LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Miladin Beric

Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime23/5/2010, 2:48 pm

Miladin Berić, pjesnik i satiričar je rođen 1962. godine. Do sada je objavio knjige: "Korakom ranjene kornjače" (poezija, 1998); "Svitac u ogledalu" (poezija, 2001); "Jutro na Zadušnice" (poezija, 2002); "Laku noć propali studenti" (satira, 2003); "Lovci na sjenke" (sa Živkom Vujićem i Darkom Samardžićem - aforizmi, 2003); “Četvoroboj” (sa Živkom Vujićem, Slobodanom Jankovićem i Goranom Kljajićem - satira, 2004); "Jednom u zauvijek i dalje" (poezija, 2005); "Priče iz Pedonije" (satira, 2007); "Od konca do gajtana" (satirična poezija, 2008) i "Na dan Svetog Trifuna" (poezija, 2008).



EPILOG

Nisam li drugacije zamisljao ovu noc,
purpurnu do zvijezda,
biserno-hladnom sobicku bez zidova
i dva malena svica utetovirana u tvoju kosu.
Bit ce da jesam jer samo klovnovi znaju
koliko je najcesce tuzno ono sto izaziva smijeh...

A ja jos uvijek nosim one iste
vagone neistovarene njeznosti ispod koze
kao usnulu obalu vrele krvi
u ocima koje su ponekad zelene.

Na sto te nocas sjeca sve to?
Dva svjetla u jednom mraku sta cine?
More ili moru...
Okean ili kap...
Trijumpf ili elegiju...

Znam,
vrijeme je rastanka
i svaka staza nekuda vodi...
osim unatrag.
A ja bih nocas upravo unatrag...

Ti dobro znas, biseri u mom oku ne poticu od kapi
vec od uplasenih svitaca koji ti vise ne pripadaju.
Rukama sada gutam prazninu dok tisina postaje bodljikava,
kao noc usamljenog vojnika.
Prst sudbine... ili dva i po prsta sudbine?
Dvije jednake zvijezde nisu li najudaljenije?
U praskozorje kad nas vise ne bude
ostace samo milion pahulja vrelog snjega na vrsku granate.

I mjesec je svjestan da postoji jos samo dok pliva na povrsini vode,
kao posljednji camac u posljednoj noci,
a srebrni trak rijeke u njegovom oku je samo mac sudbine
koja ga dijeli na pola.
Zatvori vrata,
iza crvene zavjese je i crvena svjetlost.
manje crvena, a
ja iza nje ucim da zaboravim.

U svijetu slavuja i cvrcaka osim krvi postoji jos pjesma,
nemoj nikad bar to da zaboravis,
ostalo je uglavnom nevazno.

Mali moj svicu, ciji mrak nocas cinis blagim.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime23/5/2010, 2:52 pm

CIRKUS


Cirkus i bol
bol i cirkus.

Čovjek bez žice svira na gitari bez žica
pjesmu o relativitetu
donose mu omot u kom se nalaze tri ključa
jedan ulazni i dva izlazna
ključeve od vrata moždanog testamenta
sa deformisanom slikom u oku.

Za divno čudo niko se ne smije
ili je ovdje uvijek cirkus?

Tamo gdje niko nikoga a svi sve
na rukama se hoda kroz prašumu
od žice i rešetaka

Kraj čuvara u bijelim mantilima
gitarista prstom pokazuje smjer
reflektori se gase
nečiji poderan glas ječi u mikrofon
pjesmu bez riječi.

Masa je uzbudjena
neka oproste svi oni
koji su večeras došli zbog majmuna
jednostavno pod ovim šatorom
večeras svi nastupamo
bez njih.

Uostalom ovdje se oduvijek znalo
ko je u cirkusu.

Vjerujem da razumijete
stvar je opipljiva i kristalno jasna
večaras nastupamo bez majmuna
kao što i oni sada negdje nastupaju
bez nas.

Ako vam se ne svidja uzimite ogledalo
i sve će biti u redu
jer oni koji primjećuju razliku
ne dolaze u ovakav cirkus
... da slušaju pjesmu od suza.

Čovjek bez žice
svira na gitari bez žica
za divno čudo masa umire od smijeha.

Bol i cirkus
cirkus i bol.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime23/5/2010, 2:53 pm

U NOCI PUNOG MJESECA


Nocas sam samo leptir
koji u mljecnom putu tvoje kose
glumi medonosni cvijet.
I malo mi je ove moje prasume
u kojoj poput nacetog vrganja
starim u svjetlosti.

Samog me nema
pa mi se i sjenka uvukla u kamen
po kojoj gmize mjesecina,
poput miholjskog gustera
umanjena za najveci dio mene,
koji sada negdje s tobom suska
po bojama jeseni koja se razliva.

Noc je punog mjeseca,
moja mjeseceva djevojcice,
pa te ne trazim pod desnim kapkom
gdje povremeno stanujes
i gdje ti je krevet i nocno ogledalo
i duguljasta lampa koju palis pogledom..
nego u krugu sto spaja dvije delte...

Trazim te,
dok se onaj lopov u grudima
koji otkljucava brave koje je vec jednom otkljucao,
divi svojim madjionicarskim rukama
u kojima se kalauz zacas pretvara u ruzu.

Cvrkucu zvijezde u rasparanom sutonu
nad premijerom pozorista iluzija.

Obuci se,
kad sjenke prerastu prazninu
sa pristojne udaljenosti ce mjesec da izviri iza oblaka
da doceka moj znak.

Jer najjace svjetlo se ipak krije u mraku...

Oprosti
jos samo...
jos samo da u bunar zelja ubacim ovaj zamotuljak od stihova.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime23/5/2010, 2:53 pm

Ти не знаш


Ти не знаш како је чаробно
знати да негдје постојиш
једнако драга и крхка
и на полудјелом мору
у ову тетовирану јесен
које се све мање бојиш
у свијету у којем лептири
и не дочекују зору.

Сакривен у твојим венама
Ја сам кап што не отиче,
ма како били далеко,
ма како изгледали туђи.
Срећом не губе кловнови
на крају сваке приче
мада из ње излазе
бар за милиметар луђи.

А ти, ти си звијезда
заспала на мом длану
и ја те чувам и не дам
и немој да се бојиш.
А ако већ будеш бодеж
И направиш некакву рану
И тад ћу да будем сретан
Што још увијек негдје постојиш.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime23/5/2010, 3:43 pm

TESTAMENT


Napiši!

Napiši mastilom što traje duže
od najvećih zabluda
koje će kad tad da izrone.

Napiši guščijim perom koje će sve nas da uvede
u knjigu mrtvih.

Napiši noktom pjesnika obješenog u zoru
ispod tepiha od zaboravljenih knjiga.

Napiši nožem umočenim u krv vuka.

Napiši još jednom
ono što piše
na listu koji se prvi
strmoglavi.

Na dnu odakle se sve jasnije vidi
drugačije se osjeća mir
koji nikad ne nadju
oni što su sve osjenčeno
u životu
prećutali.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime23/5/2010, 3:44 pm

LEPTIR

Imao je jedan dan
i jednu noć
u praskozorje je počela kiša
i šta da leptir uradi
za jedan kišni dan
i za jednu kišnu noć

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime23/5/2010, 3:46 pm

DRVENI LUTAK


Noćas bih htio da budem
tvoj mali drveni lutak
čije će oči da svijetle
kao fenjer sa seoskih kola
da budem tvoj jastučić
u jedan plačni trenutak
raznježen cvjetak sreće
što raste iz cvjeta bola.

Nemoj da ga bereš po mraku
jer mrak te nebeskom crta
zbog te sam slike probao
opojno vino od gloga
sto zrije na tvojim usnama
u stakleniku rajskoga vrta
gdje sam vec jednom bio
sjenovit u naručju Boga.

Noćas bi htio da budem
jedini mornar na brodu
što plovi od mora do mora
tvojih usnulih svjetova
napravio sam ga od lokvanja
pa ponekad propušta vodu
i zato ti letucka u oku
i nije mu do drugih letova.

Sve sto se u srcu krije
jednom se zarumeni
jer srce za svaku ružu
predvidi tajni kutak
kada ti zaspim na ruci
zaspi i ti u meni
hoću noćas da budem
tvoj mali drveni lutak.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime23/5/2010, 4:02 pm

TETOVIRANA JESEN


1.

Ti ne znaš kako je čarobno
znati da negdje postojiš
jednako draga i krhka
i na poludjelom moru
u ovu tetoviranu jesen
koje se sve manje bojiš
u svijetu u kojem leptiri
i ne dočekaju zoru.

Sakriven u tvojim venama
ja sam kap što ne otiče,
ma kako bili daleko,
ma kako izgledali tudji.
Srećom ne gube klovnovi
na kraju svake priče
mada iz nje izlaze
bar za milimetar ludji.

A ti, ti si zvijezda
zaspala na mom dlanu
i ja te čuvam i ne dam
i nemoj da se bojis.
A ako vec budeš bodež
i napravis nekakvu ranu
i tad cu da budem sretan
što jos uviek negdje postojiš.

2.

Te jeseni je u mojoj ušećerenoj krvi
zaspalo Ciganče modrozelenih očiju
i dvije ranjene srne iz neke daleke basne.
Sjećaš se... bio sam kočijaš
zaljubljen u svoju kočiju
i u svjetlost naše zvezde koja polako gasne.

Suton... iz mene izlaze klovnovi ulicom koja ne postoji
i hiljade svitaca donose svijeće
našem nerodjenom sinu.
Oprosti.
Na nebu je uštap i moja se sjenka boji
trubadura koji uglavnom razbija mandolinu.

Sad... nemam ništa sem rima
a i njih bi najradije da vratim
nekoj dalekoj zvezdi sa koje sam sišao ranjiv.
Necu ti reći hvala, a necu ni da ti platim
jer si najveci krivac što sam nežan i ranjiv.

3.

Te jeseni mi je ostao osmjeh,
a i njega sam ubrzo izgubio.

4.

A kada ostavim zvezde
hoću da budes kraj mene
jer mogle bi i one
začas da odu vragu.
duboko ispod vode.
mutno ogledalo.
Bar zbog najlepših tajni
kojima smo bili na tragu
ostani koji trenutak.
ostani
samo
jos
malo.

Jer kada odes iz rime
u noc jezivo strašnu
ja cu manirom klovna
staviti šešir od slame,
poderan kaput
i trošnu krvavu leptir mašnu
i svojim sanjivim rukama
ogroman mjesec na rame.

5.

Kiša i nebo mutno do plača.
San je posljednja mogućnost
da se sačuva
ono što mora da ode.
Ne budi me
U očima pijanog svirača
jutros je previše vode
nemir,i jedna jesen daleka.

Ni slavuji ne zvižduću pesmu
koju znaju sve ptice.
Pusti.
u praskozorje izmedju smreka
naći ce uplašene zvezde
i upaljene sveće.
veče, i jedan komadic bola.

Reči će uvek reći
manje
nego što govore oči.
Ne okreći se.
Čaše su na kraju stola
al više nikog nema
da ih natoči.

6.

TAJNA JE SAMO TAJNA AKO JE PRIHVATI ZORA

Možda zvezde večeras namerno na pčelinjak liče
dok svetlost klizi niz lice i zvezdane kapi bodu.
Ti znaš da postoje i dobre i loše priče,
al ne znaš kada dodju, jos manje kada odu.

VALOVI SE PONEKAD I BEZ OSEKE IZNENADA POVUKU

Zamisli rijeku koju mjesec dijeli na pola
i nad njom bijelog galeba koji je zaboravio da leti.
Slikar je po najdražem platnu prosuo mrvicu bola
u vidu kapi krvi,a dalje, tko zna kada će smjeti.

MIRIS ODLASKA NOSI U SEBI VIšE SOLI OD MIRISA MORA

Ne budi me,u snovima je nedostižno malo tuge.
Smejući se mi igramo jednako komičnu rolu,
a oni koji se provuku u praskozorje ispod duge
možda će u drugu jesen s andjelima ići u školu.

I LADJE KAD POTONU JOS DUGO SANJAJU LUKU

Sad uzmi tetoviranu jesen i kao bumerang zavrti.
Volim te kao što pčela voli dunju u cvatu.
Mi smo sve bajke večno krali od smrti,
a da nismo ni znali da su nam duše u matu.
Jer,
Tajna je samo tajna ako je prihvati zora,
valovi se ponekad i bez oseke iznenada povuku,
miris odlaska nosi u sebi više soli od mirisa mora,
i ladje kad potonu jos dugo sanjaju luku.

7.

Ja više nemam za čim da žalim ni kome da praštam,
sem maloj krpici svetla što me pokatkad dodirne i razbudi
i da verujem i da ne verujem
i da sanjam i ne sanjam,
isto se vraćam i isto krvarim
i isti me trag vodi u uzalud kao slikara
koji bi ponovio svoju najbolju sliku
na komadu beloga zlata
a život teče dalje.

Ti i ne znaš
da vec danima sanjam istog leptira,
samo svetiljke nisu iste ili se bar budim s nadom da nisu.
On nema lica i nema ništa po čemu bi ga prepoznao
sem malog ožiljka na lijevom krilu,
a meni je i to dovoljno.
Znam,
trebalo je da bude proleće,
a bila je jesen na splavu meduza
i nije bilo sjaja u travi.

Ne, ne boj se.
Moje rime sem što me nikad ne ostavljaju samog
ponekad znaju tako divno da šute.

Sve je istetovirano i izgubljeno.
I ova jesen je istetovirana i izgubljena
mada jos uvijek mogu sam sebe da ubijedim da sam
sve sanjao.
A ti?
Šta ces ti?

8.

Da li se ponekad seti gledajuci kroz tudja okna
niz ulice puste i kišne, da l' je bar malo zaboli.
Meni je sasvim dovoljno ako joj zadrhti lokna
pa makar nikad ne rekla da me jos uvijek voli.

Ona ne zna koliko boli ono što se nikad ne vrati
kao noći koje se čuvaju u očima što dvostruko gore.
Sve nema svoju cijenu, ali ipak sve se plati
jednim sanjivim vriskom mjeseca što pada u more.

Ja sam najlepshu pesmu zaključao u njenoj kosi
i sve sam svoje osmehe sakrio u zavjesu kiše,
a ona je predobro znala šta ta jesen nosi
al nije htela da prizna i nije nas bilo više.

Ko zna... mozda joj noćas neke slike ponovo znače,
možda se zaista voli samo jednom u zhivotu.
A ja sam samo klaun koga su natjerali da plače
sa željom da samog sebe igra za bednu svotu.

Da li se ponekad seti gledajuci kroz tudja okna
niz ulice puste i kišne, da l' je bar malo zaboli.
Meni je sasvim dovoljno ako joj zadrhti lokna
pa makar nikad ne rekla da me jos uvijek voli.

9.

Milion svetionika u noći i nebo od pečene gline
i tvoje ruke i usne, sočnije od zreloga nara,
u očima usnula kiša i oblak vrele tišine
i jedno platno za sliku pomalo nespretnog slikara.

Krvario je u vodi mesec zaklan do pola,
nad tvojim polu-zbogom noc se sklopila crna.
Sećam se bila si zvijezda veća od Velikih kola,
seti se bio sam svitac manji od makova zrna.

I onda sam do obale s očima što ne drže plimu,
težak kao bura, lagan kao jugo.
Ko zna ko noćas gubi: vatra što gori u dimu
ili dim iz te vatre, ili možda i jedno i drugo.

Ah, da, jednom davno, skoro se ne sećam više
sa druge strane svetla tetovirano sanjiv do zore
jedan je klaun kroz suze sanjao ostrvo kiše
kao što mrtav delfin zamišlja usnulo more.

Iznad pepela najdraže slike našli su dušu slikara
valovi što u zoru uguše sve što se olako žari.
Kad jednom kroz miris mora osjetis miris nara
povjeruj da negdje za mnom mjesec zaklan krvari.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime31/7/2010, 3:14 pm

SAN
O VELIKOM GALEBU


Riba

Niko ne zna šta se
dešava
Ispod naježene kože vode
I ima li taj svijet dolje
Svoja
zaboravljena carstva...
Biti izmedju
Biti čardak
I na nebu i
na zemlji
Biti nigdje
Doživotna je karta za cirkus
U kojem
životinje krote ljude...

On tek možda da sluti
U vodenom
mravinjaku se razgovara
Ćutanjem i dodirima
Pogledom i svjetlom
Koje
poslije prelamanja upada u riblje oko...

U prašumama korala
odmetnuti biseri
Kao monasi
Slobodni i sami
Vode istoriju
ribljih ratova...

Duhovi mornara sa potonulih galija
Prinose
žrtvu bogu mora...

Džinovske hobotnice i patuljaste kornjače
Igraju
igru života
I igru smrti...

Osmijeh za osmijeh
Suza za
suzu
Krik za krik
Sve je to samo vodeni krvotok...
Saznaće...
Onaj
koji se povlači u svoju sjenku
Povlači se u zaborav...
Kao tamna
strana Mjeseca
Jer sve i nije krug...

Zato kad padne,
On,
kraljević neba,
Postaće riba

A pašće...











____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 29/1/2011, 11:40 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime29/1/2011, 11:39 pm

MOŽDANI MRAV


Kad jednom budeš suza ove kiše
što danima lije po posljednjoj barci
orahova ljuska u kojoj se njiše
kapljica života iznad kojeg starci
mole bajalice samo njima znane
u ime korijena što će da nadraste
na stablu života najlomnije grane
odakle će jednom da polete laste
nečujno niz vjetar ko što leti duša
otrgnuta od sna koji se ponavlja
u tišinu vode kad se zapjenuša
gdje su jutra možda i od neba plavlja.
Tu se valjda vrijeme ne dijeli na sate
nego na prostranstva izvan domašaja
gdje bivstvuju oni što se jednom vrate
iz svojih za vječnost spremljenih odaja
tu smo samo isti ili nismo … ipak
lagani ko perce prozračni i sneni
pretvoreni u svoj odsanjani pipak
duboko pod maglom nadom zatravljeni
od koje smo pošli u mimohod javom
kroz prašumu boja slijepi od rođenja
koracima puža za moždanim mravom
koji samo sebe ne može da mijenja.
Da … kad jednom budeš svjetlost koja mili
ispod površine vode što pjenuša
u društvu sa onim koji su već bili
dio pristaništa iznad kojeg duša
svojim golim krilom korača ka tmini
u kojoj svjetluca kormilo sa broda
nespojivog s tamom od koje se čini
neko drugo more neka druga voda
bićeš dio zida kojeg sjenkom dijele
po najtanjoj cigli napukloj od mraza
dvije nevidljive kružne paralele
iz zemlje do koje nema putokaza.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime14/2/2011, 8:26 pm

Miladin Beric Zr2-zr2-bw-zena-color-music_large-1

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime14/2/2011, 8:30 pm

...I mjesec je svjestan da postoji jos samo dok pliva na povrsini vode, kao posljednji camac u posljednoj noci, a srebrni trak rijeke u njegovom oku je samo mac sudbine koja ga dijeli na pola. Zatvori vrata, iza crvene zavjese je i crvena svjetlost. manje crvena, a ja iza nje ucim da zaboravim....( Miladin Beric

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...


Poslednji izmenio meseceva rosa dana 5/3/2011, 10:31 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime14/2/2011, 8:38 pm

Миладин Берић: Порука



(морнарима Курска)

… остала је само порука у џепу да суди о немоћи оних који све могу…

у орбити црвених корала гдје свјетлост повремено има боју црног угља и гдје јата дрхтуља на каменом стаклу остављају свој водени жиг заспале су душе славенских морнара сном риба на ужареном пијеску…

горе – гдје око не може да добаци – на некој звијезди што са задршком баца свој пламен у ноћ – двије су катапултиране земљане осе у игри љубави губиле множину стварајући ходник живота за небеског капетана милионима километара близу…

доље – гдје око не смије да добаци – отварао се шампањац пила се водка гутао кавијар и играо казачок у име забрањене љубави у име сибирско – тексашког сна у име лажног помирења у име још једне побједе у изгубљеном свемиру милионима километара близу…

још мало доље, ниже, дубље, у језгру, ко зна већ коју ноћ спавали су морнари рачунајући колико времена треба двадесет првом вијеку да се спусти на стотињак метара дубине … стотину метара далеко…

једна црта за један дан… двије црте за једну ноћ… и три неупаљене свијеће на жртвенику…

…остала је само порука у џепу да суди о немоћи оних који све могу…

ноћу кад бич вјетра залута у Баренцово море јата флуоросцентних риба освјетљавају пут широким руским душама што излазе на површину да слушају скоро нечујан плач далеких балалајки…

ноћу кад се из магле појаве једрењаци са једрима од ружа џиновске капи небеских суза направе степениште између два понора…

ноћу им у сан долази капетан Немо што као Уклети Холанђанин лута са својим Наутилусом двадесет хиљада миља под морем…

ноћу из руских степа галопирају бијеле тројке носећи чудотворне иконе на санкама од мјесечине…

ноћу…

једна црта за један дан… двије црте за једну ноћ… и три неупаљене свијеће на жртвенику…

ловци на бисере што на дах роне за часу најјефтинијег алкохола у очима шкољке пронађу сузу због које би вриједило сићи стотињак метара до дна чак и ако не сија чаробним сјајем…

сићи због поруке на којој никад неће бити забиљежен тачан број дана… јер кад нестане мастила пише се крвљу која лако не испарава испод тепиха од сланог иња…

ноћу…

сви бивши градови под пијеском градови под водом једном са порукама испливају на површину без обзира на величину саркофага и маховину алги што припадају неком другом паралелном времену…

са једном цртом за један дан и са двије црте за једну ноћ…

… и са морем упаљених свијећа на воденом жртвенику…


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime14/2/2011, 8:40 pm

Znam, vrijeme je rastanka i svaka staza nekuda vodi... osim unatrag. A ja bih nocas upravo unatrag...( Miladin Beric


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...


Poslednji izmenio meseceva rosa dana 5/3/2011, 10:32 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 9:26 pm

Enlarge this imageReduce this image Click to see fullsize
Miladin Beric 1543936-lg
Rekla je samo nemoj
... i dan se povukao u svoju crnu senku
ispod koje su nesretni zemljani patuljici igrali ruski rulet sa drvenim pištoljima,
... I bio je Vrbas, al ne onaj koji Dunavom odlazi u Crno more, već onaj ispod Kastela,
koji se vraća po priču za uplakane vrbe sa ade
... i bila je mesečina čije su zvezdane oči olovni oblaci prekrili svojom vlažnom pelerinom...
... i bili smo mi
i nismo bili...
dve senke, jedna senka, pola senke
i ćutnja... i ćutnja... i ćutnja...

.. i znao sam...
tek kad se iz kastela pojavi prvi svitac moći ću nekako
da joj kažem...

Oprosti što nemam reči tiših od pčelinjeg zuja,
dok mesec sleđenim srebrom zasipa jesenje vrbake.
Srce se najlakše opije ranjenim korakom,
leluja prtinjajući nebesku stazu kroz sunce i kroz oblake.

Oprosti što su mi oči prepune zlatnih svitanja,
pa su mi breze, princeze, umotane u marame od lana.
Na koplju ti nosim dušu umornu od samoće i skitanja,
da kisne pod tvojim balkonom bez kaputa i kišobrana.

Umiven suzama neba što preti da se u slapu prospe
šapućem ti uspavanku rimama isčezlih trubadura,
a u srcu nosim medaljon sa ikonom presvetle Gospe.

Moje su pesme noćas umolitvene u lavirint od nada,
praćene muzikom kiše, svirane iz neznanog dur-a,
pa nek ti budu jastuk na koji... mesečina pada...


Rekla je samo nemoj...
i stado crnih leptira je sakrilo stotinjak sveća u staklu...
i ne znajući da igraju poslednju noć...
... i ponovo je bio mesec oskrvavljen kao dečji balon
nakon strasnog poljupca nokta
... i bio je splav od poljskog cveća za Robinsona i za Petka,
koga su vetrovi slučajno poveli na malo noćno kupanje
... i bili smo mi... i nismo bili...
dve senke... jedna senka... pola senke...
i ćutnja... i ćutnja... i ćutnja...

i znao sam...
tek kad iz Kastela zapeva prvi slavuj moći ću nekako da prošapućem...

Ovde u zatvoru sobe, u kraljevstvu koje te sluti
u svakom zovu trube napravljene od vrbovih kora...
Ovde gde jednako traju i vekovi i minuti
i gde beli jedrenjaci deru pučinu mrtvog mora...

dani dišu na škrge i u ponoć bi da se udave
u reči što ispod zemlje svoje korito guta,
u čiju senku je bačen ključ od trostruke brave
sudbonosnih vrata, na papirusu pisanog puta.

Noć se po zemlji kotrlja strepeći od svakog kruga,
opijena mirisom dunja što ih niko ubrati ne želi...
neke se ptice nikad ne žele vratiti s juga...

Niz nisku usnulih reči crvenkasta cure slova...
Ćuti i ne gledaj mesec što se nedoklan deli,
nad ikonom gde kleči grešnik bez Božjeg blagoslova.


Rekla je samo nemoj...
i nisu još verovale ribe što ponekad u sumrak izlaze iz Vrbasa
da slušaju šaputanje juga u naručju breza i topola...
.. i bio je čamac u žicama od puzavica , bez užeta i sidra,
sveže ukraden iz doline našeg detinjstva
... i bila je mesečina... noćno sunce... kašika meda i
gitara na kojoj su svirci svirali Uspavanku za gospođicu N...

i bili smo mi... i nismo bili...
dve senke, jedna senka.. pola senke...
i ćutnja... i ćutnja.... i ćutnja...

... i znao sam...
tek kad se na Kastel sruše prve zvezde ona će znati...


Lagan sam kao perce iz krila divljeg gusana
kome su lovačke puške otkinule pola kljuna.
I doći ću ti kao senka da pokupim šećer sa usana
koji će pospanim okom da osvetli jesenja luna.

Ne traži me na trepavici noćne lampe
gde se senka ukrsti sa kazaljkom noćnog sata.
Ja imam dvorac od maćuhica i ako podigneš ruku
dodirnut će nam se prsti
za malu noćnu muziku... kidanih srebrnih žica...

I da znaš... kad noć napukne i kroz pukotinu proviri,
stidljivo kao puž pred obrisom nezvanog gosta...
... ja lelujam kroz vrbake sa smeškom što se širi.

I ne znam gde pobeći osim sna,
koji boji u lila ...mesečevu dugu što se zlati povrh mosta
gde ćeš biti zauvek
i gde si oduvek bila.


Miladin Berić

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 10:33 pm

..Nisam li drugacije zamisljao ovu noc, purpurnu do zvijezda, biserno-hladnom sobicku bez zidova i dva malena svica utetovirana u tvoju kosu....( Miladin Beric

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 10:34 pm

...Ti dobro znas, biseri u mom oku ne poticu od kapi vec od uplasenih svitaca koji ti vise ne pripadaju. Rukama sada gutam prazninu dok tisina postaje bodljikava, kao noc usamljenog vojnika. Prst sudbine... ili dva i po prsta sudbine? Dvije jednake zvijezde nisu li najudaljenije? U praskozorje kad nas vise ne bude ostace samo milion pahulja vrelog snjega na vrsku granate....(Miladin Beric

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 10:50 pm

NEVIDLJIVA SVJETLOST

I da znaš ...
niko ti nikad više neće pisati pisma
puna šećera
i ustajale usirene krvi
u maju kada slavuji zvižduću Malu noćnu muziku
praćenu žabljim horom
i niko se nikad više neće
pred tvojim pogledom
da onako topi i mrvi
i niko te nikad više neće nazvati
luckastom noćnom morom ...
budi mi noćas tajna ...
i ne daj da se u nama
ovakvim
samo nesrećni rastanci legu
u predvečerja što zlatom boje
u oku
majušne kaskade
i ne žali
jer ja sam samo jedan od onoh rijetkih ludaka
što će krvlju
na poslednjem snijegu
da našvrlja ime tvoje
slovima bolešljive nade ...
i da znaš ...
meni je Gospod na leđa natovario samare
od cvijeća
i od korala
pa te u dugim večernjim molitvama nazivam
i Princezom
i Pepeljugom
jednom si kao Manjača velika
drugi put kao Suturlija mala
jednom te zovem vječnom i jedinom
drugi put samo drugom ...
i tako to kroz mene prođe
i otkravi
i i raskrvari
nešto što se pravi da ne živi
nešto što samo s tobom
nevidljivu svjetlost daje
dovoljno je da se nasmiješ
i kažeš
oboje smo krivi
da se u meni bijela zastava
podigne u znak predaje ...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 10:51 pm

DOĐI NOĆAS KADA ZASPIM . . .

Dođi noćas kada zaspim sa lepezom od nevena
da mi budeš plava vatra koja svjetli u tunelu
i da svu noć lutaš lavirintom mojih vena
s mjesečinom koju mjesec raspiruje po mom tijelu.

Ponor pliva crnom rijekom koritom od noćnih rima
sve pobjeglo iz svitanja srebrnim se snom okiva
ako noćas još u tebi nešto moje budno ima
dolepršaj kao leptir da mi snenom budeš živa.

Ko mastilom srca piše u vječnom je raskoraku
ni na nebu ni na zemlji nevidljiv a ipak strši
sve mu bježi za okean a čini se ko za dlaku
dođi noćas kada zaspim da se nebo ne rasprši.

Kao artist čiji trapez mora pući pod težinom
izgubljen u svijetu kojem već odavno ne znam ime
razapet u carstvu snova i pričešćen crnim vinom
. . . dođi noćas kada zaspim al' te molim ne budi me.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 10:52 pm

IGUMAN

I

Nad njim je stajala njegova sjenka. . .

Znak vatre.

One noći kad je konačno shvatio
da nikad neće naći mir
upalio je svijeću za pokoj svog najdražeg sna.

Tama je sjenkom crtala raspeće,
drvo života i palog anđela
tamo gdje se činilo da završava predivo.

Prah ili pepeo.

Odavno već nije imao kome da piše,
a ko bi njegovu pisaniju i razumio.
Tišina.
Riječi bi bile suvišne kao sto obično i jesu
u priči za zauvijek.

Prvi put je poželio da svjetlo ostane upaljeno
jos dugo poslije šapata
sto od tame traži oproštaj
i da mu na ruku sleti leptir
sto učvršćuje vjeru i uporno zida nevidljivo.

Nad njim je stajala sjenka. . .

II
Svijeđa je bila upaljena da bi dan lakše izgorio...

Znak vode.

Valjda će ovaj put i bez stepenica
od riječi naci svoju Nojevu barku
i svoj put davno upisan u geografiju bića.

Uostalom
očima se uvijek sigurnije i dalje putovalo.

Kad bude samo jedan iz prašume sjenki
isti kao ranije
a ozbiljno drugačiji
vidjeće lik već viđen u krčagu vode
na dnu gdje se spajaju davne svjetlosti.

Lik viđen u razbijenom krčagu.

Kap objašnjenja ili kap zablude.
Izvor ili delta.
Ništa ili ništa.

Pokušao je da prepolovi krug
prošlim sjećanjima nad kojima ne visi mač zaborava
kao da se ono prećutano moze sakriti

ostao je trag na krilu bubamare
gdje vjetrovi upisuju žitija
oduvijek
otkad se noć ne mjeri danima.

Svijeća je bila upaljena...

III

Negdje u tami skrivenoj od pogleda duše...

Znak zemlje.

Tamo gdje je ostala bijela mrlja na staklu za pomračenje
kroz koju još dobro vidi
onaj koji hoće da gleda
sjenka je jedna poljupcem ostavila svoj pečat.

Njegov svijet je spavao uljuljkan mirisom tamjana
a riječi pokupljene iz prašnjavih knjiga su ćutale

u ruci je držao Bijelog Anđela iz Mileševe
u glavi nadu
u srcu vjeru
da neće biti onako kako ne bude suđeno.

Prosuo je čašu mirisavog vina otetog od kamena
bacio dva-tri komadića zemlje u noć
prekrstio se posljednji put
rekao HVALA...
i srušio se...


Prvo je bilo ništa
kasnije se jedna zvijezda stidljivo otisnula na vanvremensko putovanje
dok je noćni vjetar grcajući uporno ponavljao

OČE NAS KOJI SI NA NEBESIMA. . .

Negdje u tami skrivenoj od pogleda duše...




____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 10:53 pm

* * *




neka ti poštari donose pisma
sa plavim zumbulom na rubu
i neka ti u snu dobri bogovi pričaju najljepše basne
i neka u tebi još ima volje za posljednju nježnost grubu
za cigaretu i za gutljaj vina ove jeseni kasne

mjesec se kotrlja k'o slomljen točak
još korak pa će da padne
sa krikom dječaka još negrljenog
k'o sumrak u tvoj sobičak
maslačak mu spava rasut u kosi a oči oči mu gladne
lijevo mu oko patuljasta sipa a desno xinovski čičak

ti si sad leptir koji bi da leti istom brzinom unatraške
a tek da slutiš koliko mnogo ima u prošlom ljepote
dani poderani ko izlizan mantil
a noći dosadne k'o vaške
i sve se duže i duže vuku i sve se teže krote

nikog ko će u ovu noć da prospe nježne psovke i kletve
pijani maestro umjesto violine zauvijek uzima trubu
kao mjesec prije pomračenja kao njiva poslije žetve
neka ti poštari donose pisma
sa plavim zumbulom na rubu

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 10:54 pm

RIJEČI


I


Riječi ne postoje da bi se objasnilo ono što već oči znaju
riječi se nose još dugo kao ordenje poslije dobijene bitke
riječi najljepše miluju - zato i najbolje ubijaju
riječi kao bezdan duboke i riječi kao mozak plitke.
Riječi koje ništa ne govore ne treba ni da postoje
kao ni roman koji niko ne želi da pročita
riječi u istinama koje samo na riječima stoje
riječi u molitvi dječaka i u zakletvi bandita.
Riječi kao ptice s poremećenim glavama i izgubljenim letom
riječi kao zvijezde u maju razbacane bez nekog vidljivog reda
riječi kvrgave, ružne u očajanju zgažene petom
riječi sa tijelom od magle i s oklopom sibirskog leda.
Riječi bačene u noć i ostavljene da umru na pragu jutra
riječi kao opomena i prijetnja izgovorena šaputanjem
riječi za juče, za sutra i riječi trule iznutra
riječi kao molitva jadnika naučenog da priča ćutanjem.

*

II

Bože,
ima li nekog ko može da spriječi
sve te pogrešne
i nesretne
riječi.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 10:55 pm

ЧАРОЛИЈА


Увијек кад чује музику коју му из ко зна ког сазвијежђа
некакав маестро шаље
преко лица му прелети најбожанскији осмијех
који икада сретох на вјечном путу до сна...

Затим одзвижди некакву арију
удари два три пута руком у неком свом такту и каже:
...слушај ...
И док сабласна тишина попут изливене ријеке попуњава простор
дође ми га некакао жао
па му пуштам
Моцарта и Албинонија,
Бетовена и Шопена,
Флојде и Битлсе,
Вангелиса...
и онда ме он, кога иначе сматрају лудим, дуго убјеђује како је његов маестро много бољи од тих мојих анонимуса што свирају из ко зна какве прошлости...
па поново одлупа онај свој ритам
који, сад сам потпуно сигуран, никад није исти...

Боже,
шта бих ја све дао за само један онакав осмијех
откад ми недостаје сна...

Чини ми се да у том угрушку звука који једва да слутим
свака се кап распрскава у шапат који се врти на бесконачној траци...
па слушам
...све што се понавља није више чаролија
и нема снагу бујице што у преврнутом чамцу крије надуван појас за спасавање.

Он и не зна да зна...

Свако у себи носи своју чаробну музику коју понекад свира
далеки оркестар на струнама од неурона
кад валцер живота надживи валцер смрти
кад је увертира гласнија од реквијема...

Увијек кад чује музику коју му из ко зна ког сазвијежђа
некакав маестро шаље
упитам се
шта ће бити са нама који никад не чусмо ни глас...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 10:55 pm

ЗВОНО


Можда је био дух из вина што ноћу тајно низ врбак хода
ил' касна јесен што вергл свира неуморно и монотоно
или се из ока просуо поток од полудивљих и тешких вода
са урликом што кида разум а можда је било само звоно.

Звоно што звони и кад нема за чим да цвили и да звони
звоно што призива нечастивог
и што гријехове важе и мјери
звоно што ћути кад треба да врисне
и што посустале сузе рони
звоно што облачи црни мантил
и што у биљкама буди звјери.

Мрак се хватао по рубу свијести нечујно као балерина
као ковач над xиновском ватром било је праскаво тукло
био је глумац сам на сцени одбачен на крају задњег чина
несвјестан да схвати када је пукло и да је уопште пукло.

Црна соба бијели мантили:
једино што може у око да стане
и ноћно сунце што пријетећи виси откачено са плафона...
календар на којем унатраг броји све своје будуће дане
и глава кроз коју све чешће врисне демонски урлик звона.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 10:56 pm

AN O VELIKOM GALEBU


/ ... priča o letećem carstvu ... /



Za razliku od svemirskih zvijezda
morske zvijezde su obješene odozdo
i zato njihove padalice
padaju prema gore...
U svijetu spužvi i riba
svjetlost može imati smisla
samo
ako postoji i mrak,
a kad postoji mrak
postoji i nada da je negdje sakriveno i
ogledalo...
Može li mala zvijezda sa dna
velikoj zvijezdi obješenoj prema dolje
uzvratiti bljeskom
ili još bolje:
može li velika zvijezda vratiti vrisak
maloj zvijezdi obješenoj odozdo...
Sanja li veliki galeb
u svom ogromnom letećem carstvu
i tu malenu mogućnost ogledala...
Da li su bar ponekad svi ostali galebovi
čudna odbijanja
još čudnijih uglova
sjenke od sjenki
krhotine do krhotina...
U jednom uglu svi ostali uglovi
su totalni stranci
mada bi mogli jednako dobro
da se tu uvuku...
On zna da nikad neće znati...
Velike zvijezde završavaju leteći prema
dnu,
a one male padajući prema
gore...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 10:58 pm

DO SVIDANIJA . . .

Možda je trebalo da zaboravim tvoje oči
i one oblake što ludi slikari iz besposlice
boje u oker
i neraspakovano veče u Nišu u kafani gdje vodoskoci
uporno stepuju
u ritmu pijanih primaša. . .

. . . donio te istočni vjetar
u praskozorje
dok sam sa zvijezdama igrao poker
u bokal rujnog vina
u djevojku
i tamburu
u sedlo
i konja kulaša. . .

Gospode
o kako je samo znala da čuva u oku raspjevane kanarinke
i ljubičaste leptire što joj u kosi
krišom igraju lambadu
mogla je pogledom da me ugasi
da me ubije dodirom šminke
i da nagovori bijele anđele
da mi sve snove bez nje pokradu...

Do viđenja
do svidanija Tatjana Fjodorovna Rostova
i ne zaboravi noći što mirišu na oskoruše
jer neće ih boljih biti...
sve je više dalekih obala,
a sve je manje mostova
za naše nesrećne duše
noćas između ruskih stepa
i ovih srpskih zabiti.

Negdje daleko ja ne znam s kim
i ne znam kad
sviraće Cigani po istočnom vjetru
plačući
„Tamo daleko“
i „Oči čarnoje“
što bjehu moje
što za nas dvoje
jedva da više postoje
jer na kraju znamo oboje
u zaborav se jedino unosi pad.

U jednom pismu pjesma Cvetajeve
i hiljadu pet stotina kilometara za najobičnije
Zbogom

i premalo i previše,
tada previše,
sada sve jasnije premalo. . .

proteci kroz mene
kao pogled pijanca za razbijenom flašom
kao jecaj apostola za razapetim Bogom
kao krik albatrosa za nebom
što mu se učini da je palo.

Do viđenja,
do svidanija Tatjana Fjodorovna
i nekako još
Rostova

i ne zaboravi
nikad
noći što mirišu na oskoruše
jer neće ih boljih biti...

sve je više dalekih obala
a sve je manje mostova
za naše mrtve duše
noćas između ruskih stepa
i ovih srpskih zabiti.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 10:58 pm

БИЈЕЛИ АНЂЕО


. . . на столу покрај иконе заштитника
наливена ракија и насуто жито. . .

свијећа погашена молитвом вирила је из Свете водице
гдје се рађа сан сањан унатраг
за који се не зна је ли био
или ће тек да буде

на исходишту заборава
зрнце пијеска које запљускују воде океана
позајмљеним оком
бирало је пут којим ће најлакше да стигне
у град огледала
што паралелно струји у измаглици ноћног мастила

и десило се. . .

(овлаш огрнут огртачем од бијелог перја
попут балерине која своју лабудову пјесму игра лебдећи
чекао је Лазареву суботу
на размеђи сутона и свитања
у подоблачју
кад ће да баци грумен земље који ће већ наћи начин
да некако падне

. . . на столу покрај иконе заштитника
доливена ракија и досуто жито. . .

ко зна које године и ко зна којег вијека
у Милешеви
пред понором прве димензије
гдје све сем молитве има свој ехо
и свој заборав
ноћ се давила
на пергаменту
у хиљаду нијанси бијелог
као да никад више неће да наслиједи дан

и да није било ватре што умјесто моста
спаја двије обале
видјела би се сјенка што бљесне у оку
и нестане
у водама подземне ријеке

на крилима попрсканим удаљеним звијездама
и перјем од несанице
остао је траг осмијеха
онога што мисли да ће једном да се врати
из друге димензије

. . . на столу покрај иконе заштитника
проливена ракија и просуто жито. . .

. . . у граду огледала.

Јутро је каснило ко зна колико Халејевих комета.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 10:59 pm

AMFORA

(...zalud ti sada sva ćutanja...)


zalud ti sad sva ćutanja i ovaj patrljak mjeseca
što pokatkad proviri kroz razbijeno staklo sumraka
pa se prospe po tepihu vode kao dobri duh
prije nego što ti u oku ugravira sjenku
na kojoj si nacrtala jednodnevnog leptira
i kornjaču sa oklopom od lažnih osmijeha
koji te čekaju na kraju ovog pisma bez adrese...

(...kao dodir svile što u oku čini mjesečevu dugu koja se otvori
tek kad padne karta iz lažnoga spila nevidljive boje i neznanog broja
na ukrasno drvo iz sanjane bašte noć postaje pauk koji mrežu pori
po istim nitima po kojim smo išli onda kad si bila nepresušno moja...

neke noći znam to nikad nisu bile a piše se da jesu u dnevniku oka
s izgubljenom slikom u stampedu kapi iz lednika koji čeka svoju lađu
a ta neće doći ni kad bude leptir ni kad bude visnja bez imalo soka
u srcu amfore što sa dna proklinje da je jednom nađu i nikad ne nađu...)


zalud ti sada sva ćutanja jer u vjetru koji rascvjetava ružu
miris je ruže sličan onom neuhvatljivom u pogledu
u zjenici koja se rasprskava i čini vodopad
slučajno otkriven u prašumi u kojoj živimo sami i zaboravljeni
sve dok nas ponovo ne odnesu nevidljivi anđeli
u zemlju sretanja u kojoj jato crvenih mrava sanja svoj pijesak
kao što bubamara sanja svoj put prije no što je u beskraj ponese nada

(...na dnu gdje korali čine morsku dugu nad kojom se vuku trokutaste raže
i gdje mulj pokriva davne upitnike - nedohvatnu jesen poezije tame
mješaju se suze onih koji nađu s osmijesima onih što uzalud traže
eho mjesečine koja noćas mora još jednom da sleti na pradavno rame...

na tom pristaništu nema više sidra željnog da po mulju kandžama zagrebe
niti ima luke spremne da dočeka sinove oluje što pučinom jezde
nema više tvorca spremnog da izvaja u pečatnom vosku nekadašnjeg sebe
po slici u oku ... one ... iznad koje ...drhte u groznici usamljene zvijezde...)


zalud ti sada sva ćutanja jer nebo se oslikava u ćupu od zlata
iz kojeg se pio nektar i božansko vino od kojeg se zakašnjelo ludi
dok nagrižena vodom na dnu među rakovima i hobotnicama spava amfora
svoj vječni san nedodirljiv u pustinjsko jutro koje u milionima preliva
završava u pogledu ribe sa staklenim okom svoj varljivi ciljni put
u nigdinu u oblak nadolazeće kiše obasjan munjom koja je krenula
iz srca pete da još jednom zapali onaj plamićak zbog kojeg se uzaludno traje...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 11:00 pm

KORAKOM RANJENE KORNJAČE


Pjesniku je ljubav igra
u kojoj je jedini rezultat tuga
zato nemoj noćas da budeš na nekim slikama starim
nemoj da ličiš na nju
jer tek sam pobjegao iz kruga
ne gledaj me njenim očima
i ne daj da prokrvarim.

/Hiljadu zvijezda i pola lune
zaspalo noćas iznad Une
i sjenke se nekud izgubile

eh da mi je još jednom moći
kao stranac u noći
kao kralj bez krune
tamo gdje su me ljubile
tamo gdje su me ubile
njene oči...

Riječi lutaju, bole me,
šutaju
riječi me lome
ja nemam kuda...ja nemam kome./

Pjesniku je i osmijeh varka
mogućnost trenutnog ludila
zato kad šetaš snovima ne daj da ti se otima
iz stanja lažne sreće
nemoj da bi me budila
u meni dovoljno ljubavi
jos uvijek za nekog ima.

/Noć guta vrbake
korakom ranjene kornjače
svici glumili svjetiljke
a zrikavci svirače

slučajno me dodirnula bedrom

eh kada bih mogao noćas
bar u kočijama od misirače
da gledam mrak nad Sedrom
i mjesec kako plače
tamo gdje su me ubile
tamo gdje su me ljubile
njene oči...

Rijeci lutaju, bole me,
šutaju
riječi me lome
ja ne znam gdje ću
ja nemam kuda...ja nemam kome./

Pjesnik je na vječitoj straži
izmedju inja i ruža
izbjeglica u rođenoj kuci i uvijek izvan kruga
hitar kao kometa
i prespor poput puža
ne gleda me njenim očima
jer je rezultat tuga.


Pjesniku je ljubav igra
u kojoj je jedini rezultat tuga
zato nemoj noćas da budes na nekim slikama starim
nemoj da ličiš na nju
jer tek sam pobjegao iz kruga
ne gledaj me njenim očima
i ne daj da prokrvarim.

/Hiljadu zvijezda i pola lune
zaspalo noćas iznad Une
i sjenke se nekud izgubile

eh da mi je jos jednom moći
kao stranac u noći
kao kralj bez krune
tamo gdje su me ljubile
tamo gdje su me ubile
njene oči...

Riječi lutaju, bole me,
šutaju
riječi me lome
ja nemam kuda...ja nemam kome./

Pjesniku je i osmijeh varka
mogućnost trenutnog ludila
zato kad šetaš snovima ne daj da ti se otima
iz stanja lažne sreće
nemoj da bi me budila
u meni dovoljno ljubavi
jos uvijek za nekog ima.

/Noćguta vrbake
korakom ranjene kornjače
svici glumili svjetiljke
a zrikavci svirače

slučajno me dodirnula bedrom

eh kada bih mogao noćas
bar u kočijama od misirače
da gledam mrak nad Sedrom
i mjesec kako plače
tamo gdje su me ubile
tamo gdje su me ljubile
njene oči...

Rijeci lutaju, bole me,
šutaju
rijeci me lome
ja ne znam gdje cu
ja nemam kuda...ja nemam kome./

Pjesnik je na vječitoj straži
između inja i ruža
izbjeglica u rodjenoj kući i uvijek izvan kruga
hitar kao kometa
i prespor poput puža
ne gleda me njenim očima
jer je rezultat tuga.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 11:02 pm

Пустиња

Осјећај да је све било ништа
одвео га је тамо гдје се брише разлика
између ноћи и дана
само је још овај пут сакривен иза своје сјенке
покушавао да превари сан...

Црне крпице непорођених облака
вјетар чији праговор полушапатом очитава молитву
и валови што у себи носе крв неких далеких обала.

Устајале морске алге у столици кормилара
давно потонуле галије
двије укрштене зелене гране
на обогаљеном дрвету живота
и реп комете која се само једном сретне
у кругу вјечности.

Вријеме је капало унатраг
до прапочетка у утроби прамајке
кад је све било слутња тајна и пустиња
танак млаз свјетла ко зна од чега створен
па одбачен прекрио је самоћу
безброј концентричних кругова чинило је лавиринт
обојен у тамноцрвено
као камен кад падне у локву крви
и остане...

Ниједна ријеч довољно јака да би била одговор
ниједна стаза довољно дуга да би значила спасење
ништа што би личило на круг и ништа што не би личило
само слутње сјенке и пустиња.

Ноћ је испадала из руку које су примјетно дрхтале
грлећи празнину њежношћу младих љубавника.

У оку се порађало јутро боје воска
кад касни свјетлост за сузама.

Никад није био мањи под куполом.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 11:04 pm

Шкољка

Најљепши бисери остају заувијек
сакривени
далеко од свјетлости која би могла
да их угаси

Сав онај сјај изван оклопа шкољке
само је неодољиво привлачно
и фантастично
ништа.

У њеном ковчегу
у њеном нераскидивом мраку
увијек ће се наћи некаква лампа
да заискри својим крвавим бљеском
као увертира у немогуће.

Из ваздуха све то изгледа оствариво

У оклопу средњовјековног витеза
једно једино дугме је било златно
дугме судбине
дугме повратка
дугме среће
и оно је прво отпало.

Мјесец је био пун море мирно

а ноћ посљедња
кроз подерану мапу неба
један нестваран кључ свјетлости
хтједе да буде фитиљ
да буде Микеланђело
да буде фотограф
да буде свједок
да засија и кад не може

Да је личио на човјека покушао би са:
"СЕЗАМЕ ОТВОРИ СЕ"
да је личио на какву другу звјерку
разбио би га шапом
али он је личио на галеба
и није покушао ништа
сем...

Залуд му сва љепота кад је нико не види
зато у његовом крилатом оку
он никад неће бити друго но шкољка

тек једном ће се отворити
у ноћи у којој се све отвара
и биће оно што је одувијек био:
свитац у сазвијежђу корала

Остало су заблуде
тајне
и лоша огледала
у окамењеној сузи

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 11:04 pm

TOČKOVI


Možda sam stvarno umro onog trena
kada je u zaborav otišla ona
mada je još dugo ruka njena
mahala s prozora posljednjeg vagona
iza kojeg noć je podizala prugu
kao što vjetrovi žuto lišće nose...

... Bože zašto mučiš noćas svoga slugu
dok se sjever boji bojom njene kose.

lupaju točkovi
crni i gubavi
sta znaju točkovi
o ljubavi

Mnogo se prašine nakupilo sive
po sjećanju gdje se i najbolje prima
kada snoviđenja prestanu da žive
iz kapi oseke neka druga plima
nastavi da gori onim istim žarom
koji pod pepelom vješto krije plamen...

... stigla je u zoru našminkana garom
da na dnu pronađe izgubljeni kamen...

lupaju točkovi
crni i gubavi
pjesmu o ljubavi
i neljubavi...

Bacila je u noć svoj osmijeh od inja
k'o što klinci bace zmaja od papira
njene strašne usne s okusom gloginja
bile su sonata što se jednom svira
na strunama davnih nespojivih niti
što trunu pod teškim teretom godina

kojih niti ima niti će ih biti
izvan čaše crnog sladunjavog vina.

lupaju točkovi
crni i gubavi
ne znaju točkovi
nista
o ljubavi.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 11:05 pm

VRBAS



Nebesko-plav svjetionik u predvečerje safira

srebrni trag mjeseca plovi nad Adom

vrbe slikaju suton na platnu bojom nemira

zvijezde skrivene neonkama kao šibice gore nad gradom.

*

Ponoć posljednji put zvoni na sahat-kuli

Na Abaciji dječak s gitarom kuca na tajna vrata

Pjesma o zelenoj rijeci...

... i „Kad zaboraviš juli“

niz Kastel se jutro ruši kao kula od karata.

*

Jednom kad se ne vratim ne zovi me imenom

san o velikoj ptici ostaće samo sjećanje

sve dok krv jedne rijeke pliva i mojom venom

uvijek kad zvijezde krišom izvire kroz usnulo granje.

*

A šta će reći svitac koji je promašio obalu

i sletio na gitaru na kojoj niko ne svira

dok srebreni trag mjeseca na prvom jutarnjem valu

umire na svjetioniku u praskozorje safira.

*

Vrbas ... Vrbas ... Vrbas

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 11:05 pm

SEM LUKE U TVOM OKU

Sem luke u tvom oku ja nemam drugog pristaništa
I nemam gdje da uspavam od lutanja poludjele sipe
Kad odeš moj noćni leptiru ne daj da vrata zaškripe
Pokupi svoje stvari
I
Ne ostavljaj ništa

Ne daj da vrata zaškripe u snu te još želim da krijem
U svjetioniku što jedva trepće u moru od noćnih mora
Kad nema ničeg do rastanka...
Nikako da zavrišti zora
U čijoj rosi bi da te osveštam
I
Kao melem da te pijem

Nikao da zavrišti zora a san je teži od krajputaša
Što vjekove mjeri kišom koja ga i umiva i runi
Ti si posljednji dragulj na mojoj osvijetljenoj kruni
Koji može da ukapa suze
I
Kad ih je već prepuna čaša

Na mojoj osvijetljenoj kruni – sazviježdju što se vidi
Samo iz oka nenaviknutog da u tami svijetli kao plamen
I da u nevidljivom svetilištu iskopa dragi kamen...
Sem pristaništa u tvom oku...
...sanjam...
Bolje je idi...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 11:06 pm

BROŠ

Otkad noći mjerim
jedino
šapatom odlazećih koraka
što u meni
kradom stepuju mjesečevu romansu
sve češće
ugledam
u plavom osmijehu ponoćne duge
jasan trag svitanja
koji ostavlja nemir
kad na trenutak dodirne nevidljivo
u njenom snu.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 11:06 pm

PONOĆNA PJESMA


Izmedju tebe i mene milion je malih vragova
Kao zbunjeni svici prkosno svijetle noću
Kroz maglu plače snijeg po njemu nema tragova
Ti ne znaš kuda nećeš ja ne znam kuda hoću.

U očima ti gori nebo na mahove posuto srebrom
Duboko unutar vena zbunjeni se rakovi kreću
Nosi se... i nosi srnu što mi uzdiše pod rebrom
Ti ne znaš kuda hoćeš ja ne znam kuda neću.

I tako u neznanju sa dušom smrznutom i nagom
Na domaku dalekih vatri što će da nadžive ljeto
U kojem nismo našli sanduk sa skrivenim blagom

Mada smo držali mapu u našim golim.
Kažem ti jezikom tišine da kasno je i da je prokleto
Što nisi znala da voliš i što nisam znao da volim.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 11:08 pm

EPITAF ZA SUZE BOJE RUNOLISTA


Još mi ponekad
dođe u snove
u istom haljetku
duginih boja

iste mi riječi
njoj mrakom zaplove:
"Laka ti noć malena moja."

Uđe u oči,
u srce u pore
korakom vojnika
pred sudnji boj

njene mi usne
sapatom zbore:
"Laku ti noć maleni moj."

Negde još ima
u ovom gradu
ulica ljubavi
klupa bez broja

jedno palidrvce
za jednu baladu:
"Laka ti noć malena moja."

Imaš suzu
boje runolista
košulju,
neki smiješan kroj. . .

ti isti, ja,
sebi ni slična:
"Laku ti noć maleni moj."

da li ću te
još jednom sresti
ili ćeš zauvijek
nestati k'o Troja. . .

jos jedna sjen'a
na srebrnoj niti:
"Laka ti noć malena moja."

Na po' si puta
a već na dnu
sa glavom u pijesku
kao noj . . . ?!

u svakom osmijehu
jos trazis Nju?
"Laku ti noć maleni moj."

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 11:08 pm

BEZIMENA

Iz polumraka što klizi niz vodu
Kao splav od iglica gloga
Njene su oči prskale lavu
I božanskom vatrom me kupale
I bio sam sfinga i bio mramor
Odbačen od raja i od Boga
Zaledjen s buketom ranih mimoza
Koje su u rukama pupale
Odnekud se miris mandarina
Prosuo po kamenoj plaži
Nad kojom je svjetionik stao da žmirka
U jurišnom ritmu bila
I spuštala se crvena magla
A u njoj su spavale bulke u raži
I šareni leptiri jednodanci
U nijansama kasnog aprila
Bezimena – ćuti – jer nestaće snova
Kad prve riječi projure
Niz tobogan od ukrasnih školjki
Koje će more da žali
Kao oblaci prepuni kiše jedrenjak
U postelji od bure
Kada ga prekriju vali...
...kada nas prekriju vali.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 11:09 pm

PJESNIK MRTVIH PJESAMA

Duša bi ti noćas osveštanog vina da se napije
I da sa duhovima sidje u podrume napuštenog zamka
Guraš se sa pjesnicima u haosu
Pred vrata nebeske kapije
A ono što te još čuva
Jedva da je tanko ko slamka...

Tamo gdje se rijeka u rijeku utapa
Sve postaje voda koja gmiže
Tamo se ne ide bez kera i štapa
Tamo ako stigneš gologlav se stiže...

Nema smrti ima samo bježanja od jave
Put neba
Na konju srebrno – žute grive
Kada u svitanja kišna pjesnik sabira zaborave
Sa revolverom na slijepočnici
Na minut od nebeske njive...

Ti ništa i ne slutiš jer tvoje i nije da shvataš
Mrtvo ti more u oku posljednji zaveslaj pliva
Na ploči ni jedne figure
A ti bi noćas da umataš
Pjesnika mrtvih pjesnika živa
Živa
A ni mrtva ni živa...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 11:10 pm

Tvrdjava

Sad kad o sebi konačno ne zna ništa
Umoran od puta kroz lavirint djelimično posut
Užarenim crvenim pijeskom
Htio bi da se pomoli nad svojom sjenkom
Što se osjenči samo kad Mjesec bude za srp
Manji od Sunca

Htio bi da bude suza zabranjene ljubavi
Što stoljećima prijeti
Da zauvijek potopi Novu Atlantidu

Da bude faraon što u mrtvoj ruci uporno drži
Otrovani kliker rubina
Za one što će jednom ko zna otkud
I ko zna kako nezvani doći

I da bude rob što jedva da sluti da se sloboda
Najduže i najteže čuva u oku
Dok jutro razbija najtvrdje lance u paramparčad...

Sad kad o sebi ne zna ništa
Pošao bi u tvrdjavu gdje južni vjetrovi sviraju
Rekvijeme napuštenim duhovima bivših ptica...
...da čuje muziku tajni
Što zaključane iza sedam brava borave
Kao krik mrtvog galeba iznad mrtvog mora
Pošao bi tamo gdje mora biti sna
Koji sve objašnjava
Pošao bi da nadje ključ

Kroz pukotinu lelujavog sunca lampe na izdisaju
Ogroman noćni leptir u trenu postaje crni mrav
Iza zavjese
Balon ustajalog vazduha pravi oproštajni krug
Nad prahom krila gdje kapi crne krvi
Prskajući boje zaborav

Ponoć je i sjenke se pomjeraju na zidu
Koji povremeno nestaje
Nad čijim se nebom umjesto duge srebri
Paukova mreža
Crno srce u grudima čeka
Ove noći se ne bježi iz obruča
Jer nema puta koji nekud vodi
A ne zna se da lije svjetlost ili fatamorgana

I da nije crni mrav ne bi mogao noćas do tvrdjave
Jer nema ključ

Svud okolo niti... zabranjene niti...
I strah
Jer ko zna šta ga čeka kada se pogasi lampa...

Onaj ko nadje ključ od tvrdjave
Odavno je već posut srebrom
I nije mu do onog što ne razumije
Nije mu do vjere jer je već ima
Nije mu da cijelog života leti da bi na kraju pao...
Jer zna
Za led koji puca nakraju zime ima vremena ako se
Računa pijeskom
A ne zemljom
Dosta mu je otvorenih knjiga u kojima ništa ne piše
U vremenu u kojem i prazan papir govori
Jer zna
I kada sruše tvrdjavu nje će nekako biti
Zemlja zemlji
More moru
Kamen kamenu
Može da se izgubi ključ
Ali ne može...

Sada konačno o sebi ne zna ništa.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 11:11 pm

MJESEČEVA KĆI




Možda će trag zvijezde što drhturi
po sporednom nebu koje se tek sluti
naći put za lađu u orkanskoj buri
djevičanske noći u kojoj sve ćuti
ili će pak mjesec u krvi Vrbasa
da napravi zmaja od drevne svjetlosti
na jezičku vage bez ijednog tasa
što u snu vrbaka dvije sjenke mosti.

Kuda ćemo noćas Mjesečeva kćeri
jer pod ovom mrežom zvijezda i neona
kao da nas vječno zakida dok mjeri
nebeski sudija uz bruj vječnih zvona.

Mrak što sve zacrni u oku ne spava
jer ono se puni sjenkom drugog lica
trunom plavog svjetla izvan zaborava
kad sunce nadjača fitilj jednog svica
u noć se ne ide naoružan tugom
u noć se odlazi sa najdražom slikom
u vozu od želja beskonačnom prugom
dužina se puta mjeri saputnikom.

Kuda ćemo noćas Mjesečeva kćeri
sve bi bilo lakše kad bi vrijeme stalo
da u zemlju tajni u zemlju bez zvijeri
makar posrčući uđemo bar malo.

Nek noć traje vječno jer kad se razdani
k'o zrela narandža pašće čarolija
ostaće sjećanje koje dušu hrani
Vitlejemska zvijezda koja vječno sija
i ostaće Vrbas između dva mosta
što unatrag teče kroz bit mliječnog puta
kroz san srećnog klovna-nepoznatog gosta
da više po nebu postanka ne luta.

Kuda ćemo noćas Mjesečeva kćeri
dok krpica snijega pod nogama plače
u daljini blješte stranci - neboderi
u srebro se zvijezde rastanka oblače.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 11:11 pm

VRATA



(sjenima Marija S.)



Vrata. Krugovi tišine. Jesen prosipa oker.
Godina. Trun paučine. Iz krvave rukoveti.
Život. Najveće ništa. Suđeni đavolov poker.
Zvono. Pikova dama. Mrtva golubica leti.

Ledeni noćni vjetar. Crno uzletište. Ulica.
Suze žalosnih vrba. Grumen zemlje. Ruzmarin.
Rijeka bez ušća. Dah prapočetka. Klica.
Crni zemljani mravi. Drvo života. Ultramarin.

Balada. Dug časti. Okean djetinjastih zabluda.
Riječi. Gluhonijemo jutro. Odrezan prijeteći prst.
Mala noćna muzika. Pozorište sjenki. Luda.

Izdaja. Pirova pobjeda. Krhotine sunčanog sata.
Potopljen manastirski konak. Kočtana lomača. Krst.
Kamena ulazna vrata. Izlazna vrata. Vrata.

(Jutro na zadusnice)

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 11:12 pm

UMRLE SU NOĆAS JESENJE SONATE



Umrle su noćas jesenje sonate
demoni nas mole da budemo tiši
dvije vrele kapi u ledenoj kiši
ispod lampi što se na sjevercu klate.

Bičevi svjetlosti u mrtvome gradu
i dva lista breze suzama ubrana
k'o ukrasna dugmad padaju sa grana
prije no što mali zagrljaj ukradu.

A večernja kiša zvoni po pločniku
iz tame pod vodom bagremovi ječe
i nikoga više nema na vidiku.

Samo vjetar nosi zaljubljene sate
i mozda će opet doći novo veče
kad umru na kiši jesenje sonate.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 11:12 pm

OSTRVO



Pucanj...

Bilo je daleko
mnogo dalje od dotad poznatih daljina
i nepristupačno
kao paralelni svijet onoga koga ne razumiju obični
kao rijeka sa dva odmetnuta ušća.

Bilo je svjetlo
lelujavo kao noćna lampa osuđena da oboji njegov nemir u ružičasto
i stalak sa neupaljenom svijećom
koja je očigledno jednom već gorila.

Bio je zid
i na zidu ispod ikone tamo gdje se spajaju dijagonale
krvavim noktima urezan reljef rukavca sa
trostrukim upitnikom na kraju.

I još je bio prozor
sa namjerno razbijenim staklima
kroz koja je na momente roptajući upadao
ko zna kadašnji snijeg.

Vidio je sve i malo toga je vidio.

Vatromet.
Još jedan pucanj.
I ništa.

Onaj kome u usta bogovi posade tišinu
srećan je barem onoliko
koliko misli da nije.

Izgledalo je kao tačka
kasnije kao kamen
na kraju kao ostrvo
sjenka polegla po svom tragu pretvorena u putokaz
na putu na kom je sve preraslo u nadu
sidro i pristanište.

Kao prasak revolvera koji donosi mir
kao šum odbjeglih vjetrova na ukletoj obali
kao osmijeh sipe koju more više ne dotiče
kao sladunjav miris bagremova
još nedoraslih za solidniju vatru.

Letio je za svojom linijom kruga van domašaja već viđenog
vođen nepoznatom rukom nevidljivog letača
ka blještavoj oazi
na čijem pijesku je umjesto stope
ostao komadić slomljenog kljuna.

Tamo gdje je trebalo da bude vjetar stajao je zid
niz čiji se oklop

cijedilo poluslatko crno vino čiji su pipci podsjećali na bogomoljku.

Na ostrvo na koje nikad nije sletio
iznenada je pala prva kap oblaka.

Jutro je spavalo iznad jučerašnjeg dana
snom nerođenog ptića...

Ponovo u nikad...

Kao nekadašnji snijeg...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 11:13 pm

OTVORENO . . .



Niko ko u sebi dugo nosi ranu
biljeg opomene nepoznatog tvorca
ne može da nađe spokoj i nirvanu
u prvoj odaji tajanstvenog dvorca.

Kao duh u kuli što se samo javi
onom kome misli jedva čujno šume
dolaze nemiri sa zbrkom u glavi
i noć što se briše iz završne sume.

Na prozoru okno razbijeno dahom
kroz koje se sluti zvijezda padalica
na vrelu postanka poludjeli mahom
pred tajnom što čuva nevidljiva žica.

Ući nakon svega javiti se krikom
i stati pod kišu što izdiše lijeno
tamo gdje Bog plače za svojim vojnikom
šapućući tiho sve je otvoreno. . .

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 11:13 pm

. . . ILI . . .



. . . ili nemir ili jeka prva što se snu omakne
ili bumbar ili pčela što preživi ubod jutra
ili vječni vojnik sreće ili xelat crn iznutra
ili korov ili narcis koga samo leptir takne. . .

. . . ili pjesnik ili slikar čija slika karmu krije
il' tišina ili bezdan koji čuva jeku riječi
ili dugme s viškom rupa ili štuka s manjkom mliječi
il' povratnik iz praznine ili možda nikad prije. . .

. . . ili neko ili niko tek izvajan iz "ničega"
ili prosjak il' kraljević, princeza il' ružno pače
ili more ili nebo što žuborom zna da plače
ili dašak bijelih noći ili krst od crnog snijega. . .

. . . ili starac ili zemlja iznad koje trava cvili
il' nevjernik ili pastir što u srcu nosi Boga
ili sova ili bizon sa naprsla oba roga
ili s maskom il' bez maske ili ili ili ili. . .

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 11:14 pm

. . . ZATVORENO



Sve je zatvoreno u mašti ludaka
osuđenog da se sa sumnjama rve
tamo gdje se sreću rođenje i raka
da li je moguće prevariti crve.

Noć katransko crna iznad uzletišta
odakle se vide ljudi kao tačke
od kojih na kraju ne ostaje ništa
sem nejasne slike sred kamene značke.

Pod ikonom Boga na tajnom zadatku
nevidljiv od onih što se mole krišom
vezan za kandilo sanja o povratku
nemoćnik pred silom nepoznatom ... višom.

Kroz vatru što gori nad pokornom vrstom
čamac prepun sjenki plovi prema luci
tamo gdje Bog spava sam sa svojim krstom
u nevjernom oku i s mačem u ruci.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 11:15 pm

Kamen

Davno prije no što je vjetar rasporio more
U oku galeba postojao je kamen
Prvi put je bio sjenka
Drugi put je bio čudo
Treći put je bio ništa...

U prapostojanju jedan splet iglica kiparisa
U iskri prošle vode
Ličio je na oproštajni autoportret...

Ostaje je samo sjenka dovoljna da prekrije
Njegov lični aerodrom
Prvi put je bilo čudo
Drugi i treći put ništa...

Tek
Nesredjen raspored onog što se vidi odozgo
Pomjeren u odnosu na juče i u odnosu na sutra
Gubio je krv
Gubio je stepenište
Gubio je stopala...

Ostalo je samo čudo tamo gdje svaka tajna
Ima odgovor
Na putu bez zemlje i bez putokaza...

Sumrak
Sumrak je gutao vatru od jedne jedine šibice
Nesposobne da se sama ugasi
Barka...
Barka je tonula u noć
I daleko iza nje je svježe pečen Mjesec
S beonjačama punim suza
Stražario.

Slutio je:
I prvi put
I drugi put
I treći put biće samo ništa...

Izmedju komete i kamena
Izmedju tačke i tačke...
Nesposoban da se sam ugasi...


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 11:16 pm

MEĐUBOŽIĆNA PJESMA



Da li se sjeća tog travnja
kao što se ja sjećam tog aprila
ispratih je u ponoć do voza
a ona je plačući ušla u vlak
klela se da ću joj vječno biti drag
zakleh se i ja da biće mi mila
bojio se vazduh u hiljade boja
u tisuće boja farbao se zrak.

Jedna karta na Uskrs iz Splita
u zaglavlju
BOK - duži nego more
i . . .

. . .svako ko ima svoga Hrista mora da ima i svoga Judu. . .

moja pijana banjalučka svitanja
i njene pogrešne dalmatinske zore
i razglednica za nju na Vaskrs
Balkana - da jezera njene oči budu.

Poslije je slala brzojave
a do mene su stizali telegrami
govorila mi Matoša brzoglasom
ja njoj Dučića telefonom
"Nebo ne zna za miljenike" E. Marija Remark

i "Stranac" Alber Kami
sa posvetom da pamtim prosinac
kada je binom postao monom.

Tek jedna njena slika
ispred palate rimskog cara Dioklecijana
i jedan poljubac u objektiv
umjesto zbogom za Banjaluku
s Božićnim šeširom od kartona
i uplakana i nasmijana
. . . onaj ko nađe pristanište
ne mora nikad da nađe i luku. . .

Ponovo jedna noć iz nekad
predratna i plastična do krvi
u meni drhturi k'o crnac na snijegu
u ljubičasto
obojen mrak
...nema te ljubavi iz čijeg leša na kraju ne gmižu crvi...
ispratih je te noći do voza
a ona nasmijana uđe u vlak.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime5/3/2011, 11:16 pm

MESIJA



I pašće nebo, ako ga bude,
u času kad se on pojavi
sa zvijezde što svoju sjenku baca
na prsten od dragulja
drhtaće žezlo u providnoj ruci
i blještaće kruna na glavi
i čuće se krici svetih ptica
nad morem od lave i mulja.

U ime svjetlosti što preteča bješe,
u ime opšteg spasenja
prije ludaka sa xinovskom gljivom
koju je sunce već taklo
da najavi još jednu šansu
pastvi žedno željnoj uspenja
koja vjekovima u nebo škilji
kroz crno i garavo staklo.

I drhtaće zemlja ko otrovan pacov
koji već sluti da ide
u bezdan iz kojeg tišina prijeti
da skupljenom jezom zaurla
i sići će stepeništem što se tek sluti
i pratiće ga karijatide,

a ogrtač od pijeska obući će mu
nepregledna orkanska surla.

I biće hladnoća što kamen drobi
i što prebrojava kosti
onima sa molitvom na usnama
iskrivljenim od straha i bola
u hramu što se do neba diže
hor će da pjeva BOŽE OPROSTI
a on će da krene za svojom zvijezdom
po prvog vjernog apostola.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Miladin Beric Empty
PočaljiNaslov: Re: Miladin Beric   Miladin Beric Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Miladin Beric
Nazad na vrh 
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: