LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 VOLIM BEOGRAD...

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Icon_minitime29/4/2012, 11:52 am


Umetnički muzeji u Beogradu


Narodni muzej
Muzej primenjene umetnosti
Muzej savremene umetnosti

Kulturno-istorijski muzeji

* Etnografski muzej
* Istorijski muzej Srbije
* Jevrejski istorijski muzej
* Muzej istorije Jugoslavije
* Konak kneginje Ljubice
* Konak kneza Miloša
* Muzej Banjičkog logora
* Beogradska tvrđava, Kalemegdan
* Muzej grada Beograda
* Muzej ilegalnih partijskih štamparija
* Muzej 4. juli
* Muzej Jugoslovenske kinoteke
* Muzej Mladenovca, Mladenovac
* Muzej pozorišne umetnosti
* Muzej Srpske pravoslavne crkve
* Pedagoški muzej
* Vojni muzej, Kalemegdan
* Vukov i Dositejev muzej
* Zavičajni muzej Zemun

Memorijalni muzeji i komemorativne kolekcije

* Legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
* Legat Paje Jovanovića i kolekcija Petra Popovića
* Manakova kuća
* Memorijalna galerija Petra Dobrovića
* Memorijalni muzej
* Memorijalni muzej Nadežde i Rastka Petrovića, Ljube Stojanovića
* Muzej afričke umetnosti
* Muzej Arčibalda Rajsa
* Muzej fizičke kulture
* Muzej FK "Crvena zvezda"
* Muzej Tome Rosandića
* Spomen-muzej Ive Andrića

Tehnički i prirodno-istorijski muzeji

* Muzej automobila
* Muzej nauke i tehnike
* Muzej Nikole Tesle
* Muzej vazduhoplovstva
* Prirodnjački muzej
* PTT muzej
* Železnički muzej

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Icon_minitime29/4/2012, 11:52 am


Umetnički muzeji

Narodni muzej (Beograd)



VOLIM BEOGRAD... - Page 10 180px-Narodno_pozoriste

Narodni muzej u Beogradu osnovan je
1844. i najstarija je muzejska ustanova u Srbiji. U sastavu Narodnog
muzeja su i Galerija fresaka, Vukov i Dositejev muzej i Spomen-muzej
Nadežde i Rastka Petrovića. Najveća vrednost koja se čuva u Narodnom
muzeju je Miroslavljevo jevanđelje - najstariji i najdragoceniji
ćirilički rukopis, nastao oko 1190.

Istorija

Ukazom Ministra prosvete Jovana Sterije Popovića, 10. maja 1844. godine osnovan je Narodni muzej pod imenom Muzeum serbski.

Sadašnja zgrada muzeja podignuta je 1903. godine za Upravu fondova, a u nju se muzej uselio 1952. godine.



VOLIM BEOGRAD... - Page 10 180px-Trg_republike_pre_I

Zgrada Uprave fondova, odn. Državne hipotekarne banke, sada zgrada Narodnog muzeja. Razglednica od pre Prvog svetskog rata.

Zbirke

Zbirke Muzeja imaju preko 400.000 najreprezentativnijih i vrhunskih
arheoloških i istorijsko-umetničkih predmeta[1] - najznačajnijih
svedočanstva za poznavanje arheologije i istorije umetnosti, koja
predstavljaju razvoj i civilizacijske promene na području današnje
Srbije i najbližeg okruženja, od praistorijskih vremena do poznog
srednjeg veka, kao i ključne umetničke pravce i stilove, vrhunske
umetničke domete u nacionalnoj i evropskoj umetnosti od srednjovekovnog
perioda do savremenog stvaralaštva.

Zbirke Narodnog muzeja su organizovane u četiri odeljenja:

* odeljenje za arheologiju
* odeljenje za srednji vek
* odeljenje za noviju umetnost
* odeljenje za numizmatiku

Među eksponatima izdvajaju se:

* Lepenski Vir (7. milenijum p. n. e.)
* Vinčanske statue (6-5. milenijum p. n. e.)
* Dupljajska kolica (16-13. vek p. n. e.)
* Beogradska mumija (2. milenijum p. n. e.)
* zlatne maske iz Trebeništa (6. vek p. n. e.)
* ostava iz Jabučja (1. vek n.e.)
* Beogradska kameja (4. vek)
* Miroslavljevo jevanđelje (12. vek)
* novac kralja Radoslava (13. vek)
* srednjovekovne ikone i freske
* zdela iz Vraćevšnice (17. vek)
* slike Paje Jovanovića (19. vek)
* slike Nadežde Petrović (20. vek)
* slike Save Šumanovića (20. vek)
* skulpture Ivana Meštrovića (20. vek)

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Icon_minitime29/4/2012, 11:52 am


Muzej savremene umetnosti u Beogradu


Muzej savremene umetnosti u Beogradu prikuplja i izlaže umetničke radove vezane za period od početka 20. veka do danas.

Istorija

Delatnost muzeja počinje 1958. godine, kad je aktom Saveza za kulturu
narodnog odbora grada Beograda doneta Odluka o osnivanju Moderne
galerije, ustanove čiji je zadatak bio da prati razvoj jugoslovenske
moderne i savremene umetnosti. Prvi uprvnik Moderne galerije bio je
Miodrag B. Protić, slikar i teoretičar umetnosti.

Izvršno veće R. Srbije je odlučilo da za potrebe Moderne galerije sazida
zgradu koja bi zadovoljila moderne muzeološke principe i odredila
lokaciju na Novom Beogradu, na ušću Save u Dunav, naspram Beogradske
tvrđave.

Muzej je otvoren 20. oktobra 1965. godine.

Zbirke

* Zbirka slikarstva od 1900. do 1945.
* Zbirka slikarstva posle 1945. godine.
* Zbirka skulpture
* Zbirka grafike i crteža
* Zbirka novih umetničkih medija (fotografija, film, video itd.)

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Icon_minitime29/4/2012, 11:52 am


Kulturno-istorijski muzeji

Etnografski muzej u Beogradu



VOLIM BEOGRAD... - Page 10 250px-Mus%C3%A9e_ethnographique_de_Belgrade

Etnografski muzej je jedan od
najstarijih muzeja na Balkanskom poluostrvu. Nedavno je proslavio jedno
stoleće postojanja. S punim pravom se može nazvati čuvarem neizmernog
blaga tradicionalne kulture.

Etnografski muzej je osnovan februara 1901. godine, ali njegovi koreni
sežu dublje u prošlost. Sakupljanje etnografskih predmeta otpočelo je
sredinom XIX stoleća. U okviru Narodnog muzeja Srbije (Serbskonarodni
muzeum) nalazio se, još 1844. godine, jedan broj etnografskih predmeta.

Prvo značajno sistematsko sakupljanje obavljeno je radi učešća na
Sveslovenskoj izložbi, održanoj u Moskvi 1867. godine. Uprkos tome što
su svi tada prikupljeni predmeti ostali u Moskvi, ta izložba je važna
zbog toga što je u Srbiji, i na Balkanu uopšte, otpočelo sistematsko
sakupljanje etnografskih predmeta i etnološko proučavanje tog prostora.

U okviru Srpskog učenog društva 1872. godine dat je konkretan predlog za
osnivanje muzeja koji bi čuvao etnografske predmete. Te godine je
Stojan Novaković izložio Predlog i nacrt za osnivanje Srpskog
istorijsko-etnografskog muzeja i od tada se radilo na formiranju
posebnog etnografskog muzeja. Ideja o takvom muzeju konačno je
realizovana februara 1901. godine. Tada je iz Narodnog muzeja u posebnu
zgradu, poklon Stevče Mihailovića (trgovca iz Jagodine), preseljena
etnografska zbirka i ta godina se smatra datumom osnivanja Etnografskog
muzeja.

Prvih dana nakon osnivanja Etnografski muzej je posedovao 909
etnografskih predmeta, 32 knjige, manji broj fotografija i veoma vredan
Album akvarela i crteža narodnih nošnji Nikole Arsenovića. Za prvog
upravnika postavljen je Sima Trojanović. On je odmah započeo obimno
sakupljanje predmeta i već 1904. godine u fondu muzeja je bilo oko 8.500
eksponata. Sakupljeni predmeti bili su sa područja čitavog Balkanskog
poluostrva i nisu pripadali samo tradicionalnoj kulturi Srba, već i
drugim etničkim grupama sa tog prostora. Etnološko istraživanje i
sakupljanje predmeta na terenu otpočelo je već 1902. godine.

Prva stalna postavka Etnografskog muzeja otvorena je 20. septembra 1904.
godine i od tada kustosi muzeja neprestano sakupljaju etnografske
predmete, tako da se fond muzeja neprekidno uvećava. Tokom Prvog i
Drugog svetskog rata Etnografski muzej je ostao bez velikog broja
predmeta koji su uništeni u ratnom vihoru.

Zahvaljujući očuvanosti tradicionalnog načina života na Balkanu, posle
Prvog svetskog rata nastavlja se sa popunom fonda muzeja, a 1926. godine
odštampana je prva sveska Glasnika Etnografskog muzeja, koji do danas
redovno izlazi. Posle Drugog svetskog rata otpočelo je sistematsko
etnološko proučavanje etnografskih oblasti, obavljen je veliki broj
pojedinačnih istraživanja, a započinje i rad na sistematizovanoj i
naučno zasnovanoj konzervaciji predmeta.

Muzej se 1951. godine useljava u zgradu nekadašnje Beogradske berze na
Studentskom trgu 13, izgrađene 1934. po projektu Milutina
Borisavljevića.

U Etnografskom muzeju je do danas otvoreno osam stalnih postavki i
priređeno oko 300 povremenih izložbi. Stalna postavka zauzima tri nivoa
zgrade. Danas Etnografski muzej čuva veliki broj etnografskih predmeta,
raspoređenih u zasebne zbirke (pokućstvo, nakit, običaji, narodne
nošnje, narodna arhitektura, privreda, stočarstvo, saobraćaj, kultni
predmeti itd), ima jednu od najbogatijih stručnih biblioteka na Balkanu i
sam izdaje stručne publikacije, ima konzervatorsku službu koja obrađuje
gotovo sve vrste materijala, raspolaže velikim izložbenim prostorom,
organizuje obimna etnografska istraživanja i ima mnogo volje i znanja da
etnološki i antropološki prouči XIX stoleće.


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Icon_minitime29/4/2012, 11:53 am


Istorijski muzej Srbije


Istorijski muzej Srbije prikuplja,
čuva, održava, sređuje i obrađuje, izlaže putem stalnih i povremenih
izložbi objavljuje rezultate rada u vidu kataloga sa izložbi, Zbornika i
posebnih izdanja i stara se o evidenciji, zaštiti i čuvanju
umetničko-istorijskih dela koja se nalaze van muzeja.

Istorijski muzej Srbije je osnovalo Izvršno veće narodne skupštine
Srbije uredbom o osnivanju Istorijskog muzeja Srbije 1963. U periodu od
1954. do 1966. postojao je Muzej Prvog srpskog ustanka sa sedištem u
Miloševom konaku u Topčideru. Ovaj Muzej je Odlukom Skupštine SRS ukinut
1966. i pripojen Istorijskom muzeju Srbije.

Muzej poseduje preko 32.000 predmeta razvrstanih u sledeće zbirke:
arheologija, etnologija, numizmatika, likovna i primenjena umetnost,
oružje, vojna oprema i pribor, uniforme, zastave, znamenja, realije i
memorijalni predmeti, karte, planovi i atlasi, pečati, prstenovi, kalupi
za pečate i otiske pečata, plakati, leci, objave i proglasi,
privredno-tehnički materijal, fotografije i razglednice i arhivska
građa.

Muzej Prvog srpskog ustanka odnosno Istorijski muzej Srbije od 1959.
godine izdaje godišnjak Zbornik i prospekte stalnih i povremenih
izložbi. Od 1995. izdaje informativni bilten Pogledi









____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Icon_minitime29/4/2012, 11:53 am


Jevrejski istorijski muzej


Jevrejski istorijski muzej Saveza
jevrejskih opština Jugoslavije je muzejska institucija koja prikazuje
istorijska kretanja i kulturu jevrejskih zajednica na tlu bivše
Jugoslavije, od prvih jevrejskih naseobina iz rimskog perioda do kraja
Drugog svetskog rata.

Formiranje Jevrejskog istorijskog muzeja počelo je 1948. godine kada je
organizivano Muzeološko-istorijsko odeljenje Saveza jevrejskih opština
Jugoslavije. Intenzivnim prikupljanjem građe i eksponata iz svih krajeva
bivše Jugoslavije, otkupom i poklonima, osnovan je Muzej kao posebna
celina ali u okviru Saveza jevrejskih opština Jugoslavije. Prva stalna
postavka muzeja otvorena je 1959. godine a druga, koja stoji i danas,
1969. godine.

Stalna postavka Jevrejskog istorijskog muzeja sadrži dokumenta,
fotografije, trodimenzionalne eksponate i likovna dela - prikazujući
hronološki istorijska kretanja i kulturu jevrejskih zajednica na tlu
bivše Jugoslavije.

Muzej poseduje istorijske, etnološke i likovne zbirke sakupljene iz svih
krajeva bivše Jugoslavije. Arhivska delatnost jedna je od glavnih
delatnosti Muzeja. U arhivu se čuva i obrađuje građa iz perioda od 1941,
zatim veliki deo građe koji se odnosi na Drugi svetski rat i holokaust i
građa koja se odnosi na posleratni period. Takođe, Muzej ima spiskove
jevrejskih žrtava genocida (po gradovima) i spiskove iseljenih u Izrael
(1948-1952.). Osim toga Muzej ima zbirke predratnih jevrejskih listova i
publikacija različitog karaktera. Muzej poseduje veliki arhiv
dokumenata nastalih tokom rada jevrejskih opština i drugih jevrejskih
institucija koje su vekovima delovale na ovom prostoru. Većina
dokumenata uništena je tokom holokausta. Ono što je sačuvano velikim
delom se nalazi u muzeju i njegovom arhivu. Arhiv je svakodnevno otvoren
za istraživače i studente. Muzej sarađuje sa mnogobrojnim institucijama
širom sveta i na zahtev dostavlja željene podatke.

Izložbena delatnost je takođe dobro razvijena. Priređuju se izložbe
istorijskog, etnološkog i likovnog sadržaja sa jevrejskom tematikom.
Današnju postavku priredila je prof. dr Vidosava Nedomački. Stalna
postavka zauzima prostor od 200 metara kvadratnih. Prikazane su
sinagoge, groblja, običaji, jevrejsko društvo i školstvo, ugledne
ličnosti i umetnici. Od 1952. do 1999. godine muzej je priredio 34
izložbe. Muzej godišnje poseti oko 3000 ljudi što je više od 150 000 od
osnivanja muzeja.

Muzej je od 1954. do 1970. godine periodično izdavao Jevrejski almanah.
Od tada, od periodičnih publikacija izdaje Zbornik (1-6) sa rezimeima na
engleskom jeziku. Uz svaku izložbu Muzej štampa tipske kataloge ili u
vidu prospekata sa tekstom i fotografijama ili u vidu knjige manjeg
formata. Izdaje i prigodne publikacije a od 1944. Muzej kvartalno izdaje
svoj Bilten (na srpskom i engleskom), a u poslednjih nekoliko godina se
na engleski prevode i izložbeni katalozi.

Zgrada u kojoj se nalazi Jevrejski istorijski muzej podignuta je 1928.
godine za potrebe Jevrejske sefardske opštine u Beogradu. Arhitekta
zdanja bio je Samuel Sumbul. Za vreme Drugog svetskog rata u zgradi se
nalazio nemački „kulturbund“. Posle rata deo zgrade je nacionalizovan.
Danas se na prvom spratu zgrade nalazi muzej. Na drugom spratu je
sedište Jevrejske opštine Beograd kao i hor „Braća Baruh“. Na trećem
spratu su prostorije Saveza jevrejskih opština Jugoslavije i kancelarije
Rabina. U zgradi se takođe nalaze biblioteka i od 1992. godine
humanitarna apoteka. Zgrada muzeja nalazi se u ulici Kralja Petra Prvog
71 u Beogradu.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Icon_minitime29/4/2012, 11:53 am


Muzej istorije Jugoslavije



VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Mus%C3%A9e_du_25_mai_%C3%A0_Belgrade

Muzej „25. maj“, koji se nalazi u okviru Muzeja istorije Jugoslavije


Muzej istorije Jugoslavije je osnovan 1996. godine odlukom Vlade Savezne
Republike Jugoslavije, spajanjem Memorijalnog centra „Josip Broz Tito“ i
Muzeja Revolucije. Godine 1997, pošto je izabran za predsednika SRJ,
Slobodan Milošević se uselio u rezidenciju u Užičkoj 15, čime je zaposeo
jedan deo muzeja. U sastavu muzeja danas se nalaze objekti: Kuća cveća,
Stari muzej, Muzej „25. maj“ i galerija na Trgu Nikole Pašića.


Istorija


Memorijalni centar „Josip Broz Tito“


VOLIM BEOGRAD... - Page 10 250px-Ku%C4%87a_Cve%C4%87a

Memorijalni centar „Josip Broz Tito“
formiran je 1982. godine. Tada su „Muzeju 25. maj“, osnovanom 1962.
godine, priključeni objekti: Kuća cveća, Rezidencija (vila u Užičkoj
15), Bilijarnica, Lovačka kuća, Stari Muzej i Spomen zbirka (vila
„Mir“), kao i Muzej 4. juli.

Spomen zbirka (vila „Mir“) - zgrada
u Uzičkoj 11, koja je zidana krajem sedamdesetih za rezidenciju Josipa
Broza, koji se tu nikada nije uselio. Odmah posle njegove smrti, maja
1980. godine, postala sastavni deo Memorijalnog centra „Josip Broz Tito“
i nazvana je Spomen-zbirka. Tu su bila izložena brojna domaća i
inostrana odlikovanja, lični predmeti, arheološka zbirka, oružje, slike,
skulpture, najrazličitiji mogući pokloni koje je Tito primao sa svih
meridijana; tu je bila izložena konjička sablja čija je drška bogato
ukrašena brlijantima, poklon Josipu Brozu Titu od Josifa Visarionoviča
Staljina „za zasluge u borbi protiv fašizma“; korintski šlem, s kraja
VII veka pre naše ere, poklon Titu od grčkog kralja Pavla; detalj
antičkog mozaika koji je Đovani Anjeli, direktor „Fijata“, poklonio
predsedniku Jugoslavije; servis za kafu od zlata i srebra, poklon
sveruskog patrijarha Alekseja.

Memorijalni centar „JBT“ je imao je
muzejski fond od 200.000 eksponata raspoređenih u 16 različitih zbirki.
Arheološka zbirka tada imala 112 autentičnih eksponata, zbirka starog
oružja 177, zbirka primenjene umtenosti 2075, odlikovanja Josipa Broza
Tita bilo je 106 (mnoga od plemenitih metala sa dragim kamenjem), u
etnološkoj zbirci bilo je 4.774 eksponata, a u likovnoj 3.886.
Memorijalni centar je 1996. godine odlukom Vlade SR Jugoslavije zajedno
sa Muzejom Revolucije uključen u Muzej istorije Jugoslavije.

Muzej Revolucije

Muzej Revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije osnovan je odlukom
Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, koja je doneta na
svečanoj sednici povodom 40-godišnjice SKJ 19. aprila 1959. godine.
Muzej je osnovan „radi upoznavanja javnosti sa razvojnim putem,
stremljenjima i borbom radničke klase Jugoslavije, negovanja uspomena na
velike događaje i svetle likove jugoslovenske borbene proslosti, a
naročito radi vaspitavanja novih pokolenja u duhu revolucionarnog
nasleđa jugoslovenskih naroda“. Muzej je počeo da radi 1960. godine u
zgradi na Trgu Marksa i Engelsa br. 11.

Pitanje izgradnje nove zgrade Muzeja revolucije postavilo se još na
samom početku rada ove ustanove. Već krajem 1961. godine, priređen je
opštejugoslovenski konkurs za dobijanje idejnog arhitektonskog resenja
za zgradu Muzeja. Od 19 prispelilh radova, konkursna komisija,
sastavljena od istaknutih stručnjaka, umetnika i javnih radnika iz cele
zemlje opredelila se za projekat Vjenčeslava Rihtera, iz Zagreba.
Međutim, usled nedostatka sredstava nije došlo do realizacije ovog
projekta.

Tek 1975. godine ponovo je pokrenuto pitanje izgradnje Muzeja, a tokom
1976. su se usaglašavali stavovi, vršili društveni dogovori i pripremala
se zakonska osnova za gradnju Muzeja. Gradnja je trebala da započne u
jesen 1978. godine, a predviđeno je da se novi Muzej otvori za javnost
1981. godine, povodom 40-godišnjice ustanka.

Muzej nikada nije izgrađen, a njegovi ostaci se i danas nalaze između
Palate federacije i zgrade PC „Ušće“, nekadašnjeg sedišta CK SKJ, na
Novom Beogradu. Muzej je 1996. godine odlukom Vlade SR Jugoslavije
zajedno sa Memorijalnim centrom „Josip Broz Tito“ uključen u Muzej
istorije Jugoslavije.

Muzej istorije Jugoslavije

Muzej istorije Jugoslavije je osnovan 1996. godine uredbom Vlade Savezne
Republike Jugoslavije. Nastao je spajanjem Memorijalnog centra „Josip
Broz Tito“ i Muzeja Revolucije. U njegov sastav tada su sledeći objekti:
Kuća cveća, Stari muzej, Muzej „25. maj“ i galerija na Trgu Marksa i
Engelsa.

Muzej je kao samostalna savezna organizacija postojao sve do aprila
2003. godine, kada je Narodna skupština Republike Srbije donela Odluku o
prihvatanju sporazuma država članica kojom je utvrđeno da muzej postane
organizacija Republike Srbije. U novembru 2007. godine, Odlukom Vlade
Republike Srbije, Muzej istorije Jugoslavije je osnovan kao ustanova u
oblasti kulture sa objektima: Kuća cveća i Stari muzej, na upravljanju i
korišćenju i sa pravom korišćenja izložbenog prostora Muzej „25. maj“
ukupne površine od 5.252,57 m². U okviru kompleksa Muzeja je i park
površine 3,20 hektara.

Zbirke muzeja

Odlikovanja Josipa Broza Tita - Josipu Brozu Titu je dodeljeno ukupno
106 odlikovanja. Kako za dela učinjena u ratu tako i u miru. Tito je ta
odlikovanja dobio iz ruku zemalja sa svih kontinenata iz ruku
predsednika, premijera, careva, kraljeva i prinčeva. Josip Broz Tito je i
nosilac svih jugoslovenskih odlikovanja, od Ordena jugoslovenske velike
zvezde do Ordena narodnog heroja kojim je odlikovan tri puta: 1944,
1972. i 1977. godine.

Arhiv Josipa Broza Tita - sa
bibliotekom sadrži arhivsku građu koja je od izuzetnog političkog i
naučnog istraživačkog značaja. Osnovni fondovi pisane arhivske građe su:
Fond Kancelarije maršala Jugoslavije (od 1943. do 1953), Fond Kabineta
predsednika Republike (od 1953. do 1980), Fond Vrhovnog komandanta
oružanih snaga Jugoslavije (od 1945. do 1980), kao i Lični fond Josipa
Broza Tita.

Zbirka primenjene umetnosti - broji
oko 4.000 raznovrsnih predmeta različite umetničke vrednosti koji su,
prema materijalu, razvrstani u grupe predmeta od plemenitih i
neplemenitih materijala, na predmete od slonovače, porcelana, majolike,
stakla i tekstila. Zbirci takođe pripada nameštaj i oprema, a kao
posebna celina izdvaja se oružje zanatske proizvodnje. Posebno se u
zbirci, po svojoj vrednosti ističu flandrijske tapiserije sa početka
XVII veka, sa alegorijskim i mitskim sadržajima. Tepisi iz druge
polovine XX veka, kaminski satovi, zlatne i srebrne posude,
najraznovrsniji nakit, predmeti od porcelana i stakla starog i
savremenog dizajna, izuzetni komadi od slonovače, samo čine deo ove
impresivne zbirke predmeta koje su Josipu Brozu Titu poklanjale
istaknute ličnosti iz celog sveta tokom druge polovine XX veka.

Zbirka štafeta - ima više od 20.000
štafetnih palica izrađenih od najraznovrsnijeg materijala, originalnih
oblika i posebno značajnih pisanih poruka iz svih krajeva Jugoslavije,
koje su kao jedan od prvih simbola slobode tokom 35 godina, počev od
maja 1945, omladinci i pioniri Jugoslavije uručivali Titu povodom
njegovog rođedana, 25. maja. Taj dan će se, na Titovu inicijativu, od
1957. godine proslavljati kao Dan mladosti, dan sporta i dan mlade
generacije, na stadionu JNA. Pored značajnih jugoslovenskih umetnika,
autori štafetnih palica su i pioniri, radnici, seljaci i dr.

Etnološka zbirka - u celini
odražava bogatstvo narodne umetnosti iz cele Jugoslavije. Svojom
raznovrsnošću, geografskim poreklom, vremenskim rasponom i estetskom
vrednošću i kvalitetom ubraja se među najvrednije specifične zbirke ove
vrste materijala. Pored predmeta sa teritorije Jugoslavije zbirka takođe
sadrži i eksponate iz drugih zemalja sveta. Izuzetno vredni primerci
narodnih nošnji, raznovrsnih ćilima, vezova, narodnih rukotvorina i
muzičkih instrumenata, pokloni su nastali spontanim darivanjem jednoj
jedinoj ličnosti. Titov lik, svečani zapis ili poruka Josipu Brozu, koji
se često javljaju na ovoj vrsti predmeta, daju zbirci posebnu draž i
vrednost.

Likovna zbirka - broji preko 3.500
eksponata, a nastala je, kao i sam Muzej, spajanjem fondova Memorijalnog
centra „Josip Broz Tito“ i Muzeja Revolucije. Za razliku od zbirke
Muzeja revolucije koja je formirana u najvećoj meri otkupima, sa jasnom
tematskom usmerenošću da ilustruje istorijske događaje od kraja XIX do
devedesetih godina XX veka naglašavajući ideju socijalizma, znatno
brojnija zbirka Memorijalnog centra je vrlo specifična jer je nastajala
van bilo kakvog programa sistematskog sakupljanja, otkupa ili razmene,
najvećim delom od poklona darivanih Josipu Brozu Titu. Među darodavcima
su bile razne društvene i političke oraganizacije, obični građani,
poznati umetnici, ali i predsednici i drugi zvaničnici stranih država.
Tako je stvorena vredna umenička kolekcija koja predstavlja, u svetu
jedinstven, muzeološki, ali i kulturološki fenomen.

Najveći deo zbirke sadrži štafelajne slike, skulpture, grafike, ctreže i
akvarele jugoslovenskih umetnika XX veka, među kojima su izuzetno
vredna dela poput tri platna Andrije Medulića, pripadnika dalmatinske
slikarske škole XVI veka i „Devojke sa lautom“ Đure Jakšića. Tokove
jugoslovenske umetnosti ilustruju radovi: Paje Jovanovića, Vlaha
Bukovca, Nadežde Petrović, Riharda Jakopiča, Ivana Sternena, Matije
Jame, Save Šumanovića, Milana Konjovića, Petra Dobrovića, Marka
Čelebonovića, Krsta Hegedušića, Ivana Meštrovića, Antuna Augustinčića,
Frana Kršinića, Sretena Stojanovića, Rista Stijovića i mnogih drugih
eminentnih autora sa ovih prostora.

Arheološka zbirka - je po broju
eksponata najmanja u fondovima Muzeja, ali sa pojedinačnim primercima
koji imaju veliku kulturno-istorijsku vrednost i koji čine deo
nacionalnih baština u područjima u kojima su pronađeni. U dalekoj
prošlosti, od III milenijuma pre n. e. do XII veka n. e. 112 eksponata
ove zbirke pripadalo je kulturama starog Egipta, Grčke, helenističkog
sveta, Rima, Ilira, pretkolumbovske Amerike, Persije i starim
indoazijskim narodima. Posude od prozirnog alabastera iz kompleksa
grobnice faraona Džosera kod Sakare (2778 - 2723 god. pre. n.e.),
pozlaćena bronzana statua Ozirisa (VI vek pre n.e.), antičke posude,
rimski mozaici, helenističke terakote, statua žene sa žrtvenim darovima
iz perioda prehispanske kulture Meksika (VIII vek n. e.), kao i fragment
pilastera iz kompleksa hramova slavnog Angkor - Vata u Kambodži (XII
vek n.e.), samo su deo ove u arheološkom i umetničkom pogledu impozantne
zbirke.

Vrednost arheološke zbirke na najbolji način potvrđuju i darodavci
pojedinih eksponata, najistaknutije ličnosti iz druge polovine
dvadesetog veka, kraljevi, državnici i političari, kao što su grčki
kralj Pavle II, predsednici Egipta Gamal Abdel Naser i Anvar el Sadat,
predsednik Tunisa Habib Burgiba, predsednik Meksika Lopez Mateos i
drugi.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Icon_minitime29/4/2012, 11:54 am


Konak kneginje Ljubice



VOLIM BEOGRAD... - Page 10 300px-KonakLjubice2

Sagrađen je 1829-1831. pod nadzorom
Hadži-Nikole Živkovića, pionira srpskog neimarstva u prvoj polovini 19.
veka. Po nalogu kneza Miloša Obrenovića podignut je za stanovanje
njegove porodice, kneginje Ljubice i sinova - Milana i Mihaila. Zgrada
je do danas sačuvana kao najreprezentativnija gradska kuća iz prve
polovine 19. veka. U arhitektonskoj obradi sadrži sve odlike
orijentalnog građevinarstva, varijante tzv. srpsko-balkanskog stila, ali
sa dekorativnim elementima klasicizma koji najavljuju uticaj Zapada na
domaću arhitekturu u prvom periodu obnove srpske države.

Od dolaska na vlast Aleksandra Karađorđevića 1842. godine, pa nadalje,
zgrada je služila kao Licej, Kasacioni i Apelacioni sud, Umetnički
muzej, Crkveni muzej, Dom staraca i starica, Zavod za zaštitu spomenika
kulture Srbije, a sada je u sastavu Muzeja grada Beograda i koristi se
za izlaganje muzejskog materijala i slikarskih izložbi. Stalnu postavku u
Konaku čini originalni nameštaj, rađen u orijentalno-balkanskom stilu
kao i drugim stilovima onog vremena (klasicizam, bidermajer, neobarok).



VOLIM BEOGRAD... - Page 10 KonakLjubice_1876


VOLIM BEOGRAD... - Page 10 R%C3%A9sidence_de_la_princesse_Ljubica





____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Icon_minitime6/5/2012, 1:00 pm

VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Beograd_at_Night_by_Olovni

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Icon_minitime6/5/2012, 1:00 pm

VOLIM BEOGRAD... - Page 10 14495_beograd

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Icon_minitime6/5/2012, 1:00 pm

VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Kamenkovic-beograd-nocu

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Icon_minitime9/5/2012, 2:58 pm

VOLIM BEOGRAD... - Page 10 DSC1433sma_3752179_2933446

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Icon_minitime9/5/2012, 3:02 pm

Kalemegdan

VOLIM BEOGRAD... - Page 10 DSC1387sma_8236150_2933431

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7796
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Icon_minitime9/5/2012, 3:39 pm

GLAVNI GRAD BEOGRADA
ZEMUN:)

VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Gghj55

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Icon_minitime10/5/2012, 7:38 pm

Вавилонска пометња језика

Александрова или Виртембергова касарна, 1738–1739. године
VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Gl2
Горњи и Доњи град, како су називане две повезане целине Калемегданске
тврђаве, у потпуности су припадали војсци. Ту су се, унутар и данас
видљивих звездастих бедема, налазили солидно озидани магацини, барутане,
црква, касарне, шанчеви, бедеми, зборишта, станови за официре и бунари –
како је то већ војни занат научио да гради понављајући, све донедавно,
увек исту тврду логику оружја и борбе. Данашњем би становнику можда
узбудљивије било да се прошета по улицама некадашњег Белиграда, где би
имао прилику да ослушне готово све језике ондашње Европе: кад би се
нашли Пјетро Молино, посластичар Андреас Кампион (који је спремао
чоколаду у ибрицима или филџанима) и кафеџија Маркс Ферио, препирке су
се заподевале на „тосканском”, часовничар Динан и пекар Жозеф Буржоа на
француском су можда туговали због даљине Париза, али извесно је да су
речни „кочијаши”, лађари Јанош и Немет Ишток на мађарском помињали ћуди
реке. У скоро сва доба могли су се чути и хебрејски, грчки и јерменски,
језици трговаца одувек нехајних којим наречјем власт говори, будући да
су увек умели с њом да се споразумеју. Било је у престоници и Шпанаца,
Чеха, Словака, Словенаца и Хрвата, и тадашњих Цигана, по занату ковача,
као и Арнаута, који су своја стада напасали све до испод Београда,
уредно за то плаћајући царској администрацији таксу. Уз званични
немачки, у царским црквама богослужбени латински и неизбежни језик
већинског становништва у држави – српски, каткад се у граду могла чути
вавилонска пометња наречја, и није чудо да су „толмачи” (преводиоци)
били веома добро плаћени. И можда једино неки усамљено забележени мајор
О’Малриен није имао сународника с којим би могао да поразговара на свом
језику.
Кад би на Белиград пала зима, а друмови постали „тешки од
снегова”, иако се онда Дунав толико мрзнуо да се и с тешким колима по
њему могло надалеко путовати, град би, ионако склон војничком пијанчењу и
забави, потонуо у алкохолно весеље како би се скратили прекобројни
дани. (У својој пуној снази царски Београд, српски и немачки заједно,
вероватно није имао више од 15.000 становника: српски поданици, немачки
грађани и војници на служби били су по бројности готово равноправно
заступљени.) Само по једном попису, у немачком делу града у то доба
налазило се 140 кафана, механа и гостионица, а у Српској вароши биће да
их је било још 60. Штавише, то је тек број оних регистрованих, јер један
се од званичника у дописима жали да свака протува која у град дође
изнајми какву собицу и на вересију купи буре вина, точећи алкохол без
таксе, чему се мора стати на пут. Помало дирљиво звучи и сачувано писмо
неког српског калфе који каже: „Зашто знате какви је Београд за
сиромашна чловека; што данас добијеш, то сутра потрошиш.”

Научивши се проводу, овај се момак ипак негде научио и писмености, чему
је погодовао престонички дух и знатно измењена позиција Београда. У њему
се, за све време владавине Монархије, доста градило, мада махом војни
објекти, што је поспешивало његов привредни напредак. Сама тврђава
сасвим је завршена 1736, а, рецимо, водовод с водом из Болеча и Гроцке
годину дана касније. То да је Белиград ипак био некакво значајно
административно, војно и друштвено средиште, сведоче и у њему забележена
лекарска пракса једног зубара и два доктора, цивилна болница у самом
граду, мноштво „ранара” и апотекар, док су радње имали двојица сајџија и
један књиговезац, а нека песма из тог доба чак и стиховима „када би уре
стале ударати” памти и знатан број јавних часовника на торњевима. Улице
се калдрмишу, по кућама горе свеће и фењери, у оним бољим налазе се и
чесме с текућом водом, те се чак праве планови да се покрај Дунава
направи „еспланада” (шеталиште) за разоноду грађанима, крај које куће не
би смеле бити више од једног спрата како не би заклањале поглед. Није
извесно да је овај подухват напредовао ишта даље од плана, али треба
имати на уму да је владавину Хабзбуршке монархије Белиградом обележило
доста неродних и од намета тешких година, па чак и нека непозната зараза
и куга.
Град, пре тога уроњен у стрпљиво и споро источњачко време, ипак се разбудио.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Icon_minitime29/7/2012, 8:30 pm

Дишкреција или мито
Детаљ плана тврђаве и града Београда из 1688. године, који је израдио Јоан Баптиста Гумп, војни и цивилни архитекта
VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Gl3

А како су се у свему овоме сналазили Срби? Осим господственијих, који
су живели, како је споменуто, и међу градским бедемима близу цркве и
митрополије, они остали махом су припадали грађанима другог реда, што је
значило лошија примања и послове. Ни говора није могло бити да неки од
њих ради у царској администрацији а није упамћено, сем ретких изузетака,
да су се с неким из ње зближили. Тим поводом један историчар оног доба
каже да принц Александар Виртембершки, кога су његови поданици Срби
ословљавали са „Његова јасност господин принц”, није волео „своје”
поданике, али пре ће бити да за њих, као и за много шта друго, није
много марио. Било како било, наши су преци, уз сагласност власти, у
Српској доњој вароши имали властиту општину, са самостално изабраним
„бировом” (председником) на челу, уз „таначнике” (одборнике), који су
махом долазили из редова појединих еснафа, а 1724. године изабран је и,
потом, од царских власти потврђен и варошки судија Аврам Ђурић. Модерним
језиком речено, Срби су у насељу имали ваљану локалну аутономију, уз
своје стражаре и надзорнике („тизедуше”) појединих „махала”.
У
ствари, само устројство ондашњих власти и помало провинцијски положај
Београда – мерено, наравно, погледом из престоног Беча – довело је
Србима, за власт и царске официре, готово одреда другоразредне племиће
или чиновнике, који као да су били намерили да своју „паланачку”
озлојеђеност што скупље откупе новцем. Стога је каткад мучно читати
сачуване бележнице београдског митрополита Мојсија Петровића и његовог
наследника Вићентија Јовановића, без сумње најмоћнијих и најутицајнијих
Срба, који нештедимице и на сваком кораку деле жељени мито и напојнице.
Сам појам мита као да је у оно доба имао отменији призвук, будући да га
поменути црквени пастири бележе речју „дишкреција”. Тако је поводом
одужелог боравка неке „депутације” у Бечу, која је тамо отишла народним
послом, митрополит Вићентије Јовановић закључио да им нема смисла даље
остајати, „а камо ли толику дишкрецију”. Такође у свакодневни трошак
било кога ко је хтео да код царске администрације нешто заврши треба
урачунати „вајнгелд” и „тринкгелд”, то јест напојницу за вино или пиће,
што је било, спрам положаја примаоца, само скромнији облик мита.

Колико је ова неутажива властодржачка жеђ за новцем била становницима на
штети, толико је често имала и предности. Рецимо, положај градских
Јевреја, ако би се на уму имали сви прописи који су се на њих односили,
требало је да буде несносан, али није забележено да је јеврејска
заједница икада била истиснута из економског живота Белиграда. Разлог
вероватно делом лежи у томе да се „јаснејши принц” Александар
Виртембершки толико задужио код пребогатог варошког Јеврејина Самсона
Симса да је Дворски ратни савет у Бечу, у чијем су надлештву били
војници Царевине, издао нарочито одобрење да шест година споменути
припадник Аврамове вере има право, уместо принца, примати његову плату.
(„Јаснејши принц” имао је као председник администрације годишња примања
од шест хиљада форинти, док се понајбоља кућа у немачком делу Београда
могла купити за десет.)
Ова раширена административна болећивост
спрам новца била је позната и најимућнијим Србима који су се њоме, без
сумње, користили, па су тако наши „терговци от лађа”, то јест они који
су се бавили куповином и продајом на велико, уз „дишкрецију”, „вајнгелд”
и „тринкгелд” све своје послове умели повољно да заврше. Једном речју,
новцем се у ондашњој Србији могло готово све израдити. (То слабо да је
било од помоћи служинчади или надничарима који су примали 20–40 форинти
на годину.)
Поглед на Београд (град и варош) с места изнад Ташмајдана, 1738–1739. године.
VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Gl4
Отуда, дакле, не чуди да су у српском насељу испод бедема најбоље
куће градили исти они из Монархије дошавши зидари који су и у дунавском
делу вароши, где су живели најимућнији и повлашћени грађани Белиграда,
сазидали многа здања, торњеве, болницу, сиротиште, пожарну кулу, школу
и, надамо се, ону споменуту „еспланаду”. Уосталом, њихова немачка имена
изриком су споменута у неким сачуваним уговорима и исплатним списковима
кад је грађен никад до краја завршени митрополитов нови двор или,
верујемо, нека од кућа за господара Луку Ћурчију, трговца Максима Хаџи
Петровића или бакалина Петра Јоцкова(ића). У историји претеклим
документима ово двојако записано презиме бакалина Петра указује да се у
то доба међу тамошњим Србима почиње устаљивати стално презиме – а не
бележење становника именом и по патрониму, занату или каквој одлици
(Ђорђе Чизмаџија, Марко Комшија, Сава Лагарија) – што је претходно било
уобичајено само код најугледнијих српских породица. Таквих је у Доњој
српској вароши било подоста, и отуда се може веровати да је у том
подграђу Белиграда било исто толико за углед сазиданих кућа, мада
оскудни подаци и речи неких историчара томе противрече, говорећи у
прилог мишљењу да се за све време трајања царске власти ту, у градњи,
тек нешто даље одмакло од уобичајених црта источњачке касабе. Ипак, на
сачуваном цртежу Београда француског сликара Николе Франсоа де Спара из
1738. године, који даје слику града из правца Ташмајдана (на левој
страни приказа је Доња варош, на десној досељенички Карлстал), јасно се
виде масивне српске куће на спрат с колским пролазом у приземљу, док
немачко насеље у њима приметно оскудева. Како год било, тешко је
замислити да су се угледни и богати Срби досељени у варош из Будима и
немачког дела Београда решили да се у својим новим домовима лише
удобности на коју су свикли.


VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Empty

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Icon_minitime29/7/2012, 8:31 pm

Живот живописног принца

Можда данашњим београдским
подстанарима за малу утеху може послужити податак да један ондашњи попис
каже како је готово половина становништва у српској, а вероватно и
немачкој вароши, живела „под кирију”. Свеједно, Белиград је и онда умео
то да надокнади. Оставивши по страни оне многобројне кафане, које
барем војницима дођу као део ратне спреме (не треба заборавити да са
селилачким војним занатом иде једна особита врста жена, на коју се
вероватно митрополиту Мојсију Петровићу тужила немачка администрација,
због жалосних случајева дављења новорођенчади, „порождениа ... и инихних
неподобности” у његовој пастви), дакле намерно заборавивши гостионице,
механе, „чукулад”, кафу, све могуће врсте кобасица и пецива из 36
пекара, заборавивши на калдрмом дотеране улице, оргуље у катедралној
цркви, јавна купатила, прескупе миришљаве воде („ђулсује”), па чак и
зоолошки врт у власништву „јаснејшег” и надувеног принца – ипак се, у
престоници, уз тек нешто мало новца, могло уживати макар у пијаци. Тамо
је било сваковрсне свеже рибе, вероватно поскупе у данима поста, кога су
се тада сви држали, па чак и морске и „оботница” и кавијара, али и
лимуна, поморанџи, маслина, сувог грожђа, пистаћа, смокви, пињола и
урми, разне дивљачи, домаћег воћа и свих производа од млека, па и
пармезана, неког холандског сира и бутера, те вина, ракије и, наравно,
пива.
Кад се погледа пребогати списак свих намирница које су се у
оно доба у граду могле набавити, није ни чудо да су француски и немачки
кувари неретко били чак и плаћенији од високих официра. Не желећи да
заостају за дошљацима, с митрополитовог двора једне су године за
„трактацију” (гозбу) од самог принчевог личног посластичара наручили
колаче, за шта су на крају, уз расправу, морали да дају две и по годишње
плате тадашњих српских учитеља. Староседеоци су се, тих година, много
чему научили.
А путници који су пролазили
Београдом мора да су дуго по одласку памтили бедемима изломљене обрисе
града, нарочито поглед на њега с река, тако да један хроничар оног доба
усхићено записује да престоница издалека наликује „некој огромној и
отежалој звезди, прилеглој на кратки одмор”. На супротној страни
намернике је у град уводио Цариградски друм, право кроз Виртембергову,
доцније Стамбол капију, која је имала посебно засвођене пролазе и за
пешаке и за кола. Тај главни улаз у варош, с кратким мостом изнад оштрог
шанца, могао је истовремено да прими мало одељење војске и налазио се
на простору испред данашњег Народног позоришта. Само којих педесетак
метара даље, од ресторана „Руски цар” до Змај-Јовине улице, некад се
ширила касарна названа опет по Александру Виртембершком. (Овај, учтиво
речено, живописни „принц”, чудесно је до 1733. године опстајавао у
својој служби, јер је због проневера државног новца и учесталих жалби
самих немачких чиновника у више наврата морао да се правда у Бечу, али
положај му је, осим давно прошавше војничке храбрости, чувао и његов
некадашњи командант, моћни Еуген Савојски, по коме су, уосталом, чак три
сина председника администрације добила име.)
Александрова
касарна, дакле, о којој се нашироко причало, протезала се својом дужом
страном садашњом Кнез-Михаиловом улицом и била је без премца највећа
зграда у вароши, с три велика унутрашња дворишта. Историчари који су, с
правом, пребројавали њене велике прозоре и погрешно утврдили да их има
312, нису то чинили усамљено задивљени њеном величином. Са жалостивим
тоном тих се многобројних окана и горостасног здања својим речима сећа и
непознати песник после поновне пропасти српске престонице – „Колико је у
години дана, толико је на њима окана” – али очигледно сазнајући о њој,
временом и даљином стран, тек из сетних предања, јер иначе у цитираној
поеми „Историја београдска” не би направио грешку тврдећи да су та
непрегледна прозорска стакла носила „принципови двори”. Путничко и
историјско памћење каткад се, не знајући једно за друго, срећу. Ипак,
понеки пролазник кроз Белиград као успомену на њега носио је само
неопевано сећање на један баштенски рибњак и стабла лимуна сред
митрополитовог двора.
После неспретног и неуспешног
вишегодишњег похода на Турску, 23. јула 1739. године, битком код Гроцке
пресудно је поражена хабзбуршка војска, а истог месеца „агарјанске” чете
стале су с Врачара топовима тући Београд. Царска предаја, то јест мир
између Турске и Аустрије, потписан је тек коју недељу касније, и по њему
су до лета следеће године из Белиграда морале да се повуку све јединице
Монархије. Још пре њих католичко и православно становништво почело је
да напушта град у страху од сурове и тешке одмазде коју је преостала
„краљевска Србија” већ окусила. Многи имућни српски варошани добегли су
до Новог Сада и Земуна. Бедеме и утврђења, осим оног унутрашњег –
калемегданског, по мировном споразуму требало је да сруше исти они који
су их градили, и тај тегобни посао завршен је у предвиђеном року. Кад су
Турци поново ушли у град, некадашње џамије које су за доба Карла VI
постале цркве опет су постале џамије.
И Луна је опет царовала.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Icon_minitime29/7/2012, 8:31 pm

Prvi beogradski
avion

Piše:
Miroljub Nešić, politikolog


VOLIM BEOGRAD... - Page 10 C2thumb

Ranije
je planirano, da se predaja aviona obavi na Đurđevdan - 6. maja, ali je
odloženo zbog lošeg vremena. Tog 10. maja, još u jutarnjim časovima po
lepom i prijatnom vremenu, na Banjicu su pristizali članovi aerokluba,
ministri i generali. Među tim zvanicama je na zapaženom mestu bio
industrijalac Živojin Rogožarski, vlasnik fabrike koja je proizvela
avion. Fabrika je nastala u aprilu prethodne godine od dotadašnje
stolarske radionice, a protokolisana je kao Prva srpska fabrika
aeroplana i hidroplana Živojina Rogožarskog. Na njenu proizvodnu
delatnost vojni vrh je gledao sa znatnom rezervom. Donekle je takvo
shvatanje prevaziđeno tek nakon uspešne probne izrade serije avionskih
krila. Mada su rezerve i dalje bile prisutne, ipak je fabrici dodeljena
izrada serije od 10 aviona. Zbog ovakvih okolnosti pod kojima je
započeta serijska proizvodnja, sasvim je opravdano interesovanje koje je
pobudila predaja aviona. Saznavši za ovaj događaj tog majskog jutra je
put Banjice krenulo nekoliko stotina znatiželjnika. Još od osam časova
svi oni su uprli oči u nebo iščekujući poletanje aviona. Pilot Šebalon i
mehaničar Ulčakar su zauzeli svoja mesta. Mehaničar je samo 2-3 puta
okrenuo elisu i motor je stavljen u pokret. Uz zujanje motora i usklike
publike avion se odvojio od zemlje, postižući postepeno i normalno
visinu. Sa visine od 300 metara su bačeni leci, nakon čega je avion
odleteo u pravcu Bežanijske kose, produživši zatim prema Novom Sadu kao
svom krajnjem odredištu. S ovim avionom je upotpunjen letački park
Pilotske škole u Novom Sadu. Ovom svečanošću je vazduhoplovna industrija
u glavnom gradu započela plasman svojih proizvoda. Time je istovremeno
ostvaren i predlog aerokluba pri raspisivanju konkursa za vazduhoplovnu
industriju, da fabrika aviona bude na teritoriji Beograda sa okolinom.

Kad stolari "istešu" avion...
Za
novoformiranu fabriku ovim činom započinje njena afirmacija, a time i
postepeno rušenje pogrešnih shvatanja kod onih, koji su na postojanje
fabrike gledali sa nevericom. Za takva shvatanja je donekle bilo i
osnova, jer je proizvodnja započeta u dojučerašnjoj stolarskoj radionici
sa nekoliko stolarskih tezgi i testera pantljičara, na kojima je radilo
nešto malo radnika, bez ikakvog vazduhoplovnog obrazovanja i kulture
kao bitnih preduslova za bavljenje ovom industrijskom granom. Period
avgust-decembar, kada je serija aviona realizovana, istovremeno
predstavlja i period samopotvrđivanja i potpunog dokazivanja fabrike,
jer je serija aviona od strane vojno-kontrolnog organa primljena bez
ijedne reklamacije, uprkos oskudnim proizvodnim mogućnostima fabrike.
Zbog ovako visokog kvaliteta u proizvodnji, kao i usled tržišnih
potreba, ovaj avion će se u naredne dve godine nalaziti u proizvodnom
programu fabrike i biće izrađeno ukupno 35 aviona ovog tipa. Verovatno
bi se ovaj avion i duže zadržao u proizvodnji, da se nisu pojavili
avioni modernije koncepcije. Sa školskim avionom Mali Brandenburg
fabrika Živojina Rogožarskog je započela serijsku proizvodnju. Ovaj
avion je konstruisan 1914. godine u Nemačkoj, da bi u prvim poratnim
godinama bio izrađivan i u Austriji i u Čehoslovačkoj u različitim
varijantama. U našoj zemlji je njegovu proizvodnju započeo Ikarus 1924.
godine u Novom Sadu, gde je i dobio oznaku Š.B., koju su imali i avioni
izrađeni kod Rogožarskog. U halama nekadašnje fabrike Živojina
Rogožarskog se danas naleze pogoni Industrije kotrljajućih ležajeva
(IKL) u Ulici knez Danilovoj u Beogradu

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Icon_minitime29/7/2012, 8:31 pm

MALI BEOGRACKI REČNIK

ADA – Rečno ostrvo, kakvih ima na hiljade, ali kada se kaže Ada, onda se zna na šta se misli.
U njenim vodama plivaju najbolje ribe na svetu.

ŠKEMBIĆI U SAFTU – Specijatitet koji samo Srbi mogu da jedu. Nije važno od čega se pravi.
Najbolji je kada prođe kroz šuber u nekoj zadimljenoj kafani.
Vrlo važan detalj u konzumiranju škembića je beli hleb, koji se obavezno umače u saft!

BASKET
– Igra se na betonu, najbolje u “starkama”, obično u predvečerje, kada
okolo sve zamiriše, ne znam na šta, ali se sećam da je nešto lepo.
Ekipe se sastoje od ortaka iz kraja, koji mogu da se psuju do mile volje i da posle,
onako znojavi, zajedno odu na pivo.

ZVEZDA – “Zvezda” je život,
sve ostalo su sitnice.
Jebote, da mi je da doživim još jedan Bari.....

GRMEČ – kafana u kojoj sede taksisti, novinari i ostali fini, kulturni svet.
Ugaoni kamen nekadašnjeg “magičnog trougla”.
Mesto gde ljudi uđu ne poznajući nikoga, a izađu sa četiri kuma.

KOŠAVA – Služi za prirodno provetravanje Beograda.
Dolazi na tri, sedam ili 21 dan.
Prodire do kostiju i duva kroz glavu sprečavajući taloženjeglupih misli o smislu života.

Priča se da zbog nje sve Beograđanke imaju onako bistre oči.


ŠLJIVA – Drvo života za Srbe.
Pokriva Šumadiju u velikim količinama.
Najbolja je u tečnom stanju.
Koristi se u svim prilikama, za lek, slave, za svadbe i sahrane, svuda!


Dživdžan – Malo perjano klupko koje sleće na terasu i jede iz ruke.
Uvek je prisutan i neprimetan. Ne mogu da zamislim grad bez njega.


SLAVA – Društveno-porodični događaj koji ima religijski povod.
Služi za jedenje i pijenje, a neretko i za “šizenje” i ludenje.
Na njemu se obično priča o politici i ogovaraju oni koji nisu došli.
Uvek se nađe neki ludi teča ili ujka koji “udavi” sve prisutne.


GOLUBARI – Posebna kasta ljudi koja obitava na Čuburi i Zvezdari.
Provode život piljeći u nebo.
Nikada mi nije jasno kako bez greške prepoznaju svoju pticu kada se pretvori u tačku.
Miroljubivi su i s vremenom počnu da guguču kada pričaju.

BUREK - prazan - sa sirom - sa mesom
Značaj bureka su osetili i Slovenci u Ljubljani
BUREK – Tvorevina od testa u kome se mogu naći sir, meso, spanać, pečurke, šunka, a najbolji je prazan.
Jede
se prstima i u kombinaciji sa hladnim jogurtom, a najslađi je kada se
po povratku iz kafane u pet ujutru smaže jedno pola tepsije. Srećom, ne
pravi se u “low fat” varijanti.


KUM – Neko ko zna sve o vama. Seća se kada ste “dobili korpu” od
Ljilje iz IV2, bio je prisutan kada ste prvi put zapalili cigaretu i
upoznao vas je sa budućom ženom. Ako je pravi, služi kao oslonac.
Dobar je i ako ima kompletan alat i zna da popravlja po kućama.

KALDRMA – Kada sam bio mali, moja ulica je bila popločana
savršeno naređanim kamenjem koje se nakon kiše presijavalo kao duga i po kojem sam voleo da trčim bos.
Posle su stavili onu crnu masu koja se zove asfalt i koja se topila na suncu i lepila za obuću.
Danas kaldrme ima još samo na Kosančićevom vencu, ali je meni sada malo teško da hodam bos.

SPLAVOVI
– Nalaze se na Savi i Dunavu, rade noću i odlično su mesto za
pokazivanje para, silikona ili usavršenog modela “duge devetke”.
Standardni program je zabava sa pevanjem i pucanjem.


KOMŠIJA – Bliži od najbližeg roda. Služi za gledanje utakmica,
igranje preferansa i popodnevnu rakijicu uz mezetluk.
Može se iskoristiti i da pričuva dete, pogura auto i pomogne kada se unosi regal.
Nezamenljiv izvor obaveštajnih podataka o ostalim komšijama,
pogotovu ako se radi o komšinici.


"POLITIKA" – Jedini list na svetu koji se kupuje tako što se ode na kiosk i kaže:
“Komšija, daj jedne novine!”

KAJMAK – To je nešto što je mnogo lepo....
Heavy Cream
Kajmak
pronounced: kay-muck
1 qt. milk
1 pt. heavy cream
Boil
the milk in shallow enamel pan. Carefully, pour the cream in from as
high as possible. Simmer mixture on low fire for about 2 hrs. Turn off
the heat and allow it to stand without mixing for 6 hours. Then turn on
heat again and simmer on very low fire for 1/2 hr. Cool the mixture
without mixing. Then carefully place pan in refrigerator for 24 hours.
Cream has formed. Loosen with the point of a knife and remove it to a
flat plate. Cut into squares. It is delicious served on anything which
calls for whipped cream or eaten alone.

FIĆA – Sećam se kada je ponosni otac uplovio njime u naše dvorište.
Siguran sam da se danas tako ne bih obradovao ničemu što se kotrlja na četiri točka.
“Mazili smo ga, pazili i zvali ga Đole.”
Išli smo njime na more. Nema veze što je “kuvao” na svakoj trećoj uzbrdici, bio je naš ponos.
Video sam da fiće i danas žive.
Neuništiv je.

KALIŠ – Kalemegdanski park: idealno mesto za babe i dede.
Mnogi Beograđani su tu napravili prve korake.
Velika šahovska pozornica sa penzionerima u glavnoj ulozi
- profesionalnim kibicerima. Grobnu tišinu samo ponekad naruši očajni vapaj nekog od njih:”Jao, vidi slepca, prevideo je topa!”

ŠTRAFTA
– Ona u Knez Mihajlovoj; ušuškana i topla, dušu dala za gluvarenje. Na
njoj niko ne žuri. Služi za samopokazivanje i gledanje.
Najlepša je u maju, kada se razbije akvarijum i njome prošeta nova generacija lepotica.

ŠMEK – Nešto što se ne uči nego se dobija rođenjem. Čovek koji ima ovu osobinu zove se VOLIM BEOGRAD... - Page 10 658509.
Ne znam baš tačno koje su karakteristike, ali takvog tipa mogu da prepoznam na kilometar.
Dobro uspevaju u Srbiji.

'LADOVINA
– Višeznačna reč: može da označava hlad koji pruža ona lipa u bašti
“Vltave” i ispod koje se najlepše pije pivo, a može da bude i skraćeni
izraz koji vam pomaže da nekom opišete kako je na poslu.

KESTEN – Vrlo važan plod u životu srpskog naroda. Kada u oktobru ulice zamirišu na pečeni kesten, to je znak da dolazi zima.
Od njega se pravi i čuveni kesten pire u poslastičarnici u Sremskoj.
Ispod kestenovog drveta se mnogo lepo ljubi.

ORTAK – Nešto između druga i burazera, samo malo jače.
Ortak je tu
kad treba da se "pošiba" zbog tebe, kad od dobre "ribe" treba da se odvoji
ružna drugarica kako bi ti imao prolaz, kad ti treba alibi kod žene,
kad
izgubiš na kocki, pa nemaš ni za taksi, onda zoveš njega u tri ujutru...
Ma, ortak je prosto ortak.

AVLIJANER - Posebna vrsta srpskog psa; vispren i nezavisan, sposoban
je da preživi u svim uslovima. Od ovdašnjih kerova razlikuje se po tome
sto je pametan.
Ljude koristi onoliko koliko su mu potrebni.
Najpoznatija podvrsta je "dorćolski gonič".

FRKA – Problem koji se rešava rečenicom: “Nema frke!”

TARABA – Služi za preskakanje kako bi se iz komšijskih bašta krale zelene kajsije i trešnje.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7796
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Icon_minitime12/8/2019, 11:03 pm

VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Beogra10


Azbuka Beograda
Beograd

U rubrici Azbuka Beograda možete pročitati tekstove o svim poznatijim pojmovima koji su vezani za Beograd.

Pročitajte priče o najpoznatijim ulicama, institucijama, zgradama, parkovima, o beogradskim jezerima, izletištima, planinama, brdima, opštinama, o najpoznatijim Beograđankama i Beograđanima…

(U toku je izrada ove stranice)bg azbuka - dub logo

A B V G D Đ E Ž Z I J K L Lj M
N Nj O P R S T Ć U F H C Č Dž Š
*******************************************

A
• Avala
• Aviv Park Zvezdara
• Ada Mall
• Ada Međica
• Ada Safari
• Ada Ciganlija (Savsko jezero)
• Ada Ciganlija – letnje zanimacije
Ada Huja
• Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd
• Air Serbia
Akademija
Akademija 28
• Akademski park
AKUD „Branko Krsmanović“
• Ambasade u Beogradu
• Ambrozija u Beogradu
Američki kutak
Atelje 212
Austrijski kulturni forum

B
Bajrakli džamija
Banovo brdo
Banjica
Barajevo
• Bazeni
Bežanija i Bežanijska kosa
• Bela reka
• Belgrade Plaza (vidi: Big Fashion)
Bele vode
• Beli dvor (vidi: Dvorski kompleks na Dedinju)
Belo brdo
• Beograd na vodi
• Beogradska arena
Beogradska brda
• Beogradska jezera
• Beogradska kritična masa (vidi: Kritična masa)
• Beogradska predgrađa
• Beogradska tvrđava
• Beogradska tvrđava – zanimljivosti
• Beogradski zoološki vrt
Beogradski mostovi
• Beogradski sajam
Beogradsko dramsko pozorište
Biblioteka grada Beograda
• Big Fashion
• Bioskopi
• Bioskopi kojih više nema
BITEF
Bitef teatar
Božidarac
Borča
• Borča Retail Park (vidi: Shoppi Retail Park)
• Botanička bašta „Jevremovac“
Brankov most (Most Bratstva i jedinstva)
Braće Jerković
British Council
• Budistički hram – prvi u Evropi
Bulevar kralja Aleksandra
• Bus plus

V
Veliko brdo
Veliko ratno ostrvo
• Verski objekti
• Večiti derbi
Vidikovac
• Vikend van Beograda
Vinča
• Vinoteka Beogradskog sajma
• Više škole
Voždovac
Vojni muzej
Vračar
• Vrt dobre nade (vidi: Beogradski zoološki vrt)

G
Gazela
• Gardoš
Gete institut
Glumčevo brdo
Golo brdo
Gornji grad
• Gradski park u Zemunu
Grocka
• GSP „Beograd“

D
Dadov (vidi: Omladinsko pozorište DADOV)
Dah teatar
Dvorana Doma sindikata
• Dvorski kompleks na Dedinju
Dedinje
• Delta City
Denkova bašta
Despotova kapija
Dečji kulturni centar Beograda
• Dolazak u Beograd
• Dom Jevrema Grujića
Dom kulture „Studentski grad“
• Dom Narodne skupštine
• Dom omladine Beograda
Dom sindikata (vidi: Dvorana Doma sindikata)
Donji grad
Dorćol
• Duboki potok
• Dunav
Dušanovac

Đ
Đeram

E
Erino brdo
Etnografski muzej

Ž
Žarkovo
Železnička stanica Beograd
Žuto brdo

Z
• Zadužbina Ilije M. Kolarca
Zvezdara
Zvezdara teatar
Zvezdarska šuma
• Zemun
Zindan-kapija
• Zira Shopping Center
Zmajevac
Znak pitanja (kafana)
• Zoo vrt (vidi: Beogradski zoološki vrt)

I
Igumanova palata
• Immo Outlet Center
Indijski kulturni centar
Institut za majku i dete
Institut Servantes
Istorijski muzej Beograda
Istorijski muzej Srbije
Istočna kapija Beograda (Rudo)
Italijanski institut za kulturu

J
• Javni akvarijum i tropikarijum Beograd
Javni gradski prevoz
Jakšićeva kula
Jevremova
• Jevremovac (vidi: Botanička bašta „Jevremovac“)
Jugoslovensko dramsko pozorište
Julino brdo

K
• Kalemegdan
Kanarevo brdo
Kapetan-Mišino zdanje
Kapija Karla VI
Karaburma
Karaburma Shopping Center
• Karađorđev park
Kafana Znak pitanja
KK Partizan
KK Crvena zvezda
Kneževac
• Knez Mihailova ulica
Kolarac (vidi: Zadužbina Ilije M. Kolarca)
Kombank arena (vidi: Beogradska arena)
Konak kneginje Ljubice
• Konzulati u Beogradu
Konjarnik
Kosančićev venac
• Košutnjak
KPGT
• Kraljevski dvor (vidi: Dvorski kompleks na Dedinju)
• Kritična masa
Krsmanac (vidi: AKUD „Branko Krsmanović“)
Kula Nebojša
Kulturni centar Beograda
• Kulturni centar Grad
Kulturni centar Rex
• Kuća Veljkovića
Kuća kralja Petra I
Kuća cveća

L
Labudovo brdo
Lazarevac
Leva obala Dunava
Lekino brdo (Pašino brdo)
Le Studio
Lion
Luka Beograd

Lj
Ljutice Bogdana

M
Madlenianum (vidi: Opera i teatar Madlenianum)
Maleško brdo
Malo pozorište „Duško Radović“
Manjež
• Markovačko jezero
Medaković
• Mercator Shopping Center
• Mikser House
Milićevo brdo
Miljakovac
Mirijevo
Mladenovac
Moračko brdo
Most Zemun-Borča (Kineski most; Most prijateljstva)
Most kralja Aleksandra
Most na Adi
Most Obrenovac-Surčin
Muzej 25. maj
Muzej automobila
Muzej vazduhoplovstva
• Muzej grada Beograda
Muzej Jugoslovenske kinoteke
Muzej Nikole Tesle
• Muzeji Beograda
Muzeji Srbije deset dana od 10 do 10

N
• Narodna biblioteka Srbije
• Narodna skupština (vidi: Dom Narodne skupštine)
• Narodni muzej
Narodno pozorište
Nemački kulturni centar (vidi: Gete institut)
Nikino brdo
Novi Beograd
Novi železnički most
• Noć muzeja

Nj


O
Obrenovac
OKK Beograd
Olimp – Zvezdara
Omladinsko pozorište DADOV
Opera i teatar Madlenianum
Opservatorija
Ostružnički most (drumski i železnički)
OFK Beograd
• Očaga

P
• Paviljon Veljković (vidi: Kuća Veljkovića)
• Palata „Srbija“
• Palilula
Pan teatar
Pančevački most
• Pariguz
Park vojvode Vuka
Park prijateljstva
Park Ćirila i Metodija
Parking u Beogradu
• Parkovi Beograda
Patrijaršija
Petlovo brdo
Pionirski grad
Pionirski park
Plavo pozorište
• Pobednik
Podzemna železnička stanica „Vukov spomenik“
• Pozorišta
Pozorištance Puž
Pozorište „Boško Buha“
Pozorište „Vuk Karadžić“ (vidi: UK „Vuk Karadžić“)
Pozorište lutaka „Pinokio“
Pozorište na Terazijama
Pozorište „Slavija“
• Počasni građani Beograda

R
• Rabrovačko jezero
Radionica integracije
• Razgledanje Beograda
• Rajićeva Shopping Center
• Rakina bara
Rakovica
Repište
Rex (vidi: Kulturni centar Rex)
Rimski bunar
Rudo (vidi: Istočna kapija Beograda)
Ruska crkva
Ruski dom (Ruski centar za nauku i kulturu)

S
• Saborna crkva
• Sava
• Sava centar
Savamala
Savski venac
Savski most
• Savsko jezero (vidi: Ada Ciganlija)
SANU
Sahat-kula
• Sveti Sava
SD Partizan
SD Crvena zvezda
Senjak
• Skadarlija
Skupština grada Beograda (vidi: Stari dvor)
• Slavija (vidi: Trg Slavija)
Sopot
Spasovdan – slava Beograda
• Spomenik neznanom junaku
Splavovi
• Stadion Shopping Center
Stari dvor
Stari grad
Stari železnički most
• Stomatološke ordinacije u Beogradu
• Stop Shop Borča
• Stop Shop ritejl park – Lazarevac
• Strani kulturni centri
• Studentski domovi
Studentski kulturni centar (SKC)
• Studentski restorani
• Suveniri Beograda
Surčin
• Shoppi Retail Park Borča (vidi: Stop Shop Borča)
• Shopping u Beogradu (tržni centri i pijace)
• Shopping Center Karaburma
Scena „Stamenković“ (vidi: UK „Palilula“)

T
• Tašmajdan
Teatar 78
Teatar Levo
Teatar na Savi
• Terazije
Tiršova
• Topčider
• Topčidersko jezero
Topčidersko brdo
• Trg Nikole Pašića
• Trg republike
• Trg Slavija
• Trešnja

Ć
Ćurtovo brdo

U
• Udaljenost Beograda od drugih gradova u Srbiji, Evropi i svetu
UK „Vuk Karadžić“
UK „Palilula“
UK „Čukarica“
Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“
• Univerzitet u Beogradu
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“
Učiteljsko naselje
Ušće
• Ušće Shopping Center

F
• Fakulteti
• FEST
Finansijski park
• Fontane u Beogradu
FK Partizan
FK Crvena zvezda
Francuski institut u Beogradu

H
• Habad Srbija – jevrejski centar
• Hala Aleksandar Nikolić (bivša Hala Pionir)
Hala Ranko Žeravica (bivša Hala sportova)
Helenski fond za kulturu
• Hipodrom Beograd
Hosteli u Beogradu
• Hoteli u Beogradu
• Hoteli u Beogradu: Wellness i spa
• Hram Svetog Arhanđela Mihaila (vidi: Saborna crkva)
• Hram svetog Save

C
Centar za kulturu i obrazovanje Rakovica
Cerak
CZKD (Centar za kulturnu dekontaminaciju)
Ciglana
Crkva Ružica (Hram rođenja Presvete Bogorodice)
Crkva Svete Petke
• Crkva Svetog Marka
• Choomich Design Distric (vidi: Čumićevo sokače)

Č
Čubura
• Čumićevo sokače
Čukarica




Š
Šumice

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Empty
PočaljiNaslov: Re: VOLIM BEOGRAD...   VOLIM BEOGRAD... - Page 10 Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
VOLIM BEOGRAD...
Nazad na vrh 
Strana 10 od 10Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: MOJA ZEMLJA-
Skoči na: