LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Artur Šopenhauer

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
blackdreamer

blackdreamer

Ženski
Broj poruka : 883
Godina : 31
Location : Univerzum
Humor : ljudska glupost
Datum upisa : 15.04.2010

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime21/5/2010, 6:09 pm

Nije stvar neslaganja ,ne slazem se ja sa mnogima na ovom forumu ,ali kada mi je neko naporan,kada ne odustaje od besmislene rasprave, onda najbolje da ne komuniciramo i svi smo srecni,ocigledno nam komunikacija ne ide.
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime21/5/2010, 6:12 pm

Па немој да комуницираш, тера те неко на то ?

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime21/5/2010, 6:16 pm

Cekajte...cekajte,pojedincima su izgleda rasprave zabavne i osmisljene samo ako imaju u toj raspravi istomisljenika.To je Drimerka vec pokazala na jednoj temi.Svi ostali koji se ne slazu sa njenim pisanjem su dosadni i naporni.Ja nemam nameru da budem njoj ni bilo kome zabavna,jer nisam ovde na ovim temama na zabavi,a ako sam joj naporna neka me prosto ne cita i neka me preskoci.Ima ovde jos koji pisu zabavno pa neka se zabavlja sa njima.I da zavrsimo ove gluposti vise,jer stvarno vec neke stvari postaju malo naporne i za mene.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
blackdreamer

blackdreamer

Ženski
Broj poruka : 883
Godina : 31
Location : Univerzum
Humor : ljudska glupost
Datum upisa : 15.04.2010

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime21/5/2010, 6:24 pm

Beskraj ::
Cekajte...cekajte,pojedincima su izgleda rasprave zabavne i osmisljene samo ako imaju u toj raspravi istomisljenika.To je Drimerka vec pokazala na jednoj temi.Svi ostali koji se ne slazu sa njenim pisanjem su dosadni i naporni.Ja nemam nameru da budem njoj ni bilo kome zabavna,jer nisam ovde na ovim temama na zabavi,a ako sam joj naporna neka me prosto ne cita i neka me preskoci.Ima ovde jos koji pisu zabavno pa neka se zabavlja sa njima.I da zavrsimo ove gluposti vise,jer stvarno vec neke stvari postaju malo naporne i za mene.

Tako je,samo me zaobidji.
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime21/5/2010, 6:29 pm

Beskraj ::
Cekajte...cekajte,pojedincima su izgleda rasprave zabavne i osmisljene samo ako imaju u toj raspravi istomisljenika.To je Drimerka vec pokazala na jednoj temi.Svi ostali koji se ne slazu sa njenim pisanjem su dosadni i naporni.Ja nemam nameru da budem njoj ni bilo kome zabavna,jer nisam ovde na ovim temama na zabavi,a ako sam joj naporna neka me prosto ne cita i neka me preskoci.Ima ovde jos koji pisu zabavno pa neka se zabavlja sa njima.I da zavrsimo ove gluposti vise,jer stvarno vec neke stvari postaju malo naporne i za mene.

Нису напорне, само се не слажеш са њом, јел, ел ви очете да почнем овде да изигравам Чеду протезу или не до бог Бориса Барбику ?

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime21/5/2010, 6:35 pm

Meni nijedna rasprava nije naporna,naporan mi je samo ljudski bezobrazluk koji nema granica.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
blackdreamer

blackdreamer

Ženski
Broj poruka : 883
Godina : 31
Location : Univerzum
Humor : ljudska glupost
Datum upisa : 15.04.2010

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime21/5/2010, 6:36 pm

Beskraj ::
Meni nijedna rasprava nije naporna,naporan mi je samo ljudski bezobrazluk koji nema granica.

Pa onda mora da si veoma naporna samoj sebi.Molim te ne obracaj mi se.
Ne mogu da komuniciram sa tobom.
Nazad na vrh Ići dole
blackdreamer

blackdreamer

Ženski
Broj poruka : 883
Godina : 31
Location : Univerzum
Humor : ljudska glupost
Datum upisa : 15.04.2010

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime21/5/2010, 6:40 pm

Masada ::
Beskraj ::
Cekajte...cekajte,pojedincima su izgleda rasprave zabavne i osmisljene samo ako imaju u toj raspravi istomisljenika.To je Drimerka vec pokazala na jednoj temi.Svi ostali koji se ne slazu sa njenim pisanjem su dosadni i naporni.Ja nemam nameru da budem njoj ni bilo kome zabavna,jer nisam ovde na ovim temama na zabavi,a ako sam joj naporna neka me prosto ne cita i neka me preskoci.Ima ovde jos koji pisu zabavno pa neka se zabavlja sa njima.I da zavrsimo ove gluposti vise,jer stvarno vec neke stvari postaju malo naporne i za mene.

Нису напорне, само се не слажеш са њом, јел, ел ви очете да почнем овде да изигравам Чеду протезу или не до бог Бориса Барбику ?

Hvala Masada ali ne vredi..
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime21/5/2010, 6:45 pm

Биће још оних који ће бити напорни и оних који ће бити безобразни. Предложите решење жене недоказане.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
blackdreamer

blackdreamer

Ženski
Broj poruka : 883
Godina : 31
Location : Univerzum
Humor : ljudska glupost
Datum upisa : 15.04.2010

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime21/5/2010, 6:49 pm

Masada ::
Биће још оних који ће бити напорни и оних који ће бити безобразни. Предложите решење жене недоказане.

bounce bounce bounce
Nazad na vrh Ići dole
blackdreamer

blackdreamer

Ženski
Broj poruka : 883
Godina : 31
Location : Univerzum
Humor : ljudska glupost
Datum upisa : 15.04.2010

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime21/5/2010, 6:53 pm

Evo,ajde ja cu,i ja sam bila ostra kad su neke stvari u pitanju,moze li pomirenje beskraj?
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime21/5/2010, 6:56 pm

Ja se nisam nisakim ni svadjala koliko znam.Tako da nema razloga ni da se mirimo.Ovde je po meni kao i na svim ostalim temama vodjen razgovor ja to tako gledam.I svako ima pravo na svoje misljenje svidjalo se to kome ili ne.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
blackdreamer

blackdreamer

Ženski
Broj poruka : 883
Godina : 31
Location : Univerzum
Humor : ljudska glupost
Datum upisa : 15.04.2010

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime21/5/2010, 6:58 pm

Beskraj ::
Ja se nisam nisakim ni svadjala koliko znam.Tako da nema razloga ni da se mirimo.Ovde je po meni kao i na svim ostalim temama vodjen razgovor ja to tako gledam.I svako ima pravo na svoje misljenje svidjalo se to kome ili ne.

scratch
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime21/5/2010, 7:05 pm

Ко би разумео жене ? - Харолд Фостер

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime21/5/2010, 7:08 pm

Masada ::
Ко би разумео жене ? - Харолд Фостер

Najbolje ti je da se ne petljas da ne dobijes tiganj hepi

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime21/5/2010, 7:11 pm

Не багуј тему

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
blackdreamer

blackdreamer

Ženski
Broj poruka : 883
Godina : 31
Location : Univerzum
Humor : ljudska glupost
Datum upisa : 15.04.2010

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime21/5/2010, 8:09 pm

"Taj, niskoga rasta, uskih pleća, širokih kukova i kratkih nogu, rod nazvati lijepim mogao je samo polnim nagonom zasljepljeni ljudski intelekt: u tome naime nagonu sadrži se sva njegova ljepota. S više prava, nego lijepim, mogao bi se ženski rod nazvati neestetičnim. U samoj stvari nemaju žene ni za muziku, ni za poeziju, ni za slikarsku umjetnost ni pravoga smisla ni osjećanja, već to je, ako se tim razmeću i to tvrde, puko majmunisanje iz želje za dopadanjem."

Kakva mrznja prema zenama ,ovo je iz metafizike polne ljubavi
Kako neko moze tako cisto da razmislja a i tako iracionalno u isto vreme
Prema zenama se postavlja plitko
ali van toga ima nekih tako dubokih teza
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime21/5/2010, 8:31 pm

Ово је из Старог Рима повукао. Наиме, Римљани су говорили, жене са 12 година стићу пунолетство и више се умно не развијају. Мушкарци су пак, пунолетство добијали са 16 и даље сњ развијали.

Трабуња Шопенхауер, у његово време, жене уметници су морале добро да се потруде да надвладају умишљене мушке ствараоце.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime21/5/2010, 8:37 pm

Ne mogu da se uzdrzim a da ne napisem malo o karakteru ovog coveka. Dovoljno je tu osobu samo povrsno upoznati i njegovo negativno razmisljanje ce mozda biti lakse razumljivo i nadam se, vecinom odbijeno!!!

Schopenhauer je bio jedan od naj popularnijih mizantroficara njegovog vremena. Sta reci o coveku koji i sam priznaje i kaze: "Prezirem ljude" Njegova majka(Johanna Schopenhauer, u ono doba poznat pisac), poverila se drugarici - zalila se kako joj sin ide na zivce: "Svaki dan mrzovoljano lamentira o svetu i svetskim bednicima ..."

Njegova nad-dimenzionalna mrznja bila je upucena, u prvoj liniji, svim profesorima filozofije njegovog vremena. Schopenhauer je uvek iznova pokusavao da udje u univerzitet kao profesor. Bio je misljenja da su studenti njime odusevljeni i da bas na njega cekaju. Zadnji pokusaj da predaje je bilo u Berlinu. Svoje predavanje je uneo u isti vremenski raspored kao i popularni kolega Hegel i onda se cudio da mu je sala ostala prazna - s drugim recima, niko nije dosao da ga slusaPosle tog neuspeha se povukao jos vise u samocu. Krivicu za svoj neuspeh nije naravno davao sebi nego kolegama koji su, po njegovom misljenju, bili zavidni i koji su ga mrzeli Naravno to nije bilo uopste tacno, jer medju kolegama je Schopenhauer bio ne primecen - jedno "nista". Zapazili su ga tek tada, kad je poceo da iskace iz okvira vredjajuci Hegela i Fichte i mnoge druge kolege, recima za koje se predhodno informisao kod pravnika, da li ih sme bez nekih vecih posledica koristiti(pa ako to vec nije bolesno ... hm ...) ... dok to nije jos sve ali za ovde dovoljno. Ipak uspeo je da se probije u prkos svim kolegama ... a kako je to uspeo, o tome postoje isto belezci ali i o tome necu, nije zasluzio u stvari, ni da mu se imena secamo ...

Drugo mesto, na spisku njegove mrznje, zauzimaju zene, "Weiber" (W. = podcenjavajuca rec za "Frau" u nekim slucajevima), ne shvatljivo zasto, jer u mladim danima je imao zadovoljavajuca iskustva sa suprotnim polom(kako se pricalo). Ipak, mora da se nesto "strasno" desilo sta javnost nije doznalajer sta inace reci na sve to, kako razviti takvu mrznju prema zenama ako nije kod koje nagrebusao tj. ako nije imao neki los dozivljaj?
Kod krojaca, na probi svog novog odela, izmlatio je snajderku, jer kao, puno je pricala ... do kraja zivota joj je morao penziju placati.
Sve zene su podcenjivane, podmecao im zle namere a knjiga o zenama je izvor citata za sve zenomrzce Mozda ce se i ovde na forumu naci neko musko ko ce kupiti tu knjigu, misleci da ce u njoj naci resenje svih neuspeha i problema koje imaju sa zenama, jer sve su isprobali i nista nije funkcionisalo - bili su dzentlmeni pa onda maco; bili su brizni i saosecajni, inteligentni i duhoviti i na kraju, kada su sve iscrpili i nista nije pomoglo, postali sirovi i vulgerni. Zna se, takav muskarac ce sa tom knjigom biti zadovoljan i Bogu se zahvaliti da je Schopenhauer postojao, jer danas ce se tesko naci neka uporedjujuca literatura i malo koje izdavajucko preduzece ce izdati, nesto toj knjizi slicno.
Schopenhauer ponizava takodjer muskarce koji teze prema "normalanim" odnosima sa zenama, koji pokusavaju da se sa zenama sporazumu a ne da se prikljuce Schopenhauerskim argumentima - zasto treba zene izbegavati...

-Ovo sam negde takodje isceprkala po netu i mislim da je jako zabavno.


Sopenhauer-ovoj mrznji prema ljudima je karakteristicni uzrok, dubokog pesimizma koji je celim njegovim razmisljanjem upravljalo ... (psihicko obolenje, koliko se danas zna, paranoicar)Pa sada, koliko korisna ili stetna su njegova razmisljanja odlucite sami ... ja u svakom slucaju ne gubim vise time vreme.I zavrsavam na ovoj temi.Toliko o njegovoj filozofiji.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
danka-



Broj poruka : 101
Location : hsuddfufj
Humor : dkidjfjifjf
Datum upisa : 16.04.2010

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime21/5/2010, 11:10 pm

Sopenhauer izuzetan medju filozofima..

Ali nepopravljivi pesimista .pa sam fascinirana besherat....sto pises o njemu..on je prilicno mracan filozof...Covek siroke kulture...nikada voleo hriscanstvo..vecito mu suprostavljajuci hinduizam i budizam..-religije Indije..

Za njega je volja ,iako metafizicki fundamentalna ,eticki zla-paradoks jedino moguc za pesimistu...
Sopenhauer je bolovao od ''mizoginije''-psihopatoloska pojava poznata jos iz doba stare Grcke-mrznja prema zenama..cemu je debelo doprinela njegova majka..dama,sa finim pretenzijama,koja je drzala knjizevne salone,pisala knjige i uzivala u prijateljstvu sa ucenim ljudima..Imala je malo ljubavi za svoga sina,ali budno oko za njegove slabosti...VRemenom njen odnos sa sinom je postao nepodnosljiv...
Istorijski,sopenahauer je vazan zbog dve stvari:njegovog pesimizma,i njegove teorije da je volja iznad znanja..Njegov pesimizam omogucio je ljudima da se bave filozofijom,a,da ne moraju sami sebe uveravati da se sve zlo moze razjasniti,i u tom pogledu ,kao protiv otrov,on je bio koristan...S naucnog stanovista ,i optimizam i pesimizam podjednako su podlozni prigovoru:Optimizam pretpostavlja,ili pokusava da dokaze,da vasiona postoji da nam bude prijatno,a pesimizam ,da nam bude neprijatno..
Naucno gledano ,nema dokaza da se ona nama bavi,ni na jedan ni na drugi nacin.Vera bilo u pesimizam ili u optimizam stvar je naravi,a ne razuma...
Vaznija od pesimizma ,bila je teorija volje...
Nazad na vrh Ići dole
blackdreamer

blackdreamer

Ženski
Broj poruka : 883
Godina : 31
Location : Univerzum
Humor : ljudska glupost
Datum upisa : 15.04.2010

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime24/5/2010, 4:33 pm

Beskraj ::
Ne mogu da se uzdrzim a da ne napisem malo o karakteru ovog coveka. Dovoljno je tu osobu samo povrsno upoznati i njegovo negativno razmisljanje ce mozda biti lakse razumljivo i nadam se, vecinom odbijeno!!!

Schopenhauer je bio jedan od naj popularnijih mizantroficara njegovog vremena. Sta reci o coveku koji i sam priznaje i kaze: "Prezirem ljude" Njegova majka(Johanna Schopenhauer, u ono doba poznat pisac), poverila se drugarici - zalila se kako joj sin ide na zivce: "Svaki dan mrzovoljano lamentira o svetu i svetskim bednicima ..."

Njegova nad-dimenzionalna mrznja bila je upucena, u prvoj liniji, svim profesorima filozofije njegovog vremena. Schopenhauer je uvek iznova pokusavao da udje u univerzitet kao profesor. Bio je misljenja da su studenti njime odusevljeni i da bas na njega cekaju. Zadnji pokusaj da predaje je bilo u Berlinu. Svoje predavanje je uneo u isti vremenski raspored kao i popularni kolega Hegel i onda se cudio da mu je sala ostala prazna - s drugim recima, niko nije dosao da ga slusaPosle tog neuspeha se povukao jos vise u samocu. Krivicu za svoj neuspeh nije naravno davao sebi nego kolegama koji su, po njegovom misljenju, bili zavidni i koji su ga mrzeli Naravno to nije bilo uopste tacno, jer medju kolegama je Schopenhauer bio ne primecen - jedno "nista". Zapazili su ga tek tada, kad je poceo da iskace iz okvira vredjajuci Hegela i Fichte i mnoge druge kolege, recima za koje se predhodno informisao kod pravnika, da li ih sme bez nekih vecih posledica koristiti(pa ako to vec nije bolesno ... hm ...) ... dok to nije jos sve ali za ovde dovoljno. Ipak uspeo je da se probije u prkos svim kolegama ... a kako je to uspeo, o tome postoje isto belezci ali i o tome necu, nije zasluzio u stvari, ni da mu se imena secamo ...

Drugo mesto, na spisku njegove mrznje, zauzimaju zene, "Weiber" (W. = podcenjavajuca rec za "Frau" u nekim slucajevima), ne shvatljivo zasto, jer u mladim danima je imao zadovoljavajuca iskustva sa suprotnim polom(kako se pricalo). Ipak, mora da se nesto "strasno" desilo sta javnost nije doznalajer sta inace reci na sve to, kako razviti takvu mrznju prema zenama ako nije kod koje nagrebusao tj. ako nije imao neki los dozivljaj?
Kod krojaca, na probi svog novog odela, izmlatio je snajderku, jer kao, puno je pricala ... do kraja zivota joj je morao penziju placati.
Sve zene su podcenjivane, podmecao im zle namere a knjiga o zenama je izvor citata za sve zenomrzce Mozda ce se i ovde na forumu naci neko musko ko ce kupiti tu knjigu, misleci da ce u njoj naci resenje svih neuspeha i problema koje imaju sa zenama, jer sve su isprobali i nista nije funkcionisalo - bili su dzentlmeni pa onda maco; bili su brizni i saosecajni, inteligentni i duhoviti i na kraju, kada su sve iscrpili i nista nije pomoglo, postali sirovi i vulgerni. Zna se, takav muskarac ce sa tom knjigom biti zadovoljan i Bogu se zahvaliti da je Schopenhauer postojao, jer danas ce se tesko naci neka uporedjujuca literatura i malo koje izdavajucko preduzece ce izdati, nesto toj knjizi slicno.
Schopenhauer ponizava takodjer muskarce koji teze prema "normalanim" odnosima sa zenama, koji pokusavaju da se sa zenama sporazumu a ne da se prikljuce Schopenhauerskim argumentima - zasto treba zene izbegavati...

-Ovo sam negde takodje isceprkala po netu i mislim da je jako zabavno.


Sopenhauer-ovoj mrznji prema ljudima je karakteristicni uzrok, dubokog pesimizma koji je celim njegovim razmisljanjem upravljalo ... (psihicko obolenje, koliko se danas zna, paranoicar)Pa sada, koliko korisna ili stetna su njegova razmisljanja odlucite sami ... ja u svakom slucaju ne gubim vise time vreme.I zavrsavam na ovoj temi.Toliko o njegovoj filozofiji.

Naravno da prezire ljude nece valjda da ih voli kakva su stoka.
Nazad na vrh Ići dole
Raskolnikov

Raskolnikov

Broj poruka : 14
Datum upisa : 24.05.2010

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime24/5/2010, 7:50 pm

Sopenhauer je iznad svega postavio volju kao nadbice i uslov svega..Vaolja je za njega na neki nacin Bog,princip stvaralastva svega vidljivog i nevidljivog.Od volje sve zavisi.Medjutim,volja kod pojedinca ne vredi,vredi samo kolektivna volja,koja se manifestuje kolektivnim zivotom..Volja bez zivota je prazna,ali dolaskom zivota volja dobija smisao..Zivot i svet postaju
predstave volje...Volja je vecito nezasita,i zato je ovaj najgori svet.
Nazad na vrh Ići dole
blackdreamer

blackdreamer

Ženski
Broj poruka : 883
Godina : 31
Location : Univerzum
Humor : ljudska glupost
Datum upisa : 15.04.2010

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime24/5/2010, 7:54 pm

Sopenhauer je esencija mrznje i ostrog mocnog stvaralackog uma,vrlo privlacna kombinacija bounce
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime24/5/2010, 7:57 pm

Превише мржње је шовинизам, није филозофија.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
blackdreamer

blackdreamer

Ženski
Broj poruka : 883
Godina : 31
Location : Univerzum
Humor : ljudska glupost
Datum upisa : 15.04.2010

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime24/5/2010, 8:00 pm

Masada ::
Превише мржње је шовинизам, није филозофија.

Njegova filozofija je mnogo kompleksnija od pukog sovinizma,o zenama je on napisao vrlo malo ako uporedimo to sa njegovim kapitalnim delom koje veze nema sa sovinizmom,on jeste filozof pre svega,originalni kreator voluntarizma.
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime24/5/2010, 8:07 pm

Ма ок је то, међутим свака идеја филозофије ако се употеби у правцу у коме не треба води у шовинизам, злочин. Узми Ничеа за пример и Нацизам.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime24/5/2010, 8:09 pm

Nediraj mi Masada mog omiljenog filozofa molim te...da ne bi otvarala temu o njemu posebnu,jer ga obozavam.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
blackdreamer

blackdreamer

Ženski
Broj poruka : 883
Godina : 31
Location : Univerzum
Humor : ljudska glupost
Datum upisa : 15.04.2010

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime24/5/2010, 8:11 pm

Masada ::
Ма ок је то, међутим свака идеја филозофије ако се употеби у правцу у коме не треба води у шовинизам, злочин. Узми Ничеа за пример и Нацизам.

Pa uzmi za primer teologiju,bibliju i razne inkvizicje koje su se pozivale upravo na ova nacela.Ljudi tumace monumentalna dela na vrlo ljigave nacine,medjutim to je druga tema...
Nazad na vrh Ići dole
vučko

vučko

Muški
Broj poruka : 1382
Godina : 65
Location : Beograd
Humor : može biti...
Datum upisa : 09.04.2010

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime24/5/2010, 8:18 pm

Ne znam kakve veze imaju Niče i nacizam.
Nije problem filozofa kako će neko zloupotrebiti njegove
misli,ideje itd.Taj problem stoji na onima koji
nakaradno shvataju njihove misli,kao što je i slučaj sa
Biblijom ili bilo kojom drugom svetom knjigom.
Nazad na vrh Ići dole
blackdreamer

blackdreamer

Ženski
Broj poruka : 883
Godina : 31
Location : Univerzum
Humor : ljudska glupost
Datum upisa : 15.04.2010

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime24/5/2010, 8:19 pm

vučko ::
Ne znam kakve veze imaju Niče i nacizam.
Nije problem filozofa kako će neko zloupotrebiti njegove
misli,ideje itd.Taj problem stoji na onima koji
nakaradno shvataju njihove misli,kao što je i slučaj sa
Biblijom ili bilo kojom drugom svetom knjigom.

Tako je.Skoncentrisimo se na Sopenhauera.
Nazad na vrh Ići dole
blackdreamer

blackdreamer

Ženski
Broj poruka : 883
Godina : 31
Location : Univerzum
Humor : ljudska glupost
Datum upisa : 15.04.2010

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime24/5/2010, 8:21 pm

"U svakom slučaju bolje je da se razboritost pokaže
onim što se prećuti nego onim što se kaže." Artur Sopenhauer
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime24/5/2010, 8:24 pm

blackdreamer ::
Masada ::
Ма ок је то, међутим свака идеја филозофије ако се употеби у правцу у коме не треба води у шовинизам, злочин. Узми Ничеа за пример и Нацизам.

Pa uzmi za primer teologiju,bibliju i razne inkvizicje koje su se pozivale upravo na ova nacela.Ljudi tumace monumentalna dela na vrlo ljigave nacine,medjutim to je druga tema...

О томе и говорим.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime24/5/2010, 8:37 pm

Ko je pametan, taj će u razgovoru manje misliti na ono o čemu govori, a više na onoga s kim razgovara. Ako tako bude činio, može biti uveren da neće reći ništa zbog čega bi se kasnije morao kajati.



A. Schopenhauer

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
blackdreamer

blackdreamer

Ženski
Broj poruka : 883
Godina : 31
Location : Univerzum
Humor : ljudska glupost
Datum upisa : 15.04.2010

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime24/5/2010, 8:44 pm

"Svaki na neki nacin izvanredan covek, svako ko ne spada u onih pet sestina sto ih je priroda tako tuzno dotirala, tesko ce nakon cetrdesete godine izbeci crtu mizantropije. Jer on je, kao sto je prirodno, polazeci od sebe, zakljucivao o drugima i postepeno se razocarao, uvideo da oni, bilo sto se tice pameti ili sto se tice srca, najcesce i jednog i drugog, zaostaju za njim i ne mogu s njim da se izjednace, zbog cega najradije izbegava da se upusta sa njima."
Nazad na vrh Ići dole
blackdreamer

blackdreamer

Ženski
Broj poruka : 883
Godina : 31
Location : Univerzum
Humor : ljudska glupost
Datum upisa : 15.04.2010

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime24/5/2010, 8:45 pm

"Mudrost", cini mi se, oznacava ne samo teoretsko nego i prakticno savrsenstvo. Ja bih je definisao kao zavrseno, tacno saznanje stvari u celini i uopste, koje je coveka tako potpuno prozelo da se sada javlja i u njegovom delovanju, posto posvuda vodi njegovu delatnost.
Nazad na vrh Ići dole
blackdreamer

blackdreamer

Ženski
Broj poruka : 883
Godina : 31
Location : Univerzum
Humor : ljudska glupost
Datum upisa : 15.04.2010

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime24/5/2010, 8:46 pm

Postoji na svetu samo jedno bice koje laze: to je covek. Svako drugo je istinito i iskreno, posto se otvoreno pokazuje kao ono sto jeste i izrazava se onako kako oseca.
Nazad na vrh Ići dole
blackdreamer

blackdreamer

Ženski
Broj poruka : 883
Godina : 31
Location : Univerzum
Humor : ljudska glupost
Datum upisa : 15.04.2010

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime24/5/2010, 8:47 pm

Spolja se na volju moze delovati samo preko motiva. Oni medjutim nikada ne mogu promeniti samu volju. Sve sto oni mogu, jeste da promene pravac njenih teznji, tj. da ucine da to sto ona neprestano trazi, trazi drugim putem nego dotada.
Nazad na vrh Ići dole
blackdreamer

blackdreamer

Ženski
Broj poruka : 883
Godina : 31
Location : Univerzum
Humor : ljudska glupost
Datum upisa : 15.04.2010

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime24/5/2010, 8:52 pm

Molba "Ne dovedi me u iskušenje" kaže: "Ne daj da vidim ko sam" Very Happy
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime26/5/2010, 12:05 pm

Pa što ne otvoriste Ničea? Evo ja ću sad.

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime9/10/2010, 10:47 pm

O ženama

Žene u duši misle, da je dužnost ljudi da novac zaslužuju, a njihova da ga troše: ako je ikako moguće još za života muževljeva, ako to ne, onda barem posle njegove smrti

Artur Šopenhauer

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime6/11/2010, 9:35 pm

Negacija volje predstavlja krunu Sopenhaurovog ucenja. To je nacin na koji covek moze napustiti vecni ciklus radjanja i umiranja tako sto ce izaci iz vatrenog kruga u koji je prvobitnim grehom upao.
Adam je pozeleo zivot (videti unos "Afirmacija volje") sa tim zivotom on kao nedeljiva transcendentna sustina, dobija vecnu smenu zivota i smrti , patnje i negacije patnje (zadovoljstva). On je uvucen time u iluzoran svet Samsare ..obavijen velom Majinim.
Onaj ko je uhvacen u vrtlog zivota nije individua . Individua je pojava, opazaj,slika. Onaj ko je uhvacen u vrtlog zivota jeste korelat objekta, onaj nespoznatljivi subjekat ili simbolicno "Adam".

Sto se tice obicnih individualnih htenja ili individua na ovom svetu U svemu ovome vecina njih lagodno zivi u svojoj iluziji. Patnje ovoga sveta oni pokusavaju da izbegnu i ako uspeju u tome bar delimicno, oni su zadovoljni , oni zive i vole da zive. Oni afirmisu volju takvu kakva je... ne zele da je menjaju niti im pada na pamet da pozele nesto drugo .
To je situacija vecine ljudi na ovom svetu.
Takva situacija je veoma dobro objasnjena primerom sa "uzarenim krugom" ali po meni je veoma ilustrativan simbol "hodaci po vatri".

Artur Šopenhauer - Page 2 Sunrise%20Firewalk%201%20072

Uzarena vatra predstavlja zivot u njegovom trajanju po kome individualne volje (ove dve osobe) trebaju preci. Oni mogu u svom tom uzarenom ugljevlju traziti ono mesto koje nije toliko uzareno i na kome se mogu zaustaviti i odmoriti. Takodje oni vide i malo pred sobom jos takvih mesta i to im je sasvim dovoljno za utehu i "bezbrizan zivot", a pri tome oni nisu svesni da ce vremenom ugljevlje postati sve uzarenije a hladnih mesta bice sve manje, tako da taj metod utehe i to kvaziresenje (trazenje hladnih mesta) nije odgovarajuce. To je zamazivanje ociju onih koji su u sred pakla a misle da je zivot na zemlji raj. Iluzija nad iluzijama.

Pa sta je resenje uzasnog osecaja koji ova situacija stvara ?. Resenje osecaja pesimizma i bezizlaza u koje zapadne svako ko pogleda svet bez vela Maje preko ociju.?

Resenje je ne traziti hladna mesta u uzarenom ugljevlju vec obuhvatiti ceo uzareni krug i odbaciti ga u celini, sa sve toplim i hladnim mestima... to znaci negirati volju.
Ono sto ostaje kada ovo uradimo jeste nesto transcendentno , danas nama nespoznatljivo ,ostaje bivstvovanje stvari po sebi ali na drugaciji nacin nego do sada, tako da je i njegova buduca objektivacija (ako je uopste bude) biti nesto opet potpuno nepojmljvio nasem intelektu znaci transcendentno.

Put oslobodjenja je u tom pravcu . Svet oko nas je skup opazaja, skup slika naspram subjekta. Pravi realan svet , sustinska egzistencija je nesto drugo. A i to drugo trebamo negirati u njegovoj najprisnijoj sustini ne u njegovoj objektivaciji.
Eto to je Sopenhaurova negacija volje za zivotom.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime29/4/2011, 11:48 pm

Svaka istina prolazi kroz tri faze. Prvo je ismejavaju.
Zatim joj se divljački opiru. A na kraju je prihvaćaju
kao nešto što se samo po sebi podrazumeva.


Arthur Schopenhauer

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime27/8/2011, 1:23 pm

Artur Šopenhauer - Page 2 14j3vom
(1788. - 1860.)

Artur Šopenhauer je rođen u Dancigu 22. februara 1788. godine. Otac mu
je bio trgovac, poznat po svojoj nadarenosti, osorljivosti i
slobodoumlju. Kad je Arturu bilo pet godina, otac mu je preselio u
Hamburg, jer je Dancig aneksijom Poljske godine 1793. izgubio svoju
slobodu. Tako je mladi Šopenhauer odrastao usred poslovnog i
finansijskog života; i mada je napuštio ubrzo trgovačku karijeru u koju
ga je otac bio uvukao, ipak je ona ostavila tragova u njemu, koji su se
ogledali u realističnom držanju duha, u poznavanju svijeta i ljudi; to
ga je učinilo antipodom onim kabinetskim ili akademskim filozofima što
ih je on duboko prezirao. Otac mu umire, misli se od svoje vlastite
ruke, godine 1805.

»Karakter ili volja (kaže Šopenhauer) nasljeđuju se od oca, a intelekat
od matere”. Njegova majka imala je intelekta - bila jedna od
najomiljenijih pisaca romana za svoga vremena — bila je izuzetno
temperamenta i zle ćudi. Nesrećna u životu sa svojim prozaičnim mužem,
poslije njegove smrti usvaja slobodnu ljubav, i kreće u Vajmar kao
najpodesnije mjesto za takav način života. Artur Šopenhauer gledao je na
to kao Hamlet na drugi brak svoje matere; i njegove svađe sa materom
donijele su mu najveći dio onih poluistina o ženi kojima je začinjena
njegova filozofija. Jedno njeno pismo osvjetljava stanje njihovih
odnosa: “Ti si dosadan i nesnosan, i meni je veoma teško da živim sa
tobom; sve tvoje dobre osobine pomračilo je uobraženje da si suviše
pametan i učinilo ih nepodesnim za svijet, prosto zato što ne možeš da
savladaš svoj bijes da znaš sve bolje no drugi. Time ogorčavaš ljude oko
sebe”. Zato su riješili da žive odvojeno; on je mogao da je posjećuje u
njenoj kući i da bude samo jedan gost među drugima; na taj način mogli
su da učtivo saobraćaju jedno sa drugim kao stranci, mjesto da se mrze
kao rođaci. Gete, koji je podnosio gospođu Šopenhauer zato što mu je
dopuštala da je posjećuje sa svojom Hristijanom, još je više zategao
odnose između majke i sina kad je majci saopštio da će joj sin postati
slavan čovjek; mati je htjela da jedino ona u porodici bude poznata.
Naposlijetku, kad su svađe došle do vrhunca, mati gurne svoga sina i
takmaca niza stepenice, a naš filozof joj na to ogorčeno izjavi da će
njeno ime biti poznato potomstvu samo po njemu. Šopenhauer je ubrzo
ostavio Vajmar; i mada mu je majka živjela još dvadeset i četiri
godine, on je nikad više nije vidio.

Čini se da je Bajron, koji se takođe rodio godine 1788., imao sličnu
nevolju sa svojom majkom. Bezmalo samo zbog te okolnosti morali su oba
postati pesimisti; čovjek koji nije osjetio materinsku ljubav — i još
gore, morao iskusiti mržnju rođene majke — nema nikakva razloga da bude
svijetom oduševljen.

Međutim, Šopenhauer je završio svoje gimnazijske i univerzitetske
studije, i naučio je više nego što su mu ovi instituti dali. Doživio je
svoj susret sa ljubavlju i sa svijetom, i posljedice toga uticale su na
njegov karakter i njegovu filozofiju. Postao je sumoran, ciničan i
podložan sumnji; bio je opsjednut melanholijom i zlom voljom; svoj vrat
nikad nije povjeravao brijačevoj britvi; svagda bi legao pošto bi
pištolje stavio na stranu pored svoje postelje — svakako da se njima
posluži ako bi naišli provalnici. Graju nije mogao da podnosi: “Ja već
odavno mislim (piše on) da kvantitet graje koju svako sa lakoćom može da
podnosi stoji u obrnutoj srazmjeri prema njegovim duhovnim snagama, i
da se otuda može posmatrati kao slučajna mjera tih snaga.”. Graja je
jedno mučenje za inteligentna bića. Tako prećerana upotreba živih snaga
“u kucanju, udaranju i zabijanju svakodnevno me je mučila kroz cio moj
život”. On je imao bezmalo paranoičku ideju o svojoj neshvaćenoj
veličini; pošto su mu uskraćeni uspjeh i slava, on se obrnuo u sebe i
rastakao je svoju vlastitu dušu.

Nije imao ni majke, ni žene, ni đeteta, ni porodice, ni otadžbine. “Bio
je apsolutno usamljen, bez ijednog prijatelja — a između jednog i
nijednog čitava je beskrajnost”. Nacionalističkim groznicama svoga
vremena bio je još manje pristupačan negoli Gete. Godine 1813. pao je
isprva toliko pod uticaj Fihteova entuzijazma za jedan oslobodilački rat
protiv Napoleana da je mislio na dobrovoljačku službu, i odista kupio
ratnu opremu. Ali, docnije se opametio; mislio je da je “Napoleon najzad
samo snažno i nesmetano izrazio isti nagon za samoodržanjem i istu
težnju za životom koju osjećaju svi smrtni ljudi, ali je moraju
ugušivati.” Mjesto da ide u rat, on je otišao na selo i napisao svoju
doktorsku tezu iz filozofije.










__________________

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime27/8/2011, 1:24 pm

I.

Poslije svoje disertacije, Šopenhauer je sve svoje vrijeme i svu svoju
snagu posvetio radu koji će biti njegovo majstorsko djelo — Svijetu kao
volji i predstavi. Svoj rukopis je poslao izdavaču; tu je djelo, pisao
je, koje nije samo podgrijavanje starih ideja, nego jedan izvanredno
koherentan sistem originalnih misli, “u najvišem stepenu jasan,
razgovjetan, i ne bez ljepote”; “to će biti jedna od onih knjiga koje
docnije postaju izvor i podstrijek stotinama drugih knjiga”. To sve
bilo je prećerano samoljubivo i apsolutno istinito. Mnogo godina docnije
Šopenhauer je bio toliko uvjeren u svoje rješenje glavnih problema
filozofije da je htio nositi pečatni prsten sa slikom sfinge koja se
strovaljuje u ponor, kao što je obećala da će to učiniti kad se
odgonetnu njene zagonetke.

Pored svega toga, knjiga je jedva privlačila pažnju; svijet je bio odveć
siromašan i iscrpljen da bi još i knjige čitao. Šesnaest godina poslije
objavljenja djela saopštio je izdavač Šopenhaueru da je veća polovina
izdanja prodata kao makulatura. U odjeljku “O onom šta ko predstavlja” u
“Aforizmima mudrosti o životu”, on navodi, s očevidnom aluzijom na
svoje majstorsko djelo, dvije napomene Lihtenbergove: “Takva djela su
ogledala; ako u njih gleda kakav majmun, ne može iz njih da gleda
nikakav apostol”; i “kad se sukobe glava i knjiga, ječi praznina; da li
je to svaki put u knjizi?” Sa tonom uvrijeđene sujete, Šopenhauer
dodaje: “Što više neko pripada potomstvu — drugim riječima, čovječanstvu
uopšte — sve je više tuđ svome vremenu; pošto njegovo djelo nije
specijalno posvećeno ovome, dakle pošto ne pripada njemu kao takvom,
nego samo ukoliko je dio čovječanstva, otuda i ne nosi prisnu lokalnu
boju: zato se lako može dogoditi da ono ne obrati pažnju na takvo
djelo”. I onda pita, lukavo kao lisica u basni: “Da li bi kakvom
muzičkom virtuozu godilo jako pljeskanje njegove publike kad bi znao da
se ona, osim jednoga ili dvojice, sastoji iz samih gluvaka, i da ovi, da
bi jedan od drugoga sakrili svoju gluvoću, žestoko pljeskaju čim opaze
kretanje ruku onoga jednoga koji nije gluv? I, osim toga, kad bi znao da
se taj jedan ili dvojica često daju podmititi da najbjednijem sviraču
obezbijede najšumniji aplauz!” . Kod izvjesnih ljudi samoisticanje je
naknada za slavu koje nemaju; kod drugih, ono se blagorodno udružuje sa
slavom.

Šopenhauer je sebe svega toliko unio u to jedno djelo da su svi njegovi
docniji radovi samo komentari toga djela; on je postao talmudist svoje
vlastite Tore, tumač svojih vlastitih Jeremijada. Godine 1836. objavio
je veću raspravu “O volji u prirodi”, koja je, donekle prerađena godine
1844., ušla u prošireno izdanje “Svijeta kao volje i predstave”. Godine
1841. izišla su “Oba osnovna problema etike”, a 1851. dvije sadržinom
bogate sveske “Parerga i paralipomena” (doslovno: Sporedni radovi i
dopune), koje su i na engleski prevedene kao Ogledi. Za ovo svoje
najpopularnije i mudrošću i duhovitošću ispunjeno djelo, Šopenhauer je,
kao cjelokupan honorar, dobio deset besplatnih egzemplara. U takvim
okolnostima teško je biti optimist!

Pošto je ostavio Vajmar, samo jedna pustolovina pomela je monotoniju
njegove istraživačke usamljenosti. Nadao se da će moći predavati svoju
filozofiju na jednom od velikih njemačkih univerziteta; godine 1822.
pružila mu se za to prilika, kad su mu dopuštili da u Berlinu predaje
kao privatan docent. Svoja predavanja stavljao je namjerno u one iste
časove u koje je tada i moćni Hegel stavljao svoja. Šopenhauer je
očekivao da će studenti njega i Hegela posmatrati očima potomstva; ali,
studenti su imali malo predviđanja, i Šopenhauer je čitao pred praznim
klupama. Odrekao se predavanja, i osvetio se ljutim napomenama protiv
Hegela, koje unakazuju docnija izdanja njegovog glavnog djela. Godine
1831. izbi u Berlinu kolera; izbjegli su i Hegel i Šopenhauer; ali,
Hegel se vratio suviše rano, zarazio se, i umro za veoma kratko vrijeme.
Šopenhauer se zaustavio u Frankfurtu na Majni, đe je živio do smrti,
navršivši sedamdeset i dvije godine.

Kao razuman pesimist, on se klonio pokušaja da svoje izdržavanje
zaslužuje perom — zamke u koje je dospio mnogi pesimist. Bio je
naslijedio jedan dio očeve radnje, te je živio u skromnoj udobnosti od
prihoda što ih je dobivao od toga dijela. Svoj novac ulagao je s
umješnošću neobičnom kod jednoga filozofa.. Imao je dovoljno sredstava
da uzme pod kiriju dvije sobe; u njima je stanovao trideset godina sa
svojim kudrovom, kao jedinim drugom. Malom psu dao je ime Atma
(bramanski izraz za “dušu”); ali, varoški vragolani zvali su ga “mladi
Šopenhauer”. Večerao bi obično u Engleskom dvoru. Svaki put kad bi počeo
da jede stavio bi preda se na sto jedan dukat; poslije jela metnuo bi
ga opet u džep. Naposlijetku, jedan konobar zapitao ga je šta znači ta
nepromjenljiva ceremonija. Šopenhauer je odgovorio da se tajno
zavjetovao da će u sanduče u koje se meće milostinja baciti dukat čim
prisutni engleski oficiri stanu govoriti i o nečem drugam a ne samo o
konjima, ženama i psima.

Univerziteti nijesu ništa zabilježili o njemu i o njegovim djelima da se
kao obistini njegovo tvrđenje kako se svaki napredak u filozofiji vrši
izvan akademskih zidova. “Ništa njemačke naučnike nije vrijeđalo jače
nego Šopenhauerova različitot od njih”, kaže Niče. Ali, Šopenhauer se
postepeno navikavao da bude strpljiv; bio je uvjeren da će ga, mada
dockan, ipak priznati. I konačno, polagano. priznanje je došlo. Ljudi
srednjih klasa — advokati, ljekari, trgovci — našli su u njemu filozofa
koji im je pružao ne samo pretenciozan metafizički žargon, nego
razumljiv pregled pojava aktuelnoga života. Evropa, koja je izgubila
vjeru u ideale i napore godine 1848., dočekala je gotovo sa klicanjem tu
filozofiju koja je izražavala očajanje od godine 1815

On još nije bio suviše star da uživa u svojoj popularnosti: požudno je
čitao sve članke koji su o njemu napisani; molio je ovoje prijatelje da
mu šalju svaku štampanu napomenu koju mogu naći — a on će platiti
poštarinu. Godine 1854. poslao mu je Vagner jedan egzemplar svoga djela
sa nekoliko popratnih riječi kojima odaje priznanje Šopenhauerovoj
filozofiji muzike. Veliki pesimist preobrazio se u svojoj starosti
bezmalo u optimistu; posle jela svirao bi istrajno u flautu, i
blagodario bi vremenu što ga je oslobodilo vatre njegove mladosti. Sa
ovih strana dolazili su ljudi da ga pohode; i o svom sedamdesetom
rođendanu, godine 1858., bio je pretrpan čestitkama sa ovih strana
svijeta.

Ovaj preobražaj nije došao prerano – ostajalo mu je da živi još dvije
godine. Umro je 21. septembra 1860. godine, za stolom, objedujući.









__________________

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime27/8/2011, 1:24 pm

SVIJET KAO PREDSTAVA

Ono što iznenađuje čim se otvori knjiga “Svijet kao volja i predstava”
jeste stil djela. Tu nema nikakvih kineskih teškoća kantovske
terminologije, ni hegelovske maglovitosti, ni spinozističke geometrije;
sve je jasno i uređeno; i sve je lijepo nanizano oko osnovne ideje
svijeta kao volje, i prema tome kao borbe, i prema tome kao bijede.
Kakvo je to sirovo poštenje, kakva osvježavajuća životnost, kakva
beskompromisna pravost! Đe su njegovi prethodnici apstraktni do
nevidljivosti, đe razvijaju teorije koje jedva daju jedan jedini
ilustrativan pogled na aktuelni život i svijet, tu je Šopenhauer,
trgovački sin, bogat konkretnostima, primjerima, primjenama, pa čak i
humorom. Poslije Kanta, humor u filozofiji bio je novina koja
iznenađuje.

Ali, zašto je knjiga bila odbačena? Djelimčno i zato što je napala one
ljude koji su mogli pronijeti glas o njoj — univerzitetske profesore.
Godine 1818. bio je Hegel filozofski diktator Njemačke, i Šopenhauer ga
je ipak napao. U predgovoru drugom izdanju on piše:
“Nijedno vrijeme nije nepodesnije za filozofiju negoli ovo u kojem se
jedna strana njome sramotno služi kao političkim sredstvom, a druga kao
sredstvom zarade. Gospoda hoće da žive, i to da žive od filozofije, na
koju su upućeni, sa svojom ženom i đecom... Baš zato što je vazda važilo
pravilo: ‘čiji hljeb jedem, ovoga pjesmu pjevam’, kod starih je
zasluživanje novca pomoću filozofije bilo obilježje sofista ... Ali,
ovamo dolazi još to da se za novac ništa ne može dobiti do prosječnost
... Nemogućno je da bi jedno vrijeme koje je jednoga Hegela, toga
duhovnoga Kalibana, dvadeset godina oglašavalo za najvećega filozofa ...
u onome koji je to gledao moglo izazvati žudnju za njegovim
priznanjem..." Istina
mora da mirno i skromno čeka manjinu koja će svojim neobičnim načinom
mišljenja moći da u njoj uživa. "Istina dejstvuje izdaleka i živi dugo:
kažimo istinu”.

Poslednje riječi kazane su otmeno; ali, sve to ima u sebi nečega od
kisjela grožđa; nijedan čovjek nije više žudio za priznanjem od
Šopenhauera. Još bi bilo otmenije da nije loše govorio o Hegelu. A što
se tiče skromnoga očekivanja priznanja, Šopenhauer kaže: “Nikako ne
mogu da priznam da se između Kanta i mene štogod u filozofiji
dogodilo….Tu misao — da je volja svijet — ja smatram za ono što se veoma
dugo tražilo pod imenom filozofije, a otkrivanje toga, baš zato,
istorijski obrazovani ljudi držali su nemogućim kao i otkrivenje kamena
mudraca... Ono što treba da bude saopšteno ovom knjigom jeste
jedna jedina misao. Pa, ipak, bez obzira na sve napore, nijesam mogao
naći kraći put da je saopštim do cijelu ovu knjigu ... Čitajte knjigu
dvared, i to prvi put veoma strpljivo”. Eto primjera za njegovu
skromnost: “Šta je skromnost drugo nego licemjerna poniznost kojom
čovjek, u svijetu koji je nabujao do podle zavisti, hoće da prosjači
oproštaj za odlike i zasluge od onih koji toga nikako nemaju?...Odista
... vrlina skromnosti je koristan izum za nikogoviće; jer po njoj svako
može da govori o sebi... kao da uopšte ništa ne postoji do nikogovići”.


U prvoj rečenici Šopenhauerova djela ne osjeća se nikakva poniznost.
“Svijet je (tako počinje djelo) moja predstava”. Kad je Fihte postavio
sličnu tezu, čak metafizički nastrojeni Nijemci pitali su šta će na to
reći njegova žena. Ali, Šopenhauer nije imao žene. Šta je on mislio,
bilo je dovoljno jasno: on je odmah u početku htio pridružiti se
Kantovom učenju da nam je spoljni svijet poznat samo posredovanjem naših
čulnih utisaka i predstava. Zatim dolazi izlaganje idealizma koje je
dovoljno jasno i upečatljivo, ali koje čini najmanje originalni dio
knjige, i može biti bolje na svršetku, no u početku. Svijetu je trebala
jedna generacija da otkrije Šopenhauera, jer je on pokazao najprije
svoju najslabiju stranu, a svoje vlastite misli stavio u zasjedu u
dvije stotine strana primljenoga idealizma.

Najvažniji dio prve knjige jeste napadanje na materijalizam. Kako možemo
duh oglasiti za materiju kad materiju upoznajemo samo duhom? “Da smo
za materijalizam, sa jasnim predstavama, dotle pristajali,
onda bismo, dospijevši sa njim na njegov vrh, osjetili iznenadni prolom
neugasnoga smijeha Olimpljana, jer bismo, kao budeći se iz nekoga sna,
najedared opazili da je njegov poslednji i tako mučno dobijeni rezultat —
saznanje — bio pretpostavljen kao neobilazan uslov već pri prvoj
polaznoj tački, pri čistoj materiji, i da smo uobražavali da njime
zamišljamo materiju, ali da u stvari nijesmo ništa drugo saznali do
subjekat koji materiju opaža, oko koje je vidi, ruku koja je osjeća,
razum koji je saznaje. Tako se neočekivano otkrila ogromna petition
principii; jer se poslednji član iznenada pokazao kao polazna tačka o
kojoj je već visio prvi član, lanac kao krug; i materijalist bi ličio
na barona Minhauzena, koji, plivajući u vodi na konju, izvlači u
visinu konja svojim nogama, a sebe ovojim perčinom...To je
grubi materijalizam koji se baš sada, u sredini devetnaestoga vijeka,
ponovo podgrijava i smatra se da je originalan; on glupo odbacuje
životnu snagu, i sve pojave života hoće da objasni iz fizikalnih i
hemijskih snaga, a ove opet iz mehaničkog djelanja materije... Ali, ja
nigda neću vjerovati da se i najprostija hemijska veza, ili i različnost
triju agregatnih stanja, ikad mogu objasniti mehanički, a još manje
osobine svjetlosti, toplote, i elektriciteta. Ovaj će vazda tražiti samo
dinamično objašnjenje”.

Ne! Nemogućno je riješiti metafizičku zagonetku, otkriti tajnu
stvarnosti, ako se najprije ispituje materija, pa tek poslije toga
prilazi k mišljenju: mi moramo da počnemo onim što nam je neposredno i
prisno poznato — samim sobom. “Već tu vidimo da se suštini stvari nikada
ne može prići spolja: ma kako čovjek ispitivao, neće dobiti ništa drugo
do slike i imena. Čovjek liči na ovoga koji obilazi jedan dvor uzalud
tražeći kakav izlazak, i ponekad skicirajući fasadu… Mi hoćemo da uđemo.
Ako nam pođe za rukom da nanjušimo poslednju prirodu svog vlastitog
duha, onda ćemo možda imati u rukama ključ za spoljni svijet”.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime27/8/2011, 1:25 pm

SVIJET KAO VOLJA


1. Volja za život



Skoro bez izuzetka, filozofi su suštinu duha nalazili u mišljenju i
svijesti; za njih je čovjek bio životinja koja saznaje, animal rational.
“Ova prastara i univerzalna radikalna zabluda treba da se ukloni prije
svega ostalog…Svijet je gola površina našega duha, kojem mi, kao i
zemljinom tijelu, ne poznajemo unutrašnjost, no samo ljusku”… Ispod
svjesnoga razuma nahodi se svjesna ili nesvjesna volja, jedna životna
snaga koja ne prestaje žuđeti, jedna spontana pradjelatnost, volja
zapovjedničkog zahtijevanja. Ponekad se čini da razum vodi volju, ali
samo kao vođ svoga gospodara; volja je ”jaki slijepac koji okata uzeta
nosi na ramenima”. Mi ne žudimo jednu stvar zato što smo našli razloge
za to, nego tražimo razloge za svoje zahtjeve, zato što žudimo; mi čak
razvijamo filozofije i teologije da zaodenemo svoje žudnje. Zato
Šopenhauer naziva čovjeka “metafizičkom životinjom”: druge životinje
žude bez metafizike. “Ništa nije neprijatnije nego kad se prepiremo sa
jednim čovjekom razlozima i objašnjenjima, i trudimo se da ga
uvjerimo... pa naposlijetku otkrijemo da on neće da nas razumije; da
imamo, dakle, posla sa njegovom voljom”. Otuda sleduje da je logika
nekorisna, jer još niko nije nikoga uvjerio pomoću logike; i sami
logičari služe se svojom naukom samo kao izvorom svojih prihoda. Da
biste nekoga uvjerili, morate pažnju obraćati na njegov sopstveni
interes, na njegove požude, na njegovu volju. Obratite pažnju na to kako
dugo mi pamtimo svoje uspjehe, a kako brzo zaboravljamo svoje poraze;
pamćenje je sluškinja volje. “Pri računanju mi se bunimo mnogo više u
svoju korist negoli na svoju štetu, i to bez i najmanje nepoštene
namjere… Sa druge strane, razum najtupljega čovjeka postaje oštar kad su
u pitanju veoma bliski predmeti njegove volje”. Uopšte, intelekt se
razvija u opasnostima, kao kod lisice, ili u nemaštini, kao kod
zločinaca. Ali, izgleda da je on uvijek podložan požudama, kao sredstvo
za njene ciljeve; đe se on trudi da volju izbaci iz sedla, tu nastaje
pometnja. Niko nije više podložan zabludama negoli oni koji uvijek
djelaju samo sa razmišljanjem.

Pomislite na živu težnju ljudi za hranom, za polnim zadovoljenjam ili za
đecom; može li to da bude djelo razmišljanja? Odista ne; izvor je tome
nesvjesna volja za život, i to za nepodijeljeni život. “Ljudi su samo
prividno vođeni spreda, a ustvari oni su gurani ozada”. Oni misle da ih
vodi ono što su saznali, dok ustvari njih naprijed gone osjećanja —
instinkti — a svoje djelatnosti oni najviše nijesu svjesni. Razum je
samo ministar spoljnih poslova; “stvorila ga je priroda da služi
individualnoj volji. Prema tome, on je određen da stvari saznaje toliko
koliko one mogu da postanu motivi volje, ali on nije stvoren da ih
shvata ili da razumijeva njihovo pravo biće… Volja je jedino ono što je
trajno i nepromjenljivo u svijesti;... ona je proizvela svijest radi
svojih ciljeva, daje joj jedinstvo i sve njene predstave i misli drži na
okupu, prateći ih nestrpljivo kao osnovni bas”. Ona je “orglpunkt”
mišljenja.

Karakter leži u volji, a ne u razumu; on se manifestuje u kontinuitetu
ciljeva i držanja, a ovi su volja. Mišljenje naroda je pravilno kad
“srce” pretpostavlja “glavi”; ono zna (zato što nije to izmudrovalo) da
je “dobra volja” dublja i pouzdanija negoli jasan duh; i kad nekoga
čovjeka zove “lukavim”, i “bistrim”, ili “kvarnim”, onda ono
nagovještava sumnju i nedopadanje. “Sjajne osobine duha dobijaju
divljenje ali ne naklonost” ; i “sve religije za odlike volje illi srca
obećavaju nagradu u onostranom životu, u vječnosti, ali ne za odlike
glave, razuma”.

Čak i tijelo je plod volje. Krv, naprijed gonjena voljom, koju
neodređeno zovemo životom, stvara svoje vlastite sudove na taj način što
kopa žljebove u tijelu embriona; ovi žljebovi produbljuju se i
zatvaraju se i postaju arterije i vene. Volja za saznanje izrađuje mozak
kao što volja za hvatanje stvara ruku, ili kao što volja za ishranu
obrazuje mehanizam varenja. Međutim, ovi parovi — ovi oblici volje i ovi
oblici tijela — samo su dvije strane istoga procesa i iste stvarnosti.
Ovaj odnos može se najjasnije posmatrati u osjećanjima, đe osjećanje i
unutrašnje tjelesne promjene obrazuju složeno jedinstvo.

“Akt volje i akcija tijela nijesu dva objektivno saznata različita
stanja, koja vezuje veza uzročnosti; oni ne stoje u odnosu uzroka prema
posljedici; oni su jedno i isto, samo dato na dva sasvim različita
načina: najprije sasvim neposredno, a zatim u opažanju za razum...
Akcija tijela nije ništa drugo do objektivisani akt volje, tj. akt koji
je stupio u opažanje. Viđećemo kasnije da to važi za svaki pokret tijela
... šta više, da cijelo tijelo nije ništa drugo do objektivisana volja,
tj. volja koja je postala predstava… Djelovi tijela moraju zato potpuno
odgovarati osnovnim žudnjama kojima se volja manifestuje; moraju da
budu vidljiv izraz tih požuda: zubi, jednjak i crveni kanali jesu
abjektivisana glad; polni organi su objektivisani polni nagon … Cijeli
nervni sistem sačinjava pipke volje, koje ona pruža unutra i napolje…
Kao što opšte ljudsko tijelo odgovara opštoj ljudskoj volji, tako
individualno modifikovanoj volji odgovara induvidualna tjelesna
struktura, koja je zato uopšte i u pojedinim djelovima karakteristična i
puna izraza”.

Intelekt se umara, volja nikada; intelektu je potreban san, a volja
djela i u snu. Umor, kao i bolovi, ima svoje sjedište u mozgu; mišići
koji nijesu vezani sa mozgom (kao mišići srca) nikad se ne umaraju. U
snu mozak se hrani, ali volja nikada ne traži hrane. Otuda se objašnjava
jaka potreba za snom kod intelektualnih radnika. (“To nas ne smije
zavesti da san produžujemo preko mjere, jer u tom slučaju on gubi u
intensiji, tj. u dubini i tvrdoći i donosi samo gubitak vremena".) U snu
život čovjekov spušta se na vegetativni stepen, i tada “volja djela
prema svojoj prvobitnoj i suštinskoj prirodi, neometana spolja, bez
smanjivanja svoje snage što ga vrši djelatnost mozga i napor saznanja,
koje je najteža organska funkcija, ali za organizam samo sredstvo a ne
cilj: zato je u snu sva snaga volje upravljena na održavanje i, đe je
potrebno, za popravljanje organizma; otuda se iscjeljivanje i sve
korisne krize dešavaju se u snu. Burdah je imao pravo kad je san oglasio
za prvobitno stanje. Embrion spava gotovo neprekidno, i dijete većinom
isto tako. Život je borba protivu sna; najprije dobijamo zemljište od
njega, ali ga naposlijetku on ponovo zadobija. “San je komad smrti koji
anticipando uzimamo u zajam i time ponovo održavamo i obnavljamo onaj
dio života koji je jednim danom bio iscrpljen". On je naš najveći
neprijatelj koji nad nama i na javi napola vlada. “Ali šta se može
uopšte očekivati od glava među kojima je i najmudrija svake noći
pozornica najavanturističnijih i najbesmislenijih snova, i budeći se iz
ovih treba da produži svoje razmišljanje?”

Volja je, dakle, suština čovjekova. Ali, šta onda ako je ona i suština
života u svim njegovim oblicima, čak i “neoduhovljene” materije? Šta
onda ako je volja dugo tražena “stvar po sebi”, koje se čovjek već
odrekao izgubivši vjeru da će je otkriti — ako je ona poslednja stvar
našega unutrašnjeg bića i tajna suština stvari?

Pokušajmo, dakle, da spoljni svijet objasnimo na osnovu volje. I pođimo
odmah stvarima na dno; đe su drugi kazali da je volja jedan oblik snage,
mi ćemo obrnuto reći: snaga je jedan oblik volje. Na Hjumovo pitanje:
“Šta je kauzalitet” — mi odgovaramo: “Volja”. Kao u nama, tako je volja i
u starima najopštiji uzrok; ako uzrok ne objasnimo na ovaj način kao
volju, onda kauzalitet ostaje čista magična i mistična riječ bez ikakva
značenja. Bez tajne volje primorani smo uvesti okultne kvalitete kao
“silu”, ili “gravitaciju”, ili “afinitet”; mi ne znamo šta su ove sile,
ali znamo — bar nešto jasnije — šta je volja; zato ćemo kazati da su
privlačenje i odbijanje, vezivanje i razrješavanje, magnetizam i
elektricitet, gravitacija i obrazovanje kristala — volja. Gete je
izrazio ovu misao u nazivu jednoga od svojih romana, kad je neodoljivo
privlačenje ljubavnika nazvao “izborna srodstva”. Sila koja privlači
ljubaviike i planete ista je sila.

Slično stvar stoji i u životu biljaka. Što se dublje spuštamo ispod
oblika života, nalazimo da je uloga intelekta sve manja, ali drukčije
stoji stvar sa voljom.

Ono isto što i u nama pri svjetlosti saznanja ide za svojim ciljevima, a
ovđe teži slijepo i muklo na jednostran i nepromjenljiv način mora i
ovđe kao onđe nositi ime volja. “Besvjesnost je prvobitno i prirodno
stanje svih stvari, pa otuda i osnova iz koje, u pojedinim specijama
bića, proizlazi svijest kao njihovo najviše procvjetanje, radi čega
besvjesnost i tada neprestano ima prevagu. Prema tome, najveći broj bića
nema svijesti; ona, ipak, djelaju prema zakonima svoje prirode — tj.
svoje volje. Biljke imaju najviše veoma slab analogon svijesti, a
najniže životinje imaju samo praskozorje njeno. Ali, i pošto se ona kroz
cio niz životinja uspela sve do čovjeka i njegova uma, besvjesnost
biljke, od koje je ona proizišla, još uvijek ostaje osnova, i može da se
osjeća u nužnosti sna”.

Aristotel je imao pravo: postoji jedna unutarnja snaga koja obrazuje
oblike biljaka i planeta, životinja i ljudi. “Uopšte, instinkt životinja
daje nam najbolje objašnjenje ostale teleologije u prirodi. Jer kao što
je instinkt djelanje slično djelanju prema pojmu cilja, a ipak je
sasvim bez njega, tako je svako stvaranje u prirodi slično stvaranju
prema pojmu cilja, a ipak je sasvim bez njega”. Čudesna tehnička
umješnost životinja pokazuje kako volja ima prevagu nad intelektom.
Jedan slon, koji je bio vođen kroz svu Evropu i prešao stotine mostova,
ustezao se da stupi na neki slab most, mada je vidio mnoge konje i pse
kako trče preko mosta. Jedan mlad pas bojao se da skoči sa stola; on
nije razmišljanjem predviđao posljedicu pada (jer nije imao nikakva
iskustva o takvim posljedicama), nego instinktom. Orangutani se griju
pored vatre koju nađu, ali ne pokušavaju da je podstiču; očevidno je da
su takve radnje instinktivne i nijesu plod razmišljanja; one nijesu
izraz intelekta, nego volje.

Volja je, razumije se, volja za život, i to za maksimumom života. Kako
je dragocjen život svemu što živi! — I sa kakvom tihom strpljivošću čeka
on svoje vrijeme! “Hiljadama godina sniva galvanizam u bakru i tutiji, i
oni mirno leže pored srebra, koje mora ognjem izgoreti čim se sve troje
njih dodirnu u podesnim prilikama. I u organskom carstvu nalazimo kako
zrno tri hiljade godina održava svoju spavaću snagu, i, čim se najzad
pojave povoljne prilike, ono izbija kao biljka. Žive žabe nađene u
krečnom kamenu dokazuju da se i životinjski život može očuvati hiljadama
godina". Volja je volja za život; a njen vječni neprijatelj jeste
smrt.

Ali, ne može li se možda i smrt savladati?

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime27/8/2011, 1:25 pm

2. Volja za rađanje

Da, smrt se može savladati, i to strategijom i mučeništvom rađanja.
Svaki normalni organizam, pošto je sazrio, hita da se žrtvuje zadatku
rađanja: od paukove ženke koja proždire mužjaka čim je ovaj oplodi, ili
od zolje koja se posvećuje sabiranju hrane za potomstvo koje nikad neće
viđeti, pa sve do čovjeka koji se bezmalo upropašćava u naporima da
nahrani i odene i odnjeguje svoju đecu. Rađanje je poslednji cilj
svakoga organizma, i njegov najjači instinkt, jer samo na taj način može
volja da savlada smrt. I da bi obezbijedila savlađivanje smrti, volja
za rađanje leži gotovo izvan vlasti saznanja ili mišljenja: čak i
filozofi imaju ponekad đecu.

“Volja se ovđe pokazuje gotovo isto onako nezavisna od saznanja... kao i
u onoj prirodi u kojoj nema saznanja ... Prema svemu tome, polni organi
su pravo ognjište volje, i sledstveno suprotan pol mozgu, predstavniku
saznanja ... Oni su princip koji održava život - koji osigurava
beskrajan život vremenu; u tome svojstvu poštovali su ih Grci u falosu, a
Hindusi u lingamu... Hesiod i Parmevid kazali su ‘veoma značajno da je
Eros prvak, stvaralac, princip iz koga sve stvari proistvču’, ‘Svemu
tome odgovara važna uloga što je polni odnos igra u ljudskom svijetu, đe
je on stvarno nevidljivo središte svega djelanja i držanja, i đe on
pored svih koprena što su bačene preko njega svuda izviruje. On je uzrok
ratu i cilj miru; osnova ozbiljnosti i cilj šali, neiscrpan izvor
dosjetke, ključ za sve aluzije, i smisao svih tajnih namigivanja’ .. ‘A
u stvari mi ga vidimo kako, kao pravi i nasledni gospodar svijeta,
svojom punom vlastitom snagom sjeda na naslijeđeni prijesto, pa se
odozgo podrugljvim pogledima smije ustanovama koje su obrazovane da ga
okuju, zatvore ili bar ograniče i, koliko god je mogućno, da ga drže
sakrivena, ili ga ipak obuzdaju da se pojavljuje samo kao podređena
sporedna strana života”.

Metafizika polne ljubavi bavi se uglavnom podvrgavanjem oca majci,
roditelja đeci, jedinke vrsti. I prije svega, zakon polnoga privlačenja
sastoji se u tome da izbor polnoga druga, bilo to i nesvjesno, uzajamnom
saglasnošću bude upravljen na rađanje.

“Naposlijetku, i u pojedinim djelovima tiela svako traži korektiv svojim
nedostacima i odstupanjima da ova ne prelaze na potomstvo; ... što je
koji čovjek fizički slabiji, to će više tražiti jake žene: tako isto i
žena sa svoje strane... Svako će u drugom suprotnom biću tražiti osobito
one potpunosti koje njemu samome nedostaju, pa i nalaziti da su lijepe
čak i nepotpunosti koje su suprotne njegovim vlastitim". Tjelesne
osobine dvaju bića mogu biti takve “da je radi uspostavljanja što
boljega tipa vrste jedno biće specijalna i savršena dopuna koje zato i
žudi samo za njim”. “Duboka ozbiljnost kojom ispitivački posmatramo
svaki dio ženskoga tijela ... kritička skrupuloznost kojom ogledamo ženu
koja nam se počinje sviđati, tvrdoglavost našeg izbora, zategnuta
pažnja kojom vjerenik posmatra vjerenicu... sve je to sasvim u skladu sa
važnošću cilja…Tu jedinka djela, ne znajući za to, po naređenju nečega
višega, vrste… Svaka jedinka gubi od svoje draži za drugi pol onoliko
koliko se udaljuje od perioda koji je najpodesniji za rađanje ili za
začetak… Mladost bez ljepote ima još uvijek draži; ljepota bez mladosti
nema nikakve draži… Da se... pri svakoj zaljubjenosti vodio račun samo o
proizvođenju jedinke s određenim osobinama - to se najprije potvrđuje
time što tu nije bitna stvar uzajamnost ljubavi, nego posjedovanje”.

Pa, ipak, nikakve veze nijesu manje srećne nego takvi brakovi iz ljubavi
- i to baš zato što im cilj nije uživanje u jedinki, nego održavanje
vrste. “Ko iz ljubavi ulazi u brak ima da živi u patnjama”, kaže španska
poslovica. Velik dio književnosti o bračnom problemu postaje smiješan
zato što drži da je brak traženje bračnoga druga, mjesto da u njemu vidi
mjeru za produživanje čovječanstva. Priroda se ne brine da li su
roditelji postali “dovijeka srećni” ili samo za dan u koji se dogodila
reprodukcija. Brakovi iz razuma, koje su sklapali roditelji mladenaca,
često su srećniji no brakovi iz ljubavi. Pa, ipak, čovjek se mora u
izvjesnom smislu diviti onoj đevojci koja se udaje iz ljubavi protivu
volje svojih roditelja, “jer je ona više voljela ono što je važnije, i
postupila u smislu prirode (bliže, u duhu vrste), dok su je roditelji
savjetovali u duhu individualnoga egoizma”.

Pošto je ljubav prirodi sredstvo obmane, a brak je postepeno opadanje
ljubavi, mora da nastupi razočaranje. Samo filozof može u ljubavi biti
srećan, ali filozofi se ne žene.
“Pošto se, naime, strast osnivala na obmani, koja je ono što je od
vrijednosti samo za vrstu prikazivala kao vrijedno za jedinku, obmana
mora da iščezne poslije postignutog cilja vrste. Jedinka opaža da je
bila žrtva obmane udešene od strane specije... Da je Petrarkina strast
bila zadovoljena, on bi otada prestao pjevati”.

Podavrgavanje individuuma vrsti kao oruđa njena kontinunteta ima novu
potvrdu u očevidnoj zavisnosti njegove životnosti od njegavih
reproduktivnih ćelija.

“Polni nagon ima da se posmatra kao unutarnji život drveta (vrste) na
kojem izbija život jedinke, slično listu što ga drvo hrani, a on pomaže
ishrani drveta: zato je taj nagon tako jak i izvire iz dubine same
prirode Ujaloviti jedinku znači odsjeći je sa drveta vrste na kojem
izbija i tako odsječenu ostaviti da se osuši: otuda degradacija njenih
duhovnih i tjelesnih snaga. Što se poslije službe vrsti, tj. poslije
oplođenja, kod svake životinjske jedinke trenutno iscrpu i oslabe ove
snage, a kod veoma mnogih insekata nastupi brza smrt - zbog čega je
Celzus rekao: ‘Seminis emissio est partis animae jactura; što kod ljudi
gašenje snage za rađanje pokazuje da jedinka otada ide na susret smrti;
što prećerana upotreba te snage u svako doba skraćuje život, a
uzdržavanje naprotiv pojačava sve snage, a naročito snagu mišića - zbog
čega je ono pripadalo vježbanju grčkih atleta; što ta uzdržljivost
produžuje život insekta čak do idućeg proljeća: - sve to nagovješćuje da
je život jedinke u osnovi samo jedan život pozajmljen od vrste…Rađanje
je vrhunac, i poslije njega život prve jedinke naglo ili polagano opada,
dok nova jedinka zajemčava prirodi održanje vrste i ponavlja istu
pojavu…Naizmjenična igra smrti i rađanja jeste kucanje bila u
vrste….Smrt je za vrstu ono što je san za jedinku ... to je prirodno
veliko učenje o besmrtnosti…Cio svijet sa svima svojim ustanovama jeste
objektivitet jedne i nedjeljive volje... ideja koja se prema svima
drugim idejama odnosi onako kao što se harmonija odnosi prema pojedinim
glasovima…U Ekermanovim ‘Razgovorima sa Geteom’, Gete kaže: ‘Naš duh je
biće sasvim nerazorive prirode: ono je neprestana aktivnost iz
vječnosti u vječnost. Ono liči na sunce, koje prividno pada u krilo noći
samo za naše zemaljske oči, a u stvari ono nikada ne zapada, nego bez
prestanka sija’ - Gete je upoređenje uzeo od mene, ne ja od njega”.

Samo u prostoru i vremenu mi se pojavljujemo kao samostalna bića; oni
obrazuju “princip individuacije” koji razdjeljuje život na odvojene
organizme kako se pojavljuju na različitim mjestima i u različita
vremena: prostor i vrijeme su “koprena Maje” - iluzija koja pokriva
jedinstvo stvari. U stvari postoji samo vrsta, samo život, samo volja.
“Učiniti razgovjetnim da je jedinka samo pojava, a ne stvar po sebi”,
viđeti u “konstantnoj izmjeni materije čvrstu permanenciju oblika” - to
je suština filozofije. “Deviza istorije uopšte morala bi da glasi:
Eadem, sed aliter.«'" Što se stvari više mijenjaju, time sebi sve
sličnije ostaju. Kome se ljudi i stvari još nikad nijesu pokazale kao
čisti fantomi ili iluzije, taj nema nikakva smisla za filozofiju.

“Prava istorija filozofije sastoji se... u uviđanju da čovjek, u svima
... beskrajnim promjenama i u njihovom darmaru, vazda pred sobom ima
samo isto jednako i nepromjenljivo biće, koje danas djela ono isto što i
juče i navijek: ona, prema tome, ima da upozna istovjetan karakter u
svima događajima . . . i pored sve različitosti specijalnih prilika,
odijela i običaja, da svuda sagleda isto čovječanstvo . . . Ako je neko
čitao Herodota, onda je, sa gledišta filozofije, već dovoljno istorije
proučio”. “Sasvim i svagđe pravi simvol prirode jeste krug, jer je on
šema ili tip vraćanja”.

Nama se sviđa vjera da je cijela istorija bila polagano i nesavršeno
spremanje za sjajna vremena kojima smo mi sami začin i vrhunac, ali ova
ideja o napretku jeste puko uobraženje i ludost. “Uopšte . . . mudraci
svih vremena govorili su uvijek isto; a budale, tj. neizmjerna većina
svih vremena, činile su uvijek isto, naime suprotno; a tako će se to
dešavati i u budućnosti.

U svjetlosti svih tih stvari raste u nama jedno novo i ozbiljnije
naslućivanje neizbježne stvarnosti determinizma. “Spinoza kaže: kad bi
kamen koji bačen udarcem leti u vazduh imao svijesti, on bi mislio da
leti po svojoj sopstvenoj volji. Ja još dodajem samo to da bi kamen imao
pravo. Udarac je za njega ono što je za me motiv, i što se kod njega u
primljenom stanju pojavljuje kao kohezija, teža, ustrajnost, to je po
unutarnjoj prirodi ono isto što ja u sebi saznajem kao volju, i što bi i
on, kad bi i on dobio svijest, saznao kao volju”. Ali, ni u kamenu ni u
filozofu volja nije “slobodna”. Volja kao cjelina jeste slobodna, jer
pored nje nema nikakve druge volje koja bi je mogla ograničavati, ali
svaki dio opšte volle - svaka vrsta, svaki organizam, svaki organ -
jeste neosporno determinisan cjelinom.

“Otuda dolazi čudesna činjenica da se svako a priori smatra sasvim
slobodnim, i u svojim pojedinim radnjama, te misli da svakoga trenutka
može otpočeti nov način života, i to bi značilo da može postati druga
ličnost. Ali, a posteriori, posredstvom iskustva, nalazi na svoje
čuđenje da nije slobodan, nego da je podvrgnut nužnosti; da pored svih
namjera i razmišljanja ne mijenja svoje djelanje, i da od početka svoga
života pa sve do kraja mora da nosi onaj karakter koji se njemu samome
nije svidio: i da sve do kraja života mora jednako igrati ulogu koju je
primio”.










__________________

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime27/8/2011, 1:25 pm

SVIJET KAO ZLO

Ali, ako je svijet volja, onda on mora da bude svijet patnje.

Prije svega, zato što je sama volja požuda, i što ona svagda želi da
uhvati više nego što može da drži. Na svaku zadovoljenu želju dolazi
deset nezadovoljenih. Žuđenje je beskrajno, ispunjavanje ograničeno:
ono “liči uvijek na milostinju koja se baca prosjaku i danas mu spasava
život da bi mu sjutradan produžila patnju… Zato, dokle god nam je
svijest ispunjena našom voljom, dokle god se predajemo navali želja, sa
njenim neprestanim nadanjem i strahovanjem, dokle god smo subjekt volje,
nećemo nikad imati trajne sreće ni spokojstva... Subjekat hotenja
stalno leži na Iksionovom točku koji se uvijek vrti, navijek u buretu
Danaida, on je vječno žedni i gladni Tantal”. I ispunjenje nikad ne
zadovaljava; ništa nije kobnije za jedan ideal nego njegovo ostvarenje.
“Zadovoljavanje češće vodi ka nesreći nego sreći. Jer njegovi zahtjevi
često toliko dolaze u sukob sa ličnim blagostanjem onoga koga se stvar
tiče da ga oni potkopavaju…” Svako biće nosi u sebi jednu protivrječnost
koja ga raskida: zadovoljena požuda razvija novu požudu, i tako dalje u
beskrajiost. “U osnovi, to dolazi otuda što volja mora da jede samu
sebe, jer izvan nje ne postoji ništa, i jer je ona gladna volja”.

”Mjera našega bola i zadovoljstva u cjelini je... u svakom biću
subjektivno određena... Ta mjera ne bi mogla biti prepunjena ... Ako nam
kakva krupna i mučna briga padne sa srca, odmah na njeno mjesto dolazi
druga, za koju je sve gradivo već ranije postojalo, ali nije mogla kao
briga da uđe u svijest zato što ovoj nije preostalo prostora za nju...
Ali, sada kada ima mjesta za nju, odmah dolazi to gotovo gradivo i
zauzima mjesto brige koja vlada datoga dana”.

Život je i zato zlo što je bol njegov glavni podsticaj i njegova osnovna
stvarnost, a zadovoljstvo predstavlja samo negativan prestanak bola.
Aristotel je imao pravo: mudrac ne traži sreću, nego slobodu od brige i
bola.

“Svako zadovoljenje, ili ono što se prosto zove sreća, jeste, u
stvarnosti i suštini, svagda samo negativno i nikada pozitivno ... Mi
nemamo prave svijesti o dobrima i koristima što ih aktuelno posjedujemo,
niti ih cijenimo, nego i ne mislimo drukčije nego da baš mora tako
biti: jer oni nas usrećuju svagda samo negativno, uklanjajući bolove.
Tek pošto smo ih izgubili, osjećamo njihovu vrijednost: jer nedostatak,
oskudica, patnja, to je pozitivna stvar, ona koja se neposredno
objavljuje…Jer šta je kiničare pokretalo da odbacuju sva uživanja ako to
nije bila misao da je bol, u većoj ili manjoj mjeri, svagda vezan s
uživanjem?... Život je zlo zato što, čim oskudica i bol dopušte čovjeku
odmor, odmah se približuje čamotinja, tako da on nužno traži nešto da
razbije tu prazninu, a to donosi dalje bolove. Štaviše, i kad bi bila
ostvarena utopija socijalizma, ostala bi neizbrojna zla, jer neka od
njih - kao nadmetanje za zaradu - pripadaju suštini života; ali, kad bi
sva zla bila uklonjena, i u svijetu nestalo borbe za opstanak, onda bi
čamotinja čovjeku bila beskrajno mučenje prazne prirode njegove. Tako
njegov život, kao klatno, lebdi između bola i čamotinje... Pošto je
čovjek sve bolove i patnje oćerao u pakao, za nebo nije ostalo
ništa drugo do čamotinja”. Što postižemo sve veći uspjeh, time sve više
osjećamo dosadu. “Kao što je oskudica postojani bič prostoga naroda,
tako je čamotinja bič otmenoga svijeta. U građanskom životu nju
predstavlja neđelja, kao što oskudicu predstavlja šest dana od neđelje
do neđelje”.

Život je zlo, jer što je neki organizam razvijeniji, njegovi bolovi su
sve veći. Rašćenje saznanja ne donosi nikako rješenje. “Jer kao što
pojava volje postaje potpunija, tako i trpljenje postaje sve očevidnije.
U biljci nema još nikakve osjetljivosti, i prema tome ni bola; kod
najnižih životinja bol se javlja u sasvim maloj mjeri; štaviše,
sposobnost u insekata da osjećaju i trpe još je ograničena; tek sa
potpunim nervnim sistemom kičmenjaka javlja se ona u velikoj mjeri, i to
svagda u sve većoj što se inteligencija više razvija. Prema tome,
ukoliko saznanje dospijeva do razgovetnosti i ukoliko se razvija
svijest, utoliko raste i bol, i svoj najviši stepen dostiže u čovjeku. I
tu, opet, utoliko više ukoliko čovjek stiče razgovjetnije saznanje,
ukoliko je inteligentniji; onaj u kome živi genije trpi najviše”.

Zato, ko razvija saznanje razvija bolove. Štaviše, pamćenje i
predviđanje povećavaju ljudsku bijedu, jer mi najviše patimo u
retrospekciji i anticipaciji; sam bol je kratak. Koliko više bolova
prouzrokuju misli na smrt nego sama smrt!

Naposlijetku, i prije svega, život je zlo stoga što je život rat. Svuda u
prirodi vidimo borbu za opstanak, nadmetanje, sukobe, i uništavalačku
izmjenu pobjede i poraza. Svaka vrsta hoće drugoj vrsti da otme
“materiju, prostor i vrijeme”.

“Mlada hidra, koja iz stare izbija kao kakva grana i docnije se od nje
odvaja, već se, dok još čvrsto sjedi na staroj, bori sa njom za okolni
plijen, tako da jedna drugoj otima plijen iz usta . .. Ali,
najizvanredniji primjer takve borbe daje buldog-mrav u Australiji;
otkad se on presiječe, počinje borba između glave i repa: glava napada
rep svojim ujedanjem, a rep se hrabro brani svojim ubadanjem; borba
obično traje po časa dok ne umru ili dok ih drugi mravi ne odvuku. To se
dešava kod svakoga eksperimenta … Junghun pripovijeda da je na Javi
ugledao nepregledno polje sasvim pokriveno kostima, i smatrao ga za neko
bojno polje: a to su ustvari bile samo kosti velikih... kornjača, koje
iz mora idu tim putem da snesu jaja, pa ih napadaju divlji psi, koji ih
udruženim snagama okreću na leđa, razdiru im donji oklop, dakle male
štitove trbuha, i tako ih žive ptroždiru. Ali, često zatim na pse nasrće
tigar. Sav taj jad ponavlja se hiljadu i hiljadu puta, iz godine u
godinu. Zato se te kornjače rađaju… Volja za život svuda jede samu sebe,
i u različnim oblicima sama je svoja vlastita hrana, dok naposlijetku
ljudski rod, zato što savlađuje sve druge stvorove, ne vidi u prirodi
fabrikat za svoju sopstvenu upotrebu, a isti rod i u samom sebi... ne
objektiviše ovu borbu, ovo samorazdvajanje volje, do najstrašnije
razgovjetnosti, i postaje homo homini lupus”.

Cjelokupnu sliku života posmatrač jedva podnosi; čovjek može da živi samo onda ako tu sliku ne poznaje suviše dobro.

“Kad bismo najzad imali namjeru da svakome iznesemo pred oči strašne
bolove i muke kojima je njegov život stalno otvoren, spopao bi ga užas; i
kad bismo najzatucanijeg optimistu vodili kroz bolnice, lazarete i
hirurške dvorane za operaciju, kroz tamnice, ćelije za mučenje i staje
za robove, po bojnim poljima i po sudilištima, pa mu zatim otvorili sva
mračna staništa bijede, đe se ona krije od pogleda hladne radoznalosti, i
najzad mu dali da pogleda u Ugolinovu kulu gladi, onda bi odista i on
naposlijetku uvidio kakav je ovaj naš svijet. Jer otkuda je inače Dante
uzeo gradivo za svoj pakao nego iz ovoga našega realnoga svijeta? I baš
je od toga postao odista pravi pakao. A kad je pristupio k poslu da
ocrta nebo i njegove radosti, imao je pred sobom nesavladivu teškoću,
jer mu baš naš svijet nije pružao nikakva gradiva za tako što… Svako
epsko ili dramsko pjesničko djelo može da prikazuje svagda samo neko
rvanje, težnju i borbu za sreću, ali nikada samu trajnu i potpunu sreću.
Ono vodi svog junaka kroz hiljadu teškoća i opasnosti do cilja: čim je
taj cilj postignut, odmah se spušta zavjesa. Jer mu sada ne bi ništa
preostalo nego da pokaže da je sjajni cilj u kojem je junak očekivao da
će naći sreću samo podraživao toga junaka, i da junak poslije postignuća
cilja nije bio bolji no ranije”.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime27/8/2011, 1:25 pm

Nesrećni smo ako smo u braku, a isto tako ako nijesmo u braku. Nesrećni
smo kad smo sami, i nesrećni smo u društvu; zbijamo se kao ježevi da nam
bude toplo; ali, neprijatno nam je kad se stisnemo jedni uz druge, a
opet smo nesrećni kad smo razdvojeni. Sve je to veoma čudnovato… Život
svakog pojedinca, kad se pregleda u cjelini i uopšte i kad se istaknu
samo najznačajnije crte, jeste stvarno samo jedna tragedija; ali,
posmatran u pojedinostima, on nosi karakter komedije”.

Neka se ne zaboravi: “U doba od pet godina stupiti u predionicu ili u
koju drugu fabriku, i otada svakodnevno unutra sjeđeti, najprije 10,
zatim 12, i najzad 14 časova, i obavljati isti mehanički posao, znači
skupo iskupljavati ono malo zadovoljstva da čovjek odahne. Ali, to je
sudbina miliona ljudi, i mnogi drugi milioni imaju analognu sudbinu...
Dalje, pod čvrstom korom planete nalaze se snažne prirodne snage, koje,
tek što im kakav slučaj dopusti slobodan mah, moraju razoriti tu koru sa
svim onim što na noj živi, kao što se to na našoj planeti već triput
dogodilo, i možda će se još češće događati. Zemljotres lisabonski,
zemljotres haitski, zasipanje Pompeja, to su samo male, nestašne aluzije
na mogućnost”.

Pred licem svih tih stvari “optimizam je gorka poruga bezimenih bolova
čovječanstva”. Lajbnicovoj “teodikeji, tome metodičkom i širokom
razvijanju optimizma, u takvom svojstvu, ja ne mogu pripisati nikakvu
drugu zaslugu no tu što je ona docnije dala podsticaja velikom Volteru
da napiše besmrtnoga Kandida; time je doduše Lajbnicovo sakato
opravdavanje zala u svijetu, koje on tako često ponavlja - da, naime,
zlo ponekad izaziva dobro - dobilo jednu potvrdu koju on nije očekivao”.
Ukratko, “cjelokupna priroda života predstavlja nam se kao udešena i
sračunata na to da probudi uvjerenje da odista nšta nije dostojno našega
teženja, našega nadmetanja i rvanja; da su sva dobra ništavna, da je
svijet na svim stranama bankrot, i da je život posao koji ne pokriva
troškove”.

Da bi čovjek srećno živio, mora imati neznanje kao mladost. Ova misli da
su hotenje i težnje radosti; ona još nije otkrila bezutješnu
nezasitljvost požuda i besplodnost zadovoljavanja; ona još ne vidi
neminovni poraz.

“Vedrina i živahnost naše mladosti osnivaju se djelimice na tome što mi,
idući uz brdo života, ne vidimo smrt koja leži na podnožju druge strane
brda ... U docnijim godinama života, svaki proživljeni dan izaziva
osjećanje koje je slično onome što ga pri svakom koraku ima zlikovac
koji se vodi na gubilište... Čovjek mora ostariti, dakle mora ostaviti
iza sebe mnogo godina, da bi saznao kako je život kratak... Što se tiče
životne snage, mi ove do trideset i šeste godine možemo se upoređivati s
onima koji žive od svojih kamata:. što se danas potroši, sjutra će
ponovo biti tu; ali, poslije trideset i šeste godine, mi ličimo na
rentijera koji počinje trošiti svoj kapital... Baš zato sa godinama
raste ljubav prema posjedu... Mladost se obično naziva srećnim vremenom
života, a starost žalosnim… Platon, u uvodu u svoju Državu, mnogo
pravilnije smatra starost kao srećnu, zato što se čovjek naposlijetku
oslobađa polnoga nagona, koji ga je sve do tada neprestano uznemiravao .
.. S druge strane, opet, moglo bi se reći da je po iščeznuću polnoga
nagona prava jezgra života istrošena, i da je još ostala samo njena
ljuska; ili da život liči na komediju koju počinju ljudi, a docnije
produžuju i do kraja nose automati obučeni u njihove haljine”.

Na kraju susrećemo smrt. Baš kada naša iskustva počnu dobijati uređen
lik mudrosti, opadaju mozak i tijelo. “Tako sve traje samo jedan
trenutak, i hita k smrti”. A kad i smrt odgađa svoj čas, to je samo
igra mačke bespomoćnim mišem. “Očevidno je da vaše hodanje, kao što je
poznato, nije ništa drugo do svagda sprečavano padanje, da život vašega
tijela nije ništa drugo do neprestano sprječavano umiranje, svagda
odlagana smrt”

“Pod sjajnim ukrasom i haljinom istočnih despota nahodi se i skupocena
bočica s otrovom”. Filozofija istoka poima sveprisustvo smrti, i svojim
pristalicama daje onaj prečišćen pogled na svijet i dostojavstvenu
laganost u kretanju, a to proizlazi iz svijesti o kratkoći ličnog
postojanja. Strah od smrti jeste početak filozofije i praosnova
religije. Prosječan čovjek ne može da se pomiri sa smrću, i zato stvara
sebi bezbrojne filozofije i teologije; raširenost vjere u besmrtnost
jeste znak užasnoga straha od smrti.

Kao što je teologija utočište od straha pred smrću, tako je duševna
bolest utočište od bolova. Duševna bolest predstavlja se kao sredstvo da
se ugasi sjećanje na bolove; ona je spasonosno prekidanje konca
svijesti. Jer izvjesna iskustva ili strahovanja možemo nadživjeti samo
na taj način ako ih zaboravimo.

Krajnje utočište jeste samoubistvo. Ovđe naposlijetku, ma kako to
čudnovato zvučalo, mišljenje i mašta pobjeđuju instinkt. O Diogenu se
priča da je izvršio samoubistvo zadržavanjei disanja - kolike li pobjede
nad voljom za život! Ali, ova pobjeda je samo lična i pojedinačna; u
vrsti se volja produžuje. Život se smije samoubistvu, i podsmijeva se
smrti; na svaku dragovoljnu smrt dolaze hiljade nedragovoljnih rođenja.

“Samoubistvo, svojevoljno razorenje pojedine pojavne egzistencije, jeste
uzaludan i lud akt, jer stvar po sebi - vrsta, i život, i volja uopšte -
nespriječeno ostaje i dalje, kao što ostaje i duga ma kako se brzo
smjenjivale kaplje što je trenutno nose”. Bijeda i borba za opstanak
produžuju se poslije jedinkine smrti, i moraju se produživati dokle god
volja u čovjeku vlada. Nikakva pobjeda nad zlima života nije mogućna
dokle god se volja sasvim ne podvrgne saznanju i inteligenciji.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime27/8/2011, 1:26 pm

MUDROST ŽIVOTA

1. Filozofija

Pomislimo, prije svega na besmislenost žuđenja za materijalnim dobrima.
Budale misle da bi svoju volju mogli potpuno zadovoljiti kad bi samo
postigli bogatstvo; imućan čovjek važi kao čovjek koji može
zadovoljavati sve svoje želje. “Ljudima se često zamjera što su im želje
uglavnom upravljene na novac, i što ovaj vole iznad svega. Ipak,
prirodno je i čak neminovno što ljudi vole ono što je, kao neumorni
Protej, svakoga trenutka spremno da se preobrazi u koji bilo predmet
naših tako prevrtljivih želja i raznolikih potreba. Svako drugo dobro
može ispuniti samo jednu želju, jednu potrebu ... Novac jedini je
apsolutno dobro, jer on ne zadovoljava samo jednu potrebu, nego potrebu
uopšte”. Pa, ipak, život posvećen sticanju novca beskoristan je ako
čovjek ne razumije da njegovu moć preobrazi u uživanje; ali, to je
vještina koja iziskuje kulturu i mudrost. Niz čulnih težnji nikada se ne
zadovoljava za dugo vrijeme; čovjek mora da razumijeva cilj života kao i
vještinu da pribavi sredstva koja su za taj cilj potrebna. “Ali, ljudi
hiljadu puta više se trude da steknu bogatstvo nego duhovno obrazovanje,
mada je sasvim pouzdano da našu sreću više stvara ono što jesmo negoli
ono što imamo… Čovjek u kome nema nikakvih duhovnih potreba nazvan je
filistrom; ovaj ne zna na što da upotrijebi svoje slobodno vrijeme - on
požudno sve traži jedno mjesto za drugim za nove senzacije; i
naposlijetku sustiže ga sudbina lijenih bogataša ili lakoumnih
razuzdanika – čamotinja”.

Ne bogatstvo, nego mudrost pravi je put. “Čovjek je u isti mah
neobuzdani i mračni nagon volje (kojoj je žiža u polnim organima) i
vječan, slobodan, vedar subjekat čistoga saznanja (kojem je žiža
mozak)”. Ma kako čudnovato zvučalo, saznanje koje ima svoje porijeklo u
volji može, ipak, da volji bude vođa. Mogućna nezavisnost saznanja
pokazuje se najprije u ravnodušnosti kojom intelekt prigodice odgovara
na zapovijesti požuda. “Ponekad intelekt uskraćuje volji poslušnost: na
primjer, kad se uzalud trudimo da na nešto fiksiramo svoju pažnju, ili
kad od pamćenja uzalud tražimo natrag nešto što smo mu povjerili;
ljutnja volje na intelekt, u takvim prilikama, veoma jasno pokazuje svoj
odnos prema njemu, i različitost između njih dvoje. Štaviše, namučen
tom ljutnjom, intelekt ponekad ono što se od njega uzaludno tražilo
iznosi poslije nekoliko časova, ili čak sjutradan, sasvim neočekivano i u
nevrijeme”. Iz ove nepotpune podložnosti može intelekt pristupiti k
vlasti. “Iz ovoga dvostrukoga života proizlazi ona . .. ljudska mirnoća
kojom neko, poslije prethodnog razmišljanja ili upoznate nužnosti,
hladnokrvno podnosi ili izvršava ono što je za njega najvažnije, i često
najstrašnije: samoubistvo, pogubljenje, dvoboj, preduzimanja svake
vrste vezana s opasnošću za život, i uopšte stvari protiv kojih se buni
sva njegova animalna priroda. Tu se onda vidi u kolikoj mjeri um postaje
gospodar animalne prirode”.

Ova moć uma nad voljom da se obazrivo dalje razvijati; saznanjem mogu se
požude svesti na manju mjeru ili umiriti, a još više determinističkom
filozofijom koja u svemu upoznaje neizbježan rezultat prethodnih
prilika. “Od deset stvari koje nas muče, devet njih ne bi to mogle
činiti kad bismo duboko shvatili njihove uzroke, i otuda upoznali
njihovu nužnost i pravu prirodu ... Jer ono što su za neobuzdana konja
uzde i đem, to je za volju u čovjeku intelekt… Kao sa spoljnom, tako i s
unutarnjom nužnošću ništa se ne pomiruje tako istinskim pomirenjem kao
razgovjetno poznavanje te nužnosti”. Što više znamo za svoje strasti, to
one manje vladaju nama, i ništa nas neće bolje sačuvati od spoljnoga
pritiska nego vladanje samim sobom. Najveće od svih čuda nije osvajač
svijeta, nego savlađivač samoga sebe.

Tako filozofija čisti volju. No, pod filozofijom ima se razumijevati iskustvo i mišljenje, ne samo čitanje ili pasivno primanje.

»Neprestano ulaželje tuđih misli u našu glavu mora sprječavati i gušiti
naše vlastite misli... i dugo čitanje i studiranje uništava moć
mišljenja... Bjesnilo čitanja u većine naučnika jeste bjekstvo od
praznine u njihovoj vlastitoj glavi, koja nasilno uvlači u se strane
stvari . .. Čak je opasno čitati nešto o nekom predmetu prije nego je
čovjek sam o tome razmišljao… Kad mi čitamo, onda neko drugi misli za
nas: mi ponavljamo samo njegav mentalni proces... Otuda dolazi da onaj
ko čita veoma mnogo i bezmalo cijeli dan postepeno gubi sposobnost da
sam razmišlja ...Vlastito iskustvo može se posmatrati kao tekst kojem
razmišljanje i znanje služe kao komentar. Onđe đe ima mnogo razmišljanja
i znanja, a malo iskustva, rezultat liči na one knjige u kojima svaka
strana ima dva reda teksta i četrdeset redova komentara”.

Zato je prvi savjet: učiti najprije iz života, a potom iz knjiga; i
drugi: najprije čitati tekst, a potom komentare. Treba radije čitati
originale negoli prikaze i kritike. “Samo se od samih autora mogu
primati filozofske misli: zato onaj koga filozofija neodoljivo privlači
mora da potraži njihove besmrtne učitelje u tihom svetilištu samih
njihovih djela”. Jedno jedino genijalno djelo ima više vrijednosti nego
hiljade komentara.

“U okviru naznačenih granica, težnja za kulturom, čak i pomoću knjiga,
dostojna je, jer naša sreća više zavisi od onoga što imamo u svojoj
glavi negoli od onoga što imamo u svom džepu. I slava je ludost: glave
drugih ljudi su veoma nepovoljno mjesto da tražimo svoju sreću”.

“Šta jedno ljudsko biće može da bude drugome, to ima svoje veoma uske
granice; na kraju, ipak, svako ostaje sam, i stvar stoji do toga ko je
taj ko ostaje sam ... Zato svako mora sam sebi da bude ono što je
najbolje i najveće i da čini to. Što je čovjek više to, i ukoliko, prema
tome, izvore svojih uživanja nalazi u samome sebi, utoliko će biti
srećniji. Zato Aristotel sa velikim pravom kaže: sreća pripada onima
koji su sami sebi dovoljni… Svijet u kojem jedan čovjek živi zavisi
najprije od njegova načina na koji on shvata taj svijet… Pošto sve što
za čovjeka postoji ili se dešava neposredno svagda postoji samo u
njegovoj svijesti, i dešava se samo za nju, očevidno je da je za čovjeka
najbitnija stvar konstitucija njegove svijesti”. Utočište od zla
beskrajnoga hotenja jeste umno posmatranje života, i saobraćanje sa
djelima velikana svih vremena i zemalja; samo za takve duhove koji sa
ljubavlju dočekuju ta djela živjeli su ti velikani. Samo nevini i čisti
intelekt izdiže se kao miris iz ovoga svijeta volje. Velika većina ljudi
ne može se nikad osloboditi od posmatranja stvari kao predmeta požude -
otuda njihovo trpljenje; a to, posmatrati stvari u čistoti kao objekte
razumijevanja znači uzdići se do slobode.

“Ali, kad nas spoljni podsticaj ili unutarnje raspoloženje iznenada
izdigne iz beskrajne struje hotenja, i saznanje nas oslobodi ropske
službe volji, pa kad pažnja nije više upravljena na motive hotenja,
dakle kad ih posmatra bez interesa, bez subjektivnosti, sasvim
objektivno, i potpuno im se predaje ukoliko su samo predstave, a ne
ukoliko su motivi: tada je najedared samo od sebe osvanulo spokojstvo
koje smo svagda tražili, ali koje je svagda bježalo od vas na svakom
ranijem putu hotenja, i nama je sasvim prijatno. To je bezbolno stanje
što ga je Epikur slavio kao najviše dobro i kao stanje bogova: jer smo
za taj trenutak oslobođeni bijednoga nagona volje, slavimo subotu
kaznioničke službe hotenju, točak Iksionov stoji mirno”.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Artur Šopenhauer - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Artur Šopenhauer   Artur Šopenhauer - Page 2 Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Artur Šopenhauer
Nazad na vrh 
Strana 2 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Krug svesti i mudrosti- piše se u temama ispod naslovne :: Filozofija-
Skoči na: