LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 VOLIM BEOGRAD...

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10  Sledeći
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime6/1/2011, 9:44 pm

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 A

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime27/1/2011, 10:52 pm

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Danube-small

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime4/2/2011, 3:25 pm

У свим великим градовима једна књига је најтраженија - по правилу, то је туристички водич. Београд је пре две године добио, без сумнје, најбољу књигу те врсте, из пера Љубице Ћоровић (42), магистра југословенске и опште књижевности и библиотекара саветника у Библиотеци града Београда. Цео њен професионални век посвећен је Београду, а поред овог изузетног туристичког водича (на српском и енглеском језику) аутор је и книге Београд од Деспота Стефана до Доситеја, где је сакупила сва књижевна помињања Београда од 15. до 19. века. Потписала је и велики број релевантних научних радова. Посебно је важан уреднички допринос ове жене приликом објављивања монографије ''Улице и тргови Београда''.
Занимљив је података којим почиње ''Бодич кроз Београд'':
''При копању темеља за Бајлонијеву пијацу у Цетињској улици је 1892. године откопана једна лобања, вероватно човека неандерталске расе, за коју се претпоставља да се могла датирати у ранији палеолит. Нажалост, овај налаз др Ђоке Јовановића, професора Велике школе, пропао је за време Првог светског рата.''
Толико о старости Београда, илити византијског Сингидунума чије се словенско име први пут помиње 878. године у писму Папе Јована VIII бугарском кнезу Борису Михајлу. А Београђанка Љубица Ћоровић о Београду сведочи:
''Највише ми смета она непрестано понављана прича мрзовољних, да у Београду нема шта да се види, и да је Београд познат само по кафанама. Пошто радим у одељењу књига о Београду, била сам у прилици да мало зароним у његову историју и да на други начин погледам те улице којима свакодневно пролазимо. Довољно је само да из улице Кнеза Михајла скренете у неке пролазе, хаусторе, па да видите скулптире, портрете, и бројне доказе некадашњег сјаја којим је потребно мало обнове и рестаурације па да Београд личи на велику културну европску метрополу.''
Београд се, како нам саопштава наша саговорница, налази на рту, 40 т изнад ушћа Саве у Дунав и пун је подземних вода. Постоји језеро испод биоскопа Јадран, па затим на Славији... Некада је био опасан шанцем који је сасвим нестао. Нико није тачно пребројао колико је пута у историји бомбардован, али још има живих који сведоче да су само у 20. веку четири пута на њега падале бомбе.
У сваком граду постоје тајне које буде нашу радозналост, има података који су слабије познати, и када их сазнамо питамо се како је могуће да ту живимо, а да толико тога не знамо. И стога тражимо да нам наша саговорница открије неке тајне о Београду, као што је она о чувеним београдским подземним каналима, лагумима, на пример:
''Када су занимљивости у питању, увек волим а поновим податак да је кнез Михајло сахрањен у Саборној цркви, јел то зна мали број Београђана. Лагуми, иначе, никада нису били тајна за познаваоце Београда. Они прављени у склопу војних операција у време аустријске окупације, у 18. веку, а и касније. Највећи број лагума крије београдска тврђава и чувена је прича да је у Првом светском рату нестао цео одред аустријске војске. То значи да су имали нацрте Тврђаве и да су изашли кроз један од тих пролаза у Карађорђеву улицу. А познато је да су лагуме користили многи у Карађорђевој улици, као и у Земуну, за складиштење робе, посебно вина, јер су били увек хладни. Данас будући да су планови Београдске тврђаве нестали, о лагумима се испредају приче, не зна се да ли су зазидани, шта се догађало после аустријске окупације.
И најстарија кућа у Београду, која се налази у Душановој улици 10, на Дорћолу, где се данас налази Стаклопан, такође у подруму има пролаз за који, чини ми се, нико није утврдио куда води. Та кућа је, иначе, касније одредила грађевинску линију Душанове улице. Подземни Београд у сваком случају тражи своје истраживаче.''
На питање који је најстарији јавни споменик у Београду, добијамо следећи одговор:
''Тај споменик се налази на устаничком гробљу у доњем делу Карађорђевог парка. Реч је устаницима који су се борили за Београд 1806. године и ту су сахранили своје мртве. Касније им је династија Карађорђевић подигла скроман споменик, да би га потом обновила друга династија, Обреновићи. И то је једини споменик који је помирио две српске династије, где су присутни Карађорђевићи и Обреновићи.
Калемегданска тврђава је најстарији објекат у Београду. Постоји један зид на којем могу да се виде остаци из римског периода, али карактеристично је да је сваки нови владар Београда рушио Тврђаву и правећи је поново, у њене зидине је уграђивао материјал из ранијег периода, тако да је тешко разазнати чисте слојеве који би доказивли када је која цивилизација владала Београдом. У сваком случају, на њој су сачувани и неки делови Београда деспота Стефана, који су на жалост касније уништени, затим делови турских утврђења, а највише трга на њој је осавила аустријска власт у Београду.''

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime4/2/2011, 3:26 pm

Данашњем становнику главног града тешко је да замисли како је Београд изгледао само пре два века, тачније као је драстичне промене преживео и како су неки делови града некада били веома важни, а данас су на маргини живота и интересовања грађана. Љубица Ћоровић о томе занимљиво сведочи:
'' Сав живот Београда, се практично, до Првог светског рата одвијао на Сави. Ту је била чувена Ђумрукана, односно Царина, речни саобраћај је био јако развијен, ту је била српска варош, што значи да се у турско доба у том делу града, на Савској падини, од Саборне цркве ка Сави, населило преостало српско становништво. То је било језгро Београда, а већи део становништва је по казни био пресељен у цариград и они су тамо основали тзв. Белиград махалу, и старали се о цариградском водоводу. И данас када одете у Истамбул, видећете тај део града који је малтене центар и зове се исто као некада.
И кнез Милош је желео ту да направи административни центар Србије, али Савамалци нису хтели да се помере одатле па је морао силом, малтене батинама, да их отера на далеке Теразије. Отићи са Савске падина на Теразије, у то је време била најдрастичнија казнена мера. Јер, крај града је био код Стамбола капије, а она се налазила на месту данашњег Народног позоришта.
А онда су, први пут у историји ратовања, употребљне ракете које су са воде испаљиване на град Тако је Београд бомбардован практично са реке, и тада је побегао са обала на тај свој рт. Становништво је тада побегло да се више никада не врати на њих.
Посевна је занимљивост да је у Београду, два пута у његовој историји, остајао само по један становник. Што би рекао Лаза Лазаревић, биле су то с ума сишавше особе. Први пут то је било када су после пропасти Првог српског устанка устаници напустили град, а у њему је остао само луди Настас да сачека Турке. Данас ми говоримо о лудој Насти, а и у ствари реч је о аутентичној личности, мушкарцу, који је заједно са псима лутлилцама био једина луда у граду. Други пут је то било почетком 18. века кад су Аустријанци потписали уговор са Турском на основу којег ће се повући из Београда - у граду је остала само једна жена.''
Доказ живота на Сави јесу и неке од најлепших зграда у Београду које се налазе у Карађорђевој улици, као што је она у којој се налази Геозавод, или хотел Бристол. Међутим, мање је познато оно што нам открива наш хроничар, Љубица Ћоровић:
''Карађорђева улица је насипана читав један век, јер је ту практично била бара, са неким острвцима. Звали су је Царска бара, касније Бара Венеција, и простирала се од хотела Бристол па све до ушћа Топчидерске реке. У временима када би Сава надошла, ту се ишло чамцима. Место на којем се данас налази железничка станица, насипано је земљом из села поред Београда које се од тада назива Прокоп. А сада се гради железничка станица у прокопу. Сав грађевински материјал од огромног зида, шанца, који се ту налазио, насут је у Карађорђеву улицу да би изгледала онако како је данас гледамо. У једном периоду успона Београда, од средине 19. до средине 20.века, направљене су те велике палате које и данас постоје у овој улици. Примера ради, хотел Бристол је рађен према стандардима који су важили за све хотеле у свету који су носили то име, и енглески краљ је само у њему могао да одседне. Кад би се уложило у њега, овај хотел би данас представљао фантастичну лепоту и вредност. Наравно, за ту врсту инвестиције потребно је да Београд сиђе на своје реке, да се његов живот врати у тај део града.''
Често можете чути да се за некога каже како припада старој београдској породици. Шта то заправо значи, питамо Љубицу Ћоровић:
''Недавно су у Годишњаку града Београда почеле да излазе успомене породице Леко, за коју се каже да је најстарија у Београду. Цитираћу вам један део који пише Марко Леко и који каже: ''Важно је истаћи да ми нисмо најстаија београдска породица чији потомци данас живе у Београду. Колико је мени познато, најстарија београдска породица је породица Калеф. Они у Београду обитавају непрекидно 300 година. Данас у Београду живи потомак те породице, госпођа Бреда Калеф, примадона Опере београдског Народног позоришта.'' То је једно аутентично сведочанство. Дакла, најстарије београдске породице су цинцарског порекла. Иначе, Београд је специфичан за овај простор Балкана јер су у њему живеле све нације и он је био веома важно трговачко седиште. Имали сте јеврејске, јерменске, српске и немачке радње све у истој улици. Београд никада није био варошица или чаршија, већ је увек био прави град. Никада није било оштрих националних резова осим почетком 18. века када су Аустријакци декретом одредили где ће живети католици, а где православци и остали. Тако је падина кад Дунаву, била католичка, немачка. Али, то није дуго трајало, само од 1717. до 1739. Ви данас немате ниједан град на Балкану са толико нација, као што имате у Београду. И ваљда је тако створен тај јединствен и непоновљив дух Београда.''

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime4/2/2011, 11:30 pm

Beograd bez vodiča
Ako
išta ne mogu da zamislim u Beogradu, u gradu u kojem sam rođena, to su
grupe turista koje vodiči vode po znamenitostima. Dok to ne postane
nova realnost, treba požuriti u Beograd, i videti ga bez vodiča. Svako
za sebe treba da pronađe svoje beogradske putanje. Moja, uobičajena,
počela bi od padine ispod Kalamegdana, kod ušća Save i Dunava, oko
tragova antičkog, gotskog, srednjovekovnog i turskog Beograda,
nadrealno pomešanim sa 18. vekovnim spomenicima i utvrđenjima
zapadnoevropske tradicije. Tačnije, krenula bih od spomenika balkanskoga
muškoga mita, od kule Nebojše, gde je udavljen Riga od Fere, grčki
zanesenjak koji je krajem 18. veka sanjao balkansku federaciju: krenuo
je iz intelektualne zaostavštine francuske revolucije, da bi ga
austrijska policija uhvatila u Trstu i predala Turcima u
Beogradu…Spomenik ženskih mitova za mene je mala crkva Ružica, uklesana u
strmu stranu Kalemegdana, nalik na pagansku pećinu posvećenu
svetici-boginji koja se brine za žene, Svetoj Petki. Gospođa u crnom
koju prepoznajete na ikoni i votivnim darovima nesumnjivo je starija od
hrišćanstva, jedna od mnogih Afroditinih dublerki. Razumno je zapaliti
joj sveću, posebno ako ste muško, jednu za mrtve, nisko ili na podu, i
jednu za žive, na visokim stalcima.
Tako zaštićeni, možete dalje.
Banalni pristup bio bi šetati se po Kalemegdanu, premda je to izvesno
najbolje mesto za izjavljivanje ljubavi u Beogradu. U neobičnoj mešavini
turske tvrđave po kojoj su posejani muzejski topovi i tenkovi, sportski
tereni, dečija igrališta, spomenici, grobovi i zoološki vrt, i gde
lebde uspomene na stare ljubavi i stare zločine, ima bezbroj skrivenih
kutaka gde se trenutno voljenome biću može neodgovorno obećati večnost.
Originalni pristup je napustiti Kalemegdan, i pored zaboravljenih
skloništa protiv mnogih bombardovanja i tramvajske okretnice, uputiti se
haotičnom Karađorđevom ulicom, uz Savu. Tu ćete naći impresivnu
novobaroknu zgradu nekadašnje banke, jednu od najlepših - i
najzapuštenijih u Beogradu. Stepenicama ili nekom od uskih i strmih
ulica vratite se prema grebenu po kojem se pruža Knez-Mihajlova, pre
nego što Karađorđeva završi u kioscima oko železničke stanice, da biste
prošli nekim od najlepših delova Beograda – vencima, Topličinim,
Obilićevim i Kosančićevim, posebno ako ste čitali romane Borislava
Pekića. Berlin ima kvartire, Bolonja ima kolonade, Pariz ima pasaže,
Beograd ima vence. Neke od najuzbudljivijih ruševina Beograda su tu, kao
ruševine-iskopine Narodne biblioteke, uništene 6. aprila 1941. Za
razliku od natrpane i često neuravnotežene Knez-Mihajlove ulice, po
kojoj je važno prošetati se između podne i 14h, ako vas zanima
intelektualna elita, okolina ove ulice, njeni prolazi, ulazi, dvorišta i
paralelne ulice mnogo su zanimljiviji. Glavni muzeji, istorijski
spomenici, mesta koja označavaju kulturnu prošlost Beograda, okružuju
greben od Terazija do Kalemegdana. Uđete li u neke od zgrada, videćete
ostatke Beograda koji se u ritmu džeza gradio između dva rata, kao
prestonica nove države, sa »garsonjerama« na Terazijama kao znakom
društvenog ugleda, sa prvim pravim bioskopima, novim hotelima i
salonima. Prekriveni ponekad modernim intervencijama, ili beznadežno
zapušteni, ovi teško uočljivi znaci beogradskog urbanizma zaslužuju
radoznalost šetača. Sa Terazija je najlepši zalazak Sunca u Beogradu
prema Savi, sa siluetom praznog ekrana bioskopa na vrhu zgrade u
Balkanskoj ulici, još jednim spomenikom 6. aprila 1941. Sa Terazija se
kraljuje Beogradom: možete nastaviti rimskim i carigradskim putem, preko
Bulevara Revolucije do sretanja sa Dunavom, možete nazad na Zapad, kroz
nepreglednu panonsku ravnicu, možete direktno na jug, u srce Srbije,
preko svakako najružnijeg trga koji znam - Slavije. Nešto staroga,
jevrejskog i turskoga Beograda preostalo je ako se spuštate kroz Dorćol.
Mirni, građanski Beograd malih ulica nalazi se na Voždovcu, preko
nezgrapno urezanih novih puteva, i na Vračaru. Sa novom zgradom Narodne
biblioteke i posebno novom crkvom, Svetosavskim hramom, Vračar je naglo
postao reprezentativni znak Beograda, zlatna kupola koju prepoznajete u
gradskome pejzažu.
Za nekoga, Beograd sa vode, sa zamršenim sistemom
ostrva (»ada«), kanala, prolaza koji se stalno menjaju, dve velike reke i
bezbroj novih pogleda na grad, uvek je izazovan, uz istraživanje isto
tako nestabilne gastronomske mape mesta gde se dobija rečna riba –
splavova, kafanica uz kejove i obale, improvizovanih konačišta na
peščanim plažama. Uz dobre vodiče, taj nepoznati svet može biti mesto
najboljega provoda u Beogradu – posebno leti, posebno noću. Za strasnoga
pešaka, međutim, Beograd, ranjeni i rušeni grad sa bolnom prošlošću,
kao recimo Berlin, pruža neizmerna skrivena uživanja, stalno susretanje
sa fantomima. Novi Beograd daje jednu od najpotpunijih slika kako ljudi
mogu pripitomiti socijalističku arhitekturu. Odgovor – uglavnom
biljkama. Prođete li Hilandarskom ulicom, imaćete déjà vu 16.
arrondissementa u Parizu; stara konstrukcija mosta iz Brankove ulice
podseća na mostove u Budimpešti; vile na Zvezdari na kakvo mirno
predgrađe Graza; pogled sa železničkoga mosta stapa se sa pogledom sa
mosta u Rigi; ulica na Dorćolu je zapravo u Solunu. Ista ulica može
voditi u dva različita sveta: ulica Kralja Petra spušta se prema Dunavu
na istok, na »Orijent«, u nekadašnji turski deo mesta sa uskim
uličicama, sa jedinom preostalom džamijom; prema Savi, na zapad, spušta
se kao bečka ulica sa monumentalnim zgradama – i najstarijom beogradskom
kafanom, koja umesto imena ima znak pitanja. Ko sam, kada sam u
Beogradu? I svako ima svoje delove Beograda koji su zapravo negde
drugde. Pre mnogo godina, imala sam san koji se ponovljao: penjala sam
se prema Zvezdari, koja je postepeno postajala miran grčki gradić sa
okrečenim kućama i ulicama. Na kraju naselja, strma i visoka obala
padala je u …Egejsko more. Vizija ivice Balkana. Premda volim poeziju
Miloša Crnjanskoga, i njegovu pohvalu Beogradu, nikada nisam prepoznala
svoj grad u slici koju određuje uspravno, srebrno, mlado…muško.
Moj
Beograd bio je uvek nomadska, nejasna, neuhvatljiva figura koja je
menjala izgled, ideologiju, pol. Turski putopisac mogao je napisati da
je »najlepši« jer je to bio deo njegove retorike, evropske diplomate na
putu za carigradsku Portu mogli su se diviti idealnom strateškom
položaju, Le Corbusier je mogao zaključiti da je to jedan od najružnijih
gradova na svetu, za osvetu je nova polovina grada sagrađena u
njegovome duhu…Svi su oni upisivali Beograd u svoje mentalne mape sa
lakoćom koja dolazi od otvorenosti (ili nepostojanja) prvobitnoga
teksta. Neka od najuzbudljivijih mesta u Beogradu zapravo su ne-mesta:
pijace, ostrva, drvoredi, dvorišta, kao što je dvorište staroga
Filozofskoga fakulteta na Studentskom trgu, sa lipama za koje se ne zna
da li su lepše u junu ili u oktobru. Beograd je jedan od veoma retkih
gradova čije »središte« nisu mogli odrediti drugačije, nego kao ono što
obuhvata jedna tramvajska linija, »dvojka«. Nije li mu i ime prazno,
neobojeno, Beo-grad? Stoga su valjda realne slike Beograda za mene uvek
potpune, sa trenutkom, svetlošću, bojama, zvukovima, ukusima,
temperaturom, čak i dodirom.
Takva je usamljenost ulice Tadeuša
Košćuškog u letnje popodne, sa mirisom asfalta koji se topi, i paklenim
zvukom tramvaja koji juri nizbrdo, između Kalemegdana i početka grada.
Ili Bulevar Revolucije u žutoj noćnoj svetlosti, sa snegom koji je
pokrio sve, i načinio selo od najveće gradske arterije, u novogodišnjoj
noći kada su objavili da je Tito prenesen u bolnicu u Ljubljani. Ili
kiša na terazijskoj padini, gledana kroz staklo restorana u hotelu
»Moskva«, na dan pucanja jednoga dugogodišnjega prijateljstva. Ili
lagano plesnivi miris podruma-sale Kinoteke u Kosovskoj ulici, koji
nijedna obnova neće uništiti, kao ni utisak podzemnoga hrama, sa slavnim
licima filmskih boginja i bogova koja okružuju skrušenoga vernika. Ili
škripa klupa i poda u Univerzitetskoj biblioteci i zapuštene sveske
Mercure de France u njenim hodnicima; Ili miris ugrejanoga vunenoga
štofa pod vlažnim platnom i peglom u krojačkoj radnjii brata moje bake,
na uglu ulice sa čije je druge strane Novo groblje, i to nikada
posećivana vojnička groblja, italijansko i rusko. Ili terasa kuće u
kojoj sam živela, u nedelju popodne, kada sakupljam osušeni veš koji
miriše na Sunce, dok se sa dva susedna ugla oglašavaju, uvek sa dva
minuta razlike, zvono sa crkve Bogorodičin pokrov, pravoslavne, i sa
Svetoga Antuna, katoličke, sagrađene po Plečnikovom planu. Ili parola
»Dole Neron!«, koju su moji prijatelji Milan i Zoran upisali belim
polikolorom na asfaltu Knez-Mihajlove pred policijskim kordonom 1971, i
koja se videla sve dok celu ulicu nisu popločali, kojih petnaest godina
docnije…
Za jedan tip lutanja ipak morate imati vodiča u Beogradu, i
to visko kvalifikovanoga vodiča – za kafane. Stručnjaci koje ja znam
smatraju pregled roštilja banalnim; mnogo je teže znati lokaciju
najboljeg vojničkog pasulja (isključivo petkom), riblje čorbe, sveže
pogače, stepena ljutosti papričica koje se služe u čaši sa vodom na
»pravim mestima«. U džungli picerija i kioska sa brzom hranom,
pretencioznih restorana i kratkovekih eksperimenata sa egzotikom, neka
se grananja gastronomskih dinastija mogu prepoznati. Primera radi,
poznavaoci znaju koje su restorane otvorili bivši kelneri i učenici
legenradnog Ive iz Kluba književnika u Francuskoj ulici. Ljubitelji
holesterolskih užasa kao što su glava u škembetu, jagnjeće pečenje pod
sačem, pihtije ili (svinjske) nogice u saftu, moraju se osloniti na
ovakve vodiče da bi prepoznali gastronomsko pulsiranje grada, ali isto
tako i vegeterijanci, u potrazi za svojim zadovoljstvima. Kultura kafane
u Beogradu izbacila je bečki model, sa kolačima i kafom, mediteranski
model, sa mezetom i pićem koje se dugo pije, i turski model, sa pušenjem
(nekada nargilama) i čajem, u korist modela teške hrane sa razgovorom.
Možda se tu naslućuje traumatična uspomena na mnoge ratove i gladi?
Krenuli
smo od centra, prema glavnim stranama sveta u Beogradu, izgubili se u
mnogim šetnjama prema naseljima koja okružuju mnogobrojne izlaze iz
grada, kopnom ili vodom. No kada se dignemo u vazduh, vidimo da se
Beograd, kao gradovi staroga sveta, kao Rim, Atina ili Carigrad,
prostire na nekoliko brežuljaka: Kalemegdan-Terazije, Tašmajdan, Vračar,
Voždovac, Lekino brdo, Zvezdara, Košutnjak…Nema mnogo parkova, ali je
zato mnogo ulica u Beogradu sa drvoredima - platana, divljeg kestena,
topola, lipa, dudova, čak i breza. Brežuljci i drvoredi vas vode,
naselja i bivši zaseoci se prepoznaju, tako da u Beogradu, za razliku od
drugih, sistematičnije planiranih gradova, ne možete nikada zalutati.
Šta
da u takvome gradu radi evropski flaneur? Pre svega, da očekuje
iznenađenje na svakom uglu, udarce sećanja i emocija jednako kao i
udarce košave. Beograd može delovati pohabano i pospano, ali nije nikada
ni umiljato ni dosadno mesto. Prepustite se nepredvidljivom, krećući od
predvidljivoga. Posvetite dan izboru izuzetnih muzeja: Narodni muzej,
Galerija fresaka, Etnografski muzej, Muzej savremene umetnosti na Ušću.
Posetite neko od beogradskih pozorišta, da biste razumeli zašto su
pozorišni glumci tako često nosioci duha grada, i zašto nemaju prave
konkurencije ni u stranim, pa ni u sopstvenim TV i filmskim figurama. No
da biste doživeli ono najbolje, nađite pre toga prijatelje u Beogradu.
Možda ćete propustiti jednu »ludu« noć u Skadarliji zbog njih, ali
naćićete tajanstveno jezgro Beograda, prostor u kojem se sve događa, i
sve se događalo otkako je Beograd građanski centar: beogradsku kuću –
najčešće stan. Začudo, kafana i kuća nisu ni u kakvoj konkurenciji.
Postoje vreme i poslovi za kafane, i vreme i poslovi za kuću. Nije mi
poznat evropski grad u kojem se lakše dobija poziv za kućnu posetu, zato
tu priliku nikada ne treba propuštati. Nigde nećete bolje posmatrati
funkcionisanje svakodnevice, ponašanje ljudi, neverovatnu raznolikost i
pomešanost različitih kultura u Beogradu, noviju istoriju, konačno
stvaralačke mogućnosti grada.
U beogradskim stanovima pripremale su
se revolucije, književni i umetnički pokreti – neki su u njima i
ostajali. Samo u mome nekadašnjem jednoiposobnom stanu u Beogradu bilo
je u osamdesetim godinama nekoliko izložbi, dve improvizovane komične
opere, bezbroj ad hoc čitanja ili izvođenja tekstova, pisanja bezbroj
peticija, snimanja emisija »kućnoga radija« i ustanovljavanja »kućne
književnosti«, igranja parlamenta sa sve prethodnim izborima…A bio je to
jedan od bar tri stana gde su se odvijale slične aktivnosti, u bliskome
susedstvu. Stoga u privilegovanom prostoru beogradskih kuća i stanova
istražujte njihovo najveće bogatstvo – sećanje. Ono će vam se otvarati
lako, jer ste kao stranac uvek najdraži gost, i svako će se truditi da
vas zavede i uveri kako u Beogradu treba ostati duže, ponajbolje za
ostatak života...Od kolektivnoga sećanja koje sami sakupite načinite
imaginarnu mrežu za najtačniju i najvažniju – vašu ličnu emotivnu mapu
Beograda.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime4/2/2011, 11:32 pm

„Došavši, nađoh najkrasnije mesto od davnine,
preveliki grad Beograd, koji je po slučaju razrušen i zapusteo, sazidah
ga i prosvetih presvetoj Bogomateri.“
(Despot Stefan Lazarević (pri proglašenju Beograda za prestonicu 1403. godine))
„Nebo je nad Beogradom prostrano i visoko, promenljivo a uvek lepo; i
za zimskih vedrina sa njihovom studenom raskoši; i za letnjih oluja kada
se celo pretvori u jedan jedini tmurni oblak koji, gonjen ludim vetrom,
nosi kišu pomešanu s prašinom panonske ravnice; i u proleće kad izgleda
da cvate i ono, uporedo sa zemljom; i u jesen kad oteža od jesenjih
zvezda u rojevima. Uvek lepo i bogato, kao naknada ovoj čudnoj varoši za
sve ono čega u njoj nema i uteha zbog svega što ne bi trebalo da bude.
Ali najveći raskoš toga neba nad Beogradom, to su sunčevi zalasci. U
jesen i u leto oni su prostrani i jarki kao pustinjske vizije, a zimi
prigušeni tmastim oblacima i rujnim maglama. A u svako doba godine vrlo
su česti dani kad se oganj toga sunca koje zalazi u ravnici, među rekama
pod Beogradom, odbije čak gore u visokoj kupoli neba, i tu se prelomi i
prospe kao crven sjaj po razasutoj varoši. Tada sunčano rumenilo oboji
za trenutak i najzabačenije uglove Beograda i odblesne u prozorima i
onih kuća koje inače slabo obasjava.“
(Ivo Andrić)
„Ko je imao
sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas
dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo
bi neskromno.“
(Dušan Radović)

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Beograd_luka
Kao
i drugi evropski gradovi, tako i Beograd ima svoje staro i novo lice,
svoje spomenike prošlosti i radost mladosti. Naš grad je uz Atinu jedan
od najstarijih evropskih gradova, a Vinčanska kultura je jedna od
najstarijih kultura našeg kontinenta.
Beogradska tvrdjava je nulta
tačka svih zbivanja tokom postojanja grada - istorijskog, političkog,
društvenog, kulturnog... Danas je to omiljeno šetalište i odredište
ljubitelja umetnosti. U neposrednoj blizini Beogradske tvrdjave je Ulica
kneza Mihaila, beogradska žila kucavica. Prolaznici, ulični sviraći i
pevači ili prijateljice koje sa očiglednim planom zaviruju u izloge, tek
su deo njene svakodnevnice. Prvi put kao ulica spomenuta je pre više
vekova i rasla je zajedno sa Beogradom. Iz nje ćete stići na Trg
Republike, mesto na kome je smešten najčuveniji spomenik u našem gradu,
spomenik knezu Mihailu. Po rubovima Trga smeštene su i najznačajnije
kulturne institucije našeg grada – Narodni muzej i Narodno pozorište.
Samo
kojih stotinak metara od središnjeg gradskog trga sva njegova dinamika i
užurbanost nestaju. Želite li upoznati opušteno lice Beograda, najbolje
je doći u Skadarliju, boemsku četvrt našeg grada, ulicu kafana,
restorana, poznato okupljalište Beogradjana i njihovih gostiju. Vreme je
ovde zaustavljeno, žurba svakodnevnice pretače se u opuštenost i stari
duh grada, koji u ambijentu starih kuća živi svoj drugi život. U
Skadarliji se oseća atmosfera bez koje nećete zaista spoznati pravu dušu
grada i njegovih stanovnika. Prema prilici i ukusu, u skladu sa
raspolaženjem i dobom dana, biraćete ambijent i jelovnik u mnogobrojnim
restoranima Skadarlije. Jedno će uvek ostati isto: prepoznatljiv domaći
ukus.
A kada poželite odlazak iz gradske vreve, to neće biti daleko.
Na samo 4 km od centra grada nalazi se Ada Ciganlija, najomiljenije
izletište Beogradjana i njihovih gostiju. Ogromne zelene površine sa
jezerom u sredini upotpunjuju popis onoga što grad po meri čoveka mora
imati.
Ali lepota našeg grada se najviše ogleda u osmehu ljudi i
njihovoj neposrednosti i srdačnosti, prijateljski ispruženoj ruci i u
najiskrenijem pozivu –Dodjite nam opet! I kada spremite kofere i
najavite rastanak , nikada nećete zapravo otići, jer ima ljudi, gradova i
mesta kojima kada kažete ZBOGOM, ustvari kažete - DOVIDJENJA.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime5/2/2011, 8:57 pm

У свим великим градовима једна књига је најтраженија - по правилу, то је
туристички водич. Београд је пре две године добио, без сумнје, најбољу
књигу те врсте, из пера Љубице Ћоровић (42), магистра југословенске и
опште књижевности и библиотекара саветника у Библиотеци града Београда.
Цео њен професионални век посвећен је Београду, а поред овог изузетног
туристичког водича (на српском и енглеском језику) аутор је и книге
Београд од Деспота Стефана до Доситеја, где је сакупила сва књижевна
помињања Београда од 15. до 19. века. Потписала је и велики број
релевантних научних радова. Посебно је важан уреднички допринос ове
жене приликом објављивања монографије ''Улице и тргови Београда''.
Занимљив је података којим почиње ''Бодич кроз Београд'':
''При
копању темеља за Бајлонијеву пијацу у Цетињској улици је 1892. године
откопана једна лобања, вероватно човека неандерталске расе, за коју се
претпоставља да се могла датирати у ранији палеолит. Нажалост, овај
налаз др Ђоке Јовановића, професора Велике школе, пропао је за време
Првог светског рата.''
Толико о старости Београда, илити византијског
Сингидунума чије се словенско име први пут помиње 878. године у писму
Папе Јована VIII бугарском кнезу Борису Михајлу. А Београђанка Љубица
Ћоровић о Београду сведочи:
''Највише ми смета она непрестано
понављана прича мрзовољних, да у Београду нема шта да се види, и да је
Београд познат само по кафанама. Пошто радим у одељењу књига о Београду,
била сам у прилици да мало зароним у његову историју и да на други
начин погледам те улице којима свакодневно пролазимо. Довољно је само да
из улице Кнеза Михајла скренете у неке пролазе, хаусторе, па да видите
скулптире, портрете, и бројне доказе некадашњег сјаја којим је потребно
мало обнове и рестаурације па да Београд личи на велику културну
европску метрополу.''
Београд се, како нам саопштава наша
саговорница, налази на рту, 40 т изнад ушћа Саве у Дунав и пун је
подземних вода. Постоји језеро испод биоскопа Јадран, па затим на
Славији... Некада је био опасан шанцем који је сасвим нестао. Нико није
тачно пребројао колико је пута у историји бомбардован, али још има живих
који сведоче да су само у 20. веку четири пута на њега падале бомбе.
У
сваком граду постоје тајне које буде нашу радозналост, има података
који су слабије познати, и када их сазнамо питамо се како је могуће да
ту живимо, а да толико тога не знамо. И стога тражимо да нам наша
саговорница открије неке тајне о Београду, као што је она о чувеним
београдским подземним каналима, лагумима, на пример:
''Када су
занимљивости у питању, увек волим а поновим податак да је кнез Михајло
сахрањен у Саборној цркви, јел то зна мали број Београђана. Лагуми,
иначе, никада нису били тајна за познаваоце Београда. Они прављени у
склопу војних операција у време аустријске окупације, у 18. веку, а и
касније. Највећи број лагума крије београдска тврђава и чувена је прича
да је у Првом светском рату нестао цео одред аустријске војске. То значи
да су имали нацрте Тврђаве и да су изашли кроз један од тих пролаза у
Карађорђеву улицу. А познато је да су лагуме користили многи у
Карађорђевој улици, као и у Земуну, за складиштење робе, посебно вина,
јер су били увек хладни. Данас будући да су планови Београдске тврђаве
нестали, о лагумима се испредају приче, не зна се да ли су зазидани, шта
се догађало после аустријске окупације.
И најстарија кућа у
Београду, која се налази у Душановој улици 10, на Дорћолу, где се данас
налази Стаклопан, такође у подруму има пролаз за који, чини ми се, нико
није утврдио куда води. Та кућа је, иначе, касније одредила грађевинску
линију Душанове улице. Подземни Београд у сваком случају тражи своје
истраживаче.''
На питање који је најстарији јавни споменик у Београду, добијамо следећи одговор:
''Тај
споменик се налази на устаничком гробљу у доњем делу Карађорђевог
парка. Реч је устаницима који су се борили за Београд 1806. године и ту
су сахранили своје мртве. Касније им је династија Карађорђевић подигла
скроман споменик, да би га потом обновила друга династија, Обреновићи. И
то је једини споменик који је помирио две српске династије, где су
присутни Карађорђевићи и Обреновићи.
Калемегданска тврђава је
најстарији објекат у Београду. Постоји један зид на којем могу да се
виде остаци из римског периода, али карактеристично је да је сваки нови
владар Београда рушио Тврђаву и правећи је поново, у њене зидине је
уграђивао материјал из ранијег периода, тако да је тешко разазнати чисте
слојеве који би доказивли када је која цивилизација владала Београдом. У
сваком случају, на њој су сачувани и неки делови Београда деспота
Стефана, који су на жалост касније уништени, затим делови турских
утврђења, а највише трга на њој је осавила аустријска власт у
Београду.''

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime5/2/2011, 8:58 pm

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Beograd9pr4vt

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime6/2/2011, 1:21 pm

Данашњем становнику главног града тешко је да замисли како је Београд
изгледао само пре два века, тачније као је драстичне промене преживео и
како су неки делови града некада били веома важни, а данас су на маргини
живота и интересовања грађана. Љубица Ћоровић о томе занимљиво сведочи:
''
Сав живот Београда, се практично, до Првог светског рата одвијао на
Сави. Ту је била чувена Ђумрукана, односно Царина, речни саобраћај је
био јако развијен, ту је била српска варош, што значи да се у турско
доба у том делу града, на Савској падини, од Саборне цркве ка Сави,
населило преостало српско становништво. То је било језгро Београда, а
већи део становништва је по казни био пресељен у цариград и они су тамо
основали тзв. Белиград махалу, и старали се о цариградском водоводу. И
данас када одете у Истамбул, видећете тај део града који је малтене
центар и зове се исто као некада.
И кнез Милош је желео ту да направи
административни центар Србије, али Савамалци нису хтели да се помере
одатле па је морао силом, малтене батинама, да их отера на далеке
Теразије. Отићи са Савске падина на Теразије, у то је време била
најдрастичнија казнена мера. Јер, крај града је био код Стамбола капије,
а она се налазила на месту данашњег Народног позоришта.
А онда су,
први пут у историји ратовања, употребљне ракете које су са воде
испаљиване на град Тако је Београд бомбардован практично са реке, и тада
је побегао са обала на тај свој рт. Становништво је тада побегло да се
више никада не врати на њих.
Посевна је занимљивост да је у Београду,
два пута у његовој историји, остајао само по један становник. Што би
рекао Лаза Лазаревић, биле су то с ума сишавше особе. Први пут то је
било када су после пропасти Првог српског устанка устаници напустили
град, а у њему је остао само луди Настас да сачека Турке. Данас ми
говоримо о лудој Насти, а и у ствари реч је о аутентичној личности,
мушкарцу, који је заједно са псима лутлилцама био једина луда у граду.
Други пут је то било почетком 18. века кад су Аустријанци потписали
уговор са Турском на основу којег ће се повући из Београда - у граду је
остала само једна жена.''
Доказ живота на Сави јесу и неке од
најлепших зграда у Београду које се налазе у Карађорђевој улици, као што
је она у којој се налази Геозавод, или хотел Бристол. Међутим, мање је
познато оно што нам открива наш хроничар, Љубица Ћоровић:
''Карађорђева
улица је насипана читав један век, јер је ту практично била бара, са
неким острвцима. Звали су је Царска бара, касније Бара Венеција, и
простирала се од хотела Бристол па све до ушћа Топчидерске реке. У
временима када би Сава надошла, ту се ишло чамцима. Место на којем се
данас налази железничка станица, насипано је земљом из села поред
Београда које се од тада назива Прокоп. А сада се гради железничка
станица у прокопу. Сав грађевински материјал од огромног зида, шанца,
који се ту налазио, насут је у Карађорђеву улицу да би изгледала онако
како је данас гледамо. У једном периоду успона Београда, од средине 19.
до средине 20.века, направљене су те велике палате које и данас постоје у
овој улици. Примера ради, хотел Бристол је рађен према стандардима који
су важили за све хотеле у свету који су носили то име, и енглески краљ
је само у њему могао да одседне. Кад би се уложило у њега, овај хотел би
данас представљао фантастичну лепоту и вредност. Наравно, за ту врсту
инвестиције потребно је да Београд сиђе на своје реке, да се његов живот
врати у тај део града.''
Често можете чути да се за некога каже како припада старој београдској породици. Шта то заправо значи, питамо Љубицу Ћоровић:
''Недавно
су у Годишњаку града Београда почеле да излазе успомене породице Леко,
за коју се каже да је најстарија у Београду. Цитираћу вам један део који
пише Марко Леко и који каже: ''Важно је истаћи да ми нисмо најстаија
београдска породица чији потомци данас живе у Београду. Колико је мени
познато, најстарија београдска породица је породица Калеф. Они у
Београду обитавају непрекидно 300 година. Данас у Београду живи потомак
те породице, госпођа Бреда Калеф, примадона Опере београдског Народног
позоришта.'' То је једно аутентично сведочанство. Дакла, најстарије
београдске породице су цинцарског порекла. Иначе, Београд је специфичан
за овај простор Балкана јер су у њему живеле све нације и он је био
веома важно трговачко седиште. Имали сте јеврејске, јерменске, српске и
немачке радње све у истој улици. Београд никада није био варошица или
чаршија, већ је увек био прави град. Никада није било оштрих националних
резова осим почетком 18. века када су Аустријакци декретом одредили где
ће живети католици, а где православци и остали. Тако је падина кад
Дунаву, била католичка, немачка. Али, то није дуго трајало, само од
1717. до 1739. Ви данас немате ниједан град на Балкану са толико нација,
као што имате у Београду. И ваљда је тако створен тај јединствен и
непоновљив дух Београда.''

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime6/2/2011, 1:22 pm

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Seuixx

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime7/2/2011, 7:45 am

"Nebo je nad Beogradom prostrano i visoko,
promenljivo a uvek lepo; i za zimskih vedrina sa njihovom studenom
raskoši; i za letnjih oluja kada se celo pretvori u jedan jedini tmurni
oblak koji, gonjen ludim vetrom, nosi kišu pomešanu s prašinom panonske
ravnice; i u proleće kad izgleda da cvate i ono, uporedo sa zemljom; i u
jesen kad oteža od jesenjih zvezda u rojevima. Uvek lepo i bogato, kao
naknada ovoj čudnoj varoši za sve ono čega u njoj nema i uteha zbog
svega što ne bi trebalo da bude.
Ali najveći raskoš toga neba nad
Beogradom, to su sunčevi zalasci. U jesen i u leto oni su prostrani i
jarki kao pustinjske vizije, a zimi prigušeni tmastim oblacima i rujnim
maglama. A u svako doba godine vrlo su česti dani kad se oganj toga
sunca koje zalazi u ravnici, među rekama pod Beogradom, odbije čak gore u
visokoj kupoli neba, i tu se prelomi i prospe kao crven sjaj po
razasutoj varoši. Tada sunčano rumenilo oboji za trenutak i
najzabačenije uglove Beograda i odblesne u prozorima i onih kuća koje
inače slabo obasjava."

O Beogradu napisao: Ivo Andrić, srpski nobelovac

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime7/2/2011, 7:45 am

Krug Dvojkom

"Kružni
tramvaj Dvojka polazi sa Pristaništa. Penje se vijugavom prugom pored
Austrijske i Francuske ambasade, i staje na mestu gde se Knez Mihailova
ulica uliva u Veliki Kalemegdan. Potom kreće naniže, pored spomenika
Rige od Fere. Za momenat se iza spomenika, u ulici Gospodara Jevrema
zazeleni krov minareta Bajrakli džamije koja potiče iz 1690 godine i
zadužbina sultana Sulejmana Drugog. Više puta je obnavljana ali je
sačuvala svoj izvorni izglaed. U Beogradu je ostalo malo turskih
spomenika. Jedan od njih je i Šejh-Mustafino turbe u Višnjićevoj ulici.
Tu se nekad nalazila tekija a Šejh-Mustafa je bio derviš u njoj. U istoj
ulici se nalazi Dositejev licej, najstarija kuća u Beogradu iz turskog
vremena. Zgrada je podignuta u osamnestom veku i u njoj se nalazila
Velika škola. Danas je to Muzej Vuka i Dositeja. Odmah uz licej je
smeštena Božićeva kuća iz 1836 godine. U njoj se nalazi Muzej pozorišne
umetnosti. Malo dalje, na uglu Dobračine i Gospodar Jevremove se nalazi
čukur-česma, spomenik dečaku Savi koga su Turci 1862 godine ubili na tom
mestu. Dogadjaji koji su usledili posle toga su doveli do definitivnog
odlaska Turaka iz Srbije. Dvojka se spušta naniže, prolazi pored ZOO
vrta i skreće desno u Dušanovu ulicu. Zgradu u ulici Cara Dušana broj 10
je najstarija zgrada u Beogradu. Sagradili su je Austrijanci 1727
godine. Na broju 11 je zgrada Društva Sveti Sava podignuta 1924 godine, a
na broju 13 je Dom Svetog Save, sa kraja osamnestog veka .
Nešto
niže je Dorćolska osnovna škola iz 1893 godine a potom crkva Aleksandra
Nevskog. Sagradjena je 1929 godine u prepoznatljivom stilu moravske
škole. U crkvi se nalaze spomenici ruskom kralju Nikolaju Drugom,
srpskom kralju Aleksandru Karadjordjeviću i palim ratnicima u
Oslobodilačkim ratovima od 1876 do 1918 godine. Na raskrsnici Skadarske i
Dušanove tramvaj zastane tek da se čuju zvuci tamburaša iz restorana
Skadarlija. Ustvari, zvuci možda dopiru iz Tri šešira, Dva jelena, ili
kafene Ima dana. Dana ima, ima i noći ali nema ni Ane koja toči ni Mile
za kojom srce tuži. Ostao je samo Djura Jakšić, onaj bronzani na
skadarlijskoj kaldrmi i onaj u pričama i pesmama. A stara pesma kaže da
taj boemski život nije bio baš ni lak…noću kad je jedan sat, Skadarlijom
lomiš vrat…
Od Skadarlije Dušanova ulica menja naziv. Sad je to već
ulica Džordža Vašingtona koja napušta stari Dorćol i kreće ka novijim
delovima grada. Iza Bajlonijeve pijace i Skvera Mire Trailović je
nekadašnja Bolnica varoši Beogradske, danas Očna klinika. U okviru ove
bolnice se nalazi Muzej srpske medicine sa vrednim eksponatima. Čim
predje Takovsku ulicu, Dvojka ide ulicom 27 marta, prolazi pored
Palilulske pijace a iza kompleksa Mašinskog i Tehnološkog fakulteta
skreće u Grobljansku ulicu. Doduše samo nakratko, tek da pozdravi čoveka
koji je opismenio Srbe. Na velikom postolju, na kome samo piše Vuku
srpski narod, je sedeća figura reformatora, rad vajara Djordja
Jovanovića iz 1937 godine. Spomenik se nalazi kraj jedne od najvećih
gradskih raskrsnica. Tu se nalazi i podzemna železnička stanica.
Tramvaj
skreće ponovo desno i ulazi u Bulevar kralja Aleksandra. Nižu se zgrada
Elektrotehničkog i Arhitektonskog fakulteta sa Spomenikom Nikoli Tesli,
Univerzitetska biblioteka, Državni arhiv Srbije, hotel Metropol i
Pravni fakultet. Pruga skreće levo i ide ka Slaviji. Ulazi u kružni tok
ove sedmokrake raskrsnice. U centru se nalazi Spomenik Dimitriju
Tucoviću a okolo hotel Slavija nova i stara zgrada, novo zdanje banke
Mek Donaldsov restoran i dva prazna placa koji čekaju da udju u istoriju
moderne arhitekture. Tramvaj se spušta pored parka Manjež, zgrade
Ministarstva vlade Srbije, bombardovanih zgrada Generalštaba, zgrade
Vlade Srbije i Ministarstva spoljnih poslova. Tu je i Direkcija
železnice i oštećena zgrada Savezne direkcije za robne rezerve.
Glavna
železnička stanica je napravljena 1884 godine, kad i pruga Beograd -
Niš. Iako je broj vozova koji dolaze i odlaze iz Beograda osetno
smanjen, železnička stanica je i dalje najživlje mesto u gradu. Dvojka
se tu sporo probija jer je odmah iza železničke i autobuska stanica. Tu
je Ekonomski fakultet a malo više i pijaca Zeleni venac. U stalnoj žurbi
da stignu na voz ili autobus ili da što pre stignu do svojih rodjaka u
Beogradu brojni gosti Belog grada previde, možda njegove najlepše
gradjevine. A Dvojka svoj krug upravo završava pored njih. Na mestu gde
je nekad bio Mali pijac, koji je potopila Sava, nalazi se park a u njemu
krst od crvenog mermera koji je 1867 godine postavio beogradski trgovac
Djura Hristić u slavu neznanih junaka, palih pri oslobadjanju Beograda
1806 godine. Pored parka je hotel Bristol iz 1911 godine. Zgrada
beogradske zadruge iz 1907 godine je jedno od najlepših beogradskih
zdanja. Nju i zgradu preko puta je podigao Luka ]elović Trebinjac, jedan
od velikih srpskih zadužbinara. Potrebno je pomenuti i Vučinu kuću iz
1908 godine kao i Manakovu kuću iz 1830 godine. Dvojka prolazi ispod
Brankovog mosta i zatvara krug. Odmah potom sledi još jedan krug pa još
jedan…Nekad se znalo da sve što je u krugu koji obilazi Dvojka pripada
užem delu grada a ostalo je periferija. Dva glavna pravca, u delu grada
koji okružuje Dvojka, su Terazije sa ulicom Kralja Milana i ulica Kralja
Aleksandra.
Terazije se nastavljaju na ulicu Kneza Mihajla od palate
Albanije. Nekad se na mestu današnje palate nalazila mala kafanica
Albanija pa kad je 1939 godine sagradjena nova palata odmah je dobila
stari naziv. Zanimljivo je da je prilikom kopanja temenja za novo
zdanje, pronadjen skelet mamuta. Inače u to doba je palata Albanija bila
najviša zgrada na Balkanu.
Nekad je do grada dolazio mokroluški
vodovod. Na uzvišenjima su pravljeni rezervoari za razvodjenje vode.
Turci su te rezervoare nazivali terazije. Jedan takav rezervoar se
nalazio na mestu hotela Moskva pa je ceo kraj prozvan Terazije. Hotel
Moskva je podignut 1907 godine. Pored hotela se nalazi Terziska česma,
koju je podigao knez Miloš 1860 godineu čast svog drugog dolaska na
vlst. Na teraziskom platou se nalazi nekoliko reprezentativnih zdanja
kao što su Igumanova palata, palate Atina i Anker, Krsmanovićeva kuća,
Smederevska banka…Stari dvor kralja Milana Obrenovića i Novi dvor kralja
Petra Prvog Karadjordjevića, sa dvorskim parkom čine lepu celinu. U
Starom dvoru se nalazi Skupština grada Beograda a u Novom dvoru su radne
prostorije predsednika Republike Srbije. Dvorski kompleks se nalazi u
Pionirskom parku, izmedju Savezne i Republičke skupštine. Uz zgradu
Novog dvora se nalazi Andrićev venac. Tu su spomenik slavnom piscu i
Muzej Ive Andrića.
Palata Beogradjanka se nalazi u ulici Kralja
Milana. Ovo visoko zdanje je podignuto 1974 godine kad su postojali
planovi da Beograd krene u visinu. Ispred palate je 1982 godine
izgradjena Spomen česma, posvećena žrtvama aprilskog bombardovanja 1941
godine. Na uglu Masarikove i Resavske ulice je Oficirska zadruga, prva
zgrada koja je gradjena da bude robna kuća. To je ostala i danas. U njoj
se nalazi Robna kuća Kluz. Oficirska zadruga je podignuta 1908 godine
pored Oficirskog doma. Danas je se tu nalazi Studentski kulturni centar.
Iza Oficirskog doma se nalaze park Manjež, Muzička akademija i
Jugoslovensko dramsko pozorište. Na Cvetnom trgu se nalazi samoposluga
Centroprom. To je svojevremeno bila prva, savremena samoposluga u gradu.
Ispred nje je hrast koji je, po podacima Zavoda za zaštitu prirode
Srbije, posle duda kraj Botaničke bašte najstarije stablo u gradu.
Značajne gradjevine na putu do Slavije su Dom Društva za ulepšavanje
Vračara i Treća beogradska gimnazija.
Trg Nikole Pašića je jedan od
lepših gradskih trgova. Dugo je bio parkiralište. Godine 1986 je
načinjena velika fontana, uredjene su zelene površine, posadjeni platani
i podignut je spomenik značajnom srpskom političaru Nikoli Pašiću.
Većina javnih zgrada koje okružuju Trg su izgradjene tridesetih godina
dvadesetog veka.
Savezna skupština je jedna od njih. Iako je njena
gradnja počela još 1907 godine, zbog čestih ratova završena je tek 1936
godine. Skipštinske ulaze krase dve velike sklupture Tome Rosandića
Igrali se konji vrani. Zgrada stare telefonske centrale je sagradjena
1908 godine. Nalazi se ispod Savezne skupštine. Iza centrale, u ulici
Majke Jevrosime je Muzej Zajednice jugoslovenske pošte telegrafa i
telefona, osnovan još 1923 godine. Zgrada PTT Beograda je preko puta
Skupštine. Na mestu današnjeg Tašmajdanskog parka se u tursko vreme
nalazio kamenolom. Kasnije je tu bilo groblje ali kad se grad približio
starom groblju uredjeno je Novo groblje na mestu na kome se i danas
nalazi.
Na mestu gde je pročitan hatišerif o srpskoj autonomiji 1830
godine, pet godina kasnije je podignuta crkva Svetog Marka. Prvobitna
crkva je porušena 1941 godine, prilikom bombardovanja Beograda. Sadašnja
crkva Svetog Marka je podignuta 1940 godine. U ovoj crkvi se čuva
sarkofag sa moštima cara Dušana. Sa istočne strane ove crkve, koja
gradnjom podseća na Gračanicu, nalazi se Ruska crkva posvećena Svetoj
Trojici. Podigli su je 1924 godine Rusi koji su izbegli pred Oktobarskom
revolucijom. Tu je sahranjen ruski general Vrangel. Pored ove dve
bogomolje se nalaze pozorište Duško Radović i zgrade Televizije Beograd
koje su oštećene NATO bombardovanjem 1999 godine. Prvi beogradski
sportski centar otvoren je 1954 godine na Tašmajdanu a 1961 godine je
otvoren i letnji bazen."

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Ljubav-na-uscu

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime8/2/2011, 6:45 am

Mnogi su svrstali Beograd medju
deset svetskih gradova sa najlepšim položajem. Čuveni putopisac
Konstantin Filozof je posetio Beograd tokom vladavine despota Stefana
Lazarevića. Tom prilikom je zapisao: Beograd bejaše jedan od velikih
starih gradova na krasnom mestu, kao retko gdekoji u Vaseljeni. Neka
kaže ko ako gde ima takav grad. Zbog tog položaja su pored beogradskih
zidina vodjene bitke kakve nije video ni jedan drugi grad. Procenjuje se
da je preko šest miliona ljudi stradalo u borbama oko Beograda. Turci
su ga zvali Dar Al Džihad što znači Vrata Svetog Rata. Bio je Beograd i
Kuća ratova i Kuća slobode ali je najčešće bio Beli grad, na svim
mogućim jezicima. Beograd je stari grad ali njegova bogata istorija je
sačuvala samo neznatan deo materijalnih dobara koja su se na ovim
bregovima stvarala. Svi osvajači, a bilo ih je mnogo, palili su ga do
temelja i pravili novi grad po svojoj meri. Beograd je doživeo i
tragičan udes da bude jedina evropska prestonica bombardovana posle
Drugog svetskog rata. A i u prethodno pomenutom ratu, Beograd su
bombardovali i neprijateljska i saveznička vojska. Verovatno je zato u
Beogradu nestalno sve osim reka koje protiču i košave koja se provlači
kroz gradske ulice.
Grad se nalazi ispod jedne planine, a dve velike
reke dele grad na tri dela. četri velike plaže, pet rečnih ostrva i šest
mostova čine reke posebno zanimljivim iako grad dosta stidljivo silazi
na njihove obale. Postoji iskonsko nepoverenje stanovnika prema rekama
koje su često bile granice i preko kojih je uvek dolazio neki osvajač.
Šume su uvek bile bolje sklonište pa je zato gradsko područje pokriveno
sa sedam većih šuma i osam parkova. Sedamnest gradskih opština je dosta
neujednačeno razmešteno na 29 brda.

Idealan položaj na pobrdju
iznad dve reke, sa ravnicom ispred i šumama iza su iskoristili ljudi još
pre sedam milenijuma da naprave naselje. U trećem veku pre nove ere je
keltsko pleme Skordisci napravilo na temeljima ilirskog naselja svoje
utvrdjenje - Singidunum. Pred sam početak nove ere Rimljani zauzimaju
Singidunum i na njegovim temeljima prave svoje utvrdjenje. U petom veku
ga pali Atila a u šestom veku obnavlja Justinijan. Tokom narednog veka
pod belim zidinama se pojavljuju Sloveni da bi u devetom veku slovenski
naziv Beograd postao uobičajeno ime grada. Istina svaki osvajač taj
naziv menja svojim vokabularom ali to je uglavnom Beligrad.
U
trinestom veku Beograd postaje prestonica Srbije kralja Dragutina
Nemanjića. Procvat doživljava u petnestom veku, kao prestoni grad
despota Stefana Lazarevića… Posle despotove smrti grad preuzimaju jedni
od drugih Madjari, Turci i Austrijanci. Kada je Sulejman Veličanstveni
1521 godine osvojio grad, srpsko stanovništvo je preseljeno u okolinu
Carigrada da održava gradski vodovod. Skoro tri veka je trajalo
tursko-austrijsko ratovanje oko Beograda. Svaki put je grad rušen a
tvrdjava dogradjivana. Karadjordjevi ustanici oslobadjaju Beograd 1806
godine ali tek 1867 godine Turci definitivno napuštaju Beograd i Srbiju.
Tada počinje uspon Beograda koji kontinualno traje do današnjih dana .
Grade se pozorište, Univerzitet, pruga do Niša, fabrike, zadužbine.
Beogradska tvrdjava ostaje zaboravljena skoro pola veka. A onda su 1914 i
1915 godine, austrijski i nemački topovi počeli da uništavaju grad i da
ubijaju ljude. Tri godine kasnije grad je oslobodjen i više se na
nalazi na granici. Mnogi su se nadali da će posle pomeranja austrijske
granice daleko na zapad i odlaska Turske iz Evrope, Beograd biti
poštedjen razaranja za dugi niz godina. Tada beogradska tvrdjava na
Kalemegdanu gubi vojni značaj i počinje njeno pretvaranje u park.
Nemci
su šestog aprila grad pretvorili u ruševine. Ono što su neprijateljski
avioni propustili, uništili su saveznički avioni tri godine kasnije. Oba
puta je vojni učinak bio minoran a civilne žrtve su bile ogromne.
Oslobodjenje Beograda koje je usledilo u oktobru iste godine je izazvalo
nove žrtve i nova razaranja. Posle najvećih razaranja Beograd
doživljava svoju najveću ekspanziju. Prva konferencija Nesvrstanih
država koja je u Beogradu održana 1961 godine nudila je nadu da se
stvara jedan novi svet koji će učiniti da se razaranja i uništavanja
gradova nikad ne ponove. Beograd je za pola veka mirnog perioda
udesetostručio broj stanovnika, proširio se na sve tri rečne obale i
postao metropola u pravom smislu te reči. Nažalost, doživeo je da bude
jedina evropska prestonica koja je novi milenijum dočekala pod tepihom
bombi i projektila. Ovog puta je stara tvrdjava bila poštedjena.

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Kalemegdan

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime9/2/2011, 6:41 am

PIRHOV POGLED NA BEOGRAD 1829.
Pruski
oficir Oto fon Pirh putovao je kroz Srbiju 1829. godine i o tome napisao
knjigu. Njegov detaljan opis ondasnjeg Beograda plasticno ilustruje
zivot u gradu i atmosferu koja vladalo u to vreme. Ovde se daje samo
kraci izvod iz ovog opisa.

O varosi beogradskoj
… Jedan malen
deo Beograda odskocio je prema ostalim, a to je jedan mali prostor na
jugo-zapadnom kraju glavne ulice u gornjoj varosi. Tu se vidi s jedne
strane knjazeva kuca. Zatim, cetvorougao u kome je kancelarijsko zdanje.
Za tim, dolazi Hriscanska crkva, veliko skromno solidno zdanje, jos bez
tornja. Pored nje je, prekoputa knjazeve kuce, dugacko skolsko zdanje;
preko puta crkve nekoliko prilicno ozidanih kuca, medju kojima srpska
kavana.
U blizini knjazeve kuce, u stranu od tog prostora, lezi
konak, koji je knjaz tada sazidao; i ako nije najveca, po svojoj formi
to je najlepsa zgrada koju sam video u Srbiji. Ukrasi na njoj izradjeni
su od drveta, inace je cigljom ozidana, nad visokim parterom ima jedan
sprat, a u sredini je njenoj jedna velika sala, koja ide u visinu sve do
gore, u samoj njoj je uzvisica, na formu balkona, iz koje se sa dve
glavne strane ulazi u razne sobe.
Jos nije reseno da li ce knjaz u buduce stanovati u Beogradu ili Kragujevcu, moze biti naizmenice u obe varosi.
Novo
stanje stvari u Srbiji dace Beogradu uskoro drugi izgled. Ako se pri
tome odmah pocne raditi po dobrom planu, to ce Beograd, izvanredno
potpomognut svojim polozajem, postati jedna od najlepsih varosi ovih
krajeva. On ce uvek imati dvojak znacaj, kao grad i trgovacka varos. Ako
bi se htelo da se gornji grad kao citadela, otprilike u njenom
danasnjem stanju, odrzi i ako bi se htela varos ponovo da podigne, a da
se obuhvati utvrdjenjem i da bude opet podesna za trgovinu, onda ce se
morati narocita paznja obratiti na prostor koji lezi pored Save…

O zivotu beogradskom:

Sto se tice same varosi, to ne treba sebi zamisljati niz kuca, iz kojih
se posle sastavljaju ulice. To je samo niz niskih, drvenih ducana sa
krovovima od sindre, napred jako ispalim. Retko se vidja nad krovom jos
jedan mali nizak sprat.
Srpski, grcki, turski rgovci sede u takvim
ducanima, jedan do drugog; tu vidite lepe engleske i turske stofove,
espape svake vrste, sve to ukusno rasprostrto i poredjano. Pored
trgovaca, u takvim istim ducanima rade zanatlije, bilo unutra u ducanu
ili na jako ispalom cepenku. Furundzija, piljar, prodavci pecenog mesa i
ribe izneli su njihove espape na cepenak i spravljaju, u otvorenom
prostoru iza toga, drugo taze. Samo kavedzija i berberin rade u
zatvorenom prostoru i imaju na prozorima staklo, sto je luksuz u turskim
varosima. U njihovim je ducanima covek kao u kakvoj sobi. Siroma
zanatlija, obicno bez zene i dece, zivi sa nekoliko momaka i stanuje u
svom teskobnom ducanu i spava u jednom malom, mracnom prostoru u
pozadini njegovoj.
Tu se vide najrazlicnije prilike i lica. Terzije,
puskari, furundzije, ascije vecinom su Turci; oni se lako poznaju po
belom muselinskom omotacu oko glave, zutim mracnim licima, ravnodusnom
prezrivom pogledu. Grk sa njegovom crvenom kapom trguje, i oci mu lete
na sve strane, pune spekulacije i poziva stranca da kupi sto god, sa
uctivoscu, iz koje proviruje ponosita uspomena na velike mu pretke, na
koje i najnizi Grk nikad ne zaboravlja. Srbin, u njegovoj okrugloj kapi,
skromnoj nosnji, gleda u onom ko ulazi kod njega prvo gosta, a zatim
kupca i iz celog njegovog drzanja proviruje vesela narav, nasledje
njegovog naroda…
… Nista tako ne pada u oci strancu kao to da zenskog
sveta sasvim nema po beogradskim ulicama. Retko se prosunja kakva
turska baba, zaogrnuta i skrivena u bele ogrtace, pored ducana, a sasvim
je izuzetno da se vidi kakva Srpkinja, gde brzim korakom ide ulicom…

O gostoljubivosti beogradskoj:
…Kada
kazete trgovcu u ducanu da bi zeleli da mu upoznate kucu i porodicu, to
on ostavlja radnju kalfi kakvom ili i susedu i vodi vas u unutrasnjost
pomenutih prosora. U lepom predsoblju ili u kujni, koja se beli kao
sneg, docekuje vas domacica. Zatim se ulazi u sobu. Prvo se izvode deca,
zatim se pokazuje namestaj pa posle domacin seda sa gostima za jedan
sto. Zena donosi ritopeckog vina, voca i slatka, koje ovde veoma dobro
prave. Sto je poseta duza to je domacin veseliji i srdacniji. Od gosta
se kao znak blagodarnosti za prijateljski docek, ocekuje da prica o tome
kako je tamo. Pred polazak se nazdravlja svemu ono sto je gostu drago:
mole ga da sto rece o svojoj porodici, kako bi se i njoj moglo
nazdraviti. Time je blize prijateljstvo zakljuceno i od toga doba, gde
god da se sretnu, domacin opominje na pocast koja je posetom ukazana
njegovom domu. Tom prilikom ce vas umoliti da tu pocast ukazete i
njegovom susredu i vodi vas k njemu; na taj se nacin ubrzo sastavlja
beogradsko drustvo, koje je puno zudnje da cuje sta stranac prica…

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime10/2/2011, 7:10 am

HOTEL 'KOD SRPSKE KRUNE'

U neposrednom susedstvu Kalemegdana, na
samom kraju Knez Mihailove ulice, nalazi se zdanje nekada cuvenog
beogradskog hotela, danas jedan od retkih sacuvanih reprezentativnih
objekata grada iz druge polovine XIX veka. Nastanak ove zgrade na placu
ranije privremene pijace, nije bas najjasniji. Pretpostavlja se da ju je
podigla porodica poznatog dobrotvora, Krsmanovica, a o projektantu nema
nikakvih podataka. Prema nekim zapisima, u zgradi je otvoren hotel u
jesen 1870. godine, a prvi zakupac bio je Jevrejin, Jovan Vuger. Njegova
licna preduzimljivost ucinila je od ovog hotela jedno od najuglednijih
mesta u gradu: ne samo da su ovde, u 17 gostinskih soba na spratu,
odsedali najvidjeniji posetioci i strani putnici, vec je i njegova
kafana bila na posebno dobrom glasu.
Prema Kalemegdanu nalazila se
kafanska basta, narocito popularno mesto okupljanja u letnjem delu
godine. Hotel je posedovao i bilijar salu, citaonicu stampe, a cesto su
priredjivani i koncerti.
Za ovaj hotel vezan je i jedan neobican
dogadjaj. Prica o majstor Stojanu bila je potkraj proslog veka jedna od
glavnih tema u beogradskoj carsiji. Jednog letnjeg dana, kaze ova prica,
tokom popravke krova na hotelu, majstori su – u ocekivanju letnje
nepogode, prekrili velikim platnom otkriveni deo tavana. Niko od
radnika, medjutim, nije primetio da je na krovu ostao cutljivi majstor
Stojan, poreklom s juga Srbije, kako bi platno dobro zategao na jos
nekim mestima na krovu. Uskoro je naisla velika oluja, sa vetrom koji je
nosio sve pred sobom. Tako je i sa hotela odletelo platno zajedno sa
nesrecnim majstor Stojanom. Vetar je bio toliko silan, da su platno i
Stojan preleteli Savu i aterirali na danasnjoj novobeogradskoj strani!
Nesto kasnije, tamo je ziv i zdrav pronadjen preplaseni majstor Stojan,
koji ce ubrzo nakon ovog neprijatnog dozivljaja zauvek napustiti
Beograd. Otada se o njemu vise nista nije culo...
U ovom zdanju danas je smestena Biblioteka grada Beograda. Adresa je: Knez Mihailova 56.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime11/2/2011, 9:54 pm

NA ZGARISTU NARODNE BIBLIOTEKE

Kada je u rano jutro, 6. aprila
1941. godine, spiker Radio Beograda Ivan Kovacevic - prekinuvsi redovnu
emisiju, objavio u etar vest o bombardovanju Beograda, niko nije ni
pretpostavljao kakva ce tragedija zadesiti Beograd tog dana i nekoliko
narednih. U jednom od ponovljenih bombardovanja, pogodjena je i zgrada
Narodne biblioteke na Kosancicevom vencu. Pozar koji je zahvatio
biblioteku i dve susedne zgrade, unistio je tom prilikom neprocenjivo
kulturno blago: dragocenu zbirku starih knjiga, kolekciju starih
dokumenata, dokumenta o srpskoj srednjevekovnoj i kasnijoj proslosti,
svu sakupljenu dnevnu stampu iz 18, 19 i 20. veka… Jos dugo vremena od
izbijanja pozara, dogorevala je vatra od zapaljenih knjiga i sirio se
dim svuda unaokolo.
A bas na dan bombardovanja Beograda bilo je sve
spremno u Narodnoj biblioteci za evakuaciju… Doduse, transport 38
sanduka rukopisa (svaki tezine preko 80 kg), 32 sanduka starih knjiga,
pisama i casopisa, bio je privatnom vezom ugovoren za 6. april, posto je
par dana ranije ministar prosvete zvanicno odustao od selidbe zbog
nedostatka transportnih sredstava. Dva kamiona zakazana su bas za to
nedeljno prepodne. Bilo je, medjutim, kasno…
Dugo godina posle rata,
zgariste Narodne biblioteke bilo je gotovo zaboravljeno. Tu se, cak,
nalazila i jedna benzinska pumpa! Krajem sedamdesetih godina, Zavod za
zastitu spomenika kulture Beograda pokrenuo je akciju iskopavanja
ostataka biblioteke. Arheoloskim istrazivanjima rukovodila je dr Gordana
Tomasevic, koja je o tome objavila i rad 1979. godine. Arheolozi su
tokom ovih radova naisli na suteren bivse biblioteke, sacuvan po visini
oko 2 metra, sa ostacima ugljenisanih i istrulelih knjiga. U jednom delu
nekadasnje zgrade, na osnovu mrlja na podu utvrdjena je pozicija jednog
broja izgorelih sanduka sa rukopisima, ali tragova samih sanduka – nije
bilo! To je znacilo da mesto gde su se nalazili rukopisi nije ostalo
netaknuto: nije pronadjeno zateceno stanje pozara, vec stanje posle
naknadnih intervencija na samom zgaristu!
Zapravo, arheoloski radovi
su – osim vise manje poznatih podataka o pozaru, otkrili i naknadnu
pljacku dragocenih sanduka, koja se dogodila posle stradanja zgrade
Narodne biblioteke. Ovi sanduci su, najverovatnije, nestali odmah po
ulasku Nemaca u Beograd. To mora da je obavljeno pod okriljem noci, u
vreme policijskog sata, bez pogleda mogucih svedoka! Nema sumnje da su
Nemci u toj akciji koristili i pomoc nekih ljudi iz same biblioteke.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime12/2/2011, 8:51 pm

Mirisi starog Beograda

Kosancicev venac
Ovo
je kraj koji zivi u vremenu u kom je nastao - pre dve stotine godina.
Uobicajen prizor na ovom mestu godine 2007. izgleda ovako: slikari
mesaju boje na platou ispred kuce Mike Alasa dok sa zvonika Saborne
crkve, dve ulice iznad, zvoni za vecernje
Donedavno je u ulici vazilo
nepisano pravilo - jedine kafane u koje se odlazi su „?” i bife „Varos
kapija”. Nije zgodno napisati zbog bezbednosti stanovnika ovog
„proslovekovnog ostrva usred Beograda”, ali vrata na ovdasnjim kucama
mahom se ne zakljucavaju jer komsije posecuju jedni druge u razna doba
dana (i noci). Kao u retko kom kraju grada, ovde stari zitelji neguju
privrzenost prema „krevetu u kuci na Kosancicevom vencu na kom ih je
majka rodila”. I ne bi se preselili odatle... Jer, kazu, ne bi umeli da
zive u nekom drugom svetu.
U ulici je (tvrde starosedeoci) jos
sacuvan miris prve apoteke, otvorene pre 150 godina, pomesan s mirisom
gara biblioteke. Neki stanari tvrde da nocu cuju zvuk stare stamparije
koje odavno nema. Drugima je jos u usima pisak lokomotive „Zakline”,
koji sada nevesto zamenjuje zvonjava tramvaja. Ali, svima, bez izuzetka,
pred ocima neprestano stoji slika uliva Save u Dunav.
Istorija ulice
pocinje 1804. godine kad je srpski narod na ovom mestu docekao ustanike
oslobodioce. Ovaj deo grada, poznat kao Varos kapija, dobio je ime po
tome sto se kroz nju ulazilo u Savsku varos, odnosno srpski deo grada
koji je nastao posle pada Beograda pod tursku vlast 1521. godine. Ulica
je 1872. godine dobila ime po Ivanu Kosancicu, kosovskom junaku,
pobratimu Milosa Obilica i Milana Toplice, i od tada ga nije menjala.
Tri pobratima, koja su zajedno poginula, imaju ulice jednu pored druge -
Kosancicev, Toplicin i Obilicev venac.
Od znacajnih zdanja na ovom
podrucju ostali su dom Mike Alasa, Saborna crkva, Konak kneginje
Ljubice, slikarska kuca, zgrada s bistom Kosancic Ivana, i kafana „?”. I
jedna kuca koja nema zvucno ime kao ostale, ali vlasnici vole da joj
tepaju, poput malog deteta, iako je najstarija u kraju.
Za
setnju ovim krajem neophodan je osmeh, malo zaljubljenosti u ocima,
ponesto od boemskog poimanja zivota i - neka ruka za oslonac. Ali, u
setnju Kosancicevim vencem niposto ne treba krenuti u stiklama - malo
postovanja prema kaldrmi starijoj od najstarijih Beogradjana nije na
odmet.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime13/2/2011, 1:30 pm

KNjIGE U PLAMENU
Kosancicev venac broj 12-16


VOLIM BEOGRAD... - Page 7 03-02
Na
ovom mestu do 6. aprila 1941. godine stajala je Narodna biblioteka. Tog
dana nestao je u bombardovanju najdragoceniji deo knjiga, jer su Nemci
imali zadatak najpre da bombarduju sredista kulture i vere da „Srbi ne
bi imali oko cega da se okupljaju”.
Na adresi koja se vodi pod imenom
Kosancicev venac 12-16 vec vise od pola veka ne stoji zgrada, vec zjapi
zgariste Narodne biblioteke. Kad su bombe pale na ovo zdanje, 6. aprila
1941. godine, nestalo je 300.000 stampanih knjiga, 1500 rukopisa iz
srednjeg veka, zbirke turskih rukopisa i starih stampanih knjiga od 15.
do 17. veka, zbirke mapa, gravira, slika i novina. Tog dana sagorele su i
cele biblioteke Vuka Karadzica, Djure Danicica, Lukijana Musickog i
Pavela Jozefa Safarika. U biblioteci su se do tog pogubnog datuma cuvale
i sve knjige stampane u Srbiji i okolnim zemljama od 1832. godine. Sve
do jedne dozivele su istu sudbinu. Da nesreca bude veca, vecina knjiga
koje je „odnelo bombardovanje” nije bila proucena.
Samo tri dana pre
nego sto su se zacule sirene nad glavnim gradom, najdragoceniji deo
biblioteke bio je upakovan i spreman za evakuaciju. Premestaj knjiga
otkazan je jer kamioni nisu stigli na vreme. To kasnjenje skupo je
kostalo nasu bastinu. Knjige su danima gorele, a ako je ista izbeglo
vatri, kazu stanovnici, to su davno odneli ljudi pod okriljem noci.
Kad
se rat zavrsio, general Ler, odgovoran za bombardovanje Beograda,
priznao je da je naredjenje bilo da se prvo bombarduju sredista kulture i
vere, jer „Srbi onda nece imati oko cega da se okupljaju”. Medjutim,
prema prici, neke knjige koje su bile u podrumu, bile su upakovane u
limene sanduke, i tako dobro obezbedjene da bibliotekari nisu verovali
da su i one izgorele. Kad su strucnjaci Zavoda za zastitu spomenika
grada Beograda istrazivali ovo podrucje, nasli su otiske u podrumu
biblioteke - crne tragove sanduka koji su mozda izmakli vatri. Tragovi
na podu vode do izlaza iz rusevina i odatle im se gubi svaki trag. Mnogi
stanovnici obliznjih zgrada smatraju da su „prezivele” knjige ukradene,
ali ko ih je odneo ostaje otvoreno pitanje.
Kad je, 1832. godine,
knez Milos Obrenovic osnovao Narodnu biblioteku kao prvu ustanovu
kulture u Knezevini Srbiji, doneo je naredbu po kojoj su svi izdavaci
bili duzni da biblioteci salju odredjen broj primeraka stampanih knjiga.
Mnoge ugledne licnosti darovale su svoje biblioteke, ali je ova
ustanova u proslosti cesto menjala adrese. Tek dvadesetih godina 20.
veka drzava je otkupila kucu Milije Markovica Raspopa za potrebe
biblioteke. Brojni strucnjaci ovu kucu nazivaju raskosnim dvorcem u kome
je 1860. godine Steva Todorovic osnovao prvu slikarsku skolu.
Osamdesetih godina u Raspopovoj kuci nalazilo se francusko poslanstvo, a
1895. godine u istim prostorijama Kirilo Kutlik otvorio je slikarsku
skolu. Pred pocetak Prvog svetskog rata kuca je postala vlasnistvo
Milana Vape koji je kasnije prodao drzavi i tako je srpska biblioteka
dobila svoj zlosrecni dom.
VOLIM BEOGRAD... - Page 7 03-03
Krajem
19. veka, vlasnik kuce u danasnjem broju 13 postavio je u nisu svog
doma poprsje Ivana Kosancica. Tako je cela ulica dobila ime ovog
kosovskog junaka.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime13/2/2011, 1:38 pm

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 118050264Uvb60mAT

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime13/2/2011, 1:38 pm

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 299900908G4ep9LD29990090KM

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime13/2/2011, 1:39 pm

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 288858091NikolaPasicsSquare

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime13/2/2011, 1:39 pm

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 120470666EfOd47BW

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime14/2/2011, 6:51 am

KUCA KOSOVSKOG JUNAKA
Kosancicev venac broj 13


Cela
ulica Kosancicev venac dobila je ime po kuci trgovca Trajkovica.
Sagradjena je krajem 19. veka, a u sredisnjem delu nalazi se zaobljena
nisa u koju je 1895. godine postavljeno poprsje Ivana Kosancica s
kacigom na glavi i u viteskom oklopu. Statuu je izradio Petar Ubavkic,
prvi vajar obnovljene Srbije. U ovoj kuci sada zivi porodica ciji preci
vec tri generacije borave na Kosancicevom vencu, a domacini kazu da ne
bi menjali svoj dom ni za kucu u Parizu.
Sa suprotne strane biste,
kuca ima pogled na Brankovu ulicu, most i reku. Stepenicama koje vode
pored ove kuce silazi se do stubova koji su nekada cinili potporu Mostu
kralja Aleksandra. Posto je ovaj most porusen u toku bombardovanja 1941.
godine, pri novoj izgradnji mosta iskorisceni su noseci stubovi starog.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime14/2/2011, 6:52 am

LjUDI, VREME, ZIVOT
Kosancicev venac bb


Na
Kosancicevom vencu podjednako su zivi i oni koji to jesu danas, i oni
koji to odavno nisu. Tako, na primer, u broju 7 zive junaci Selenicevog
romana „Prijatelji”. Tu kucu je, prema predanju, podigao Milic, covek
zaduzen za najprljavije poslove za svoga gospodara Milosa Obrenovica.
Prica kaze da je medju tim poslovima bilo i ubistvo Karadjordja.
Kuca
je, prema romanu, sagradjena pocetkom 19. veka, i u to doba bila je
manja samo od Milosevog i kneginjinog konaka. Medjutim, kao da je bila
ukleta, njeni stanovnici nikada nisu bili srecni. Pocevsi od samog
Milica koji nije docekao da se useli u svoj dom jer je bio ubijen, pa do
njegovih potomaka koji su se svadjali oko nasledjene kuce. Jedna od
naslednica bila je i kraljica Draga, cija su braca ubijena u ovoj ulici.
Jos
jedan knjizevni junak zivi na Kosancicevom vencu, u broju 17. Arsenije
Njegovan, cije je hodocasce opisao Borislav Pekic, 23 godine nije izasao
iz kuce, a svoju strast i ljubav prema kucama izjednacavao je sa onom
koju je osecao prema zenama.
VOLIM BEOGRAD... - Page 7 03-04
Prema
legendi koja kruzi gradom, najstarija kuca na Kosancicevom vencu bila
je harem (u vreme kad je sagradjena). Kako je ovo bio deo grada naseljen
iskljucivo Srbima, legenda ostaje samo na nivou zanimljivosti.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime14/2/2011, 6:52 am

KUCA S PEDIGREOM
Kosancicev venac broj 18


Nedaleko
od (ostataka) biblioteke stoji (jedva) najstarija kuca u ulici. I ona
zivi u proslosti. Ostala je tacno onakva kakva je bila u vreme turske
vladavine. Sadasnji stanari jednog dela kuce cesto pominju pokojnu gospa
Anu, nekadasnju vlasnicu od koje su slusali svakakve price. Cesto je
govorila kako je s muzem kofama vode gasila vatru kad je pogodjena
Narodna biblioteka, a iz njenih prica ostao je nadimak kuce Dom s
pedigreom. Legenda koju stanovnici Venca vole da pricaju kaze da je ovde
bio i harem. Ali, ako se samo prisetimo da je Kosancicev venac bio
cisto srpski deo grada, legenda gubi svoju potporu. Iluzija o ogromnom
zenskom odeljku s kupatilom rusi se jos na pragu kuce. Sve mirise na
ustajalo ili - na proslost, kako kaze devojka iz kuce preko puta. Zvono
nije potrebno, skripa vrata najavljuje goste; kljucaonica je pojam koji
pripada nekom drugom svetu, ovde se vrata zatvaraju rezom. Zid s ulicne
strane potpuno je nakrivljen, kao da se sama kuca naginje preko ulice da
bolje vidi reku ispod sebe.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime15/2/2011, 8:50 am

KAFANSKI MERAK STAROG BEOGRADA
Autor: Ana Vodinelić


Nezamenljivo,
nezaobilazno, neprocenjivo, neodoljivo i nikad prevaziđeno mesto za
provod, slavlje i razbibrigu, za pevanje i plakanje, sastanke i
rastanke, polemike i pridike – uvek je bilo i biće kafana. I njena
teorija, praksa i filozofija u malom koja se temeljno uči. Zato je od
pamtiveka sabirni centar i gospode i hulja, pedigriranih i onih koji čak
ni ne znaju šta ta reč znači. Kafane, hanovi, bistroi, mejhane,
gostionice, restorani – postoji još i niz drugih opšte poznatih a i
lokalnih naziva za adrese, na kojima se dočekuju mamurne zore sa
ispražnjenim novčanicima.

Ali, i dušom punom »kao brod« koji je
možda samo trenutno potonuo u buri emocija koja se nadvila nad mislima
prethodne, besane noći. Kafane nisu samo drugi dom boema, bekrija i
badavadžija, niti spas za žedne ili gladne slučajne ili »namerne«
prolaznike. Kako jednom reče naš čuveni kafanski bard Mile Bogdanović,
one su i »sentimentalno utočište«, a danas i jedna od poslednjih
boemskih oaza na sve otuđenijem, mada sve urbanijem asfaltu. I zato se i
gradovi i sela, i varošice i mestašca kojih nema na geografskim
kartama, oduvek pamte i traju, ne samo po ljudima nego i kafanama koje u
njima žive. Kafane jesu i stanovi i stanari na adresama na kojima su
sagrađene, jer one dišu i svakog dana se rano probude, a zaspu posle
svih kojima pruže gostoprimstvo.

I veliki
zaljubljenik u istoriju, tradiciju i značaj Beograda, istraživač u duši i
u slobodno vreme arheolog amater dr Vidoje Golubović, nije odoleo da
svoj voljeni grad istraži i putem svoje knjige predstavi na jedan nov –
kafanski način. Naime, ovog leta on je u izdanju beogradske »CD grupe«
objavio knjigu »Stare kafane Beograda« kao rezultat petogodišnjeg
proučavanja pisanih podataka, pravnih dokumenata, istorijskih arhiva i
starih publikacija koje sadrže dragocene podatke o ovim zdanjima od
kojih neka i danas postoje, a drugima se gotovo izgubio svaki trag.

-
Mnogi znani i neznani autori pisali su od vajkada o gradu na ušću dveju
reka. Stare kafane kao deo života čaršije, imale su poseban, neobičan,
specifičan, izazovan duh. U njima je pulsirao kulturni, zabavni,
privredni i društveni život Beograda protkan politikom, ali, zašto kriti
i nemoralom. Kafana je bila stecište advokata, boravište svedoka,
jednostavno, mesto gde se odvijao život grada, gde su spremane i
prikazivane pozorišne predstave, održavani koncerti i balovi, sastanci
sportskih društava, političkih stranaka, esnafa, sednice Narodne
skupštine, organizovane su zabave. U njima su uređivane i novine, pisale
su se pesme i učili muzički akordi. Naravno, tu se i jelo, pilo, pa i
spavalo – kaže dr Golubović koji je pre pola decenije radoznalo zaronio u
bogatu riznicu kafanske istorije naše prestonice. On tvrdi da ovu
knjigu nije pisao radi sociološkog, psihološkog, kulturološkog ili nekog
drugog naučnog aspekta, već da bi se »otrgla od zaborava lepota imena
varoških kafana i događaja vezanih za njih, koji će obeležiti istoriju
Beograda«.

Knjiga »Stare kafane Beograda« dr Vidoja Golubovića
najpre razotkriva istoriju kafana, pozivajući se na pisane dokumente po
kojima su prve ikad podignute kafane sagrađene u gradu Meki još u 15.
veku. U 16. stoleću pojavljuju se i u Kairu i Siriji, a tada je i na
Zapadu započelo sa uživanjem u kafi sa Istoka. Za nas je od najvećeg
značaja podatak, da su već 1522. godine (postoji i zapis iz 1521. kada
su Turci ušli u Beograd) u jednoj zgradi na Dorćolu, otvorili kafanu i
služili kafu. Dolaskom Turaka u Beograd, poznati putopisci bave se
karavan-sarajima i hanovima, tako da se pojam kafane, prema poznatoj
literaturi, upotrebljava tek posle 1739. godine kada su Turci ponovo
došli u grad posle Austrije. Kako god bilo, na Dorćolu je postojala kuća
gde je služena kafa, ali se još zasigurno ne može tvrditi i da je to
mesto tada nazivano kafanom.

Još 1740. godine putopisac Keper
pisao je o dve vrste kafana u »belom« gradu – jedne koje su posećivali
hrišćani i druge u kojima su se okupljali muslimani. On je ostavio opis
po njemu tada najbolje kafane »Crni orao« koja se nalazila na spratu
zgrade na uglu današnjih ulica Dušanove i kralja Petra Prvog, do koje se
dolazilo trošnim, škripavim stepeništem. Njen enterijer nisu činili
stolovi, stolice i klupe, već minderluci sa bogato ukrašenim ćilimima. U
toj kafani niski plafon nije dozvoljavao da se gost uspravi, zidovi su
bili obojeni u zeleno, narandžasto, modro i crveno, a na ulazu je za
dobrodošlicu stajalo nekoliko ibrika i krčaga.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime15/2/2011, 11:16 am

Dr Golubovića istraživački poriv doveo je i do spisa iz 1783. godine
skeledžije Huseina, koji je opisao po njemu najveću kafanu u Vodenoj
varoši na Savi koja se zvala »Čamdžijska kafana«. Već sredinom 18.
stoleća poznati su pojmovi – gostionica, han, kafana, mejhana (mehana),
koji se sada sasvim razlikuju.

Ustoličenje Miloša Obrenovića za
Beograd je značilo i otvaranje novih radnji, krčmi i mehana, posle i
kafana pored drumova, tzv. drumskih hanova i mehana pored kojih su se
zaustavljali karavani. U njima je služeno piće, pečeno meso i druga
jela. Njihova mreža brzo se širila, pa je vlast munjevito reagovala u
vidu obaveze da vlasnik pribavi specijalnu dozvolu od kneza lično i da
plaća porez od 12 groša. U mehanama su se sastajali trgovci radi
kalkulisanja i špekulisanja, a u kafanicama u Sava-mali i Bukureš-mali
već od 20-tih godina 19. veka uživalo se u piću i gurmanlucima,
starogradskim pesmama, ali i u bludu. Tih godina je za Sava-malu izdato
15 dozvola za legalno držanje mehana, a notirane su i »divlje« mehane. S
obzirom na to da nije postojala jasna definicija za mehane, u smislu
njene veličine i namene, njihov broj u to vreme se tačno ne zna. U
popisu iz 1820. godine u Sava-mali bilo je između 50 i 60 kuća, a po
nekima i stotinjak i samo jedna mehana. Godine 1827. već je bilo 178
domova kuća, a Beograd se tada dičio kafanama »Paje Kantardžije«, »Ećim
Tome«, »Zisinom«, a zatim i »Gušančevom kafanom« blizu Kalemegdana.

Svako
ko je iole držao do sebe i značio nešto u gradu imao je svoje mesto,
sto i stolicu u kafani. Dr Golubović naglašava da su se i značajne
političke stranice ispisivale na kafanskim stolovima. Za njima su sedeli
i birači i glasači, naročito u vreme između dva svetska rata, pa je
tako nepisano pravilo bilo da u »Barajevu« sede demokrate, članovi
»Slovenske ljudske stranke« mogli su se naći u »Ljubljani«, a »Maderu«
su »rezervisali« ministri Cvetkovićeve vlade.

U kafanama su
sedeli i znani i neznani, u njima se stvarala naša poezija na primer
Branka Cvetkovića i proza Branislava Nušića, a pod njenim krovom
nadahnuti su i večni šlageri »Mali stan«, »Mansarda«, »Tri palme na
otoku sreće«, »Šta znate vi muškarci?«, »Zašto si pospan Džo?«... Kafana
je bila utočište za beskućnike, boeme, studente, putnike, vračare,
umetnike, žene sumnjivog morala, a kao takva najtačnije lice i naličje
velegrada Beograda. Njegovom specifičnom šarmu doprinelo je i društvo za
zabavu i uveseljavanje »SUZ« koje je osnovao Mihajlo Petrović Alas, a
sastajalo se u jednoj kafani kraj Bajlonijeve pijace. Iako je bilo mnogo
zainteresovanih za dobijanje »članske karte«, ovo društvance nije
želelo da proširuje krug »istomišljenika« i u njega se zato teško
ulazilo.

- Poseban »šmek« beogradskim kafanama u 19. veku davali
su njihovi orkestri, tzv. »muzičke bande«. Ti muzičari svirali su doboš,
zurlu, bubnjeve, gočeve, harmoniku, ćemanete, frulu, tamburice, gajde,
gusle...

Njihovo mnogobrojno prisustvo zapamćeno je po starom
kalendaru 6. aprila 1867. godine, u vreme obeležavanja predaje ključeva
Beograda knezu Mihailu Obrenoviću. Savremenici su tada opisivali grad
kao nikad veseliji, jer se u njemu orio »Moravac«, svirale su se i
pevale rodoljubive i ljubavne pesme, recitovali su se stihovi i glumilo
po ulicama. Pevači i orkestri u to vreme uvek su prvo »pekli« zanat u
kafanama, a među onima koji su ostavili trag u našoj narodnoj muzici
treba podsetiti na Sofku i njenog muža violinistu »Paju Ciganina«, zatim
Divnu Kostić, Mijata Mijatovića, Vukicu Vuku, Uroša Seferovića...-
nabraja autor knjige, napominjući da je popularnost Sofke i Vukice Vuke
ovde između dva svetska rata bila veća, od na primer, slave
reprezentativca-fudbalera Moše Marjanovića. To su bile prave kafanske
zvezde koje su kod nas sijale »rame uz rame« uz ime glumice Ita Rine.
Sofka je sa orkestrom svog muža snimila i više od 40 ploča, neke od njih
i u Parizu i Berlinu, a na tadašnjim nosačima zvuka »zavrtele« su se i
pesme orkestra braće Cicvarić koji su snimili ploču još u vreme
dinastije Obrenović. Po svom slavujskom glasu u beogradskoj čaršiji
proslavile su se i pevačice iz Bugarske, ali je Sofka svakako bila
muzička perjanica Skadarlije i kafane »Kod dva jelena« 20-tih godina
prošlog stoleća. Njena pesma je kažu, umela da pomiri i najljuće
stranačke protivnike kada bi se svake večeri iz njenog grla zaorilo
»Zulfe mori Zulfe« ili »Lepa Fata«. Muška konkurencija Sofki je bio
čuveni Brana Cvetković. Već je u legendu ušla priča kako su ga mnoge
domaće i inostrane gramofonske kompanije neuspešno nagovarale da se
umilostivi i stane pred mikrofon da bi snimio ploču. Ali, Branu je više
od belosvetske slave zanimao kafanski život, pa je noću pevao a danju
spavao i nije imao »slobodne termine« za snimanje. Navrat nanos, ipak je
zabeleženo nekoliko parodija svojstvenih njegovom glasu i pojavi, a
koje su se zvale »Artiljerija Rustikana«, »Osetljivo srce gospođe
Cvrce«, Mitkov karasevdah«, »Luče i u papuče« i niz drugih muzičkih
»bisera«.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime15/2/2011, 11:16 am

Otkrivajući nekadašnju kafansku filozofiju našeg glavnog grada, dr
Golubović se susreo i sa tamnom stranom njene medalje. On je došao do
pisma Kneževske kancelarije iz 1824. godine u kome se spominju »tri
bećara iz grada ovdašnjeg. Jedan je Džindži Gavaza, jedan je Kafedžibaša
i jedan kod čauša vezirova i među njima trefio se i Čupko Pavel koji
obijaju kuću, ulaze kroz prozor i noževima uspevaju da povrede ženu,
bivaju uhvaćeni jedan okovan i svi dobijaju po 200 štapa po tabanima«.

Odmah
po formiranju beogradskog suda 1826. godine i prvog izveštaja napisanog
knezu, navodi se hapšenje nekih »bećara koji zaludniče i pijanče po
kafanama, pa su jedni kažnjeni batinama, a drugi su proterani iz
Beograda«. U izveštaju iz 1838. godine spominju se i učestali neredi na
tadašnjim »krompir balovima« održavanim u kafanama. To su bili balovi za
»običnu raju« bez skupih djakonija.

Da bi goste sprečio da
izazivaju nerede, knez Miloš Obrenović uveo je porez za sve posetioce
balova u iznosu od »deset groša za bolničku kasu i jedan cvancik za
pandura«. Da se sa »četvoro očiju« pratio rad kafana, govori i preporuka
iz decembra 1837. godine Miloša Obrenovića, tadašnjem šefu beogradske
policije »da posebno motri na spletkaroše i besposlene koji se povlače u
mehane i ružno govore o Praviteljstvu i prave »špionluke«. Sledeće
godine usledila je i »Publikacija« o zabrani igranja karata, pijančenja
i larmanja u mehanama i kafanama, igranja karata za novac, kao i da se u
njima ne sme služiti piće pijanim gostima i držati ih otvorene posle za
to određenog vremena.

Ali, ljubitelji lumperajki,
lakih dama i ljute kapljice oduvek su bili »žilavi« i lako su »hvatali
krivinu«. Uprkos naredbi koju je 1860. godine izdao tadašnji beogradski
gradonačelnik Nikola Hristić - da se stanovništvo može zadržati u kafani
do 23 sata, a da posle tog vremena niko na ulici ne sme biti bez
fenjera - nereda je i posle odlaska Turaka bivalo sve više. Tadašnja
policija poslala je i protestno pismo Jevremu Obrenoviću, komandantu
varoši beogradske o mehanama »koje su na neurednim mestima i gde se
kojekakva bezakonja čine«.

Razlog što su te ugostiteljske
ustanove, zadavale sve veću glavobolju predstavnicima reda i zakona,
nalazio se i u činjenici da je Beograd za njih bio vrlo plodno tle.
Naime, već 1858. godine u njemu je po popisu bila 271. kafana i mehana,
statistika iz 1860. zabeležila je 307 ustanova ovog tipa, dok je sedam
godina kasnije prebrojano u esnafu 139 kafedžija i 186 meandžija koji su
pripadali utvrđenim kvartovima na Paliluli, Terazijama, Vračaru,
Dorćolu, Sava-mali i Varoš kapiji.

Godinu 1900. Beograd je
dočekao sa 672 trgovca i mehandžija, što je bilo čak 15,8 odsto ukupnog
broja socijalne populacije grada. Trinaest godina kasnije popisano je
212 ugostiteljskih objekata, kafana i hotela, da bi 1937. u Beogradu sa
Zemunom radilo čak 23 hotela, 33 restorana, 433 gostionice, 427 kafana,
197 bifea, 412 narodnih kuhinja, 293 zdravljaka (u kojima se služilo
mleko i jogurt) i 318 krčmi. Dr Golubović pronašao je i podatak da je
krajem 19. i početkom 20. stoleća na prostoru današnjeg Trga Republike
bilo 16 kafana, a rekorder je svakako bila Poenkareva ulica (sada
Makedonska) koja se u to vreme sastojala od 40 kuća, od kojih je 17
bilo pod kafanskim krovom.

A ko »zna svaku kafanu u gradu« i ume
da »ubode dobar provod«, majstor je i da odabere lokal u kome se
gurmanski jede. Pišući knjigu »Stare kafane Beograda« dr Vidoje
Golubović otkrio je da je i u prohujalim danima, baš kao i danas, ponuda
ovdašnjih kafanskih menija bila na svetskom nivou. Tridesetih godina
prošlog veka rado se obedovalo u kafanama-restoranima »Kolarac«, »Srpska
kruna«, »Dva jelena«, »Imperijal«... Ko je sa merakom »mastio brke«
srpskim specijalitetima odlazio bi u kafane-restorane »Leskovčanin«,
Ratnički dom« (danas u Domu vojske sa najvećom terasom u gradu),
»Šiško«, »Trandafilović«, »Mladi Mavarin«, u kojima su ih zabavljale
romske pevačice. Ljubitelji morskih specijaliteta i dalmatinskih vina
nisu žalili para u kafani »Dva ribara« u ulici kraljice Natalije, a zbog
rečnih specijaliteta išlo se u »Parobrodsku restoraciju« na savamalskom
pristaništu gde su zalogaji »zalivani« srpskim vinima – sremskim, zatim
crnim iz Župe, belim iz Smedereva, vermutom iz Sremskih Karlovaca.
Kafanske meraklije častile su se i belim i crnim pivom, čuvenom
šljivovicom koja se proslavila među francuskim vojnicima sa Solunskog
fronta, a točila se i klekovača i kvalitetan brendi.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime15/2/2011, 11:17 am

Da bi se nabrojala imena svih nekadašnjih prestoničkih kafana, neophodno
bi bilo imati jedan obimniji imenik. Jer svoje goste su imali »Zora«,
»Esnaflija«, »Kod Arapina«, »Dva pobratima«, »Fišeklija«, »Sedam švaba«,
»Bandist«... Pored čuvenih kafana u Skadarliji bile su poznate i »Kuća
veselja«, »Biciklista«, »Ladovina«, »Sablja dimiskija«, »Nova
skupština«, »Poslednji groš«, »Velika Srbija«. Da njihovim vlasnicima
pored mnogobrojnih gostiju nije falilo ni kumovskog dara, pokazuju i
imena poput »Pceto koje laje«, »Kod lepog izgleda«, »Daj dam«, »Kod
Srpske nade«, »Burdelj«, »Radnička kooperativa«, »Ladno kupatilo«, »Kod
Crnog psa«, »Zlatna slavina«, »Kod jeftinoće« i mnoge druge.


Cela ova priča ne bi ni imala smisla, da oduvek nije bilo večnih boema i
poslednjih romantika kojima su kafane drugi, ali možda i najdraži dom. A
za ovu kategoriju kvalifikovali su se pesnici i slikari, vajari i
filozofi, uspeli i neuspeli pisci, talentovani i uspešni. Ali, među
njima bilo je i nesretnih i neshvaćenih iz svih slojeva društva koji su u
kafanskom raju nalazili jedinu nadu, utehu i spas iz života koji za
njih to nije. U brojnoj boemskoj vojsci Beograda verno su svim srcem i
dušom između ostalih služili i Đura Jakšić, Tin Ujević, Čiča Ilija
Stanojević, Branislav Nušić, Raka Drainac, Branko Radičević, Todor
Manojlović Toša, glumci Aleksa Bačvanski, Lazar Telečki, Sava
Rajković...

I kasnije, društvo za stolom pravili su im i kraljevi
i prosjaci. Sve do danas, a i ubuduće, kafanska knjiga neprestano se
piše i dopunjava dugim spiskom novih imena svojih poklonika. Jer
kafanski ambijent, draž i dim su jedinstveni, neponovljivi i originalni
izumi ljudske duše koja žedna, uvek treba svoj bunar želja. I pune čaše
sa dubokim dnom za dobar cug naiskap. U zdravlje davnog juče, prohujalog
danas i dalekog sutra.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime15/2/2011, 11:18 am

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Skadarlija_Blgrade_2

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime15/2/2011, 11:19 am

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 800px-Kalemegdan_park_1

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime15/2/2011, 11:20 am

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 2497342562_9d7396ed55_o

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime15/2/2011, 11:20 am

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 KrovoviBeograda016

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime15/2/2011, 11:20 am

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Img_0913

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime15/2/2011, 11:21 am

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 2587957746_de2a357e05_b

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime16/2/2011, 7:25 am

Antrfile1
Prve gradske kafane u Evropi

Da je Beograd pre svih
drugih evropskih gradova, mogao da se pohvali svojom prvom kafanom,
svedoče i podaci da su se kafane počele otvarati u Sarajevu tek 1592., u
Londonu 1652. i dve godine kasnije u Marselju, Beč se »zakafančio« tek
1683., a Lajpcih 1694. godine. U 17. veku gotovo cela Evropa imala je
kafane, a njihovom otvaranju doprineli su već tada organizovani
međunarodni sajmovi. Fridrih Veliki bio je veliki protivnik kafana i
strogo je zabranio njihovo otvaranje u Berlinu, ali mu to nije uspelo i
1779. godine već ih je veliki broj evidentiranih. Na početku svoje
»kafanske karijere« 1790. godine, Pariz je udomio oko 900 kafana. U to
vreme Zapad ih je tretirao kao mesta samo za privilegovane, da bi ubrzo
one otvorile vrata i običnom življu. Najčuvenije kafane iz tog vremena
bile su u Parizu »Procope«, u Veneciji »Menegazo«, u Rimu »Greco«, u
Firenci »Mikelanđelo«. U vreme revolucije u Francuskoj, kafane su bile
središta političke agitacije i propagande – u pariskom »Valois«
sastajali su se rojalisti, bonapartisti su se locirali u »Lemblin«, a u
Trstu je »Volti di cliozza« bio centar iredentističkih demonstracija do
1914. godine. Od kafana te vrste, vremenom se odvajaju pariske kafane
musicos, u kojima se muziciralo (cafes-chantants) i u kojima su se mogla
videti akrobatska intermeca, vodvilji, revije, baleti (cafes-concerts),
a najveći procvat doživele su u vreme Napoleona III. Postepeno su te
kafane pretvarane u današnji music-hol od kojih su najpoznatiji
»Folies-bergere«, »Casino de Paris«, »Moulih rouge«.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime17/2/2011, 6:44 am

Antrfile 2
Cigansko sokače

Verovali ili ne, Skadarlija je do
1825. godine bila poljana sa rupčagama kroz koju je tekao Bibijin potok.
Naseljavali su ga Romi nakon 1830. godine kada je pročitan hatišerif,
zato što nisu imali drugi slobodan prostor. Desetak godina kasnije to je
bilo naselje sa mnogo straćara i vijugavim sokacima, a prostiralo se od
Stambol do Vidin-kapije i bilo poznato kao Cigan-mala ili »Cigansko
sokače«. Ova gradska četvrt dobila je naziv po Skadarskoj ulici koja je
uneta u registar ulica 1872. godine, kada je izvršena i prva numeracija
njenih kuća. Prostor sadašnje Skadarlije pruža se duž Dorćola i
Palilule, pa su se beogradski boemi nosili mišlju da u njemu osnuju
»boemsku republiku«.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime17/2/2011, 6:44 am

Antrfile 3
Za svakog ponešto

Beograd je uvek privlačio brojne
domaće i inostrane putnike za koje je još 1521. osnovan prvi
karavan-saraj velikog vezira Piri Mehmed-paše. Turski spisi iz 17. veka
spominju pet, šest karavan-saraja koji su bili samo privremeni smeštaj
za goste, jer su podizani na glavnim putevima bez naročitog komfora.
Ostali su upamćeni i karavan-saraj Mehmed paše Jahjapašića koji mu je
namenio dobrotvornu svrhu za potrebe sirotinjske kuhinje i besplatnog
prenoćišta, a postojali su i karavan-saraji Tujgun-paše u Donjem gradu,
zatim sultana Sulejmana, dok je najveće beogradsko zdanje od 1572.-76.
godine bio karavan-saraj Mehmed paše Sokolovića sa 160 prostorija. Pored
karavan-saraja koji su imali i »bećarske odaje« za stanovanje
neoženjenih zanatlija, udobniji smeštaj pružali su hanovi za duži
boravak putnika namernika. U glavnom gradu svoje adrese u 18. stoleću
imali su Maldovan-, Čukur-, Pirinč-, Čizma-, Jeni-, Ibrahim-Bašin- i
Ćuprilića-han, a za vreme Miloša Obrenovića radili su i hrišćanski
Krstićev i Topal-Naskov han. Pod beogradskom kapom bilo je mesta i za
ljude »plitkog džepa« koji su se hranili u narodnim kuhinjama tzv.
aščinicama. One su na jelovniku imale narodna jela poput papazjanije,
čorbast pasulj sa suvim svinjskim rebrima, klot gulaš, svinjski i pileći
pilav i proslavljenu »čorbu čok, mesa jok!«, ili kako su je još zvali
aščijska čorba sa malo mesa. U mahalama su u aščinicama pravljena i bela
peciva mahom veštim rukama Makedonaca. Oni su posebnim ritualom bojili
atmosferu grada uzvikujući na ulicama: »Vrući, tazi, lepinji, simiti,
penjerlije, mekani!!!« ili »Ćaji, ćaji, ajde ćaji vrući, majstor će me
tući i za uši vući, majstorica još gore, ne da leba ni kore!!!«

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime18/2/2011, 7:14 am

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 113777

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime19/2/2011, 9:37 am

MILADINOVIH STO TRINAEST BASAMAKA
Autor: Miloš Lazić


Kada
radi u prvoj smeni, Miladin Mladenović polazi od kuće u tri. Ako se
vraća iz poslednje šihte, dolazi oko dva. On sebe teši, pa govori: tri
ujutru ili dva uveče. Tako je, za neupućene, Miladin celu noć sveo na
jedan sat: između dva i tri. On je, inače, vozač autobusa u Gradskom
saobraćajnom preduzeću. Kad to spominje, ne zna se da li se hvali ili se
žali?!
Kolege Miladina oslovljavaju po prezimenu, za
putnike je “majstor”, a kod kuće je Miša ili tata. I samo ovi potonji
znaju s kakvim se sve mukama svakodnevno suočava majstor Mladenović pre
nego što sedne za upravljač velikog zglobnog autobusa ili, po završetku
posla, kada ga parkira u garaži na Karaburmi. Ostale to i ne zanima
previše.
Nije ta muka ni jedina niti najveća, ali je redovna i uporna. Uobročena. Sizifovska muka Miladinova.
Sazdana je od tačno sto trinaest manjih, izlizanih, trošnih i
varljivih mučica. Ujutru, u tri, to je uspon, a uveče, u dva, ponor od
sto trinaest basamaka. Čitava jedanaestospratnica.

Pogrešno bi bilo zaključiti da Miladin stanuju u kakvom soliteru.
Naprotiv. Živi već dvadeset godina u maloj i trošnoj prizemljuši u
Karađorđevoj broj 15. To mu je zvanična adresa. Nezvanično, on zapravo
stanuje na – Srednjim stepenicama.
Ova nezvanična
Miladinova adresa poznata je uglavnom žiteljima Savamale. Ostali
Beograđani bi je mogli dovesti u vezu sa Velikim stepenicama, onim kod
Lučke kapetanije, ili Malim stepenicama kod Novog mosta?! I bili bi u
pravu. Srednje stepenice su baš između Velikih i Malih: one, takođe,
povezuju Karađorđevu sa Kosančićevim vencem.
Velike
stepenice postoje bog zna od kada, a zvanično se tako zovu od 1872. Male
stepenice su naziv dobile šesnaest godina docnije, kada su i sagrađene.
Srednje postoje tek četrdesetak godina i nisu ubeležene u plan grada.
Priča o Srednjim stepenicama počinje 1963. godine, kada je
sagrađena mala zgrada Odseka za grafiku tadašnje Akademije za primenjenu
umetnost u Karađorđevoj 15. Iako je ovo novo zdanje bilo udaljeno od
starog stotinak metara, moralo se od jednog do drugog ići izokola, skoro
kilometar. Onda se, jednog dana, profesor Sip mnogo iznervirao. Priča
se da je okupio svoje tadašnje studente i rekao im, otprilike: “Da mi,
deco, sami napravimo te stepenice?” I sagrade ih, na “o–ruk”, a za
sopstvene potrebe.
Bile su Srednje stepenice tajni
prolaz, neotuđivo pravo profesora i studenata, sve dok ih nisu otkrili i
drugi. Pre svih, bili su to stalni gosti “Brodarske kasine”, koja je
tada radila po celu noć. Koristili su ih i stanari okolnih zgrada. Mnogo
posle akademaca, komšija i onih što su ljubili dobru kapljicu u dobrom
društvu, otkrili su ih i – turisti!
Pristane, na primer,
lađa u Savsko pristanište i iz nje pokuljaju putnici u buljucima. Malo
se vrzmaju okolo, zbunjeni i izgubljeni, pa se, kao po komandi, vođeni
nekim nepogrešivim instinktom, zapute ka tesnom prolazu i nahrupnu uz
stepenice, tom najkraćom vezom sa centrom grada. Uspnu se oni do
Kosančićevog venca, udare na kuću u kojoj je živeo i umro Mihajlo
Petrović, Mika Alas, provuku se između Patrijaršije i Konaka kneginje
Ljubice, pa kraj “Znaka pitanja” i Narodne banke Srbije i – eto ih u
Knez-Mihailovoj.
Dole, u Karađorđevoj, nanizane su stare
kućice, a neke od njih kao da su zakoračile uz basamke. Iznad njih je
padina obrasla šipražjem, nekim bagremom i tankim stablima kiselog
drveta. Taj podivljali zeleniš je, s vrmenom, postao raj za zaljubljene a
nestrpljive. Ali, kada je nedavno neko kraj stepenica pronašao
plastični špric za injekcije, počelo je da se govorka kako se tu, obnoć,
okupljaju narkomani i od tada je manje onih koji zalaze tuda.

Oni što stanuju u podnožju Srednjih stepenica imaju još jednu
muku. Kad udari dažd, kišurina, svi što žive kraj reke gledaju dole i
prate vodostaj. Oni, naprotiv, gledaju uvis i merkaju potoke što se
slivaju niz zelenu padinu i spiraju im zidove ili odnose crep.

Stepenice su od snega i leda zimi čistili stari čika Dragi
Mitovski, nekadašnji vlasnik pekare u Karađorđevoj 17, njegov sin Rastko
i majstor Miladin. Onda je čika Dragi umro, Rastko sve zabatalio, a
pekaru zakupio neki Mile Radović, pa je posao oko čišćenja spao samo na
Miladina. On mora, zbog dece i posla.
Odskora Gradsko zelenilo povremeno pročešlja tu padinu, poseče neko stablo, proredi šiblje.
Osvetljenja nikad nije ni bilo.
Miladin Mladenović se navikao na svoju muku sazdanu od sto
trinaest basamaka. Mogao bi on i okolo, tramvajem, ali ga je sramota od
kolega da se vozi jednu stanicu. Upoznao je, tako, svaki stepenik,
zavoleo ga na neki svoj način. Prolazi ih i žmurećki, i po najcrnjem
mraku.
Nedavno se i majstor Miladin mnogo iznervirao.
Dogodilo se to kada mu je jedna dosadno razgovorljiva putnica iza leđa
procvrkutala: “Eh, majstore! Po ceo dan sedite za tim volanom, a tako
ste šlang. Kako vam to uspeva?”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime19/2/2011, 9:37 am

"Moj Beograd

Ljudi iz mog kraja se hrane zvezdanom prasinom i
zive u velikom kolazu starih filmova...njihova profesija je da s vremena
na vreme udahnu smek i vrate Beogradu dusu.
Neki novi klinci ce
poslusno donositi pivo drustvu sa coska i sa uzbudjenjem se hvaliti po
skoli....veliki, mali, obrazovani i sputani ljudi iz mog kraja
ostavljaju za sobom trag i daju Beogradu ono po cemu se razlikuje od
drugih gradova.
I samo ako im se dobro zagledate u oci videcete da
svako od njih ima po jednu zvezdu koja vecno pada, i daje njihovim ocima
vrlo cudan sjaj.
Moj Beograd ima jednu Tanju koja svakog dana lanca po gradu i nikad se ne zna odakle zove.
Moj Beograd ima jednu Anu po kojoj se zove jedan butik i par muskih srca koja jos nisu prezivela njeno odrastanje.
Moj Beograd ima jednog Milosa, zbog koga su se silne devojke vozile autobusom br 31, koji prolazi kroz moj Beograd.
Moj Beograd je imao jos mnoge divne ljude.
Sada te ljude ima Amerika, Francuska, Nemacka, Austrija, Svajcarska, neki strani svet koji ne zna da su oni dusa jednog grada.
Nama
oni strasno ovde nedostaju....Beograd bez njih, polako se pretvara u
zgrade i ulice, a sa njima bio je mnogo, mnogo vise!!!!"

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime19/2/2011, 9:37 am

Znam da Beograd među užurbanim turistima ima reputaciju dosadnog grada.
Po mom mišljenju, ništa što je veoma lepo uopšte ne može biti dosadno.
Ali da je i bilo drukčije, svakako je nepravedno suditi o jednom gradu,
isto kao i o nekoj osobi prema prvim i letimičnim utiscima. Da bismo
doneli sud o dobrim ili rđavim osobinama jednog mesta ili osobe,
potrebno je prisno ih poznavati, a svako ko prisno poznaje Beograd, mora
strasno da ga voli".
Herbert Vivien, dopisnik londonskog "Daily Expressa", 1896.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime19/2/2011, 9:38 am

Len Belošević zabeležio je u "Pittsburgh Post Gazette" sledeće: "Beograd
je grad mističnih suprotnosti. Dok sam šetao Knez Mihailovom, prepunom
pešačkom ulicom, koja vodi od centra Beograda do Kalemegdana, nisam
uočio nikakav dokaz da Srbiju pritiskaju privredni i politički problemi.
Kafići su prepuni veselih Srba koji ispijaju kafu, srpsko pivo ili
nešto jače kao što je šljivovica. Bez neke očigledne brige, ovi ljudi
dokono razgovaraju o životu, ljubavi i, naravno, politici, ili
ravnodušno posmatraju pešake, uključujući moderno obučene žene, koje su
izašle da bi obavile staroslavni društveni ritual, odnosno da bi bile
viđene. Stiče se utisak da su ovi ljudi, dok piju, odnosno šetaju, bolje
raspoloženi i manje zabrinuti od šetača na bilo kojoj američkoj
gradskoj ulici."

Sve to se i potvrđuje u refrenu popularne pesme o Beogradu:
"Moj Beograd srce ima
i u njemu ljubav čistu,
Moj grad ruke širi svima
i ljubav svakom pruža istu…"

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime19/2/2011, 9:38 am

On ima cudesnu moc
da svetlom ispuni noc
belinom osmeha svog razgoni tugu
On ljubav svakome da
i vrata otvara sva
k'o stari voljeni drug uvek je on

Beograde, Beograde
na uscu dveju reka ispod Avale
Beograde, Beograde
vec vekovima cuvas beo lik
Beograde, Beograde
ti srce svoje nesebicno darujes
Beograde, Beograde
tvoj zagrljaj i ljubav zele svi

Za tebe k'o da stoji vreme
ti zivis srcem uvek mlad

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime20/2/2011, 8:41 pm

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 11204885

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime20/2/2011, 8:42 pm

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 X41wkz

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime20/2/2011, 8:43 pm

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Kosancicev-venac

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime20/2/2011, 10:31 pm

CAPA CUPA
Autor: Aleksandar Saša Ignjatović

Svaki bolji
restoran u svetu na jelovniku ima "specijalitet kuće". Često takvi
specijaliteti ulaze u mega kuvarske vodiče, imaju svoju istoriju, pamte
se konobari i kuvari koji su ih osmislili, Francuzi im, priča se (nisam
video, pa baš i ne verujem), dižu i spomenike. E, skadarlijski "Zlatni
bokal" ima svoj, jedinstveni izum da prste poližeš - "Capa cupa". Istina
da je ova čarolija u zemljanom loncu kasnije (nekom stereotipnom mozgu
je bilo "too mach" da se u uglednoj skadarlijskoj kafani specijalitet
kuće zove tako, tako, tako... srpski) nazvana "Veseli boem", pa se i sad
valjda tako lažno predstavlja, ali nešto mislim da "Bokalče" ne bi bilo
ni upola tako zanimljivo da nema "Capa cupa" na meniju. Dugo sam
pokušavao da saznam kako je ukusna papazjanija dobila svoje originalno
ime, ali mladi konobari su me samo belo gledali i slegali ramenima, dok
jedne noći nisam naleteo na starog kelnerskog vuka Mileta koji mi je,
negde pred jutro, kada je već skinuo svoj grimizni prsluk i stavio pred
sebe obaveznu lozu za pred put kući, po ko zna koji put potvrdio zašto
je taj ludi Beograd najgostoljubiviji grad na svetu.

Nastanak
specijaliteta sigurno će ući u kafansku istoriju Beograda, ali mogao bi
i onu pravu, ratnu... Elem, kada je NATO, 1999. godine, bombardovao
Beograd i kada je "šizela" zatvarala i najortodoksnije beogradske
birtije, restoran "Zlatni bokal" nastavljao je da radi. Dva orkestra,
"Šajka" i "Varoš kapija" svirkom su nadjačavali "šizelu", eksploziju
bombi, i sačekivali "smirelu". Lumpovalo se u "Zlatnom bokalu", točilo
se piće, pevalo do zore. Doduše, kuhinja nije radila iz opravdanih
razloga, i gosti su mogli da dobiju tek nešto da zameze.

Jedne
aprilske noći pod bombama, oko tri časa iza ponoći, u "Zlatni bokal"
ušlo je veselo društvo - Italijani. Nacvrcani diplomata iz italijanske
ambasade doveo je u "Bokalče" kompletan italijanski diplomatski kor!
Italijani su tada bili među retkima koji nisu zatarabili ambasadu i koji
su zajedno sa Beograđanima dočekivali i ispračali "šizelu i smirelu".
Poznati boemi i gurmani, Italijani su naručili piče, ali i iće – dajte
specijalitet kuće!

Osoblje u "Zlatnom bokalu" se uzmuvalo. Kakav
specijalitet kuće dok na Beograd padaju bombe?! Ali, profesija nije
smela da bude osramoćena, a kamoli kafana!

Mile je uleteo u kuhinju i zavapio dežurnom kuvaru:

- Pripremi mi neki specijalitet kuće, došli gosti iz italijanske ambasade!

- Kakav, bre, specijalitet?! - zgranuo se kuvar.

- Izmisli nešto, naseckaj, onako capa cupa, što brže, nemoj da se brukamo!

Vispreni
kuvar je povadio iz kafanskog zamrzivača sve što je imao. Meso,
paprika, paradajz, luk… sve na dasku, pa nožem capa cupa i… Italijani su
na velikim metalnim ovalima i zemljanim ćupovima dobili mešano meso,
pljeskavice, ražnjiće i svakojake srpske krkanluke garnirane raznoraznim
sosovima i povrćem. Oduševili su se "specijalitetom kuće" iako je bio
prava bomba za njihove žabarske želuce naviknute na paste i pice. Došli
su sutradan uveče, ponovo naručili "specijalitet kuće", pa sutradan,
pa... i ostade "capa cupa"…

Često gosti u "Bokalčetu" i sad
naručuju specijalitet kuće "Veseli boem", ali Mile i stara kafanska
garnitura dobro zna ko su pravi skadarlijski veterani. Oni naručuju
"Capa cupa". I sete se uvek zajedno "šizele" i "smirele", italijana i
boemskih noći koje se u Skadarliji nisu prekidale ni kad su na Beograd
padale bombe.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime20/2/2011, 10:32 pm

UTOČIŠTE DUHA
Autor: Aleksandar Saša Ignjatović

Kafane su,
napisao je svojevremeno jedan Španac, neutralne teritorije za beskućnike
duše, nepomično središte točka odakle čovek može da vidi sebe, da sebi
bude i svedok i sudija, sam svoj ironični biograf između dve cigarete.
Elem, Špancima svaka čast, ali valjda nigde u svetu nema takve veze
kakva postoji između Beograđana i njihovih kafana.

Gotvo dva veka istorija Beograda priča je i o njegovim kafanama. A priče o kafanama uvek su priče o ljudima.

­ Simo! Vinjak i kiselu.

­ Stiže, komšija!

Nema
za beogradske ćeflije lepšeg osećaja od onog kad je u svojoj kafani.
Tamo gde ga svi znaju, i on sve poznaje. Tamo gde s posla može da trkne
na jednu s nogu. Prošeta od kuće u papučama. Gde mu svirači počnu onu
njegovu čim ga vide. Gde pije na crtu. Gde ga u zoru bude tanjirom one
masne i slasne teleće čorbe...

Ima u Beogradu i kafića i
ekskluzivnih restorana, elitnih klubova i diskoteka, ali duša svakog
pravog Beograđanina vije se po nekoj lokalnoj kafanici ili birtiji. I
najmanje je važno što se meni čita sa fleka na stolnjacima, što nema
erkondišna, ili što je kelner Voja zaboravio da veže kravatu... Zato je
tu uvek neko mezence (samo za stalne goste), mnogo praznih priča, nikad
ostvareni planovi i ideje... Tu smo svi političari koji znaju kako da se
izvučemo, svi smo selektori fudbalske reprezentacije, najveći
ljubavnici i, uopšte, znalci svega i svačega. Kao svi pravi Srbi. A gde
se to drugde može sem u kafani.

Priča se da je početkom prošlog
veka u Beogradu na svakih pedeset stanovnika bila po jedna kafana. Sada
ih ima oko 2.000, i svaka ima neke svoje goste. I policajce i lopove, i
lekare i njihove pacijente, i uspešne i propalice, i biznismene i
biznismene. I novinare, naravno. Te velike pričaonice u kojima je i suv
lebac slađi nego šnicla kod kuće, u kojima i poslednji dinar traje do
svanuća. A onda, Jovo nanovo.

­ Vidimo se na starom mestu.

Poziv.
Kao zakazivanje ljubavnog sastanka. I više od toga. Uostalom, sve je
mnogo jasnije kada se pročita beogradska definicija kafane, nepoznatog
autora s početka dvadesetog veka: Utočište usamljenima i tužnima,
meraklijama i kavgadžijama, secikesama i džambasima, pesnicima,
trgovcima i političarima.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime20/2/2011, 10:32 pm

RECEPT: “BEOTORTA”
Autor: Milenković Kristina

Potrebno je:

- Nekoliko veselih stranaca sa interesom za umetnost, kulturu, I izlete
- par strucnih vodica za grad Beograd
- mnogo starih zdanja
- nekoliko koncertnih izvedbi
- par nepretrpanih I nikako kic izlozbi
- dobro raspolozenje
- odgovarajuci temperaturni uslovi, promenljivog karaktera (sž razlogom),
- par aviona, jedan balon ili cepelin,
- iznajmljena recna jahta,
- I dosta zelenih povrsina obradjenih I neobradjenih

Priprema
traje oko desetak dana, u zavisnosti od brzine turistickih vodica. Ako
su atleticari moze I brze, ali opet pazljivo sa gostima, ne poznajemo
njihove fizicke sposobnosti.
Priprema: Recna korita naliti do 2/3
visine vulkanske planine Avale, Savom I Dunavom, Adu Ciganliju cemo
ostaviti na kraju za flamb.
Kalup velicine starog Beograda iz perioda
kada se nazivao Singidunum dobro oljustiti od zastarelih fasada a zatim
pompezno restauirati. Posvetiti se takodje I staroj arhitekturi Zemuna
radi dodatnog prelivanja iz jednog raspolozenja u drugo. Dedinje ne
dirati vec ga blago dodati prethodno navedenim sastojcima.
Iz istorijskog arhiva Beograda, dovesti jos nekoliko “kuvara” ako dodje do eventualnog zakuvavanja situacije.
Prvo
smestiti goste na tlu Novog Beograda u “Hajat”-u, znaci sto dalje od
vrelog lonca, a zatim posle kraceg odmora u kalup. Ovde ce se povremeno
vracati da srede svoje utiske da ne bi igrom slucaja ostalo sve
zabelezeno samo foto-aparatima.
Glavne sastojke dobro ucvrstiti
Beogradskom tvrdjavom. Fino naredjati Despotovu kulu, kapiju, Zindan
kapiju I Leopoldovu kapiju. Ostatke rimskog bedema I Ruzicu cemo
sacuvati za dekorativni deo. Barutanom zaciniti pa ponoviti redjanje ali
Sahat kulom, Baroknom kapijom, Kulom Nebojsa I Rimskim
bunarom.Pripaziti na dubinu bunara da ne propadne ceo fil. Kroz
Biblioteku grada Beograda se dobro obloziti papirom ili folijom I
ostaviti goste 30 minuta da se prohlade. Potom po izboru nafilovati ili
Narodnim ili Nikole Tesle muzejem. Sve dok osnovni sastojci (gosti) ne
dobiju sedefasto plavu boju insistirati na muzejima. Ako treba vratiti
ih I na Kalemegdan u Galeriju prirodnjackog muzeja ili Vojni muzej, ali
moraju da poplave. Potom ih ostaviti da se ohlade u Botanickoj basti
“Jevremovac” a mogli bi I da se bolje prohlade sa privatnom studentskom
izlozbom minerala I stena, preko puta, na Rudarsko-geoloskom fakultetu.
Da igrom slucaja ne povrate predjasnju temperaturu dobro ih razladiti
dvocasovno iznajmljenom jahtom na kojoj ce biti priredjena prijatna
zabava I ukusna vecera.
Tako pripremljene goste fino premazati
bastinama od Andricevog venca do Studentskog trga. Postepeno umesati
Knez Mihajlovu, Opservatoriju I Muzicki paviljon na Kalemegdanu pa potom
Skadarliju sa izvodjenjima starogradskih pesama. Da se slucajno ne
primeti da manjkamo sa muzickom kulturom bila bi neophodna I poseta
“Kolarcu”, ili bilo kojoj od institucija koje bi mogle u periodu
prebivanja nasih gostiju u Beogradu, da izbace na svom repertoaru operu,
balet ili neko od mnogobrojnih koncertnih izvedbi.
Potom se pece
poseban nabujak. Beogradski reon zagrejati na 36 stepeni Celzijusovih,
podmazati kalup grada pa naizmenicno redjati: kulturno-istorijske
spomenike sa urbanom savremenom arhitekturom. Svaki sloj podmazati sa
malo beogradske civilizacije da nam nabujak ne bi slucajno splasnuo jer
ipak smo mi veselog duha. Da bi smo proverili kako to izgleda, mozemo
iznajmiti turisticki balon I baciti pogled odozgo na vec pripremljeno.
Ako je nabujak propao odlazimo na adu Ciganliju gde cemo goste uputiti u
“Golf”, pecanje I sportove na void tj. na kulinarskom jeziku – flamb.
Sve u svemu trebalo bi da valja. U slucaju da nesto nije kako treba
oblikovati tortu sto je moguce lepse I ukrasiti je Gardosom ili Hramom,
mozda moderniji oblik ,“Arenom”… a ako vam se ovaj recept ne svidi,
postoji jos jedno resenje. Zguzvajte ga I bacite u “Sesir moj” ili kod
“Dva jelena”, pa zatim na veceru I desert “Kod tri sesira”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 7 Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
VOLIM BEOGRAD...
Nazad na vrh 
Strana 7 od 10Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: MOJA ZEMLJA-
Skoči na: