je rekla da ce uvek biti u obliku mlade devojke, i danju i noću, jer ju je on poštovao i dozvolio joj da bude vlasnica svog
života.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime20/10/2011, 8:21 pm

Idem u pakao

Moja soba večeras je prazna,nisam spavala,mučila me sjećanja razna,možda
je to nekakva kazna.Ima već puno vremena otkako sam ledena,otkako je
duša moja od mene odvedena.Nisam ju više tražila,bez nje sam osnažila,ne
trebam ljubav,nježnost i nečiju blizinu,ne trebam više bol liječiti u
vinu.Tek ponekad sjetim se da jednom sam bila sretna kao nikada do
tada,sjetim se,a sad sve propada.Vidjela sam tada raj,nikad ne bih
pomislila na okrutan kraj,na suze,tugu i očaj.Šetala sam se kroz
ljubavne voćnjake,okusila njene plodove,a sada suzama namačem podove.I
tako teku niz lice svi dokazi moje slabosti,kad progovorim onda kažem
samo gadosti,ni traga ni glasa onoj radosti.U tim vremenima uživala sam u
obrazima rumenima,u onom sjaju što mi je blještao iz oka,a sada u kutu
vijeđa blješti samo lokva…Ispirem iz sebe sve što veže me za tebe,i
ljubav,i bol i cjeli život moj,sve je samo krv i gnoj.Uvijek slatko
počne a vrlo gorko završi,iz srca mač strši,bol te grči i guši sve dok
te ne utuši…Da,možda sam poludjela,ne bih se čudila,jer sve sam u sebi
ubila,pobjegla iz ludila,sama si zavila rane pa što kasnije od mene
ostane…Dvije razlike ne idu ni na zemlji ni na nebu,al ja sam imala
potrebu voljeti te,imati te,dokle god živa budem,htjela sam samo s tobom
da umrem.Zašto nisu naše duše pronašle dovoljno...

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Odabrani književni textovi - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 3 Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Odabrani književni textovi
Nazad na vrh 
Strana 3 od 8Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Ponešto i za klince - piše se u temama ispod naslovne :: Odabrani tekstovi-
Skoči na: