Najmocnija Tajna

''Ne pokusavajmo da izbegnemo neizbezno i da dostignemo nedostizno''.Iza ovih reci,krije se zivotna mudrost.Nikad nam zivot nece dati manje nego sto nam je potrebno.Ako mislimo da se sa njim mozemo cenkati,sigurno cemo biti nesrecni.Zivot ima svoju jednostavnu mudrost,koja se ogleda u tome da ga je nemoguce prevariti.U zelji da nadmudrimo zivot,sami sebe obmanjujemo...on zna za nasu Najjacu tajnu.


Ko gleda u ogledalo vode,vidi najpre svoju vlastitu sliku.Ko ide k samom sebi,rizikuje susret sa samim sobom.Ogledalo ne zavarava,ne laska,ono verno pokazuje,sta u njega gleda,naime ono lice,koje mi nikad ne pokazujemo svetu,jer ga prekrivamo personom,maskom glumca.Ogledalo se medjutim,nalazi iza maske i pokazuje pravo lice.Ovo je prva proba hrabrosti ka unutarnjem putu,proba,koja je dovoljna,da vecinu ljudi zastrasi...

Susreti sa samim sobom su veoma neprijatni,bolni i uznemiravajuci...ali su neophodni...Ko smo,kuda idemo.i..sta je ono sto nam daje snage da istrajavamo...skriveno je duboko u nasoj unutrasnjosti i ono cini neke povrsne obrise nase Najmocnije Tajne...Stanovnici smo dva cudna sveta...U jednom od njih se radjamo i postojimo u svom fizickom obliku...Ime tog sveta je Vasiona,Galaksija, Zemlja...
Drugi svet svako od nas postepeno otkriva u samom sebi i potom razvija ,usavrsava...siri njegove granice...To je unutrasnji svet dusa..

Ali to je onaj bolji deo nas..

.Svet visi-a narocito danas- o tankoj niti,a ova nit je ljudska dusa...

Najmocnija Tajna je zaista Najjaca ,za svakog od nas..jer ,kako je budemo otkrivali i ako to budemo cinili,.shvaticemo da ni glad,ni zemljotres,ni mikrobi,niti karcinom,nisu najveca opasnost po nas, vec covek coveku i to zato, sto nema nikakve dovoljne zastite protiv psihickih epidemija, (koje uglavnom nastaju zbog konflikata u nama samima i konflikata sa drugima.....)...,a,one deluju beskrajno mnogo razornije nego najveca prorodna katastrofa...

Postoje osobe koje obozavaju da se muce u zivotu.Samo kukaju nad sudbinom,iako su patnja i zrtva zapravo njihov cilj.Oni su uvek prevareni,izigrani,povredjeni,osteceni.I stvarno tako jeste.Vuku na sebe nesrecu jer je zele!

Ali,oni imaju slepu mrlju za sebe.Svi drugi su krivci.Prijatelji,snaje,deca,partneri,muzevi,ama svi zivi.To je potpuno isti sindrom kao sa debljinom.Niko nece da prizna kako visak kilograma dolazi,bratac samo od jela,jedino od jela,od viska hrane.Spoljni objektivni uzroci su zanemarljivi.Nego,hajde da se lazemo.Da se ''lekovito''samozavaravamo,a nije lekovito.Naprotiv.

Ne zelite dalje da cujete pricu o nama samima?!....
Ceznete za kicom,osrednjoscu,limunadom,fast fud utehom.Utehom koja ne boli,utoliko sto vas ne obavezuje da se sustinski promenite...''Zivot je ionako tezak ,crn,sumoran,iscrpljujuci,daj mi malo oduska,necu da slusam o svakodnevnici,necu da se promenim,naporno je...'',kao da cujem sta mislite.

Prijatelj vam pruzi nekoliko saveta,izbegne i on nekako da vam kaze cistu istinu,ali je ipak dodirne,ovlas makar...vidi posle nekoliko takvih psiholoskih igara da ne reagujete i pocne sa instant resenjem.Onim po navici,sa ofucanim frazama.

Medjutim,osobama koje obozavaju da se muce nije cilj dobar savet,izlecenje,resenje,njima je cilj da vas otruju losom energijom.Da vas uvuku u koloplet svoje nemoci posto ne mogu ozbiljno da se suoce sa sopstvenim zivotom.Jer,to je njihov glavni problem.Ono sto one oznacavaju kao brdo svojih nedaca su samo posledice straha od zivota,straha od ljubavi i straha od lepog.(ja bih dodala pre svega -straha od smrti...)

Imala sam prijateljicu(J.M.),koja me je punila svojim patnjama.Bila je pravi generator negativne energije.Uvlacila me sve dublje u lavirint neresenih jada.Polako se moj zivot pretvarao u njen.Nudila sam joj izlaze,davala najbolji deo sebe,cistu,vrednosno neprocenjivu pozitivnost.A namesto mojh dragulja vracao mi se mentalni otpad.Bezite od takvih!Njihove sile su usmerene protiv svega zivotnog,protiv vitaliteta.
Pravi su energetski vampiri.Poseduju iskljucivo snagu da prosiruju patnju.
A,nisu ,boga mi,ni zrtve.Prikazuju se samo takvim.Oni se,kao sto rekoh,plase ljubavi.(ma oni se useljavaju i uzimaju duse...ako mogu..ako osete...)

Prava ljubav je aktivna,sveprozimajuca,divna beskrajna,nelimitirana,neprovincijalna u kosmickom smislu.I tako je jednostavna.A mnogima nedostizna.(pitanje je koliko nas je sposobno za ljubav...neverovatno mali broj...mada mi ''sve i svasta'' nazivamo,ljubavlju...)

Ali,i ljubav ima dusu!Ima neki svoj prag tolerancije preko kojega se ne moze.Ne moze izdrzati beskrajna maltretiranja.Svene i osusi se..Svet je pun herbarijuma uvelih ljubavi.(jedino u ljubavi,dusa umire...nema je...nema seljenja...)

Kazu mi neki:''Mnogo su ti akademski ovi ogledi o ljubavi.Apstraktni.Tugaljivi.Daj nesto veselije...''Nije stvar u veselju.Stvar je u trpanju prljavstine pod tepih,ili ponjavu.I u tome da smo se navikli na plitko i povrsno,na lazno.Ne mislim da sve mora biti pateticno duboko:uzvisene misli,svecane recenice,komplikovane metafore.Ali,mora biti istinito i iskreno.Ona je poput sedativa kome je prosao rok upotrebe.

Ne bih mozda ja sve ovo pisala da nemam utisak kako mi,kao ceo narod,spadamo u one koji pazljivo uzgajaju nesrecu.Pretvorili smo se kolektivno u autodestruktivne suicidne bolesnike.Gajimo negativizam,probleme,zlovolju,strah od svega i svacega,patnju,zrtvu,pesimizam,nerad,mrzovolju.Pronalazimo okolo mane svakom i svacemu.Nista ne valja.Ama,ljudi,nije svet oko nas bolestan,nego mi!(i svet i mi...svet malo vise....ma pocelo je vreme vodolije...)
Zar ne vidite da ostadosmo poslednji ,da smo dno dna,(..nismo poslednji...)kukavice koje se boje zivota,ljubavi i buducnosti...
Ali,da bi bilo vise pobeda...za pocetak nabacite osmeh,zavezite svoju kesu za djubre kada je bacate u razdrljen kontejner,recite drugome kad vas pita -kako ste-i neku lepu stvar iz vaseg zivota,pred spavanje nabrojte pozitivne trenutke predhodnog dana....iznenadicete se koliko ih je mnogo!(da..da i izgovorite cuvenu recenicu Scarlet Ohare-Mislicu o tome sutra...!)