VOLIM BEOGRAD...

Владислав Петковић-Дис

Уздах са Дунава

На
Калемегдану, посред старог града,
Где Београд грле и Дунав и Сава,
Једно
Српче гледа земље наших нада,
Што их тајно крије та даљина плава.


Огромна равница пред њиме се пружа
Несрећна и лепа, као српска туга,

У тој земљи има и поља и ружа,
Ал' слобода само тој се земљи руга.


Столећима Србин у тој земљи живи,
Ал' Немац и Мађар вечито га гоне,

Једино се Србин тој земљи не диви,
Јер његова звона само на плач звоне.


Ту је Банат, Бачка, ту је и Срем равни,
Далмација, Босна - све то
земље Срба,
Ту је и Хрватска: свуд спомени славни,
Чувају се тајно место
српског грба.

И док сунце греје Велику Србију,
На Калемегдану док
цвеће мирише,
Српче стоји тако, сузе му се лију,
И његово срце овако
уздише:

"О велике земље, о Српски Народе,
Када ће и за те доћи живот
прави?
Што судбина крије буктињу слободе?
Велико пролеће кад ће да се
јави?

С Дунава и Дрине, Тимока, Вардара,
Кад ће у бој поћи наше
моћне чете,
Да униште једном име господара,

ПЛАЧИ ОПЕТ БЕЛИ ГРАДЕ *

Плачи опет бели граде своју
потамнелост,
вођа народа као цвет прецвета и опаде,
јер и земља заједно
с тобом рида
што прима онога кога се није надала тако брзо примити,

чекањем тридсетпетих текућих година
пошто је већ прошло шест тисућа и
девет стотина.

Мавро Ветрановић (1482 – 1567)

О СЛАВНИ БЕОГРАДЕ


(Одломак из шесте песме «Пјесни Разлике»)

А и славни Биограде и
ти ми говори,
тврдине и зграде тко твоје обори?
Твоја ли крајишта, о
славни Биограде,
осташе за ништа, у забит сва саде?

Тко копшја и
сабље сада ће ломити
и оружне корабље Дунавом водити?
Гдје ли су тве
шајке, Дунавом проплиле,
које су јунаке плијенови' храниле

Beograde

On ima cudesnu moc
da svetlom ispuni
noc
belinom osmeha svog razgoni tugu
On ljubav svakome da
i vrata
otvara sva
k'o stari voljeni drug uvek je on

Beograde, Beograde

na uscu dveju reka ispod Avale
Beograde, Beograde
vec vekovima cuvas
beo lik
Beograde, Beograde
ti srce svoje nesebicno darujes
Beograde,
Beograde
tvoj zagrljaj i ljubav zele svi

Za tebe k'o da stoji vreme

ti zivis srcem uvek mlad

Beograde, Beograde
svi vole tvoje
nasmejane ulice
Beograde, Beograde
sa nama i u nama zivis ti



Dj. Marjanovic

Vasko Popa

BELGRADE

You are a white bone among the clouds


You arise from your flames
From the plowed up grave
From the
scattered ashes

You arise from your vanishing

The sun keeps you

In its golden sarcophagus
High above the howl of centuries

And
carries you to the wedding
Of the fourth river of heaven
To the
thirty-sixth river of earth

You are a white bone among the clouds

CRNJANSKI O BEOGRADU

"Lament nad Beogradom" - jedna
od najlepših pesama o srpskoj i jugoslovenskoj prestonici - jeste vrh široke i
visoke piramide emocija Miloša Crnjanskog o gradu prisutnom u mnogim njegovim
proznim i poetskim tekstovima.
Napisao je Crnjanski i poseban bedeker
"Beograd", prvi i jedini put do sada objavljen na francuskom jeziku 1936.
godine. Sada, tek na samom kraju dvadesetog veka, on se pojavio i na srpskom, u
izdanju "Narodne knjige" iz Beograda, kao prvo delo u okviru biblioteke "Slučaj"
(prevod s francuskog: Mira Vuković, urednik: Gojko Tešić).
Srpsko izdanje
dopunjeno je tekstovima "Svitanje Beograda" (objavljeno 1926. godine u listu
"Vreme", a do sada preštampavano u delima Crnjanskog) i "Beograd u snegu"
(objavljeno 1930, takođe u "Vremenu" i naknadno preštampano u knjizi "Putopisi"
M. Crnjanskog). Na kraju, kao šlag na tortu, tu je uvrštena i poema "Lament nad
Beogradom", dobrotom D. Aćimovića prvi put objavljena u emigraciji, u
Johanesburgu (Garamond, 1962), a tek posle tri godine u Beogradu u knjizi "Tri
poeme" u okviru biblioteke Stevana Raičkovića "Albatros" (Prosveta, 1965).


Na raskršću
Ova knjiga, čiji je glavni junak Beograd, nevelika po
obimu, ali bogata po sadržaju dragocenih činjenica i majstorskih opisa, sve
skladno upakovanih u autentičnu, sočnu i uzbudljivu priču, i danas odiše punom
svežinom, donoseći uzgred osećanje patine sada, na izgled, davno prošlog
vremena.
Crnjanski najpre daje opšti pogled na Beograd, prikazuje geografski
položaj, zatim objašnjava njegov razvoj i navodi autentične brojke: "Od
oslobođenja Srbije, Beograd se razvija kao novi grad. Posle prvih ustanaka
protiv Turaka, gradsko stanovništvo drastično je opalo. Godine 1820. Beograd
nije imao više od 5 000 žitelja, ali se već 1842. njihov broj popeo na 14 371.
Od tada, broj stanovnika stare srpske prestonice neprestano raste, tako da se,
od 24 768 u godini 1866, penje na 65 598 u godini 1842, da bi uoči Prvog
svetskog rata dostigao gotovo 100 000. Posle stvaranja jugoslovenske države,
Beograd postaje jugoslovenska prestonica i doživljava izuzetno buran razvoj.
Godine 1931. on broji 241 542 stanovnika."
Potom objašnjava privredni značaj
Beograda kao raskrsnice velikih i važnih puteva. Za Dunav kaže da je, sa
ekonomskog stanovišta, najznačajnija reka u Evropi, jer se tu ukrštaju ekonomski
interesi više zemalja. Beograd je, uz to, i važno železničko središte, jer se tu
ukrštaju velike linije: London - Istanbul, London - Pariz - Atina, Berlin -
Atina, Prag - Istanbul... Zatim napominje da "vazdušne linije London - Indija,
Pariz - Alep, Berlin - Bagdad i mnoge druge, čiji se broj uvećava iz godine u
godinu, čine od Beograda značajnu raskrsnicu aviosaobraćaja na evropskom
kontinentu" i podseća da "veliki drumski pravac London - Afrika i London -
Azija, koji je trenutno u izgradnji i čiji je značaj podjednako velik i za Pariz
i za Berlin, prolazi kroz Beograd".
Od Crnjanskog saznajemo da u to vreme u
Beogradu postoji oko sto pedeset industrijskih preduzeća i oko sedam hiljada
malih zanatskih preduzeća, "koja čak uspevaju i da izvezu višak svojih
proizvoda".
Predstavljajući turistički Beograd, kaže: "Po svom položaju,
Beograd je jedan od najlepših gradova u Evropi. Aleksandar Humbolt ga je
uporedio sa Lisabonom, Istanbulom i Štokholmom. Položaj stare beogradske tvrđave
podsećao je jugoslovenskog naučnika Pupina, profesora na Kolumbija univerzitetu
u Njujorku, na položaj Gibraltara.
Slika grada nad rekama sa mnoštvom
brodića i čamaca, jasna i vedra pod plavim podnevnim nebom, završava se
plavičastom piramidom Avale. Toploj draži Istoka, visoka moderna zdanja daju
izvestan američki odsjaj."

Uspravan stav
Naravno, tu je i istorijski
pogled na Beograd od njegovih najranijih dana, s posebnim poglavljima: Beograd u
doba Kneževine Srbije, Grad iz hiljadu i jedne noći i Beograd u sudbonosnim
danima 1914.
Slede potom objašnjenja kako stići u Beograd: vazdušnim putem,
rečnim putem, železnicom ili drumom. Zatim, kakva je klima u Beogradu, u kom se
hotelu (s navođenjem adrese) može odsesti i kakav komfor pojedini od njih
pružaju, gde se mogu dobiti turistička obaveštenja, kako se prijavljuje boravak
po dolasku u Beograd, informacija o centralnoj pošti, kakav je javni prevoz, gde
se može zameniti novac, adrese i telefoni poslanstava i konzulata u Beogradu,
kakve su kafane u jugoslovenskoj prestonici i kakva se sve gurmanska
zadovoljstva u njima mogu dobiti.
Onda opisuje beogradske ulice, centar
grada, Kalemegdan i njegove tvrđave, beogradske parkove, dvor, crkve, parlament,
javne zgrade, muzej, biblioteke, univerzitet, narodne univerzitete, Akademiju
nauka.
Zatim prikazuje umetnički život, sport i razonodu u Beogradu. I, na
kraju, predstavlja izletišta u okolini prestonice (Topčider, Zemun, Rakovički
manastir, planina Avala, Oplenac, Aranđelovac, Fruška gora, na Dunavu, Pančevo,
Smederevo).
U pomenutom tekstu "Beograd u snegu" Crnjanski, između ostalog,
piše: "Spoljna lepota Beograda, vrlo velika, nije isticana dovoljno, ali je
poznata već stolećima. Varoš sa visokim profilom, Beograd je lep lepotom
uspravnog stava, pojavom na brdu, zakoračajem nad vodama. Prilazeći mu, ma sa
koje strane, ugleda se profil moćan i oštar, koji će kroz dve-tri desetine
godina biti, svakako, nezaboravan."
Nažalost, Beograd je uskoro (u Drugom
svetskom ratu) bio razoren, ali je za Crnjanskog i dalje, videlo se to, ostao
"svakako, nezaboravan".

Na Terazijama

Ko da izmeri
bezmerje?
U
neimenovanom
hodu
od tasa
do tasa?
Preteže težina.
Trenuci
se samo
ugledaju na
kapi,
što pod krinkom vode
s nadmoćnim

spokojem
ističu iz česme.
Vreva se kotrlja
niz padinu.
Vreme
stoji
samo trolejbusi prolaze.

Na Slaviji

Iz ključne kosti

koncentrični krugovi
u šine prerušeni.
Ukrcajmo se,
cilj nije
stići
nego putovati.
Ime krugu nemilije
no crna rupa
spoznaje

konačno na počinak
sebe samog odlazi.
Nek oprosti bol.
Zenice

pod centrom kruga
mire se sa
sopstvenom uzaludnošću
moštiju

prećutanog sveca
kom odaju počast
tek posustali auti.
Zari zraka

Turističke atrakcije Beograda

Na osnovu utisaka stranih i domaćih gostiju napravljena je top-lista delova grada sa najvećim potencijalom za privlačenje turista