LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Odabrani književni textovi

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeći
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime21/10/2011, 3:59 pm

Divna neka vedrina obuzela mi je dušu, nalik na blago proljećno jutro, a ja je cijelim srcem uživam. Sam sam i osjećam radost života u ovome kraju što je stvoren za dušu poput moje. Tako sam srećan, dragi moj, i tako utonuo u osjećaj mirnog postojanja da od toga trpi moja umjetnost. Ne bih sada mogao crtati ni jedan jedini potez, a ipak, nikada nisam bio veći slikar nego u ovim trenucima. Kada na drugu dolinu oko mene padne magla, visoko sunce zastane povrh neprobojne tmine moje šume, a samo se poneke zrake prokradu unutra u svetilište, dok ležim u visokoj travi kraj potoka što se ruši s kamena na kamen, i bliže zemlji zapažam da su značajne hiljade raznovrsnih travki, a bezbrojne, nedokučive oblike crvića i mušica, gmizanje malenog svijeta između vlati osećam bliže srcu, i kad osjećam prisutnost svemogućega, koji nas stvori, po slici svojoj, dah sveljubećega, koji nas, lebdeći u vječitoj milini, nosi i održava – prijatelju moj, kada mi onda pred očima sviće, a nebo i svijet oko mene miruju mi u duši kao lik ljubljene, tad me često obuzme čežnja, pa mislim: ah, kad bi ti to mogao izraziti, kada bi mogao da papiru udahneš ono što u tebi živi, tako puno i toplo – i da to bude ogledalo tvoje duše, kao što je tvoja duša ogledalo beskonačnog boga! – Prijatelju moj! Ali zbog toga propadam, podliježem sili veličanstvenoga što je u tim pojavama.

Gete

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime22/10/2011, 11:30 am

Sve se to dogadjalo prije nego što se moj život stubokom okrenuo, prije
nego što Bog zapali plamen ljubavi u mome srcu i prije nego što proklija
sjeme ljubavi u njemu. Da, sve se to dogadjalo u vrijeme kada sam
smatrala da su najveca sreca neke povrsne stvari. Ali kada sam se
prenula, kada mi svjetlost oci otvori, kada osjetih sveti plamen koji mi
srce pali, kada osjetih glad koja mi dušu muci, kada se prenuh i vidjeh
kako me krila nose i žele me na nebo ljubavi uznijeti, ali drhte
nemocna protiv okova zakona koji su mi tijelo okovali prije nego što sam
shvatila što su ti okovi i što su ti zakoni - kada sam se prenula i sve
to osjetila, shvatila sam da sreca žene nije u znamenitosti njezina
supruga niti u njegovoj casti, vec u ljubavi koja im duše obujmljuje,
koja njene osjecaje toci u njegovo srce, koja ih cini jedinstvenim
tijelom i jednom rijecju na Božjim usnama. Kada spoznah tu bolnu istinu,
vidjeh samu sebe u Rešidovoj kuci kao lopova koji jede njegov kruh, a
zatim se gubi u tami. Shvatila sam da je svaki dan koji provodim uz
njega nesto sto plamenim slovima ispisuje na mome celu, pred zemljom i
nebesima, jer nisam mogla uskratiti mu ljubav svoga srca, jer voleh ga
za njegovu plemenitost, i darovah mu dušu za iskrenost i dobrotu. Uzalud
sam pokušavala. Uzalud sam se trudila da naucim ne voljeti ga - nisam
naucila, jer je ljubav snaga koja dolazi iz naših srca... Zatim sam se
uzalud pred nebom molila u vrijeme nocnoga mira ne bi li se u meni javio
osjecaj koji ce me odaljiti od covjeka koga mi je nebo odredilo za
ljubav. Ni nebo mi nije pomoglo, jer nam ljubav pada na duše po Božjem
nadahnucu, a ne po ljudskom zahtjevu. Oplakivala sam vlastito srce
rodjeno sa spoznajom, a unakaženo zakonom, te je svakodnevno stradavalo
od gladi i žedji za njim….

Halil Džubran – “Pobunjeni dusi”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
tanjasmu1

tanjasmu1

Ženski
Broj poruka : 234
Godina : 48
Humor : ...smeh je cudotvorna sila....koju ja stalno..primenjujem....
Datum upisa : 04.02.2011

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime23/10/2011, 12:05 pm

"...Ima u dusi mojoj oziljak koji samo u snu boli.
I ne znam od kog bola on je ostao, i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dusu..." Takva je nasa dusa.
Ispunjena uspomenama koje nas rastuze, nasmeju, zabole. Ponekad namjerno diramo te stare oziljke iako znamo da nas ceka neprospavana noc. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tudje nebo i uzalud trazimo one zvjezde ka kojima smo nekad davno upirali ceznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalackih ljubavi. Pa se naprezemo da cujemo onaj ljetni povjetarac sto je saputao u krosnjama drveca ispod kojeg smo se, drzeci svoju prvu ljubav za ruke, skrivali od radoznalih pogleda. Ali...umjesto tog sapata samo uzdah srca svoga cujemo. Prohujalo je vrijeme i mnoge vode protekle....nema vise ni parnjaca ni zvizduka vozova koji su najavljivali da smo blizu onog koji nas na nekom sivom peronu ceka uzdrhtalog srca. Niti iscekivanja postara da nam glas od voljene osobe donese pa da po ko zna koji put procitamo rijeci koje su drhtavom rukom pisane; "ljubim te", "mislim na tebe", "nedostajes mi". Pa prislonimo pismo na grudi i uzdahnemo od nekog slatkog bola sto nam kroz srce mine... Od svega ostase samo uspomene od kojih se pobjeci ne moze. Cak i kada bi znali put sto vodi u zaborav, mi nebi posli njime.Vec se uvijek istom stazom vracamo sto vodi do mora uspomena. I uronimo u te talase koji nas miluju, nose, vuku u dubine....I plovimo, plovimo ka onim nekim dalekim, nedostiznim obalama sto nas svake noci zovu i mame. I onda se odjednom probudimo jer se uplasimo da cemo potonuti u tom uskovitlanom moru uspomena. A kad se pogledamo u ogledalo...vidimo ispod ociju nekoliko sitnih kapi...blistavih...slanih..."

(D.Maksimovic)
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime24/10/2011, 8:28 pm

Ja i svet

Cinjenica da ja postojim potvrduje da svet nema nikakvog smisla. Kako da
nadem smisao u padovima coveka, dramaticnim i nesrecnim, kada se sve
svodi, u krajnjoj instanci, na prazninu i patnju koja je zakon ovog
sveta? To što je svet dozvolio postojanje ljudskog primerka mog tipa
dokazuje samo da su mrlje na takozvanom suncu života tako velike da ce
vremenom da mu sakriju svetlost. Zverstvo života me gazilo i pritiskalo,
iseklo mi krila u punom letu, i pokralo mi sve radosti na koje sam imao
pravo. Sva moja preterana revnost i sva paradoksalna i luda strast koju
sam uložio da bih postao sjajan pojedinac, sva demonska vradžbina koju
sam konzumirao da bih navukao buduci oreol i sav zanos koji sam nasipao
za organsko preobraženje ili za unutrašnje svitanje, pokazali su se
slabijim od zverstva i iracionalnosti ovoga sveta koji je prosipao u
mene sve svoje negativne i otrovne rezerve. Život nije otporan na veliku
temperaturu. Zbog toga sam došao do zakljucka da najuznemireniji ljudi,
sa unutrašnjim dinamizmom dovedeni do paroksizma, koji ne mogu
prihvatiti uobicajenu temperaturu, moraju propasti. To je aspekt
životnog demonizma, ali i aspekt njegovog nedostatka; on objašnjava
zašto je život privilegija mediokriteta. Samo mediokriteti žive na
normalnoj temperaturi života; ostali se troše na temperaturama koje
život ne podnosi, gde ne mogu da dišu , osim ako se nalaze jednom nogom s
one strane života. Ne mogu doneti ništa na ovaj svet, jer imam samo
jedan metod: mtod agonije. Žalite se da su ljudi zlocesti,
osvetoljubivi, nezahvalni ili licemerni? Predlažem vam metod agonije,
kojim cete se privremeno spasiti od svih ovih nedostataka. Primeniti ga
na svaku generaciju, pretvorite ga u agoniju, u iskustvo poslednjih
trenutaka, da bi u stravicnom mucenju pokušao veliko cišcenje iz vizije
smrti. Potom ga pustite i ostavite da beži od straha sve dok iscrpljen
ne padne. I garantujem vam da je ucinak neuporedivo ispravniji od svih
koji su dobijeni normalnim putem. Kada bih mogao, doveo bih vasceli svet
u agoniju, da bih ostvario cišcenje korena života; stavio bih goruce i
ubedljive plamenove na te korene, ne da bih ih uništio, vec da bih im
dao drugu snagu i drugu toplinu. Vatra koju bih ja upalio u ovom svetu,
ne bi donela ruševine, vec kosmicki preobražaj. Na taj nacin, život bi
navikao na visoku temperaturu i ne bi više bio medij za madiokritete. A
možda u ovom snu ni smrt ne bi bila imanentna ovom životu.

Emil Sioran – Krik beznadja

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
tanjasmu1

tanjasmu1

Ženski
Broj poruka : 234
Godina : 48
Humor : ...smeh je cudotvorna sila....koju ja stalno..primenjujem....
Datum upisa : 04.02.2011

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime25/10/2011, 11:55 am

Jednoga od tih crnih dana, prozrela sam kroz tamu i ugledala blagu svjetlost kako zraci iz ociju jednoga mladica koji sam ide kroz život, samotno živi sa svojim papirima i knjigama u ovoj siromašnoj kuc;i. Zatvarala sam oci da ne vidim tu svjetlost i sama sebi sam govorila: »Sudjena ti je, dušo, grobna tmina, i nemoj ceznuti za svjetlošcu.« Zatim sam osluškivala i cula nebesku pjesmu koja mi milinom dušu potresa, svojom nedužnošcu cijelim mojim bicem ovladava. Zato sam zatvarala oci i govorila: »Sudjeno ti je, dušo, zavijanje ponora, i nemoj ceznuti za pjesmama.« Zatvarala sam oc;i da ne vidim, zatvarala sam uši da ne cujem, ali sam i dalje vidjela tu svjetlost, a uši su cule tu melodiju premda su bile zatvorene. U prvi mah sam se uplašila, kao siromah koji je pronašao dragulj pored princevog dvorca, ali se ne usudjuje uzeti ga a nije u stanju ni ostaviti ga. Plakala sam kao žedna osoba koja je ugledala pitki izvor okružen divljim zvijerima, pa je bespomocno na zemlju klonula.

Gospodja Varda za trenutak ušutje. Zatvorila je krupne oc;i, kao da se prošlost osovila pred njom, pa nije imala snage pogledati me u oci. Zatim ponovo progovori:

- Ovi ljudi koji potjecu iz Vjecnosti i vracaju se u nju prije nego što okuse slast istinskog života ne mogu shvatiti glad žene koja je vezana zemnim zakonima. To je teška tragedija ispisana ženskom krvlju i suzama koju muškarac s osmijehom cita jer je ne shvaca, a ako je i shvati, njegov smijeh se preobražava u grubost, te na glavu žene srucuje oganj srdžbe i obasipa je kletvama.

To je tužna prica koju mrkle noci ispredaju u srcu svake žene cije je tijelo okovano posteljom supruga koji joj je postao mužem prije nego što je i saznala što je brak, a njena duša leprša oko drugog covjeka koga voli svom dušom svojom, nedužnom i prelijepom ljubavlju. To je žestoka borba otkako postoji ženska slabost i muška nadmoc, i nece prestati dokle god slabost robuje nadmoci. To je strašan rat izmedju manjkavih ljudskih zakona i svetih osjecaja srca. Donedavno sam bila u tome ratu i zamalo da umrem od nemira, da se istopim sa suzama.

Medjutim, trgnula sam se, odbacila bojažljivost svojih srodnica, oslobodila krila vezana slabošc;u i podcinjavanjem, te sam uzletjela u prostor ljubavi i slobode. Sada sam sretna uz covjeka s kojim cinim jednu zraku iz Božje ruke isijavanu otkako je svijeta. Nema sile na ovome svijetu koja me može lišiti moje srece, jer ona potjece iz sjedinjenja dviju duša koje spaja uzajamno razumijevanje i natkriljuje ih ljubav.

Gospodja Varda me pogleda dubokim pogledom, kao da bi mi htjela grudi ocima spaliti ne bi li vidjela djelovanje vlastitih rijeci na moje osjecaje, da cuje jeku vlastitoga glasa u mome srcu. Medjutim, ja sam šutio da je ne bih prekidao. Ona nastavi glasom u kome je bilo gorkih uspomena, iskrenosti i oslobodjenja:

- Reci ce ti ljudi da je Varda al-Hani vjerolomna i nezahvalna žena koja je slijedila svoje srce i napustila covjeka koji ju je podigao k sebi i ucinio je gospodaricom svoga doma. Reci ce ti da je jalova bludnica prljavim rukama odbacila sveti svadbeni vijenac koji je vjera isplela i umjesto njega uzela prljavi vijenac ispleten od paklenog trnja. Sa svoga tijela je zbacila odjecu vrline, a odjenula se grijehom i sramom. Reci ce ti i više od toga, jer sjene njihovih predaka i danas žive u njihovim tijelima. Oni su poput praznih pecina koje odjekuju glasovima i ne znajuc i njihovo znacenje. Oni ne poznaju Božji zakon u Božjim stvorenjima, niti shvacaju pravi smisao vjere. Oni ne znaju kada covjek griješi a kada dobro cini, vec slabašnim ocima gledaju formu, a ne bit djela. Oni sude o neznanju i presudjuju slijepi, za njih je jednak prestupnik i nedužan covjek, dobar i zlikovac.

Teško onom tko sudi i teško onome kome se presudjuje!
Ja sam bila prostitutka i nevjernica u domu Rašida Numana, jer me on ucinio svojom naložnicom u skladu s obicajima i tradicijom prije nego što me nebo ucinilo njegovom suprugom po zakonu duha i osjecaja. Bila sam prljava sama sebi i pred Bogom onda kada sam se hranila njegovim darovima da bi on zadovoljio svoje porive mojim tijelom. Sada sam, pak, nedužna i cista jer me zakon ljubavi oslobodio, postala sam casna i pouzdana jer sam prekinula s prodajom svoga tijela za kruh, svoga vremena za odjecu. Da, bila sam prostitutka i prestupnica u vrijeme kada su me ljudi smatrali vrlom suprugom, a sada sam cista i casna, a oni me smatraju prljavom vjerolomnicom jer oni o dušama sude prema tijelima i duh mjere materijalnim mjerilima.
....Halil Džubran - Pobunjeni dusi....

Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime26/10/2011, 10:55 pm

"Tisina u oktobru"

“... Pomislio sam da vreme nije samo reka, koja se neprestano izliva iz
korita, tako da čovek mora da beži, dok ona plavi sve iza njegovih leđa,
da ne mora da beži u budućnost, praznih ruku, bez ičega, dok mu reka
briše tragove sa svakim korakom, neprestano, kada iz jedne sekunde ulazi
u drugu. Samo naša beznadežna usklađenost, umor čula, nestvarna snaga
sećanja i navika, koja nas štiti, vidi to nepoznato u očima kada ih
otvorimo ujutru, izbačeni talasima na obalu još jednog nepoznatog dana.
Svakog jutra stupamo na nepoznato mesto, i ostaju nam samo slaba i
prevrtljiva sećanja, koja nam govore ko bismo mogli da budemo.
Nepovezana, pohabava sećanja, koja više ne prave razliku između sveta
kroz koji smo usput prošli i senki koje je on bacio na izbušenu
vetrovitu glavu, dok smo bežali napred, sve dalje. Ponekad savladamo
strah od spoticanja i okrećemo se da pogledamo poslednji put, jer ne
razumemo to nepoznato što nam ide u susret, i reči kojima ćemo ga
nazvati, ipak će biti beznadežno neadekvatne, i tako bežimo od razaranja
vremena, unazad, dok ne postanemo ništa drugo do priča koja govori o
svemu što smo propustili....”

Jens Kristijan Grendal

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Caki

Caki

Ženski
Broj poruka : 172
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : volim
Datum upisa : 21.01.2011

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime26/10/2011, 11:08 pm

"Mi tu komediju razumemo: ja, na primer, otvoreno i prosto zahtevam svoje uništenje. "Ne, ti moraš živeti", kažu oni, "jer bez tebe ništa neće biti. Kad bi na Zemlji sve bilo razumno, onda se nikad ništa ne bi dogodilo. Bez tebe ne bi bilo nikad nikakvih dogadjaja, a treba da bude dogadjaja." Te tako ja služim, stegnuvši srce, da bi bilo dogadjaja, i činim nerazumne stvari po zapovesti. Ljudi uzimaju svu tu komediju kao nešto ozbiljno, kraj sve svoje neosporne pameti. I u tome je njihova tragedija. I pate, naravno, ali... ali zato žive, žive realno, ne fantastično; jer patnja i jeste život. Kakvo bi zadovoljstvo u životu bilo bez patnje? Sve bi se pretvorilo u jednu beskonačnu molitvu: sveto, ali dosadno. No, a ja? Ja patim, a ipak ne živim. Ja sam iks u neodredjenoj jednačini. Ja sam nekakva utvara koja je izgubila sve krajeve i početke, pa je naposletku zaboravila i kako se zove. Ti se smeješ... ne, ti se ne smeješ, ti se opet ljutiš. Ti se večno ljutiš, tebi je samo do pameti, a ja ti opet ponavljam da bih dao sav ovaj nadzvezdani život, sve činove i počasti, samo za to da se ovaplotim u dušu neke trgovkinje od sedam pudova, pa da bogu sveću palim."

F.M.Dostjevski
Nazad na vrh Ići dole
tanjasmu1

tanjasmu1

Ženski
Broj poruka : 234
Godina : 48
Humor : ...smeh je cudotvorna sila....koju ja stalno..primenjujem....
Datum upisa : 04.02.2011

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime28/10/2011, 12:01 am

Najbolji lek za sve one koji se plaše, usamljeni su ili nesrećni, jeste da izadju napolje, negde gde mogu biti sasvim sami sa nebom, prirodom i Bogom. Jer jedino onda čovek oseća da je sve onako kako treba da bude i da Bog želi da vidi ljude srećne, usled jednostavne lepote prirode. Sve dok to postoji -a to će sigurno uvek tako biti - znam da će uvek biti utehe za svaku tugu, ma kakve bile okolnosti. I čvrsto verujem da priroda donosi utehu svim nedaćama."

"Ponovo i ponovo se pitam, nije li možda bilo bolje za nas da se uopšte nismo skrivali i da smo sada mrtvi, a da ne preživljavamo svu ovu bedu, naročito zato što više ne bismo smeli dovoditi svoje zaštitnike u opasnost. Ali svi mi bežimo i od ovih misli, jer još uvek volimo život. Nismo još zaboravili glas prirode, još se nadamo, uzdamo u sve. Sve se nadam da će se sad nešto desiti, streljanje - ako to mora biti, ali ništa nije gore od ove neizvesnosti! Neka dodje kraj svemu ovome, pa ma kako težak, onda ćemo barem znati da li ćemo se izvući ili propasti."



"Dnevnik Ane Frank"
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime28/10/2011, 6:48 pm

Zivot je otok u moru samoce i izdvojenosti


Zivot je otok cije su litice zelje, drvece snovi, cvijece samotinja,
vrela zed, a ono je usred mora samoce i izdvojenosti.Tvoj zivot je,
prijatelju, otok odsjecen od svih otoka i kontinenata. Koliko god ladja i
camaca poslao ka drugim obalama i koliko god ladja stiglo na tvoje
obale, ti si ipak samo otok izdvojen u svome bolu, osamljen u radosti,
dalek u ceznji, nepoznat sa svojim tajnama i zagonetkama.Vidio sam te,
prijatelju, kako sjedis na gomili zlata, radostan zbog svoga bogatstva i
ponosan na svoje blago, uvjeren da je svaka pregrst zlata tajna veza
sto povezuje misli drugih ljudi sa tvojom mislju i sto spaja njihove
teznje sa tvojima. Vidio sam te kako, poput velikog osvajaca, vodis
vojske i trijumfalne legije na jake tvrdjave te ih razaras, zatim ides
na druge utvrde te i njih osvajas.Kada sam te ponovno pogledao, vidio
sam za zidinama tvojih riznica srce sto drhti u samoci i izdvojenosti,
kao sto drhti zedan covjek u kavezu nacinjenom od zlata i dragulja, ali
bez vode.Vidjeh te, prijatelju, kako sjedis na prijestolju slave, a oko
tebe ljudi sto opijevaju tvoje ime, nabrajaju tvoja milosrdja i darove, u
tebe zagledani kao u prosvijetljenog proroka koji im uznosi duse
odlucnoscu svoje duse i vodi ih izmedju zvijezda i planeta. Dotle ti
njih gledas lica prepuna zanosa, snage i trijumfa, kao da si za njih ono
sto je dusa za tijelo.Ali, kada te po drugi put pogledah, vidjeh
osamljeno bice kako stoji uz tvoje prijestolje krunisuci se otudjenoscu i
grcajuci u samoci. Zatim vidjeh kako tvoje bice na sve strane ispruza
ruku, kao da trazi samilost od nevidljivih fantoma. Vidjeh to bice kako
gleda negdje daleko preko ljudskih glava, u neko mjesto na kome nicega
nema osim njegove samoce i izdvojenosti.Vidjeh te, prijatelju,
zaljubljena u lijepu zenu, kako med svoga srca tocis na njen razdjeljak,
ruke joj obasipas poljupcima, dok te ona gleda sa sjajem suosjecanja u
ocima i majcinskim osmjehom na usnama. Tada rekoh sebi: Ljubav je
odagnala samocu ovoga covjeka, izbrisala je njegovu izdvojenost te se on
sada vraca i spaja sa Sveopcim Univerzalnim Duhom koji putem ljubavi
privlaci k sebi ono sto se od njega izdvojilo u prazninu i zaborav.Ali,
kada te po drugi put pogledah, vidjeh, umjesto tvoga zaljubljenog srca,
osamljeno srce koje bi htjelo da svoje tajne povjeri nekoj zeni, ali ne
moze; vidjeh iza tvoje duse sto se topi u ljubavi jednu drugu, usamljenu
dusu, nalik na izmaglicu koja bi htjela da se u rukama drage pretvori u
suze, ali ne moze.Tvoj zivot je, prijatelju, izdvojeno boraviste,
daleko od svih drugih boravista i zivih stvorova.Tvoj unutarnji zivot je
boraviste daleko od svega sto ljudi nazivaju tvojim imenom. Ako je to
boraviste mracno, ne mozes ga osvijetliti susjedovom svjetiljkom; ako je
pusto, ne mozes ga ispuniti susjedovim dobrima; ako se nalazi u
pustinji, ne mozes ga prenijeti u vrt koji drugi zasadi; ako se nalazi
na vrhu planine, ne mozes ga spustiti u dolinu kojom tudje noge
stupaju.Tvoj dusevni zivot je, prijatelju, okruzen samocom i
izdvojenoscu. Da nije te samoce i izdvojenosti, ti ne bi bio ti, niti
bih ja bio ja. Da nije te samoce i izdvojenosti, tada bih, cuvsi tvoj
glas, pomislio da ja govorim; kada bih pogledao tvoje lice, pomislio bih
da sebe vidim u ogledalu.


K.Gibran

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime29/10/2011, 9:27 pm

UHRANJENI ROB U EVROPSKOM KAZAMATU

Okrutni vekovi su doveli osvajače sa svih strana, sa severa, juga, pa
čak i istoka. Turci, Austrijanci, Nemci, Englezi i Francuzi protutnjali
su ovim prostorima jureći u rat na severu ili jugu. Ti gospodari rata su
samo prolazili, nesvesni postojanja srpskog naroda, sem ako ne bi
zasmetao. A Srbi su to činili sve češće, da bi potvrdili svoje
postojanje i prikazali se svetu kao narod: isprečili bi im se na putu.
Vremenom je to postao dominantni stav: Srbin zatrpava ulice, radnje,
glavu, čak sebe samog opterećuje sobom. Zbog toga se čini da je sve u
ovoj zemlji u radovima i u iščekivanju, uprkos njenoj dugoj prošlosti i
bogatoj kulturi. Srbin je otporaš, šampion Pirovih pobeda, naročito nad
samim sobom. U tom otporu ima izvesne uzvišenosti, nesalomive volje da
se izazove sudbina, iako se zna da je neminovna. Ali taj potez je tako
plemenit, tako lep i uzaludan da postaje uzvišen.

Volim ovaj narod jer se opire svetu, kobi, vremenu koje protiče, samom
sebi. Volim tu melanholiju u očima ljudi koji, znajući da ne mogu izaći
kao pobednici iz jedne nejednake borbe, istraju u borbi, zarad lepote
samog gesta, zarad rehabilitacije čina slobodne volje, plemenitosti
uzaludnog.

Ako bi Srbija sutra morala da pristupi Evropskoj uniji, to bi bio veliki
gubitak za čovečanstvo. Tako bi se izgubio jedan način života gde su
časovnici mekši nego na Dalijevim slikama, gde žene više sanjare od
gospođe Bovari, gde su muškarci hrabriji od vuka uhvaćenog u kljusu koji
sebi otkida šapu da bi se oslobodio.

Srbija je oduvek u ratu sa neprijateljem koji se nalazi unutar njenih
zidina i zaposeda život, nevidljiv i nepobediv. Kao Zangara u svojoj
tvrđavi, i Srbin se nada najgorem i najboljem što mu može doći spolja.
Ali donekle je svestan da ono što ga tišti leži duboko u njemu samom, i
da mu ne može uteći. Kao uzvišeni osuđenik, poseže za drugim zatvorima,
širim, svetlijim, čistijim. Evropska unija mu jedan takav zatvor
predstavlja u lepom svetlu, pod finansijskom podrškom Centralne evropske
banke, uređenog tako zato što su Nemci poželeli da postanu Evropljani,
da ne bi bili upamćeni kao potomci nacista. Ako bi Srbija prihvatila tu
prevaru, ako bi pristala da proda svoj ponos budzašto, stupila bi u
jedan sterilan, funkcionalan, šablonski prostor, bez opterećenja, u
kojem bi ostala anonimna. U njemu bi stekla status dobro uhranjenog
roba, ali bi sem teritorije izgubila i istoriju i korene, a ponajviše
dušu.

Oskar Frajzinger

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime30/10/2011, 12:37 pm

Uvela ruža

Opet sam te snevao! Kako žalim što san ode, te i ti s njime! Kako bih
voleo da to ne beše samo san, san i ništa više. Ali hvala i snu. Slađe
je snevati negoli zbilju gledati i gušiti se od navrelih osećaja,
uspomena, i teška, hladna, samotna života... Da, slađi je san, san
detinjstva i mladosti...
Hajde da snevamo:
Bili smo komšije. Tvoja majka samo tebe, moja majka samo mene imađahu.
Majka je moja želela da ja postanem ono što moj otac ne beše: da
povratim izgubljeno imanje, uzdignem i još lepšim sjajem obasjam već
pomračeno ime naše. Ja sam samo to znao da ti nisi za mene, da si mnogo
dole, nisko, nisko! I da je čak to dosta od nas što ti dopustamo da si
kod nas, te da nas služiš, da mi kao rođenu bratu ugađaš i da, gledajući
me, smešiš se blago i trudiš da pogodiš svaku moju želju, smatrajući se
srećnom ako mi je ispuniš. Za tebe bejah Bog, idol i najsvetije biće.
Da, bili smo deca. Ali ne! Samo si ti bila dete, a ne i ja. Ja sam bio
već zreo. No ti beše pravo dete. Nikad neću zaboraviti ona naša
milovanja kojima si se ti podavala bezazleno.
Eto, tako je to bilo! Znao sam ja da neću naći vernije, istrajnije i
ropskije ljubavi od tvoje: znao sam da bi me negovala i čuvala kao
očinji vid... Znao sam ja sve to, pa ipak... Da, nisi i ti bila bogata,
iz znane kuće, i nisi bila viša od mene. Peče me! Boli! Ali i ja nisam
svemu tome bio kriv. Jer, koliko puta, umoren i obuzet sumnjom da mozda
neću ono biti čemu težim, koliko puta, kažem ti, odrekao bih se svega. I
da onda, uz tebe, ljubljen, prospavam svoj san.
Nisi se udala. Svi su znali zašto nećeš, i više ti se svetili nego što
su te sažaljevali. I ja sam znao, ali sam ćutao. Nisam znao šta da
radim. Nisam hteo da te dam drugome, da tu tvoju lepotu, milinu, ljubav i
sreću ima. Bilo mi je teško i mučno pri pomisli da će te drugi grliti i
ljubiti; da će drugi piti ljubavi iz tebe, tog čistog, jos neproteklog
izvora... A ovamo? Da nije bilo te tvoje slepe predanosti, poverenja i
ljubavi, ja bih znao šta da radim. Ali ti? Nisam te smatrao za višu no
ostale, ali ipak si bila nešto drugo, nešto sto me je sprečavalo da
postupim kao sa ostalima. Borio sam se, mučio, lomio, i topio gledajući
te tako lepu, krasnu i razvijenu, tek procvatu...
Volim te, volim...volim!... - I sve te više stiskah, grljah, ljubljah...
I, prigrljenu, potpuno pripijenu uza se, držah te; osećah ti laku
trzavicu i toplotu tela... Ah! I, mesto radosti, srece, strasti, mene
luda i bedna, obuze beskrajna, velika, teška tuga... Suze mi navreše.
- Da li će ikada biti duše koja će me ovako voleti?
I ti - ne dani, već noći! Ja ne mogu više. Plačem. Uzalud su suze,
uzalud je sve! Prošlo je, i ode! Ne povrati se! Šta mogu sad ja, do samo
suze?!...
I odoše. Moja majka visoko, lako, ponosito, a tvoja zgrčeno i zanoseći
se. Ne znam šta je bilo i čime su te nagnali da pristaneš, samo na
materinom oku spazih još neosušenu veliku suzu, kad se vrati i reče:
- Svršeno je!
Ja? Isprva kao da se oslobodih, dahnuh što sam te skinuo s vrata, ali me
posle uhvati strah. Bojao sam se. Poražen svojim kukavičlukom, drhtao
sam kao prut. Dahire, ćemaneta, zajecaše, uzdigoše se i počeše pištati
po obasjanim i mirnim visinama. Oh, a u njima ko da beše neke demonske,
strašne naslade i zadovoljstva; osvetne i zlurade, tajanstvene sreće sto
mi te oteše, uzeše od mene. Kao da te ti glasovi poneše sa sobom gore, u
visine, krešteći i pišteći... sveteći se meni, koji se čas radovah što
se otresoh tebe, čas opet drhtah i plakah silno, jako, krijući se da me
ko ne spazi i vidi!...

B.Stankovic

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime31/10/2011, 9:12 pm

Radosno je kad se isto pridružuje istom, ali božansko je kad veliki
čovjek privuče k sebi male. Prijazna riječ hrabra čovjeka, osmijeh u kom
se skriva sažižuća divota duha, malo je i puno, poput čarobnjačke
lozinke koja u svom jednostavnom slogu krije život i smrt, poput duhovne
vode koja izvire iz gorskih subina i u svojim nam kristalnim kapima
objavljuje otajnu snagu Zemlje. Koga ti okružiš svojim mirom i jakošću,
pobjedniče i ratniče, kome ti pođeš ususret sa svojom ljubavlju i
mudrošću, taj neka bježi ili postane sličnim tebi! Neplemenito i slabo
ne opstaje uza te.

Ja lutah uokolo poput divljega ognja, zahvaćah i bivah zahvaćen, ali
samo načas, i nespretne snage iscrpljivahu se utaman. Osjećah da mi
svagdje nešto nedostaje, ali svoj cilj ipak ne uzmogoh naći. I tako me
nađe. Još ga vidim kako stupa preda me i promatra me smiješeći se, još
čujem njegov pozdrav i njegova pitanja. Poput biljke kad njen mir smiri
čeznutljivi duh, pa se jednostavna skromnost u dušu vrati – tako stajaše
preda mnom. A ja, ne bijah li jeka njegova tihog oduševljenja? Ne
ponavljahu li se u meni melodije njegova bića? Postadoh ono što vidjeh, a
to što vidjeh bijaše nebesko.

Kako li je ipak nemoćan i najdobrohotniji mar čovjeka spram svemoći
nepodijeljenog oduševljenja! Ono ne prebiva na površini, ne obuzima nas
tu i tamo, ne treba ni vremena ni sredstva; naredbe, prinude i nagovora
ono ne treba; na svim stranama, u svim dubinama i visinama ono nas
obuzme u trenu, i prije nego što smo i svjesni da je tu, prije nego se
upitamo što se to s nama zbiva, ono nas skroz naskroz preobražava u
svoju ljepotu, svoje blaženstvo. Blago onomu tko u ranoj mladosti na tom
putu takav plemeniti duh kao njegov sretne!


Friedrich Hölderlin – “Hyperion”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime1/11/2011, 7:47 pm

"Ludaci me privlače. Ti ljudi žive u tajanstvenoj zemlji neobičnih
snova, u neprobojnom oblaku bezumlja, gde sve ono što su videli, voleli i
radili, počinje za njih iznova, u jednom novom, zamišljenom životu,
koji je izvan svih zakona, koji vladaju u prirodi i koji upravljaju
ljudskom mišlju.

Za njih nije više ništa nemoguće, neverovatno iščezava, vilinska priča
postaje stvarnost, a ono što je natprirodno postaje obično. Ta stara
prepreka, koju nazivamo logikom, taj stari zid, koji nazivamo umom, ta
stara ograda misli i zdravog razuma, lomi se, ruši se i pada pred
razularenom maštom ludaka, koja je umakla u zemlju u kojoj mašti nema
granica i koja neverovatno poskakuje, a da je ništa ne zaustavlja. Njima
će sve uspeti, njima se sve može dogoditi. Njima nije potreban nikakav
napor da pobede događaje, da savladaju otpor, da obore prepreke.
Dovoljan je hir njihove varljive volje, da bi postali prinčevi, carevi,
bogovi, da bi dobili sva bogatstva sveta, sve slasti života, da bi
uživali u svim radostima, da budu uvek snažni, uvek lepi, uvek mladi,
uvek voljeni! Samo oni mogu biti srećni na svetu, jer, za njih, realnost
više ne postoji."


"Gospođa Erme"
Gi de Mopasan

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
tanjasmu1

tanjasmu1

Ženski
Broj poruka : 234
Godina : 48
Humor : ...smeh je cudotvorna sila....koju ja stalno..primenjujem....
Datum upisa : 04.02.2011

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime2/11/2011, 12:03 pm

Ponekad upoznamo ljude koje znamo od uvek. Jednostavno ih osecamo. Ne znamo nista o njima, a znamo odmah kakvi su i od cega su. Nismo ih nikad do sada videli ali ih poznajemo. Ne mozemo sebi objasniti zasto su nam toliko bliski, a i ne pokusavamo... jer bitno nam je samo da nam je sa njima lepo i da smo opusteni kraj njih. Volimo iste stvari, na isti nacin gledamo na zivot, istim se stvarima smejemo i uzivamo u onom sto volimo. Takvi smo moj Tajni i ja. Znam ga od uvek. On je ja i ja sam on.

Trebamo jedan drugog... ocajnicki... jer jedino kad smo zajedno mi znamo ko smo i sta smo. Jedino tad. Oboje ceznemo da se budimo jedan pored drugog. Ja sanjam tome da ga probudim poljupcima na njegvom vrelom telu, da ga usnama milujem ispod pokrivaca dok ne pocne polako da se budi…. Samo uz njega osecam se zivom. Osecam drugaciji vazduh... ostriji... gledam u nebo.Vidim predivno nebo i divne bele oblake. Razmisljam koliko dugo vremena nisam videla oblake. Sve je ovde cistije… i kuce i sume i grad... sve.. bas sve! Ovde je sve drugacije i lepse, prihvata me ovo nebo i ovi oblaci, jer ovde smo dosli, da bismo bili zajedno. Salje mi poruku: Veceras sam sa tobom. Srce pocinje jace da mi udara... zamisljam nase trenutke bivse i buduce i ta sreca mi oduzima dah...

Noc je pala. Cekam ga. Otkljucavam vrata jer treba svakog trena da dodje. Vrata ostavljam otkljucana da odmah udje... bez kucanja, da ga niko ne vidi... jer on je Tajni. Cujem kucanje. Tu je. Ne ljubimo se i ne rukujemo se. Samo se smejemo i grlimo. De si ti Lutak rece mi... Pa tu sam, odgovaram. Sedamo na krevet.... pocinjemo da pricamo. Kaze mi: Nisam hteo da dodjem ovog puta... Kada sam primio poruku rekao sam sebi: Necu ici.... ali ti si me urekla..... nisam mogao da se obuzdam... Pocinjem da se smejem. I ja i on. Pokusava da bude duhovit, ali ja znam da je iskren. Ne ljutim se... zato ga trebam... sto je uvek iskren i sto ne postoji maska na njegovom licu. Njegova iskrenost me cesto zaboli, ali ovog muskarca sto sad sedi kraj mene, volim vise od svega na svetu.

Samo uz njega se osecam zivom, samo sa njim sam ono sto jesam! Volimo se i trebamo jedan drugog. I sedimo jedno kraj drugog na krevetu. Pijemo vino... gledamo se... bez dodira. Ne dodirujemo se dugo... predugo... jer zelimo da zelja za nama samima postane sto veca. Gasim svetla… palim svece i otkrivam pokrivac sa kreveta. Krecemo da nestajemo sa ovog sveta i odlazimo u svet dodira i zadovoljstva. Goli smo, pijani i zivi. Ne postoji niko i nista na ovom svetu osim nas... samo mi… nasa tela i zadovoljstva. Jedno zadovoljstvo prelazi u drugo pa u trece... ne mozemo da prestanemo..... ponekad uzivamo u neznosti a vec sledeceg trenutka u grubosti... zavisno od toga u sta se tog trenutka pretvorimo. Pijemo i topimo se u hiljade boja.Vidim boje... konacno!

Sara Miles - "Moj Tajni"
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime2/11/2011, 8:37 pm

Osjećala sam se usamljenom, gladna ljubavi, žudjela sam za njim s
pohlepnom i životinjskom potrebom pirane. Nadala sam se, da se neće
uplašiti moje strasti, znao je kakva sam, ali sam se bojala da ne vidi
koliko beskrajno sam ga željna. Kada sam osetila njegov dodir, uzdahnula
sam svom silinom. Bio je to dugačak i dubok jecaj koji se penjao iz
dubine moje utrobe, s nekog skrivenog i dosad neistraženog mjesta i koji
je rezao zrak poput noža. Rastvarala sam se poput oceana. Kao da se
otvara brana. Iz mene su tekli valovi i valovi slane vode. Osjećala sam
kako iz mene izviru rijeke, nastaju jezera, mora... Svemir je bio
ništavan u usporedbi s njim, zvijezde tek mracne fleke na nebu, on je
bio centar svega što postoji, snažni vulkan, čiju lavu sam jedva mogla
dočekati da ugasi svu tu žedj koju sam osećala…. a on se kretao prema
mojim dubinama sigurno, kao da je samo to čekao sve ovo vrijeme, kao da
je cijelog života boravio samo u meni….


Lucia Etxebarria – “Ljubav, znatiželja, proza i sumnje"

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime3/11/2011, 2:10 pm

Sjeo sam na ono isto mjesto odakle se pogledom u nebeski mir razvlačim, dohvatio sazviježđe i u njemu raskošne puteve tvoje beskonačnosti zadržao, zaručio te riječima i na ispružene dlanove položio tvoje zlatne obraze. Počinjem stizati prvo snen iz dubine svoje duše i svojim grlom vječnosti, a zatim mirisan i strastven, vješt i razigran, bezbrojan i ljepotom optočen. Sve ti donosim, uvale na žlici praskozorja, ravnicu u pojasu tvog struka, pregršt zaboravljenih osmjeha, vrelinu izraslu pod svodom preplanulih bedara i plave oči svih tvojih maštanja kao neviđene vrhove naših noćnih postajanja.Nježno ti govorim poljupcima, ne šutim, stalno se smijem i pričam, u zagrljajima duge otvaram netaknute snove, vodim te laganim drhtajima, trčim jezikom između proplanaka uzdaha i vješto s milovanjima želja stižem. Promatraš me svakom svojom rječju, svakim dodirom i pokretom očaravaš, u mjesto svojih izvora unosiš, iznad mekih brežuljaka slasti zanosno izvijaš, nadmoćno upijaš trzanjem i pratiš velikim mjesečevim ulaskom u pučinu tijela. Plovim tvojom bjelinom, zaoravam tvoj sjaj, hodam tvojim drvoredima, letim nebeskom mekoćom tvojih krošnji i uzbuđen tonem u tvoja prostranstva.Mirišiš, Bože, kako si samo zamirisala, kakvom me zaljubljenošću isplela, bojama suncokreta nahranila, stopila ženstvenom vatrom utrobe, biserom oka posvetila i dovela u sebe, po tko zna koji puta šapatom crvenih trešanja zavela. Zamamno me ispunjavaš svojom iskrenom sigurnošću i dok te opijam gutljajima velikih i nepresušnih zagrljaja, oblažeš me sokovima strasti onako kako samo ti znaš, ljubavnički i bez prestanka, iskonskom potrebom za svojim ljubavnikom. Ponesen veličanstvenim plesom tankih prstiju, klizim rubom postelje prema svemiru, gdje susrećem obris istinske melodije s kojom si me ne tako davno, u sebe unijela.Osjećam kako se akordima na vene prislanjaš, kako se tonovima uspinješ krvotokom. Slušam te u predivnoj glazbi srca i pretačem kroz pore taj slavujev pjev. Ne pamtim ljepšu sliku istkanu u ljubavi niti pronalazim bogatije misli od tvoje zrelosti, ne vidim ništa izvan neprocjenjivog toka tvojih obala, izvan usjeka u kojima nestajem. Uživam što me polagano prekrivaš harmonijom grudi i njihovim snom gasiš moje čežnje, što lakoćom svog uzdisanja pripremaš mir za mene i rukama tiho budiš moja čula. Uživam kad me primaš, kad primaš moje latice i poput leptirovih krila nježno rasanjuješ. Tada samo tvojim dodirima vjerujem i jedino se usuđujem s tobom u blaženstvo smjestiti.

Zal Kopp - Govorim poljupcem

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime4/11/2011, 9:13 pm

Život je otok u moru samoće i izdvojenosti


Zivot je otok cije su litice zelje, drvece snovi, cvijece samotinja,
vrela zed, a ono je usred mora samoce i izdvojenosti.Tvoj zivot je,
prijatelju, otok odsjecen od svih otoka i kontinenata. Koliko god ladja i
camaca poslao ka drugim obalama i koliko god ladja stiglo na tvoje
obale, ti si ipak samo otok izdvojen u svome bolu, osamljen u radosti,
dalek u ceznji, nepoznat sa svojim tajnama i zagonetkama.Vidio sam te,
prijatelju, kako sjedis na gomili zlata, radostan zbog svoga bogatstva i
ponosan na svoje blago, uvjeren da je svaka pregrst zlata tajna veza
sto povezuje misli drugih ljudi sa tvojom mislju i sto spaja njihove
teznje sa tvojima. Vidio sam te kako, poput velikog osvajaca, vodis
vojske i trijumfalne legije na jake tvrdjave te ih razaras, zatim ides
na druge utvrde te i njih osvajas.Kada sam te ponovno pogledao, vidio
sam za zidinama tvojih riznica srce sto drhti u samoci i izdvojenosti,
kao sto drhti zedan covjek u kavezu nacinjenom od zlata i dragulja, ali
bez vode.Vidjeh te, prijatelju, kako sjedis na prijestolju slave, a oko
tebe ljudi sto opijevaju tvoje ime, nabrajaju tvoja milosrdja i darove, u
tebe zagledani kao u prosvijetljenog proroka koji im uznosi duse
odlucnoscu svoje duse i vodi ih izmedju zvijezda i planeta. Dotle ti
njih gledas lica prepuna zanosa, snage i trijumfa, kao da si za njih ono
sto je dusa za tijelo.Ali, kada te po drugi put pogledah, vidjeh
osamljeno bice kako stoji uz tvoje prijestolje krunisuci se otudjenoscu i
grcajuci u samoci. Zatim vidjeh kako tvoje bice na sve strane ispruza
ruku, kao da trazi samilost od nevidljivih fantoma. Vidjeh to bice kako
gleda negdje daleko preko ljudskih glava, u neko mjesto na kome nicega
nema osim njegove samoce i izdvojenosti.Vidjeh te, prijatelju,
zaljubljena u lijepu zenu, kako med svoga srca tocis na njen razdjeljak,
ruke joj obasipas poljupcima, dok te ona gleda sa sjajem suosjecanja u
ocima i majcinskim osmjehom na usnama. Tada rekoh sebi: Ljubav je
odagnala samocu ovoga covjeka, izbrisala je njegovu izdvojenost te se on
sada vraca i spaja sa Sveopcim Univerzalnim Duhom koji putem ljubavi
privlaci k sebi ono sto se od njega izdvojilo u prazninu i zaborav.Ali,
kada te po drugi put pogledah, vidjeh, umjesto tvoga zaljubljenog srca,
osamljeno srce koje bi htjelo da svoje tajne povjeri nekoj zeni, ali ne
moze; vidjeh iza tvoje duse sto se topi u ljubavi jednu drugu, usamljenu
dusu, nalik na izmaglicu koja bi htjela da se u rukama drage pretvori u
suze, ali ne moze.Tvoj zivot je, prijatelju, izdvojeno boraviste,
daleko od svih drugih boravista i zivih stvorova.Tvoj unutarnji zivot je
boraviste daleko od svega sto ljudi nazivaju tvojim imenom. Ako je to
boraviste mracno, ne mozes ga osvijetliti susjedovom svjetiljkom; ako je
pusto, ne mozes ga ispuniti susjedovim dobrima; ako se nalazi u
pustinji, ne mozes ga prenijeti u vrt koji drugi zasadi; ako se nalazi
na vrhu planine, ne mozes ga spustiti u dolinu kojom tudje noge
stupaju.Tvoj dusevni zivot je, prijatelju, okruzen samocom i
izdvojenoscu. Da nije te samoce i izdvojenosti, ti ne bi bio ti, niti
bih ja bio ja. Da nije te samoce i izdvojenosti, tada bih, cuvsi tvoj
glas, pomislio da ja govorim; kada bih pogledao tvoje lice, pomislio bih
da sebe vidim u ogledalu.


K.Gibran

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime7/11/2011, 6:13 pm

Mucnina

Sve to nije bogzna kako novo, ta bezazlena uzbudjenja nisam nikad
odbijao , naprotiv. Da bi ih covek osetio dovoljno je da bude samo
donekle sam, upravo u tolikoj meri, da se u oravom casu oslobodi
verovatnoce. Ali ja sam stajao sasvim blizu ljudima, na povrsini samoce,
s cvrstom odlukom da se u casu pogibelji sklonim kod njih : zapravo
dosada sam bio diletant.
Sada ima posvuda stvari kao sto je ova casa piva tu na stolu. Kada to
vidim, dodjem mi da kazem : dosta je ne igrma se vise . Predobro razumem
, da sam stigao predaleko. Ja pretpostavljam da se covek ne moze
"potpuno predati" samoci. To ne znaci da zavirujem pod
krevet prije nego legnem, ni da se bokjim da ce se vrata moje sobe
naglo otvoriti usred noci. Medjutim, ipak sam nemiran: evo vec pola sata
izbegavama da gledam ovu casu piva .Gledam povh , ispod , nadesno,
nalevo: ali nju necu da vidim. Znam vrlo dobro da sve nezenje koje me
opkruzuju , meni nemogu niukoliko pomoci: prekasno je, ja nemogu vise
pobeci kod njih. Oni bi me potapsali po ramenu i rekli bi: "
Molim lepo , pa sta je to osobito na ovoj casi piva? Ona je kao idruge .
Koso je urezana , ima rucku, nosi mali grb s lopatom, a na grbu su
napisali : Spatenbrau" . Ja znam sve to , ali znam da ima jos i
nesto drugo. Gotovo nista. Ali nemogu objasniti ono sto vidim. Nikome.
Eto: polagano tonem na dnu vode , prema strahu.
Sam sam usred radosnih i razboritih glasova .. Svi ti ljudi provode
vreme objasnjavajuci se , srecno uvidjajuci, da su jednoga mishljenja.
Moj boze, kakvu silnu vaznost oni pripisiju tome, sto svi zajendo misle
te iste stvari. Dovoljno je videti kako iskrive lica kada izmedju njih
prodje jedan od onih ljudi s ribljim ocima koji se cine da gledaju
unutar sebe i s kojima se nikako vise nemozes sloziti . Kada sam imao 8
godina i igrao se u Luxemburgu bio je jedan takav koji je sedeo u
strazarnici sucelice resetki, sto ide duz ulice Auguste Comte . Nije
govorio ni reci, ali bi s vremena na vreme izduzio nogu i promatrao je s
uzasom. Bila je obuvena u cipelu , ali je druga u papuci. Strazar je
ispricao mome stricu, da je to neki bivsi nadzornik ucenika u srednjoj
skoli . Umirovili su ga jer je na tromesecju u razredima procitao ocen
eu odelu clanova Akademije. Mi smo ga se opasno bojali, jer smo osecali
da je sam. Jednog dana se nasmesio Robertu pruzajuci mu ruke izdaleka:
Robert umalo da se nije onesvestio. Nije nas plasio jadni izgled tog
coveka, ni cir koji je imao na vratu i koji se trlajo o rubu njegovog
okovratnika, nego smo osecali da on u glavi smishlja misli dostojne raka
ili jastoga. I nama je zadavalo strah i trpet sto neko moze smishljati
jastoske misli o strazarnici, o nasim obrucima, o zbunovima. Dali me
dakle to ceka?? Po prvi put meni je tako dosadno, sto sam sam. Hteo bih
govoriti s nekim o onome sto mi se dogadja, prije nego sto bude
prekasno, prije nego postanem strasilo male decake. Hteo bih da Anny
bude tu.

Sartr

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime9/11/2011, 7:36 pm

"KOST U GRLU", DEJAN KRSTIĆ ARIZONA

Da se ne lažemo, nije baš lako nositi se sa nostalgijom. Tokom
višegodišnje ljute borbe sa ovom neizlečivom boljkom isprobao sam gotovo
sve mehanizme njenog neutralisanja.U prvo vreme pomagalo je čitanje
srpskih internet sajtova, potom sam u pomoć dozivao muziku, pa e-mail
poruke, onda preskupi telefonski razgovori...

Kada bi se ovaj jalovi arsenal istrošio posezao bih za rakijom (ovom
američkom što je zovu – viski), pomogne brlja ali za kratko.
U neko doba setih se filmova onih domaćih pa još na srpskom ali toga
ovde na žalost, ni za lek. Najzad, na pamet mi pade spasonosna ideja - a
zašto ovako “dokon”, ne bih u mislima premotavao imaginarne rolne
kultnih dela naše kinematografije? To bi i za moja emigrantska primanja
bila sigurno najjeftinija forma stvaralačkog izražavanja. Osmeh mi ozari
lice a uspavana mašta veselo uskliknu: “Ponovo radi bioskop!”
Uvod
Svaki Amerikanac u uvodu bi zamišljao sebe kako kupuje kokice, ja sam
međutim, projektovao policu kojoj u Kragujevcu, niko od ukućana nije
smeo da se približava. Tu je bilo pohranjeno moje filmsko blago.
Godinama sam snimao, brisao, premotavao... na kraju je nekako preživelo
dve stotine probranih naslova kojima ni hronična oskudica za praznim
kasetama nije došla glave. Potom vidim sebe kako posežem za prvom
kasetom na kojoj piše: “Grlom u jagode”
Prepoznatljiva muzička matrica i nezaboravna replika: “Zovem se
Branislav Živković a zovu me Bane... Bumbar”. Dok mi pred očima promiču
poznati likovi: Miki Rubiroza, Uške, Boca Čombe, Goca, tata Sreta, baka
Elvira... iznenada spoznah neotkrivene mogućnosti vlastitog uma.
Paralelno sa Banetovim sportskim nevoljama, odmotavao se neki drugi film
u kome je moja generacija, iz šezdeset i neke, neustrašivo započinjala
hod po nepreglednim životnim stazama i to onako opušteno, nehajno kao
“grlom u jagode”.
Izlasci
“Mile broj jedan, Mile broj dva, Mile Lojpur to sam ja...” uz zvuke rok
standarda legende Malog Kalemegdana, Bumbar je delio šamare razmaženim
damama i prvi udario čuvenog Stiva sa Čubure.
Mi se nismo tukli. Ne, više smo furali onaj miroljubivi hipi fazon.
Masna kosa, pocepane farmerke, podočnjaci i nezaobilazna rasprava ko je
više popio. Naše “Zvezdino” bila je diskoteka u “Jezeru”. Najpre bi se
tačno u sedam sati okupili ispred Centrotekstila (u 7.05 već bi bilo
kasno) a potom, radnim danom “Balkan” a posle jedanaest “Zelengora” i
sve to pod uslovom da se pronađe slobodna stolica. Subotom opet, na
galeriji tek sagrađene sportske hale načičkao bi se čitav Kragujevac.
Znalo se tačno ko gde stoji, kada će koja grupa devojaka prošetati našom
“teritorijom”. U sećanju mi je ostao bukvalno svaki trenutak proveden
na ovom mračnom i zagušljivom mestu, zato su valjda i slike na mom
“mentalnom kino proektoru” tako jasne. Gimnazijalski džeparac
dozvoljavao je paklicu cigareta i kupovinu ulaznice dok za pivo nikada
nije preticalo. Zato bismo iz porodičnih bifea “pozajmljivali” domaću
rakiju koje je tada, u svakoj kući bilo u izobilju. Uz opasku: “Greo’ta
je da se baci” nemilosrdno bi praznili flaše sa vatrenom vodom. Tek
danas mi postaje jasno zašto sam se nedeljom teško prisećao bahanilija
od prethodne noći te zbog čega su me pojedine dame tako čudno
posmatrale.
Putovanja
“Nisi ti bakin unuk” razočarano je uzdahnula baka Elvira kada se mlađani
Živkovic pojavio na kućnom pragu posle neuspešno okončane avanture pod
imenom “Put u Rio”. Beksto od kuće okončano je u bespućima Dalmacije
posle nečuvene izdaje najboljeg duga Boce, od tada prozvanog Čombe.Moja
generacija ne beše tako ambiciozna. Od kuće nismo bežali, a našu
lojalnost i skromnost roditelji su svake godine, izdašno nagrađivali
letovanjima u Puli, Makarskoj, Poreču, Rovinju... Na put bi obično
kretala ekipa sastavljena od pet članova. Ovaj magični broj odredila je
Jugoslovenska Železnica fantastičnim popustima za grupna putovanja. Tako
bi do mora stizali gotovo za badava pa smo svu lovu mogli komotno da
potrošimo na ludi provod. Nezaobilazni deo opreme predstavljao je šator u
kome smo obično držali stvari dok bi pred zoru zakonačili pod
beskrajnim plavim svodom - a u glavi maligani. Čak ni u Puli, u kojoj
sam sa uživanjem gledao domaće filmove, nismo poput Baneta Bumbara
jurili glumice ali se nalazilo što šta i za nas smrtnike. Uveče na plaži
pevalo se, pilo i pomalo... družilo.
Motorizacija
Dok su drugi vozili bicikle, mali Bane je rolao trotinet, dokopavši se
prvog bicikla shvatio je da glavni frajeri uveliko voze Vespe a onda je
na red došao san o automobilu. Srebrnog fiću delio je sa Bocom (parnim
danima vlasnik je bio on a neparnim Čombe) u ovoj “limuzini” kasnije će
se odigrati presudni momenti u životu glavnog junaka serijala koji još
uvek “gledam”.
Tokom godina koje su pojeli skakvci sa Dedinja, motori, automobili i sve
ostale “lude makine” ne behu mi preterano važni. Zbog činjenice da se u
Kragujevcu prilično lako svuda stizalo pešice u mladosti sam svoja
maštarenja usmeravao prema nekim drugim, nemotorizovanim sadržajima.
Danas kada svakodnevno, srebrnom Tojotom prelazim stotinak kilometara
dnevno, drago mi je da sam svog prvog četvorotočkaša (domaće
proizvodnje) kupio prilično kasno. Kao da sam osetio šta mi se u
emigraciji sprema.
Umetnost
Nismo bolovali od neurosis cordis ali su mlada i još neiskvarena srca
čeznula za umetnošću. Svoje romane Bane Bumbar je pisao u kadi, okružen
jabukama i uz neizbežni plamen sveće: “Kao Balzak!” komentarisala je
baka Elvira. Svojoj novoj ljubavi, poeziju bi čitao na groblju (o,
romantike!) dok je neidentifikovana beogradska deponija poslužila kao
idealna lokacija za snimanje prvog i jedinog filma ove “sofisticirane”
družine.
Umetnička univerzalnost beogradskog šmekera beše mi tako bliska. Koliko
je samo “genijalnih” filmskih scenarija i proznih “remek-dela” završilo
na podu moje sobe. Za razliku od glavnog junaka serije, likovne
umetnosti me nisu zanimale (“To Bane slika jutarnji portret bake, s
maćkom!”) ali sa ponosom sebe smatram idejnim tvorcem “VIS Jupiter” koji
smo osnovali u mojoj garaži i koji je stoički odolevao surovim
zakonitostima svetskog rock’ n ’roll-a čitava... tri dana. Niko od
članova nije znao da svira (pa zar je to najvažnije?) ali je iza nas
ostala “nedokomponovana” jedna numera za koju je stihove sa neviđenim
žarom ispisivala moja trinaestogodišnja mladost. Danas mi je jedino žao
bubnjeva koje smo dva dana uporno pravili od najlona i kantica za
mast... a imali su tako dobar zvuk!
Imaginarna filmska traka i dalje tecče. Osećam kako se emocije množe a kadrovi dele.
Inače, 1980. godine, umro je Josip Broz i ubijen Džon Lenon dok su nastpajuću deceniju obeležili i ovi događaji:
Računari su osvajali svet a zli ljudi u Iraku, Iranu, Foklandima, Granadi i Afganistanu teritorije.
Venčali su se Princ Čarls i Lejdi Dajana.
Osujećen atentat na Papu Jovana Pavla II dok onaj Indiru Gandi na žalost nije.
Na Vembliju, najbolji rokeri sveta pevali su za gladne u Africi. “Live
Aid” s pravom se ubraja u najveće muzičke događaje 20. veka.
Pao je Berlinski zid.
Dok je u čitavoj Evropi rušen komunizam na Balkanu su se budili neki novi Fašisti.
SFRJ je brojala svoje poslednje dane a moji prijatelji i ja sa nevericom
slutili šta nam se sprema. “A onda su došli popovi, pa topovi i najzad
lopovi i čitav svet se izokrenuo”.
Uške, Goca, Bane, Biljka, Boca Čombe, Miki Rubiroza... sazrevali su,
stvarali porodice, gradili svoje karijere tokom zlatnih sedamdesetih
godina. Istu sreću imali su i naši roditelji.
Naša životna zrelost poklopila se sa dolaskom srpskih jahača apokalipse,
sa godinama mržnje, smrti i siromaštva. Generacija hipi pokreta i novog
talasa, pionirskih marama i Gazimestana malo se čime danas može
pohvaliti. Jedni se iz ratova nisu vratili, drugi su fizički ili
mentalno za svagda osakaćeni, većina živi na ivici bede... a ostali su
se rasuli po svetu i u mislima projektuju neke srećne momente naših
nesrećnih života.
A tako je lepo počelo...

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7621
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime9/11/2011, 10:24 pm

Čigra

Napisao Franc Kafka (1883-1924)

Jedan filozof se uvek motao onuda gde se igraju deca. I čim bi video nekog dečaka sa čigrom, počeo bi vrebati. Samo što bi se čigra zavrtela, filozof bi krenuo za njom da je uhvati. Nije hajao za to što deca galame i trude se da mu prepreče put do svoje igračke; čim bi uhvatio čigru dok se još vrti, obuzela bi ga sreća, ali samo za trenutak: onda bi je bacio na zemlju i odlazio. On je, naime, verovao da je saznanje bilo koje sitnice - pa tako, naprimer, i čigre koja se vrti - dovoljno za saznanje opštega. Stoga se on nije bavio velikim problemima, to mu se činilo neekonomično. Ako se najsitnija sitnica zaista spozna, sve će biti spoznato, - i on se zato bavio samo čigrom koja se vrti. I kad god bi se vršile pripreme da se čigra zavrti, njega bi prožimala nada da će u tom sad uspeti, i kad bi se čigra zavrtela, u njemu bi se tokom zadihanog trčanja ka njoj ova nada pretvarala u izvesnost, ali kad bi nakon toga uzeo u ruku taj glupi komad drveta, smučilo bi mu se, i dečja vika, koju dotad nije čuo i koja mu je sad iznenada probijala uši, oterala bi ga odatle, i on bi se teturao kao čigra pod neveštim bičem.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7621
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime9/11/2011, 10:29 pm

Piše: Konstantin Dragaš

Dobardan. Ja sam Sergej Toplinov. Ja sam pisac, koliko znam. Volim da opisujem svakakve predele pošto sam proputovao ceo svet. I zato sam iz mojih velikih spisa izabrao jedan. Evo, spremio sam ga upravo za vas. Tibetska visoravan

(Iz zapisa jednog lutajućeg pisca)



Tog dana je bilo vrlo hladno. Moj prijatelj i ja ustali smo iz šatora u kome smo prespavali. Sklopili smo ga i stavili u moj ruksak. Krenuli smo dalje po Tibetu.
Tibet je najviša visoravan na svetu. Prošlih dana smo se peli na njega i to penjanje je trajalo tri dana. Međutim, sada kada smo na vrhu, počeli smo da istražujemo i opisujemo hladne predele koji nas okružuju.
U jednom momentu beli puteljak se stvorio pred nama. Učinilo mi se kao da ga nisam ranio video tu. Sva trava koja je bila oko nas nije uopšte bila visoka. Ličila je na stepu. Bila je smeđo-žućkaste boje. Nebo iznad nas je bilo poprilično vedro.
Studeni vazduh nas je u tom trenutku držao u ne baš prijatnom zagrljaju. Opkolio nas je sa svih strana i lagano duvao u nas. Koračali smo napred. Ceo Tibet bio je nekako ogoleo i pust. Nisam čak ugledao nijedno veće drvo. Ipak sav taj svet, kako životinjski tako i biljni, navikao se na tu klimu i taj život. Ceo taj ogoleli prostor imao je svoj smisao.
I zapisujući ove rečenice u moju malu svesku, primetio sam kako je vetar počeo sve jače i jače da duva u nas. Pošli smo još malo dalje i ugledali ogromnu uvalu ispod nas.
Ta uvala predstavljala je zaista nešto fascinantno. U njenom središnjem delu, stajalo je drvo, bez lišća na svojim osušenim granama. Sve je bilo neobično tiho osim vetra koji je šuštao sve jače i jače.
I tako sa svojim prijateljem stojim i gledam sav taj prostor. On je prelep, kažem vam. Ta niska žućkasta trava u kojoj su se i po ovakvom vremenu krile razne sitne životinjice, bila je zaista očaravajuća. Zamislio sam kako je tu lepo kada prve pahulje sa neba dodirno ovo pusto tlo. Moj prijatelj i ja počeli smo da silazimo u uvalu i da šetamo po tom žutom tepihu. Prve ptice su se pojavile na nebu ali su brzo proletele iznad naših glava. U ovoj prirodnoj tišini, čovek bi mogao da radi šta god poželi.
Iako nisam slikar, možda ću jednog dana ovaj pejzaž kičicom preneti na platno. Mislim da ovde, na Tibetu, čovek može da nađe svoj pravi duševni mir.
Bio sam zaista očaran ovom pustom ali prelepom prirodom koja je okruživala mene i mog prijatelja. Žao mi je ako nisam dobro uspeo da sav ovaj pejzaž prenesem na hartiju, ali to je zato što postoje neke stvari u životu koje ne možete opisati.
I tako sa mojim prijateljem nastavljam dalje kroz ovu, na neki način, smisaonu pustaru i gledam velike i moćne bele oblake iznad naših glava. Koračam dalje, u nove pejzaže i nova otkrića.

(Iz zapisa lutajućeg pisca)

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime11/11/2011, 9:34 pm

Vrati mi se

Ovo je najvažniji dan u Itanovom životu. Danas se žena koju je oduvek
voleo udaje za drugog čoveka. Danas će im se pružiti nova prilika. Itan
ima neverovatna dvadeset četiri sata da promeni čitav život, ili ga
zauvek izgubi...

Jednog jutra Itan će dobiti pozivnicu za venčanje žene koju je nekada
davno voleo, ali koju je ostavio kako bi se posvetio karijeri. On je
sada jedan od najboljih psihijatara na Menhetnu - bogat, poznat, ali
strašno usamljen. Ovo je dan kada je odlučio da ispravi grešku iz
prošlosti i ponovo osvoji Selin. Posle zbrkana dvadeset četiri časa
obavijena misterijom, Itana će ubiti nepoznati muškarac. Međutim,
sledećeg jutra nešto neverovatno će se dogoditi - Itan će se probuditi i
shvatiti da, igrom sudbine, ponovo proživljava isti dan.

Hoće li uspeti da na vreme iskoristi priliku koju je dobio?

Gijom Muso

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime12/11/2011, 5:45 pm

"Po zaraslim stazama"

Ovde se ispredaju legende o izgoreloj vili Smita Petersena. Kažu da je
ona bila veličanstveno zdanje i da je služila kao letnjikovac.
Prvo sam došao do jednog drvenog mosta bez ograde, skoro brvna, ali sam
onda zastao kod nekih velikih jasenova, stogodišnjih i dostojanstvenih,
samo pet-šest drveta, ne više, ostala su valjda propala. S mukom sam se
uspentrao jednim kamenitim neuredjenim putem i došao do ruševine.
Vila je bila od drveta, preostali zidovi svedoče o maloj i običnoj
seoskoj kući koja je po potrebi nadogradjivana i prigradjivana. Ne mogu
da zamislim da je ova kuća bila nešto više od toga, ali možda je
posedovala neku unutrašnju veličinu, prijatnost i komfor, sjaj, neki
poseban sjaj, luksuz i veličanstvenost, šta ja znam. Ovde je možda bilo
zabava, velikih trenutaka i bajkovitih noći koje još uvek žive u
pričama. Ovde je živela dinastija Smit Petersen, neki članovi su imali
crticu u prezimenu, drugi nisu. Jedan Smit Petersen bio je konzul u
Grimstadu, još uvek se priča o Smit Petersenovom pristaništu, ja ni o
jednom od njih ne znam ništa, samo sam jednom od nekog Smit Petersena
dobio jedno pismo napisano žalosno nečitkim rukopisom. Zar nije on bio
francuski konzul? Vozila su ga bogami dva konja i kočijaš sa sjajnim
dugmadima, a to je u njegovo vreme bilo značajno. Danas bi imao dve
limuzine i morao bi do svoje kuće da izgradi pravi put.

Ali nije to ono o čemu pokušavam da razmišljam, već sledeće: da sasvim
malo stvari dugo traje. Da se čak i dinastije gase. Da čak i veličine
propadaju. U ovom razmišljanju ne bi trebalo da bude nikakvog pesimizma,
samo spoznaja o tome koliko je život nemiran i dinamičan. Sve je u
pokretu i razigrano, gore-dole, na sve strane, kad jedno padne drugo se
digne, dominira neko vreme svetom, a onda odumre. U "Govoru Visokog"*
veruju u čestitu statičnu trajnost zagrobne slave. Ali znamo za
magadaskarsku poslovicu: "Tesaka** ne voli stvari koje dugo traju!"
Kokodakave magadaskarske kokoške, one žive kako žele.
Mi ljudi nismo tako mudri, mi ne želimo da se odreknemo iluzije o
dugovečnosti. Mi prkosimo Bogu i sudbini i pokušavamo da dosegnemo slavu
i besmrtnost, da ljubimo i milujemo sopstvenu glupost, da potpuno
svenemo bez stila i stava.
U jednom prizoru vidim Engstremov crtež od pre pedeset godina: stari par
sedi na klupi u parku i tiho hrče. Jesen je. On ima dugu, čekinjavu
bradu. Naslonjen je na štap.
Na usnama im treperi sledeći razgovor:

- Sećam se jedne devojke koja se zvala Emilija.
- Ali dragi, pa to sam bila ja.
- A je l' tako... to si bila ti.

Bjernson je bio svestan svoje prolaznosti: vreme izjeda! Zar onda mi
drugi imamo šta da kažemo? Što se mene tiče, ja beležim i piskaram o
jednoj izgoreloj drevnoj vili i razmišljam o toj stvari. Tamo kod
najbližeg imanja trčkara jedno kučence, vidim da laje prema meni, ali me
ne ometa. Ja posedujem mir, duša mi je čista, a savest slobodna.
Dobijam pisma u kojima piše da ću biti čitan i kad ovo naše vreme bude
zaboravljeno, čak me i patriote hvale. Za tu ljubaznost ne marim mnogo.
Ali malo toga dugo traje, vreme izjeda, vreme izjeda sve. Izgubiću malo
od svog imena u svetu, neku sliku, neku bistu, teško da bi to bila
viteška statua.

Ali ima nešto što je gore - čak i da se spomene. Mislio sam da se sa
decom dobro slažem. Dolazila bi s vremena na vreme da im potpišem
knjižice, naklonila bi mi se, zahvalila i bili smo srećni zajedno. Sada
služim kao plašilo za decu.

Ni za to ne marim mnogo. Za stotinu godina ili manje, imena će nam zajedno biti zaboravljena.

Knut Hamsun

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime13/11/2011, 1:04 pm

Kad duša zamre (L. Zilahi) - odlomak

Ima u životu časova koji se nikada ne mogu zaboraviti. Ima časova koji se kao sićušne igle zabadaju u meso i živce čoveka, koji se usećanju zariju toliko oštro i duboko da ih iz nas vreme nikad ne može izbrisati.
Bučne velike trenutke života čovek češće obnavlja, svakom zgodom ih oboji,preslika-zanimljivi veliki trenuci polako blede, izumiru za vinskim stolom u dimu cigara.
Samo su oni trenuci večni,o kojima se ne može pričati. Ovi sitni, goli trenuci, skrivaju se stidljivo u srcu i tako provode svoj samotni život.....

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime13/11/2011, 1:57 pm

Nemoguće je u životu ne biti slab. Nemoguće se uvijek održati na nogama,
ne proplakati, ne osjetiti samosažaljenje i muku, ne upasti u
depresiju, nemoguće je ne naljutiti se, ponekad ne baciti koplje u
trnje, ne doživjeti mračne trenutke, kad ti se čini da su ti svi ljudi
neprijatelji i da život nema smisla.

No, ne samo da dođu takvi trenuci, nego ti smiješ biti slab. Slabost je
trenutak kad te Bog zove da podigneš ruke k Njemu i vikneš: Oče bez tebe
dalje ne mogu. Pad je trenutak milosti. Pokleknuo si možda ne samo na
poslu, ne samo u svađi s bračnim drugom, ne samo da si izgubio najboljeg
prijatelja, nego si možda pokleknuo i u teškom grijehu protiv kojega se
već dugo boriš, opet si napravio grešku za koju si rekao da je nikad
više nećeš učiniti.

Da, na tebi je da odlučiš ne pasti, ali nije uvijek u tvojoj moći, da
zaista ne padneš. Ako je Bog dopustio da padneš, On ima neki veći cilj,
veći razlog zbog kojeg je to dopustio. Na tebi je da ga upitaš zašto i
kreneš u ono novo prema kojemu ti je otvorio vrata.

Padovi dokazuju da si samo čovjek. A čovjek je ograničeno biće, ovisno o
Bogu. Padovi ti dokazuju da je realnost života da možeš pasti. Važno
je, međutim, ne ostati ležati nego se dignuti i ići naprijed. Padovi se
tako popravljaju da im se nasmiješiš, oprostiš sebi i drugima i kreneš
još odlučnije naprijed.

T.Ivančić, Povratak nade

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime13/11/2011, 3:04 pm

U jesen sam joj predložio da se vjenčamo. Iskreno sam to želio, nisam
mogao zamisliti da će biti nekako drukčije, ali sam pošteno rekao da sam
rđava prilika, nemam ništa niti ima izgleda da ću ikad imati, i ne
dobija mnogo udajom za mene. Možda nije pravo što joj to nudim, ali mi
ljubav daje pravo da budem nepravedan. Voljeću je, i nećemo imati ništa,
je li joj to dovoljno.
Ali ona je još luđa od mene. Voljećemo se, rekla je ozbiljno, a to je mnogo, to je sve. Ništa mi drugo ne treba.
Našalio sam se da će nam u početku sigurno biti lijepo, a poslije, kad
joj dosadim, snalazićemo se kako znamo, osvježavaćemo našu ljubav, kao
stari Džezar, koji se tri puta rastajao i ponovo vjenčavao sa svojo
ženom.
- Bez potrebe je mučio i sebe i nju – pobunila se.
- Trebalo je da nađe ženu s kojom se neće nikada rastati. Ili da živi
sam. Ni haljinu ne valja krpiti, a kamoli ljubav. Bolje je otići.
- Ti bi otišla?
- Otišla bih.
- Zato što me ne voliš?
- Zato što te volim.

Nije mi sasvim jasna ta ženska logika, ali sam znao da govori istinu.

M.Selimovic

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime14/11/2011, 7:28 pm

"Životom ne upravljaju ni volja ni namjera. Život je pitanje nerava i
mišićnih vlakana i polako izgradjivanih ćelija, u kojima se skriva naša
misao i u kojima strast sniva svoje snove. Čovjek može uobražavati da je
siguran u sebe i može se smatrati čvrstim. Ali, neka slučajna nijansa boje
u sobi ili na jutarnjem nebu, neki naročit miris koji je čovek nekad volio
i koji sa sobom donosi tanane uspomene, stih iz nekad davno zaboravljene
pjesme na koji je ponovo naišao, kadenca iz nekog muzičkog komada - od takvih
stvari zavisi naš život."

Oskar Vajld - Misli Aforizmi Parabole

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime15/11/2011, 11:12 am

HARUKI MURAKAMI : „ IGRAJ,IGRAJ,IGRAJ“

Moja soba ima dvoje vrata.Jedna su ulazna, a druga izlazna.I među njima nema zamjenljivosti. Na ulazna vrata ne može se izaći, a kroz izlazna se ne može ući.Tako je uređeno.Ljudi ulaze na ulazna vrata, a izlaze na izlazna. Postoje razni načini na koje ulaze i razni načini na koje izlaze. Ali, u svakom slučaju, svi izađu. Neki su izlazili da bi ispitali nove mogućnosti, a neki da bi uštedjeli vrijeme. Neki su umrli. Niko nije ostao. U sobi nema nikoga. Tu sam samo ja. I stalo sam svjestan njihovog odsustva. Svjestan ljudi koji su otišli. Vidim riječi koje su izgovorili, njihove uzdahe, pjesme koje su pjevušili, kako lebde u ćoškovima sobe.
( 16 str. )


Feomenalna knjiga.Jedva sam pristala da je čitam, s obzirom da mi se " Norveška šuma "nije nikako sviđela, ali rekoh, ajde da probam. Nisam je ispuštala i progutala sam tih 400 stranica za dva dana.

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime16/11/2011, 4:33 pm

"Čovek
legne rano. Ne može da prizove san. Prevrće se, kao što je i logično,
po postelji. Umotava se u posteljinu. Pali jednu cigaretu. Neko vreme
čita. Opet ugasi svetlo. Ne može ipak da usni. U tri sata ujutru -
ustaje. Budi prijatelja do sebe i saopštava mu da nije u stanju da
zaspi. Traži od njega savet. Prijatelj mu preporučuje kratku šetnju, ne
bi li se malo zamorio. Neka potom popije šolju
lipovog čaja i neka ugasi svetlo. Sve to zaista i učini, ali ne uspeva
da utone u san. Ponovo ustane. Ovog puta se uputi lekaru. Kako to obično
biva, lekar razveze priču, ali čovek ne spava. U šest ujutru, napuni
revolver i raznese sebi svod lobanje. Čovek jeste mrtav, ali nije
zaspao. Nesanica je đavolski uporna stvar"

Virhilio Pinjera, "U nesanici"

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime16/11/2011, 7:09 pm

VILIJAM FOKNER: „ BUKA I BIJES“

To je bio djedov sat i kad mi ga je otac davao rekao mi je, Kventine, predajem ti grobnicu svake nade i želje; bolno je ali sasvim vjerovatno da ćeš zahvaljujući njemu doći do svijesti o ništavilosti sveg što je ljudsko i da on tvoje lične potrebe neće zadovoljiti nimalo bolje no što je zadovoljio potrebe tvoga oca i tvoga djede. Dajem ti ga ne da te opominje na vrijeme, nego da bi ponekad za trenutak mogao zaboraviti na njega i da ne bi trošio svu svoju snagu upinjući se da ga osvojiš. Jer nijedna bitka nikad nije bila dobijena, kazao je. Nikad se čak nije ni vodila. Bojno polje jedino otkriva čovjeku njegovu sopstvenu ludost i beznadežnost, a pobjeda je obmana kojoj podliježu filozofi i glupaci.

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime17/11/2011, 6:10 pm

"Odgovori"

"Ponajčešće ljubav znači rat. Borba u kojoj svako nastoji da ščepa za
vrat onog drugog. Sastoji se od ljubomore, posedovanja, pripadanja, čak u
odnosima koji izgledaju najširokogrudiji. Kao u svim drugim bitkama i u
ovoj padaju žrtve. Uvek postoji jedan koji voli više nego drugi, jedan
koji pati, drugi - koji pati zato što nanosi patnju. Na sreću, ne pate
uvek jedni te isti, pa odnos može da se preokrene. Ali, postoji i
izvesna nežnost koja nam pomaže da prihvatimo onog drugog, a koja se
sastoji od poverenja i dostojanstva. No, žalosno je što ljudi uvek
nastoje da dobiju na jednoj strani ono što su izgubili na drugoj. Malo
ih je koji su zadovoljni položajem i svojim materijalnim stanjem. Oni
pokušavaju da to nadoknade na račun drugih u svojim ljubavnim odnosima,
jer žele nešto da se ušićari. Dobija se, dok sve ide svojim tokom. Osim
toga, u ljubavnim odnosima postoje "smicalice" kojima se možemo
poslužiti, te ostaviti partneru da posumnja da li ga uopšte volimo. Meni
je to odvratno. Postoji, takodje, jedan prirodan, razuman odnos koji
potvrdjuje činjenica da ako neko s vama živi, s vama spava i smeje se - s
vama, onda vas zacelo i voli, pa onda čemu sumnjati da će prvom
prilikom da otprhne."

Fransoaz Sagan

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime18/11/2011, 11:41 am

.... Okrenula se ka njemu i pogledala ga sa ozbiljnim izrazom na licu. Nikada nije video taj pogled kod nje. Tako pun slomljene tuge i beznadezne ljubavi. Navikao je na njena raspolozenja vec i znao je kako neutesno ga voli, ali nije se mnogo bavio time. Dobijala je svoj deo njega i on je uzimao nju sa zahvalnoscu. Bio je ubedjen da je vaga u stalnoj ravnotezi.

Pogledao je jos jednom. Nije plakala, ali celo njeno bice bila je jedna velika suza. Kako to ranije nije primetio? Gde su mu bile oci kada je govorio o nekim stvarima, da ne primeti sta joj sa time cini? Njeno lice je bilo ozbiljno, ali njene oci su mu se smesile. U njima je video ljubav za koju je ziveo i to ga je smirilo. Odagnao je predjasnje misli i ubedio sebe da mu se sve samo pricinilo.

Medjutim, nesto na njoj, nesto neobjasnjivo je i dalje budilo u njemu uznemirenost. Preslisavao se u mislima da li je zaboravio neki vazan datum, nesto sto je ocekivala od njega da uradi.... Ali, nije mogao da pronadje nista. Polako je postajao nestrpljiv, cekale su ga obaveze koje su ipak bile vaznije od ove predstave koju mu ona sada priredjuje. Nije navikao na to od nje. Uvek je govorila o tome sto je tisti i sta zeli. Bila je veoma jednostavna u tom pogledu i zbog toga je jos vise voleo.

Ona je osetila njegovu nervozu i shvatila da je doslo vreme kada ce morati da mu kaze. Hiljadu puta je pripremala reci kojima ce to da mu saopsti, ali sada u njenoj glavi vise nije bilo ni jedne. Osecala se kao da je umrla i kao da mora da drzi oprostajni govor na svojoj sahrani. Stavila mu je ruku na grudi, kao sto je uvek to cinila da bi osetila otkucaje njegovog srca. Ali, ovaj put, pod rukom nije osetila nista.

Umrli smo, oboje smo umrli i slobodni smo! Prostrujalo joj je kroz glavu. Njegovo nervozno nakasljavanje je vratilo u stvarnost i ona je pocela da govori povremeno ga pogledavajuci.

- Doci ce vreme, - zapocela je tihim glasom, - kada ces me imati onoliko koliko ja tebe imam sada. Tada ces razumeti moju ceznju za tobom, potrebu za razgovorom i zelju za tvojom blizinom.

Zacutala je i pogledala ga nesigurno. On je duboko uzdahnuo i spremno cekao na ostatak price koja mu se nije cinila posebno zanimljivom.

- Mozda ces tek tada shvatiti koliku tezinu je za mene imala svaka tvoja rec. Mnogo toga lepoga si mi rekao za vreme od kada smo zajedno. Zivela sam za svaku i najmanju paznju od tebe. Ali, znala sam da moja ljubav u tvojim ocima ne poseduje vrednost.... Brzo mu je stavila prste na usne i rekla – cuti, ne protivreci mi. Ovo je pogresno vreme za to. Znam da me volis nekim osecanjem koje ti nazivas ljubavlju. I ja ga nazivam tako, - rekla je gledajuci u dva hladna jezera koja je toliko volela. Da ne bi zaplakala, nastavila je da govori:

- Znala sam oduvek koliko cenis moju ljubav po tome, jer si uzivao da celebriras svoju ljubav iz drugog zivota ovde, pred mojim ocima. Da li si ikada shvatio neukus svog ponasanja, ne znam.... – rekla je i zacutala uplaseno. Nikada ranije nije tako razgovarala sa njim.

On je netremice je gledao. Prestao da oseca nestrpljenje. Dosadu je zamenilo zivo interesovanje i slutnja, koja mu je stezala srce. – Nisam znao – promucao je, - nikada nisam hteo..... - nije imao snage da recenicu izgovori do kraja.

- Volim te, - rekla mu je jednostavno – i naslonila glavu na njegove grudi. Za delic sekunde se ponadao da ce ipak sve biti u redu, ali jos pre nego sto je uzdah olaksanja presao preko njegovih usana, ona je nastavila:

- Nadala sam se da ces uciniti nesto za nas.... ali ti nikada nisam nista trazila.... nadala sam se da ti je nasa ljubav vredna zrtve..... bilo kakve.... Mislila sam, kada me budes bolje upoznao, kada budes razmislio.... kada shvatis...... Ali, nista od toga se nije dogodilo. Jednostavno me nikada nisi zaista zeleo i ja sam shvatila da moja ljubav za tebe nema vrednost.

Tuzno je spustila pogled i nastavila tako tihim glasom, da je jedva cuo sta govori:
- Ali za nekog drugog moja osecanja, iako su tek malo zrnce prasine, imaju vrednost ulice poplocane zlatom. Zacutala je posle tih reci. Zatvorila je oci i nastavila:

- Ne, ne volim njega, - rekla je guseci se u potisnutim suzama, - on je samo draga osoba, nista vise. Njemu nikada necu moci da dam onu ljubavnu stihiju, one orkane i bujice ljubavi koje imam za tebe. On me nikada nece upoznati onako kako me ti znas..... pa ipak, on me voli toliko snazno, da je spreman sve da ucini za mene samo da bi bila njegova…. Jedva cujni jecaj propratio je njene poslednje reci. - I zato smo mi sada ovde…. Zato razgovaram sa tobom….. Koliko si ti spreman da ucinis da me ne bi izgubio?

Zaustio je da kaze nesto, ali ona ga je preduhitrila. – Ne govori nista, samo me uzmi u svoje ruke, to ce mi biti dovoljan odgovor. – Gledala ga je ocima punim ljubavi, ali u njima je sada bila i neka odlucnost koju nije poznavao od ranije. Bucalo mu je u glavi od svega sto je cuo. Ni u snu se nije tome nadao od nje. Polako je poceo da shvata sta je rekla i sta znace njene reci.... sta mu je trazila sa njima.... Bio je zbunjen, zatecen.... Molio se u sebi da umre na mestu, da se dogodi zemljotres, da izbije pozar, bilo kakva kataklizma dosla bi mu kao spas, samo da ne mora da reaguje na njene reci…. Stajao je ruku opustenih niz telo pognute glave ne primecujuci krupne kapi koje su mu se kotrljale niz lice..... Nije ni sam znao koliko vremena je proslo. Borio se sam sa sobom, bila je to bitka njegovog zivota.....

Posle beskrajno dugog vremena, umorno je podigao ruku da je zagrli i prenerazeno je primetio da je sam u sobi. Otisla je tiho, bez i jedne reci.... Nije znao gde je, ni gde da je trazi..... Tek sada je shvatio koliko malo je u stvari znao o njoj, koliko malo se interesovao za njen zivot, i za to ko je ona zaista..... Vazduh je bio tezak kao olovo. Soba je pocela da se okrece oko njega. Otvorio je usta u nemogucnosti da dise, a iz grla mu se oteo krik ranjene zveri, krik koji je odjeknuo gradom uvlaceci se u svaku pukotiu najudaljenije zgrade, krik koji je poput crkvenih zvona obelezio trenutak njegove smrti....

Erica Jong – „Ljubav“

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime18/11/2011, 3:23 pm

Srela
sam jednog coveka i zaljubila se u njega. Zaljubila sam se iz jednog
jedinog razloga: od njega ne ocekujem nista... Znam da cu za tri meseca
biti daleko, on ce biti samo secanje, ali necu uspeti da zivim bez
ljubavi; bila je to moja granica...

Volela bih da za njega
uradim ono sto je on uradio za mene. Mnogo sam razmisljala i otkrila da
nisam usla u kafe slucajno; najvaznije susrete duse dogovaraju mnogo pre nego sto su se tela videla.

Uopste, ti susreti desavaju se kada stignemo do nasih granica, kada nam
je potrebno da emotivno umremo i vaskrsnemo. Susreti nas cekaju – ali
mi u najvecem broju slucajeva izbegavamo da se oni dese.


Medjutim, kada smo ocajni i nista vise ne mozemo izgubiti, ili pak, kada
smo odusevljeni zivotom, tada se nepoznati pojavljuje i kretanje naseg
unutrasnjeg univerzuma menja pravac.

Svi znaju da vole, jer su
se rodili s tim darom. Neki to rade prirodno dobro, ali vecina treba da
ponovi gradivo, da se ponovo seti kako se voli, i svi - bez izuzetka –
imaju potrebu da gore u vatri svojih prozivljenih emocija, da ozive neke
radosti i boli, uspone i padove, sve dok ne postignu onu nit vodilju
koja stoji iza svakog novog susreta; da tamo postoji jedna nit i, dakle,
tela uce jezik duse, i to se zove seks.

"Jedanaest minuta" - Paolo Koeljo "

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime18/11/2011, 4:01 pm

Ali ja ne verujem ni slova od toga.
Mislim da je moguce potrositi ljubav. Mislim da covek moze svu da je da
jednoj osobi. Moguce je voleti toliko snazno da ni za koga drugog ne
ostane ni malo ljubavi.
Mogao bi vecito da tragam , ali ne bih nasao nikoga da ispuni prazninu koju je ostavila za sobom.
Kako naci zamenu za ljubav svog zivota?
....

Toni Parsons - Za moju malu

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
tanjasmu1

tanjasmu1

Ženski
Broj poruka : 234
Godina : 48
Humor : ...smeh je cudotvorna sila....koju ja stalno..primenjujem....
Datum upisa : 04.02.2011

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime18/11/2011, 11:46 pm

Zivot svakog covjeka je put ka samome sebi, pokusaj jednoga puta,
nagovjestavanje jedne staze. Nijedan covjek nije nikad bio potpuno on sam, ali
svaki tezi da to postane poneko potmulo, poneko jasnije, svako kako umije.
Svako nosi sa sobom sve do konca ostatke svoga rodjenja, sluz i ljusturu
jednog prasvijeta. Poneko ne postane nikad covjek, vec ostaje zaba, ostaje
guster, ostaje mrav. Poneko je gore covjek, a dolje riba. Ali svako je hitac
prirode uperen ka covjeku. Svima nama je zajednicko porijeklo, majke nase, svi
mi poticemo iz istog zdrijela ali svako, kao pokusaj i hitac iz dubina, tezi
svojoj vlastitoj svrsi. Mi mozemo razumjeti jedan drugog, ali svako od nas
moze da protumaci samo sebe samog.


Demijan - Herman H.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime19/11/2011, 11:54 am

Ali u to je vrijeme Ruthina mašta , kada je upoznala Juana, sastavila
osobu u kojoj su se spajale sve vidljive i nevidljive ljepote. Njezin se
duh rasplamsao u ljubavi koja je graničila s misticizmom, jer je biće
koje je pokretalo takvu odanost živjelo u Ruthinoj glavi. I ne znajuci,
napravila je nedodirljivog Juana koji je po mnogočemu sličio stvarnome.
Toliko mu je sličio, da razlika gotovo nije ni postojala. Bila je
zaljubljena u muškarca koji bio odraz njene mašte i stvarnosti u istoj
mjeri. Bio je njezin ostvareni djevojački san. To ju je dovelo do toga
da je počela osjećati njegove dodire iako nisu bili zajedno. Čitala bi
neku knjigu i odjednom bi osjetila da ju on želi, da luta u mislima
rukom preko njenog tijela. U takvom trenutku sve bi ostavljala i
sljedila je taj osjećaj u strahu da se ne bi izgubio. Njene ruke
postajale su njegovim rukama, a njene misli postajale su njene ruke na
njegovom tijelu.

Oboje su se naučili koristiti mnoštvom nježnih izjava koje još nikad
nisu izgovorili. Živjeli su obavijeni gugutanjem i koristili svaki
trenutak kako bi se krišom teatralno grlili i bučno ljubili. Sve im je
bilo povod za smijeh i zadovoljstvo, išlo im dobro ili loše; smijali su
se s oduševljenjem i rugali se svim zaprekama. Kad je bilo sunčano,
smijali su se, ako je kišilo, isto tako. Sve što je Juan govorio, pa
makar to bila najozbiljnija stvar na svijetu, Ruth je izazivalo osmjeh
na licu. Razumijeli su se i bili su strpljivi jedan sa drugim. Činilo im
se da žive jedno za drugo, jer nije postojala nikakva barijera u
njihovim glavama, nikakava prepreka koja bi ih zaustavila u tome što su
osjecali. Živjeli su svoj ideal ljubavi, znajući da će, kada dodje
vrijeme za to, stvarnost biti neuporedivo ljepsa i da ni jedno od njih
nikada više neće biti samo, jer njihovo prožimanje je doseglo granicu
koja je počela brisati maštu pretvarajući je u stvarnost.

Lucia Etxebarria – “O svemu vidljivom i nevidljivom”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime22/11/2011, 7:56 pm

..“Pa ipak, koliko god je svetlost večeri nesumnjivo čudesna, postoji
nešto sto je lepše i od večernje svetlosti, a to je upravo kad, zbog
nerazumljivih igri struja, šala vetra i nastranosti neba, zbog međusobne
neotesanosti izobličenih oblaka i desetina kojekavih slučajnosti, zbog
prave zbirke slučajeva i besmislenosti – kada na toj neponovljivoj
svetlosti kakva je večernja svetlost iznenada počne padati kiša. Sunce
je, i to ono večernje, a pada kiša. To je vrhunac. I nema čoveka koji,
koliko god bio skrhan bolom ili iscrpljen nemirom, pred takvom
apsurdnošću odnekud ne oseti kako mu se pokreće nezaustavljiva želja za
smehom. Posle se možda i ne nasmeje, stvarno, ali kada bi svet bio
milostiviji uzdah, uspeo bi da se nasmeje. Jer to je kao kakav kolosalni
i univerzalni geg, savršen i neodoljiv. Prosto neverovatno. Čak ni
voda, ona koja ti pada na glavu sitnim kapljicama ukradenim suncu što je
nisko na obzorju, ne liči na običnu vodu. Ne bi bilo čudno da, kad je
čovek proba, primeti da je pošećerena. Da tako kažemo. U svakom slučaju
to nije obična voda. Opšti i spektakularni izuzetak od pravila. Zezanje
svake logike. Emocija. Tako da se među mnogim stvarima koje daju
opravdanje ovoj inače tako smešnoj navici da živimo, svakako ističe i
ova, kao jedna od najjasnijih, najčistijih: biti tu, kada na tu
neponovljivu svetlost kakva je večernja, nenadano počne da pada kiša.
Barem jedanput biti tu”.


Zamkovi gneva, Alessandro Baricco

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime23/11/2011, 8:04 pm

"Zivot bez krpelja"

Moja djeca više nisu ni moja ni djeca. Ne žive sa mnom, jedva ih vidim,
rijetko čujem. Da se opet rodim, ne bih imala djece, presretna sam što
nemam unuke. Družeći se s vlastitom djecom izgubila sam trideset i pet
godine života. Ne mogu vam riječima opisati taj davež.

Bila sam s mužem tri dana u Firenci. Držali smo se za ruke, u malim
restoranima jeli bruskete s rajčicom i maslinovim uljem, gledali kako na
ulici mladi ljudi na klizaljkama plešu sirtaki. Ujutro smo na balkonu
hotelske sobe čekali izlazak sunca. Toskansko sunce je veliko, debelo i
crveno. Firenca je otok u moru torbi i cipela. Osjećala sam se kao
pijanac u bačvi alkohola. U mojoj ruci ovoga je časa najljepša torba na
svijetu. Koraljnocrvena, dvije ručke, dvije debele pletenice, janjeća
koža pretvorena u dragulj. Volim je onako kako neka majka voli nerođeno
dijete. Toskana je zemlja kože, dobre hrane, odličnog vina i veselih
ljudi. Hotel u kojem smo odsjeli nalazi se u Montecatini Termama,
gradiću veličine Opatije. Opatija je u ovo doba godine mrtav grad a
Montecatini Terme žive dvadeset i četiri sata. Hrvatski popovi bi
poludjeli, tamo dućani čak i nedjeljom rade do deset navečer. Krajem
godine muž i ja krenut ćemo u Beč. Božićni Beč! U zraku miris punča i
kuhanog vina, studenti muzičke akademije sviraju na ulici, prolaznici ih
pobožno slušaju pa im plješću i ubacuju novčiće u kutiju. Izložbe,
koncerti, večera Kod Jere. Jere je fenomenalan lik. Trideset i pet
godina živi u Beču, ima restoran u kojem se poslužuje samo nekoliko
jela, pašta-fažol bez mesa, punjena paprika, gulaš i najbolji bečki
šnicl u Beču. S njim rade žena, sin i nevjesta. Jere je rodom iz Drniša,
govori kao da je iz njega jučer otišao. U njegovoj oštariji možete
naletjeti na najpoznatije bečke televizijske novinare, pisce, pjesnike,
slikare. Za Uskrs letimo na Siciliju. Uživat ćemo u Palermu, u ustima će
nam se topiti kolači pred kojima i najgadniji mafijaši padaju na
koljena, osvojit ćemo Etnu, miris narančina cvijeta draškat će nam
nosnice, gledat ćemo u šume naranača koje rastu uz cestu onako kao kod
nas...

Uz naše ceste ništa ne raste. Za Prvi maj bit ćemo u Krakowu. Kočije,
bijeli konji, Židovska četvrt, prodavaonica postera, možete birati među
nekoliko stotina tisuća komada, ulica nakita, Leonardova Djevojka s
janjetom... Ljeto ćemo provesti u Sloveniji. Logarska dolina raj je na
zemlji. Alpe, kiselo mlijeko, konji, vodopadi, doručak na obronku među
kravama i mačićima, hladne, zvjezdane noći... Zašto vam ovo govorim?
Zato što moje vršnjakinje već godinama nemaju pojma kako njihov muž
miriše, umjesto da ga šutnu i krenu nekamo, život provode izvlačeći iz
otrcanih novčanika fotografije svoje unučadi pa ih okolo pokazuju. One
koje nemaju unuke razgovaraju o djeci. Njihova su djeca odrasli ljudi
koji se dave u dugovima, kreditima i kuknjavi. Neki rade i slabo
zarađuju, drugi ne žele raditi jer im se ne nude pravi poslovi, treći u
trideset i petoj računaju koliko će im roditelji još poživjeti i što će
im nakon njihove smrti ostati. Moja djeca više nisu ni moja ni djeca. Ne
žive sa mnom, jedva ih vidim, vrlo rijetko čujem. Da se ponovno rodim,
ne bih imala djece, presretna sam što nemam unuke. Družeći se sa
vlastitom djecom izgubila sam trideset i pet godine života. Ne mogu vam
riječima opisati taj davež. Trudnoće, jutarnja povraćanja, rast
trbušine, porod koji je nešto najstrašnije što se živom čovjeku može
dogoditi, dojenja, izdajanja, bacanje na vagu djeteta prije podoja,
poslije podoja, iskuhavanje bočica, miješanje umjetne hrane u jedan
ujutro, dva ujutro, tri ujutro, četiri ujutro, pet ujutro, šest ujutro,
sedam ujutro, osam ujutro...

Upale uha, grla, nosa, trbuha. Odlazak u vrtić. Vrištanje do neba,
bijesan pogled lude tete dok moje derište čupa iz mojih ruku. Prvi
razred, drugi razred, treći razred. Instrukcije, upis preko veze u
srednju školu. Instrukcije, prva ljubav, druga ljubav, treća ljubav...
Čekanja da ti se dijete vrati živo iz života. Do jedan ujutro, dva
ujutro, tri ujutro, četiri ujutro, pet ujutro, šest ujutro... Ne
paničari, stara, ostao sam spavati kod Joška. Mikija. Marka. Jelene.
Vesne. Mace. Željke. To mi je sin tko zna koliko puta rekao u pet
popodne. Kći mi do danas nije rekla gdje je ona bila. Diplome. Aleluja.
Prvi posao koma, drugi posao koma, i ovaj posao što ga trenutačno rade
pravi je užas. O plaći da se i ne govori. Alo, mama, kako si? Nikad
nisam odgovorila, dobro, uvijek sam pitala, koliko ti treba? A onda mi
je muž jedne subote donio kavu u krevet i upitao me, koga voliš najviše
na svijetu? Tebe, rekla sam. A ja tebe, rekao je muž. Idući smo tjedan
prodali sve što se prodati moglo. Moj nakit, slike, vikendicu, ostavila
mi ju je pokojna majka koja je do posljednjeg časa spavala s
fotografijom svojih unučića pod jastukom. Iselili smo se iz velike kuće i
kupili malu. Toliko je mala da u njoj nema mjesta ni za unuče veličine
vjeverice. Moje prijateljice govore kako unučad vole više nego vlastitu
djecu.

Pitam vas, tko danas voli vlastitu djecu? Zašto bismo voljeli lešinare
koji ne mogu čak ni sačekati da im se roditelji pretvore u leš nego
kljunove ubadaju u živo meso? A i ti unuci? Što to oni imaju bez čega ja
ne bih mogla? Dovozili bi mi ih u šest ujutro, što je prestrašno jer ja
spavam do deset. Ili bi ih ostavljali da spavaju kod nas, što je još
gore jer bi mi noći postale pakao. Kaka mu se u dva ujutro, žedan je u
tri ujutro, hoće mamu, hoće tatu, gdje mu je duda... Nema šanse. Naučila
sam koliko je velika istina da mala djeca piju mlijeko a velika krv.
Dosta je bilo! Preda mnom je još najviše deset godina kakvog takvog
života. Neću dozvoliti našoj djeci da nas umlate svojom djecom! Moj muž i
ja, mi nismo poput vas. A kad sve potrošimo što imamo, prodat ćemo i
kućicu u kojoj živimo i uvaliti se u neki moderni starački dom pa
krenuti u kolicima na izlet u obližnji park ili kafić. Iz svoga ću
novčanika do smrti izvlačiti samo keš ili karticu, nikad fotografije. Ja
sam sebi svoja najdraža unuka. A kad umremo, muž i ja, djeci ćemo
ostaviti dugove i pogrebne troškove.

Vedrana Rudan

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
marcela

marcela

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 50
Datum upisa : 05.10.2010

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime23/11/2011, 8:52 pm

Fridrih Niče
TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA
KNJIGA ZA SVAKOGA I NI ZA KOGA
PRVI DEO
ZARATUSTRIN PREDGOVOR
1.
Kad je Zaratustri bilo trideset godina, napustio je svoj zavičaj i jezero svoga zavičaja, i otišao
je u goru. Tu se napajao svojim duhom i svojom samoćom, i nije ga to umorilo za deset
godina. Ali se naposletku izmeni njegovo srce – i jedno jutro ustade u ranu zoru, stade pred
sunce i ovako mu je govorio: »Veliko svetilo nebesko! u čemu bi bila tvoja sreća, da nemaš
onih kojima sijaš! Deset godina penjalo si se amo k mojoj pećini: ti bi se zasitilo bilo svoje
svetlosti i ovoga puta, da nije mene, moga orla, i moje zmije. Nego mi smo te iščekivali
svakoga jutra, uzimali smo od tvoga obilja i blagosiljali te za nj. I gle! Ja ne znam kud bih sa
svojom mudrošću, kao pčela koja je nakupila previše meda; osećam potrebu da se prema meni
ruke šire. Hteo bih da poklanjam i udeljujem, sve dok mudri među ljudima ne nađu naslade
opet jednom u svojoj ludosti, a siromašni opet jednom u svome bogatstvu. Toga radi moram
se spustiti u dubinu: kao što ti to činiš večerom, kad padaš za more pa još i donjem svetu
poneseš svetlosti, ti prebogato svetilo nebesko! Ja moram, kao ti, pasti i zaći, kako to zovu.
ljudi, ka knjima bih da se spustim. Blagoslovi me dakle, ti mirno oko, što bez zavisti možeš da
gledaš i preveliku sreću! Blagoslovi pehar koji se preliva, da bi voda iz njega zlatna potekla, i
na sve strane raznela otsjaj tvoga milja! Evo! Ovaj pehar hoće da opet ostane prazan a
Zaratustra hoće da opet postane čovek.«
– Tako otpoče silazak i pad Zaratustrin.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime25/11/2011, 6:47 pm

Hteo sam da kazem da su pakao drugi ljudi.Ali ta recenica,"pakao,to su
drugi"je uvek bila pogresno shvacena.Smatralo se da sam time zeleo da
kazem da su nasi odnosi sa drugima uvek zatrovani,da su to uvek pakleni
odnosi.Ali ja sam zeleo da kazem nesto sasvim drugo.Hteo sam da kazem da
ako su odnosi sa drugima napeti,iskvareni,to onda moze da bude samo
pakao.
Zasto?Zato sto su drugi ono sto je najsustinskije vazno u nama samima da
bi imali samosvest.Kada mislimo o sebi,kad pokusavamo da se spoznamo,u
sustini koristimo znanja koja drugi imaju o nama.I sebe procenjujemo
nacinima koje drugi poseduju,koje su nam dali da sebe procenjujemo.I sta
god rekao ja o sebi,uvek je misljene drugoga unutra.Sto ce reci da,ako
su moji odnosi sa ljudima losi,ja sam onda u potpunoj zavisnosti u
odnosu na drugo bice.I tada sam u sustini u paklu.
Ali to nikako ne treba da znaci da ne mozemo da imamo i drugacije odnose
s drugima.To samo pokazuje sustinski znacaj koji drugi ljudi imaju za
svakog od nas.
Druga stvar koju sam zeleo da kazem,bila je da nam ljudi nisu slicni.Tri
licnosti koje su akteri komada"Iza zatvorenih vrata"ne lice na nas jer
smo mi zivi a oni su mrtvi.Naravno ovde "mrtvi"ima drugu simboliku.Ono
sto sam zeleo da naznacim,je da je mnogo ljudi ukotvljeno u nizu
navika,ob icaja,sudova o sebi zbog kojih pate ali ni ne pokusavaju da ih
promene.I ti su ljudi kao zivi mrtvaci.U smislu da ne mogu da razbiju
klupko svojih briga,opsesija i navika,i da tako ostaju zrtve sudova koji
su drugi doneli o njima.I iako se tako gleda,ocima drugih,vrlo je
ocigledno da su kukavice ili da su losi ljudi naprimer.
Ako covek postane kukavica,nista ne menja cinjenicu da je kukavica.I
zato su ljudi mrtvi,i zato,je to nacin da se kaze da je to ziva smrt kad
se covek okruzi stalnom brigom o sudovima i reakcijama koje ne zeli da
promeni.Tako da,u sustini,posto smo zivi,hteo sam da pokazem prinicipom
apsurda,kolika je vaznost ljudske slobode,to jest vaznost promene nekih
delovanja drugim delovanjima.I kakav god da je pakao u kome
zivimo,mislim da smo slobodni da ga razbijemo.I ako ga ljudi ne
razbiju,takodje onda slobodnom voljom u njemu ostaju,tako da se moze
reci da dobrovoljno ostaju u paklu.
I vidite,dakle,da odnosi s drugima podrazumevaju slobodu,slobodu kao
drugu stranu nametnute patnje,i to su tri teme koje su sustinske u
pozorisnom komadu.I voleo bih da se toga setite kad cujete da neko
kaze"pakao,to su drugi"

Zan Pol Sartr

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
tanjasmu1

tanjasmu1

Ženski
Broj poruka : 234
Godina : 48
Humor : ...smeh je cudotvorna sila....koju ja stalno..primenjujem....
Datum upisa : 04.02.2011

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime26/11/2011, 12:56 am

Никада нисам усамљенији него кад отворим срце некоме пријатељу, зато што онда још јаче осећам да је јаз непремостив. Тај човек је ту; ја видим његове јасне очи које ме гледају, али ништа не знам о његовој души која је иза њих. Он ме слуша. Шта ли мисли? Јест, шта мисли? Ти не знаш каква је то патња! Можда ме он мрзи? Или ме презире? Или ми се руга? Он мисли о ономе што му кажем, процењује ме, подсмева ми се, осуђује ме, налази да сам просечан или глуп човек. Како да сазнам шта мисли? Како да сазнам да ли и он мене воли онако како и ја њега волим? и шта ли се кува у тој малој округлој глави? Велика је тајна незнана мисао неког бића – мисао скривена и слободна, коју ми не можемо сазнати, ни управљати њоме, ни потчинити је, ни победити је!

А ја узалуд желим да се предам, да отворим сва врата своје душе, и никако да се предам! На дну душе, на самоме дну, чувам своје ЈА у скривеном куту, а до њега нико не допире. Нико га не може пронаћи, ни ући у њ, зато што ми нико није сличан, зато што нико никога не разуме.

Ги де Мопасан – “Усамљеност”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime26/11/2011, 11:27 am

Pomislio je kako bi bila velika greška da se ona zaljubi u njega. Kao
kćerka seoskog župnika teško da bi se mogla uklopiti u njegov život. Ali
on je nije želio ostaviti, možda čak i slomljenog srca, ni kada ih
zajednički posao za domovinu više neće povezivati. On nije bio umišljen
već jednostavno iskren prema sebi. Bio je svjestan da se jako puno žena,
kao i go-spođa Georgina, ludo zaljubilo u njega čim ih je pogledao.
Međutim, gospođa Georgina, koju je učinio svojom ljubavnicom, bila je
nešto potpuno drugačije od ove žene.

Markiz je znao da se jednog dana mora oženiti i dobiti nasljednika, ali
njemu se nije nikuda žurilo. Nakon užasnih godina rata, želio je neko
vrijeme uživati kao neženja. Usput je otkrio da su žene u Londonu lijepe
poput cvijeća i imaju jaku želju da ih on ubere. Njegove su veze
završavale mlako kao što su i započinjale, a zatim bi jednostavno
potražio neki drugi cvijet. Nikada nije produžavao vezu nakon što bi mu
žena dosadila. Većina žena, kao i gospođa Georgina, znale su da neće
moći ništa napraviti kada ih on odluči napustiti. Mogle su to samo
prihvatiti i pustiti ga da ode. On je cinično vjerovao da uvijek postoji
drugi muškarac koji će zauzeti njegovo mjesto čim se on udalji od neke
žene.

Ali sada je bio zabrinut za Odellu. Znao je da će, ako se Odella zaljubi
u njega, to biti potpuno drugačiji osjećaj od onoga koji je pobudio u
gospođi Georgini. Za Odellu će to biti nešto sveto. Ipak je Odella bila
žena koja ga je toliko volela, da ga je u svojim mislima, ili bolje
rečeno u svom srcu, zamijenila svog anđela čuvara sa njim.

B.Cartland – “Duh ljubavi”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime28/11/2011, 7:01 pm

Ana Gavalda - "Voleo sam je"

Volim da budem sa tobom zato što se nikad ne dosađujem, čak i kada ne
razgovaramo, kada se ne dodirujemo, kada nismo u istoj prostoriji, ja se
ne dosađujem. Nikad mi nije dosadno. Mislim da je to stoga što imam
poverenja u tebe, imam poverenja u ono o čemu razmišljaš. Razumeš? Volim
sve ono o čemu razmišljaš? Razumeš? Volim sve ono što vidim kod tebe, i
sve ono što ne vidim. Ipak, znam tvoje mane. Ali mislim da se tvoje
mane dobro slažu sa mojim vrlinama. Ne plašimo se istih stvari. Čak se i
aveti koji nas proganjaju lepo slažu međusobno! Ti vrediš više nego što
izgledaš, više od onoga što pokazuješ. Sa mnom je obrnuto. Meni je
potreban tvoj pogled, jer mi daje dubinu. Ja sam kao dečiji zmajevi na
vetru. Ako me neko ne drži na uzicu... hoooop, odletim... A često
pomislim na tebe da si dovoljno jak da me držiš na uzici i dovoljno
pametan da me odmotaš, pustiš da letim...
Zar nije neverovatno sresti nekoga i pomisliti: sa ovom osobom se osećam dobro…

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime29/11/2011, 9:05 pm

Zamislite šta se onda dogodilo. Putovala sam Vam ja, gospodine, tako
dugo. A onda sam umorna i mučena sumnjom zastala na tom putu. Milioni
ljudi su prolazili pored mene, ali ja sam kao kip samo stajala. Tada
videh čudo. Moj put je i dalje išao, kao da mu ja ništa ne značim. Tada
sam i spoznala svu složenost… Da, da, moj gospodine. Ja, koja sam stalno
tražila sebe samu, ja koja sam tražila boravište svog srca, ono
najdublje, najtananije, srž svog bitisanja, spoznala sam da sam isla
drugim putem. Nemojte se čuditi, gospodine! Pravi put je tek trebalo
tražiti. Gospodine, Vi ste divan slušalac. Ali tek sad, Vi ste mi
pomogli da shvatim da je sve to pored mene. Cela istina je tu. Treba je
samo dohvatiti.
Gospodine, molim, nemojte biti tužni. Iako ste sami, niste sve izgubili.
I ja sam sama. Svi su sami. Jedino što čovek može da izgubi, to je
šansa. Zapamtite – ŠANSA! Ne, nisam filozof. Ja sam samo bila večiti
putnik, ali sada sam shvatila da ta ogromna imperija istine, ništa do
život, nije nedostupna.

I.M-Istina

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime1/12/2011, 9:28 pm

Za ljute rane

Čoveku nijedna boljka ne bi mogla ništa, kad bi svi delovi ljudskog
organizma starili istovremeno. Sve bi boljke bile izlečive i svaka bi
budala bila besmrtna, a ne samo genijalni ljudi koji ponegde žive i
posle svoje smrti. Nađete se pred lekarom, a on vas pita šta vam je, gde
vas boli? Kako da mu objasnite da je vaš slučaj beznadežan i da osećate
žal za sobom. Doktore rekao sam svom lekaru, ne vredi me lečiti: jetra
mi je ušla u devedesetu godinu, leva ruka ima pedeset i tri, desna
šezdeset i jednu, levo mi je oko staro pedeset godina, a desno šezdeset i
osam, levo uvo je odustalo od života, a desno pažljivo sluša sve, čak i
najgadnije vesti, želudac odbija da sarađuje sa umornim crevima, a leva
se noga ruga desnoj koja ne može da prati njen ritam. Srećni su samo
ljudi, velim, kojima mozak padne pre penisa, i ne znaju o čemu se radi.
Hoće li medicina ikad naći pilulu za sve boljke odjednom?

Doktor, inače moj stari prijatelj, gleda podozrivo.
„Nema pilule za sve boljke odjednom”, kaže samouvereno. „Na šta se žališ, šta te najviše boli?”
Srbija, kažem ja.
Gle, gle, kaže Doca. Radoznao je. Oči mu iskre. Biće da nisam prvi prijatelj koji mu je prijavio da je Srbija bolesna.
„Šta je sa Srbijom” pita podrugljivo.

Ne zna se, velim od čega sve Srbija boluje, a svakojaki konzilijumi je
leče po svome. Domaći i strani hećimi nikako da se saglase kakvu
terapiju da odrede našoj lepoj, maloj i napaćenoj otadžbini. Oni kojima
Srbija nije ništa rugaju se onima koji veruju da im je otadžbina majka.
Ako vam je to mama, kažu nam, grešila je, a vi se pokajte i platite
njene grehe. Siluju nam mamu sa svih strana i zahtevaju da aplaudiramo.
Da l' je to normalno?

Sumnjam u dijagnozu koja je Srbiji postavljena u Hagu, i koju svako malo
potvrđuju u Briselu i Vašingtonu, uz podršku nevladinih patronažnih
sestara i braće iz Beograda. Posebno se nerviram zbog amaterske
hirurgije koja će joj, sva je prilika, biti uvedena kao jedini lek. Ako
poverite Evropi da Srbiju zbog svega boli glava i duša, može se dogoditi
da nam, kao nogu, amputiraju Kosovo. A onda hor prestoničkih kukumavki
otpevava stranim horovima: doobro je, ćopaćemo, ali bićemo živi.
„Bensedin”, kaže Doca
Odrezali su, velim Crnu Goru od Srbije, i dive se svojoj veštini,
razdvojili su nas bez kapi krvi. Odakle krv i da poteče, ranije je
isceđena.
„EKG”, kaže Doca.
Sestra me smešta na krevet i aparatom cinkari rad mog srca, izveštaj će
dati svom DB-u, svom doći. Sestra me pita šta će na kraju s nama biti i
kako će se sve ovo završiti. Kažem joj da sam siguran da ona ne želi to
da zna. Ne bih joj rekao šta će biti s nama i da to znam.

Mere mi pritisak. Ispada da mi je pritisak normalan. E moj Doco, brunda,
izmerite vi meni pritisak iz Bisela i Všingtona, lako me je proglasiti
zdravim kad mi merite pogrešan pritisak.
„Krv”, kaže Doca.
Sestra pokušava da mi izvadi krv iz vene na desnoj ruci. Ne ide. Velim
joj da mi vadi krv iz starije i umorne vene, predlažem joj da pokuša da
me bocne u levu ruku, tamo je vena osam godina mlađa.
I evo krvi.
Vraćam se Doci. Kad tamo zaseo borac-prvoborac. Jeste li primetili, pita
me borac, da Tito nikad nije posetio nijednu stranu ambasadu, a
ambasadore je primao samo kad mu predaju akreditive ili donese notu
svoje vlade.

Šta vam to znači, pitam.
Doca mi namiguje. On zna da ja znam šta mu to znači. A prvoborac se raduje što mu se ukazuje prilika da razvije svoju teoriju.
Lepu smo vam državu napravili, a vi ste je sjebali, kaže prvoborac.
Uz kafu smo utvrdili da još nismo sjebali državu, ali da se ozbiljno radi na tome.

BRANA CRNČEVIĆ

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime2/12/2011, 8:42 pm

Zar zaista nije bio u stanju da se odrekne svojih erotskih
prijateljstva? Nije. To bi ga unistilo. Nije imao snage da potisne
apetit na druge zene. Osim toga, to je izgledalo sasvim nepotrebno. Niko
nije znao bolje od njega da njegove avanture ni u kom pogledu ne
ugrozavaju Teresu. Zasto bi trebalo da ih se odrice? To mu je izgledalo
jednako besmisleno kao kad bi trebao da se odrekne fudbalskih utakmica.
Samo, jeli bilo jos moguce govoriti o radosti ? Vec u trenutku kad je
odlazio nekoj od ljubavnica, osecao je da ga ne privlaci i obecavao
samaom sebi da se poslednji put sastaje s njom. Pred ocima mu je stalno
bila Teresina slika i morao je da se opije sto brze da ne bi mislio na
nju. Od kad je upoznao nije mogao bez alkohola da vodi ljubav s drugim
zenama! I upravo dah zasicen alkoholom bio je znak po kome bi Teresa
otkrila njegovo neverstvo.
Iza njega se zatvorila klopka ...

M.Kundera

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime5/12/2011, 4:19 pm

Neki ljudi pobeđuju, osvajaju, ali ih osećaj gubitništva tera da se iznova dokazuju,
pa tako nastavljaju sa pobedama, sve do tenutka kada, istrošeni, padnu pod noge neprijatelju.
Onda tek shvate da su sve pobede pretvorili u životni poraz, jer nikada nisu pobeđivali srcem,
već su, u želji da budu pobednici u očima drugih, pobedili sami sebe.

Slaviša Pavlović

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime6/12/2011, 8:11 pm

Ako želite da druga osoba otvori svoje srce otvorite i vi svoje. Ona ne
može da uradi ništa što vi ne možete da uradite. Ona je vaše ogledalo.
Čak i ako bi ona prva to uradila, vi to ne biste mogli da osjetite ako
niste otvorili svoje srce.
Ako želite da s nekim poboljšate odnos, poboljšajte odnos sa samim sobom.
Ako želite da osjetite više povjerenja, vjerujte sebi više.
Ako želite da osjetite više ljubavi, volite sebe više.
Ako tražite sigurnost, pružite sami sebi sigurnost.
Ako želite da se bolje ophode prema vama, ophodite se sami bolje prema sebi.
Ako želite da doživite bogatstvo, darujte sebi prvo punoću. Za to vam
nije potreban novac, samo odgovarajuće usmjerenje vašeg opažanja.
Ako čeznete za novim podsticajima, slobodom i avanturom, uradite to sami. Počnite s malim, a onda će veće doći samo.
Ako ne želite da vas varaju, obratite pažnju da li sami sebe negdje varate.
Ako želite da budete poštovani, poštujte sami sebe.
Ako želite da imate veću slobodu odlučivanja, a ne dobijate je, odlučujte ipak sami.

Šta god da tražite: budite to prvo sami, a ako vam to pričinjava
zadovoljstvo, vi to onda kasnije dajte i drugima. Tada će vam se sve to
na kraju vratiti zato što djeluje kao vaš magnet.

Ridiger Šahe – “Tajna magneta srca”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime8/12/2011, 2:56 pm



Osluskivanje srca

„Ja? Slep? Izgubio sam vid pre četiri godine, to je tačno. Ali zbog toga nisam slep. Vidim, samo drugačije.“ Posle kraće stanke, učitelj upita : „ A ti?“
Tin Vin je razmišljao. „Mogu da razlikujem svetlost od tame, drugo ne.“
„Zar nemaš nos da mirišeš?“
„Imam.“
„Imaš li ruke da dodiruju?“
„Naravno.“
„Nemaš uši da čuju?“
„Naprotiv, imam.“ Tin Vin se trgnu. Da li da priča doživljaj učitelju? Bilo je to pre nedelju dana i više nije sigura da li se radilo o njegovoj mašti. Radije je prećutao.
„Šta ti više treba?“, upita U Maj. „Najbitnije stvari su nevidljive.“ Ćutao je dugo, a onda nastavi: „Naša čula vole da nas zavedu. Vid je najvarljiviji. Navodi nas da mu verujemo najviše. Ubeđeni smo da vidimo okolinu, ali to je samo površina, a mi je prihvatamo kao stvarnost. Moramo naučiti da dokučimo srž stvar, njihovu suštinu. U tom slučaju, oči su prepreka. One nas skreću s tog puta. Zaslepljuju nas. Ko se suviše oslanja na njih, zapostavlja druga čula. Time ne mislim samo na uši i nos. Govorim o organu koji je u nama, ali nemamo ime za njega. Nazovimo ga kompas našeg srca.“
Tin Vin nije razumeo šta U Maj hoće time da kaže. Rado bi pitao nešto, ali starac mu ne dade da dođe do reči. Pružio mu je ruke i dečaka iznenadi njihova toplina. „Nauči da misliš o tome“, nastavi U Maj. „Ko je bez vida, mora biti uvek na oprezu. Zvuči jednostavnije nego što uistinu jeste. Moraju se pratiti pokreti i disanje. Ako bih bio nepažljiv, čula bi me prevarila. Pigravala bi se sa mnom kao bezobrazna deca koja traže pažnju. Na primer, ako sam nestrpljiv, želim da sve ide brzo. Požurim i, naravno, naletim na čaj ili činiju supe. Ili ne čujem šta drugi govore, jer su moje misli ko zna gde. Dešava se isto ako u meni ključa bes. Naljutio sam se jednom na nekog mladog monaha i odmah nakon toga ugazio u ognjište u kuhinji. Nisam čuo pucketanje, niti sam namirisao vatru. Bes je potisnuo moja čula. Tin Vine, nije problem u očima i ušima. Bes nas čini gluvim i slepim. Strah, ljubomora i sumnja takođe. Kada se plašiš ili si ljut, preokrene ti se svet i izbačen si iz ravnoteže. Dešava se isto i ljudimo koji vide, ali oni nisu svesni toga.“

Jan-Filip Zendker

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime11/12/2011, 3:13 pm

Zbunjuje me njegov pogled zato što se pitam u šta gleda. Budući da lice
vidimo sprda, bilo bi normalno da muškarac gleda u mene, gledaoca,
svedoka, kamermana – ali ne gu u to da poverujem: dobro znam, u senci u
kojoj se nalazim: da me on ne vidi i da, uostaLom, onog trenutka kada me
ugleda, ne bih umela da izazovem tako intenzivan pogled – ko sam ja da
bi me neko toliko želeo? U tom pogledu iznenađuje upravo to što je
potpuno ispunjen, što je u potpunosti i misteriozno oduševljen nečim
meni nevidljivim i, na neki način, nevidljivim i njemu samom: okrenut ka
meni, on posmatra prazan prostor između sebe i mene, moje senke. U
njegovom vidokrugu, dakle, nema predmeta, to je pogled ispunjen nečim u
šta gleda a što ne vidi, nekim predmetom koji ne postoji.

Ali ipak ne, to je nemoguće: ono što ne postoji ne može udahnuti život
takvom pogledu. Neka forma mora nužno da ga objasni, neka predivna slika
mora da opravda njegovu ushićenost. I mada se kamera i dalje
približava, groplan ništa ne hvata u tom zadivljenom oku, ništa do žute
tačke neke udaljene lampe na komadu nameštaja – svetlosti bez koje bi
scena ostala nevidljiva – ili, još mutnije, srebrnu svetlost ogledala
okačenog na zid. Šta je iznenada ugledao u tom ogledalu, kakav odsjaj
kome se nasmešio? Ne znamo. Ali to tako počinje, prkoseći svim zakonima
optike, vi tako ulazite u sliku: niti kroz ključaonicu, niti kroz procep
zavese koja se otvara, niti kroz teško razumljiv rukopis čije strane
iznenada oživljavaju u bučnom okruženju jedne večeri, ne: ulazite iz
zadnjeg plana, preko ogledala bez sjaja u kome se nejasno vidi i vaš
pogled.

K. Lorans – “Ni ti ni ja”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Odabrani književni textovi - Page 4 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 4 Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Odabrani književni textovi
Nazad na vrh 
Strana 4 od 8Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Ponešto i za klince - piše se u temama ispod naslovne :: Odabrani tekstovi-
Skoči na: