LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Odabrani književni textovi

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeći
AutorPoruka
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime11/1/2012, 9:39 pm

Dešavalo
mi se da se probudim u dva-tri sata ujutru i da ne mogu više da zaspim.
Tada bih ustajao iz kreveta, odlazio u kuhinju, sipao sebi viski i pio
ga. S čašom u ruci, dugo bih s prozora posmatrao groblje u tmini i podno
njega, na putu, farove automobila koji su tuda prolazili. Ti sati koji
su vezivali noć i praskozorje, bili su dugi i mračni. Ponekad sam
pomišljao da bi mi bilo lakše kad bih mogao da zaplačem. Ali, nisam znao
zbog čega bih plakao. Nisam znao ni zbog koga bih plakao. Bio sam
previše samoživ da plačem zbog nekog drugog, i prestar da plačem zbog
sebe samog."

Haruki Murakami "Južno od granice, zapadno od sunca"

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime11/1/2012, 9:44 pm

"Ja sam Oz, Veliki i Strašni", progovori čudovište glasom koji je bio nalik na riku. "Ko si ti i zašto si želeo da me vidiš?"

"Ja sam drvoseča i načinjen sam od lima. Zato nemam srce i ne mogu da
volim. Molim vas, dajte mi srce kako se ne bih razlikovao od ostalih
ljudi."

"Što se toga tiče", odgovori Oz, "mislim da grešiš što
želiš srce. Ono većinu ljudi čini nesrećnim. Ni ne slutiš koliko si
srećan što ga nemaš!"

Noel Lengli "Čarobnjak iz Oza"

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime13/1/2012, 3:23 pm

"KUĆA


“Obazri se u svome vlastitom domu, pa ćeš vidjeti, kako je jednostavan tvoj inventar.“
Persius

Spustio je ruku na papir.
Park, okružen starim zgradama, ležao je u samom središtu kvarta, velik i star; bio je to ostatak šume što se nekada spuštala sa brda prije negoli se grad stao širiti i osim par dječjih igrališta, umjetno nasutih brežuljaka i uredno košene trave još je uvijek izgledao neokrnjen silama metropole. Tu je vladao onaj ravnodušni mir prirode koji se nije mogao zasaditi ljudskom rukom, mir koji se mogao osjetiti i usred bijela dana bez obzira na huk grada: stabla su ovdje stajala u nekoj daljini, odišući stranom i divljom samoćom kao da su u sebi još uvijek krila dušu zemlje bez ljudi, a rijeke sitnih cesta što su kružile i presijecale park nisu narušavale dojam da se ptice glasaju kao da su same na svijetu. I služe tišini.
Zvuk vjetra nadglasavao je grad i vitlao zrakom prašinu i lišće. Tramvaji su iz daljine škripali svoje visoko U. Na staklima parkiranih automobila umnažao se svod od smoga sa posljednjim obrisom sunca. Trag aviona presjekao je nebo preciznom, ravnom crtom: linija se rastakala na svom kraju i ostavljala sitne oblake dima. Na žutom svjetlu gradskih lampi odvajalo se tlo od nadolazeće noći.
Sumrak se sada spuštao na stabla i travu, na otpalo lišće, na drvene klupe srasle sa zemljom, na utabane prečace i potrošena igrališta, na zaboravljene predmete i sitno smeće, sve je gubilo sjene; izgubljene stvari, boce, grane, korijenje što je virilo iz zemlje, sve je gubilo kontekst, i čim padne mrak jedno će uroniti u drugo izjednačeno novim životom noći - jer nešto je zajedničko padalo na park i svemu davalo isto lice, nešto što je pripadalo obredu prirode: stvari su polako postajale šuma, vraćale su se sebi i gubile imena. Uz sve će stvari, na kraju, skladno pristati ta večer, jer je tu, u parku i oko njega, oduvijek lebdjela kao spokoj nad svijetom bez obzira na vrijeme.
Na balkonima okolnih zgrada vijorila je posteljina, po prozorima se vidjelo nekoliko ljudi; djevojka u bijelom otresala je mrvice sa stoljnjaka, čovjek u odijelu namještao je zavjese, nekoliko je njih stajalo nalakćeno, dijete je na balkonu mahalo mačem. Po šipkama skela naslonjenih na jednu od fasada radnici su vješali kante s alatom i sada su se spuštali i odlazili ostavljajući okrečene zidove da se suše. U predahu zviždanja vjetra čuo se razdragani glas sportskog komentatora, i radnici su žurili, a automobili tražili parking, završavao je radni dan i počinjao je derbi. Nebo se nad gradom vidljivo zgusnulo i mogao se osjetiti vlažni miris trave.
Pokraj kioska, nedaleko od stabala uz cestu, složeno su ležali komadi grana. Ogromne, preteške za sebe, vjetar ih je lomio, pa su ih vatrogasci rezali i ostavljali komunalcima.
Na jednom od prozora drugoga kata provirio je mršav starac. Nosio je modru košulju koja mu se pripijala uz svaku kost, grbavo se naslonio o oba lakta, rukom podbočio bradu, a drugom držao cigaretu. Imao je kožu koja se preobražavala u metaforu. Izgledao je prokleto sam. I cigaretu je uvijek otresao prekasno, sekundu nakon što bi pepeo već sam otpao, trznuo bi palcem o filter. Zidovi iza njegovih leđa bljeskali su obasjani svjetlom televizora i njegova je koščata silueta nepomično stajala uokvirena bojama. Imao je oči kojima je mogao vidjeti kroz zgrade ispred sebe.
I zgrade su gledale na park duhom nekog dovršenog vremena, zamišljene da dočekaju vrijeme koje nikada nije došlo - ostajale su zauvijek tamo, na početku nekog plana, i nisu se mogle nositi sa sadašnjosti grada. No sve su oduvijek nosile potpise mladog kvartovskog gnjeva: na dnu fasade, između klima i prozora, stajao je na brzinu ispisan grafit: «Bez kompromisa!». Odmah do njega plavio se uzdignut prst sa chaplinovskim šeširom na vrhu. Netko je njime prešarao stariji crtež što je prikazivao sada već isprano lice crvenokose djevojke sa tamnim, gotičkim očima: nevješt i srčano narisan pogled nije se uspijevao susresti sa pogledom prolaznika. Misli naslagane jedne preko drugih borile su se tako svaki dan za svoje mjesto pod suncem.
Neprozirni mrak uskoro se sasvim spustio iznad grada i reflektori noćnih klubova bacali su na nebo okrugle snopove svjetla. Vjetar je zamirao s dolaskom večeri, mijenjao je smjer, i uskoro sasvim prestao. Mjesec i oblaci nisu se vidjeli no osjećao se dolazak kiše i zrak je postajao vlažan i ljepljiv. Iz obližnje tvornice slatkiša kvartom se stao širiti miris kakaa; lijevale su se nove porcije čokolade i to se moglo udisati.
Oko lampe na južnom rubu parka koračala je krupna srednjovječna žena, nikoga drugog nije bilo u blizini. Kroz jedan od prozora dopirali su zvuci Rima Respighijevih Pinija, i ona je slušala: orkestar se utišao; klarinet je imao svoj solo: bog Janus polako je otvarao široka vrata svoga hrama – no ta je melodija u ženi otključavala nešto drugo i linije muzike mrsile su se na njenom licu kao klupko u vrtlogu. Radila je korake snažne svjesnosti. Nešto joj je bilo jasno. Na žutom svjetlu moglo se vidjeti lice usredotočene tuge.
Ništa nam ne pripada, draga moja, pomislio je.
Spremio je zadaću u ruksak, pogledao na mobitel i polako se zaputio prema gradu. Do samog centra imao je dobar sat hoda i ta mu je šetnja mogla smireno ubiti vrijeme do početka koncerta.
Vatrogasci su sada podrezivali drveće uz glavnu cestu i neke su grane visjele zapletene na zaboravljenim kablovima božićne rasvjete. Ulicu je prožeo miris. Čestice piljevine padale su obasjane narančastim svjetlom izloga, a farovi automobila osvijetlili bi svako malo sitne žarulje u boji i one bi zasvjetlucale među lišćem, zatim bi na uglu skretali bljesnuvši u čovjeka što je čekao na semaforu; u oronuloj kući iza njegovih leđa stropom je prolijetao njegov lik.
Prošetao je s takvim pogledom na život dobar dio puta, a onda se cesta neprimjetno približila samog srcu grada i njegova je melankolija polako iščezla s ulicom koja se pretakala u trg.
Svijet koji blijedi. Sive rječite ulice. Puste sporedne ceste. Oderana pročelja. Mrak i svjetlost lampi. Vrijeme koje se čuje kako prolazi. Sa svakom gumom na asfaltu. A onda se gubi u daljini. Sve je to ostajalo za njim i široki se prostor otvarao pred njim.
Kiša još nije pala i trg je sjajio u tami ispod neba bez opisa. Reklame su prekrivale čitave zidove nekih zgrada, a djevojke u trapericama smiješile su se sa plakata, jebi me čovječe. Žamor gužve miješao se u simfoniji noćnog života sa maznim parfemima žena i muklim basovima kafića. Ulični svirač prosvjedovao je protiv nečega ganut zvukom svojih bongosa. Prodavač je na štandu vikao u svjetinu. Biciklisti su prodirali kroz rijeke ljudi. Tko će pomoći onom čovjeku što leži. Tramvaj se na uglu svijao u pjev čelika.
Trg mu je plijenio pažnju i svijet ga je polako prestao nadilaziti. Razmišljao je o rečenicama koje bi večeras mogao dobro upotrijebiti.
Nešto se slavilo, možda otvorenje kakvog festivala ili nekakva velika promocija pa je na ulicama bilo znatno više naroda nego obično. Gusto kretanje mnoštva promicalo je pred njegovim očima ispod snopova reflektora što su kružili točno iznad trga bacani sa najviše zgrade centra i to ga je podsjetilo na prvu večer u gradu. Razmišljao je o djevojci koja je bila negdje u blizini. Koliko je vremena prošlo? Zastao je da se ogleda oko sebe. Svijet je ovdje ostao uglavnom isti i ugodni košmar poznate graje sada mu se pričinjao naprosto dirljiv. Stajao je tako par sekundi a onda je izvadio bilježnicu, prislonio je na koljeno i zapisao u nju dvije kratke misli pa je vratio u ruksak. Zatim je iz hlača izvadio mobitel i pogledao u ekran pa ga je vratio u džep i ponovno krenuo.
Ljudi u jesenjoj odjeći promicali su ulicama, ljudi u tramvajima, ljudi u izlozima. Razmišljao je kakvu bi klopku za nju mogao spremiti. Razmišljao je o onome što je vidio oko sebe. Nekakav je omamljiv ljudski fragment kao omaglica izbijao iz gustih pokreta svjetine, nešto što je za podlogu trebalo noć. Bio je to nekakav komadić ljudske duše koji se najbolje izrazio u muzici što je sada dopirala iz jednog od kafića; Pastorius je pjevao na basu i to je raspirivalo njegovu maštu. Osjećao je kako se taj sretni metež oko njega blago isprepliće s njegovim mislima u sitne kovitlace nečega prisnog; u nekakav sporazum, suglasje, sklad, himnu ljudima u noći, pa zatekne sebe kako korača u ritmu basa i bubnja.
Samo da djevojčica bude tamo, pomislio je.
Uzdah, smijeh i pljesak povremeno bi doprli negdje iz gužve gdje su se iznad glava okretale zavitlane baklje žonglera i on se kretao trgom i dalje niz ulice pokraj izloga u čijim se staklima vrtjela prozirna gomila svijeta, koračao je u tom velikom prostoru koji su ispunjali ljudi i koji se doimao kao da slavi sam sebe u svakom čovjeku, zvuku i svjetlu kojim se ispunio: sve se to miješalo u jedan element kojim je grad dahnuo u novog gosta raspirujući njegove rečenice. A od onog što ga je spopalo čim je nogom stupio u park ostalo je tek nekoliko krhotina, više slike nego osjećaj, onaj starac i ona žena, par nasrtljivih iskri, proletjele bi mu pred očima kratke kao korak.
I tako je hodao. Razmišljao je o onome što ga večeras čeka. Razmišljao je kako bi prije odlaska u klub mogao napisati još koju riječ. Nekoliko minuta kasnije odnekud dopre prekrasan smijeh. Neka je djevojka pucala od smijeha i on se okrene i pogleda iza sebe; želio je vidjeti, izvio se na prste, ali tamo je bilo previše ljudi. Djevojka je u gužvi pucala od smijeha. Zamislio je njen izraz, tijelo koje se miče. Pogleda još jednom između glava ispred sebe, ali nije je mogao pronaći. Učinilo mu se kao da je osjetio kratku vibraciju u džepu pa je ponovno izvadio mobitel iz hlača, ali na ekranu nije bilo poruka. Naposljetku se okrene i nastavi dalje. No sada je imao svoju rečenicu, želio je u jednoj rečenici opisati taj smijeh, ali dok je u hodu vadio i otvarao bilježnicu iznenada osjeti kako ga obuzima nekakav bijes pa je zatvori i spremi u ruksak. Nekoliko koraka dalje ponovno izvadi bilježnicu i ponovno je spremi. Zatim je ponovno izvadi i otvori i utisne u list jednu mahnitu točku što je prošla sve do korica.
Koncert je trebao uskoro početi, ali napravio je jedan krug oko bloka zgrada pa se ponovno vratio na trg da još neko vrijeme šeće. Susreo je dvojicu starih poznanika i s njima kratko popričao pa je nastavio šetati u krug. Tada je ponovno uočio onog pijanog čovjeka što je ležao, no sada je stajao, klimav, kao da pleše, tamo ispred izloga, razorena osmijeha i zanesen, ispod postera velikog filozofa koji je sa vrata knjižare sućutno promatrao kako nježno otječe život iz tog čovjeka.
Zagledan u tu fotografiju iznenada mu se učini kako je nekog ugledao krajičkom oka pa nemirno baci pogled preko mnoštva kao da traži grešku koju ne vidi. Netko mu je zamakao pred očima. Više asocijacija nego lik i zaustavio mu korake. Stajao je i gledao nekoliko trenutaka u tom pravcu, tražeći detalj koji mu je privukao pažnju, neki trag ili pokret koji bi mogao prepoznati ali tamo nije bilo ničega. Skladni puls svijeta. Mirno kretanje gužve. Podigne se na prste, izvine vrat i pogleda malo dalje prema mjestu na kojem je uska ulica izlazila na trg. Rulja. Ništa. Ipak nitko. No osjeti kako mu udara srce. Na kraju skloni pogled pa konačno krene u pravcu kluba. Zaobiđe grupu mladih djevojaka i prođe pokraj čovjeka što se već kao kobra njihao na ritmu kojeg nije čuo, zaobiđe žonglere pa skupinu turista i napokon uđe u glavnu ulicu a onda ga ipak uoči. U zelenoj jakni i duge kose. Prolazio je iza jednog od štandova i ponovno se izgubio u gužvi. Bio je to Damjan."


Mišel Barović

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime15/1/2012, 2:39 pm

Moje velike nesreće na ovom svetu bile su Hitklifove nesreće, a svaku
sam osećala od početka, on je moja velika misao u životu. Kad bi sve
ostalo nestalo, a on ostao, ja bih još uvek postojala; a kad bi on bio
uništen a svi drugi ostali, svet bi mi postao sasvim tudj, činilo bi mi
se da nisam deo njega. Moja ljubav prema Hitklifu liči na večite stene
ispod površine; izvor malo vidljive radosti ali neophodne. Neli, ja sam
Hitklif! Uvek, uvek mislim na njega, ne kao na neko zadovoljstvo, jer ni
ja nisam uvek zadovoljstvo sama sebi, već kao na svoje sopstveno biće.
Andeli su se toliko ljutili pa su me bacili nasred pustare, na vrh
Orkanskih visova, gde sam se probudila jecajući od radosti. To je
dovoljno da objasni moju tajnu. Bilo od čega da su naše duše sazdane,
njegova i moja su iste....

Emili Bronte – „Orkanski visovi“

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime16/1/2012, 6:48 pm

''Prije je patila zato što se još ljubav nije pojavila u vidokrugu
njezina života, a taj nedostatak svjetlosti činio je još neudobnijim
loše puteve kojima ju je otisnula nevolja vremena. Sad kada je voljela,
uklanjala je jedna za drugim svoja poslednja oklijevanja, s
prostodušnošću promrzlog putnika koji na suncu svlači nakvašenu odjeću, i
stajala je preda mnom naga kao što to nikada nijedna žena nije bila. A
možda nije mogla, pošto je krajnje odjednom istrošila sve svoje užase i
opiranja protiv muškaraca, pružiti svojoj prvoj ljubavi ništa do čarobnu
slast ploda koji se jednako nudi ustima i nožu. Takva strast pristaje
na sve, a zadovoljava se sa malim: bilo je dovoljno da uđem u njenu sobu
pa da Sofijino lice odmah poprimi onaj smireni izraz kakav se ima u
krevetu. Dok sam je dodirivao, imao sam dojam da se sva krv u njenim
žilama pretvara u med. Najbolji med s vremenom se užegne: nisam slutio
da ću stostruko platiti svaku svoju grešku i da će mi pomirenost s kojom
ih je Sofija prihvaćala biti posebno uračunata. Ljubav je stavila
Sofiju u moje ruke kao rukavicu od tkanine istodobno mekane i čvrste;
kada bih je ostavio, događalo mi se da je kojih pola sata kasnije nađem
na istom mestu poput napuštena predmeta.''

M. Jursenar - Oproštajni udarac

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime18/1/2012, 7:31 pm

''Opijen zaljubljenošću, zaboravio je na bolove, povrede, čak i na sebe.
Poljubac je bio dovoljan da zaleči svaki ožiljak, nastao tokom života.
Svaka reč se činila suvišnom. Tokom noći, prepušteni dražesnim
osećanjima, nesvesno su prkosili mržnji, sukobu dveju nacija, ratu,
smrti. Uživali su u trenucima ljubavi, koji sami po sebi, po snazi
osećanja, prevazilaze probleme, neutrališu sve negativne pojave,
utiskujući tu regenerativnu nit u svaku poru organizma, onu poru koja i
najvećeg pesimistu pretvara u neprevaziđenog optimistu, opčinjenog
lepotama života.

Izgleda da mladost pobeđuje sve, pa tako svojim nevinim duhom uspešno
neutrališe neprijatan osećaj zarobljeništva. Mladost je oslobođena
navike, ili pak, ako postoji, brzo se otresa, poput mlade presađene
biljke, koja nastavlja svoj razvoj, puštajući korenje sve dublje,
učvršćujući se na novom, nepoznatom tlu.

Neki ljudi pobeđuju, osvajaju, ali osećaj gubitništva ih tera da se
iznova dokazuju, pa tako nastavljaju sa pobedama, sve do trenutka kada,
istrošeni, padnu pod noge neprijatelju. Onda tek shvate da su sve
dotadašnje pobede pretvorili u životni poraz, jer nikad nisu pobedili
srcem, već su, u želji da budu pobednici u očima drugih, nesvesno
pobedili sebe.

Ono što ponekad vidimo, što nam otkupi i ukrade poglede, ne predstavlja
istinit odraz, već samo viziju, čudnovatu fatamorganu lepote. Prava
vrednost je duša, u njoj je skrivena naša spoljašnjost, naš sjaj, koji
nekako nikad ne bledi, ne nestaje, dar od Boga koji, istaknut na pravi
način, premašuje vidljivo i govori nam o slepilu površnosti. Uvek treba
zaviriti u dušu, jer je u njoj, duboko, poput lavirinta, skrivena naša
istinska lepota, naš žar, vatra i savršenstvo.

Kada čovek dotakne dno, obično se preda, zastaje, i tako pasivan, ukočen
od svoje ogorčenosti i poraza, ostane na dnu. To se zove pesimizam.
Retki su ljudi koji to dno, taj poraz i tu ogorčenost razumeju na pravi
način, pa ponovo, nepredano kreću, sa mnogo više sigurnosti, svesni da
od dna ne mogu dalje i da svaki pokušaj, bez obzira koliko loš bio, vodi
ka uzvišenju. Skoro uvek, ljudi tog tipa, pronađu svoje mesto na
piramidi uspeha, pa tako bezbrižni i iskusni, gledaju dno kao
najobičniju odskočnu dasku. To je za mene optimizam.

Jer, ma koliko to čudno zvučalo, ljubav se uvek može uporediti sa mačem
sa dve oštrice. Prva oštrica, udaljenija, poput Eskalibura prividno budi
najčistija osećanja, preplavljujući telo nekom začaranom energijom.
Blagotvornom. Snažnom. Okrepljujućom. Ona je ta koja naše ciljeve načini
ostvarljivim. Drugu oštricu ne vidimo. Ona jeste bliža, samo, od uprtih
pogleda ka prvoj, mi se ne osvrćemo. Vidici su nam suženi. Tupi.
Neretko, poneseni zaslepljenošću, ne upotrebljavamo svest, zdrav razum,
pa tako nesvesni sami sebi nabijamo vrh oštrice u srce. Nakon toga,
postajemo slabi, krhki, ranjivi… Tu ranjivost, taj neuspeh, ispoljavamo
pogrešno. Kroz ljutnju. Bes. Trudimo se da prikrijemo stvarno stanje,
sve više upadajući u vrtlog izgubljenosti, jer nas rđa i bezljubavna
hladnoća oštrice sve više prlja Ipak, lek postoji. Ali se pametni leče.
Oni drugi nastavljajući sa povređivanjem, ne primećuju da lek postoji u
isto tako naoštrenom maču. Samo treba usmeriti pažnju na prvu oštricu.
Tu se zapravo krije eliksir izlečenja. Ne u oštrici.Već u iskustvu.
Svakom se dogodi.''

Slaviša Pavlović – Zavet

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime21/1/2012, 2:39 pm

Izgubljeno lice

Za trenutak sam bio u nedoumici koliko je uputno jednoj neposnatoj zeni
priznati strah . Hoce li me to uciniti manje muskarcem ? - pitao sam se
ali ipak odgovorio : "Da" .
Kratka pauza kao da je razmishljala sta ce reci a zatim: - "Razdaljinu izmedju dva nistavila - rodjenja i smrti...."
"covek pretrci brzo" , nadovezao sam se na njenu recenicu . "Kami"
"Volis Kamija? "
"Blizak mi je egzistencijalizam"
"Pa onda ti je poznata i cuvena misao : ako covek ide lagano po suncu
dobice suncanicu i umrece, ako ide isuvise brzo dehidrirace i opet
umreti. Covek moze napraviti izbor od onoga sto mu se u zivotu nudi , ne
menjajuci ni sebe ni svet ."
Ocigledno sam je bio podcenio ; nisma do tada poznavao nijednu zenu osim
Vojislavu , s kojom sam mogao pricati na taj nacin , a ni s Vojislavom
odavno nisam nacinjao slicne teme.
"da budem iskren prilicno sam zaboravio Kamija"
"Ja se ne secam ni kad sam poslednji put procitala dobru knjigu ."
"Nema vise knjiga koje mogu promeniti zivot "
"Vecina savremenih pisaca cini mi se, ne pise spiralno, iznutra ka
spolja. Rade obrnuto i onda dobijemo jedan silom stvoren hermeticki
svet."
Da, to je upravo ono sto sam mislio ali niasam mogao da artikulisem.
Citao sam knjige i ostajao potpuno ravdnodusan. Nisam se vise pronalazio
ni u jednoj prici. Likovi su mi delovali neiskreno, izvestaceno,
iskrojeni po shnitu dopadljivog ali prolaznog modnog hira. Nisu iznosili
velike zivotne istine.
"Kao klinac sam se identifikovao sa dejvijem Kroketom."
"Ja sam bila Hajdi."
Zamislio sam Andjelu kao malu pustolovku, rumenu od planinskog vazduha , sposobnu da omeksa i najtvrdje srce...


M. K. Ivaskovic

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Bajka

Bajka

Ženski
Broj poruka : 437
Location : u srcu
Humor : smejem se
Datum upisa : 26.06.2010

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime22/1/2012, 12:15 am

Svaka cast.Samo oni koji se plase da zauzmu neki stav u zivotu prihvataju na sebe ulogu dobre duse.Uvek je neuporedivo lakse verovati u sopstvenu dobrotu,nego se sukobiti sa drugima i boriti se za svoja prava.Sigurno je lakse otrpeti uvredu ne uzvrativsi je,nego smoci hrabrost i upustit se u borbu sa jacim od sebe,uvek mozemo reci da nas baceni kamen nije pogodio,a onda tek nocu,u samoci,dok nas komsija ili supruznik spava,oplakivati,u potaji ,svoj kukavicluk...

Paolo Coeljo
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime23/1/2012, 6:50 pm

Bio sam zbunjen; nisam znao šta da radim. Najzad dođoh na jednu misao; i rekoh u sebi, idem da napišem to pismo - i onda ću videti da li ću moći da se pomolim bogu. I da vidite čudo, odmah sam se osetio lako kao pero, i moja zabuna je bila prošla. Uzeh list hartije i olovku, zadovoljan i uzbudjen, i sedoh i napisah:

Gospodjice Votson, vaš odbegli crnac Džim nalazi se ovde, dve milje naniže od Pajskvila, a uhvatio ga je g. Felps, i on će vam ga predati ako pošaljete nagaradu.
Hak Fin

Laknulo mi je i prvi put u životu osetio sam se potpuno očišćen od greha, i sad sam znao da ću moći da se molim bogu. Ali to nisam učinio odmah, nego sam spustio hartiju na zemlju i zamislio se - mislio sam kako je dobro što se sve tako desilo, i kako je malo trebalo da se izgubim i odem u pakao. I nastavio sam da mislim. Mislio sam o našem putovanju niz reku; i za sve vreme bio mi je Džim pred očima, na danu i noći, nekad na mesečini, nekad u buri, a mi plovimo, i razgovaramo, i pevamo, i smejemo se. Ali nekako nisam mogao da se setim ničega što bih mogao da mu zamerim, nego sasvim obratno. Gledao sam ga kako drži moju smenu posle svoje, umesto da me zove, kako bih ja mogao duže da spavam; gledao sam ga kako se raduje kad sam se ja ono vratio iz magle; i kad sam ga ponovo našao u ritu, tamo gde je bila krvna osveta; i u mnogim sličnim prilikama; i kako mi je uvek govorio dijete, i ugadjao mi, i kako je za mene činio sve čega bi se setio, i kako je uvek bio dobar; i nazad se setih kako mi je bio zahvalan kad sam ga spasao rekavši onim ljudima da na splavu vladaju velike boginje; i kako je rekao da sam ja največi prijatelj koga je stari Džim ikad imao na svetu, i jedini koga sada ima; a onda se slučajno obazrem oko sebe i spazim onu hartiju.

Našao sam se između dve vatre. Podignem hartiju, i zadržim je u ruci. Počeh da drhćem, jer je trebalo da se odlučim, zauvek, između dve stvari, i ja sam bio svestan toga. Pomislim jedan minut, koliko da dahnem, i onda rekoh u sebi:
- Dobro, onda idem u pakao - i pocepam hartiju.

Bile su to strašne misli, i strašne reči, ali je bilo rečeno. I ja ostadoh pri tome što sam rekao; i više nikada nisam pomislio da to poreknem. Izbio sam celu tu stvar sebi iz glave; i rekao da ću uzeti na dušu i ovaj greh, pošto sam tako vaspitan, a drugi nisu. I prvo što ću da uradim, to je da Džima ponovo oslobodim ropstva; a ako setim nečega goreg, učiniću i to; jer kad sam već zapao u grehove, onda mogu ići u tom do kraja.

Mark Tven

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime23/1/2012, 9:30 pm

Jednu
sam kapiju hiljadu puta otvorila, a samo jednom srcem.....I pomislila
kako svo cveće ovoga sveta ne miriše kao cveće u mojoj bašti. I da nebo
nigde nije plavlje i oblaci belji, kao iznad rodne kuće moje....Jednom
sam osetila kako sećanje miriše na smirnu i u dušu unosi spokoj.....Kao
da se svaki osećaj pretvori u radost, a oči dušom progledaju....
A dao mi je život sve...I prepreke i očaj, i osmeh i suzu, nebeske puteve i kozje staze. Da znam kad prođe šta je bilo...i da kažem hvala za sve.......

Vratila sam se tiho, da još jednom vidim gde mi je korak bio
dečiji...Postoji li jasen , stari i savijen, čija senka čuva moju
mladost i grob mog brata nekrštenog....Da kleknem i pomolim se za njegov
mir, Bogu oprostim što odlaze deca, i zahvalim za život.....

..... odlomak iz priče " Praskozorje"

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime25/1/2012, 6:49 pm

Tokom jednog od nasih sledecih susreta, Vladimir Maksimovic me je upitao
da li mi kao coveku i gradjaninu u svetu u kome zivim nedostaje
pristojnosti. Dobra rec, pomislio je pisac u meni. Jedna od onih koje
izgovarate svakog dana, ali kada obratite paznju na melodijski poredak
slogova koji grade rec pristojnost, osetite prijatan dasak hladnoce koji
vam se spusta niz kicmeni stub. Maksimovic me je, naravno, i dalje
vrbovao i, samim tim, vabio odgovore koji ce provrditi potrebu za mojim
clanstvom u Paladijumu .

Medjutim, kada sam nesto kasnije razmisljao o nasem razgovoru, shvatio
sam da se, kao u dobro skrojenoj pesmi, mnogi problemi koji su tistali
moje socijalno bice, moj homo politicus, mogu podvesti upravo pod
kategoriju nedostataka pristojnosti u svetu u ciji sam bio deo. Koliko
je meni i meni slicnima, zatecenim u ovom civilizacijskom trenutku,
nedostajala pristojnost u svetu koji nas okruzuje?!

U civilizacijskom smislu, za mene su oduvek bilie nepristojne ponude
lazne, plasticne hrane fast foodova; kao sustu nepristojnost dozivljavao
sam formiranje potrosackog drustva u dravicama koje su se jedva
iscupale od gladi; za mene je, na primer, bilo nepristojno proglasavanje
DJ-a (pustaca tudje muzike) za neprikosnovnenog umetnika; osecao sam da
je bilo nepristojno objaviti na naslovnoj strani fotografije clanova
porodice stradale u saobracajnoj nesreci kako leze raspolucenih lobanja
na krvavom asfaltu (i kasnije se braniti argumentom da ste to ucinili
samo radi tiraza, nista zlo niste mislili); koliko je samo bilo
nepristojno promovisati samacki zivot i boriti se protiv institucije
braka zamenjujuci je neobaveznim seksom; koliko je nepristojno bilo pod
obladnom demokratije dozvoliti sacici da nerpestano kroji kapu za glave
vecine...

Da, bio je u pravu. Nedostajala mi je pristojnost u svetu koji me je
okruzivao. Ta druga vrsta pristojnosti, kucnog vaspitanja, oduvek mi je
bila bliska kao model na koji se moglo ugledati. Kada sam prvi put video
zenu kojom cu se ozeniti, pomislio sam kako je lepa na jedan pristojan,
aristokratski nacin. Ne zato sto je "aristokratsko" sinonim za
pristojnost (kao i sve na svetu, i ta kategorija je kvarljiva), vec zato
sto je moja buduca supruga kroz prostor nosila oreol pristojnosti. Usne
te devojke bile su suzdrzane u pokazivanju emocija a istovremeno
dovoljno culne, njene su oci bile prodorne ali u suprotnom pravcu od
ocekivanog - kao da su bile duboko zagledane u sebe. Odjednom, jednog
dana je preda mnom stajalo stvorenej koje na sebi nije imalo nista
vulgarno, nista preterano. Preterana nije bila cak ni njena
suzdrzljivost. Bila je to osoba koju sam mogao da zamislim u zagrljaju, u
krevetu, u suzama ili u smehu a da nicega vulgarnog i preteranog ne
bude u tome.

Da, odgovori sam vodji Argonauta, pristojnost mi je nedostajala i da -
cinilo mi se u tom trenutku - mozda sam i imao potrebu da se borim za
pristojnost. Da se borim za njen povratak u svet u kome ce odrasti moje
dete.


Miomir Petrovic - "Bakarni bubnjevi"

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime26/1/2012, 7:45 pm

"Bila sam iza tebe"

Coveku je nemoguce da u sreci uziva svesno. Svojim ozbiljnim spoljnim
izgledom, sa smetnjama i nesavrsenostima, bez ulepsavajuceg sita za
uspomene,stvarnost te uvek dokopa na brzinu. U trenutku, to je
matematika, mozes samo neodredjeno da osetis kako se dogadja nesto dobro
ali suvise si obuzet zeljom da to dozivis u pravo vreme da bi mogao
stvarno da uzivas. A primetio si da je sreca uvek uspomena, nikad
sadasnji trenutak, jel da?" Sreca je kada je svetslost i kada mozemo i
ne biti svesni da je sve u redu". To je to,izgubljeno vreme, kratko
vreme, nemoguca jednacina vremena koje prolazi, a koje bismo da
zadrzimo. Uveren sam da tako mora biti i stoga sto covek zeli da bude u
dvoje: da bi najvise moguce produzio trenutke srece, a da ih ne trazi
neprekidno u svojoj proslosti, da bi malo pokusao da produzi trajanje
stvari sa zenom zbog koje smo jedanput sanjarili, uprkos vremenu koje
otreznjuje.
Zato sto je sreca - zena, zar ne? Ti ne mislis? "Srecan, kao sa zenom",
kaze Rembo. Covek treba da ima samouverenosti da bi srecu poistovetio sa
zenom. Za mene, sreca je apsolutno uzbudjenje koje osecam dok slusam
izvesne pesme ili kada nebo ima boju koja mi se sasvim dopada. Svaki put
kada osetim potrebu da sa nekim podelim takve trenutke kako bih mogao
bolje da ih materijalizujem, dodje mi misao o nekoj, idealnoj zeni. I
svaki put pomislim da tu srecu otelotvoruje negde neka neznanka koja
moze da oseti ili da shvati isto uzbudjenje u istom trenutku kao i ja.
Sreca, buducnost, jeste savrsena i neprestana nepoznata, u svakom smislu
te reci.

Nikola Farg

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime27/1/2012, 7:12 pm

Ah, Mija! Ovo je poslednje vece kada smo ovako nas dvoje, poslednje vece
kada se uznemiravaš zbog mene, poslednje vece koje razgovaramo.
Sedarnaesti januar, Mija, ureži dobro ovaj dan u dnu svoga srca.
Dogodine, iste veceri, istoga meseca odakle cu posmatrati mesec? Iduce
godine, istoga meseca. Deset godina kasnije, iste veceri, istoga meseca!
Ali, celoga života, necu zaboraviti ovaj mesec, ovo vece. Nikada ih
necu zaboraviti, cak ni posle svoje smrti, nikada! Cujes li me, Mija?
Sedarnaesti dan prvoga meseca. Sedarnaesti januar iduce godine ja cu
obasuti mesec svojim suzama. Ako mesec bude natmuren, seti se, Mija, da u
daljini Kanici zadržava svoje ozlojedjenje prema tebi i place kao i ovo
vece!
Mija se grcevito iz sve snage stezala uz Kanicija i jecala.
Upiruci u pruceno telo pogled pun mržnje, Kanici je sada urlao:
- Mija, niska devojko! Slusaj dobro! Usled tvoga neverstva, ja, Kanici
Hazama, ludim od ocajanja, za mene vise nema života. Svršeno je sa
studijama! Sve je svršeno! Izjeden mržnjom prema tebi, Kanici, živ
pretvoren u demona, žderace duše takvih životinja! Gospodjo... gospodjo
Tamijama! Vi me više necete videti. Podignite glavu i vidite poslednji
put kako sada izgledam, poslednji izgled mene kao poštenog coveka.
I ako vas pitaju šta je bilo sa Kanicijem, recite im:
«Ta budala je sišla sa uma sedarnaestog janurara uvece, kada je iscezla sa plaže u Atamiju.»
Mija je ponovo pala, iscpljena. Nije mogla ništa drugo sem da vice svoga
prijatelja, sa ono malo snage što joj je još preostalo. Uskoro je
primetila senku, koja se bez predaha penjala na brežuljak.
«Ah! pomislila je, Kanici me gleda poslednji put!» I vikala je ocajnicki. Glas coveka dopirao je do nje izdaleka:
- Mija!
- O, Kanici!
Ukrucena vrata, iskolacenih ociju, pretrazivala je po pomrcini, ali je
senka iscezla. Povredjena, mislila je da jos prepoznaje Kanicijevu
siluetu, ali je to bilo samo drvo.
Talasi su, tužno, ponavljali svoju melodiju. Mesecina sedarnaestog januara bledela je.
Poslednji put Mija izgovori Kanicijevo ime....

Ozaki Kohio

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime29/1/2012, 6:14 pm

"Začudjuje me uvek, sve dok smo toliko spremni mudrovati o drugim
sadržajima, siromaštvo ideja koje imamo o smrti. To je dobro ili je
loše. Ja se nje bojim ili je zovem (kažu oni). Ali to takodje pokazuje
da nas nadilazi sve ono što je jednostavno. Šta je plavo i šta da
mislimo o plavom? Istu poteškoću predstavlja smrt. O smrti i bojama ne
umemo raspravljati. Pa ipak, vrlo je važan ovaj čovek preda mnom, težak
kao zemlja, koji unapred odredjuje moju budućnost. Doduše, mogu li ja
zaista misliti na nju? Kažem sebi : ja moram umreti, ali to ništa ne
znači jer mi ne uspeva da u to poverujem, budući da mogu imati iskustvo
samo o smrti drugih ljudi. Video sam ljude kako umiru. Video sam,
naročito, kako umiru psi. Kad bih ih dotakao, bio bih potresen. Mislim
dakle : cveće, osmesi, čežnja za ženom, i shvatam da sav moj strah pred
smrću dolazi od moje ljubomore prema životu. Ljubomoran sam na one koji
će živeti i za koje će sveće i čežnja za ženom sačuvati sav svoj smisao
krvi i puti. Zavidan sam jer previše volim život a da ne bih bio
sebičan. Čovek se nadje tamo oboren jednog dana i sluša kako mu govore
"Vi ste jaki i zato moram biti iskren prema vama : mogu vam reći da ćete
umreti". Biti tamo sa celim svojim životom u rukama, sa čitavim svojim
strahom u utrobi i idiotskim pogledom. Što znači ostalo : valovi krvi
udaraju o moje slepoočnice i čini mi se da ću zgaziti sve oko sebe.
Ali umiru ljudi protiv svoje volje, uprkos svemu što ih okružuje. Govore
im : "Kad ozdraviš!", a oni ipak umru. Ja to ne želim. Jer ako ima dana
kad priroda laže, ima i dana kad rekne istinu."

"Pirovanja", Alber Kami

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime31/1/2012, 6:36 pm

"Besnilo"

Mali ljudi se uvek za nesto osecaju krivi. U prvom redu sto su mali a zatim i zbog svega ostalog.
A veliki se nikad nizasto ne osecaju krivi. U prvom redu sto su veliki ,a zatim takodje, zbog svega ostalog.
Gluposti uvek zbuce ubedljivo samo pametne stvari izgledaju neverovatno..

Bez udaljavanja od neceg, zblizavanja s necim nema.

Strah je bolest od koje poticu sve druge. Ravnodusnost,mrznja, zloba, gramzivost, sujeta. Nepoverljivost i sumnja.
Strah je kuga ovog sveta. Svi se boje svakog. Svi se plase svaceg. A najvise straha.

Najvisa istina je da su smrt i zivot jedno,da je univerzum njihova vecna
rekombinacija i da je u takvom univerzumu biti ziv ili mrtav, zapravo,
jedno te isto...

Zatomiti se mora instinkt, iskljucivo ljudski,da se unistava sve sto
zivi a ne koristi. I jedan, covekov takodje, da se ponekad unistava i
ono sto koristi ako se time pribavlja neko zadovoljstvo.

U prirodi uvek ima racionalne, inteligentne,pravedne raspodele tezine
izmedju "dobra" i "zla", ako se ovi pojmovi oslobode antropocentrizma.
Ugradjeni mehanizam prirodne pravde drzao je kosmicku vagu u
horizontalnom polozaju. Ukoliko se, naravno, u stvar ne umesa covek.
Vaga je onda pretezala na neku, najcesce neizvesnu stranu. Ponekad cak i
suprotnu od pozeljne...

Borislav Pekic

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime1/2/2012, 4:07 pm

"Љубав
је привремено лудило, она шикне као вулкан и онда се стиша. А кад се
стиша, би морате донети одлуку. Треба да установите да ли су вам корени
постали тако уплетени да је незамисливо да се икада раставите. Јер то
је, онда, љубав. Није остајање без даха, није узбуђење, није давање
обећања да ће страст вечно трајати, није жеља за спаривањем сваког
другог минута у дану, није у томе да лежиш будна
ноћу и замишљаш његове усне. То је све бити заљубљен. Љубав је оно што
остане кад се заљубљеност исцрпи, а то је и умеће и срећна случајност.
Нама се то догодило, ми смо имали корене који су срасли под земљом и
када је сав бехар спао са наших грана, ми смо открили да смо једно дрво,
а не два."
Mandolina kapetana Korelija

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime2/2/2012, 7:31 pm

Jutra sa Leutara

Covek ne mrzi drugog coveka nego samo ako ga se boji, i zato mrznja i
strah idu naporedo. Ako se covek, naprotiv, ne boji svog protivnika,
onda ga i ne mrzi, nego ga prezire. Stoga su ljudi koji puno mrze uopste
strasljivci, i imaju zensku cud i osetljivost...
Mrznja zaslepljuje i najpametnijeg, tako da ovaj obnevidi za sve vrline
koje bi mogao imati njegov protivnik; a ovo znaci unizenje koliko
za srce toliko i za razum onog koji mrzi. Smatrajuci opasnim i
najbezazlenijeg, on smatra najgorim i najnevinijeg. Mrznja tako izopaci i
najsiri um, poremeti i najbolje obrazovanje, i iskvari i najcistije
srce, da unese nered u celu covekovu prirodu. Zbog ovog mrznja napravi
nekog nemogucim u drustvu, a nesnosnim cak i u njegovoj sopstvenoj kuci.
Mrznja, dakle, najpre pogadja onog koji je nosi.

Ima strasljivaca koji u mrznji prema nekom coveku omrznu i njegovu
porodicu, i njegov narod, i njegov grad, i njegovu zemlju, i njegovog
psa pred kucom. A kako mrznja raste utoliko vise raste strah iz kojeg je
ponikla, covek najzad pocne da zivi u borbi sa prividjenjima. Sto je
covek silniji po svom drustvenom polozaju, njegove mrznje bivaju sve
mnogobrojnije, a za drugi svet sve opasnije. Kako uplasen covek veruje
da je sam sebi nedovoljan, on u strahu i mrznji pocini prestupe ili
zlocine koje inace nikad ne bi pocinio da nije mrzeo.

Drukciji od drugih ljudi moze biti covek po boji koze, kose, ociju,
stasa, obima, ali sve ovo ukupno malo znaci. Pravi "drukciji covek" moze
biti razlican od opsteg tipa pre svega po obrazovanju, a narocito po
vaspitanju, sto znaci po navikama i ukusima. A ovo je zatim pravi
antipod. Pogledajte koje ste ljude u svom zivotu mrzeli, i vi cete
videti da nikog niste mrzeli zbog njegovih vrlina ili njegovih mana,
nego, najvise zato sto je bio drukcije izgradjen nego li vi ili vasi
najblizi. Ako ovde nije mrznja ponikla direktno iz necijeg straha pred
jacim, ona je ponikla pravo iz neizvesnosti o necijim sklonostima, i iz
nerazgovetnosti necije prirode, a to je uvek izvesna nesigurnosti koja
moze da postane i strahom. Zato ponova tvrdimo da mrznja potice pre
svega iz straha.


Jovan Ducic

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime3/2/2012, 7:11 pm

Bio jednom jedan ljubavnik koji je voleo bez nade. Sasvim se povukao u
svoju dušu i mislio je da će sagoreti od ljubavi. Svet je za njega bio
izgubljen, nije više gledao plavo nebo i zelenu šumu, potok mu nije više
žuborio, harfa mu nije zvučala, sve je bilo potonulo, i on je postao
siromašan i jadan. Ali njegova ljubav je rasla, i on je kudikamo više
želeo da umre i propadne nego da se odrekne lepe žene koju je voleo. Tad
je osetio kako je ljubav sažegla u njemu sve drugo, pa je postala silna
i vukla i vukla, i lepa žena je morala poći za njom; došla je, a on je
stajao raširenih ruku da je privuče sebi. Ali kad je stala pred njega,
bila se sasvim preobrazila, i on je s jezom osetio i video da je sebi
privukao sav izgubljeni svet. Ona je stajala pred njim i
predala mu se, a nebo i šuma i potok, sve mu je to u novim bojama dolazilo u susret, sveže i divno, pripadalo
je njemu, govorilo je njegovim jezikom. I umesto da pridobije samo jednu ženu, on je držao ceo svet na
grudima, i svaka zvezda sa neba žarila se u njemu i iskrila slast kroz njegovu dušu. - Voleo je i pri tom našao
sebe samog. A većina voli da bi pri tom sebe izgubila.

Herman Hesse- Demijan

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime4/2/2012, 4:18 pm

Misli vas moje iskreno vole, i moje usne čeznu za vašim. Vaše ime
ispunja moje srce plamenom! Mislila sam da trebam izbrisati Tomino ime
iz srca. Kada sam započela, zavrištalo je srce od bola. Ono se branilo,
strahovito jaukalo. Razdvaja me, prepolovljuje, nikad takvih muka nije
izmislio pakao! Neću to preživjeti. Što dublje zakapam Tomu, to više
padam za njime. Nisam više svoja. Izmakle su mi uzde kao da me
obezumljeni vranac nosi niz strminu. Skotrljat ću se, oluja me nosi kao
našu brodicu na moru. Nasukat ću se na hrid ili potonuti. Često mi se
nameću misli tako strahovite da me od njih zebe. Priberem se, držim,
tjeram ih od sebe, a one se opet došuljaju kao podmukla zloba i zovu me k
sebi.

Marija Jurić Zagorka – “Gricka vjestica”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
marcela

marcela

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 50
Datum upisa : 05.10.2010

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime4/2/2012, 7:06 pm

“Kako da ne budem stepski vuk, olinjali pustinjak usred sveta čiji ciljevi nisu moji, čije mi radosti ništa ne znače. A ono što se u meni dogadja, što je za mene slast, doživljaj, ekstaza i uzvišenost, to svet voli i traži možda jedino u pesničkim delima, a u životu smatra ludošću!”

Herman Hese – Stepski vuk
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime5/2/2012, 1:45 pm

"Da li da najavim generalni strajk?"
Ne znam da li treba da radis ovo ili ono. Tvoj generalni strajk je lose
stredstvo jer se onda izlazes opravdanom prigovoru da pustas svoju
sopstvenu decu i zenu da umru od gladi. Strajkom, Mali covece, ne
dokazujes svoju veliku odgovornost za vaskoliku sudbinu svoga drustva.
Kad strajkujes, ti ne radis. Ali rekao sam ti da ces jednom RADITI za
svoj zivot, a ne strajkovati. Nazovi to RADNIM STRAJKOM, ako ti je bas
stalo do reci "strajk". Ali strajkuj tako sto ces raditi za sebe, svoju
decu, svoju zenu ili svoju devojku, svoje drustvo, za svoj proizvod ili
njivu. Reci im da nemas vremena za njihov rat i da imas vaznije stvari
da obavis. Pored svakog velikog grada na zemlji ogradi jednu poljanu
visokim zidom od cigle i pusti da se diplomate i marsali licno
medjusobno poubijaju. To bi, Mali covece, bilo u sustini ono sto bi
trebalo uciniti kad vise ne budes uzvikivao hajl, i kad vise ne budes
verovao da si niko i nista, i da nemas sopstveno misljenje i pitao se ko
si ti uopste da bi...!

Sve je u tvojim rukama: tvoj zivot i zivot tvoje dece, isto kao i tvoj
cekic i tvoj stetoskop! Znam, vrtis glavom, verujes da sam utopista...
ili cak "crveni"?

Pitas se kada ce tvoj zivot postati dobar i siguran, Mali covece! Odgovor zvuci strano tvom bicu:
Zivot ce ti biti dobar i siguran kad tebi tvoj zivot bude znacio vise od
sigurnosti, ljubav vise od novca, tvoja sloboda vise od partijskog
misljenja ili javnog mjenja: kad sklad Betovenove ili Bahove muzike
postanu sklad citave tvoje egzistencije (taj sklad je jos u tebi, Mali
covece, negde duboko zapretan u nekom kutku tvoga bica!...

Vilhem Rajh - "Cuj, Mali covece!"

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime6/2/2012, 6:34 pm

Najveći trgovac na svetu

Moj sasvim posebni prijatelju, zahvaljujem ti na spremnosti da me
saslušaš. I samom ti je znano koliko se silno trudim da opravdam veru
koju imaš u mene.
Hvala ti, takođe, i za ovo mesto na kojem sada prebivam. I neka me
nikad, ništa, ni posao, ni zabava, ma koliko časti ili zadovoljstva u
sebi nosili, ne odvoje na duže vreme od ljubavi koja drži na okupu moju
milu porodicu.
Pouči kako da igru života igram pošteno, odvažno, samouvereno i srčano.
Daruj mi nekoliko prijatelja koji će me razumeti, a ipak mi i dalje ostati prijatelji.
Podari mi blagostivo srce, kao i um koji neće zazirati od putovanja, premda na mom drumu, možda, neće biti putokaza.
Omogući mi da imam smisao za humor, kao i, tu i tamo, malo slobodnog vremena koje ći provesti u dokolici.
Pomozi mi da se izborim za najviša, opravdana priznanja za zasluge, za
težnje koje u sebi nosim i za prilike što ih stvaram;a opet, učini da da
ne zaboravim da predusretljivo i prijateljski pružim ruku svima onima
kojima su potrebni ohrabrenje i pomoć.
Daj mi snagu da se suočim sa svime što će naići, kako bih bio odvažan u
opasnosti, postojan u nedaćama, umeren u gnevu i uvek pripravan za svaki
obrt sreće.
Omogući mi da se osmehujem umesto da se mrgodim, da sejem ljubazne umesto grubih i gorkih reči.
Učini da budem samilostan prema čemeru drugih, da shvatim da postoje
skriveni jadi u svačijem životu, ma koliko mogao izgledati da je
ispunjen vedrinom.
Učini da uvek ostanem dostojanstven u svakom svom životnom preduzeću-da
ne budem, neosnovano, pun sebe, ali, isto tako, da ne podležem ni još
ozbiljnijoj grešci, samopotcenjivanju.
U čemeru, neka mi mi dušu čini vedrom saznanje da bez senki ne bi bilo ni sunčeve svetlosti.
U neuspehu, učini da sačuvam veru.
U uspehu, učini da ostanem smeran.
Učini da postojano odrađujem svoj deo posla, pa i preko toga, što većma
mogu;i kada svoj posao privedem kraju, zaustavi me i isplati onoliko
koliko misliš da zaslužujem. I omogući, na kraju, da sa ljubavlju u srcu
izreknem... jedno zahvalno: Amin

Og Mandino

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime7/2/2012, 7:14 pm

Brod u magli

Ispricao nam je ovo jedne snježne, na vjetru uzdrhtale noci u svojoj izdvojenoj kuci u dolini Kadiše.
Razgrcuci na ognjištu pepeo krajem štapa koji mu je bio u ruci, rece:
"Hocete da vam kažem zašto sam tužan.
Hocete da vam ispricam onu tužnu pricu koju sjecanje svakoga dana i svake noci u meni iznova vraca.
Dosadilo vam je moje cutanje. Smeta vam moje uzdisanje i mrzovolja.
Rekli ste jedan drugom: kako da uðemo u kucu njegove ljubavi, ako nam ne
otvori vrata na hramu svog bola?
U pravu ste. Onaj ko s nama ne dijeli bol, ne može biti saucesnik ni u cemu drugom.
Zato saslušajte moju pricu. Saslušajte me bez sažaljenja, jer sažaljenje je za slabe, a ja sam, u svom bolu, još uvijek jak.
Od rane mladosti, i u snu i na javi imao sam viziju žene cudnog izgleda.
Vidio sam je u nocima osame kako stoji pored mog kreveta. U tom miru
cuo bih njen glas. Ponekad bih sklapao oci i osjecao dodir njenih
prstiju na celu. Otvarao sam oci, ustajao u strahu, osluškujuci šapat
nicega.
Govorio sam sebi: Je li me mašta odvela toliko daleko da sam se izgubio u
magli? Jesam li ženu lijepog lika, prijatnog glasa, nježnog dodira,
stvorio od snova da bi zauzela mjesto neke stvarne žene? Da li se
pomješala sa mojom svješcu, tako da sam njene sjenke pretvorio u voljenu
saputnicu, s kojom se družim, i u kojoj tražim oslonac, zbog koje se
udaljavam od ljudi, ništa ne cujem i ne vidim, ne bih li je ugledao i
cuo njen glas? Jesam li poludio? Jesam li opsjednut covjek koji je
pobjegao u samocu i od utvara samoce izmislio saputnicu i drugaricu?
Rekoh "drugaricu" i vi se cudite tome. Ali postoje neobicna iskustva, mi
ih poricemo, jer se javljaju u nevjerovatnom obliku. Naše cuðenje i
poricanje, meðutim, ne znace da ona u nama nisu stvarna. Ova žena iz
mašte je bila moja drugarica. Djelila je sa mnom radosti i želje. Ujutru
bih je ugledao naslonjenu na uzglavlje mog kreveta kako me gleda
djetinje cisto, nježno kao majka. Pomagala mi je u svemu. Za stolom je
uvijek bila sa mnom, razgovarala, pitala za mišljenje. Uvece bi
prilazila i rekla: "Poðimo brdima i dolinama, dovoljno smo ovde
boravili". Tada bih ostavljao posao i polazio držeci je za ruku, sve dok
ne bismo sjeli na stijenu zagledani u suton, kad dospijemo na neko
udaljeno mjesto umotano u vecernji pokrivac, uronjeno u caroliju
spokoja. Ponekad bi pokazivala oblake pozlacene zalaskom sunca, ponekad
tražila da cujem cvrkut ptice u molitvi zahvalnosti i mira, prije nego
meðu granjem potraži prenocište.
Toliko puta je došla kada sam bio zabrinut i nemiran. Primjetio bih je onda kada bih se smirio.
Toliko puta sam sretao ljude krijuci u sebi pobunu protiv onog što mi se
ne dopada u njima, ali bi se oluja pretvorila u nebesku pjesmu uvijek
kada bi meðu njima ugledao njen lik.
Toliko puta sam sjedio usamljen s macem životne boli u srcu, s lancima
zagonetki postojanja oko vrata. Osvrtao bih se i vidio je zagledanu u
mene sa svijetlom u ocima. Oblaci su se razilazili, srce zablistalo,
život izgledao prepun radosti.
Pitate: Jesam li ovim neobicnim stanjem bio zadovoljan? Pitate: Može li u
cvijetu mladosti biti dovoljno ono što nazivate iluzija, mašta, san -
cak duševna bolest?
Kažem vam da su godine koje sam ovako proveo najljepši, najsretniji,
najprijatniji i najspokojniji dio života koji znam. Kažem vam da sam sa
svojom etericnom saputnicom predstavljao apsolutnu, cistu ideju koja
kruži tragom sunceve svjetlosti, plovi morima, krece se mjesecinom
obasjanim nocima, raduje se pjesmama koje niko nije cuo i zastaje pred
prizorima koje niko nije vidio. Život, cijeli život je ono što duhom
iskusimo. Postojanje, sveukupno postojanje sadržano je u onome što
saznajemo i potvrðujemo tako da se tome radujemo ili zbog toga patimo.
Ja sam nešto duhom iskusio. Doživljavao sam to svakoga dana i noci sve
dok nisam napunio tridesetu godinu života.
Kamo srece da nisam napunio tridesetu. Kamo srece da sam hiljadu i jedan
put umro prije nego sam napustio tu godinu koja mi je ukrala najlepši
dio života, ranila moje srce, zaustavila me u vremenu kao suvo, ogoljeno
i usamljeno stablo, tako da njegove grane ne plešu na pjesme vjetra,
niti ptice savijaju gnijezda u njegovom lišcu i meðu njegovim
cvjetovima."
On zacuta na trenutak okrenuvši glavu, zatvorenih ociju, opuštenih ruku.
Sav se pretvorio u ocaj. Cutali smo u ocekivanju da pricu nastavi.
Podigao je kapke i isprekidanim glasom, koji je dolazio iz dubine
ranjenog bica, rece:
"Sjecate se da me je prije dvadeset godina vladar ovog gorja poslao u
Veneciju u naucnu misiju. Dao mi je da ponesem pismo za dužda, s kojim
se upoznao u Konstantinopolju.
Napustio sam Liban i isplovio talijanskim brodom. Bilo je to u aprilu
mjesecu, kad duh proljeca treperi zrakom, previja se u morskim valovima,
pojavljuje u lijepim slikama na bijelim oblacima skupljenim na
horizontu. Kako da vam opišem to vrijeme koje sam proveo na brodu? Snaga
ljudske rijeci ne prelazi granice ljudske spoznaje i osjecanja. Duh
posjeduje ono što je dalje od spoznaje i tananije od osjecanja. Kako da
vam to naslikam rijecima?
Godine koje sam proveo sa svojom etericnom saputnicom su godine
prijateljstva i bliskosti, spokoja i zadovoljstva. Ni pomislio nisam da
bol vrijeba iza zastora srece i da je gorcina talog koji miruje na dnu
moje caše. Ali, oduvijek sam znao da ce uvenuti cvijet procvao na oblaku
i nestati pjesma koju su otpjevale nevjeste svitanja. Kada sam napustio
ova brda i doline, moja saputnica je sjela blizu mene u kolima koja su
me odvela do obale. Moja drugarica je ta tri dana, koja sam proveo u
Bejrutu prije puta, išla tamo gdje sam ja išao, zastajala kada bih ja
zastao. Uvijek kada bih sreo nekog prijatelja, vidio sam kako mu se
osmjehuje. Kada bih išao nekud u posjetu, osjetio bih njenu ruku u
svojoj. Kada bih sjedio na hotelskoj terasi slušajuci zvukove grada,
dijelila je moje misli. Ali, kada me je camac odvojio od bejrutske luke,
onoga trena kada sam stupio na brod, osjetio sam da se nešto
promijenilo u svemiru moga duha, osjetio sam neku snažnu i nevidljivu
ruku kako me hvata za podlakticu. Cuo sam glas iz dubina kako mi na uvo
šapuce: 'Vrati se odakle si došao. Siði u camac i vrati se na obalu
svoje zemlje, prije nego brod isplovi.'
Brod je isplovio. Bio sam slican vrapcu u kandžama jastreba koji kruži
širokim prostranstvom. Kada je došlo vece, pošto su libanski vrhovi
nestali u morskoj izmaglici, stajao sam sâm na prednjem dijelu broda.
Djevojke iz mojih snova, žene koju sam zavolio, žene koja je pratila
moju mladost, nije bilo pored mene. Slatka djevojcica, ciji sam lik
vidio kad god bih pogledao u nebo, ciji sam glas cuo kad god bih
osluškivao tišinu, ruku dodirivao kad god bih ispružio ruku. Na ovom
brodu je nije bilo, i po prvi put, prvi put sam stajao sâm ispred noci,
mora i svemira.
Tako sam putovao od mjesta do mjesta zovuci u sebi svoju saputnicu,
gledajuci u valove koji se prevrcu, ne bih li, možda, njen lik ugledao u
bjelini pjene.
U ponoc, kada su putnici otišli na spavanje i kada sam ostao sâm,
izgubljen i nemiran, iznenada sam se osvrnuo i vidio kako stoji u magli
na nekoliko koraka od mene. Uzdrhtao sam i pružio ruke prema njoj
vicuci: 'Zašto si me napustila?... Zašto si me dala samoci? Kuda si
otišla? Gdje si bila? Doði bliže, doði meni i ne ostavljaj me više.'
Nije mi prišla, štaviše nije se pomakla s mjesta. Na njenom licu utisnuo
se izraz neviðenog bola i tuge. Rece tiho: 'Došla sam iz morskih dubina
da te na casak vidim. Ponovo cu otici tamo. Idi u svoju kabinu, odmaraj
se i sanjaj.'
Rece ovo, pomješa se s maglom i nestade. Poceo sam da je dozivam kao
gladno dijete. Širio sam ruke i dohvatao samo vlažni zrak noci.
Ušao sam u kabinu s necim što se u mojoj duši kolebalo, borilo, spuštalo
i uzdizalo. U utrobi tog broda bio je još jedan brod na moru ocaja i
sumnje. Zacudo, samo što sam položio glavu na jastuk, kapci su otežali,
tijelo klonulo, tako da sam se predao dubokom snu sve do jutra. Sanjao
sam. Vidio sam svoju saputnicu na krizu od procvjetalog jabukovog
drveta. Krv je kapala iz njenih dlanova i stopala na kriz, slivala se na
travu i mješala s opalim cvjetovima.
Brod je danonocno plovio izmeðu dvije pucine, ali ja nisam znao jesam li
covjek koji se nekim ovozemaljskim poslom zaputio nekud daleko ili
sjenka izgubljena u svemiru u kojem postoji samo magla. Moje saputnice
nije bilo u blizini. Njenog lika nije bilo ni u snu ni na javi. Uzaludno
sam dozivao moleci i prizivajuci tajne sile da cujem njen glas, vidim
njen obris, osjetim dodir njenih prstiju na celu.
Ovako sam proveo cetrnaest dana. U podne petnaestog dana iz daljine se
ukazala talijanska obala. Brod je toga dana uvece ušao u venecijansku
luku. Prišle su šarene gondole da putnike i njihov prtljag prebace do
grada.
Poznato vam je da se Venecija nalazi na desetinama malih, tijesno
grupiranih ostrva, tako da su ulice kanali, zgrade i palace u vodi,
gondole zamjenjuju kola.
Kada sam s broda sišao u gondolu, laðar me je upitao:
-Kuda želite, gospodine?
Cim sam spomenuo dužda, pogledao me je s pažnjom i poštovanjem, i poceo da vesla.
Gondola je krenula. Bilo se vec smracilo. Noc je svoj plašt spustila na
grad. Zasvjetlili su prozori palaca, bogomolja i sastajališta. Njihov
odbljesak svjetlucao je i treperio u vodi. Venecija je podsjecala na san
pjesnika koji se zanosi neobicnim prizorima i predjelima iz mašte. U
blizini mjesta na kojem se kanal spajao s drugim zacula su se sa svih
strana zvona, ispunjavajuci nebo tužnim, isprekidanim jecajima koji
donose strah. Iako sam bio u nekoj vrsti transa, odvojen od spoljnjeg
svijeta, ovi metalni zvuci probadali su kao klinovi moje grudi.
Gondola se zaustavila uz kamene stepenice koje su se iz vode uzdizale do
plocnika. Laðar se okrenu prema meni i rukom pokaza na palacu okruženu
baštom. Rece: 'To je ovde'. Izašao sam iz gondole i polako krenuo prema
kuci. Laðar je s torbom na leðima išao za mnom, sve dok mu nisam dao
novac kada smo stigli do vrata. Pokucao sam i vrata su se otvorila.
Zatekoh ožalošcenu poslugu. Skrivali su suze i jecaje. Zacudio me je
prizor i nisam znao šta da radim.
Odmah mi priðe jedan sredovjecan sluga. Pogleda me natecenih kapaka.
Nakon uzdaha upita: 'Šta želite gospodine?' Rekoh: 'Ovo je kuca
venecijanskog dužda?' Klimnuo je glavom potvrdno.
Tog casa izvadio sam pismo koje je poslao libanski vladar i pružio mu
ga. Cutke je pogledao adresu, zatim polagano krenuo prema vratima na
kraju hodnika.
Za sve vrijeme u meni ne bijaše ni misli ni želja. Prišao sam jednoj
mladoj sluškinji i upitao za razlog njihove žalosti. Odgovorila je
tužno: 'Pa zar niste culi da je duždova kcerka danas umrla?!'
Nije više ništa rekla. Dlanom je pokrila lice i briznula u plac.
Zamislite kako se osjeca covjek što je preplovio more kao maglovita,
nejasna misao, koju je neki nebeski gorostas bacio u pjenušave valove i
sivu maglu. Zamislite kako se osjeca mladic koji se dvije nedjelje krece
izmeðu jauka ocaja i vriska pucine i na kraju se puta naðe pred vratima
kuce u kojoj se krecu tužne sjenke i koju ispunjavaju bolni jecaji.
Zamislite stranca koji gostuje u palaci koju je natkrilila smrt.
Vratio se sluga koji je odnio pismo svom gospodaru. Naklonio se rekavši: 'Izvolite, gospodine. Dužd vas ocekuje.'
Rece ovo i poðe ispred mene. Išao sam za njim, sve dok mi kod vrata na
kraju hodnika nije dao znak da uðem. Ušao sam u prostranu odaju s
visokim plafonom, osvjetljenu svijecama. U njoj su sjedili neki
uglednici i svecenici. Svi su cutali. Kad sam napravio nekoliko koraka,
ustade jedan starac sijede brade, s bremenom tuge na povijenim leðima i
bolom na licu. Prišao mi je i uzeo me za ruku rekavši: 'Žao mi je da ste
došli iz daleka i zatekli nas u žalosti za najdražim. Ali nadam se da
vas naš gubitak nece sprijeciti da obavite ono zbog èega ste došli.
Budite spokojni, mladicu.' Zahvalio sam mu na lijepim rijecima uz izraze
saucešca zbog njegovog gubitka, u nekoliko smušenih rijeci.
Starac me povede do stolice pored mjesta gdje je sjedio. Pridružio sam
se ostalima koji su cutke sjedili, gledajuci krišom njihova tužna lica,
slušajuci njihove uzdahe. U grudima su se skupljali jad i tuga. Poslije
su ljudi jedan za drugim odlazili i sa ožalošcenim ocem u pustoj
prostoriji sam ostao samo ja. Tada sam ustao i prišao mu s rijecima:
'Dopustite mi, gospodine, da odem'. On se usprotivio govoreci: 'Nemojte,
prijatelju, nemojte ici. Budite naš gost ako vam ne smeta da gledate
našu tugu i slušate naš plac.' Postidjele su me njegove rijeci i sagnuo
sam glavu u znak pristanka. On nastavi: 'Vi Libanci ste najbolji
domacini na svijetu. Ostanite kod nas da vam pružimo bar dio onoga što
stranac dobije u vašoj zemlji!'
Odmah zatim nesretni starac je pozvonio srebrnim zvonom i uðe sobar u
brokatnoj odjeci. Starac mu rece pokazujuci na mene: 'Odvedi našeg gosta
u sobu na istocnoj strani. Posluži ga jelom i picem i pobrini se o
njemu.'
Sobar me je odveo u jednu prostranu, prelijepo ureðenu sobu s raskošnim
namještajem, slikama i svilenim tapiserijama na zidu. Na sredini je bio
skupoceni krevet prekriven vezenim pokrivacima i jastucima.
On ode i ja se srucih na stolicu razmišljajuci o sebi, ljudima oko mene,
svojoj samoci i onome što se desilo na pocetku mog boravka u tako
dalekoj zemlji.
Vratio se s tacnom na kojoj je bilo jelo i pice i postavi je ispred
mene. Pojedoh nešto na silu, zatim sobaru rekoh da može da ide.
Dva sata sam proveo hodajuci po sobi ili stojeci uz prozor zagledan u
nebo, osluškujuci glasove laðara i šum njihovih vesala po vodi, sve dok,
iscrpljen nesanicom i misli podeljenih izmeðu vidljivog i nevidljivog,
nisam legao predan transu u kojem se spajaju san i java, kolebaju
sjecanje i zaborav, kao što se na obali smjenjuju plima i oseka. Bio sam
nalik na nijemo poprište na kojem su sukobljene nijeme vojske, smrt im
uzima vojnike i oni cutke umiru.
Ne, ne znam koliko sam vremena proveo u ovom stanju. U životu postoji
prostor koji savladava naš duh, ali nemjerljiv ovozemaljskim vremenskim
aršinima.
Ne, ne znam koliko sam vremena proveo u ovom stanju. Tada sam samo znao,
i sada znam, da sam u tom nejasnom stanju osjetio da neko bice stoji u
blizini mog kreveta, osjetio sam da neka sila podrhtava u prostoru. Neko
etericno bice me je zvalo, ali bez glasa, uznemiravalo, ali bez znaka.
Ustao sam i uputio se u hodnik privucen necim neodoljivim. Išao sam, ali
nesvjesno. Kretao sam se kao u snu. Kretao sam se svijetom izvan
vremena i prostora, sve dok na kraju hodnika nisam ušao u ogromnu
prostoriju sa mrtvackim sandukom na sredini, pod svjetlom mnoštva
svijeca na obe strane, okruženim cvijecem. Prišao sam, kleknuo i
pogledao. Pogledao sam i vidio lik moje saputnice. Iza vela smrti vidio
sam lik moje saputnice iz snova. Vidio sam ženu prema kojoj sam osjecao
više od ljubavi. Bila je mrtvo, nepomicno bijelo tijelo u bijeloj odjeci
i bijelom cvijecu, koje prekriva spokoj beskraja i strah od vjecnosti.
Bože! Gospodaru ljubavi, života i smrti, stvorio si naš duh i poslao u
svijetlo i tamu. Ti si stvorio naše srce i u njega udahnuo otkucaje nade
i bola. Ti, ti si moju saputnicu pretvorio u beživotno tijelo, ti si me
vodio ovozemljaskim putevima, ne bi li mi pokazao da život skriva
smisao umiranja, radost smisao patnje. Ti si u pustinji moje samoce
posadio bijeli ljiljan i onda me poveo u neku daleku dolinu, da mi
pokažeš da je to uveli cvijet koji umire!
Da, drugovi moji, saputnici moje samoce, Bog mi je nasuo gorku cašu. Nek
bude Božja volja. Mi - ljudi, mi - treperava prašina u beskraju, samo
možemo da se pokorimo. Ako zavolimo, ta ljubav ne zavisi od nas niti
pripada nama. Ako se radujemo, radost nije u nama vec u životu samom.
Ako patimo, ne boli nas rana, vec je bol u prirodi samoj.
Moja prica nije za žaljenje. Onaj ko se žali, sumnja u život. Ja sam
vjernik koji vjeruje u logiku gorcine prisutne u svakom gutljaju našeg
nocnog pica. Vjerujem u ljepotu klinova u mojim grudima. Vjerujem u
milost prstiju od željeza koji kidaju opnu moga srca.
Eto, to je moja prica. Kako da je završim, kad ona nema kraj? Dugo sam
klecao pred djevojkom na odru koju sam zavolio u snu i gledao u njeno
lice, sve dok zora nije dotakla staklo na prozorima. Ustao sam i vratio
se u sobu naslonjen na ljudski bol, povijen pod teretom vjecnosti.
Tri tjedna kasnije napustio sam Veneciju. Vratio sam se u Liban, kao da
nosim tisucu godina iza sebe. Vratio sam se kao i svaki drugi Libanac -
iz tuðine u tuðinu.
Oprostite mi, dugo sam govorio. Oprostite!"

Khalil Gibran

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime8/2/2012, 6:32 pm

‚‚Život ratnika nikako ne može biti hladan, usamljenicki i lišen
osecanja, jer se zasniva na njegovoj ljubavi, odanosti i požrtvovanju
prema njemu najmilijem. A ko je to, zapitacete, njemu najmiliji?...
‚‚Henarova ljubav, to je ovaj svet. Malocas je grlio ovu ogromnu zemlju,
ali buduci da je tako mali, mogao je jedino da pliva po njoj. No zemlja
zna da je Henaro voli i zato mu posvecuje pažnju. Zbog toga je Henarov
život ispunjen do vrha i zato ce, ma gde bio, on biti pun. Henaro luta
stazama svoje ljubavi i, magde bio, on je celovit.
Don Huan je cucnuo ispred nas. Nežno je pomilovao zemlju.
‚‚Ona je ta izuzetna ljubav dvojice ratnika‚‚ rece on. ‚‚Ova zemlja,
ovaj svet. Za ratnika nema vece ljubavi....Jedino ako voli ovu zemlju s
nepokolebljivom ljubavlju, covek se može rešiti svoje tuge‚‚ rece don
Huan. ‚‚Ratnik je uvek radostan, zato što je njegova ljubav
nepromenljiva i što ga njegova najmilija, ova zemlja, grli i daruje mu
nepojmljive poklone. Tuga pripada samo onima što mrze nju koja pruža
utocište njihovom bicu.‚‚
Don Huan ponovo nežno pomilova zemlju.
‚‚Ovo divno bice, koje je živo u u svim svojim najskrivenijim kucima i
koje razume svako osecanje, umirilo me, izlecilo moj bol, a kad sam
konacno potpuno shvatio da ga volim, naucilo me da budem slobodan.‚‚
Zacutao je. Tišina oko nas bila je zastrašujuca. Vetar je tiho zviždao i odnekud iz daljine donosio lavež usamljenog psa.
‚‚Oslušni taj lavež‚‚, nastavi don Huan. ‚‚ To je nacin na koji mi moja
voljena zemlja pomaže da ti sad iznesem poslednje što imam da ti kažem.
To lajanje je nešto najtužnije što covek može da cuje. Taj pseci lavež
je sneni glas nekog coveka‚‚, rece don Huan. ‚‚Dolazi od neke kuce u
onoj dolini prema jugu. To covek kroz lavež svog psa, buduci da su
združeni u robovanju za ceo život, urla svoju tugu, svoju dosadu. Moli
smrt da mu dodje i oslobodi ga teških i mukotrpnih okova života...Taj
lavež i samoca koju on stvara govore o osecanjima ljudi‚‚ nastavi on.
‚‚Ljudi ciji je život bio kao jedno nedeljno popodne, popodne koje, sve u
svemu, nije bilo bedno, ali zato vruce, dosadno i neprijatno. Znojili
su se i mnogo nervirali oko sitnica. Nisu znali kuda da idu, šta da
rade. Njih je to popodne ostavilo jedino sa secanjem na tricava
uzrujavanja i jednolicnost, i onda se primaklo kraju; vec se spustila
noc.‚‚
Protivotrov tom otrovu jeste u njoj‚‚, rece don Huan milujuci zemlju.
‚‚Objašnjenje vraceva ne može nikako osloboditi dušu. Uzmimo vas
dvojicu. Dobili ste objašnjenje vraceva, ali to što ga znate, uopšte ne
menja stvar. Usamljeniji ste više nego ikad, jer bez nepokolebljive
ljubavi prema bicu koje vam pruža svoje okrilje, samoca je usamljenost.
Jedino ljubav prema tom velicanstvenom bicu može osloboditi ratnikov
duh; a sloboda je radost, sposobnost, i prepuštanje uprkos tome što joj
se covek suprostavlja. To je poslednja lekcija.‚‚...

Don Huan

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime9/2/2012, 8:08 am

''Opijen zaljubljenošću, zaboravio je na bolove, povrede, čak i na
sebe. Poljubac je bio dovoljan da zaleči svaki ožiljak, nastao tokom
života. Svaka reč se činila suvišnom. Tokom noći, prepušteni dražesnim
osećanjima, nesvesno su prkosili mržnji, sukobu dveju nacija, ratu,
smrti. Uživali su u trenucima ljubavi, koji sami po sebi, po snazi
osećanja, prevazilaze probleme, neutrališu sve negativne pojave,
utiskujući tu regenerativnu nit u svaku poru organizma, onu poru koja i
najvećeg pesimistu pretvara u neprevaziđenog optimistu, opčinjenog
lepotama života.
Izgleda da mladost pobeđuje sve, pa tako svojim nevinim duhom uspešno
neutrališe neprijatan osećaj zarobljeništva. Mladost je oslobođena
navike, ili pak, ako postoji, brzo se otresa, poput mlade presađene
biljke, koja nastavlja svoj razvoj, puštajući korenje sve dublje,
učvršćujući se na novom, nepoznatom tlu.
Neki ljudi pobeđuju, osvajaju, ali osećaj gubitništva ih tera da se
iznova dokazuju, pa tako nastavljaju sa pobedama, sve do trenutka kada,
istrošeni, padnu pod noge neprijatelju. Onda tek shvate da su sve
dotadašnje pobede pretvorili u životni poraz, jer nikad nisu pobedili
srcem, već su, u želji da budu pobednici u očima drugih, nesvesno
pobedili sebe.
Ono što ponekad vidimo, što nam otkupi i ukrade poglede, ne predstavlja
istinit odraz, već samo viziju, čudnovatu fatamorganu lepote. Prava
vrednost je duša, u njoj je skrivena naša spoljašnjost, naš sjaj, koji
nekako nikad ne bledi, ne nestaje, dar od Boga koji, istaknut na pravi
način, premašuje vidljivo i govori nam o slepilu površnosti. Uvek treba
zaviriti u dušu, jer je u njoj, duboko, poput lavirinta, skrivena naša
istinska lepota, naš žar, vatra i savršenstvo.
Kada čovek dotakne dno, obično se preda, zastaje, i tako pasivan, ukočen
od svoje ogorčenosti i poraza, ostane na dnu. To se zove pesimizam.
Retki su ljudi koji to dno, taj poraz i tu ogorčenost razumeju na pravi
način, pa ponovo, nepredano kreću, sa mnogo više sigurnosti, svesni da
od dna ne mogu dalje i da svaki pokušaj, bez obzira koliko loš bio, vodi
ka uzvišenju. Skoro uvek, ljudi tog tipa, pronađu svoje mesto na
piramidi uspeha, pa tako bezbrižni i iskusni, gledaju dno kao
najobičniju odskočnu dasku. To je za mene optimizam.
Jer, ma koliko to čudno zvučalo, ljubav se uvek može uporediti sa mačem
sa dve oštrice. Prva oštrica, udaljenija, poput Eskalibura prividno budi
najčistija osećanja, preplavljujući telo nekom začaranom energijom.
Blagotvornom. Snažnom. Okrepljujućom. Ona je ta koja naše ciljeve načini
ostvarljivim. Drugu oštricu ne vidimo. Ona jeste bliža, samo, od uprtih
pogleda ka prvoj, mi se ne osvrćemo. Vidici su nam suženi. Tupi.
Neretko, poneseni zaslepljenošću, ne upotrebljavamo svest, zdrav razum,
pa tako nesvesni sami sebi nabijamo vrh oštrice u srce. Nakon toga,
postajemo slabi, krhki, ranjivi… Tu ranjivost, taj neuspeh, ispoljavamo
pogrešno. Kroz ljutnju. Bes. Trudimo se da prikrijemo stvarno stanje,
sve više upadajući u vrtlog izgubljenosti, jer nas rđa i bezljubavna
hladnoća oštrice sve više prlja Ipak, lek postoji. Ali se pametni leče.
Oni drugi nastavljajući sa povređivanjem, ne primećuju da lek postoji u
isto tako naoštrenom maču. Samo treba usmeriti pažnju na prvu oštricu.
Tu se zapravo krije eliksir izlečenja. Ne u oštrici.Već u iskustvu.
Svakom se dogodi.''

Slaviša Pavlović – Zavet

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime11/2/2012, 9:29 pm

Zaista! Ja idem kroz dolinu senki.

…i gle izmedju tih tamnih draperija gde se zvuci pesme izgubiše izadje
jedna mračna i neodredjena senka, senka kakvu bi mesec, kada je nisko na
nebu, napravio od čoveka. Ali to je bila senka ni od čoveka ni od boga,
niti ma od koje poznate stvari. I drščući i za malo medju draperijama
sobe, ona se najzad zaustavi, u punom izgledu, na površini vrata od
bakra. Ali senka je bila bez oblika, neodredjena, i bila je senka niti
čoveka niti boga, ni boga grčkog, ni boga hadejskog, niti ma kog boga
egipatskog. I senka je stajala mirno na tučanim vratima, ispod luka i
svoda, i nije se kretala, niti je rekla ijednu reč, nego je tu zaista i
ostala. I vrata na kojima je senka stajala bila su, ako se dobro secam,
čelo nogu mladoga Zoilusa u pokrovu. Ali mi, nas sedmorica u društvu,
kada smo videli senku, kako je izashla izmedju draperija, nismo smeli da
je pravo posmatramo, nego smo oborili oči, i gledali smo stalno u
dubine abonosovog ogledala. I najzad ja, Ojnos, rekavshi tiho nekoliko
rechi, zapitah senku za njeno prebivalishte i za njeno ime. I senka
odgovori:”Ja sam Senka, i moje je prebivalište blizu katakombi
Ptolomejskih, a kod onih mračnih dolina Jelisijuma koje se graniče sa
gadnim kanalom Haronovim.” I onda mi, sedmorica skočismo sa nashih
sedišta u užasu, i stajasmo drshčući i tresući se, i prenerazeni, jer
zvuci u glasu senke ne behu zvuci ma koga jednog bica, nego mnozine
bica, i menjajuci se u svojim naglascima od slova do slova, padali su
tužno na naše uši, u dobro poznatim i dobro zapamćenim naglascima mnogih
hiljada naših umrlih prijatelja.

Edgar Alan Poe

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime12/2/2012, 6:11 pm

Povratak staretinara

Do kraja mog života dva me dana nikada više neće brinuti.
Prvi dan je juče, sa svim svojim greškama i suzama, lažima i porazima. Juče je prošlo i zauvek izmaklo mojoj kontroli.
Drugi dan je sutra, sa svojim zamkama i pretnjama, opasnostima i
tajnama. Dok sunce opet ne bude izašlo, nemam udela u sutrašnjem danu,
jer nije se još ni rodio.
Uz Božju pomoć, ovaj današnji dan mogu da savladam ako na to
koncentrišem sav svoj trud i energiju! Samo ukoliko mu dodam teret ove
dve zastrašujuće večnosti,juče i sutra, postoji mogućnost da pokleknem
pod njihovim opterećenjem. Nikada više! Ovo je moj dan! Moj jedini dan!
Samo on postoji! Ostatak mog života teče danas i ja sam rešen da svaki
sat ovoga dana provedem na sledeći način...
Do kraja mog života ovog tako izuzetnog dana, pomozi mi, Gospode...
- da obratim pažnju na mudre savete Isusove, Konfučijeve i Zoroastrove
(Zaratustrine) i da se prema svakome koga sretnem, prijatelju ili nepri
jatelju, strancu ili članu porodice, ponašam onako kako bih želeo da se
on prema meni ponaša;
- da vodim računa o svojim rečima i svojoj ćudi, da se čuvam nerazboritih trenutaka u kojima bih da zakeram ili vređam;
- da sve koje susrećem pozdravljam nasmejan, a ne namršten, uz tople reči ohrabrenja umesto oholosti ili, još gore, ćutnje;
- da budem saosećajan i pažljiv prema tugama i borbama drugih,
shvatajući da postoje skriveni jadi u svačijem životu, ma koliko uzvišen
ili ponizan bio;
- da što pre budem dobar sa svima, imajući uvek na umu da je život
prekratak da bismo ga trošili na osvetoljubivost ili zlobu, da se
prebrzo završava da bismo imali vremena da budemo sitničavi ili
neljubazni.
- Do kraja mog života ovog tako izuzetnog dana, pomozi mi, Gospode...
- da neprestano podsećam sebe da ću više klipova kukuruza požnjeti u jesen, što više zrna budem posejao uproleće;
- da shvatim da me život uvek nagrađuje pod uslovima koje sam
postavljam, i ako nikada ne uradim ili ne isporučim više od onoga za šta
sam plaćen, nikada neću ni imati razloga da očekujem nešto preko toga;
- da uvek dam od sebe više nego što se od mene očekuje, na poslu, u igri ili kod kuće;
- da radim sa poletom i ljubavlju, ma o kakvom zadatku da je reč,
shvatajući da nikada neću moći da spoznam pravu sreću ukoliko je ne
budem pronašao i u svom poslu;
- da istrajem u onome što radim, čak i onda kada drugi prestanu da se
trude, jer sada znam da me anđeo sreće i ćup zlata čekaju tek na kraju
one dodatne milje koja još uvek leži preda mnom.
Do kraja mog života ovog tako izuzetnog dana, pomozi mi, Gospode...
- da postavim sebi ciljeve koje treba da po stignem do kraja današnjeg
dana, jer sada znam da me besciljno plutanje od časa do časa vodi samo
jednom odredištu, luci nesreće;
- da shvatim da nijedan put do uspeha nije previše dug ako napredujem
hrabro i bez nepotrebne žurbe, kao i da nijedna počast nije tako
udaljena ako se za nju strpljivo i na vreme pripremim;
- da nikada ne gubim veru u svetlije sutra, jer znam da će me neko
izvesno čuti ako budem na kapiju kucao dovoljno dugo i dovoljno jako;
- da uvek iznova podsećam sebe da uspeh uvek ima svoju cenu, i da uvek
moram dobro da odmerim da li su radost i nagrade koje mi on donosi
vredni dragocenog dela mog života koji moram da uložim da bih ga
postigao;
- da se grčevito držim svojih snova i planova za lepšu budućnost, jer
ako ih se odreknem, možda ću i dalje postojati, ali to više neće biti
život.
Do kraja moga života ovog tako izuzetnog dana, pomozi mi, Gospode...
- da stremim ispunjenju onog najboljeg u sebi, znajući da nemam nikakvu
obavezu da se obogatim ili postanem veoma uspešan, već samo obavezu da
dam ono najviše i najbolje od sebe;
- da ne podležem strahu od neuspeha, jer ću tada gledati ka ciljevima
koje još nisam postigao, a ne dole, na zamke koje mi stalno prele;
- da prigrlim zlu kob kao prijatelja od koga ću da naučim znatno više nego od niza stalnih uspeha i srećne sudbine;
- da se podsetim da su promašaji, čak i kada mi se dese, samo putokazi
prema uspehu, jer sve što je lažno odvešće me u potragu za istinitim, a
svako iskustvo ukazaće mi na neku grešku, koju ću kasnije pažljivo
izbegavati;
- da se radujem onome što imam, ma kako malo to bilo, uvek se
prisećajući one priče koju sam često čuo, o čoveku koji je bio nesrećan
zato što nije imao cipele, sve dok nije sreo čoveka koji nije imao noge.
Do kraja mog života ovog tako izuzetnog dana, pomozi mi, Gospode...
- da prihvatim sebe onakvog kakav jesam, ne dozvolivši nikada svojoj
savesti ili osećanju dužnosti da me primora da živim po obrascu koji su
drugi napravili za svoju dobrobit;
- da shvatim da nikada ne smem sopstvenu vrednost da merim nečijim
pohvalama ili ljubavlju, jer moja istinska vrednost najviše zavisi od
toga šta sam prema sebi osećam i koliko sam uključen u svet oko sebe;
- da odolim iskušenju da nadmašim tuda dostignuća, jer ta patetična, pa
ipak uobičajena težnja nije ništa više do znak nesigurnosti i slabosti, a
ja nikada neću biti svoj ako dopustim drugima da određuju moje
standarde;
- da u sve svoje postupke, u radu i igri, neprestano unosim varnice
entuzijazma, tako da moje uzbuđenje i revnost pri bilo čemu što radim,
savladaju svaku teškoću, koja bi u protivnom usporila moje napredovanje;
- da se uvek podsećam da moram da uložim vreme i energiju u povećanje
sopstvene vrednosti, jer samo budale stoje zaludne, čekajući da im uspeh
sam dođe, a ja sada znam da jedina šansa da se dođe do vrha leži u tome
da se prvo iskopa rupa.
Do kraja mog života ovog tako izuzetnog dana, molim Te, pomozi mi, Gospode...
- da drugima činim ono što bih želeo da oni čine meni, da u svakom času
od sebe dajem više nego što se očekuje, da postavim sebi ciljeve i da se
držim svojih snova, da tražim dobro u svakom zlu koje me snađe, da sve
svoje dužnosti izvršavam s poletom i ljubavlju i da, više od svega,
budem svoj.
Pomozi mi, molim Te, da postignem ove ciljeve, moj izuzetni prijatelju,
da bih mogao da postanem dobar staretinar, da u Tvoje ime radim sa
obnovljenom snagom i mudrošću, spasavajući druge kao što si Ti spasio
mene. I, iznad svega, molim Te, ostani uz mene ce log ovog dana...


Og Magdino

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime14/2/2012, 11:33 pm

Poslusaj moj odgovor:
Covjek ide ka savrsenstvu kad osjeti da je on bezgranicni kosmos; da je
on more bez obala; da je on vatra sto vjecno gori; da je on svjetlost
sto vjecno sija; da je on vjetar, bilo da duva, bilo da miruje, da je u
oblacima kad iz njih grmi, sijeva i kisa pada; da je u potocima, bilo da
su raspjevani ili da placu; da je u stablima i kad cvjetaju u proljece i
kad ogole s jeseni; da je u visokim planinama; u ravnim dolinama; da je
u poljima, bila ona plodna ili neplodna.
Kad covjek sve to osjeti, dospijeva tek na pola puta do svrsenstva. Ako
hoce da dosegne savrsenstvo, valja da osjeti, ako uopce moze osjecati,
da je on dijete n majku oslonjeno; da je starac odgovoran za svoje
potomke; da je mladic zalutao izmedju zelja i strasti; da je zreo covjek
sto se bori sa svojom prosloscu i buducnoscu; da je krijeposnik u
svojoj isposnickoj celiji; da je prijestupnik u svojoj tamnici; da je
naucnik medju svojim knjigama i hartijama; da je neznalica u tmini svoje
noci i svoga dana; da je monahinja u cvijecu svoje vjere i trnju svoje
samotinje; da je prostitutka u kandzama svoje nemoci i potreba; da je
siromah u svojim jadima i potcinjavanju istima; da je pjesnik u
maglovitim vecerima i blistavim svitanjima.

Ako covjek moze sve to iskusiti i spoznati, dospijeva do savrsenstva i postaje sjenka bozije sjene...

Halil Dzubran -“Mirisni plodovi duse“

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime15/2/2012, 12:22 pm

Zivot je otok u moru samoce i izdvojenosti

Zivot je otok cije su litice zelje, drvece snovi, cvijece samotinja, vrela zed, a ono je usred mora samoce i izdvojenosti.
Tvoj zivot je, prijatelju, otok odsjecen od svih otoka i kontinenata.
Koliko god ladja i camaca poslao ka drugim obalama i koliko god ladja
stiglo na tvoje obale, ti si ipak samo otok izdvojen u svome bolu,
osamljen u radosti, dalek u ceznji, nepoznat sa svojim tajnama i
zagonetkama.
Vidio sam te, prijatelju, kako sjedis na gomili zlata, radostan zbog
svoga bogatstva i ponosan na svoje blago, uvjeren da je svaka pregrst
zlata tajna veza sto povezuje misli drugih ljudi sa tvojom mislju i sto
spaja njihove teznje sa tvojima. Vidio sam te kako, poput velikog
osvajaca, vodis vojske i trijumfalne legije na jake tvrdjave te ih
razaras, zatim ides na druge utvrde te i njih osvajas.
Kada sam te ponovno pogledao, vidio sam za zidinama tvojih riznica srce
sto drhti u samoci i izdvojenosti, kao sto drhti zedan covjek u kavezu
nacinjenom od zlata i dragulja, ali bez vode.
Vidjeh te, prijatelju, kako sjedis na prijestolju slave, a oko tebe
ljudi sto opijevaju tvoje ime, nabrajaju tvoja milosrdja i darove, u
tebe zagledani kao u prosvijetljenog proroka koji im uznosi duse
odlucnoscu svoje duse i vodi ih izmedju zvijezda i planeta. Dotle ti
njih gledas lica prepuna zanosa, snage i trijumfa, kao da si za njih ono
sto je dusa za tijelo. Ali, kada te po drugi put pogledah, vidjeh
osamljeno bice kako stoji uz tvoje prijestolje krunisuci se otudjenoscu i
grcajuci u samoci. Zatim vidjeh kako tvoje bice na sve strane ispruza
ruku, kao da trazi samilost od nevidljivih fantoma. Vidjeh to bice kako
gleda negdje daleko preko ljudskih glava, u neko mjesto na kome nicega
nema osim njegove samoce i izdvojenosti.
Vidjeh te, prijatelju, zaljubljena u lijepu zenu, kako med svoga srca
tocis na njen razdjeljak, ruke joj obasipas poljupcima, dok te ona gleda
sa sjajem suosjecanja u ocima i majcinskim osmjehom na usnama. Tada
rekoh sebi: Ljubav je odagnala samocu ovoga covjeka, izbrisala je
njegovu izdvojenost te se on sada vraca i spaja sa Sveopcim Univerzalnim
Duhom koji putem ljubavi privlaci k sebi ono sto se od njega izdvojilo u
prazninu i zaborav. Ali, kada te po drugi put pogledah, vidjeh, umjesto
tvoga zaljubljenog srca, osamljeno srce koje bi htjelo da svoje tajne
povjeri nekoj zeni, ali ne moze; vidjeh iza tvoje duse sto se topi u
ljubavi jednu drugu, usamljenu dusu, nalik na izmaglicu koja bi htjela
da se u rukama drage pretvori u suze, ali ne moze.
Tvoj zivot je, prijatelju, izdvojeno boraviste, daleko od svih drugih boravista i zivih stvorova.
Tvoj unutarnji zivot je boraviste daleko od svega sto ljudi nazivaju
tvojim imenom. Ako je to boraviste mracno, ne mozes ga osvijetliti
susjedovom svjetiljkom; ako je pusto, ne mozes ga ispuniti susjedovim
dobrima; ako se nalazi u pustinji, ne mozes ga prenijeti u vrt koji
drugi zasadi; ako se nalazi na vrhu planine, ne mozes ga spustiti u
dolinu kojom tudje noge stupaju.
Tvoj dusevni zivot je, prijatelju, okruzen samocom i izdvojenoscu. Da
nije te samoce i izdvojenosti, ti ne bi bio ti, niti bih ja bio ja. Da
nije te samoce i izdvojenosti, tada bih, cuvsi tvoj glas, pomislio da ja
govorim; kada bih pogledao tvoje lice, pomislio bih da sebe vidim u
ogledalu.

Khalil Gibran

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 44
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime17/2/2012, 1:36 pm

Nasa pamcenja su kao zamrzivac.Znas kako izgleda hrana koja je dugo
zaledjena?Na pocetku je tvrda bez ukusa i mirisa...Cim je stavis na
vatru pocinje da dobija boju i ispunjava kuhinju svojim mirisom.Tako i
tuzne uspomene,dremaju godinama,decenijama,citav jedan zivot u nekoj od
bezbrojnih supljina nase memorije.Onda se jednog dana vrate na povrsinu i
bol koji ih je pratio ponovo se javlja..."

Suzana Tamaro-"Idi kuda te srce vodi"

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Odabrani književni textovi - Page 6 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 44
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime17/2/2012, 1:42 pm

...“Bože moj, kad bi on bio ovde, ne bih ja onako
kao pre, s nekom glupom stidljivošću od nečega, nego bih ga, na nov
način, prosto zagrlila, privila se uz njega, naterala ga da gleda u mene
onim željnim, radoznalim očima, kojima me je tako često gledao, a potom
bih ga naterala da se smeje, kao što se smejao onda, i oči njegove –
kako vidim te oči!“ – mislila je Nataša. – „A šta je meni stalo do
njegovog oca i sestre: ja volim njega samog, njega, njega sa onim licem i
očima, s njegovim osmehom, muškim i ujedno detinjskim...Ne, bolje da ne
mislim o njemu, da ne mislim, da zaboravim, sasvim da zaboravim ono
vreme. Ja neću izdržati ovo čekanje, sad ću zaplakati.“ – i ona se
ukloni od ogledala, savlađujući se da ne zaplače. – „A kako može Sonja
tako jednoliko, tako spokojno da voli Nikoljenku i da čeka tako dugo i
strpljivo!“ – pomisli ona gledajući u Sonju koja uđe takođe obučena, s
lepezom u ruci. – „Ne, ona je sasvim drugačija. Ja ne mogu!“...“

Lav Nikolajevič Tolstoj, „Rat i mir“

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Odabrani književni textovi - Page 6 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime19/2/2012, 12:30 pm

Kažu, svaki nam dan nešto nosi, neke nove izazove, obilje mogućnosti,
trenutak da se nešto promeni. Šta se dogadja kada dan počne da ne
donosi ništa? Samo prazninu, tu podmuklu ustaljenost, tu usamljenost,
koju osećamo kao blagu muku u stomaku. Taj neodoljivi osećaj
promašenosti. Treba li se prepustiti tom osećanju i jednostavno se
pomiriti sa tim da ništa nije u našoj moći, da nikada ništa i neće biti?
Zar smo tako mali i nebitni? Odbijam da verujem u to. Recimo da na
trenutak nešto od vas zavisi, nešto veliko, nešto što vam može promeniti
tok sudbine zauvek. Zamislite! Verovatno bi se uspaničili, šta učiniti,
kako to učiniti, koji potez povući? Ali na kraju bi, ipak, nešto
učinili, zar ne, jer takva se prilika ne dobija svaki dan. Ili se, pak,
dobija?

Ako je tako, valjalo bi spakovati kofer, u njega staviti par
osnovnih stvari jer ništa drugo i nije važno, i krenuti na put. Put ka
svom cilju, snu... Kako god da ga zovete. Hoće li biti težak? To zavisi
samo od vas, vaših prohteva i veličine tog sna. Jer sudbina je prožeta
tajanstvenim nitima, i zato ko može reći šta će se na tom putu dogoditi.
Kažu, važno je samo verovati, ali to nije tako jednostavno, zar ne?
Pred velikim stvarima u životu čovek može biti samo ćutljiv i ponizan,
krajnje značenje svega je trenutno nedostižno „smrtnom umu“.

Treba li ostaviti nekome ono za sta se tako uporno bori ostaviti i
otici? Ili se ipak treba boriti, isisati iz sebe svaki atom svih svojih
nadanja, izvući iz sebe svu moguću ljubav koja nas pokreće i sve to
pretočiti u malu kristalnu kuglu, koju ćemo čvrsto držati stisnutu u
ispruženoj šaci, dok idemo našim putem. Da nas vodi tamo kuda srce treba
da ide, tamo kuda još nismo imali hrabrosti da kročimo. Posrtati i
istrpeti sve, pa čak i ako bude uzalud, bez straha, bez žaljenja, bez
osvrtanja. Da li ste nekada nešto ili nekoga, želeli baš toliko? Da li
se ta želja graničila sa ludilom?

Najgore je pomiriti se sa tim da smo nemoćni, zaleđeni tu gde jesmo, sa
onim što imamo, a nemamo ništa. I to što mislimo da imamo, sigurno nije
ono što nam srce želi, ono za čime u sebi vrištimo. A, možda, baš to i
zaslužujemo, i nikada nećemo moći reći da je neko drugi kriv, krivi
ćemo biti sami, pravdacemo se sa milion dobro smisljenih izgovora, osim u
slučaju da nam je sudbina, to jest ljubav, ipak malo jača od nas samih.


Hermione – „Put“

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime19/2/2012, 9:13 pm

Nikada nisam usamljeniji nego kad otvorim srce nekome prijatelju,
zato što onda još jace osecam da je jaz nepremostiv. Taj covek je tu; ja
vidim njegove jasne oci koje me gledaju, ali ništa ne znam o njegovoj
duši koja je iza njih. On me sluša. Šta li misli? Jest, šta misli? Ti ne
znaš kakva je to patnja! Možda me on mrzi? Ili me prezire? Ili mi se
ruga? On misli o onome što mu kažem, procenjuje me, podsmeva mi se,
osuduje me, nalazi da sam prosecan ili glup covek. Kako da saznam šta
misli? Kako da saznam da li i on mene voli onako kako i ja njega volim? i
šta li se kuva u toj maloj okrugloj glavi? Velika je tajna neznana
misao nekog bica – misao skrivena i slobodna, koju mi ne možemo saznati,
ni upravljati njome, ni potciniti je, ni pobediti je!
A ja uzalud želim da se predam, da otvorim sva vrata svoje duše, i
nikako da se predam! Na dnu duše, na samome dnu, cuvam svoje JA u
skrivenom kutu, a do njega niko ne dopire. Niko ga ne može pronaci, ni
uci u nj, zato što mi niko nije slican, zato što niko nikoga ne razume.

Gi de Mopasan
Usamljenost - Izabrane novele

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime21/2/2012, 6:24 pm

Zrela osoba ima integritet koji joj omogućava da bude sama. I kada zrela
osoba daje ljubav, ona je daje bez ikakvih sakrivenih motiva; ona je
jednostavno daje. Ona ne očekuje da za nju budete zahvalni – ne, ona
uopće ne treba vaše hvala. I kada se dvije zrele osobe zaljube, tada se
događa jedan od najvećih životnih paradoksa, jedan od najljepših
fenomena: one su zajedno a ipak potpuno same; one su zajedno na način da
su skoro jedno. Ali njihovo jedinstvo ne uništava njihovu
individualnost, zapravo poboljšava je; one postaju više individualne.
One prihvataju drugu zivotnu sansu i mogucnost da poprave greske iz
proslosti. To je prednost zrele osobe, da je naucila da bira i da zna da
postoji cena koju mora da plati, da bi iskoristila pruzenu sansu.
Dvije zrele osobe u ljubavi jedna drugoj pomažu da svaka od njih postane
slobodnija. Nema politike, nema diplomacije, nema pokušaja dominacije.
Kako možete dominirati osobom koju volite? Razmislite o tome. Dominacija
je vrsta mržnje, ljutnje, neprijateljstva. Osobu koju volite valjda
želite vidjeti potpuno slobodnom, nezavisnom; valjda ćete joj dati više
individualnosti. Zato ja to zovem paradoksom; osobe su zajedno na način
da skoro postanu jedno, ali u tom jedinstvu su i dalje individue.
Njihove individualnost se ne pogoršavaju – one se poboljšavaju. Druga
osoba ih je obogatila što se tiče njihove slobode. A opet, ako vole, one
tu slobodu shvataju kao slobodu izbora i slobodu da imaju dovoljno
vremena za ostvarenje svojih snova.
Sjetite se, sloboda je povjerenje ljubavi. Zrela osoba nece razmisljati o
tome kolikim iskusenjima je druga osoba izlozena, ona ce znati da ima
ljubav te osobe i da se sloboda ogleda u tome da parovi veruju jedni
drugome. Dakle, ako ljubav uništava slobodu, ona toga nije vrijedna.
Ljubav se može napustiti, sloboda se mora očuvati – ona je viša
vrijednost. Jer bez slobode nikad ne možete biti sretni, ona je
intrinzična želja svakog čovjeka.
Prava ljubav, to je “bivati ljubavlju”, “dar ljubavi”. “Biti ljubav”
znači stanje ljubavi. Kad stignete doma, kad saznate tko ste, tada se u
vama rađa ljubav. Tada se miris širi i tada ga možete dati drugima. Kako
možete dati nešto što nemate? Da biste mogli dati drugima, prvi je
preduvjet da to sami imate.

E. Martin - „Rasmisljanja o ljubavi“

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime22/2/2012, 6:49 pm

Zavet

''Opijen zaljubljenošću, zaboravio je na bolove, povrede, čak i na sebe.
Poljubac je bio dovoljan da zaleči svaki ožiljak, nastao tokom života.
Svaka reč se činila suvišnom. Tokom noći, prepušteni dražesnim
osećanjima, nesvesno su prkosili mržnji, sukobu dveju nacija, ratu,
smrti. Uživali su u trenucima ljubavi, koji sami po sebi, po snazi
osećanja, prevazilaze probleme, neutrališu sve negativne pojave,
utiskujući tu regenerativnu nit u svaku poru organizma, onu poru koja i
najvećeg pesimistu pretvara u neprevaziđenog optimistu, opčinjenog
lepotama života.

Izgleda da mladost pobeđuje sve, pa tako svojim nevinim duhom uspešno
neutrališe neprijatan osećaj zarobljeništva. Mladost je oslobođena
navike, ili pak, ako postoji, brzo se otresa, poput mlade presađene
biljke, koja nastavlja svoj razvoj, puštajući korenje sve dublje,
učvršćujući se na novom, nepoznatom tlu.

Neki ljudi pobeđuju, osvajaju, ali osećaj gubitništva ih tera da se
iznova dokazuju, pa tako nastavljaju sa pobedama, sve do trenutka kada,
istrošeni, padnu pod noge neprijatelju. Onda tek shvate da su sve
dotadašnje pobede pretvorili u životni poraz, jer nikad nisu pobedili
srcem, već su, u želji da budu pobednici u očima drugih, nesvesno
pobedili sebe.

Ono što ponekad vidimo, što nam otkupi i ukrade poglede, ne predstavlja
istinit odraz, već samo viziju, čudnovatu fatamorganu lepote. Prava
vrednost je duša, u njoj je skrivena naša spoljašnjost, naš sjaj, koji
nekako nikad ne bledi, ne nestaje, dar od Boga koji, istaknut na pravi
način, premašuje vidljivo i govori nam o slepilu površnosti. Uvek treba
zaviriti u dušu, jer je u njoj, duboko, poput lavirinta, skrivena naša
istinska lepota, naš žar, vatra i savršenstvo.

Kada čovek dotakne dno, obično se preda, zastaje, i tako pasivan, ukočen
od svoje ogorčenosti i poraza, ostane na dnu. To se zove pesimizam.
Retki su ljudi koji to dno, taj poraz i tu ogorčenost razumeju na pravi
način, pa ponovo, nepredano kreću, sa mnogo više sigurnosti, svesni da
od dna ne mogu dalje i da svaki pokušaj, bez obzira koliko loš bio, vodi
ka uzvišenju. Skoro uvek, ljudi tog tipa, pronađu svoje mesto na
piramidi uspeha, pa tako bezbrižni i iskusni, gledaju dno kao
najobičniju odskočnu dasku. To je za mene optimizam.

Jer, ma koliko to čudno zvučalo, ljubav se uvek može uporediti sa mačem
sa dve oštrice. Prva oštrica, udaljenija, poput Eskalibura prividno budi
najčistija osećanja, preplavljujući telo nekom začaranom energijom.
Blagotvornom. Snažnom. Okrepljujućom. Ona je ta koja naše ciljeve načini
ostvarljivim. Drugu oštricu ne vidimo. Ona jeste bliža, samo, od uprtih
pogleda ka prvoj, mi se ne osvrćemo. Vidici su nam suženi. Tupi.
Neretko, poneseni zaslepljenošću, ne upotrebljavamo svest, zdrav razum,
pa tako nesvesni sami sebi nabijamo vrh oštrice u srce. Nakon toga,
postajemo slabi, krhki, ranjivi… Tu ranjivost, taj neuspeh, ispoljavamo
pogrešno. Kroz ljutnju. Bes. Trudimo se da prikrijemo stvarno stanje,
sve više upadajući u vrtlog izgubljenosti, jer nas rđa i bezljubavna
hladnoća oštrice sve više prlja Ipak, lek postoji. Ali se pametni leče.
Oni drugi nastavljajući sa povređivanjem, ne primećuju da lek postoji u
isto tako naoštrenom maču. Samo treba usmeriti pažnju na prvu oštricu.
Tu se zapravo krije eliksir izlečenja. Ne u oštrici.Već u iskustvu.
Svakom se dogodi.''

Slaviša Pavlović

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime22/2/2012, 8:57 pm

Mozda se nijedan druga vrsta intimnosti ne moze uporediti s dva
pogleda koja se susrecu s istom sigurnoscu i odlucnoscu i jednostavno
odbijaju da se puste.

Ne mozes da mi kazes da priroda nije cudo!Nemoj mi reci da svet nije
bajka.Onaj ko to nije uvideo,mozda nece ni shvatiti pre nego sto bajka
vec bude pri kraju.Naime,tada dobijamo jos jednom,priliku da skinemo
povez sa ociju,da protrljamo oci od iznenadjenja,priliku da se
prepustimo tom cudu s kojim se tada oprastamo i napusatmo ga.Niko se ne
oprasta,guseci se u susama,od Euklidove geometrije ili periodicnog
sistema elemenata.Oprastamo se od sveta,od zivota,od bajke.A oprastamo
se i od malog broja ljudi koji su nam zaista dragi.

Svemir je mozda star petnaest milijardi godinA.A ipak,niko jos nije
uspeo da otkrije kako je stvoren.Zivimo zajedno u jednoj velikoj bajci
za koju niko ne zna sta je.Plesemo,igramo se,cavrljamo se i smejemo se u
svetu iji postanak ne mozemo da shvatimo.Taj ples i igra su muzika
zivota.Pronacices je svuda gde ima ljudi,bas kao sto postoji sum u
svakom telefonu.

Justejn Gorder-Devojka sa pomorandzama

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime23/2/2012, 4:54 pm

MIROSLAV EGERIĆ : „ PROPLANCI I MAGNOVENJA „

Svako od nas nosi izvjesnu količinu senzibile i umne energije, koja stremi širim vidicima no što su vidici dana i minuta od kojih su dani sačinjeni.
7 str.



Kad danas čujete ironične komentare o transparentosti ( prozirnosti, jasnosti ), ne vjerujte etosu tih ironija! I najgora vidljivost, jasnost političkog polja, bolja je od najbolje pomrčine svevlašća Jednog čovjeka.

112 str.

...Pune glave i pluća o specifičnom jugoslovenskom putu, a put i ne bješe tako specifičan. Razlika prema sovjetskom samo u smjeru: drug Staljin je protivnicima pokazivao smjer prema Sibiru, Tito prema Golom otoku; tamo, govorili su nesrećnici sa tih smjerova, „ idejno „ – skijannje na ledu,ovamo, „ idejno“ sunčanje na moru! Pri čemu je cinizam domaćih usmjerenja bio puniji: bolje je sunce nego led!
120 str.


____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime24/2/2012, 6:47 pm

Uvod Autostoperskog vodiča kroz galaksiju

"Daleko u neistraženim zaleđima jedne zabačene oblasti zapadnog
spiralnog kraka Galaksije nalazi se maleno, neugledno, žuto sunce.
Na orbiti oko njega, na rastojanju od devedeset sedam miliona milja,
nalazi se beznačajna plavozelena planeta čiji su stanovnici, koji su
nastali od majmuna, toliko primitivni da još smatraju digitalne ručne
časovnike strašno zgodnom idejom.
Ta planeta ima - ili, da budemo precizniji, imala je - jedan problem,
koji se može ovako opisati: većina njenih stanovnika bila je uglavnom
nesrećna. Kao rešenje ovog problema predlagane su mnoge stvari, ali sve
su uglavnom bile povezane s kretanjem nekakvih malenih, zelenih komada
hartije, a to je zaista čudno, jer ti mali, zeleni komadi hartije nisu i
sami bili nesrećni.
Zbog toga je problem opstajao: ljudi su uglavnom bili zlovoljni, a mnogi
su se osećali bedno, čak i oni s digitalnim časovnicima.
Sve je veći bio broj onih koji su počinjali da misle kako su napravili
veliku grešku još onda kad su sišli sa drveta. A neki su i drveće
smatrali lošom zamišlju i rekli su da uopšte nije trebalo ni napustiti
okean.
A onda, jednog četvrtka, skoro dve hiljade godina pošto su izvesnog tipa
prikovali za drvo zbog toga što je rekao da bi bilo sjajno kada bi
ljudi, za promenu, počeli da se ponašaju ljubazno prema drugim ljudima,
jedna devojka koja je za svoj groš sedela u nekom kafiću u Rikmansvortu,
iznenada je shvatila u čemu su sve grešili i najzad dokučila način na
koji bi se svet mogao pretvoriti u dobro i srećno mesto. Ovoga puta sve
je bilo u redu, stvar je bila sigurna i niko nije morao nikog da
prikucava za drvo.
Ali, na žalost, pre nego što je stigla da to nekome javi telefonom,
došlo je do užasne, glupe katastrofe i ideja je zauvek izgubljena.
Ova priča ne govori o tome.
Ali govori o toj užasnoj, glupoj katastrofi i nekim njenim posledicama."

D. Adams

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime28/2/2012, 8:19 pm

Margarita je, ne otvarajući oči, otpila jedan gutljaj, i slast je
prostrujala njenim žilama, u ušima je počelo da joj zvoni. Učinilo joj
se da prodorno kukuriču petlovi, da negde sviraju marš. Gomile gostiju
su počele da gube svoj oblik. I muškarci u frakovima i žene raspali su
se u prah. Raspadanje je na očigled Margarite obuhvatilo celu salu, u
njoj je počeo da se oseća zadah kosturnice. Stubovi su se raspali,
ugasile su se svetlosti, sve se skvrčilo i nije više bilo nikakvih
fontana, kamelija i lala. Jednostavno je ostalo ono što je i bilo:
skroman juvelirkin salon, a kroz poluotvorena vrata u njega je padala
traka svetlosti. I kroz ta poluotvorena vrata Margarita je i ušla...

Mihali Afanasjevič Bulgakov, Majstor i Margarita

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime1/3/2012, 8:24 am

Na zidu visi ogledalo, ona ne misli na njega, ali ogledalo misli
na nju. Kako verno hvata njenu sliku, ono je kao ponizni rob, koji svoju
prednost dokazuje vernošću, rob za koga ona, naravno, nešto
predstavlja, ali koji za nju ništa ne znači, koji je dobro uhvatio njen
lik, ali je ne sme uhvatiti. Nesrećno ogledalo koje svakako može
obuhvatiti njenu sliku, ali ne nju, to nesrećno ogledalo koje ne može
zadržati njenu sliku kao tajnu u sebi, skrivajući je od pogleda celog
sveta, koje, naprotiv, može samo drugima pokazati tu sliku, kao, na
primer, sada meni! Kakva nesreća kada bi čovek bio takav! A ipak, ima
dosta ljudi koji su takvi, koji ništa nemaju osim u trenutku kada to
pokazuju drugima, koji zahvataju samo površinu stvari a ne i suštinu,
koji sve gube u trenutku kada pokazuju drugima, kao što bi to ogledalo
izgubilo njenu sliku ako bi mu je jednim uzdahom odala svoje srce. I
ukoliko čovek ne bi bio u stanju da čuva sliku lepote, čak ni u trenutku
njene prisutnosti, morao bi stalno želeti da bude na rastojanju od
lepote, i nikada suviše blizu, da bi video lepotu onog što drži u
naručju, a da ne vidi više u trenutku u kome je predmet suviše blizu, u
trenutku kada se usne spajaju u poljubac, morao bi da izoštrim
unutrašnji pogled... Ah, kako je lepa! Jadno ogledalo. mora da je to
muka, ali takođe kakva sreća što ne poznaješ ljubomoru! Njena glava je
potpuno ovalna, malo se naginje napred, time čelo postaje više, koje se
često i ponosno podiže, ne ocrtavajući njene intelektualne sposobnosti.
Njena tamna kosa nežno i fino okružuje čelo. Njeno lice liči na plod,
svaki prelaz je pun i zaokružen; njena koža je prozirna i osećam svojim
očima kao da je somot. Njene oči - da, još ih nisam video - pokriva
jedna zavesa sa svilenim resama, koje idu u zavijutke, opasne po onoga
koji želi uhvatiti njen pogled. Nadam se da ću se s njom još sresti,
svakako ću je prepoznati, a i ona mene. Moj pogled sa strane ne
zaboravlja se tako lako. Kada je onda iznenada sretnem, negde, gde je
nisam očekivao, na nju će doći red. Ako me ne prepozna, u svakom slućaju
ću već naći prilike da je još jednom pogledam sa strane, i jamčim vam
da će se setiti susreta. Samo bez nestrpljenja, bez pohlepe, u svemu
treba uživati polagano. Ona je odabrana, ona mi neće izbeći.

Seren Kjerkegor - Dnevnik zavodnika

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime1/3/2012, 6:24 pm

A brat mi je bio nestaško i mali divljak. Podizao je Skadar na Bojani i
zaziđivao moje lutke, tražio mravima rtenjaču, prezao skakavce u kola od
karata, i više išao na glavi nego na nogama.

Sedela sam dakle po ceo dan sama, u kakvom kutiću, i prevrtala šarene i
svetle kartone po leksikonima i knjigama prirodnih nauka. Tamo se videlo
kako bukti polarna svetlost, tamo je bilo onih čudnih tropskih biljaka
sa fizionomijama divljih životinja, šuštalo je more i vozile se po njima
grdne galije asirskih veslača, išli su u boj egipatski vojnici, sve
jedan kao drugi, sa zapetim strelama i onim čudnim oštrim profilima
glave na oba ramena. Tamo je Karon prevozio duše pokojnika, tamo je bilo
namršteno ćutanje zaleđenog severa i strašna smrt u pesku koji ne da
vode, tamo su, kao oštre sablje, sevale žute oči kraljevskih tigrova i
umiljato se plavile dobre oči skandinavskih belih sokolova.

Tako danas, tako sutra, tako zimus, tako letos, prvo u sobi, pa u hodniku, pa na tavanu, pa u bašti, pa najzad u buretu.

Ja sam to zvala buretom, ali u stvari je to bila jedna grdna kaca,
rasušena, razdrmana stara kaca koja je stajala u dnu dvorišta i bez
ikakva opredeljenja polagano trunula i propadala. Bočne duge se još
nekako i držale, ali se rasušile i isprepucale. Dole nije bilo dna, a
dno , okrenuto naviše kao krov, sve se izrešetalo, svaka se daska mogla
pomeriti , a mnogo glavnih dasaka nijen više ni bilo.
Poodavno sam osećala neki ukus za taj rasklimatani stari dvorac. Između
dasaka sam zavirivala u njega, štapićem gurkala i pipala ogromnu i kao
kamen tvrdu pečurku, razmicala lišće gustog i ugasitozelenog korova, i
volela da slušam sivu melodiju ćutanja i tišine.

Isidora Sekulić – “Bure”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime4/3/2012, 11:54 am

Treba se izlagati opasnostima – govorio je. Čudo života možemo istinski
razumjeti jedino ako dopustimo da se dogodi nešto neočekivano. Svakog
dana Gospod nam daruje – zajedno sa Suncem – jedan trenutak kada je
moguće izmijeniti sve ono što nas čini nesretnim. Svakoga dana nastojimo
da obmanemo sami sebe kako nismo prepoznali taj trenutak, kako on ne
postoji, kako smo obzirni prema drugima, kako je današnji dan istovjetan
jučerašnjem i kako će biti jednak sutrašnjem. Ali, onaj tko obrati
pažnju na dan koji traje, otkriva čarobni trenutak. On može biti
sakriven u času kad izjutra otključavamo vrata, u onoj kratkotrajnoj
tišini koja naglo nastupi poslije ručka, u hiljadu i jednoj stvari koje
nam greju srce ili u nadi koje se plašimo. Taj trenutak postoji –
trenutak kad nas sva snaga zvijezda u momentu prožme i omogući nam da
činimo čuda.

Sreća je ponekad blagoslov, ali najčešće osvajanje, borba sa nama
samima. Čarobni trenutak koji se javlja svakog dana pomaže nam da se
mijenjamo, navodi nas da se upustimo u potragu za svojim snovima. Nemamo
nikakvu garanciju, patit ćemo, preživljavat ćemo teške časove, suočit
ćemo se s mnogim razočarenjima – ali sve je to prolazno, i ne ostavlja
trag. Ono što je važno, jednoga dana, kada se izborimo, u budućnosti,
moći ćemo da se osvrnemo unazad i da sa ponosom prigrlimo svoju sreću
koja nas je možda skupo koštala, ali koja je bila vredna svega što smo
proživeli da bismo je imali.

Paulo Koeljo – „Izlagati se opasnostima“

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 44
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime5/3/2012, 7:53 am

"Ženski rodoslov"
Ljiljana Habjanović-Djurović

"Da li ljubav uopšte postoji? Ili je ono što se ljubavlju zove tek san o njoj? Kratkotrajna iluzija? Da li je ljubav silovito, žudno stapanje dva tela i propadanje kroz bezdan bezumnog užitka, ili vreme između: pomamna, grčevita nada da će se sve ponoviti. Neprestano drhtavo iščekivanje. Da li je ljubav odbaciti svoj san i zavoleti sve što je njegovo: mračne ćoškove navika i ružnu pustoš duše? Odbaciti svoju sliku o njemu i voleti ga onakvog kakav je? Da li voleti znači naći opravdanje za sve? Ničega se ne stideti, čak ni pred sobom? Sve je to ljubav..."

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Odabrani književni textovi - Page 6 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime6/3/2012, 6:50 pm

„Po zaraslim stazama”


Pogledaj ovo - sigurno je rekao - pogledaj samo kako on piše. Gore nešto
u životu nisam video. A samoglasnike i suglasnike uopšte ne zna.
- Ne, nisam ih znao. Ali nisam bio utučen, niko ne treba da ih zna.
Pokušao sam da nabrojim suglasnike i samoglasnike obrnutim redom, ali od
toga nisam postao srećniji i zadovoljniji, ne, duša mi zbog toga nije
postala ni malo uzvišenija, tako da sam mogao da pljunem na njih. Čemu
uopšte te koještarije služe? Sve je to presipanje iz šupljeg u prazno. U
čemu je poenta? Sve te nepotrebne stvari koje moramo da naučimo i
pamtimo celog života. Pogledajte kako to rade novinari. Oni se više ne
služe svojim papagajskim znanjima, snalaze se bez njih i ljudi ih
razumeju. Danas sam video jednu polomljenu fotelju, pripadala je nekom
starom direktoru škole, sedeo je u njoj do svoje smrti. Sedamdeset
godina je znao svoje dragocene lekcije, a sad mu deca prodaju fotelju.

Knut Hamsun

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime8/3/2012, 2:40 pm

Krik beznadja

Cinjenica da ja postojim potvrduje da svet nema nikakvog smisla. Kako da nadem smisao u padovima coveka, dramaticnim i nesrecnim, kada se sve svodi, u krajnjoj instanci, na prazninu i patnju koja je zakon ovog sveta? To što je svet dozvolio postojanje ljudskog primerka mog tipa dokazuje samo da su mrlje na takozvanom suncu života tako velike da ce vremenom da mu sakriju svetlost. Zverstvo života me gazilo i pritiskalo, iseklo mi krila u punom letu, i pokralo mi sve radosti na koje sam imao pravo. Sva moja preterana revnost i sva paradoksalna i luda strast koju sam uložio da bih postao sjajan pojedinac, sva demonska vradžbina koju sam konzumirao da bih navukao buduci oreol i sav zanos koji sam nasipao za organsko preobraženje ili za unutrašnje svitanje, pokazali su se slabijim od zverstva i iracionalnosti ovoga sveta koji je prosipao u mene sve svoje negativne i otrovne rezerve. Život nije otporan na veliku temperaturu. Zbog toga sam došao do zakljucka da najuznemireniji ljudi, sa unutrašnjim dinamizmom dovedeni do paroksizma, koji ne mogu prihvatiti uobicajenu temperaturu, moraju propasti. To je aspekt životnog demonizma, ali i aspekt njegovog nedostatka; on objašnjava zašto je život privilegija mediokriteta. Samo mediokriteti žive na normalnoj temperaturi života; ostali se troše na temperaturama koje život ne podnosi, gde ne mogu da dišu , osim ako se nalaze jednom nogom s one strane života. Ne mogu doneti ništa na ovaj svet, jer imam samo jedan metod: mtod agonije. Žalite se da su ljudi zlocesti, osvetoljubivi, nezahvalni ili licemerni? Predlažem vam metod agonije, kojim cete se privremeno spasiti od svih ovih nedostataka. Primeniti ga na svaku generaciju, pretvorite ga u agoniju, u iskustvo poslednjih trenutaka, da bi u stravicnom mucenju pokušao veliko cišcenje iz vizije smrti. Potom ga pustite i ostavite da beži od straha sve dok iscrpljen ne padne. I garantujem vam da je ucinak neuporedivo ispravniji od svih koji su dobijeni normalnim putem. Kada bih mogao, doveo bih vasceli svet u agoniju, da bih ostvario cišcenje korena života; stavio bih goruce i ubedljive plamenove na te korene, ne da bih ih uništio, vec da bih im dao drugu snagu i drugu toplinu. Vatra koju bih ja upalio u ovom svetu, ne bi donela ruševine, vec kosmicki preobražaj. Na taj nacin, život bi navikao na visoku temperaturu i ne bi više bio medij za madiokritete. A možda u ovom snu ni smrt ne bi bila imanentna ovom životu.

Emil Sioran

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime10/3/2012, 10:55 am

Ogrćem svoju crnu sjenku kao dolamu, koja kao kiša pada oko mene, i
krećem da nađem njegove prste. Noć je crna i ne pomaže mi u potrazi.
Šetam do praskozorja. Ne srećem nikoga, samo svoj bol, koji nikako da
sažvaćem, i vjetar. Niko nije sa mnom na tom putu, u ovom gradu, u ovom
životu.

Nadam se: imam nemajući.
Čežnja služi čekanju.
Kao slijepac pipam po mraku.
Umrla sam. Pokriva me ćutnja, tišina, tmina. Nema me više. Sakrivam
svoju umornu glavu u tu ljubav. U tu brušenu i pročišćenu ljubav.
Spuštam u nju svoju krv, svoj mozak, žar svoje duše. On mi je sve.

On mi je blizak i neophodan.
Ja ga želim. Potreban mi je da bih mogla postojati.
Patim zbog njegovog straha koji odražava nezainteresiranost.
Dok govorim, srce mi lupa kao u djeteta, steže se od bola, tuga je ipak
jača od mene. Nešto mi zamjera, optužuje me, vrjeđa me…. Ne znam šta sam
skrivila, primam udarce i ćutim. Možda sam kriva što ga volim, ali rado
ću ostati kriva za tu ljubav. Tmina i tišina… Udarci… Beznadežna i
bolna ljubav…

Dragan Aleksić – “Bjela sinagoga”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime14/3/2012, 6:34 pm

"Bila sam iza tebe"

Coveku je nemoguce da u sreci uziva svesno. Svojim ozbiljnim spoljnim
izgledom, sa smetnjama i nesavrsenostima, bez ulepsavajuceg sita za
uspomene,stvarnost te uvek dokopa na brzinu. U trenutku, to je
matematika, mozes samo neodredjeno da osetis kako se dogadja nesto dobro
ali suvise si obuzet zeljom da to dozivis u pravo vreme da bi mogao
stvarno da uzivas. A primetio si da je sreca uvek uspomena, nikad
sadasnji trenutak, jel da?" Sreca je kada je svetslost i kada mozemo i
ne biti svesni da je sve u redu". To je to,izgubljeno vreme, kratko
vreme, nemoguca jednacina vremena koje prolazi, a koje bismo da
zadrzimo. Uveren sam da tako mora biti i stoga sto covek zeli da bude u
dvoje: da bi najvise moguce produzio trenutke srece, a da ih ne trazi
neprekidno u svojoj proslosti, da bi malo pokusao da produzi trajanje
stvari sa zenom zbog koje smo jedanput sanjarili, uprkos vremenu koje
otreznjuje.
Zato sto je sreca - zena, zar ne? Ti ne mislis? "Srecan, kao sa zenom",
kaze Rembo. Covek treba da ima samouverenosti da bi srecu poistovetio sa
zenom. Za mene, sreca je apsolutno uzbudjenje koje osecam dok slusam
izvesne pesme ili kada nebo ima boju koja mi se sasvim dopada. Svaki put
kada osetim potrebu da sa nekim podelim takve trenutke kako bih mogao
bolje da ih materijalizujem, dodje mi misao o nekoj, idealnoj zeni. I
svaki put pomislim da tu srecu otelotvoruje negde neka neznanka koja
moze da oseti ili da shvati isto uzbudjenje u istom trenutku kao i ja.
Sreca, buducnost, jeste savrsena i neprestana nepoznata, u svakom smislu
te reci.

Nikola Farg

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21555
Godina : 43
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime16/3/2012, 7:34 pm

Tlo pod njenim nogama

Dugo sam verovao da u svakoj generaciji ima nekoliko duša, nazovite ih
srećnicima ili prokletima, koje su prosto rođene tako da ne pripadaju,
koje dolaze na svet poluodvojene, ako hoćete, bez čvrste veze sa
porodicom ili mestom ili nacijom ili rasom; da možda ima na milione,
milijarde takvih duša, možda isto toliko nepripadajućih koliko i
pripadajućih. Jer su oni koji cene stabilnost, koji se plaše
prolaznosti, neizvesnosti, promena, podigli moćan sistem stigmi i tabua
protiv neukorenjenosti, te razarajuće antidruštvene sile, tako da se
uglavnom prilagođavamo, pretvaramo se da nas motivišu vernost i
solidarnost koje u stvari ne osećamo, krijemo svoje tajne identitete
ispod lažne kože onih identiteta koji su odobreni pečatom
"pripadajućih". Ali, istina procuri u naše snove; dok smo sami u krevetu
(jer noću smo potpuno sami, čak i ako spavamo sa nekim), vinemo se,
letimo, bežimo. A u budnim sanjama koja naša društva dozvoljavaju, u
našim mitovima, umetnostima, pesmama, slavimo nepripadajuće, drugačije,
odmetnike, čudake.

Tako ja to vidim. Vi ne morate da se složite. Možda nas, na kraju
krajeva, i nema tako mnogo. Možda i unosimo razdor i možda smo
antidruštvena sila i možda nas treba zabraniti. Vi imate pravo na svoje
mišljenje. Sve što ću ja reći je: mirno spavaj, dušice. Čvrsto spavaj i
lepo sanjaj.
Predraduse prestavljaju povlacenje, nacin da se izbegne stvarnost.

Salomon Rudzi

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime16/3/2012, 9:52 pm

"Najvaznije je - izbegavajte
laz, svaku laz, narocito laganje samoj sebi. Pazite na svoju laz i
kontrolisite je svaki cas, svaki trenutak. Izbegavajte gadljivost i
prema drugima i prema sebi: to sto vam se cini gadnim u sebi cisti se
vec samim tim sto ste to primetili. Takodje izbegavajte strah, mada je
strah posledica svake lazi. Ne plasite se nikada svoje malodusnosti u
postizanju ljubavi, ne plasite se mnogo cak ni rdjavih svojih postupaka.
Zalim sto vam ne mogu reci nista utesnije jer aktivna ljubav, u
poredjenju sa onom iz mastanja, predstavlja surovu i zastrasujucu stvar.
Sanjalacka ljubav ceka brzi podvig, brzo zadovoljenje i da ga svi
posmatraju. Tu zaista dolazi dotle da cak i zivot covek daje samo da ne
bi dugo trajalo, da bi se sto pre zavrsilo, kao na sceni, da ga svi
gledaju i hvale. A aktivna ljubav je - rad i istrajnost, za neke, mozda,
cela nauka. "

(Dostojevski "Braca Karamazovi, Maloverna dama")

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime20/3/2012, 8:02 am

..Moć ljubavi je moć čistoće. Riječ ljubav koristi se na mnogo načina, ali čarobnjaku je
ona sveta jer njegovo shvaćanje ljubavi je "ono što uklanja sve nečistoće, a ostavlja
samo ono što je istinito i stvarno." "Sve dok se bojiš, ne možeš stvarno voljeti",
upozoravao je Merlin. "Sve dok se ljutiš, ne možeš stvarno voljeti. Sve dok imaš
sebični ego, ne možeš stvarno voljeti." "Dakle, mogu li ikad uopće voljeti?" upita
Arthur znajući da često osjeća strah, ljutnju i sebičnost. "Ah, to je misterija",
odgovorio je Merlin. "Kako god nečist bio, ljubav će te potražiti i raditi na tebi sve dok
ne budeš mogao voljeti."
Ljubav traži nečistoće da bi ih spalila. Nema ljudi koji ne poznaju ljubav - postoje
samo oni koji ne mogu osjetiti moć ljubavi. Budući da je nevidljiva i stalno prisutna,
ljubav je više od emocije ili osjećanja; više je od uživanja, pačak i od ekstaze.
Čarobnjaci smatraju da je ona zrak koji udišemo, da kruži svakom našom
stanicom. Iz svog univerzalnog izvora, ljubav prožima sve. Ona je
konačna moć, jer bez prisile
privlači sve i svakog.Čak i u prisutvu patnje, ljubav nastavlja svoj posao daleko od
pogleda ega i uma. U usporedbi s ljubavlju sve su druge sile slabašne...."


Deepak Chopra-PUT ČAROBNJAKA

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Odabrani književni textovi - Page 6 Empty
PočaljiNaslov: Re: Odabrani književni textovi   Odabrani književni textovi - Page 6 Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Odabrani književni textovi
Nazad na vrh 
Strana 6 od 8Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Ponešto i za klince - piše se u temama ispod naslovne :: Odabrani tekstovi-
Skoči na: