LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Fridrih Niče

Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime26/5/2010, 12:09 pm

Fridrih Niče 378px-Nietzsche1882
Fridrih Niče (15. oktobar 1844 — 25. avgust 1900) radikalni nemački filozof-pesnik, jedan od najvećih modernih mislilaca i jedan od najžešćih kritičara zapadne kulture i hrišćanstva. filolog, filozof i pesnik.
Niče je ostavio za sobom izuzetna dela sa dalekosežnim uticajem. On je jedan od glavnih utemeljivača „Lebens-philosophiae“ (filozofije života), koja doživljava vaskrsenje i renesansu u „duhu našeg doba".
Niče je rođen u gradu Rekenu (pored Licena), u protestantskoj porodici. Njegov otac Ludvig kao i njegov deda bili su protestanski pastori. Otac mu je umro kada je imao samo 4 godine što je ostavilo dubok trag na njega. Školovao se u Pforti koja je bila izuzetno stroga škola i ostavljala učenicima jako malo slobodnog vremena. Tu je stekao i osnove poznavanja klasičnih jezika i književnosti. Bio je počeo da studira teologiju, ali se onda upisao na klasičnu filologiju. Posle briljantno završenih studija, Niče je bio izvesno vreme, dok se nije razboleo, profesor u Bazelu. Doktor nauka je postao sa 24 godine bez odbrane teze zahvaljujući profesoru Ričlu koji je u njemu video veliki talenat za filologiju. Godine 1868 Niče je upoznao slavnog nemačkog kompozitora Riharda Vagnera koji je bio onoliko star koliko bi bio njegov otac da je živ. Vagner i Niče su formirali odnos otac-sin i sam Niče je bio neverovatno odan Vagneru i oduševljen njime. Godine 1871-2 izlazi prva ničeova filozofska knjiga `Rođenje Tragedije`. Snažan uticaj Vagnerijanskih ideja koje su opet kao i Ničeove bile pod uticajem filozofije Artura Šopenhauera gotovo se može naći tokom cele knjige. Iako ima neospornu filozofsku vrednost nije pogrešno reći da je ona odbrana i veličanje Vagnerove muzike i estetike. Tokom pisanja njegove druge knjige `Nesavremena Razmatranja`(od 4 dela)Niče se filozofski osamostaljuje i raskida odnos sa Vagnerom.1889 Niče je doživeo nervni slom. Posle paralize, on je poslednjih 11 godina života proveo potpuno pomračene svesti, a o njemu su brinule majka i sestra. Nakon čega u jednom trenutku izvršava samoubistvo. Inače, Ničeova najpoznatija dela su: Rođenje tragedije iz duha muzike, filozofska poema „Tako je govorio Zaratustra“ (koje je prema prvobitnoj zamisli trebalo da se zove „Volja za moć, pokušaj prevrednovanja svih vrednosti“), imoralistički spis i predigra filozofije budućnosti, sa naslovom S onu stranu dobra i zla, zatim Genealogija morala, Antihrist, autobiografski esej Ecce homo i zbirka filozofskih vinjeta Volja i moć. Neosporni su Ničeovi uticaju na filozofe života, potonje mislioce egzistencije, psihoanalitičare, kao i na neke književnike, kao što su Avgust Strinberg, Džordž Bernard Šo, Andre Žid, Romen Rolan, Alber Kami, Miroslav Krleža, Martin Hajdeger i drugi.
[uredi]Stil je onakav kakav je čovek

Ono što je posebno karakteristično za Ničea jeste njegov stil. Tako se još jednom potvrđuje tačnost one Bigonove da je čovek stil i obratno. Prvo što se može zapaziti jeste da Ničeova dela više liče na pesničku prozu nego na filozofska dela. Možda je to zato što njemu nikada nisu svojstveni vedrina mudraca i spokojstvo uravnoteženog duha. On je bio emotivan i intuitivan, strastven i patetičan čovek. Jezik njegovog glavnog junaka Zaratustre jeste jezik ditiramba, a ne suptilne filozofske analize. Njegova pesničko-filozofska reč ima opojnu prometejsku snagu. Niče eksplicite tvrdi: „Moja filozofija donosi pobedonosnu misao od koje konačno propada svaki drugi način mišljenja“. On piše po nadahnuću i asocijacijama „Zadirkuje“ filozofske teme, više sugeriše nego što argumentuje. Svoju filozofiju naziva i „eksperimentalnom“ zato što, zapravo eksperimentiše idejama. To je navelo neke pedagoge da konstatuju kako je Niče zarazan, otrovan za omladinu.
Neguje ispovedni stil pisanja, koji su koristili i neki filozofi i pre njega: Blez Paskal, Žan Žak Ruso, Mišel Ejkem de Montenj, Soren Kjerkegor i drugi. Svi oni manje dokazuju a više pokazuju, tj. saopštavaju. Dijalog ima subjektivnu dijalektiku, potiskuje monolog. Otuda nije nikakvo iznenađenje što Niče uzima na nišan pre svega „dijalektičare“ Sokrata i Platona. On kao iz topa ispucava ideje i, kako kaže sam, „filozofira čekićem“, jer „nije čovek, već dinamit“. U vezi s tim, odbacujući tvrdnje da je Niče bio lud, Brana Petronijević vispreno zaključuje da je Niče samo „do ludila bio uveren u istinitost svojih stavova“. Odista, Niče je voleo da se izjednačava sa Dionisom (Bahom) i Zaratrustom i da otvoreno istupi kao profet (prorok).
Ničeova prva intelektualna ljubav bio je Šopenhauer, pod čijim okriljem je stasao i još jedan neobični genije Sigmund Frojd. Međutim, nasuprot „učiteljevom“ pesimizmu, Niče razvija herojski životni optimizam. Pri tome izričito kaže da bi više voleo da bude Dionisov satir nego hrišćanski svetac. Njegovi mišljenici su presokratici i spartanci. Niče piše kako mu u blizini Heraklita postaje toplije. I pisao je po ugledu na njegove aforizme. U svom prvom značajnijem delu Rođenje tragedije iz duha muzike, Niče razlikuje dionizijski i apolonski elemenat grčke duševnosti i duhovnosti - tumačeći tragediju, slično Aristotelu, kao apolonsko oplemenjivanje dionizijskih težnji. Inače, Niče Apolona označava kao načelo likovnih umetnosti, a Dionisa kao načelo Muzike. Ova Ničeova distinkcija dionizijskog i apolonskog u čoveku, slična Frojdovom razlikovanju Erosa i Tanatosa, poklapa se zapravo, sa razlikom između Hegelove „ideje“ i Šopenhauerove „volje“.
Pojava Sokrata je, i za Ničea, prekretnica u razvoju grčko-evropske kulture, ali u negativnom smislu. On je za Ničea, u stvari, prvi dekadent, jer je svojim prosvetiteljskim intelektualizmom poremetio odnose između dionizijskog i apolonskog elementa kulture, u korist ovog drugog. Od njega, navodno, kultura stalno retardira, previše je racionalistička i time neprijateljska prema životu, koji za Ničea nije ništa drugo do „večno vraćanje istog“, čija je suština „volja za moć“. Doduše, Fridrh Niče na jednom mestu pošteno priznaje da možda nije ni razumeo Sokrata, što možemo i prihvatiti kao tačno.

Djela:

1872. Rođenje tragedije (Die Geburt der Tragödie aus dem Geiste der Musik)
1873. (David Strauss: der Bekenner und der Schriftsteller)
1874. O koristi i šteti istorije za život (Vom Nutzen und Nachtheil der Historie für das Leben)
1874. Šopenhauer kao učitelj (Schopenhauer als Erzieher)
1876. Rihard Vagner u Bajrojtu (Richard Wagner in Bayreuth)
1878. Ljudski, suviše ljudski (Menschliches, Allzumenschliches, Ein Buch für freie Geister)
1881. Zora (Morgenröte. Gedanken über die moralischen Vorurteile)
1882. Vesela nauka (Die fröhliche Wissenschaft)
1885. Tako je govorio Zaratustra, Knjiga za sve i ni za koga (Also Sprach Zarathustra, Ein Buch für Alle und Keinen)
1886. S one strane Dobra i Zla (Jenseits von Gut und Böse. Vorspiel einer Philosophie der Zukunft)
1887. Genealogija morala (Zur Genealogie der Moral, Eine Streitschrift)
1888. Slučaj Vagner (Der Fall Wagner, Ein Musikanten-Problem)
1888. Sumrak idola (Götzen-Dämmerung, oder Wie man mit dem Hammer philosophiert)
1888. Antihrist, Prokleto hrišćanstvo (Der Antichrist. Fluch auf das Christentum)
1888. Eno čoveka, kako čovek postaje ono šta jeste (Ecce Homo, Wie man wird, was man ist)
1888. Niče kontra Vagner (Nietzsche contra Wagner, Aktenstücke eines Psychologen)
Volja za moć, posmrtno

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime26/5/2010, 12:10 pm

FRIDRIH NICE : “ VOLJA ZA MOC “
( odlomci )

ANARHIZAM- je sa svoje strane samo agitaciono sredstvo socijalizma. Pomocu anarhizma, socijalizam izaziva strah. Strahom on pocinje daa fascinira I terorise: prije svega- on privlaci sebi hrabre I neustrasive, cak I u najvisim oblastima duha.
ASKETIZAM- ja zelim da I asketizam ponovo nacinim prirodnim. Umjesto odricanja, snazenje kao cilj, gimnastika volje, uzdrzavanje I povremeni post svake vrste, cak I u stvarima duha; kazuistika rada, s obzirom na nase misljenje koje izvire iz nasih sila; pokusaj sa avanturama I hotimicnim opasnostima. Trebalo bi zmisliti ispite I za jacinu u drzanju date rijeci kod covjeka. Asketizam nije specificno hriscanski: to Sopenhauer nije razumio. On samo urasta u hriscanstvo: svuda gdje bi postojao I bez njega.
BICE- o bicu nemamo nikakve druge predstave sem “ zivjeti “. Kako onda nesto mrtvo moze “ biti “ ? Moralo bi se znati sta je bice da bi se moglo odluciti da li je ovo ili ono realno ( npr. “cinjenice svijesti “ ) tako isto sta je iavjesnost, sta je saznanje I tome slicno. Ali kako to ne znamo, kritika moci saznanja je besmislena; kako orudje moze kritikovati sebe samo, kad jedino sebe moze upotrijebiti za kritiku? Ono cak ne moze ni samo sebe definisati !
Ako je nase “ ja “ za nas jedino bice, prema tome stvarno . Onda je veoma umjesno sumnjati da li tu nije posrijedi iluzija u perspektivi- prividno jedinstvo u koje se sve stapa kao u liniji na horizontu. Ako nam tijelo sluzi kao vodja I mjerilo, sve se pokazuje kao ogromna mnogovrsnost; metodski dopusteno je da se radi boljeg proucavanja posluzimo bogatijom pojavom kao vodjom u razumijevanju kakve jednostavnije pojave. Naposlijetku: ako pretpostavimomda je sve bivanje, onda je saznanje mogucno jedino na osnovu vjere u bice. Ideje: “ stvarnost “, “ bice “ poticu od naseg osjecanja “ subjekta “. Ako je, po Aristotelu, nacelo protivurijecnosti najizvjesnije od svih nacela, ako je to posljednje I osnovno na koje se svodi svako dokazivanje; ako se u njemu sadrzi nacelo svih drugih aksioma: onda utoliko stroze moramo promisliti o tome kakve tvrdnje ono u sustini vec pretpostavlja. Njime se, ili tvrdi nesto o stvarnosti , o bicu, kao da bi bili vec poznati iz neke druge oblasti- to ce reci, kao d aim se ne mogu pripisati suprotni atributi. Nasa vjera je u stvari pretpostavka nase vjere u logiku. A u logici je, kao atom, naknadna konstrukcija “ stvari “… Ne razumijevajuci to, I praveci od logike kriterij istinskoga bica, mi smo vec na putu da sve ono ; supstancu, atribut, objekat, subjekat, akciju itd. Smatramo kao realnost: to ce reci da stvorimo ideju jednog metafizickog svijeta, to jest, jednog “ istinskog svijeta “ ( ono je, medjutim, opet jedan prividan svijet ). Da bismo mogli misliti I stvarati zakljucke, potrebno je da pretpostavimo bice: logika ima formule samo za stvari koje su konstantne. Zbog toga ova pretpostavka niukoliko ne dokazuje stvarnost bica. Bice pripada nasem uglu gledanja. “ Ja “ kao bice ( na koje ne utice ni bivanje ni razvitak ). Vjera u bice se pokazuje samo kao posljedica: pravi primum mobile je nevjerovanje u postojanje, nepovjerenje prema postojanju, potcjenjivanje svog postojanja. Ocijeniti samo bice !
Ali I samo ocjenjivanje je jos to bice! I kad kazemo ne, mi jos uvijek cinimo ono sto jesmo. Jos strozije receno: ne smije se dopustiti uopste nikakvo bice – jer onda postojanje gubi svoju vrijednost I pokazuje se upravo besmisleno I izlisno. Da se sve vraca, to je najvece priblizenje svijeta postojanja svijetu bica – vrhunac razmatranja. Sav idealizam dosadasnjeg covjecanstva na putu je da predje u NIHILIZAM- u vjer u apsolutnu bezvrijednost, tj. u besmislenost.

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime26/5/2010, 12:11 pm

NIHILISTICKA CRTA

a) U prirodnim naukama : ( “ besmislenost “ ), kauzalizam, mehanizam. “ Zakonomjernost “je intermeco,ostatak.
b) U politici: covjeku nedostaje vjera u svoje pravo,nevinost: gospodari laz I sluzenje trenutku.
c) U ekonomiji: ukidanje ropstva, odsustvo spasilackog staleza, onoga koji opravdava – napredovanje anarhizma.
d) U istoriji: fatalizam,darvinizam; neuspijeh posljednjih pokusaja da se u njoj otkrije razum I bozanstvo. Sentimentalnost prema proslosti; biografije se ne trpe! ( fenomenalizam I tu: karakter kao maska; ne postoje nikakve cinjenice ).
e) U umjetnosti: romantizam I antiromantizam ( neraspolozenje prema romanticnim idealima I lazima ). Ovo posljednje moralno, kao smisao za vecu istinitost, ali pesimisticno. Cisti “ artisti “ ( ravnodusni prema sadrzaju ). ( Psihologija ispovjednicka I psihologija puritanska, to su dva oblika psiholoskog romantizma: ali u suprotnoj tendenciji, pokusaju da se zauzme cisto umjetnicki stav prema “ covjeku “- nit u se jos niko ne usudjuje da pristupi obrnutim ocjenama vrijednosti.)

UZROCI NIHILIZMA

1. Nedostaje visa vrsta, tj. vrsta cija bi neiscrpna plodnost I moc podrzavala vjeru u covjeku.
2. Niza vrsta ( “ masa “, “ drustvo “ ) zaboravlja skromnost I naduvava svoje potrebe do kosmickih I metafizickih vrijednosti. Na taj se nacin vulgarizuje cijeli zivot, jer ukoliko masa gospodari, ona tiranise izuzetke, tako da oni gube vjeru u sebe I postaju nihilisti. Posljedica toga je otpor prema visim tipovima.
Svaka je vjera smatranje necega istinitim.
Krajnji oblik nihilizma bilo bi misljenje: da je svaka vjera, svako drzanje necega za istinito, po nuznosti lazno- jer nikako I ne postoji istinski svijet. Privid usljed perspective, cije je porijeklo u nama. Utoliko bi nihilizam kao odricanje istinskog svijeta, bica, mogao biti bozanski nacin misljenja.
Ukoliko vjerujemo u moral, mi osudjujemo zivot.
Moralne ocjene vrijednosti su osude, poricanja, moral je okretanje od volje za zivotom… Ako opstim kategorijama mozemo oduzeti vrijednost, onda dokaz da se one ne mogu primjeniti na svijet ne bi vise bio dovoljan razlog da oduzmemo razlog svijetu. Vjera u kategorije razuma je uzrok nihilizma- mi smo mjerili vrijednost svijeta prema kategorijama koje se mogu primjeniti na cisto fiktivan svijet. Osjecanje bezvrijednosti postignuto je kada se shvatilo da se ni pojam “ cilja “, ni pojam “ jedinstva “, niti pak “ istine “ ne mogu uzeti da protumace opsti karakter zivota. Zivotom se nista ne postize niti dobija: jedinstvo sto ucestvuju u mnostvu zbivanja ovdje nedostaje potpuno: karakter zivota nije “ istinit “, nego je lazan… Posto nema vise nikakvog razloga ubjedjivati sebe u neki istinski svijet… Ukratko receno: kategorije “ cilja “, “ jedinstva “, “ bica “, pomocu kojih smo unijeli u svijet izvjesnu vrijednost, sada smo eliminisali iz svijeta- I on sada izgleda bez vrijednosti…

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime26/5/2010, 12:12 pm

METAFIZIKA

Ovaj svijet je prividan: prema tome, postoji istinski svijet, ovaj svijet je uslovljen: prema tome, postoji bezuslovni svijet. Ovaj svijet je protivurijecan: prema tome, postoji jedan Slobodan od protivurijecnosti;-ovaj svijet postaje; prema tome, postoji svijet bica – to su sve pogresni zakljucci ( slijepo povjerenje u razum: ako postoji A, onda mora postojati I njegov suprotni pojam B ). Kod covjeka postoji zelja za smim postojanjem takvog svijeta; srdzba metafizicara protiv stvarnosti ovdje je stvaralacka.

MISLJENJE

Je u preorganskom,prvobitnom stanju stvaranja oblika. U nasem misljenju bitno je svrstavanje novog materijala u stare seme, izjednacenje novoga sa starim. Racionalno misljenje je process tumacenja prema izvjesnoj semi koje se ne mozemo osloboditi.
Misljenje se ne moze izvesti ni iz cega, kao ni osjecaji; ali to jos nije nikakav dokaz da je ono nesto primorano ili da je “ bice po sebi “! Time se samo konstatuje da mi ne mozemo nikuda iza njih, jer nemamo nista drugo sem osjecanja I misljenja.

ODLOMCI IZ “ VOLJE ZA MOC “ FRIDRIH NICE

Napokon I istina onog zagrobnog je covjek, bolesni, slabi, umorni covjek, ali covjek koji jos ipak nije do konca unisten jer jos radije hoce nista, nego da nista nece. On radije slijedi iluziju o zagrobnom zivotu nego da prizna svoju ispraznost, svoje potpuno nehtijenje. Hriscanstvo se obraca umornim dusama- ali I oni najjaci imaju svoje umorne trenutke. Hriscanstvo stoga zeli slomiti I jake, obeshrabriti njihovu hrabrost, iskoristiti njihove slabe casove, njihovu slabost, pa ih zaokuplja onda kad odbace svoju snagu, svoju volju za moc, I kad se obrate duhu po sebi, kad rezigniraju nad stvarnim I kad odlete u oblast ciste , inteligibilne, transcendentne, apstraktno-sterilne duhovnosti.
Ali kako izdrazati smrt Boga? Bog je umro da bi mogao zivjeti covjek. No, nije svako u stanju podnijeti na sebi breme te smrti. Covjek koji nema snage da poniznost pretvori u moc vladanja, ne moze prihvatiti smrt Boga. Ponizujuci covjeka religija mu je vjekovima ucjepljivala misao o njegovoj nemoci, o daru koji prima s nebesa I tako zatirala u njemu prave ljudske vladalacke snage. “ Religija je ponizila pojam covjeka na krajnji zakljucak da je sve dobro veliko I istinito natcovjecansko I da se daruje samo kao Milost Bozja”. Nice postavlja dilemu : ili ce vladati Bog ili covjek? Jer Bog je I umro da bi covjek mogao vladati. “ Vladati – kaze Nice- a ne vise biti sluga nekog Boga .”
Vladavinu covjeka omogucuje pak samo visok stupanj volje za moc. Volja za moc neposredna je I prva konsenkvencija smrti Boga, jer Bog I ne bi mogao umrijeti da ga na to nije prisilila covjekova volja za moc. Zaratustra, u ovom slucaju Nice sam, izrazio je to pregnantno u tezi kojom zapravo kazuje kako jaki covjek koji posjeduje volju za moc zamjenjuje umrlog Boga: “ Ali da vam sasvim otvorim svoje srce prijatelji: kad bi postojali bogovi, kako bih mogao podnijeti da ne budem Bog ! Dakle, bogovi ne postoje. “ Bogovi sada vise ne postoje I hriscanski je Bog umro, nastupa era covjeka: stvarna, realna, tjelesana, zivotna volja za moc trijumfuje nad umrlom, bezzivotnom transcendencijom.
“ Samo gdje postoji zivot postoji I volja, ali ne volja za zivotom vec, kako ja ucim- volja za moc. Onaj ko zivi vrijednuje mnogo sta vise od samog zivota; pa ipak iz vrijednovanja samog, govori volja za moc .”
“ Aristotel nije smatrao da je covjek predodredjen po porijeklu, imutku ili tome slicno za roba ili slobodnog covjeka, vec to da je covjek svoje ropstvo zapravo zasluzio, ako nema moci, ako nema unutrasnje snage ( jer mu uvijek kao covjeku ostaje krajnja mogucnost samoubistva da izbori svoju slobodu ).
“ Od sviju bajki na svijetu, najveca je bajka o spoznaji. Ljudi zele da znaju sastav stvari po sebi, ali gle: stvari po sebi ne postoje. Cak ako I pretpostavimo da postoji nesto “ po sebi “, nesto apsolutno , ono se bas zbog toga ne bi moglo spoznati. Nesto apsolutno se ne moze spoznati, inace ne bi bilo apsolutno.”
“ Raspadanje tj. neizvjesnost, svojstveno je ovom vijeku: nista ne stoji na sigurnim nogama I tvrdoj vjeri u sebe: zivi se za sutra, jer je prekosutra neizvjesno.”
“ Covjek mora imati nesto, da bi bio neko .”
“ Covjek mora zeljeti da ima vise nego sto ima da bi postao nesto vise. “
“ Malledetto colni che contrista mi spirit immortal.”
“ Proklet bio svak ko ozalosti besmrtni duh .”
Moja formula za zivot je: zivot je volja za moc.
Moze se reci da je Nice jedan od tri velika mislioca, koji doduse, spadaju u devetnaesti vijek, ali koji su tek u dvadesetom postal u punom smislu rijeci – savremeni. Ta tri filozofa su: Kierkegaard, Marx I Nice.
Ta trojica, koja se nisu ni poznavala, ciji se cak “ ucenici “ dijametralno razilaze, ne spadaju vise u tradicionalnu filozofiju, ne spadaju cak ni u kontinuitet humanisticke misli, premda je svaki od njih, dakako na svoj nacin, pun upravo onog najveceg u humanistickoj tradiciji. Kad bismo pokusali ipak uci u ono sto u najsirem smislu moze sacinjavati zajednicku polaznu tacku tih mislilaca, tada bismo morali utvrditi das u sva trojica imala odredjenu viziju vremena sto im je – bez obzira na sve divergencije – otvorilo mogucnosti uvida u ono postojece koje gotovo niko u njihovom vremenu nije zapazio. St aim je omogucilo taj jasan pogled u ono sto jeste? Upravo to sto su vlastitog trenutka bili svjesni iz horizontal koji je transcendirao taj trenutak, sto su misaono predskazivali I iskazivali ono sto ce doci I jer su klicu tog dolazeceg vidjeli vec u sadasnjosti.
Nice- covjek kloji je beskrajno mrzio malogradjane sto ce postati “ neko I nesto “ po tome sto ce stupiti u organizaciju u kojoj ce naci sebi slicne – uzeli su kao idejnog vodju upravo I pobjesnjeli malogradjani SS- malogradjani, a njegovo radikalno antihriscanstvo I ateizam pokusali su cak I neki ozbiljniji mislioci npr. Gabrijel Marsel, zatim Karl Jaspers pa Bernard velte I dr. tumaciti kao izvorno hriscanski I religiozni poriv ( “ Niceova borba protiv hriscanstva izrasta iz njegovog sopstvenog hriscanskog osjecaja “ K. Jaspers )
Prva velika tema Niceove filozofije je “ smrt Boga “.
Druga tema je “ volja za moc “.
Treca tema je “ vjecno vracanje istog “.

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime26/5/2010, 12:12 pm

“ ZARATUSTRA “ I “ SUMRAK IDOLA “ FRIDRIH NICE

Vjecnim vracanjem istog, vjecnim kruzenjem, vrijeme se sabira u jednoj tacki, vrijeme samo postaje bezvremenito. Volja za moc mora sad samo tu bezvremenost, tu vjecnost izdrzati, stavise- ljubiti takvu besciljnu vjecnost.
Neki covjek nocu seta obalom jedne male rijeke. Nesto , dakle, krajnje banalno. Kad bi Cezar setao zbog nesanice, ne bi to bilo nista istorijsko. Ali setac misli na osvajanje Rima, on ima projekat u buducnosti. Pa I to jos nije dovoljno. Ako bi neki mladic sanjao o osvajanju Rima, ako bi to bio neki megaloman, prelaz Rubikona jos ne bi bio istorijski. Cezar, medjutim ima mogucnost da ostvari te planove, jer mu tu mogucnost osigurava njegova proslost, sva njegova ranija borba I djela. Proslost tako pretvara san o buducnosti u stvarnost. Prema tome, istorijski trenutak postoji samo ondje gdje se sadasnjost organizuje prema buducnosti pod uslovom da je buducnost posredovana prosloscu.

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime26/5/2010, 7:17 pm

"Filozof ne traži istinu nego metamorfozu sveta u čoveku. On se bori za razumevanje sveta sa samosvešću"


Nice -u nije bio cilj da stvori filozofiju koja vodi ka sreci!On nije tezio idealnon zivotu,i sam je govorio da je stvarni zivot bogatiji od idealnog i covek od dobrog coveka,sveca!
On nije tezio sreci ,vec svom delu!Zivot je svirep i bezobziran,ali se sa njim treba suociti hrabrim srcem i ponosom!Zato ja volim Nicea-on nije kao drugi filozofi bezao u transcedentalne sfere.Niceov znacaj je u tome sto se pobunio protiv tradicionalnog morala koji se razvio na rascepu izmedju razuma i zivota.Zbog toga je dotadasnji moral nosio u sebi NIHILIZAM i pasivu sto naravno dovodi neminovno do propadanja zivotnih vrednosti.





-1. Bio je protiv metafizicke filozofije, otud se naziva prvim egzistencijalistom. To govori da se okrece coveku pre nego spekulativnoj filozofiji, okretanje ljudskoj zbilji, nasuprot filozofiranju o esenciji, odvojenoj od coveka.

2. Bio je antinacionalista (govorio je cak da bi vise voleo da ga zovu Poljakom nego Nemcem), stoga je glupost da je Hitler mogao da sprovodi njegovu filozofiju i da dovede svet tamo gde ga je doveo. Nietzscheova sestra, koja je bila udata za coveka na poziciji blizu samog Hitlera, otud je zena bila nacista, sakupila je neobjavljene spise svoga brata i cak dodavala neke sopstvene misli - sto nije bilo tesko jer je bilo i Fridrihovih aforizama - da bi objavila sve to pod nazivom Volja za moc, itd... Sada je ta stvar malo jasnija.

3. Rekao je "Bog je mrtav", i to u dva spisa, ali to ne treba uzimati bukvalno. Bog i hriscanstvo u to se mogu posmatrati kao metafizika i njeno polaziste "odozgo". Otud "Bog je mrtav!" znaci "Metafizika je mrtva!", sto je cilj njegova filozofiranja. Na drugom mestu on raspravlja i kritikuje hriscanski moral, ali ne ortodoxno hriscanstvo, vec hriscansku instituciju. On bi pre rekao: Hriscanski moral je previse labav, popustljiv... to tako ne sme!, nego sto bi rekao: Haj'mo svi u slobodu! Neka radi ko sta hoce! On nikada nije napao samog Isusa, vec ga je na nekim mestima indirektno, stavise, hvalio.

4. Nietzsche kao jedan od najvecih eticara u istoriji filozofije. Nietzsche primecuje da Kantov kategoricki imperativ ne moze da zavlada u drustvu kakvo sada jeste (a kakvo je on video jos pre 100 g.), jer je pogubno slediti KI onda kada vise od 90% ljudi na svetu ili u bilo kojoj zajednici niti zna za KI, niti bi pristalo na Dobru Volju, tj. na njega. Naime, Nietzsche primecuje da je spekulativna filozofija i etika nedovoljna za stvarno stanje stvari, da je potrebno najpre obezbediti, ocistiti polje za KI, pa tek onda ga uvesti. To se postize prevrednovanjem svih vrednosti. Ljudi obicno misle da je on amoralista, medjutim, radi se o imoralizmu: rusenju, ali i ponovnom uspostavljanju vrednosti, sto je posve razlicito od suve i bezumne anarhije ili neogranicene slobode.



-Ja sam se zaljubila u njega na prvo citanje.Od njega sam citala Zoru,Sumrak idola,Antihrista i S one strane dobra i zla.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime26/5/2010, 10:22 pm

Moj omiljeni filozof iz srednjoškolskih dana, kada sam bila u fazi ateizma, tako da bih trebala opet da ga pročitam , poslije 20-ak i kusur godina, da vidim kako ćemo sada da se složimo. Zapravo, nevolja u čitanju, bilo filosofije, bilo nekog ozbiljnog romana, je ta, da isto djelo ne možemo nikako isto doživjeti sa 17 i sa 40 godina, jer se podrazumijeva, da smo za toliko godina stekli i malo više životnog iskustva i mudrosti, tako da sve pročitano, treba opet pročitati. Stvarno tegoban posao.

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime26/5/2010, 10:25 pm

Slucaj Vagner evo stoji mi na ormanu nabavila sam ga pre par dana.I resavam se upravo da krenem sa citanjem.Cim budem imala vremena.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime26/5/2010, 10:29 pm

Uzeh danas iz biblioteke da ponovo pročitam " Tako je govorio Zaratustra ". Vidjet ćemo kako će da mi ide. Odavno nisam čitala djela iz filosofije, baš odavno.

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime2/6/2010, 8:08 pm

Nice je dobro razumeo ljude, ali njega vecina ljudi ni danas ne razume. On je do detalja predvideo svet u kome sada zivimo.. Citajuci njega bolje razumemo svet oko nas. Za mene je to njegova najveca vrednost. Naravno niko nije nepogresiv, osim onoga ko ne postoji.

-Upravo sam uzela da ga citam.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime2/6/2010, 8:35 pm

Ja sam prepisala danas na poslu nekih lijepih citata iz Zaratustre, ali treba da ih prekucam.

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime2/6/2010, 11:48 pm

FRIDRIH NIČE: “ TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA”


Hoću da vas učim šta je to natčovek. Čovek je nešto što treba prevladati.
Šta ste vi učinili, da biste ga prevladali? Sva bića dosad stvorila su nešto više od sebe: a vi zar hoćete da budete oseka te velike plime, rađe još da se ponovo vratite k životinji nego da prevladate čoveka? Šta je majmun za čoveka? Stvor za potsmeh ili bolan stid. I isto to biće čovek za natčoveka: stvor za potsmeh ili bolan stid. Vi ste prešli put od crva k čoveku, ali je u vama mnogo još ostalo crv. Nekada ste bili majmuni, a čovek je još i sada više majmun nego ikoji majmun.

( 7 str.)

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime2/6/2010, 11:48 pm

FRIDRIH NIČE: “ TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA”




Vi još ne potražiste sebe: a nađoste mene. Tako čine svi verni; stoga tako malo i vredi sve verovanje. Sada vas pozivam da mene izgubite a da sebe nađete; i tek kad me se budete svi odrekli vratiću vam se opet. Zaista vam kažem draga braćo, s drugim ću očima potražiti tada moje izgubljene; s drugom ću vas ljubavlju tada voleti. A nekad, docnije, postaćete mi još i prijateljima, i decom jedne jedine nade: tada ću biti po treći put među vama, i slaviću s vama veliko Podne. A veliko će Podne biti, kad čovek bude stajao na sredini svoga puta između životinje i natčoveka, i bude proslavljao kao svoju najveću nadu svoj polazak ka večeri: jer to je put ka novoj zori. Tad će taj što zalazi i odlazi i sâm
blagosiljati što je on onaj koji prelazi; i sunce njegova saznanja biće u Podne. »Umrli su svi bogovi: neka odsad živi natčovek« – to neka bude jednom, o velikom Podnevu, naša poslednja pouka! –
Tako je govorio Zaratustra.

( 66 str.)

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime2/6/2010, 11:49 pm

FRIDRIH NIČE: “ TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA”




Čuj samo, mi znamo čemu ti učiš: da se sve na svetu večno vraća, i mi s njim, i da smo mi već večno puta bili na svetu, i sve sa nama. Ti učiš, da postoji jedna velika godina postajanja, jedna čudovišna velika godina: kao sat sa peskom mora ona uvek iznova da se okrene, da bi ponovo proticala i protekla: – – tako da su sve te godine ravne jedna drugoj, u
najvećemu i u najmanjemu, i isto tako da smo mi u svakoj velikoj godini ravni sebi samima, u najvećemu i u najmanjemu.

( 191 str.)

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime2/6/2010, 11:50 pm

FRIDRIH NIČE: “ TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA”



Ah, kuda se dedoše sve dobre moje i sav stid moj, i sva vera moja u one koji su dobri! Ah, kud se dede ona lažna nevinost koju sam imao
nekad, nevinost onih koji su dobri, i blagorodnih laži njihovih! Odviše sam često, odista, išao za istinom, nogu u nogu: a ona bi me tad udarila po glavi. Ponekad mišljah da lažem, a gle! tada bih tek naišao – na istinu. Odviše mi je mnogo postalo jasno: sad me se to ništa više ne
tiče. Ništa ne živi više što bih voleo, – kako onda da volim još sama sebe? 'Živeti kako meni godi, ili uopšte ne živeti': tako hoću ja, tako hoće i najveći svetitelj. Ali, avaj! otkud meni još nešto da – godi? Imam li ja – još cilj? Luku, u koju bi moje jedro da uplovi? Imam li dobar
vetar? Ah, samo onaj koji zna kuda plovi, zna i koji je vetar dobar i pogodan za plovidbu. Šta mi još od svega ostade? Srce umorno i bezočno; nestalna volja; potkresana krila; slomljena kičma. To kušanje, da nađem svoj dom: o Zaratustra, ti to dobro znaš, to kušanje bilo je moje iskušenje koje će me progutati. Gde je – moj dom? Tako pitam i tražim, i tražio sam, i nisam našao. O večno Svud, o večno Ne-znam-kud, o večno – Uzalud! « Tako je govorila senka, a lice Zaratustrino izduži se pri njenim rečima. »Ti si moja senka! reče najzad, s tugom u srcu.

( 236 str.)

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime2/6/2010, 11:50 pm

FRIDRIH NIČE: “ TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA”



“ PJESMA TUROBNOSTI”

Kad zrak se mrači,
kad već slana pada
da teši zemlju,
nevidno, i nečujno –
jer laku obuću kap
utešna nosi, k'o svaki tešilac: –
sećaš li, toplo srce, sećaš li se
negdanje žeđi tad? : –
nebesnih suza, rosnih kapi žedno
ležalo si tako, sprženo i svelo,
dok po žutim stazama kroz travu
zglobni zraci večernjeg sunca
letahu okolo, –
kroz crno granje svetli, plameni zraci.
»Istinoljubac? Ti? – i smejahu se –
Ne! Samo pesnik!
Zver, i to lukava, grabljiva, pažljiva,
lažljiva zver,
što orno, voljno mora da laže:
gramzeć' za plenom,
čuvidom zastrt,
čuvida sebi,
sâm plen rođen svoj –
to zar – istinoljubac?
Ne! Tek budala! Tek pesnik! Pesnik!
Reči zbrkane
kroz obrazinu glasno vičući,
po mostovima reči lažljivih
teturajuć' se, k'o po dugama
šarnim, izmeđ lažnih nebesa
viseći i zamalja večito, –
tek ludak, pesnik tek!
Istinoljubac – to?
Ne tih, nam, gladak,
ne leden, kao kip,
kao božiji stub,
ne postavljen pred hram
k'o čuvar božiji, –
ne! – dušman svakom takvom kipu, svud
tražeći divljinu a ne hram,
pun živahnosti mačje, strmoglav
skačući u slučaj svak,
i svaku prašumu
nanjušujući žudno-požudno,
gde bi u društvu s divljim zverima
potrč'o, lep,
pohotno ržuć', grešno zdrav i sav
šaren kao oni,
podsmešljiv, vraški, krvožedno-blažen,
harajuć', krijuć', obziruć' se svud: –
Ili kao orao što u ponore
upire pogled dug, nepomičan,
u svoje ponore: –
kako se svijaju
unutra, dole,
u veću sve i veću dubinu! –
tad,
odjednom, pravce
slati strmoglavce
međ jaganjce,
gladan, krvogladan
jagnjećeg mesa,
ljut na sve jagnjeće duše,
besan na sve što bleji
i gleda kao ovca i jagnje, mekoruno,
i sivo, s večnom ćudi jagnjeta!
Eto takve,
orlovske zmijske,
pesničke su žudi,
tvoje su žudi ispod sto čuvida,
budalo ti! Pesniče!
U čoveku ti vide
boga i ovcu: –
rastrgati boga.
baš kao i ovcu u čoveku,
pri tom smejati se –
To, to je što te čini blaženim!
Blaženstvo zmajsko, odista, orlovsko,
blaženstvo pesnika, i budale!« –
Kad zrak se smrači,
kad mesečev srp
krišom već puza zelen zavišću
na zađnju rumen sunca večernjeg:
– dindušman danu,
svakim korakom tajno
posecajući ruže s bokora,
dok redom glave svoje ne pognu
i propadaju sve u mračnu noć: –
K'o one, nekad pao sam i ja,
iz ludog zanosa za Istinom
iz žudi što ih dan mi dočara,
izmožden danom, prasit svetlosti,
– pao, propao, i sen postao:
jednom istinom spržen ostao,
i večno žedan:
te žeđi još? –
Da za me nema
nigde Istine,
bejah i biću uvek jedino
pesnik, budala!

( 260str.)

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime3/6/2010, 7:48 pm

4.
Zaratustra pak gledaše
po narodu ičuđaše se. Pa onda progovori ovako:Čovek
je konopac,
razapet izmedu životinje i
natčoveka, – konopac iznad ambisa. Opasan je pogled preko,
opasan put onamo,
opasan pogled
unatrag, opasno oklevanje
i zastajanje.
Što je veliko na



čoveku, to je
da je on most a ne cillj:
što se može
voleti na
čoveku,
to je da je on i prelazak i



prolazak. Ja volim one, koji ne umeju da žive drukčije
nego prolazeći, jer su to oni
koji




prelaze. Ja volim velike prezritelje, jer su oni veliki poštovatelji, i strelečeznuća za drugom
obalom. Ja volim one,
koji ne traže tek u zvezdama
razloge da
propadnu i da budu žrtvovani:
nego se žrtvuju zemlji, da bi zemlja jednom
postala natčovekova. Ja volim onog, koji živi da
bi došao do saznanja, i koji hoće
da dode do saznanja, da bi jednom počeo da živi natčovek.
Te na taj naćin hoće svoju propast. Ja volim
onog, koji voli svoju
vrlinu: jer
vrlina je volja za
propadanjem i strelačeznuća.
Ja volim onog, koji radi i pronalazi da bi natčoveku
kuću



nazidao i za nj zemlju, životinju i biljku pripremio: jer na taj način hoće on svoju propast. Ja
volim onog, koji ne zadržava za se ni truna duha, već sav hoće da je duh
svoje vrline:
tako
prelazi on u
vidu duha preko mosta.
Ja volim onog, koji od svoje vrline načini sebi nagon i
zao udes: tako on svojoj vrlini za
ljubav hoće još da živi a i neće
vise da živi.
Ja volim onog,
koji nije rad da ima
odviše mnogo
vrlina. Jedna je vrlina više vrlina nego dve vrline, jer je
višečvor za koji se hvata zao udes. Ja volim
onog,čija se duša rasipa, koji neće
da mu kažu
hvala niti sam
kaže hvala: jer on uvek daje i neće da se sačuva. Ja volim
onog, koji se stidi
kad kocka padne u njegovu
korist, i
koji tad pita:
zar sam ja
varao u igri?
– jer hoće da
propadne. Ja volim onog, koji baca zlatne reči ispred svojih
dela a uvek još
više drži nego što
je obećao: jer taj hoće
svoju
propast. Ja volim onog, koji opravdava one koji dolaze a
iskupljuje one koji su bili: jer taj hoće da propadne
sa onima koji
su tu. Ja volim onog, koji
huli na svoga boga, zato što voli svoga boga: jerće taj propasti
od gneva svoga boga. Ja volim
onog,čija je duša duboka i u pregorevanju, i
koji je u stanju
da propadne i usled malog
doživljaja: tako taj ide rado preko mosta. Ja volim onog,čija
je duša prepuna, tako da
zaboravlja sam na sebe, a da su sve stvari u njemu: takoće
njegovo
propadanje nastupiti
usled
sviju stvari.
Ja volim onog, koji je slobodna
duha i slobodna
srca: tako je njegova glava samo
utroba njegova
srca a srce njegovo tera ga u propast. Ja volim sve one, koji su kao
pune kapi
što padaju
jedna po jedna
iz crnog oblaka koji se nadvio nad
ljudima: one
oglašuju da je blizu
munja, i odlaze u propast kao glasnici. Evo, ja sam jedan glasnik munjin, i jedna puna
kap iz
oblaka: a munja, to je n a tčo
vek.











Fridrih Niče













TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime5/6/2010, 4:03 pm

Život je vrelo radosti; ali gde pije i ološ, tu su svi izvori otrovani.
Uživam u svemu što je čisto; ali ne volim da vidim usta što se krive, i žeđ nečistih.
Oni su svoj pogled bacili u vodu izvora; i sad nihov odvratni osmeh pliva po vodi i gleda me iz kladenca.
Oni su svetu vodu otrovali svojom pohotljivošću a nazivajući slašću svoje pogane snove otrovali su još i – reči.
Niče

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime15/10/2010, 11:04 pm

Ko hoce jednom da nauci leteti, taj mora prvo nauciti stajati i hodati, trcati i uspuzati se i igrati, ne nauci se u letu leteti!"

Kad je Nice plakao" Irvin Jalom. Svakom bi preporucila da procita.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime22/10/2010, 11:11 pm

.


Poslednji put izmenio Nevenka Nedić dana 5/11/2018, 11:47 pm, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime22/10/2010, 11:16 pm

Slobodno stavi sta god hoces jer ja sam se u njegovoj filozofiji jos davno pronasla.Obozavam ga.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime22/10/2010, 11:22 pm

.


Poslednji izmenio Nevenka Nedić dana 5/11/2018, 11:47 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime29/10/2010, 12:59 pm

Po stilu svoga pisanja, Niče (1844-1900) predstavlja posebnu pojavu u filozofiji. Pisao je u aforizmima, metaforama i kratkim razmišljanjima, ne izgrađujući filozofski sistem poput npr. Hegela. Njegova tema je duboko nezadovoljstvo načinom mišljenja i življenja u njegovom vremenu. Nije se raspravljao sa drugim filozofima nego sa usvojenim, uobičajenim "duhom vremena". Smatrao je da su individualnost i strast potisnuti kulturnim modelom koji podstiče nemisaono uklapanje u postojeći moral i društvene norme. Najpoznatije Ničeove knjige su Tako je govorio Zaratustra, Volja za moć, S one strane dobra i zla i Genealogija morala.

"Moral" je uvek više od minimalnih zajedničkih normi koje bi jedna, npr. kantovska, etika mogla opravdati. Zbog toga se moralom mogu nametati načini života koji mogu sputavati sam život. Na taj način se ono što je postojeći kulturni model, pretvara u apsolut najčešće podržan "metafizičkim", nadzemaljskim razlozima. U skladu sa opštim usmerenjem protiv metafizike, koje je karakterisalo 19. vek, Niče se na svaki način trudio da skine taj oreol svetog sa postojećeg.

Tamo gde je u filozofiji i usvojenom moralu stajala neka večna ili samorazumljiva istina, Niče je video neku sklonost ili volju za moć, upravo se trudeći da sve svede u zemaljske okvire. Ukoliko nešto nije moglo da se opravda istinom argumenta, Niče je odmah u tome video ljudski motiv da se nekim stavom stekne prednost u odnosu na neke druge ljude. Sve je ispoljavanje volje za moći, i to se ne može izbeći - ono što Niče očigledno nije podnosio je zaogrtanje ovih motiva plaštom "viših istina".

U učenjima moralista Niče je video proizvoljnu želju da se mišljenja i želje ujednače, želju koja ne koristi životu i istini jer ne potpomaže stvaranje novih formi života i mišljenja.

Smatrao je da važeći kulturni model Zapada oličen u vrlinama skromnosti, odricanja i suzdržanosti, potiče iz odluke napravljene još u Staroj Grčkoj da se izabere "apolonski" umesto "dioniskog" kulta. Ovaj "dioniski" (po polubogu Dionisu u grčkoj mitologiji) model je slavio život kao takav, a ne neki njegov nadzemaljski nastavak ili ideal, kao što to čini hrišćanstvo koje je posledica izbora "apolonskih" vrednosti. Moderna varijanta starih dioniskih vrednosti koju se Niče trudio da formuliše, treba da bude vodič za prevrednovanje svih vrednosti.

Nasuprot svom prethodniku Hegelu koji je u istoriji video napredak, Niče je smatrao da je kretanje istorije kružno. Vreme se kreće kao "večno vraćanje istog". Svoju najčuveniju knjigu naslovio je "Tako je govorio Zaratustra", tako simbolički pokazavši da ne smatra da su novije istorijske forme samim tim bolje od starijih. U tom izboru naslova vidi se i Ničeova otvorenost za druge, ne-zapadne kulture, koju su raniji filozofi retko pokazivali.


izvor

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Brida

Brida

Ženski
Broj poruka : 75
Godina : 60
Location : daleko od sveta
Datum upisa : 20.10.2010

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime14/11/2010, 4:13 pm



Pesma u noći
Noć je: čuj kako glasno žubore sad potoci, i vodoskoci. A i duša je moja vodoskok koji žubori. Noć je: sad se tek bude ljubavne pesme zaljubljenih. A i duša je moja ljubavna pesma zaljubljenoga. Nešto nezasićeno, nezasitljivo, na dnu je moje duše; i hoće da progovori. Silna žudnja za ljubavlju nakupila se u meni, i progovara jezikom ljubavi. Ja sam svetlost: o, kad bih bio noć! Ali u tome i jeste moja osamljenost, što sam okružen svetlošću. O, kad bih bio taman, i mračan kao noć! Kako bih sisajući ležao na grudima svetlosti! I još bih i vas blagosiljao, vi sitne zvezdice, i svetlaci na nebu! – i bio bih blažen s vašeg treperenja. Ali ja živim u svom sopstvenom sjaju, ja upijam ponovo u sebe plamenove koji iz mene biju. Ja ne znam za sreću onoga koji uzima; a često sam sanjao da je još veće blaženstvo ukrasti nego uzeti. U tome je moja sirotinja, što se moja ruka nikad ne odmara od davanja; u tome je moja zavist, što vidim oči koje čekaju, i gledam u noći čežnjom obasjane. O da zla udesa sviju koji udeljuju! O da pomračenja moga sunca! O da čežnje za čeznućem! O da grdne gladi posred sitosti! Oni primaju od mene; ali zar ja dodirujem time dušu njihovu? Provalija zija između davanja i primanja; a najmanju provaliju treba preći najposle. Glad niče iz moje lepote: hteo bih da zadam bola onima kojima svetlim, hteo bih da poharam one kojima delim. – tako me mori glad za pakošću. Hoću da povučem ruku kad joj se druga ruka već pruža nasusret; oklevam, kao što okleva vodopad, još u padanju: – tako me mori glad za pakošću. Na takvu osvetu smišlja moje obilje: takva podlost izvire iz moje osame. Moja sreća u davanju zamrla je dajući, moja se vrlina zasitila sebe same u svome obilju! Onaj koji uvek daje, u opasnosti je da izgubi stid; u onoga koji uvek udeljuje, ruka i srce otvrdnu od samog deljenja. Moje se oko ne preliva više stidom onih što mole: moja je ruka otežala odviše za drhtave ruke što se pune. Kuda je nestalo suze iz moga oka, i milosti iz moga srca? O, da osame sviju koji udeljuju! O, da nemog ćutanja sviju koji sijaju! Mnoga sunca kruže u pustome prostoru: za sve što je mračno govore ona svojom svetlošću, – za mene ćute. To je neprijateljstvo svetlosti prema onom što sjaji: nemilosrdno ide ona svojim putevima. Nemilosrdno u dnu srca prema onom što sjaji, hladno prema suncima, – tako ide svojim putem svako sunce. Kao oluje preleću sunca svoje puteve, takav je njihov hod. Ona idu za svojom neumoljivom voljom, to je njihova hladnoća. O, tek vi, vi tamni i mračni kao noć, tek vi stvarate toplotu iz onog što sjaji! O, tek vi napajate se, i krepite, mlekom iz vimena svetlosti! Ah, led je oko mene, i moja će ruka izgoreti od leda! Ah, žeđ je u meni, koja čezne i vene za vašom žeđu! Noć je: o, što moram da svetlim! I što moram da sam žeđ za noći! I osama! Noć je: iz mene, kao iz vrela, izbija želja, – hteo bih da progovorim. Noć je: čuj kako glasno žubore sad potoci i vodoskoci. A i moja je duša vodoskok koji žubori. Noć je: sad se bude ljubavne pesme zaljubljenih. A i moja je dusa ljubavna pesma zaljubljenoga. –

Tako je govorio Zaratustra.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime17/11/2010, 8:26 pm

.


Poslednji izmenio Nevenka Nedić dana 5/11/2018, 11:48 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime3/12/2010, 9:45 am

Fridrih Niče Rvdb3l

Niče je ostavio za sobom izuzetna dela sa dalekosežnim uticajem. On je jedan od glavnih utemeljivača „Lebens-philosophiae“ (filozofije života), koja doživljava vaskrsenje i renesansu u „duhu našeg doba".
Niče je rođen u gradu Rekenu (pored Licena), u protestantskoj porodici.Njegov otac Ludvig kao i njegov deda bili su protestanski pastori.Otac mu je umro kada je imao samo 4 godine što je ostavilo dubok trag na njega.Školovao se u Pforti koja je bila izuzetno stroga škola i ostavljala učenicima jako malo slobodnog vremena.Tu je stekao i osnove poznavanja klasičnih jezika i književnosti. Bio je počeo da studira teologiju, ali se onda upisao na klasičnu filologiju. Posle briljantno završenih studija, Niče je bio izvesno vreme, dok se nije razboleo, profesor u Bazelu.Doktor nauka je postao sa 24 godine bez odbrane teze zahvaljujući profesoru Ričlu koji je u njemu video veliki talenat za filologiju. Godine 1868 Niče je upoznao slavnog nemačkog kompozitora Riharda Vagnera koji je bio onoliko star koliko bi bio njegov otac da je živ.Vagner i Niče su formirali odnos otac-sin i sam Niče je bio neverovatno odan Vagneru i oduševljen njime.Godine 1871-2 izlazi prva ničeova filozofska knjiga `Rođenje Tragedije`.Snažan uticaj Vagnerijanskih ideja koje su opet kao i Ničeove bile pod uticajem filozofije Artura Šopenhauera gotovo se može naći tokom cele knjige.Iako ima neospornu filozofsku vrednost nije pogrešno reći da je ona odbrana i veličanje Vagnerove muzike i estetike.Tokom pisanja njegove druge knjige `Nesavremena Razmatranja`(od 4 dela)Niče se filozofski osamostaljuje i raskida odnos sa Vagnerom.1889 Niče je doživeo nervni slom. Posle paralize, on je poslednjih 11 godina života proveo potpuno pomračene svesti, a o njemu su brinule majka i sestra. Nakon čega u jednom trenutku izvršava samoubistvo. Inače, Ničeova najpoznatija dela su: Rođenje tragedije iz duha muzike, filozofska poema „Tako je govorio Zaratustra“ (koje je prema prvobitnoj zamisli trebalo da se zove „Volja za moć, pokušaj prevrednovanja svih vrednosti“ ), imoralistički spis i predigra filozofije budućnosti, sa naslovom S onu stranu dobra i zla, zatim Genealogija morala, Antihrist, autobiografski esej Ecce homo i zbirka filozofskih vinjeta Volja i moć. Neosporni su Ničeovi uticaju na filozofe života, potonje mislioce egzistencije, psihoanalitičare, kao i na neke književnike, kao što su Avgust Strinberg, Džordž Bernard Šo, Andre Žid, Romen Rolan, Alber Kami, Miroslav Krleža,Martin Hajdeger i drugi.

Stil je onakav kakav je čovek

Ono što je posebno karakteristično za Ničea jeste njegov stil. Tako se još jednom potvrđuje tačnost one Bigonove da je čovek stil i obratno. Prvo što se može zapaziti jeste da Ničeova dela više liče na pesničku prozu nego na filozofska dela. Možda je to zato što njemu nikada nisu svojstveni vedrina mudraca i spokojstvo uravnoteženog duha. On je bio emotivan i intuitivan, strastven i patetičan čovek. Jezik njegovog glavnog junaka Zaratustre jeste jezik ditiramba, a ne suptilne filozofske analize. Njegova pesničko-filozofska reč ima opojnu prometejsku snagu. Niče eksplicite tvrdi: „Moja filozofija donosi pobedonosnu misao od koje konačno propada svaki drugi način mišljenja“. On piše po nadahnuću i asocijacijama „Zadirkuje“ filozofske teme, više sugeriše nego što argumentuje. Svoju filozofiju naziva i „eksperimentalnom“ zato što, zapravo eksperimentiše idejama. To je navelo neke pedagoge da konstatuju kako je Niče zarazan, otrovan za omladinu.

Neguje ispovedni stil pisanja, koji su koristili i neki filozofi i pre njega: Blez Paskal, Žan Žak Ruso, Mišel Ejkem de Montenj, Soren Kjerkegor i drugi. Svi oni manje dokazuju a više pokazuju, tj. saopštavaju. Dijalog ima subjektivnu dijalektiku, potiskuje monolog. Otuda nije nikakvo iznenađenje što Niče uzima na nišan pre svega „dijalektičare“ Sokrata i Platona. On kao iz topa ispucava ideje i, kako kaže sam, „filozofira čekićem“, jer „nije čovek, već dinamit“. U vezi s tim, odbacujući tvrdnje da je Niče bio lud, Brana Petronijević vispreno zaključuje da je Niče samo „do ludila bio uveren u istinitost svojih stavova“. Odista, Niče je voleo da se izjednačava sa Dionisom (Bahom) i Zaratrustom i da otvoreno istupi kao profet (prorok).

Ničeova prva intelektualna ljubav bio je Šopenhauer, pod čijim okriljem je stasao i još jedan neobični genije Sigmund Frojd. Međutim, nasuprot „učiteljevom“ pesimizmu, Niče razvija herojski životni optimizam. Pri tome izričito kaže da bi više voleo da bude Dionisov satir nego hrišćanski svetac. Njegovi mišljenici su presokratici i spartanci. Niče piše kako mu u blizini Heraklita postaje toplije. I pisao je po ugledu na njegove aforizme. U svom prvom značajnijem delu Rođenje tragedije iz duha muzike, Niče razlikuje dionizijski i apolonski elemenat grčke duševnosti i duhovnosti - tumačeći tragediju, slično Aristotelu, kao apolonsko oplemenjivanje dionizijskih težnji. Inače, Niče Apolona označava kao načelo likovnih umetnosti, a Dionisa kao načelo Muzike. Ova Ničeova distinkcija dionizijskog i apolonskog u čoveku, slična Frojdovom razlikovanju Erosa i Tanatosa, poklapa se zapravo, sa razlikom između Hegelove „ideje“ i Šopenhauerove „volje“.

Pojava Sokrata je, i za Ničea, prekretnica u razvoju grčko-evropske kulture, ali u negativnom smislu. On je za Ničea, u stvari, prvi dekadent, jer je svojim prosvetiteljskim intelektualizmom poremetio odnose između dionizijskog i apolonskog elementa kulture, u korist ovog drugog. Od njega, navodno, kultura stalno retardira, previše je racionalistička i time neprijateljska prema životu, koji za Ničea nije ništa drugo do „večno vraćanje istog“, čija je suština „volja za moć“. Doduše, Fridrh Niče na jednom mestu pošteno priznaje da možda nije ni razumeo Sokrata, što možemo i prihvatiti kao tačno.


Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime31/1/2011, 1:27 pm

.


Poslednji izmenio Nevenka Nedić dana 5/11/2018, 11:48 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime23/2/2011, 8:25 am

“Čovjek bi morao ustinu imati dobro pamćenje kad bi pamtio sve što je obećao.”
Niče

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime23/2/2011, 8:27 am

Otmjen čovjek odvaja od sebe bića u kojih do izraza dolazi suprotnost
takvih uzvišenih, ponosnih stanja: on ih prezire. Neka se odmah
primijeti da u toj prvoj vrsti morala suprotnost dobrog i lošeg znači
koliko i otmjenog i podlog: – suprotnost dobra i zla drugog je
podrijetla. Prezire se kukavicu, plašljivca, sitničavca, onoga ko misli
na usku korisnost; isto tako onog nepovjerljivog s njegovim
neslobodnim pogledom, onoga ko sebe ponižava, pseću vrstu ljudi koja se
dopušta zlostavljati, laskavca koji prosi, a prije svega lažljivca: –
osnovna je vjera svih aristokrata da je prosti puk lažljiv.
Niče

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime23/2/2011, 8:29 am

Friedrich Nietzsche

je
smatrao da je najbolji način prihvatiti bol kao iskustvo - "ono što me
ne ubije, čini me jačim" - te da se aktivno otvorimo prema životu. U
podnošenju egzistencije i istine te prevladavanju pesimizma potpomoći
nam može jedino umjetnost.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime23/2/2011, 4:07 pm

.


Poslednji izmenio Nevenka Nedić dana 5/11/2018, 11:48 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime23/2/2011, 4:47 pm

Pronasla sam tvoj link i otisla tamo, bice toga jos jer i ja sam zainteresovana

Fridrih Niče 351161

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime23/2/2011, 8:21 pm

Nekada si imao strasti, i nazivao si ih zlima…ali, sad, imaš samo vrline – one su izrasle iz tvojih strasti.
Nekada si imao divlje pse u podrumu, ali si ih preobrazio u umilne psiće.
Od svojih otrova svario si svoj melem, pomuzao si kravu svoje tuge – sada piješ slatko mlijeko.
Ako imaš sreće, imaš jednu vrlinu i ništa više – tako ćeš lakše preći preko mosta.
Odlika je imati mnoge vrline, ali težak je to usud.
Gle, kako tvoja vrlina žudi za najvišim, ona želi cijeli tvoj duh, ona želi svu tvoju snagu gneva, mržnje i ljubavi.
Ljubomorna je svaka vrlina na drugu, a strahovita je stvar ljubomora.
Koga opkoli plamen ljubomore, taj na kraju, poput škorpije, protiv sebe samog okreće svoju bodlju.
Čovjek je nešto što mora biti prevaziđeno, i zato treba da voliš svoje vrline – jer od njih ćeš na kraju propasti.
Zar nikada dosad nisi vidio neku vrlinu kako sama sebe opanjkava, podbada, grize? Sigurno jesi…
Niče

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime26/2/2011, 10:28 pm

Genijalni i kontroverzni nemački filolog,filozof i pesnik. Niče je
ostavio za sobom izuzetna dela sa dalekosežnim uticajem. Jedan je od
glavnih utemeljivača „Lebens-philosophiae” (filozofije života), koja
doživljava vaskrsenje i renesansu u „duhu našeg doba”. Rođen je u gradu
Rekenu, u protestantskoj porodici poreklom iz Poljske. Počeo je da
studira teologiju,ali se onda upisao na klasičnu filologiju. Posle
brilijantno završenih studija, Niče je bio izvesno vreme, dok se nije
rezboleo, profesor u Bazelu. Zatim se leči i piše, boravi na
italijanskoj i francuskoji rivijeri. Posle bolesti koja ga je
zadesila(paraliza)život provodi potpuno pomračene svesti 11 godina,nakon
čega izvršava samoubistvo.

Ono što je posebno karakteristično za
Ničea jeste njegov stil. Prvo što se može zapaziti jeste to da njegova
dela više liče na pesničku prozu nego na filozofska dela. Možda je to
zato što njemu nikada nisu svojstveni vedrina mudraca i spokojstva
oravnoteženog duha. On je bio emotivan i intuitivan,strastven i
patetičan čovek. Niče eksplicite tvrdi: „Moja filozofija donosi
pobedonosnu misao od koje konačno propada svaki drugi način mišljenja”.
Piše da nadahnuću i asocijacijama „zadirkuje”filozofske teme,više
sugeriše nego što argumentuje. Svoju filozofiju naziva i
„eksperimentalnom” zato što,zapravo eksperimentiše idejama.

Neguje
ispovedni stil pisanja, koji su koristili i neki filozofi i pre njega:
Paskal,Žan Žak Ruso,Mišel Ejkem de Montenj, Soren Kjerkegor i drugi. Svi
oni manje dokazuju a više pokazuju,tj.saopštavaju. Dijalog ima
subjektivnu dijalektiku, potiskuje monolog. Otuda nije nikakvo
iznenađenje što Niče uzima na nišan pre svega „dijalektičare” Sokrata i
Platona. On kao iz topa ispucava ideje i, kako kaže sam, „filozofira
čekićem”, „jer nije čovek, već dinamit”. U vezi s tim, odbacujući
tvrdnje da je Niče bio lud,Brana Petronijević vispreno zaključuje da je
Niče samo „do ludila bio uveren u istinitost svojih stavova”. Odista
Niče je voleo da se izjednačava sa Dionisom(Bahom) i Zaratrusom i da
otvoreno istupi kao profet(prorok). „I drugi su filozofi pisali poeziju a
pesnici se bavili filozofijom,ali samo još kod Platona imamo u tako
značajnoj meri združene intelektualnu i umetničku odbranu kao kod Ničea.
Pa ipak je ovaj dvostruki dar naškodio njegovoj reputaciji
filozofa,tako da je možda još uvek potrebno insistirati na tome da je on
bio filozof a ne pesnik ili aforističar sa nekoliko ekscentričnih
ideja. Lakoća s kojom se on pamti radila je protiv njega: kratki odlomci
ostaju urezani u sećanju, ali istrgnuti iz konteksta, i iz tog razloga
su ponekad besmisleni ili podložni tome da budi ozbiljno pogrešno
shvatanje.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime26/2/2011, 10:28 pm

Njegov temperament je bio temperament umetnika i iz tog su razloga
njegovi filozofski spisi neprečišćeni, u tom smislu što mešaju razum i
osećajnost,logiku i retoriku, a ponekad i Dichtung und Wahrheit, na
način koji zbunjuje uredan i sređen duh koji želi da otkrije ‘šta Niče
misli’.„[1] Zabluda i neznanje su kobni. Tvrđenje je da je istina tu i
da ima kraja neznanju i zabludi,jedna je od najvećih sablazni sveta. Ako
pretpostavimo da u to veruje, onda se time parališe volja za
ispitivanjem,to će reći sumnjom u istinu. „Istina” je prema tome kobnija
od zablude i neznanja jer ona podriva sile s kojima se postiže
posvećenost i saznanje. Strast za lenošću sada staje na stranu
istine(razmišljanje,muka,beda). Tako isto red,pravilo,radost u
posedovanju,gordost na svoju mudrost-ukratko rečeno-taština,ugodnije je
slušati negoli ispitivati,čoveku više laska misliti: „Ja imam istinu”,
negoli videti oko sebe samo mrak. Pre svega to umiruje,uliva poverenje,
olakšava život- „popravlja karakter”, ukoliko smanjuje ne poverenje.
„Duševni mir” i „Mirna savest”: sve su to izmišljotine koje su moguće
pod pretpostavkom da je istina tu gotova stvar. „Po plodovima njihovim
prepoznaćete ih”[2]… „Istina” je istina jer ljude čini boljim. Proces se
nastavlja:sve dobro,sve uspešno ima se staviti na račun „istine”. To je
dokaz pomoću sile:sreća,zadovoljstvo,blagostanje zajednice kao
pojedinca,odsad će se smatrati kao posledica vere u moral, i
obrnuto:rađav uspeh treba pripisati odsustvu vere. Zabluda je
najskupoceniji luksuz koji čovek može sebi dopustiti,i kad je zabluda
čak filološke prirode,onda je opasna po život. Šta je čovečanstvo do sad
najviše platilo,šta je najskuplje stalo? Svoje „istine” jer su one bile
zablude u fiziologiji.

Psihološke zbrke:želje za verom brka se
sa „voljom za istinom”, ali i želja za neverovanjem brkala se s „voljom
za istinom”. Dobiti koje su se očekivale od istine bile su dobiti koje
su poticale iz vere u nju:jer bi istina po sebi mogla biti potpuno
mučna,štetna i kobna.

Kako se dokazuje istina? Pomoću osećanja
povećane moći-pomoću koristi-pomoću neophodnosti -ukratko rečeno,pomoću
dobiti od nje(to su pretpostavke kakva bi istina morala biti,da bismo je
mi priznali). Ali to je predrasuda :to je znak da se tu uopšte ne misli
o istini. „Istina” po mome shvatanju,ona ne znači neophodno nesto
suprotno zabludi,nego o bitnim slučajevima samo uzajamni odnos raznih
zabluda,tako jedna zabluda može biti starija,dublja od ostalih,pa čak
možda neiskorenjiva,bez koje organska bića kao što smo mi ne bi mogla
živeti, dok nas druge zablude kao životni uslovi ne tiranišu do te
mete,nego se u poređenju s takvim „tiranima” mogu štaviše odstraniti i
odbaciti.

„Žašto bi jedna pretpostavka koja se ne može odbaciti
morala zbog toga biti veća i „istinita”? Ovaj stav može ljutiti logičare
koji svoje granice smatraju granicama stvari:ali ja sam već davno
objavio rat ovome optimizmu logičara.”[3] „Šta je isina? Ko neće
pristati na zaključak vernika koji oni rado izvode: „Navika ne može da
bude istina jer poriče Boga. Prema tome,ona nije od Boga; dakle ona nije
istina-jer Bog je istina.” Ne zaključak,već pretpostavka sadrži
pogrešku:ali šta ako upravo Bog ne bi bio istina i ako bi se baš
dokazalo,ako bi ljudska taština,pohlepa za vlašću,nestrpljenje,užas
zanosa i strašna iluzija”[4] Istina je posebna moć. Sama po sebi,istina
nije nikakva moć,ma šta rekao prosvetitelj koji se ulaže. Štaviše,ona
mora da privuče moć na svoju stranu ili da pređe na stranu moći, inače
će stalno propadati.

Videli smo da Niče filozof je neprijatelj
svakom uključivanju u transcendentne izmišljotine. Upravo zbog toga
je,kako ćemo videti,oštar protivnik religije i morala kao onih
„predrasuda” koje su sputavale ljudski elan za
višim,potpunijim,otmenijim,jačim i na kraju nad-ljudskim. Ali ne kao
cilj i konačna svrha istorije,nego momenat u „večnom vraćanju istog”.
Niče je takođe dobro video da je čovečanstvo podvrgnulo razvoju kao i
ostali svet. U tom su pogledu njegova mnoga stajališta u skladau sa
istorijom i dijalektičim gledanjem na ljudski razvoj,ali s jednom bitnom
razlikom,da za njega razvoj ne mora značiti i napredak. Ključni njegov
ogled,koji zvuči postmoderno,jeste onaj pod naslovom „O istini i laži u
izvanmoralnom smislu” prvi put objavljen 1873.godine. u njemu Niče
ukazuje na to da je sav jezik neumitno „metaforičan”. Ogled započinje
još jednim kritičkim prikazom suprotnosti između dionizijskog
stvaralaštva i apolonijskog intelekta. Ljudski um je u temelju nužnog
uvek varav,jer pojedinci moraju živeti zajedno. Duševni i intelektualni
život zavisi od uzajamnog dogovora,koji ipak dovodi do zajedničke
stvarnosti u kojoj se takva shvatanja „spoznanje” nužno javljaju. Ta se
shvatanja potom označavaju u jeziku. Takve ograničene ljudske „istine”
su bezopasne,jer omogućavaju društveni život. Nažalost,one takođe mogu
dovesti do jalove potrage za lažnim i iluzornim „stvarnome” svetu. Jezik
nikada neće moće biti „doslovan”, u smislu da bi mogao opisati
stvarnost sveta. Ničeovo radikalno gledište u vezi s odnosom između
jezika i suete najavljuje mnoga središnja shvatanja filozofa 20-og
stoleća,kao što su Wittgenstein i Derrida. Niče je jeziku takođe
pridavao ključnu ulogu u neprestanom procesu ljudskog samozavaravanja.
Reči su ono čime mislimo i često automatski pretpostavljamo da postoje
bića „izvan” na koje se one odnose.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime26/2/2011, 10:28 pm

Misleći u sklopu subjektivno-predikatne gramatike služimo se sredstvima
koja svetu nameću subjektivno-objektivni obrazac,a to nas postiče da
verujemo kako transcendentno kartezijansko biće nekako postoji unutar
nas,odvojeno od naših fizičkih postojanja.

Primer istine,Niče:
„Pretpostavite da je istina žena-šta onda? Kaže Niče i time,čini se
misli da istina valja pristupati pažljivo te da njeno dostezanje nikad
ne može biti zajamčeno i sigurno Niče je poricao „korespondencijsku
teoriju” istine,koja podrazumeva da mi putem naših osećanja i razuma
možemo imati neku vrstu izravnog pristupa. Niče nikad ne okleva
koristiti se velikim filozofskim rečima,ali itekako sumnja u njihov
smisao i svrhu.”[5]

U svet koji se neprekidno kreće i menja-a
takav je zapravo, svet u kojem živimo-ništa nije toliko potrebno kao
čvrsto uporište. Čovek mora izmisliti „neku vrstu postojanosti”, mora
projektovati (svoje) uslove održavanja kao predikate bića, kako bi
uopšte mogao da preživi. Kad naš um ne bi imao čvrste oblike ,ne bi se
moglo živeti,kaže Niče. I s obzirom na to da tim „čvrstim oblicima” uma
ne odgovara ništa u stvarnosti ,očigledno je da „neistina” spada među
egzistencijalne uslove čoveka, i da čitav život počiva na zabludi,da je
„neistina”-uslov održavanja života. Sve su logičko -ontološke odredbe
fikcija,zabluda,privid. U njima nema nikakve istine, a nije je nikada ni
bilo,uprkost tome što se tako dugo verovalo u njihovu istinitost. Stoga
Niče dosadašnji način upotrebe reči „istina” naziva „zločinačkom
upotrebom”,smatrajući da je čovečanstvo već hiljadama godina samo
zablude slavio kao istine. Ističe „da ništa nije istinito od onoga što
je nekad važilo kao istinito,da nema nikakve istine,da se do sada -laž-
naziva istinom”. Doduše vera u istinu nije bila slučajna pogreška koja
se mogla izbeći: „istina je vrsta zablude”,kaže Niče,bez koje ne bi
mogla živeti određena vrsta živih bića. To znači da je istina
nužna,neophodna-na jednom se mestu čak kaže da je „nepobitna”-zabluda
čoveka. „Istina” je samo drugo ime „bića”,oboje kazuju isto-ono što se u
mišljenju pokazuje kao trajno,čvrsto i postojano. Iako odlučno odbacuje
Parmenidovu metafizičku tezu-da je istinito biće samo ono umom
mišljeno.U izričitom protivstavu prema tradiconalnom shvatanju,koje
istinu uzima kako svojstvo ili strukturni momenat suda,Niče utvrđuje da
je istina sama drugo ime -volje za moć-.To je ona njegova radikalna teza
za koju mnogi još veruju da potpuno obezvređuje i obesmišljava svako
saznanje, jer dovodi u pitanje samu mogućnost čistog teorijskog
nastojenja prema svetu.

„O tome da je istina najneposrednije
povezana sa voljom za moć,čak da je oblik i način ispoljavanja i
potvrđivanja te volje,Niče kaže: „Istina nije nešto što bi bilo dato i
što bi trebalo pronaći,otkriti-već nešto što treba stvoriti, to je ime
za jedan proces,još više za jednu snažnu volju koja po sebi nema kraja.
Još izričitija je sledeća formulacija: „Kriterijum istine je uzdisanje
osećanja moći”. Očigledno je da Niče više nije hteo da čuje ni za kakvu
moralistički shvaćenu istinu,za istinu zasnovanu na istinoljubivosti,na
meri u saglasnost mišljenja sa samim sobom,kao i sa nekim od njega
različitim predmetom.”[6] Čim čovek primeni strogi nalog pravednosti-„ne
treba nikad pitati da li je istina korisna” (Antihrist:193)-i tako se
izdigne iznad životnog pragmatizma,on se,u stvari,suočava sa poronom,po
Ničeovom mišljenju, konačna istina saznanja je u suštini „tragična”
istina.Dosad smo,ipak, dovoljno upoznali Ničeov način razmišljanja da
bismo već naslutili da će on brižljivo izbeći da izvede do kraja-kao
tipično metafizičku iliziju-značenje ove izvorne istine koja ruši naše
suvište ljudske vrednosti i merila. Ničeovo razmišljanje o tumačenju i
istina s toga predstavlja paradigmu koju treba neprestano imati u
vidu,ako se njegova misao ne želi iskoristiti kao povod zanarcistička
zastranjena,nego kao želje da se on shvati. Izvorna istina je haos,koji
se može samo krišom primetiti,kada se na tren iskoristi izuzetna
usredsređenost pogleda i zabave sva poznata polazišta,ova istina je
poput onoga što nas odjednom zaslepi,kada se pojavi naprslina u našem
sistemu vrednosti. Ničeanska sumnja s toga ne vodi u okrilje nekog
Boga-Proviđenja,negao nas vraća na perspektivizam iluzije potrebne za
ovaj život.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime26/2/2011, 10:29 pm

On priznaje da je istina uživala najveći mogućni ugled u dosadašnjoj
istoriji,što shvata kao pouzdan znak da je dobro služila čoveku za
praktične svrhe,ali smatra da je njeno vreme zauvek prošlo. O Ničeovom
shvatanju istine još nije izrečena poslednja reč.
A možda nikada neće biti ni iskazana. Toliko je ono čudno i nastrano da će nas sigurno još zadugo uznemiravati i obespokojavati.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime4/3/2011, 11:30 pm

...Velike stvari ostaju za velike, bezdani - za duboke,tananost i groza za ugladjene i
ukratko .... sve retko - za retke ljude .

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime4/3/2011, 11:36 pm

a, ja sam ponosan da Epikurov karakter osećam drugačije nego možda
iko, i pri svemu što o njemu čujem i čitam da uživam sreću popodneva
starog veka - vidim kako njegove oči posmatraju široko beličasto more,
preko priobalnih stena na kojima leži sunce dok velike i male životinje
igraju u njegovoj svetlosti, sigurno i mirno kao ta svetlost i same te
oči. Takvu sreću je mogao otkriti samo jedan stalni patnik, sreću svojih očiju, pred kojima je more postojanja postalo mirno
i koje se na njegovoj površini više ne može nagledati te šarene, nežne,
jezive morske kože: nikada ranije nije postojala takva skromnost
strasti.


Niče, Vesela nauka

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime10/3/2011, 8:10 pm

Friedrich Nietzsche – Jedino luda jedino pjesnik

Jedino luda jedino pjesnik

Iz bistrog zraka
kada utjesna rosa
na zemlju vec pada,
nevidljivo i necujno,
- laku obucu jer nosi
ta rosa, tesiteljska, poput blagih utjeha-
sjecas li se onda, sjecas, plameno srce,
kako si negda zedno bilo
nebesnih suza i rosnih kapi,
kako si zedjalo, umorno i sprzeno,
dok su po zutim stazama travnim
opaki zraci sunca u sutonu
vitlali oko tebe kroz crno drvece,
jarki zraci, zaslepljujuci, zlokobni.
- Ti zenik istine? – rugali su se.
Ne! Ti si samo pjesnik,
zvjerka, lukava, grabljiva, pritvorna,
osudjena da vara,
da vara uceno i hotice,
pohlepna plena,
maskirana razlicno,
u sebe samu,
maskirana u vlastiti plijen.
To da je – zenik istine?…
Luda jedino! Pjesnik!
Samo sareno pricalo,
pod maskama lude o svemu i svacemu,
leprsajuci po varljivim parovima rijeci,
po dugama-varkama
izmedju laznih nebesa,
sunjajuci se i svrljajuci naokolo -
jedino luda! pjesnik jedino!
I to je – zenik istine?…
Ne miran, ukocen, gladak, hladan,
u kip pretvoren,
u sveti stub,
ne smesten pred hramove,
vrata nekog boga:
ne! nego dusman takvih kipova vrline,
divljini, zavicaju, blizi nego hramovima,
pun macje objesti
kroz svaki prozor iskacuci
hop! u svakakvi udes;
svaku prasumu nanjusivsi
da bi u prasumama
medju sarolikum zvjerima grabljivim
ti poput grijeha zdrav, lijep i saren vitlao,
sladostrasnih usana,
opijen rugom, paklom krvozedno,
loveci plijen, krisom, trcao obmanjujuci…
Ili orlu slican koji dugo
dugo nepomicno u bezdane gleda,
u svoje bezdane…
- Oh, kako se oni sunovracuju tu,
nanize, sve dublje,
u sve dublje dubine obrusavaju! -
I zatim se,
naglo,
okomito strmoglavi,
strelovito sjuri medju jagnjad,
svirepo ih zeljan,
sav obuzet gladju
I mahnit za dusana jagnjecimm,
srdit i jarostan prema svemu
sto izgleda samo dobrostivo,
poput ovce kudravo,
blesasto, blagonaklono od jagnjeceg mlijeka…
Eto takve su,
orlovske, panterske,
pjesnikove ceznje, takve su
tvoje ceznje ispod hiljadu maski,
ti ludo! Pjesnice!…
Ti koji si covjeka gledao
kao boga i kao jagnje, -
rastrgnut boga u covjeku,
kao i ovce u covjeku
i smijati se raztrzuci -
to je, to je tvoja blazenost,
blazenost orla i pantera,
blazenost pjesnika i lude!…
U bistrom zraku
kada se srp mjesecev
zelen medju purpurnom rumeni
i zavidan vec prikrada -
i, dusmanin danu,
svakim svojim korakom potajno
kosi vreze ruza,
sve dok ne padnu nazad,
blijede, u sjenu noci:
tako padoh i ja sam negdje,
iz ludila moga za istinom,
iz bezumnih mojih ceznji za velikim danom,
umoran od dana, bolan od svijetla,
- padoh dolje, u suton, u sjenku,
istinom Jednom
spaljen i zedan nje
- secas li se jos, sjecas, plameno srce,
kako si nekad zedno bilo? -
Bas ja izgnan da budem
od svake istine!
Luda sam i nista drugo!
PJESNIK jedino!

???

Neces jos dugo biti zedno, plameno srce!
Obecanje je u zraku, sapucu mi ga nepoznata usta:
- velika svezini dolazi …
U podne je moje sunce peklo nada mnom:
pozdravljam vas sto dolazite,
vi – iznenadni vjetrovi,
vi – svjezi duhovi popodneva!
Nailazi zrak tudj i cist.
Ne merka li me,
zavodnicki,
preteci pogled noci?
Ostani jako, srce moje neustrasivo!
I ne pitaj: zasto?

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime12/3/2011, 4:32 pm

Sve sto pati hoce da zivi, da bi postalo zrelo i veselo i ceznjivo,
ceznjivo za daljim, visim, svetlijim.

Nice

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime16/3/2011, 10:53 pm

Vredniji je gram iskustva od tovara teorije.

Fridrih Nice

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime16/3/2011, 10:55 pm

Kada bi svaki covek bio covek, onda bi svaki kamen postao dragulj

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime17/3/2011, 6:48 am

Nema ni odmazde, ni mudrosti, ni dobrote, ni svrhe ni volje;
da bi delao moraš verovati u zablude; i delaćeš shodno tim
zabludama čak i onda kada ih budeš prozreo kao zablude.


Niče

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime17/3/2011, 3:23 pm

"Ako
imaš neku vrlinu, ona je samo tvoja, ne deliš je ni sa kim. Svakako,
želiš da je nazoveš po imenu i da je miluješ, želiš da se zabavljaš
njome. I gle! Sada deliš njeno ime sa narodom, i postao si narod i stado
sa svojom vrlinom.Bolje bi učino da kažeš - neizrecivo je i bezimeno
ono što mojoj duši stvara muku i slast i što je još i glad moje utrobe.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime17/3/2011, 3:26 pm

"Ako
imaš neku vrlinu, ona je samo tvoja, ne deliš je ni sa kim. Svakako,
želiš da je nazoveš po imenu i da je miluješ, želiš da se zabavljaš
njome. I gle! Sada deliš njeno ime sa narodom, i postao si narod i stado
sa svojom vrlinom.Bolje bi učino da kažeš - neizrecivo je i bezimeno
ono što mojoj duši stvara muku i slast i što je još i glad moje utrobe.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime17/3/2011, 3:28 pm

Budućnost pripada onima koji se najdalje i najduže sećaju prošlosti. Fridrih Nice



https://www.facebook.com/update_security_info.php?wizard=1#!/pages/Fridrih-Ni%C4%8De/108504782511168?sk=wall

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime17/3/2011, 11:12 pm

Ecce homo - Fridrih Nice


Nikada mi nije bila razumljiva umetnost izazivanja drugih protiv sebe
— i to zahvaljujem svom neuporedivom ocu — čak ni ako bi mi se to
učinilo izuzetno vredno. Staviše, nijednom nisam, koliko god to
izgledalo nehrišćanski, bio neraspoložen prema sebi. Možete obrtati moj
zivot ovako i onako, veoma retko ćete u njemu otkriti, u stvari samo
jednom, tragove nečije zle volje prema meni, ali možda suviše tragova
dobre volje ...
Pa i s takvima s kojima svako ima rđava iskustva, moja iskustva bez
izuzetka govore njima u prilog; pripitomljavam svakog medveda,
lakrdijaša pretvaram pak u obzirnog. Tokom sedam godina koliko sam
predavao grčki najvišem razredu na bazelskom učilištu, nisam imao niti
jedan povod da nekoga kaznim; kod mene su i najlenji bili marljivi. Uvek
sam dorastao slučaju; moram da budem nepripremljen pa da gospodarim nad
sobom.
Morao bih da budem bolestan da mi ne bi uspelo da iz ma kojeg
instrumenta, koliko god on bio neusklađen, kako samo instrument »čovek«
može biti raštimovan, ne mognem da izvučem nešto što se može slušati. I
koliko puta sam od samih »instrumenata« čuo da ni oni nikada tako nešto
još nisu slušali... Možda najlepše od onog neoprostivo rano preminulog
Hajnriha fon Štajna koji se jednom, nakon brižljivo dobivene dozvole,
pojavio na tri dana u Sils-Mariji, objašnjavajući svakome da nije došao
zbog Engadina.
Tokom ta tri dana, ovaj je izvrsni čovek, koji je sa svom neobuzdanom
jednostavnošću pruskog junkera zagazio u vagnerovsku baru (sem toga i u
diringovsku!), bio kao preobražen vihorom slobode, poput onoga koji je
naglo uzdignut na svoj vrhunac i dobio krila. Uvek sam mu govorio da je
to učinak dobrog vazduha ovde gore, da se to dešava svakome i da nismo
uzalud 6000 stopa iznad Bajrojta — ali on nije hteo da mi veruje ...
Ako se o mene, uprkos tome, nekoliko puta ogrešilo više i manje,
razlog za to nije bila »volja«, ponajmanje zla volja: pre bi trebalo —
upravo sam to nagovestio — da se potužim na dobru volju koja je u mom
životu izazvala ne malo nepodopština. Moja iskustva daju mi pravo na
nepoverenje uopšte prema takozvanim »nesebičnim« nagonima, prema
celokupnoj na savet i delo spremnoj »ljubavi prema bližnjem«.
Za mene je ona, po sebi, poput slabosti, pojedinačnog slučaja
nesposobnosti za otpor nadražajima: samo décadenti nazivaju samilost
vrlinom. Samilosnicima prebacujem da na odstojanjima lako zagube stid,
poštovanje, osećaj draži, da samilost za tili čas počinje da zaudara po
rulji i do nerazaznatljivosti je nalik na rđave manire — da samilosne
ruke pod izvesnim okolnostima upravo razorno mogu zahvatiti u neku
veliku sudbinu, u ranjivu samotnost, u povlašćenost na tešku krivnju.
Prevazilaženje samilosti ubrajam medu otmene (vornehmen) vrline: pod
naslovom »Zaratustrino iskušenje« opevao sam slučaj kada do Zaratustre
dopire veliki krik, kada samilost hoće da se okomi na njega kao
poslednji greh, da ga odvrati od njega samog. Tu ostati gospodar, tu
održati na
visini svoj zadatak čist od mnogih niskih i kratkovidnih nagona koji su
aktivni u takozvanom nesebičnom delanju, predstavlja probu, možda
poslednju probu koja je predstojala Zaratustri — njegov autentični dokaz
snage ....

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime17/3/2011, 11:14 pm

Sračunavši da sam, naime, décadent, ja sam i njegova suprotnost. Moj
dokaz za to je, između ostalog, da sam protiv loših stanja instinktivno
birao uvek prava sredstva, dok sušti décadent bira uvek sredstva koja mu
štete. Kao summa summarum bio sam zdrav, kao izdvojeni kutak, kao
specijalnost bio sam décadent.
Energija da se apsolutno usamljujem i izvlačim iz tekućih odnosa, da
ne dopuštam da me prisiljavaju niti da se više brinu o meni, da me
poslužuju, da
lekarišu nada mnom, odaje neuslovljenu instinktnu izvesnost o tome šta je tada, pre svega, bilo potrebno. Samog sebe sam uzeo u ruke, sam sebe sam izlečio: uslov za to je — svaki fiziolog će se s tim složiti — da ste u osnovi zdravi.
Tipično bolešljivo biće ne može ozdraviti, još manje sámo sebe
izlečiti; naprotiv, za nekog ko je tipično zdrav, bolest može čak da
bude energični stimulans za život, za više života. Tako mi sada, u
stvari, izgleda ono
dugo razdoblje bolesti: otkrio sam, u neku ruku, novi život, računajući i
sebe, uživao sam u svim dobrim i čak malim stvarima onako kako niko
drugi ne bi lako mogao uživati — od svoje volje za zdravljem, za
životom, stvorio sam svoju filozofiju ...
No, pazite: godine moje najmanje vitalnosti bile su kada sam prestao
da budem pesimist: instinkt samoobnavljanja zabranjivao mi je neku
filozofiju siromaštva i malodušnosti. . . A po čemu se, u osnovi,
prepoznaje uspelost!? Da uspeli čovek godi našim čulima, da je istesan
iz jednog komada
drveta, što je za njega spasonosno; i kada se prekorači mera spasonosnog, prestaje njegova lagodnost, njegova radost.
On pogađa prave lekove za rane, rđave slučajeve iskorišćava sebi u
prilog; ono što ga ne smakne, čini ga jačim. Iz svega što vidi, čuje,
doživi, on instinktivno sakuplja svoje blago: on je načelo izabiranja, i
mnogo toga ostavlja da propadne. On je uvek u društvu sa sobom, bilo da
saobraća s knjigama, ljudima ili predelima: on ukazuje čast time što
bira, time što dopušta, time što se uzda. Na svaku vrstu draži reaguje
sporo, sporošću kojoj se naučio dugim oprezom i hotimičnim ponosom — on
ispituje draž koja mu prilazi i daleko je od toga da joj iziđe u susret.

Ne veruje ni u »nesreću« ni u »krivicu«: slaže se sa sobom, s
drugima, zna da zaboravlja, — dovoljno je jak da mu sve mora najbolje
poći od ruke. —
Svakako, ja sam nešto suprotno od décadenta, jer sam upravo sebe opisao.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime23/3/2011, 11:26 am

NIČEOVA FILOZOFIJA

Ničeova filozofija predstavlja jednu moćnu misaonu struju, izvedenu tananim pjesničkim senzibilitetom (na njemačkom jeziku koji svojim bogatstvom, ljepotom stila i izraza i svojom aforističkom koncizinošću, ni prije ni posluje Ničea nije bio dosegnut u fllozofiji). Ona se obara na cijelu filozofsku tradiciju, počev od Sokrata i Platona, da
bi, na Šopenhaurovim podsticajima, najvišom snagom udarila upravo na njemačku klasičnu filozofiju (prije svega, na Kanta i Hegela). Na putu toga misaonog udara našli su se svi temeljni zasadi moderne evropske kulture, praćeni do njihovih najdubljih istorijskihh korijena: cjelina hrišćanske religije i teologije, cjelina novovjekovne (i srednjevjekovne) evropske kulture, osnovni duhovno- istorijski tip modernog evropskog čovjeka, sve njegove društvene i političke institucije, temeljni oblici ideološko-duhovne artikulacije njegovog pogleda na svijet (liberalistička, kao i socijalistička istorijska solucija). Cijelj je taj duhovno-istorijski društveni sklop u Ničeovoj percepciji zadobio temeljno obilježje nihilističkog kretanja, tj. apsolutnog opadanja izvorno slobodnih moći i istorijskog čovjeka, koje opadanje tvori samo središte moderne evropske civilizacije, sa svim znacima njezinog najtemeljnijeg propadanja i samonegiranja, uopšte, najdublje krize građanskog čovjeka. ;

Dva su osnovna misaona motiva na kojima Niče gradi osnovnu strukturu svoje filozofije, kroz apsolutnu kritiku nihilizma i zasnivanje vlastitog filozofskog stanovišta. Kao sljedbenik Šopenhauerov, on prihvata osnovni obrt što ga je Šapanhauerova filozofija izvela u odnosu na tradiciju filozofiije, prije svega na Hegelov umski sistem filozofije. Za Ničea niti je bitak u svojemu temelju umski, racionalno, logično strukturiran, niti je mišljenje u svojoj biti umsko-racionalno. U tom pogledu, ni bit čovjeka nije u samoposredovanju vlastitog umsko-racionailnog jezgra, nego u slobodno-voljno-instinktivno-nagonskoj snazi čovjeka kao središtu njegove ljudskosti. Na Šopenhauerovom tragu, on temeljnu filozofsku kategoriju uma, na kojoj se temeljila njemačka klasičina fiiozofija, zamjenjuje kategorijom volje. Bit bitka za njega nije ni mehanicistički organizovana materija, niti bitkovoa umstvenost (koja bi iz sebe izvodila neko teleološko kretanje univerzuma, te prirode, čovjeka i ljudske povijesti), nego je to vječno bivanje, „vječno vraćanje istoga", jedno apsolutoo ciklično kretanje postajanja i nestajanja, koje iz sebe ne ispostavlja nikakvu racionalnu svrhu: ,,Veliki točak nastajanja kreće se uvijek i vazda iznova".

U mitologiji starih naroda, te u helenskoj predsokratskoj filozofiji, bijaše to jedna od središnjih ideja razumijevanja onoga što jeste, počev od staroga persijskog Zaratustrinog kulta u kojemu bijaše riječ o vječnom povratku svih stvari, do helenskog cikličkog razumijevanja univerzuma u njegovoj sudbinskoj, fatalističkoj, vječnoj strukturi. Pred tom fatalističkom strukturom univerzuma Niče sugeriše ono što već jednom u predsokratskih Helena bijaše temeljni karakter središnjeg životnog odnosa prema slijepoj i neumitnoj sudbini, koja vlada nad ljudima i bogovima. Sudbinu treba zavoljeti, da bi se čovjek nekako „odvezao" iz kola njezine neumitnosti, te sebi pribrao slobodu u svojim duhovnin i životnim poslovanjima.

Na tom najopštijem ontološkom temelju Niče gradi svoju glasovitu tezu o „volji za moć". U svojemu temelju, bit bitka jeste „volja za moć" i ona je najtemeljniji movens i središte svekolikog bitkovnog nastajanja, svekolikog bivanja, „pjenušanja" izvorne stvaralačke snage univerzuma. U području ljudskoga „volja za moć" se manifestuje kao volja za životom, kao izvorna stvaralačka snaga koja predstavlja samu životnost života, djelatno dokučivanje svijeta u njegovom vječnom nastajanju, izvorni aktivitet života. On čini ljudski život djelatnim, stvaralačkim, stalnim činjenjem u kojemu čovjek obuhvata i potvrđuje svoje izvorne ljudske mogućnosti, vlastitu bit kao slobodu. Ta sloboda nije shvaćena kao recepcija slabode, niti kao teorija o slobodi, nego kao najdublji voljni poriv čovjeka, kao instinktivno-nagonsko središte ljudskosti (koje je životnije, moćnije i djelatnije od svih tzv. viših slojeva ljudskosti koje su evropska kultura i filozofija nalazile upravo u kultivizaciji razumske i umske sfere svijesti). Ona se svagda manifestuje kao slobodni stvaralački estetski čin, poput „nevine dječje igre" (baš kao što je sudbinsko postoanje bitka iz ništa i ništa iz bitka: „nevina Eonova. igra", koja zato što jeste igra, svoju :svrhu drži u sebi, jer nije za nešto drugo).

Drugi misaoni motiv na kojemu se gradi Ničeova koncepcija jeste preuzeti motiv individuacije, stanovište koje polazi od izolovanog pojedinca (što bijaše čest misaoni motiv i polazište u novovjekovnoj evropskoj filozofiji). Za Ničea nema stvarnoga posredovanja individue kroz socijalitet. Socijalitet uvijek predstavlja negaciju snažnog individualiteta, opadanje njegove izvorne snage. Za Ničea polazište jeste snažna individua i cilj opet jeste snažna individua. Potpuno obrćući Šopenhauerovo voluntarističko stanovište u njegovim pesimističkim perspektivama, Niče vlastitu filozofiju volje, u čijem je središtu individual, okreće u pravcu jednoga radikalnog (čak aristokratskog) individualizma. s jasnim optimističkim određenjem. Time je Niče otvorio tematiku tzv „Filozofije života”, filozofije koja je orijentisana. na vitalitet životnih poriva. Središnji pojam svoje filozofije, pojam pojedinca Niče dakle deskribuje kao snažni i osobeni individualitet, koji se odlikuje snagom održavanja, individuiranja i snažnoga stvaralačkog poriva. U toj ideji, svakako, treba tražiti Ničeovu reakciju na istorijski tok individualiziranja čovjeka modernog doba, koja se rastvorila u nivelaciji, uprosječivanju modernog čovjeka, u djelovanju moderne kulture, uopšte modernih društvenih i duhovnih institucija koje počivaju na zatomljivanju izvornih stvaralačkih mogućnosti i poriva čovjeka, na produciranju čovjeka stada. On je protiv toga nihilističkog civilizacijskog kretanja koje producira slabašno ljudsko biće: čovjeka savjesti. Ovome je civilizacijski dril surovosti u svim svojim elamentima (od hrišćanske religije i kulture, političkdh ideja i filozofskih paradigmi, do neposrednih porodično-vaspitnih i državnih manifestacija života), sabio u dušu, u individualnu “duševnu kapedicu" — jednu opštu represivnost; ona onemogućava da se moderni čovjek iz te vlastite epohalne „produbljenosti" vrati svom jednostavnom životnom impulsu, koji će ga kroz život voditi kao mocnu, dostojanstvenu stvaralačku individualnost. U tom znaku stoji Ničeov zahtjev za „prevrednovanjem sviih vrijednosti", dakle, za jednom potpunom izmjenom dekadente epohe, koja klizi u najdublji nihilizam, te zahtjev čovjeku za potpunom izmjenom vlastitog samorazumijevanja. Modemi je čovjek, dakle, djelo duboko represivnilh sistema vrijednosti, okrenutih na lomljenje i gušenje izvornog porivnog stvaralačkog instinkta čovjeka. Utoliko je taj čovjek ono što mora biti prevladano. Ideal prema kojemu se ima odvijati to prevladavanje, uopšte prevrednovanje svih sistema vrijednosti jeste ideal nad-čovjeka.

Uz taj je Ničeov pojam bilo vezano mnogo spekulacija koje su, nažalost, svoju potkrjepu imale u žalosnoj sudbini koju je uopšte doživjela Ničeova filozofija, da se u jednom trenutku prisvoji kao filozofsko „pokriće" i ,;inspiracija" onom ideološkom i političkom kretanju građanske epohe koje je završilo u njemačkoon fašizmu. Fašizam ne bijaše, niti je išta drugo, nego krešendo onoga nihilističkog toka građanske epohe, koji bijaše predmet najžešćih Ničeovih kritiakih objekcija. Niko, zapravo, kao Niče nije anticipirao s takvom misaonom snagom i 'konzekventnošću, da će se imanentna dekadentinost građansko-malograđanske kulture, način življenja i mišljenja razviti u pravcu fažizma, kao jedne od istina tog društva i .njegove kulture. Fašističko „arijevstvo" je upravo Ničeovu ideju. nad-čovjeka uzelo kao svoj signum i „inspiraciju" (objektivirajući je kao „model" fašističkog zlikovca). Niče je tom idejom mislio nešto potpuno drugo: smisao ljudskoga življenja za njega ne bijaše u razmahu animalnosti, niti u niveliranosti gologa preživljavanja, nego u uzdizanju života na jedan viši nivo. Nad-čovje nije čovjek stada, zarobljenik ropskoga morala i „konzument" kulture, nego je stvaralac kulture, čovjek koji u vlastitom stvaralaštvu, koje počiva na njegovoj oslobođenosti za vlastitu slobodnu bit, nalazi svoj životni poziv i svoju vrijednost. Nad-čovjek nije filistar u SS-uniformi, nije uopšte čovjek izašao iz evropskog uprosječujuoeg kalupa, dakle, zastrašeno, zaglupljeno, frustrirano, inhibirano, dakle, ogorčeno biće prepuno sitne mržnje prema svemu i svakome, nego je biće iz „jednog komada", stvaralački ardstokrata koji se stalno potvrđuje u svojemu djelu, pa stoga ne može mrzjeti, nego samo prezirati. To je biće snažnoga voljnoga stramljenja, koje se u njemu i potvrđuje, pa zato i može samo prezirati one ropske duše, koje nemaju moći i hrabrosti da se potvrđuju (nego od nemoći i kukavičluka, od servilnosti i prestrašenosti prave ideal čovjeka). To je, dakle, stanovište Ničeovog heroičkog voluntarizma, neiscrpnog stvaralaštva i životnog entuzijazma koje on postavlja kao opreku sveprisutnom prodoru nihilizma.
______________
____

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Fridrih Niče Empty
PočaljiNaslov: Re: Fridrih Niče   Fridrih Niče Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Fridrih Niče
Nazad na vrh 
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Krug svesti i mudrosti- piše se u temama ispod naslovne :: Filozofija-
Skoči na: