LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Goethe

Ići dole 
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Goethe Empty
PočaljiNaslov: Goethe   Goethe Icon_minitime22/5/2010, 9:42 pm

NOCNE MISLI


Žao mi je vas, o jadne zvijezde,
Koje divno tako jasno sjate,
Nevoljenome svijetleci brodaru,
Bez nagrade od boga i ljudi,
Jer ne znate jadne, što je ljubav,
Niti ste za ljubav ikad znale!
Bez prekida vode vjecni sati
Nebesima povorke vam sjajne.
Kakve li ste prevalile pute,
Dok ja bijah u narucju drage,
Ne misleci na vas ni na ponoc

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Goethe Empty
PočaljiNaslov: Re: Goethe   Goethe Icon_minitime22/5/2010, 9:42 pm

DNEVNIK

- aliam tenui; sed jam njuum gaudia adirem, admonuit dominae deseruitnjue Venus.

Tib. 1,5. v. 39, 40.


Poverujemo po slusanju dugom:
ljudsko je srce vecno neprozirno;
i hriscanin je, priznajmo to s tugom,
ko svaki neznabozac gresan silno.
Najbolje: dajmo ruke jedno drugom
i ogresenja prihvatajmo mirno:
jer nesto vlada kad nas zli duh kusa,
pa spaseni su vrlina i dusa.

Od moje drage dugo vec daleko,
posle sve dnevne zaposlene jave,
i ma sta da naucih ili stekoh,
ona mi ne izbijase iz glave;
spomen na daljnu ljubav sine meko
ko nocu zvezda roj kroz tamnu plavet,
te pero, pisuc sto se obdan zbilo,
oblicje njeno docarava milo.

Pohitah natrag. Al' u tome casu
slomi se tocak; - jos noc zakasnjenja!
Vec sanjah: kola domu prispela su, -
a sada treba rada i strpljenja.
Kovac i kolar, koje grdnjom zasuh,
kuckahu mirno i bez objasnjenja.
Bubica svaki zanat ima dosta.
Da cekam i da gundjam - to mi osta.
Kud cu sad? - Spaziv prvo konaciste,
udjoh; izgledalo je kako-tako.
Cura sa svecom zapita: "Sta iste
gospodin?" Odmah osetih se lako.
Prijatnim nadjoh trem i stepeniste,
ucini mi se divnim sopce svako.
Coveka gresnog sto slobodno lece
lepota svojim nitima uplece.

Sedoh tad za svoj dnevnik, koji krije
podrobno sto se tokom dna zbilo,
da kao i pre, dok sve zivo spije,
na radost sebi i dragani miloj
pisem; al' ne znam, mastilo se nije,
ko pre, zbog svake tricarije lilo:
devojce mi se uz pozdrav pridruzi,
veceru dostojanstveno posluzi.

Obratih joj se, ona odgovori;
sa svakom recju sve krasnija biva.
Pa kako lako i vesto sve tvori
krecuci rukom na nacin predivan -
ma sta da ludost u nama razgori -
tek, spopade me ludi zanos silan,
stolicu na pod srusih iznenada,
skocih i zagrlih je; ona tada

prosapta: "Pusti! Dole slusa stara
tetka ko zmaj i svaki tren mi broji;
kad zakasnim, i siba me i kara,
jer dok sam ovde za cast mi se boji.
Ali ti bdi i vrata ne zatvaraj,
pa ce nas ponoc ljubazno da spoji."
Brzo se ote iz narucja moga,
ode, pa sluzec dodje posle toga;

ali i gledajuci! Pogled svaki
nebeske slasti meni obecava.
Ne sputava nijedan uzdah laki
sto lepse grudi joj uoblicava.
Kraj uha i po vratu joj se bakri
cvet mnogi sto ga ljubav rascvetava;
sve obavivsi, sa sluzenjem presta,
podje, pa stade, obazre se, nesta.
Ponocni cas se na sokake sveo;
ceka me prostran lezaj da me njise,
al' da na njemu uzmem manji deo,
u ljubavnome pravilu to pise.
Taman sam svece ugasiti hteo,
kad zacuh nju gde ide ponajtise;
pogledom zudnim pih je, a kad leze,
ruka u cvrsti zagrljaj je steze.

Al' otrze se: "Dozvoli da zborim,
ne zelim da se ko neznanka dajem.
Privid je protiv mene; pre se borih
i stideh se pred muskim nasrtajem.
Ko nepristupacnu sav svet me kori;
al' srca strast sad prvi put saznajem:
cim spazih te, zavoleh te; da dam se
tebi - taj isti tren zaklela sam se.

Cistu me imas; da je sto u mene
i bolje, sve to dala bih ti sada."
Na grudi tad me privi razarene,
ko da je samo mom grljenju rada.
Dok ljubih oci i usne medene,
cudno me nesto skoli iznenada:
onaj sto majstor vatren je inace
bio, sad hladan uzmice ko djace.

Ko poljupcem il' slatkom reci jednom
da sve sto srce iste dobila je.
Kako li krotko, potcinjeno, cedno
pogledu mome bujno telo daje!
Vesela, ushicena, pa najednom
spokojna, ko da zadovoljna sva je.
Pocivah i ja, na nju gledajuci,
jos u svog majstora se uzdajuci.

Al' dok se jedih zbog udesa cudna,
dok jarosne sam duse sebe kleo
i grdio zbog posla uzaludna,
jer bolje ne b-, ma koliko hteo:
ona mi zaspa, lepsa nego budna;
a fitilj skoro dogore vec ceo.
Za trudnim danom san spopadne rado,
i nikad odvec rano, telo mlado.
Pocivala je nebesnicki lako
ko da za nju sva postelja je bila,
a stisnut zidu, zgnjecen u sam pako,
nemocan onaj kom sve je ponudila.
Ujeden zmijom, zedan putnik tako
srusi se ispred izvora, svog cilja.
Ona u susret snu milome spava;
on, da je ne prene, dah uzdrzava.

Pribran pred tim sto prvi put ga snaslo,
on veli sebi: sad iskusi i ti
zasto se krsti mladozenja plasno
da ne smute ga carolijske niti.
Bolje u boju zateci se strasnom
nego ovako osramocen biti!
Ne bese tako kad prvi put oci
videse dragu gde u salu kroci.

Tad planuse ti cula, srce granu,
u tebi sve je navrlo od zudi.
U hitri ples je smami niz dvoranu,
tek sto je tace vec smesti je u grudi,
kao da samog sebe zelis; planu
stostruko sve cim ona te uzbudi:
sve sile sto nam duh i telo drze,
a onaj majstor od sveg ponajbrze.

Sve veca naklonost i zudnja raju
privedose nas: sa njom, adidjarom,
najlepsim cvetom, verih se u maju;
kako li strast ovlada mladim parom!
Kad je u crkvu uvedoh na kraju -
priznacu sad: pred popom i oltarom,
pred tvojim krstom, okrvavljen Hriste -
Bog nek mi prosti! - probudi se Iste.

O, bracna noci! Vi, jastuci silni,
zastori gusti, rublje zlatotkano,
pokrivke sto ste krile kril'ma svilnim
rvanje strasno dok dan nije svano!
Ptice sto n‹s u novu strast umilnim
budiste pojem, nikad odvec rano!
Za igru beste stit nam kao stvoren:
pripravna ona, ja nikada smoren.
Dok potom krasmo kao deo plena
cesto gde bilo bracna sveta prava,
sred zrelog zita, u trsci kraj sena
ili sred bujnih mirisavih trava,
valjani sluga znade istog trena
i vise puta da nas usrecava!
Sad, kleti slugo, nepomican gledas!
Najlepsu srecu gospodaru ne das!

Al' majstor-Iste ima svoje cudi,
naredba nece kod njega pomoci.
Najednom tu je, gle, tiho se budi,
k staroj se snazi uzdize i moci;
sad moze da odluci putnik hudi
hoce l' kraj vrela zedan da prenoci.
Da usnulu poljubi, k njoj se prize;
al' zape, nesto trze ga i dize.

Ko ga u celik-snagu opet prenu
do onaj lik, taj vecno drag mu znamen,
nje koju mlad je uzeo za zenu?
Odande blista svez i krepak plamen,
pa ko sto malocas nemocan svenu,
sada se plasi kad je jak i stamen;
drhtec se sklanja, pazljivo, sto tise,
iz kruga carobnog, pa seda, pise:

Blizih se domu, ali noc me ova
zamalo natrag baci i udalji,
no sad na mestu najcudnijem snova
za tobom verno srce se zapali.
Tajnovita na kraju citaj slova:
tek bolest zdravog coveka prekali.
Stosta ces lepo u svesci toj zateci,
al' nista necu o najlepsem reci.

Tad petao se javi. Sto moze brze
zadize ona pokrivac i skoci
i odenu se. Ali tad se trze,
videvsi gde je, pa obori oci;
moje pak htedose da je zadrze
kad mi iz sobe poslednji put kroci.
Al' rog vozacev odjeknuo bese,
pa udjoh, kola dragoj me ponese.
A posto dela pesnickoga smera
poukom treba da krepe i snaze,
tom omiljenom obicaju veran
i ja cu da vam nauk pesme kazem:
zivotni put je Dzombast i cemeran,
ali sred ludog sveta moc pomaze
poluga dveju sred zemaljske tisme:
duznost veoma, ljubav mnogo vise.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Goethe Empty
PočaljiNaslov: Re: Goethe   Goethe Icon_minitime31/5/2010, 10:22 pm

ALEKSIS I DORA


Ah, nezadrzivo stremi kroz penu valova ladja,
dalje i dalje sve svaki je odnosi tren!
Za sobom kobilica dugacak trag brazda, u koji -
ko da im bezi plen - skace delfina roj.
Sve na povoljnu voznju ukazuje: spokojno brodar
daje jedrima smer, koja se trude za sve;
duhom putnici teze unapred, ko zastave brodske;
jedan okrenut tek stoji uz jarbola stub,
gleda vec plava brda, sve dalja, kako u more tonu,
i radost sva potanja tako pred njim.
Nesta i za te, o Doro, taj brod sto druga ti ote,
tvog Aleksisa, ah, milog mladozenju tvog!
I ti izgledas za mnom uzalud. Biju jos srca
jedno za drugo, al' sad jedno uz drugo vec ne.
Trene jedinstven, u kojem sam ziveo! Vise mi znacis
nego sav hladni niz dana sto tonu u noc.
Nenadno mi se u tebi, ah, obrete zivot, ko da ga
tek u poslednji cas bogovi salju na dar.
Uzalud svetloscu svojom, o Febe, prozracujes eter;
mrzak je meni tvoj sveobasjavajuc dan.
Dusi se svojoj vracam, da tiho ponavljam ono doba
kad svaki dan njezin sam vidjao lik.
Mogoh li zar da gledam lepotu ne osetiv nista?
Zar da mi nebeska car tupi ne uzbudi duh?
Jadnice, nemoj da sebe optuzujes! - Pesnik ovako
cesto zagoneta, vest reci da splice u cvor:
retkome spletu slika se tananih svako veseli,
al' jos nedostaje rec cuvarka znacenja sveg;
otkrije li se najzad, tad svaka se razvedri dusa,
dvostruko radostan tad smisao pokaze spev.
Zasto ovako kasno, o Amore, prevez mi skide
kojim me zaslepi, sto prekasno skide ga ti!
Dugo vec nakrcan brod na povoljan cekase vetar;
najzad u srecan cas k pucini podunu cuv.
Pusta mladosti doba! I pusti buducnosti snovi!
Cilite, onaj mi tek ostaje jedini tren!
Ostaje, jeste, sreca mi ostaje! Drzim te, Doro!
Nada mi, Doro, tvoj samo pokazuje lik.
Pocesce gledah kako, dok majka te svecano prati,
okicena kroz grad uljudno ides u hram.
Hitro i bodro ti si na trznicu nosila voce,
s cesme na glavi, gle! smelo si njihala sud.
Prelep ti gledah vrat, pre svega potiljak gledah,
vise od svega ti lep bejase pokreta sklad.
Cesto se bojah da ti sa glave ne padne krcag,
al' se on drzao, cvrst, oprt na marame krug.
Susetko lepa, jeste, ja svikoh da gledam te ko sto
motrimo zvezda roj, Mesecev gledamo luk,
radujemo se njima, a nema u grudima mirnim
zelje ni najmanji trag za se da imamo njih.
Tako ste, godine, prosle! Do njene kuce dva'estak
koraka bese, no ja nikad ne predjoh joj prag.
Al' nas sad grozna voda razdvojila! Talase, lazes
da si ko nebo plav, za me si crn kao noc!
Svi su se kretali vec; tad neki dotrca decak
pred moj ocinski dom, pozva da sidjem na zal:
rece da raspeto jedro leprsa na vetru, uz silan
napor da sidro se vec dize sa pescanog dna;
dodji, Aleksise, dodji! Na kovrDze otac mi tada
dostojanstveno svoj stavi za blagoslov dlan;
majka mi brizljivo pruzi zavezljaj spremljeni:
srecan, srecan i bogat u svoj, viknuse, vrati se dom!
Potrcah, nosec pod miskom smotuljak, sve pored zida
a na kapiji svog vrta si stajala ti.
Rekla si, smesec se na mene: Aleksise! Zar ce
bucna gomila ta drustvo ti biti uz put?
Ides na obale strane i predivnu kupices robu,
bogatim gospama ti doneces nakit u grad.
Ali i meni lancic donesi; zahvalno cu ga
platiti: otkad vec ukras sam zelela taj!

Zastadoh, pa te upitah za oblik i za tezinu,
onako kako vec to trgovac mora da zna.
Dok si skromno o ceni promisljala, gledah te: bese
vredan da nosi tvoj vrat kraljevskog nakita sjaj.
Zesce tad dopre buka od broda; ti ljubazno rece.
Udji, da nesto jos voca poneses na put!
Uzmi naranDze zrele i bele smokve; na moru
ne radja takav plod, strano ne gaji ih tle.
Tako i udjoh Ti poce da marljivo plodove beres,
zlatan ti teret taj zateze suknjice skut.
Molih te: dosta je! Ali sve lepsi u saku bi tebi
padao novi plod, jedva i dodirnut tek.
Najzad do senice dodje; a tu je kosara bila,
mirta se cvetna tu nadvila bese nad nas.
Poce tad cutke i vesto da plodove redjas: ponajpre
zlacanih lopti red, naranDze teske, pri dnu,
onda mekane smokve sto lako se nagnjece; najzad
mirtinog lisca sloj pokri i ukrasi dar.
Al' ga ja ne digoh; stajah. U oci jedno smo drugom
gledali, u taj mah pogled se smutio moj.
Osetih tvoje grudi uz moje! Potiljak divni
obgrlih rukom, sto puta poljubih ti vrat;
tvoja mi glava klonu na rame, srecnoga mene
preljupke ruke su dve stegle u zagrljaj cvrst.
Amora ruke nas snazno priljubile, triput iz vedra
neba se prolomi grom; meni iz ociju slap
suza se proli tada, mom placu se pridruzi i tvoj,
s jada i srece za nas kao da iscile svet.
S obale zvahu sve jace; al' ne htese noge onamo;
Doro, uzviknuh, zar meni ne pripadas ti?
Navek! rekla si tiho. I tada ko da nam suze
neki bozanski dah s ociju odagna sve.
Cuh: Aleksise! - Decak sto mene je trazio sada
provire amo u vrt. Kosaru uze za tren!
Kako me potera! Kako jos jednom ruku ti stiskoh! -
Kako stigoh na brod? Pijan izgledah, to znam.
Stog su me stedeli moji drugari ko bolesnika;
tmurna daljina skri vec za to vreme sav grad.
Navek! To prosapta, Doro; a mome to odjeknu uhu
kao da zagrme Zevs! njegova stajase kci,
Afrodita, uz presto, a gracije stajahu kraj nje!
Boginja su i bog savez osnazili nas!
O, pa pohitaj, brode, niz svaki povoljan vetar!
Neka ti presnazni kljun raseca zapenjen val!
Stranoj me luci dovedi, kujunDzija nek mi u radnji
skuje od zlata za tren nebeskog zaloga dar.
Vaistinu, taj lancic, o Doro, postace lanac!
Devet cu puta u krug obviti njime tvoj vrat!
Nabavicu i drugi raznolik nakit: na ruci
grivni bogati sjaj zlatom da krasi ti zglob:
nek se takmici smaragd s rubinom, ljupki nek safir
stane uz hijacint, zlata pak prelepi spoj
nek u celinu sazme dragulje. Mladozenja jedva
ceka da nakitom tim nevestin ukrasi stas!
Vidim li bisere, mislim na tebe; kad prstenje gledam
tanan tvoj duguljast prst odmah mi pada na um
Trampicu, kupovacu; a najlepse ti izaberi;
tebi bih bio rad ceo taj tovar da dam.
Ali donecu tebi ne samo dragulje i nakit:
nego i svaki dar sto je domacici drag.
Finu vunenu cebad sa pervazom purpurnorujnim,
pa da lezaj za nas udoban bude i mek;
uz to skupoceno platno: da sijes, da odeva mene,
sebe, a valjda i jos trece sto doci ce tu.
Srce mi, slike nade, obmanjujte! Stisajte, visnji,
ogromnog pozara bes koji mi sazize grud!
Ali i bolnu radost prizeljkujem kada me briga,
grozno spokojna, stud sireci, spopadne sveg.
Niti furija baklja nit' lajanje paklenih pasa
tol'ki ne uliva strah ocajnom krivcu u duh
koliko meni avet sto nju mi pokazuje onde:
doista, vratnice jos njen ne zatvaraju vrt!
Doci ce neko drugi! I za nj ce padati voce!
Pa ce okrepni med smokva i njemu da d‹!
Hoce l' ga pozvati ona? Oslepite, bogovi, mene,
njen utrnite lik, zbrisite spomen na nju!
Jeste, zensko je ona, pa kad se brzo d‹ jednom,
ona za tili ce cas naci i drugoga kog.
Ne smej se ovoga puta zbog zaveta skrsenih, Zevse!
Strasniji poslji joj grom! - Munje zadrzi i gnev!
Upravi oblake burne ka meni! Po nocnome mraku
munje nek pogodi sev nesrecne katarke vrh!
Rasturi daske po moru i predaj pobesnelom valu
svu ovu robu, a ja nek sam delfinima plen! -

Dosta sad, muze! Slabo opisati mozete kako
dusom sto ljubavlju vri vlada cas sreca, cas jad.
Amorom nanete rane izleciti necete, ali
stisati, dobre, bol mozete jedino vi.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Goethe Empty
PočaljiNaslov: Re: Goethe   Goethe Icon_minitime31/5/2010, 10:23 pm

Morska tišina

Mir duboki vodom vlada,
nepomično more ćuti;
niz pučinu glatku svuda
gleda lađar zabrinuti.
Nigde vetra s jedne strane!
Smrtni pokoj, strašan, ledan!
U daljini grdnoj tamo
ne miče se val nijedan.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Goethe Empty
PočaljiNaslov: Re: Goethe   Goethe Icon_minitime7/7/2010, 9:16 pm

Vilinski kralj



Ko jaše po noći i vetru kroz do?

Otac sa svojim sinom je to;

Drži dečaka u naručju svom

I steže ga čvrsto i greje ga on.



Što lice, moj sine, prestrašen skri?

Oče, zar tamo ne vidiš ti

Vilinskog kralja? Gle krune, gle skut!

Moj sine, to magla se vije uz put.



„Prelepi dečko, hajd za mnom sad!

U mom je domu sve zlato i sklad;

Da lepih igara se igramo tu

Po cveću što se šareni na tlu.“



Moj oče, moj oče, zar ne znaš ti:

Šapće i mami me vilenjak zli!

O, smiri se, dete; kroz čestar suv

To šumi i huji ćuv.



„Hodi, hodi dečače moj!

Da mojih kćeri začuješ poj,

Da one te dvore po vasceli dan

I ljuškaju pesmom i igrom u san.“



Gle, oče, gle njišu se tamo kroz lug

Vilinskog kralja kćeri u krug!

Ne, sine, to vrba starih je red,

Trepti po njima sjaj mesečev bled.



„Ja hoću da ljubav i sreću ti dam;

Povešću te silom, ne želiš li sam.“

Hvata me, oče! Zlo mi je, zlo!

Otac se zgrozi kad začu to.



Potera otac konja u kas;

Sinovljev sve slabiji bio je glas.

Kad stigoše domu u osvit siv,

Dečak već nije bio živ.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Goethe Empty
PočaljiNaslov: Re: Goethe   Goethe Icon_minitime7/7/2010, 9:19 pm

DNEVNIK





Poverujemo po slusanju dugom:

ljudsko je srce vecno neprozirno;

i hriscanin je, priznajmo to s tugom,

ko svaki neznabozac gresan silno.

Najbolje: dajmo ruke jedno drugom

i ogresenja prihvatajmo mirno:

jer nesto vlada kad nas zli duh kusa,

pa spaseni su vrlina i dusa.



Od moje drage dugo vec daleko,

posle sve dnevne zaposlene jave,

i ma sta da naucih ili stekoh,

ona mi ne izbijase iz glave;

spomen na daljnu ljubav sine meko

ko nocu zvezda roj kroz tamnu plavet,

te pero, pisuc sto se obdan zbilo,

oblicje njeno docarava milo.



Pohitah natrag. Al' u tome casu

slomi se tocak; - jos noc zakasnjenja!

Vec sanjah: kola domu prispela su, -

a sada treba rada i strpljenja.

Kovac i kolar, koje grdnjom zasuh,

kuckahu mirno i bez objasnjenja.

Bubica svaki zanat ima dosta.

Da cekam i da gundjam - to mi osta.

Kud cu sad? - Spaziv prvo konaciste,

udjoh; izgledalo je kako-tako.

Cura sa svecom zapita: "Sta iste

gospodin?" Odmah osetih se lako.

Prijatnim nadjoh trem i stepeniste,

ucini mi se divnim sopce svako.

Coveka gresnog sto slobodno lece

lepota svojim nitima uplece.



Sedoh tad za svoj dnevnik, koji krije

podrobno sto se tokom dna zbilo,

da kao i pre, dok sve zivo spije,

na radost sebi i dragani miloj

pisem; al' ne znam, mastilo se nije,

ko pre, zbog svake tricarije lilo:

devojce mi se uz pozdrav pridruzi,

veceru dostojanstveno posluzi.



Obratih joj se, ona odgovori;

sa svakom recju sve krasnija biva.

Pa kako lako i vesto sve tvori

krecuci rukom na nacin predivan -

ma sta da ludost u nama razgori -

tek, spopade me ludi zanos silan,

stolicu na pod srusih iznenada,

skocih i zagrlih je; ona tada



prosapta: "Pusti! Dole slusa stara

tetka ko zmaj i svaki tren mi broji;

kad zakasnim, i siba me i kara,

jer dok sam ovde za cast mi se boji.

Ali ti bdi i vrata ne zatvaraj,

pa ce nas ponoc ljubazno da spoji."

Brzo se ote iz narucja moga,

ode, pa sluzec dodje posle toga;



ali i gledajuci! Pogled svaki

nebeske slasti meni obecava.

Ne sputava nijedan uzdah laki

sto lepse grudi joj uoblicava.

Kraj uha i po vratu joj se bakri

cvet mnogi sto ga ljubav rascvetava;

sve obavivsi, sa sluzenjem presta,

podje, pa stade, obazre se, nesta.

Ponocni cas se na sokake sveo;

ceka me prostran lezaj da me njise,

al' da na njemu uzmem manji deo,

u ljubavnome pravilu to pise.

Taman sam svece ugasiti hteo,

kad zacuh nju gde ide ponajtise;

pogledom zudnim pih je, a kad leze,

ruka u cvrsti zagrljaj je steze.



Al' otrze se: "Dozvoli da zborim,

ne zelim da se ko neznanka dajem.

Privid je protiv mene; pre se borih

i stideh se pred muskim nasrtajem.

Ko nepristupacnu sav svet me kori;

al' srca strast sad prvi put saznajem:

cim spazih te, zavoleh te; da dam se

tebi - taj isti tren zaklela sam se.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Goethe Empty
PočaljiNaslov: Re: Goethe   Goethe Icon_minitime20/9/2010, 8:01 pm

Umetnikova vecernja pesma


Ah, da tvoracka moc duboka
u duhu mom zabruji!
Da tvorevina puna soka
iz saka mi istruji!

Drhteci samo promucam te,
ali ne mogu stati;
Prirodo, osecam te, znam te,
moram ti oblik dati.

Setim li se godinama
duh se moj razotkriva,
pa sad, gde bese pustos sama,
u izvoru uziva,

ceznja me, Prirodo, zestoka
za tobom celom pleni!
Siknuces poput vodoskoka
svim mlazevima meni.

Sve sile u mom duhu novom
vedrinom obasjaces
i skucenom zivotu ovom
bezmernu vecnost daces.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Goethe Empty
PočaljiNaslov: Re: Goethe   Goethe Icon_minitime27/6/2012, 2:29 am

DOBRODOŠLICA I RASTANAK

Na konja! srce burno reče;
poleteh skoro isti tren.
Ljuljaškaše već zemlju veče,
gorom se plela noćna sen;
ramena hrasta-ispolina
već zaogrnu maglen skut,
iz žbunja gledaše me tmina
stotinom očiju uz put.

Mesec se mutni tužno njiho
zasevši na oblačka hun,
vetar mahaše krilom tiho,
stravičan slušah njegov šum;
noć čudovišta bezbroj stvori,
al`bodra radost svlada strah;
u srcu kakav oganj plah!

Spazih te, i tvoj pogled mio
ozari svaki damar moj;
svim srcem svojim tvoj sam bio,
svakim sam dahom bio tvoj,
Prolećni rumen ćuv je lako
obavijao tebe svu,
pa nežnost za me - Bože! Kako,
čime zaslužih sreću tu?

Al! avaj! mlado sunce sinu,
rastanak srce steže tad;
u poljupcu ti pih milinu,
u oku tvome čitah jad!
Ja pođoh; vlažan, bolom skoljen,
pratio me pogled tvoj;
pa ipak, sreće biti voljen,
sreće voleti, Bože moj!












WILLKOMMEN UND ABSCHIED

Es schlug mein Herz, geschwind zu Pferde!
Es war getan fast eh gedacht.
Der Abend wiegte schon die Erde,
Und an den Bergen hing die Nacht;
Schon stand im Nebelkleid die Eiche,
Ein aufgetürmter Riese, da,
Wo Finsternis aus dem Gesträuche
Mit hundert schwarzen Augen sah.

Der Mond von einem Wolkenhügel
Sah kläglich aus dem Duft hervor,
Die Winde schwangen leise Flügel,
Umsausten schauerlich mein Ohr;
Die Nacht schuf tausend Ungeheuer,
Doch frisch und fröhlich war mein Mut:
In meinen Adern welches Feuer!
In meinem Herzen welche Glut!

Dich sah ich, und die milde Freude
Floß von dem süßen Blick auf mich;
Ganz war mein Herz an deiner Seite
Und jeder Atemzug für dich.
Ein rosenfarbnes Frühlingswetter
Umgab das liebliche Gesicht,
Und Zärtlichkeit für mich - ihr Götter!
Ich hofft es, ich verdient es nicht!

Doch ach, schon mit der Morgensonne
Verengt der Abschied mir das Herz:
In deinen Küssen welche Wonne!
In deinem Auge welcher Schmerz!
Ich ging, du standst und sahst zur Erden
Und sahst mir nach mit nassem Blick:
Und doch, weich Glück, geliebt zu werden!
Und lieben, Götter, welch ein Glück!

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Goethe Empty
PočaljiNaslov: Re: Goethe   Goethe Icon_minitime27/6/2012, 2:46 am

MAJSKA PESMA

O, al' mi blista
priroda sva!
Al' kliče polje!
Al' sunce sja!

Iz svake grane
pupi po cvet,
a iz žbunova
glasova svet;

iz svakih grudi
radost i raj.
O, zemljo! sunce!
O, srećo, traj!

Ljubavi, lepša
no oblak taj
što zlatni zorin
upija sjaj,

ti polju daješ
blagoslov nem,
a cveća dahom
i svetu svem.

Devojko! draža
no život sam!
Pogledaj! taj pogled!
Voliš me, znam.

Ne voli ševa
pesmu ni let,
nit dah nebesa
jutarnji cvet

ko što te voli
plahi mi dah,
tebe što mladost,
radost i mah

zvucima daješ
pevanja mog.
Ljubav ti ovu
platio Bog!












MAILIED

Wie herrlich leuchtet
Mir die Natur!
Wie glänzt die Sonne!
Wie lacht die Flur!
Es dringen Blüten
Aus jedem Zweig
Und tausend Stimmen
Aus dem Gesträuch

Und Freud' und Wonne
Aus jeder Brust.
O Erd', o Sonne!
O Glück, o Lust!

O Lieb', o Liebe!
So golden schön,
Wie Morgenwolken
Auf jenen Höhn!

Du segnest herrlich
Das frische Feld,
Im Blütendampfe
Die volle Welt.

O Mädchen, Mädchen,
Wie lieb' ich dich!
Wie blickt dein Auge!
Wie liebst du mich!

So liebt die Lerche
Gesang und Luft,
Und Morgenblumen
Den Himmelsduft,

Wie ich dich liebe
Mit warmem Blut,
Die du mir Jugend
Und Freud' und Mut

Zu neuen Liedern
Und Tänzen gibst.
Sei ewig glücklich,
Wie du mich liebst!

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Goethe Empty
PočaljiNaslov: Re: Goethe   Goethe Icon_minitime27/6/2012, 2:50 am

RUŽA NA POLJANI

Spazi mladić ružicu,
ružu na poljani;
kada bliže priđe tu
da prelepu gleda nju,
sav se obeznani.
Ružo, ružo rumena,
ružo na poljani.

Daj da uzberem te, o,
ružo na poljani!
Ona reče: Ne dam to,
pamtićeš me večito
kad te trn moj rani.
Ružo, ružo rumena,
ružo na poljani.

Besomučnik uzabra
ružu na poljani;
ona mu se opre sva,
ubode ga, kumi, zva,
al' se ne odbrani.
Ružo, ružo rumena,
ružo na poljani.











HEIDENRÖSLEIN

Sah ein Knab ein Röslein stehn,
Röslein auf der Heiden,
War so jung und morgenschön,
Lief er schnell, es nah zu sehn,
Sahs mit vielen Freuden.
Röslein, Röslein. Röslein rot,
Röslein auf der Heiden.

Knabe sprach: Ich breche dich,
Röslein auf der Heiden!
Röslein sprach: Ich steche dich,
Daß du ewig denkst an mich,
Und ich wills nicht leiden.
Röslein, Röslein. Röslein rot,
Röslein auf der Heiden.

Und der wilde Knabe brach
s Röslein auf der Heiden;
Röslein wehrte sich und stach,
Half ihm doch kein Weh und Ach,
Mußt es eben leiden.
Röslein, Röslein. Röslein rot,
Röslein auf der Heiden.


____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Goethe Empty
PočaljiNaslov: Re: Goethe   Goethe Icon_minitime27/6/2012, 3:29 am

PROMETEJ

Pokrij svoje nebo, Zevse
oblaka tmušom
i kušaj, kao ludo dete
što obezglavljuje čkalj,
svoju snagu na hrašću i bregovima!
Ali mi zemlju moju
moraš ostaviti
i kolibu, koju mi ne podiže ti,
i ognjište moje,
na čijem ognju mi
zavidiš!

Bednijeg ničeg ne znam
pod suncem od vas, bogovi!
Kukavno prehranjujete
žrtvenim porezima
i molitvenim dimom
svoje veličanstvo;
a skapali biste da nisu
prosjaci i deca
punonadežne lude.

Detetom kad bejah
i ne znađah ni kud ni kamo,
obraćao sam zalutali pogled
suncu, kao da nad njim
ima uho da čuje moj vapaj
i srce, kao moje,
da se sažali nevoljnome.

Ko mi pomože
protiv obesti titana?
Ko me od smrti spase,
ko od sužanjstva?
Zar nisi sve to učinilo samo ti,
do svetosti zažareno srce?
A plamtijaše li mlado i dobro,
obmanuto, zahvalnost za spasenje
onome što spava gore?

Ja da te štujem? Zašto?
Jesi li ublažio ikad
bole potištenome?
Jesi li utro ikad
suze skrušenome?
Zar me nije skovalo čovekom
svemoćno vreme
i večni udes,
gospodari i moji i tvoji?

Il' misliš valjda
da mi valja mrzeti život
i bežati u pustinje
što nisu sazreli svi
cvetni snovi?

Evo me gde sedim, stvaram ljude
po svojoj slici,
rod meni ravan,
da trpi, da plače,
da uživa i da se raduje,
i da se ne osvrće na tebe,
kao ni ja!














PROMETHEUS

Bedecke deinen Himmel, Zeus,
Mit Wolkendunst!
Und übe, Knaben gleich,
Der Disteln köpft,
An Eichen dich und Bergeshöh'n!
Mußt mir meine Erde
Doch lassen steh'n,
Und meine Hütte,
Die du nicht gebaut,
Und meinen Herd,
Um dessen Glut
Du mich beneidest.

Ich kenne nichts Ärmeres
Unter der Sonn' als euch Götter!
Ihr nähret kümmerlich
Von Opfersteuern
Und Gebetshauch
Eure Majestät
Und darbtet, wären
Nicht Kinder und Bettler
Hoffnungsvolle Toren.

Da ich ein Kind war,
Nicht wußte, wo aus, wo ein,
Kehrt' ich mein verirrtes Auge
Zur Sonne, als wenn drüber wär
Ein Ohr zu hören meine Klage,
Ein Herz wie meins,
Sich des Bedrängten zu erbarmen.

Wer half mir
Wider der Titanen Übermut?
Wer rettete vom Tode mich,
Von Sklaverei?
Hast du's nicht alles selbst vollendet,
Heilig glühend Herz?
Und glühtest, jung und gut,
Betrogen, Rettungsdank
Dem Schlafenden dadroben?

Ich dich ehren? Wofür?
Hast du die Schmerzen gelindert
Je des Beladenen?
Hast du die Tränen gestillet
Je des Geängsteten?
Hat nicht mich zum Manne geschmiedet
Die allmächtige Zeit
Und das ewige Schicksal,
Meine Herren und deine?

Wähntest du etwa,
Ich sollte das Leben hassen,
In Wüsten fliehn,
Weil nicht alle Knabenmorgen-
Blütenträume reiften?

Hier sitz' ich, forme Menschen
Nach meinem Bilde,
Ein Geschlecht, das mir gleich sei,
Zu leiden, weinen,
Genießen und zu freuen sich,
Und dein nicht zu achten,
Wie ich!

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Goethe Empty
PočaljiNaslov: Re: Goethe   Goethe Icon_minitime27/6/2012, 3:37 am

БЛИЗИНА ДРАГОГ

Мислим на тебе кад се од сунца запали
пучина сва;
мислим на тебе кад месец устрептали
кладенцем тка.

Видим те кад на путу далеком спазим
узвитлан прах;
сред ноћи, кад човека на уској стази
обузме страх.

Чујем те кад се све море усколеба
уз мукли хук.
Слушам у лугу кад испод целог неба
завлада мук.

Ти си уз мене, блискошћу својом расплину
даљину сву!
Залази сунце, скоро ће звезде да сину.
О, да си ту!













NÄHE DES GELIEBTEN

Ich denke dein, wenn mir der Sonne Schimmer
vom Meere strahlt;
Ich denke dein, wenn sich des Mondes Flimmer
In Quellen malt.

Ich sehe dich, wenn auf dem fernen Wege
Der Staub sich hebt;
In tiefer Nacht, wenn auf dem schmalen Stege
Der Wandrer bebt.

Ich höre dich, wenn dort mit dumpfem Rauschen
Die Welle steigt.
Im stillen Haine geh' ich oft zu lauschen,
Wenn alles schweigt.

Ich bin bei dir; du seist auch noch so ferne,
Du bist mir nah!
Die Sonne sinkt, bald leuchten mir die Sterne.
O, wärst du da!

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Goethe Empty
PočaljiNaslov: Re: Goethe   Goethe Icon_minitime27/6/2012, 3:54 am

Obujmio planinu dubok muk
Kroz tišinu ne krade se ni zvuk
ni vetra ćuv.
Sve spi.
Zanemele ptice gorom,
nadaj se, nadaj skorom
miru i ti.







Über allen Gipfeln
Ist Ruh'
In allen Wipfeln
Spürest Du
Kaum einen Hauch;
Die Vögelein schweigen im Walde
Warte nur, balde
Ruhest Du auch.

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Goethe Empty
PočaljiNaslov: Re: Goethe   Goethe Icon_minitime28/6/2012, 4:27 am

PJEV DUHOVA NAD VODAMA

Ljudska je dusa
Slicna vodi;
S neba silazi,
K nebu se penje,
I opet dolje
Na zemlju mora
U vjecnoj mijeni.

Tece s visoke,
Strme hridi
Cisti mlaz;
Tad pršti ljupko
U oblacnom valu
Spram glatke stijene
I, lako docekan,
Prozracan, struji
Tiho sumoreci
U daljinu.

Strse li grebeni
U susret slapu,
Pjeni se srdito
S kama na kam
U ponor.

U plitku koritu
Sulja se travnjakom
A u mirnu jezeru
Pasu svoj lik
Sva zvijezdja.

Vjetar je ljupki
Ljubavnik vala;
Vjetar s dna mijesa
Zapjenjene vale.

Duso covjecja,
Kako si slicna vodi!
Sudbo covjecja,
Kako si slicna vjetru!















GESANG DER GEISTER UEBER DEN WASSERN

Des Menschen Seele
Gleicht dem Wasser:
Vom Himmel kommt es,
Zum Himmel steigt es,
Und wieder nieder
Zur Erde muß es,
Ewig wechselnd.

Strömt von der hohen,
Steilen Felswand
Der reine Strahl,
Dann stäubt er lieblich
In Wolkenwellen
Zum glatten Fels,
Und leicht empfangen
Wallt er verschleiernd,
Leisrauschend
Zur Tiefe nieder.

Ragen Klippen
Dem Sturz entgegen,
Schäumt er unmutig
Stufenweise
Zum Abgrund.

Im flachen Bette
Schleicht er das Wiesental hin,
Und in dem glatten See
Weiden ihr Antlitz
Alle Gestirne

Wind ist der Welle
Lieblicher Buhler;
Wind mischt vom Grund aus
Schäumende Wogen.

Seele des Menschen,
Wie gleichst du dem Wasser!
Schicksal des Menschen,
Wie gleichst du dem Wind!




____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
Nepopravljivi Sanjar

Nepopravljivi Sanjar

Muški
Broj poruka : 2429
Godina : 43
Location : Rusija
Datum upisa : 22.10.2011

Goethe Empty
PočaljiNaslov: Re: Goethe   Goethe Icon_minitime28/6/2012, 4:34 am

Johan Volfgang fon GOETHE

Umro: 22. marta 1832. (u 83-oj god)
Uzrok: prehlada
Mesto: Frauenplan, u Vajmaru (Nemačka)
Sahranjen: grobnica na Starom groblju u Vajmaru

Gete je imao fobičan strah od smrti, izbegavao je i sam pomen te reči umesto koje je uvek upotrebljavo neku drugu, nije mogao da podnese da vidi neki sprovod, a ljutio se kad bi neka mrtvačka kola prošla ispred njegove kuće. Pa ipak, svoje vlastite smrti se nije plašio jer je verovao u besmrtnost duše. Jedne prolećne večeri, dok je sa prijateljem Ekermanom posmatrao zalazak sunca, rekao je: "Kad čovek ima sedamdeset i pet godina, ne može, a da ponekad ne pomisli na smrt. Ali ta pomisao me uopšte ne straši, jer sam uveren da je naše biće potpuno neuništivo. Njegovo delanje traje celu večnost. Ono je slično suncu za koje smo ubeđeni da negde zalazi, ali to zapravo ne biva tako, jer ono ni za trenutak ne prestaje da rasipa svoju svetlost."

Dana 16. marta Gete je nazebao, i iako se naizgled oporavio, ipak su mu već otkucavali poslednji sati. Sedeo je u svojoj fotelji, u kućnom mantilu i u filcanim čarapama, sa zelenim vizirom na čelu da bi zaštitio oči od sunca, i dremao. Frederik, njegov sluga, bdeo je nad njim. Gete ga je upitao koji je datum: 22. mart. "Dobro je, počelo je proleće, znači da ću brže i lakše ozdraviti", rekao je. Zatim je utonuo u san i sanjao, sanjao, a potom prošaputao reci bez vidljivog smisla i upitao: "Zar ne vidite tu lepu žensku glavu, crnih, izrazito crnih uvojaka, tamo u mračnom dnu sobe?" Na kraju je, pre nego što je izdahnuo, uzviknuo: "Svetlosti... Još više svetlosti!"

Te veoma "geteovske" reči koje naraštaji pamte i duboko poštuju kao "Geteove poslednje reči", u stvari su samo Geteove pretposlednje reči; poslednje su bile manje "geteovske", ali ipak "dirljivije": dok je buncao u tom nesvesnom stanju koje ga je lagano vodilo u smrt, Gete je rukama stezao ruku svoje pastorke Otilije. Njegovo disanje je bilo toliko nečujno, da nisu znali da li je još uvek živ ili je umro. Kad je Otilija htela da izvuče ruku, Gete ju je još jače stegnuo i prošaputao: "Čekaj, ženice, da još malo držim tvoju slatku malu šapicu." U pola dvanaest ujutru stisak je popustio.




Goethe Johann_Heinrich_Wilhelm_Tischbein_007
Johann Tischbein "Porträt Goethes in der Campagna" 1787

____________________________________________
Све тече
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Goethe Empty
PočaljiNaslov: Re: Goethe   Goethe Icon_minitime26/8/2012, 8:17 pm

Johan Volfgang Gete (28. avgust 1749. – 22. mart 1832.) bio je nemački pisac, političar, pesnik, naučnik i filozof, a tokom 10 godina i predsednik oblasti Vajmar. Gete je bio jedna od najznačajnijih ličnosti nemačke književnosti i evropskog neoklasicizma i romantizma krajem 18. veka i početkom 19. veka Autor “Fausta” i “Teorije boja” širio je svoj uticaj širom Evrope, a tokom narednog veka njegova dela bila su inspiracija za mnoge muzičke i dramske komade.Gete je rođen u Frankfurtu na Majni u Nemačkoj. Njegov otac bio je važna i poštovana ličnost, i lično je nadgledao obrazovanje svog sina u početku. Gete je studirao pravo na univerzitetu u Lajpcigu 1765., zatim na, 1770. god. univerzitetu u Strazburgu, uz prava pohađa i botaniku, hemiju, anatomiju itd. U Strazburgu upoznaje Herdera, koji se već proslavio kritičkim spisima. Pod njegovim uticajem, Gete počinje da se interesuje za poeziju narodnog predanja i za nemačku nacionalnu prošlost. Ubrzo se uklapa u pokret Sturm & Drang. 1771. godine radi u Frankfurtu kao advokat; gde izdaje i književni časopis Gec fon Berlinhingen. 1772. godine odlazi, jer oseća da remeti mir između svog prijatelja Kestnera i njegove verenice Šarlote Buf. Ta epizoda, vest o samoubistvu njegovog pozinanika Jeruzalema, i događaj kada mu je rečeno da izbegava kuću trgovca Brentana sa čijom je ženom voleo da svira, dali su mu građu za prvi roman. 1774. godine izdaje prman Jadi mladog Vertera, koji postiže svetsku slavu. Završava Geca. Iste godine se veri sa Elizabet Šeneman (Lili njegovih pesama) i odlazi zauvek iz rodnog grada. Na poziv Karla Avgusta, vojvode od Saks-Vajmara, otišao je 1775. u Vajmar, gde je obavljao niz političkih poslova a na posletku je postao vojvodin glavni savetnik. Uskoro dovodi Herdera, zatim i Šilera. Vajmar postaje značajno duhovno stecište Nemačke. Upoznaje Šarlotu fon Štajn kojoj posvećuje 1700 pisama. Od 1786. do 1788. putovao je Italijom i upravljao vojvodskim pozorištem Vajmara. U to vreme je završio Egmonta, pretočio u stihove Ifigeniju i započeo Torkvata Tasa. Učestvovao je u ratu protiv Francuske, i u narednom periodu sklopio prijateljstvo sa Fridrihom Šilerom, koje je potrajalo do 1805. Oženio je Kristijanu Vulpius 1806. Od 1794. posvetio se isključivo pisanju, i nakon niza neprevaziđenih dela, preminuo je u Vajmaru 1832. Njegovo najznačajnije delo, napisano pre odlaska u Vajmar, bila je tragedija Götz von Berlichingen (1773.), koje je ujedno bilo i prvo delo koje mu je donelo slavu. Zatim je usledilo delo “Jadi mladog Vertera” koje mu je donelo enormno veliku popularnost. U periodu dok se družio sa Fridrihom Šilerom dovršio je “Godine učenja Vilhema Majstera” i prelepu pesmu “Herman i Dorotea” (u ovom epu, povodom revolucije, protiv koje je bio, slavi porodicu, svakodnevni rad i mir), kao i “Rimske elegije”. U periodu Od Šilerove do svoje smrti, napisao je “Fausta” ,”Izbor po srodnosti”, njegovu pseudo-autobiografiju “Iz mog života:činjenice i fikcija, opisao je njegovo putovanje po Italiji, objavio je dosta naučnih radova, i seriju rasprava o nemačkoj umetnosti. Njegova dela imala su ogroman uticaj na književnost i umetnost uopšte čim su se pojavila.Kao dopuna radu u književnosti Gete je dao značajan doprinos i naučnom radu. U biologiji, njegova teorija uslova za metamorfozu biljaka, po kojoj sve biljke nastaju od listova. Takođe je poznat po svom otkriću središnje vilične kosti kod ljudi.Gete je smatrao svoju teoriju boja, svojim najznačajnijim doprinosom nauci i uopšte svojim najznačajnijim delom. On je tvrdio da boje nisu samo fenomen na fizičkom nivou već da boje zavise od svetla i načina na koje ono pada na predmete, odnosno da su one stvar individualne percepcije. Bio je izuzetno ponosan na svoj rad i jednom prilikom je rekao: “To što sam ja jedina osoba u ovom veku koja ima pravi uvid u nauku boja, je zato što sam ja ponosan na to i to je ono što mi daje osećaj da sam mnoge nadmašio”. U razgovorima sa Ekermanom, Gete potvrđuje da nije voleo prosvetiteljstvo, jer je bio više čovek srca nego razuma. Romantičari su mu strani, jer je u osnovi bio realista. Od svih svojih savremenika najviše ceni Bajrona, upravo zato što mu se činilo da Bajron više pripada klasici nego romantici. Najviše ceni klasičnu poeziju i umetnost – u romantizmu vidi nešto nezdravo, neorgansko. Geteov duhovni razvoj se najbolje ogleda u lirici. Od pobožnih pesama ispirisanih Klopštokom, preko anakreotskih pesama inspirisanih Vilandom, do Herderovog uticaja kada izvor pesničkog zanosa postaje priroda, u kojoj Gete vidi oličenje stvaralačke sklobode i elementarne snage (Dobrodošlica i rastanak). Spomenik Geteu i Šileru u VajmaruGete je postao spinozista: bog je u prirodi, u prirodi postoje dva elementa – sila i materija, a sila je bog; zato treba voleti svu prirodnu silu. Kasnije se ovo filozofsko shvatanje nijansira, i Gete kao pesnički motiv uzima grčke pogove kao personifikaciju prirodnih sila, i buni se protiv njih (Prometej). Ova poezija je ujedno patetična, puna borbe i zanosa. U to vreme Getea zaokuplja ideja velikih ljudi: Cezara, Fausta, Prometeja, Muhameda – simbol genija koji vodi čovečanstvo. U ovoj fazi (Sturm&Drang) javljaju se slobodni ritmovi, stihovi svaki drugom broju slogova, da bi se skoro mogli pisati u prozi. U Vajmaru prestaje buntovništvo, i javlja se smireni Gete, pesnik harmonije koji u prirodi vidi materinsku silu čovečansva. Priroda više nije jezovita, puna neprijateljskih, demonskih sila, nego je protkana harmonijom i redom, a božanske sile su naklonjene čoveku (Putnikova noćna pesma, Pevanje duhova nad vodama). Što više Geteova poezija postaje misaona, to se više kreće oko ideje humaniteta (Božansko). Čežnja za jugom, za Italijom se ogleda u delu Minjon. Posle Italije njegova poezija postaje čulna koliko i misaona. Gete je još od pokreta Sturm & Drang pisao balade, a usavršio se u takmičenju sa Šilerom. Dok Šiler redovno polazi od etičke ideje, Gete je slobodniji u koncepciji. Za Šilera (kantovac) je balada zamisao za dramu, dok se kod Getea (spinozista) pre oseća delovanje prirodnih sila, koje su jače od čoveka i razum ne može da ih objasni i definiše.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Goethe Empty
PočaljiNaslov: Re: Goethe   Goethe Icon_minitime26/8/2012, 8:19 pm

Božansko

Plemenit nek je čovek,
Samilostan i dobar.
Jer samo to
Razlikuje ga
Od sviju bića
Koja znamo.

Zdravo neka su nepoznata
Viša bića
Koja slutimo!
Njima nek naliči čovek;
Njegov primer nek nas uči
Da verujemo u one.

Jer priroda je
Neosetljiva:
Obasjava sunce
I zle i dobre,
A zločincu
Kao i najboljemu
Sjaju mesec i zvezde.

Vetar i reke,
Grom i tuča
Huče svojim putem
I zahvataju
I promahu
Jednog po jednog.

A tako i sreća
Nasumce grabi u gomilu,
Zgrabiv čas dečka
Tršavu čednost,
A čas ćelavo,
Grešno teme.

Po večnim, gvozdenim,
Velikim zakonima
Moramo krug svog
Bitisanja svi
Da opišemo.

Jedino čovek
Može nemogućno:
On razlikuje,
Bira i sudi;
On može trenutku
Trajanje da da.

On samo sme
Da nagradi dobrog,
Da kazni zlog,
Da leči i spasava,
I sve što luta, bludi,
U svrhu da sveže.

I mi štujemo
Besmrtna bića
Kao da su ljudi,
Kao da u velikom čine
Što najbolji u malom
Čini ili bi hteo.

Plemeniti čovek
Nek je samilostan i dobar!
Neumorno nek stvara
Korisno, pravo,
Nek nam bude uzor
Slućenih onih bića!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Goethe Empty
PočaljiNaslov: Re: Goethe   Goethe Icon_minitime26/8/2012, 8:20 pm

Dobrodošlica i rastanak

Na konja! srce burno reče;
poleteh skoro isti tren.
Ljuljuškaše već zemlju veče,
gorom se plela noćna sen;
ramena hrasta-ispolina
već zaogrnu maglen skut,
iz žbunja gledaše me tmina
stotinom očiju uz put.

Mesec se mutni tužno njih’o
zasevši na oblačka hum,
mahaše vetar krilom tiho,
stravičan slušah njegov šum;
noć čudovišta bezbroj stvori,
al’ bodra radost svlada strah:
o, kakvom vatrom krv mi gori!
U srcu kakav oganj plah!

Spazih te i tvoj pogled mio
ozari svaki damar moj;
svim srcem svojim tvoj sam bio,
svakim sam dahom bio tvoj.
Prolećni rumen ćuv je lako
obavijao tebe svu,
pa nežnost za me – Bože! Kako,
čime zaslužih sreću tu?

Al’, avaj! mlado sunce sinu,
rastanak srce steže tad:
u poljupcu ti pih milinu,
u oku tvome čitah jad!
Ja podjoh; vlažan, bolom skoljen,
pratio me pogled tvoj:
pa ipak, sreće biti voljen,
sreće voleti, Bože moj!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Goethe Empty
PočaljiNaslov: Re: Goethe   Goethe Icon_minitime26/8/2012, 8:20 pm

Jutarnja tužaljka

O, nestašna i draga djevojko,
Kaži meni, što sam ti skrivio
Da me stavljaš na muke goleme,
Da zadanu riječ svoju kršiš?

Sinoć si mi prijazno stiskala
Ruke, milo šaputala riječi:
Da, doći ću, sigurno ću doći,
Predjutro, u tvoju sobu, dragi.

Pritvorena ostadoše vrata,
Kada dobro preispitah šarke,
Sav radostan što nisu škripale.

Kakva li je noć čekanja prošla!
Bdijah brojeć svaku četvrt sata;
Ako i zaspah na koji trenutak
Srce osta budno bez prestanka,
Budilo me iz lakog drijemeža.

Kako tada blagoslivah tmine
Koje tako mirno sve zastiru.
Veselih se sveopćoj tišini.
U tišini slušah, prisluškujuć,
Neće li se koji glas pokrenut.

«Da su njene misli kao moje,
Da osjeća kao što ja ćutim,
Ne bi ona do jutra čekala,
Već bi došla ovoga trenutka.»

Ako mačka skoči na tavanu,
Ako miš u uglu zašušketa,
Makne li se bilo što u kući,
Ponadam se da tvoj korak čujem,
Uvijek mislim da tvoj stupaj čujem .

ležao sam tako dugo, dugo,
Pa već i dan zače da se rudi,
Stade žamor na četiri strane.

«Jesu l’ njena vrata? Da su moja!»
Podnimljen, u krevetu svom sjedim,
Gledam vrata poluosvijetljena,
Neće li se ipak pomaknuti.
Oba krila stoje pritvorena,
Mirno vise na tihim šarkama.

A dan posta svjetliji i veći.
Čuh već škripu vrata susjedovih
Koji žuri zaslužit nadnicu;
Čuh uskoro zatim štropot kola.
Već se i vrata grada otvoriše:
Raste metež nemirnoga sajma.

U kući je odlaz i dolazak
Uza stube i niz njih, katkada
Škrinu vrata, koraci zatutnje;
A ja kao od lijepog života
Još ne mogu rastat se od nade.

Najzad, kada omrznulo sunce
Obasja mi prozore, zidove,
Skočih i požurih prema vrtu
Da svoj topli dah, prepun čeznuća,
Pomiješam sa svježim zrakom jutra,
Da u vrtu možda sretnem tebe.
Ali tebe nema u sjenici,
Ni u starom drvoredu lipa.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Goethe Empty
PočaljiNaslov: Re: Goethe   Goethe Icon_minitime26/8/2012, 8:21 pm

Klaričina pesma

Poplavljen
srećom
i jadom i snom,
strepeti
nadom
i grcati njom,
klicati
s nebom,
nemeti pod njim –
voleti! – Bože,
šta ima nad tim!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Goethe Empty
PočaljiNaslov: Re: Goethe   Goethe Icon_minitime26/8/2012, 8:22 pm

Morska tišina

Mir duboki vodom vlada,
nepomično more ćuti;
niz pučinu glatku svuda
gleda lađar zabrinuti.
Nigde vetra s jedne strane!
Smrtni pokoj, strašan, ledan!
U daljini grdnoj tamo
ne miče se val nijedan.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Goethe Empty
PočaljiNaslov: Re: Goethe   Goethe Icon_minitime26/8/2012, 8:23 pm

Minjon II

Ko čežnju zna, taj zna
jad jada moga!
Pečalna s duše dna,
bez ikog svoga,
onamo gledam ja
u nebo meko.
Ah, ko me voli, zna,
taj je daleko.
Svest mrkne, gorim sva
s dna srca svoga.
Ko čežnju zna, taj zna
jad jada moga.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Goethe Empty
PočaljiNaslov: Re: Goethe   Goethe Icon_minitime26/8/2012, 8:23 pm

Lidi

Jedinog, Lida, kojeg voleti možeš
tražiš celog za sebe, i s pravom.
I jeste samo tvoj.
Jer otkad odoh od tebe
čini mi se i najbržeg života
komešanje bučno
samo koprena laka, kroz koju gledam tvoj lik
vazda kao u oblacima:
blista mi ljupko i odano
kao što kroz nemirne zrake severne svetlosti
odbljeskuju večite zvezde.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Goethe Empty
PočaljiNaslov: Re: Goethe   Goethe Icon_minitime26/8/2012, 8:24 pm

Noćne misli

Žao mi je vas, o jadne zvijezde,
Koje divno tako jasno sjate,
Nevoljenome svijetleći brodaru,
Bez nagrade od boga i ljudi,
Jer ne znate jadne, što je ljubav,
Niti ste za ljubav ikad znale!
Bez prekida vode vječni sati
Nebesima povorke vam sjajne.
Kakve li ste prevalile pute,
Dok ja bijah u naručju drage,
Ne misleći na vas ni na ponoc!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Goethe Empty
PočaljiNaslov: Re: Goethe   Goethe Icon_minitime26/8/2012, 8:25 pm

Pesma Harfista

Tko nije na svoj hljebac suze lio,
Tko nije nigde cele noći
U plaču na svom logu bdio,
Taj ne pozna, vi nebeske noći!

U život vi uvedite čoveka
I pustate da jadnik bude kriv,
A tada bol i stradanje ga čeka,
Jer svoju krivnju svak ispasta živ.

Pjev duhova nad vodama
Ljudska je duša
Slična vodi;
S neba silazi,
K nebu se penje,
I opet dolje
Na zemlju mora
U vječnoj mijeni.

Teče s visoke,
Strme hridi
čisti mlaz;
Tad pršti ljupko
U oblacnom valu
Spram glatke stijene
I, lako dočekan,
Prozračan, struji
Tiho sumoreći
U daljinu.
Strše li grebeni
U susret slapu,
Pjeni se srdito
S kama na kam
U ponor.

U plitku koritu
šulja se travnjakom
A u mirnu jezeru
Pasu svoj lik
Sva zviježđa.

Vjetar je ljupki
Ljubavnik vala;
Vjetar s dna miješa
Zapjenjene vale.

Dušo čovječja,
Kako si slična vodi!
Sudbo čovječja,
Kako si slična vjetru!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Goethe Empty
PočaljiNaslov: Re: Goethe   Goethe Icon_minitime26/8/2012, 8:25 pm

Putnikova noćna pesma

Nad svim vrhovima
je mir.
U vršcima svima
jedva će živ
i dašak još koji biti.
Pjevanje ptica je stalo.
Čekaj: još malo,
pa ćeš počinut i ti.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Goethe Empty
PočaljiNaslov: Re: Goethe   Goethe Icon_minitime26/8/2012, 8:31 pm

"Onog trenutka kada se definitivo posvetimo necemu
i Kosmos se pokrene.

Mnogo toga sto se inace ne bi desilo odjednom se pocne desavati.

Cijela rijeka dogadjaja se rodi iz odluke,
pomazuci kroz razlicite nepredvidjene dogadjaje, susrete i materijalnu asistenciju,
koju niko nije mogao ni sanjati da bi se mogle desiti.

Sta god mozete uciniti, ili odsanjati.
Pocnite.
Drskost u sebi nosi genijalost, snagu i magiju.
Pocnite sada."

-Goethe -

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Goethe Empty
PočaljiNaslov: Re: Goethe   Goethe Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Goethe
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: