LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Tako je govorio Zaratustra

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Icon_minitime28/6/2010, 7:05 pm

O naučnicima

Dok sam ležao i spavao, ugrize jedna ovca u brsnato lišće sa lovora na
mojoj glavi, – ugrize, i reče u isti mah: »Zaratustra nije više
naučnik.« Reče, i ode poskakujući, i ponosito, svojim putem. To mi je
pričalo jedno dete. Ja rado leškarim tako, gde se deca igraju, uz
porušeni zid, među čkaljem i crvenim turčinkom: Još sam ja naučnik deci,
a i čkalju i crvenome turčinku. Oni su čedni, čedni još i kad su
pakosni. Ali ovcama već nisam više: tako hoće moj udes – neka je
blagosloven! Jer evo u čemu je stvar: iselio sam se iz kuće naučnika, pa
sam još i vrata za sobom zalupio. Predugo je moja duša gladna sedela za
njihovim stolom, nisam, kao oni, naučen da stičem saznanja onako kao
što se razbijaju orasi. Ja volim slobodu, i vazduh po svežoj zemlji; i
radije bih ležao na volovskim kožama nego na njihovim častima i
počastima. Odveć sam topao, i ispečen od svojih misli: često mogu jedva
da dišem od njih. Tada moram u slobodnu prirodu, daleko od svih prašnih
soba. A oni, sede hladni u gustoj hladovini: oni bi uvek da su samo
gledaoci, i paze da ne sednu onde gde sunce sija na stepene. Kao oni što
stoje po sokaku pa blenu u ljude koji prolaze mimo: tako i oni, čekaju,
i blenu u misli koje su drugi smislili. Ako ih rukom dirneš, digne se
prah oko njih kao od vreće brašna, i to nehotično; i ko bi tu još
pogodio da taj prah dolazi od pšenice, i od žutog milja letnjih polja?
Kad hoće da izgledaju mudri, mene podilazi jeza od njihovih malih izreka
i istina: njihova mudrost ima često zadah kao da dolazi iz bare: i
zaista vam kažem, ja sam već čuo i žabu da iz nje krekeće! Ali vešti su,
i imaju mudre prste: kud bi moja jednostavnost sa njihovom
mnogostrukošću! Njihovi prsti umeju na sve načine da udevaju, i vezuju, i
ispletu: tako pletu oni čarape duha! Oni su dobri satovi: samo ih treba
dobro naviti! Onda će tačno pokazati koliko je sati, i dići će uz to
još i malu graju. Kao mlinovi rade oni, i melju: treba im samo bacati
pšenično zrnevlje! – a oni će već umeti zrno samleti, i naćiniti od
njega beo prah. Oni dobro motre na prste jedni drugima, i nisu baš
odviše poverljivi među sobom. Domišljati u sitnim mudrolijama, oni
čekaju na one čije znanje hramlje, – čekaju kao što čeka pauk. Uvek sam
video kako pažljivo gotove otrov; i uvek bi pri tom navukli staklene
rukavice na svoje prste. Umeju oni i da igraju lažnom kockom; i video
sam kako se toliko udube u igru da ih znoj oblije. Mi nismo jedno za
drugo, i njihove vrline još manje su po mome ukusu nego njihovi poroci, i
njihova lažna kocka. I đak sam kod njih stanovao, stanovao sam nad
njima. Zbog toga me omrzoše. Oni neće da dopuste da neko ide iznad
njihovih glava; i zato pometaše drva, i zemlje, i đubreta, između mene i
svojih glava. Time su zaglušivali odjek mojih koraka: a ponajgore su me
dasad čuli oni koji su najnaučeniji. Sve greške i slabosti ljudske
pometeše između sebe i mene: – »s pomoćnim tavanom« zovu oni to po
svojim kućama. Pa ipak idem ja sa svojim mislima iznad njihovih glava; i
čak kad bih hteo da idem na svojim rođenim slabostima, bio bih ipak nad
njima, i nad njihovim glavama. Jer ljudi nisu jednaki: tako kaže
pravdoljublje. I, što ja hoću, oni ne bi smeli da hoće!

Tako je govorio Zaratustra.



O pesnicima

»Otkako bolje poznajemo telo, – reče Zaratustra jednome od svojih
učenika – za mene je duh tek duh u izvesnom smislu; a i sve što se zove
'večno' – sve je to samo u prenosnom smislu.« »To si ti meni jednom već
rekao, odgovori učenik; ali si tada još dodao: 'samo što pesnici odviše
lažu'. Zašto si rekao da pesnici odviše lažu« »Zašto? reče Zaratustra.
Pitaš, zašto? Ali, ja nisam od onih koje treba pitati za njihovo zašto.
Zar sam ja tek od juče počeo da doživljujem? Davno je tome otkako sam ja
doživeo razloge svojih mišljenja. Morao bih biti čitavo bure od
pamćenja kad bih hteo da i svoje razloge nosim sa sobom. Mnogo mi je već
i to da svoja mišljenja zadržim za se; i mnoga se već ptičica digla i
odletela. Koji put opet nađem u svom golubarniku i po koju doletelu
pticu, koju ne poznajem, i koja sva drhće kad je dodirnem rukom. Ali,
šta ti je to rekao tada Zaratusira? Da pesnici odviše lažu? – Pa i
Zaratustra je pesnik. Misliš li dakle da ti je on tom prilikom govorio
istinu? Zašto veruješ u to?« Učenik odgovori: »Ja verujem u Zaratustru.«
A Zaratustra mahaše glavom, i osmehivaše se. Vera nije u stanju da me
usreći, reče, poglavito ne vera u mene. Ali, uzmimo da neko odista
ozbiljno tvrdi da pesnici odviše lažu: Ima pravo, – mi odviše lažemo. Mi
malo znamo i loše učimo, pa moramo da lažemo. Koji među nama pesnicima
nije usuo vode u svoje vino? Mnogo se otrova smešalo već u našim
podrumima, i mnogo se šta tu desilo što se ne kazuje. Pa zato što i sami
malo znamo svide nam se od srca oni koji su ništavni duhom osobito ako
su to mlade ženice. Čak bismo da doznamo još i stvari sto stare žene
uveče jedna drugoj pričaju. To onda mi sami zovemo na sebi večno-žensko.
I kao da ima neki naročiti tajni prilaz k znanju, koji se pred onima
koji nešto uče zatvori tako i mi verujemo u narod, i u njegovu
'mudrost'. A u ovo veruju svi pesnici: da onaj koji leži u travi, ili na
usamljenim obroncima, pa naćuli uši, mora doznati nešto od svega što se
događa između neba i zemlje. Kad ih obuzmu nežniji osećaji, tada
pesnici odmah misle da se to sama priroda zaljubila u njih: Da se
nagnula nad njihovo uvo, da im šapće tajne, i zaljubljene, prijatnosti:
time se oni onda hvale i ponose pred svim smrtnima! Ah, šta se sve ne
dešava između neba i zemlje o čemu su snili jedino pesnici! A pogotovo
iznad neba: jer, svi su bogovi samo pesničke slike, pesničke izlike!
Odista, jednako nas nešto vuče gore – to jest, u carstvo oblaka: na njih
posadimo naše šarene mehurove, pa ih nazovemo bogovima i nadljudima. A
oni su taman dosta laki za ta sedišta! – svi ti bogovi i ti nadljudi. O,
kako sam sit svega toga nemoćnoga što bi poštopoto da je od značaja! O,
kako sam sit pesnika! Krivo je bilo učeniku što Zaratustra tako govori,
ali je ćutao. Zaćutao je i Zaratustra; njegovo se oko okrenulo unutra,
baš kao da gleda u velike daljine. Naposletku uzdahnu, i odahnu. Ja sam
od danas, i od vajkada, reče tad; ali ima u meni nešto što je od sutra, i
od prekosutra, i od onog što će nekad biti. Ja sam se zasitio pesnika, i
starijih i mlađih: svi su mi oni odviše površna i plitka mora. Oni nisu
dosta mislili u dubinu: zato im osećaj nije potonuo do na dno. Malo
pohotljivosti, i malo dosade: to je bilo još ponajbolje što su smislili.
Sve to njihovo udaranje u harfu, za mene je šuškanje i promicanje
sablasti; zar su znali oni dosad šta je to strasni vapaj glasova! – Nisu
mi ni dovoljno čisti: svi oni mute svoje vode da bi izgledale dublje.
Rado bi da izgledaju širokih grudi, i pomirljivi: ali za mene ostaju
menjači i mešači, polutani i nečistunci! – O dosta sam ja bacao svoju
mrežu u njihova mora da bih uhvatio dobre ribe; ali sam uvek izvlačio
glavu istog starog boga. Tako je gladnome more davalo kamen. Ali oni
sami kao da su iz mora izašli. Istina je doduše, ima i bisera u njima:
ali utoliko su baš i sličniji životinjicama sa tvrdom ljuskom. Mesto
duše našao sam kod njih često posoljenu sluz. Od mora su se naučili i
sujeti njegovoj: zar nije more paun nad paunovima? I pred najglomaznijim
bivolom razviće svoj rep, i nikada se neće pokazati bez svoje srebrne i
svilene lepeze od čipaka. Durnovito zvera bivol, u duši svojoj blizak
pesku, još bliže šipragu, a najbliži močvari. Šta je za nj lepota, i
more, i paunovo perje! Tu sliku iznosim ja pred pesnike. Zaista vam
kažem njihov je duh i sam paun nad paunovima, more sujete! Gledaoce
traži duh pesnikov: ma oni bili i bivoli! – I toga duha ja sam se
zasitio: i ja vidim već unapred da će se i on zasititi sam sebe. Video
sam već pesnike koji su se izmenili, i kako u same sebe upiru poglede.
Video sam gde dolaze pokajnici duhom: oni su se iz njih razvili. –

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Icon_minitime28/6/2010, 7:06 pm

O velikim događajima

Ima jedno ostrvo u moru – nedaleko od blaženog ostrvlja Zaratustrina –
na kojem se stalno dimi jedan vulkan; o tome ostrvu kaže puk, i
poglavito kažu to stare žene iz puka, da je kao odvaljena stena
postavljen na ulazu u podzemni svet: a kroz sam taj vulkan vodi uska
staza dole, do pred sam ulaz u donji svet. Baš u doba dok je Zaratustra
boravio na blaženome ostrvlju, desilo se da je jedan brod bacio kotvu uz
ostrvo na kojem se nalazi vulkan; a mornari sa broda raziđoše se po
kopnu da love bele zečeve. Kad oko podneva, kad su kapetan i momci opet
bili na okupu, videše oni odjednom gde im se kroz zrak primiče čovek, i
čuše jasno kako neko reče: »Vreme je! Krajnje je vreme!« Kad im je
prilika bila najbliža – samo što ona prolete brzo kao kakva sen, u
pravcu gde se nalazio vulkan – tad poznadoše oni, u najvećem čudu, da je
to Zaratustra; jer oni ga svi već behu videli, osim samoga kapetana, i
oni su ga voleli kao što već puk voli: tako da u tome ima podjednako i
ljubavi i straha. »Vidi samo! reče stari krmanoš, eto ode Zaratustra u
pakao!« – U isto to doba kad su mornari prispeli bili uz ognjeno ostrvo,
bio se razneo glas da je nestalo Zaratustre; a kad su zapitali za nj
njegove prijatelje, ovi rekoše da je u noći otišao na lađu, ne kazujući
kuda će na put. Ljudi se uznemiriše; kad posle tri dana dođe k tome još i
povest sa mornarima – ceo se svet saglasi u tome da je Zaratustru đavo
odneo. Njegovi se učenici doduše smejahu takvom razgovoru; a jedan od
njih čak reče: »pre ću poverovati da je Zaratustra odneo đavola«. Ali u
dnu duše svi su bili zabrinuti, i u iščekivanju: i njihova je radost
bila velika kad se petoga dana Zaratustra pojavi među njima. A evo priče
o Zaratustrinu razgovoru sa ognjenim psom. Zemlja, reče on, ima kožu; i
na toj koži ima boleština. Jedna od tih boleština zove se na primer:
»čovek«. A druga jedna od tih bolesti, zove se »ognjeni pas«. o njemu su
ljudi mnogo lagali, i njima su o njemu mnago lagali. Da bih tu tajnu
ispitao, išao sam preko mora: i ja sam video istinu nagu, zaista vam
kažem, bosu do vrata. Sad znam u čemu je stvar sa ognjenim psom; i isto
tako, u čemu je stvar sa svima paklenim stvorovima, i sotonama, od kojih
se ne plaše samo stare žene. »Izađi napolje ognjeni psu, iz tvoje
dubine! povikah, i priznaj koliko je duboka ta dubina! Čime si se to
tako zapenušio? Ti se napajaš obilno morem: to odaje tvoja preslana
rečitost! Odista, za psa iz dubine tvoja je hrana odviše sa površine!
Izgledaš mi u najboljem slučaju kao neko koji govori iz trbuha zemljina:
i kadgod sam čuo govoriti paklene stvorove, i sotone, našao sam da su
kao ti: tako slani, i lažljivi, i plitki. Vi umete urlati, i dizati
tminu pepelom! Vi ste najveći drekavci; i izveštili ste se dobro u
kuvanju mutljaga dok ne uzvri. Gde god je vas tu u blizini mora uvek
biti mutljaga, i dosta ljigavoga, šupljeg, i ututkanog: to bi da dobije
maha, da se oslobodi. Svi vi najradije ulate 'sloboda': ali ja sam
izgubio veru u 'velike događaje' čim čujem urlanje, osetim dim oko njih.
I veruj što ti kažem, urlavi druže iz pakla! Najveći dogadaj – to nisu
naši najglasniji, već naši najtiši časovi. Svet se ne okreće oko
pronalazača novih šumova, već oko pronalazača novih vrednosti; nečujno
se okreće. I priznaj samo! Vrlo se malo u stvari desilo, kadgod bi se
tvoje urlanje stišalo, i tvoj se dim razišao. Zar znači nešto, ako se
jedan grad pretvorio u mumiju, ili ako je jedan kip pao u blato! I ovo
još imam da kažem obaračima kipova. Najveća je ludost, bacati soli u
more, i kipove u blato. U blatu vašeg prezrenja ležao je kip: ali njegov
zakon i jeste u tome da mu iz prezira život ponovo nikne, i lepota
živa! Sa božanskim crtama na licu diže se on, pun zanosnog života; i
zaista vam kažem, još će vam se zahvaliti što ste ga oborili, vi
obarači. Ja dajem ovaj savet i kraljevima, i crkvama, i svemu što je
slabo usled starosti, ili usled nedostatka vrline: – pustite da vas
obore! Da biste se opet povratili k životu, a k vama se povratila –
vrlina! – Tako sam govorio pred ognjenim psom. a on me tu nadureno
prekide, i zapita: »Crkva, šta je to crkva?« »Crkva? odgovorih mu, to je
jedna vrsta države, i to ponajlažljivija. Nego, muči, pretvorniče! Ti
se sam zacelo najbolje razaznaješ u svome rodu! Kao ti, tako je i država
pretvornik; kao ti, govori i ona rado u dimu, i uz urlik, – da bi drugi
mislili, baš kao i kod tebe, da govori iz utrobe svih stvari. Jer ona
bi poštopoto da je najvažnija zver na zemlji, država; pa joj to i
veruju.« Kad sam to rekao, hteo je ognjeni pas da pobesni od zavisti.
»Šta? vikao je, najvažnija zver na zemlji? I to joj veruju?« I toliko je
pare, i strahovitih glasina, pokuljalo iz njega, da sam pomislio da će
se zadaviti od ljutine i zavisti. Najzad se stišavaše, i njegovo
zavijanje popusti; a kad se sasvim umirio, rekoh ja smejući se: »Ti se
ljutiš, ognjeni psu: dakle ja imam pravo a ne ti! Da bih imao i u
ostalome pravo, čuj što ću ti reći o drugom jednom ognjenom psu: taj
zaista govori iz srce zemlje. Zlatom odiše njegov dah, i zlatnom kišom.
tako mu ište srce. Šta je već njemu pepeo, i dim, i topla sluz! Iz njega
poleće smeh, kao šareni oblaci; ne voli on tvoje muklo zavijanje, i
izbacivanje, i besnilo u utrobi! A zlato, i smeh – on ih vadi iz srca
zemljina: jer, treba da znaš, – od zlata je srce u zemlji.« Kad to ču
ognjeni pas, nije bio više u stanju da me sluša. Posramljen je uvukao
rep, usitnjenim glasom progovorio je Vau! vau! pa se odvukao u svoju
pećinu. – Tako to pričaše Zaratustra. Ali su ga učenici njegovi jedva
slušali: toliko ih je gonila želja da njemu pričaju o mornarima, o belim
zečevima, i o čoveku koji leti. »Šta tu da mislim! reče Zaratustra. Zar
sam ja sablast? Nego, biće da je to bila moja senka. Vi ste već čuli
priču o putniku i njegovoj senki? Ali jedno sad znam: moram bolje
pripaziti na nju, – jer će mi inače pokvariti dobar glas.« I još jednom
zadrma Zaratustra glavom i čuđaše se. »Šta tu da mislim!« reče još
jedanput. »Zašto je vikala sablast: 'vreme je! Krajnje je vreme!' Čemu
je to – krajnje vreme?« –

Tako je govorio Zaratustra.



Predskazivač

» – i videh gde siđe na ljude velika žalost. I najbolji se zasitiše
svoga posla. Stade se širiti nauk, uz koji trčaše vera:'Sve je pusto.
Sve je isto. Sve je bilo!' I odjekivahu brda unaokolo:'Sve je pusto. Sve
je isto. Sve je bilo!' Mi smo na vreme obrali žetvu, pa zašto nam je
sav rod potruleo, i pocrneo? Šta to pada na zemlju poslednje noći za
zloga meseca? Uzaman sav trud, u otrov nam se vino pretvorilo, pogled od
uroka spržio je naša polja, i naša srca, te su požuteli. Osušismo se
svi; padne li vatra na nas, mi dižemo prah kao da smo pepeo: – i samu
smo vatru zamorili. Svi nam se kladenci sasušiše, i samo more uvuče se.
Kopno pršti i drobi se, a dubina neće da guta! 'Ah , zar nema mora u
kojem bi se još moglo utopiti', tako vapije naša tužba – preko plitkih
močvara. Odista, već nam teško pada i umreti; te samo budni, i živujemo
tek – po kosturnicama!« – Tako ču Zaratustra gde govori jedan
pretskazivač, njegovo ga je proricanje dirnulo, i sveg izmenilo. Posta
žalostan, i umoran; i bio je sličan onima o kojima je pretskazivač
govorio. Zaista vam kažem, reče učenicima svojim, malo će još potrajati
pa će doći taj dugi suton. O, kako bih spasao svoju svetlost od njega!
Da mi ne utrne u toj žalosti! Ta treba da svetli još udaljenim
svetovima, i najudaljenijim noćima!S takvom je brigom u srcu Zaratustra
tumarao tamo amo; tri puna dana niti je pio niti jeo, nije imao pokoja, i
nije progovorio reči. Naposletku, pade u dubok san. A učenici mu seđahu
po cele duge noći oko njega, i čekahu zabrinuti da li će se probuditi,
da li će progovoriti, i povratiti se od svoje turobnosti. I evo šta je
rekao Zaratustra kad se probudio; glas njegov dopirao je do njegovih
učenika kao iz daleke daljine: »Čujte, prijatelji, san što sam snio, i
pomozite mi da ga protumačim! Još je san taj zagonetka za me; smisao mu
još je skriven u njemu, i zatvoren, i ne može da poleti iz njega na
slobodnim krilima. Snio sam da sam se odrekao svega života. Postao sam
noćnim stražarem, tamo na brdu u usamljenoj kuli smrti. Čuvao sam joj
mrtvačke kovčege: prepuni tih trofeja bili su mračni svodovi. Kroz
staklene kovčege gledao je u mene savladani život. Udisao sam zrak
prašnih večnosti: zagušno toplo, i prašno, bilo je u mojoj duši. Ali ko
bi onde i mogao izvetriti svoju dušu! Ponoćno videlo stalno me je
okruživalo, uza nj se sćućurila osama, i, treći još, bio je grčeviti
grobni mir, najgori od svih mojih neprijatelja. Držao sam ključeve
najzarđanije ključeve na svetu; i umeo sam njima da otvaram kapiju uz
najveći škriput brave. Kao zlokobno graktanje išao bi jek kroz duge
hodnike kad bi se rastvorila krila na kapiji: oduran je bio glas u te
ptice koja nije volela da je bude iz sna. Ali je još strašnije bilo, i
više se ledilo srce, kad bi opet sve zaćutalo, i svud nastao mir, a ja
sam sam samcat sedeo posred te ubistvene tišine. Tako mi je prolazilo i
mililo vreme, ako je uopšte bilo vremena, – jer šta sam ja mogao znati
da li ga još ima! Naposletku, dogodi se ono što me probudi. Triput
udariše udari o vrata, kao gromovi, triput odjeknuše urlikom svodovi: ja
odoh k vratima. Povikah: Alpa! Ko to nosi svoj pepeo na breg? Alpa!
Alpa! Ko to nosi svaj pepeo na breg? Utuvih ključ, i htedoh s mukom da
otvorim vrata. Ali, još ih ne bejah otvorio ni koliko da se provuče prst
kroz njih: A vihor-vetar rastvori oba krila na vratima, i zviždući
oštro, i kao pomaman, ubaci mi jedan crni kovčeg: Pršteći, i lomeći se, i
zviždući, raspade se kovčeg, i izbaci sablasti u tisuću vidova. Načini
se urnebesna huka i smeh i podsmeh oko mene, koje dizahu tisuće utvara
od dece i andela, i sovuljaga i luda, i leptirova velikih kao deca.
Grdno se preplaših, i padoh ničice. I stadoh vikati od straha kako još
nikad nisam vikao. Ali me moja rođena vika probudi: – ja dođoh k sebi.« –
Zaratustra ispriča tako svoj san, pa zaćuta: jer još nije znao, kako bi
taj svoj san protumačio. Ali učenik kojeg je najviše voleo, ustade
žurno, uhvati Zaratustru za ruku, i reče. »Sam tvoj život tumači nam taj
tvoj san, Zaratustra! Zar nisi ti sam vihor što zviždi kao pomaman,
koji rastvara vrata na kuli smrti? Zar nisi ti sam kovčeg pun šarenih
pakosti, i anđeoskih utvara životnih? Odista, kao dečji kikot u tisuću
vidova ulazi Zaratustra u sve kosturnice, smejući se noćnim stražarima i
grobarima, i svima što zveckaju muklim ključevima. Zastrašićeš ih, i
baciti ničice tim svojim smehom; a nesvest, i povratak u život, dokazaće
tvoju moć nad njima. Pa i kad padne dugi suton, i umor smrti, ti nećeš
zaći na našem nebu, ti poborniče života! Učinio si te smo videli nove
zvezde i nova svetila nebeska; odista, i sam smeh razapeo si nad nama
kao šaren šator. Odsad će se neprestano dečji smeh razlegati iz
mrtvačkih kovčega; odsad će neprestano jak vetar pobedonosno duvati
protiv umora od smrti: za to si nam ti glavom jamac, i prorok! Odista,
ti si sanjao glavom njih, tvoje dušmane: i to ti je dosad najteži san! I
kao što si se ti od njih otreznio, i došao k sebi, tako treba i oni da
se otrezne od samih sebe – pa da dođu k tebi! « – Tako reče učenik; a
svi ostali okupiše se tad oko Zaratustre, uhvatiše ga za ruke, i
pokušavahu da ga zagovore da napusti postelju, i turobnost, pa da se
svrati k njima. Ali Zaratustra sedaše pravo u svojoj postelji, a pogled
mu je bludeo. Kao neko koji se vraća iz daleke tuđine, gledao je on
svoje učenike, ispitivao im lica; i još ih nije mogao da pozna. Ali kad
ga digoše, i postaviše na noge, izmeni se odjedared sjaj u njegovim
očima; on razume sve što se dogodilo, pogladi se po bradi, i reče
snažnim glasom: »Dobro je! Sve ima svoje vreme; postarajte se samo,
učenici moji, za dobru večeru, i to što pre! Tako ću da okajem rđave
snove! A pretskazivač neka za stolom sedi pored mene: zaista vam kažem,
pokazaću mu more u kojem se još može utopiti!« Tako to reče Zaratustra.
Pri tom gledaše dugo u oči učeniku koji je protumačio san, i klimaše
glavom. –

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Icon_minitime28/6/2010, 7:06 pm

O iskupljenju

Kad je Zaratustra jednoga dana prelazio preko velikog mosta, zaokupiše
ga bogalji i prosjaci, i jedan mu guravi ovako reče: »čuj, Zaratustra! I
puk već uči ud tebe, i poćinje da veruje u tvoju nauku: ali, da bi imao
potpunu veru u tebe, potrebno je prvo i ovo – da uveriš još i nas
bogalje! Evo ovde imaš lep izbor, i priliku da se ogledaš na više nego
na jednom! Možeš slepima da povratiš vid, i da učiniš da hromi kroče
nogom, a onome što malo odviše nosi na ledima, mogao bi malo da skineš s
leda: – To bi, po mome mišljenju, bio način da i bogaljima uliješ vere u
Zaratustru«. A Zaratustra njemu odgovori ovako: »Ako grbavome oduzmeš
grbu, uzimaš mu duh njegov – kaže narod. A ako daš slepcu očni vid,
videće odviše pokvarenosti na zemlji, pa će prokleti onog koji ga je
izlečio. Onaj koji učini da hromi kroči nogom, naneće mu najveću štetu:
jer tek što prohoda, prohodaće i njegovi poroci s njim – take uči narod o
bogaljima. A što ne bi Zaratustra naučio što i od naroda, kad narod uči
od Zaratustre? Ali to je još najmanje što vidim, otkako sam čovek: da
ovaj nema oka, onaj uha, a onaj treći noge, i da ih još ima koji su
izgubili i jezik, ili nos, ili glavu. Vidim, i video sam ja i gore što, i
takvih strahota da ne bih mogao o svačem ni govoriti, a o ponečem čak
ni ćutati: tako na primer ljude koji ničeg nemaju, osim što imaju nešto
previše – dakle ljude koji nisu ništa drugo do jedno veliko oko, ili
jedna velika usta, ili jedan veliki trbuh, ili uopšte samo nešto veliko,
– njih ja zovem naopakim bogaljima. Kad sam došao bio iz svoje samoće, i
išao prvi put preko ovoga mosta: tada nisam mogao da verujem svojim
očima, gledao sam i gledao, i najzad sam rekao: »to je jedno uho. Uho,
veliko koliko i čovek!« Pogledao sam još bolje, i odista, pod uhom
micalo se još nešto, bestraga sićušno, i jadno i žalosno! Verujte,
golemo uho stajalo je na tankoj maloj peteljci, – i ta je peteljka bila
čovek! Da je ko uzeo staklo da vidi, mogao bi poznati još i jedno sitno
zavidljivo lišće; i još, da uz peteljku geguca jedna naduvena dušica. A
puk mi reče da to veliko uho ne samo da je čovek nego veliki čovek,
genije. Ali ja nisam puku nikad verovao kad bi govorio o velikim ljudima
– i ostao sam pri svome uverenju da je to jedan naopaki bogalj, koji ni
od čega nema dosta a od jednoga ima i suviše. Kad je Zaratustra ovo
rekao guravome, i onima koje je ovaj predvodio i zastupao, okrenu se
vrlo neraspoložen svojim učenicima, i reče: Zaista vam kažem, prijatelji
moji, ja idem među ljudima kao među odlomcima, i kao medu otkinutim
udovima ljudskim! To je najužasnije za moje oči što vidim ljude
razmrskane i rasute, kao po bojištu ili na klanici. A kad bi oči mi da
se spasu iz sadašnjosti u prošlost, svuda ih sreta isto: odlomci, i
otkinuti udovi, i čudni slučajevi – a ne ljudi! Ovo sad, i ono što je
bilo, na ovoj zemlji – o, prijatelji – to je ono što ja ne mogu nikako
da podnesem, i ja ne bih umeo dalje živeti, da ne vidim unapred, ono što
će doći.Onaj što gleda unapred, onaj koji hoće, koji stvara, koji je
budućnost, i most ka budućnosti, – i, ah, u isti mah još uvek bogalj na
ovome mostu: sve je to Zaratustra. A vi ste pitali često jedan drugog:
»Ko je nama Zaratustra? Kako da ga zovemo?« I kao što ja činim,
pitanjima ste sebi odgovorili. Je li on onaj što obriče? Ili onaj što
ispunjuje? Onaj što osvaja? ili, što nasleđuje? Jesen? Ili, ralo na
plugu? Ili jedan koji je ozdravio? Je li pesnik? Ili je pravdoljubac?
Oslobodilac? Ili, ukrotilac? Dobar? ili zao? Ja idem među ljudima kao
među odlomcima budućnosti; one budućnosti koju ja vidim. A sve za čim
čeznem, i do čega mi je stalo, jeste da u jedno snesem, i sklopim, što
su odlomci, i što je zagonetka i čudan slučaj. I, kako bih podneo što
sam čovek, kad čovek ne bi ujedno bio i pesnik, i rešavač zagonetaka i
čudnih slučajeva! Iskupiti sve koji su prošli, i sve »Bilo jednom«
pretvoriti u »Tako sam hteo« – to bi za mene tek bilo iskupljenje! Volja
– tako se zove oslobodilac, i donosilac radosti: tome sam vas učio,
prijatelji moji! A sad naučite još i ovo: I sama volja još je zatočenik.
Hteti, čini slobodnim: ali, kako ćemo nazvati ono što još i oslobodioca
baca u kvrge? »Bilo jednom«; tako se zove škriputa zuba, i
najosamljenija tugoba volje. Nemoćna prema onom šte je učinjeno – ona je
jedak gledalac za sve što je prošlo. Volja ne može da hoće unazad; i to
što ne može da skrha vreme, i nagon vremena, – to je najosamljenija
tugoba volje. Volja čini slobodnim. ali, šta pronalazi volja za samu
sebe da bi se oslobodila svoje tugobe, i da bi ismejala svoju tamnicu?
Ah, ludakom postaje svaki zatočenik! Na lud se način iskupljuje i
zarobljena volja. Što vreme ne može poteći unazad, to u njoj raspaljuje
gnev; »ono što je bilo jednom« – tako se zove kamen koji ona ne može da
odvalja. I zbog toga valja kamenje u gnevu svom, i u ljutini, i sveti se
svemu što ne raspaljuje gnev i ljutina kao nju. Tako postade volja od
oslobodioca osvetnikom: svemu što može da pati, čini nažao zato što ne
može unazad. U tome, samo u tome i jeste osveta: neraspoloženje volje
prema vremenu, i prema njegovu »Bilo jednom«. Zaista vam kažem, ima
jedna velika ludost u našoj volji; a u prokletstvo za sve čovečansko,
izrodilo se to što je ta ludost naučila kako treba imati duha! Duh
osvete: prijatelji moji, to je ljudima izgledalo najbolje što su dosad
smislili; gde je bilo patnji tu je uvek imalo da bude i kazni. »Kazan«,
tako naziva sebe samu osveta: lažnom rečju hoće sebi da dodvori čistotu
savesti. I zato što i u onom koji ima volje ima patnje, zato što ne može
da hoće unazad, – zato je tobože i sama volja, i ceo život – kazan! Pa
se tako valjao oblak za oblakom preko duha, dok nije najzad ludilo stalo
propovedati: »Svega će nestati, i zato i treba svoga da nestane!« »I to
je sušta pravda, to je zakon vremena po kojemu mora ono samo da poždere
svoju decu«: tako je propovedalo ludilo. »Poredak stvar udešen je prema
pravu, i prema kazni. O, kad će doći iskupljenje od toka stvari, i od
kazni 'života' «? Tako je propovedalo ludilo. »Može li biti iskupljena
ako ima prava koje je večito? Ah, kamen 'Bilo jednom' ne može se pomaći:
večito moraju trajati i sve kazne!« Tako je propovedalo ludilo.
»Učinjeno delo ne može se uništiti: kazan ga ne može učiniti
neučinjenim! To je, to je baš ono što je večito na kazni 'život', da
život uvek ponovo mora da je i delo, i krivica! « »Jedino ako bi volja
naposletku iskupila sebe samu pa od volje postala protiv-volja:« – ali
vi poznajete, braćo moja tu izmaštanu pesmu ludilovu! Drugim sam vas
putem poveo od tih izmaštanih pesama kad sam vas učio: »Volja je ono što
stvara«. Sve »Bilo jednom« je odlomak, zagonetka, čudnovat slučaj – dok
mu stvaralačka volja kaže: »jer, tako sam hteo!« – Dok mu stvaralačka
volja ne kaže: »Jer tako hoću! Tako ću hteti!« A da li je već rekla
tako? I, kad će to biti: Je li se volja izvila već iz svoje sopstvene
ludosti: Je li volja bila već sama za se iskupilac, i nosilac radosti?
Je li zaboravila već na duh osvete; na škriput zuba? I, od koga je
naučila da se pomiri s vremenom i naučila još više nešto, više od svakog
pomirenja. Više od svakog pomirenja mora da hoće volja, volja za moći: –
ali kako se to može zbiti s njom: Ko bi je naučio još i da hoće
unazad?« – Na ovom mestu njegove besede, dogodi se da Zaratustra
odjedared zastade, i izgledaše sasvim kao neko koji se u najvećoj meri
poplašio. S poplašenim pogledom gledao je u svoje učenike; njegovo oko
prodiralo je kao strela kroz njihove misli, primisli. Ali već posle
nekoliko trenutaka smejao se opet, i reče umiren: »Teško je živeti među
ljudima, zato što je teško ćutati. Naročito za onog koji voli da
govori.« – Tako je to reče Zaratustra. A onaj guravi osluškivao je
razgovor, i beše za sve vreme sakrio lice a kad je čuo da se Zaratushra
nasmejao, diže radoznalo oči, i reče polako: »Zašto govori Zaratustra
drukčije nama a drukčije svojim učenicima?« Zaratustra odgovori: »To je
sasvim prosto! Sa guravima se guravo i govori!« »Da, reče guravi; a
učenicima, može se govoriti što padne na pamet. Nego, zašto govori
Zaratustra drukčije sa svojim učenicima – a drukčije sa samim sobom?« –

O ljudskoj mudrosti



Nije vis: već provalija je ono što je strašno! Provalija, gde pogled
pada sunovrat u bezdan a ruka poseže u vis. Tu zadrhće srce pred svojom
dvostrukom voljom. Ah, prijatelji, da li vi pogađate dvostruku volju i
moga srca? U tome je eto za mene provalija, i opasnost, što moj pogled
pada sunovrat u vis, a moja bi ruka da se drži i oslanja – na dubinu!
Moja se volja grčevito hvata za čoveka, vezujem se lancima za čoveka,
jer me nešto nosi silno u vis ka natčoveku: onamo hoće moja druga volja.
I toga radi živim među ljudima slep, kao da ih i ne poznajem: da ne bi
moja ruka izgubila sasvim svoju veru u ono što je postojano. Ja ne
poznajem vas ljude: ta pomrčina, i uteha, često su se već širile oko
mene. Svaka varalica može me naći kraj kapije na drumu, i ja pitam: da
li hoće da me prevari? To je moja prva ljudska mudrost, što puštam da me
varaju da se ne bih morao čuvati od varalica. Ah, kad bih se čuvao od
čoveka: kako bi onda mogao čovek biti kotva za moje uže! I suviše lako
odvio bi se, i mene odbacio bestraga! To je proviđenje koje upravlja
mojom sudbinom: da treba da sam bez obazrivosti. Ko neće da ugine među
ljudima, mora da nauči da pije iz svih čaša; a ko hoće da među ljudimo
ostane čist, mora se umeti oprati i u prljavoj vodi. Često sam sâm sebe
ovako tešio: »Napred! Ne malakši! Staro srce! Nesreća ti dade loš savet :
smatraj to za svoju – sreću!« A ovo je druga moja ljudska mudrost: ja
više volim da poštedim sujetne nego ponosite. Zar povređena sujeta nije
mati svih žalosnih igara? A gde se ponos vređa tu poraste nešto što je
još bolje od ponosa. Da bi se mogao život dobro posmatrati, treba igru
njegovu dobro igrati; a za to opet treba dobrih igrača. Dobri su igrači,
koliko znam svi sujetni: oni igraju, i hoće da ih rado gledaju, – sav
im je duh u toj volji. Oni se prikazuju, oni se pronalaze; volim da u
njihovoj blizini posmatram život, – to leči od turobnosti. Zato štedim
sujetne, jer su mi oni lekari protiv turobnosti, i vezuju me za čoveka
kao za pozorište. A onda: niko nije u stanju da u sujetnoga izmeri svu
dubinu njegove skromnosti. Ja ga volim, i sažaljevam ga njegove
skromnosti radi. Od vas hoće on da se nauči veri u samoga sebe; njega
hrane vaši pogledi, on jede hvalu iz vaših ruku. Čak i vašim lažima
veruje, ako dobro lažete o njemu: jer, sasvim u dubini, njegovo srce
uzdiše: »šta sam ja«! I, ako je ono prava vrlina koja ne zna za sebe:
eto, sujetni ne zna za svoju skromnost! – A treća je moja ljudska
mudrost: što ne dam da mi se pokvari posmatranje zla usled vaše
strašljivosti. Ja sam blažen kad gledam čudesa što ih izleže toplo
sunce: tigrove, i palme, i zmije zvečarke. I među ljudima ima lepoga
poroda toplog sunca, i mnogo čudesnih pojava zloga. Doduše, kao što mi
se ni najmudriji među vama nisu učinili baš tako mudri, tako sam našao
da je i ljudska zloba u stvari manja nego što se kaže. I često sam se
pitao mašući glavom. čemu još i zvekećete, zmije zvečarke? Zaista vam
kažem, ima još budućnosti i za zlo! I najtopliji jug još nije pronađen
za ljude. Za mnogo što se kaže danas da je najveća pakost, a nije šire
od dvanaest pedalja, ni duže od tri meseca! A doći će doba kad će se
veće aždaje javljati na zemlji. Jer, da natčovek ne bi ostao bez svoje
aždaje, nadaždaje koja će biti dostojna njega: zato mora još mnogo
toplog sunca da prži močvarnu prašumu! Od vaših divljih mačaka moraju
dotle postati tigrovi, a iz vaših otrovnih žaba krokodili: jer dobar
lovac ište dobra lova! Zaista vam kažem, dobri i pravedni! Na vama je
mnogo što za ismejavanje, a pre svega vaš strah od onog što se dosad
zvalo »đavolom«! Vi ste u duši svojoj toliko tuđi onom što je veliko, da
bi vam natčovek u svojoj dobroti izgledao strašan! A vi mudraci i
mnogoznalci, vi biste bežali pred sunčanim ognjem mudrosti u kojem
natčovek s uživanjem kupa svoju nagotu! Vi najviši medu ljudima, na koje
sam nailazio! evo u čemu je moja sumnja u vas, i moj potajni smeh: ja
slutim da biste vi moga natčoveka nazvali – đavolom! Ah, zasitio sam se
tih najviših i najboljih: želeo bih iz te »visine« naviše, napolje,
dalje ka natčoveku. Groza me spopade kad videh te najbolje u njihovoj
nagoti: ponikoše mi krila da poletim u daleke budućnosti. U dalje
budućnosti, na južnije jugove, nego što ih je ikad sanjao stvaralački
duh: onamo gde se bogovi stide svake odeće! A vas hoću da vidim odevane,
vi braćo moja, i bližnji, i to nakićene, i sujetne, i dostojanstvene,
kao »dobre i pravedne«. I odeven ću i sam sedeti među vama, – da ne bih
poznao ni vas ni ebe: jer u tome je moja poslednja ljudska mudrost. –

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Icon_minitime28/6/2010, 7:06 pm

Najtiši čas

Šta se zbi sa mnom, prijatelji moji? Vidite da sam zbunjen, izgubljen,
nevoljno poslušan, spreman da pođem – ah, od vas da odem! Jeste, još
jednom mora Zaratustra u svoju samoću: ali, neveselo vraća se ovaj put
medved u svoju pećinu! Šta mi se dogodi! Ko mi naredi? – Ah, moja srdita
gospodarica hoće tako, ona me oslovi; rekoh li vam već ime njeno? Juče
pred veče oslovi me moj najtiši čas: to je ime moje strašne gospodarice.
I tu bi odlučeno, – moram vam sve reći, da vam srce vaše ne bi otvrdlo
prema odlazniku tako iznenada! Znate li vi šta je strah onoga koji hoće
da zaspi? – Prožme ga strah od glave do pete u času kad ispod njega
nestaje tla a san mu dolazi. Ovo vam kažem kao sliku. Juče, u času
najtišemu, nestade tla ispod mane: san mi dolazaše. Skazaljka se pomače,
časovnik moga života utiša dah – nikada ne čuh takvu tišinu oko sebe:
srce mi stade jako kucati. Tada mi prozbori nešto bez glasa: »Ti već
znaš, Zaratustra?« - Uzviknuo sam prestravljen ovim šapatom a krv mi se
ledila u obrazima: ali sam ćutao. Na to mi i po drugi put prozbori nešto
bez glasa: »Ti znaš, Zaratustra, ali ti nećeš da kažeš!« Najzad
odgovorih kao kakva jogunica: »Jeste, ja znam samo neću da kažem!« Na to
mi opet prozbori ono bez glasa: »Da li nećeš, Zaratustra? Je li to baš
tako? Ne skrivaj se svojim jogunstvom! « – A ja sam plakao, i drhtao kao
dete, i govorio: »Ah, ta ja bih hteo, ali kad ne mogu! Oprosti mi samo
to! To je preko moje snage!« Na to mi opet prozbori ono bez glasa: Šta
je stalo do tebe, Zaratustra! Reci što imaš da kažeš pa ma se skrhao! « –
A ja odgovorih: »Ah, zar to ja imam da kažem! I, ko sam ja? Ja čekam
dostojnijega od mene; ja nisam dostojan ni da se skrham na njemu.« Na to
mi opet prozbori ono bez glasa: »Šta je stalo do tebe? Još dosta
ponizan? U poniznosti je najtvrđa koža.« – A ja odgovorih: »Šta sve nije
već ponela na sebi koža moje poniznosti! Živim na podnožju svoje
visine: a koliki su vrhovi moji? Niko mi toga još ne reče. Ali, doline
svoje dobro poznajem. Na to mi opet prozbori ono bez glasa: »O
Zaratustra, ko daje u zalogu bregove, taj daje i doline, i nizine.« – A
ja odgovorih: »Još ne dade u zalogu bregove ono što govorah, i još ono
što rekoh ne dopre do ljudi. Ja sam doduše odlazio k ljudima ali nisam
još stigao k njima.« Na to mi opet prozbori ono bez glasa: »Otkud ti
možeš to znati! Rosa orosi travu kad je noć najćutljivija.« – A ja
odgovorih: »oni su mi se rugali kad sam našao svoj put, i pošao njime; a
uistinu noge su moje tada drhtale. I ovako su meni govorili: ti si
zaboravio put, sad ćeš zaboraviti još i kako se ide!« Na to mi opet
prozbori ono bez glasa: »Šta je stalo do njihove poruge! Ti si jedan od
onih koji su zaboravili kako se sluša: sad treba da zapovedaš! Zar ne
znaš ko je najpotrebniji svima? Onaj koji ume da zapoveda na veliko.
Teško je, veliko uraditi: ali je teže, veliko zapovedati. To je ono što
ti se najmanje može oprostiti u tebe je sila a ti nećeš da vladaš.« – A
ja odgovorih: »Ja nemam glas lava da bih mogao zapovedati.« Na to mi
opet prozbori ono šapatom. »Najtiše reči izazivaju buru. Misli koje hode
na golubijim nogama, upravljaju svetom. O Zaratustra, ti treba da ideš
kao sen onoga što mora doći: tako ćeš zapovedati, i zapovedajući ići
pred svima.« – A ja odgovorih: »Mene je sram.« Na to mi opet prozbori
nešto bez glasa: »Ti moraš još postati detetom, i ne znati za sram. Još
je u tebi ponositost mladosti, kasno si postao mlad: ali, ko hoće da
postane detetom taj mora savladati još i svoju mladost.« – Ja sam se
dugo predomišljao, i drhtao sam. Naposletku rekoh što sam rekao bio
odmah s početka : » Neću.« Tada se prosu smeh oko mene. O kako mi je taj
smeh derao utrobu, i parao srce! I još zadnji put prozbori mi nešto: »O
Zaratustra, tvoji su plodovi sazreli, ali ti nisi sazreo za svoje
plodove! Zato moraš i opet u samoću: jer treba da postaneš još mekši.« –
I opet nasta smeh, i izgubi se: tada se utiša sve oko mene kao
dvostrukom tišinom. A ja sam ležao na podu, i znoj je curio sa mojih
udova. – Sad ste čuli sve, i znate zašto moram da se vratim u svoju
samoću. Ništa vam nisam prećutao prijatelji moji. Ali i to ste čuli od
mene, ko je još uvek najćutliviji od svih ljudi – i hoće da to i ostane!
O, prijatelji! Imao bih još nešto da vam kažem, i imao bih još nešto da
vam dam! Zašto vam ne dam? Zar sam ja škrtac?« – Ali kad je Zaratustra
izgovorio ove reči, spopada ga silan bol sa blizine rastanka od svojih
prijatelja, tako da je glasno zaplakao; i niko ga nije mogao utešiti. A
kad pade noć, ode sâm, i napusti svoje prijatelje.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Icon_minitime28/6/2010, 7:06 pm

ČETVRTI I
POSLEDNJI DEO




Žrtva od meda

– I opet prolažahu meseci i godine preko Zaratustrine duše, a on se na
to ne osvrtaše; ali mu kosa osede. Jednoga dana, dok je sedeo na jednom
kamenu pred svojom pećinom, i tiho gledao u daljinu – a otud se baš
izgleda na more, preko izvijenih provalija –, obilažahu njegove zveri
zamišljene oko njega, i najzad stadoše pred njega. »O Zaratustra,
rekoše, da li ti to izgledaš sreću svoju?« – »Šta je stalo do sreće,
odgovori on, odavno već ne težim ja za srećom, nego težim za delom
svojim.« – »O Zaratustra, progovoriše ponovo zveri, ti to kažeš kao neko
koji pliva u izobilju dobroga. Zar ne ležiš ti posred nebesnog
plavetnila jezera od sreće?« – »Šaljivci jedni, odgovori Zaratustra
smešeći se, dobro li izabraste poređenje! Ali vi dobro znate da je moja
sreća teška, a ne kao kolebljivi talas vodeni: potiskuje me a ne miče se
od mene, i pritiskuje me kao istopljena smola.« – Na to obilažahu opet
zveri zamišljene oko njega, i stadoše tad ponovo pred njega. »O
Zaratustra, rekoše, otuda dakle postaješ sâm ti sve žući i zagasitiji,
iako tvoja kosa počinje da sedi i dobija izgled lana? Ta pogle samo, ti
si seo posred smole svoje!« – »Šta to kažete, zveri moje, reče
Zaratustra i smejaše se, odista, grešio sam dušu govoreći o smoli. Kao
sa mnom sad, tako je sa svakim plodom kad sazre. To je med u žilama
mojim što čini krv moju gušćom i dušu moju tišom.« – »Biće da je tako, o
Zaratustra, odgovoriše zveri priljubljujući se uza nj; ali ne bi li se
danas popeo na koje visoko brdo? Zrak je čist, i danas se može videti od
sveta više nego ikad.« – »Dobro, zveri moje, odgovori on, vaš je savet
izvrstan i govori mi iz duše; hoću da se popnem danas na kakvo visoko
brdo! Ali pobrinite se, da mi tamo bude pri ruci meda, žutog i belog,
slatka, ledena i sveža zlatnog meda iz saća. Jer znajte, hoću gore da
prinesem žrtvu od meda.« – A kad je Zaratustra bio gore na visini, posla
kući zveri koje ga dopratiše, i uveri se da je ostao sam – tada se
nasmeja od sveg srca, pogleda uokolo i progovori ovako: Što sam govorio o
prinošenju žrtve i o žrtvi od meda, bilo je tek lukavstvo moga govora
i, odista, potrebna ludost! Ali ovde na visini već smem slobodnije
govoriti nego pred usamljeničkom pećinom, i pred usamljeničkim domaćim
zverima. Kakva žrtva! Ja rasipam što god mi se daruje, ja rasipnik sa
tisuću ruku: kako bih to još – žrtvom nazvao! A što sam iskao meda, to
sam u stvari iskao mamac i slatke sluzi, na što se oblizuju i gunđavi
međedi, i ćudljive durljive ptice zloslutnice: – najbolji mamac, koji
treba lovcima i ribolovcima. Jer ako je svet kao neka mračna šuma puna
zverinja, i vrt naslada za sve divlje lovce, meni izgleda on još pre i
više kao prebogato more, bez dna, – prepuno šarenih riba i rakova, kojeg
bi se i sami bogovi zaželeli, da bi postali po njemu ribari i lovci
mrežama: tako je bogat svet udesima, velikim i malim! Poglavito svet
ljudi, more ljudi: – u njega bacam evo svoju zlatnu udicu, s rečima:
otvori se, ljudski ambisu! Otvori se, i izbaci mi amo ribe svoje i svoje
ruse rakove! Najboljim mamcem svojim hoću da namamim danas najčudesnije
ljudske ribe! – samu sreću svoju baciću u pučine i u daljine, među
istok, podne, i zapad, ne bi li mnoge ljudske ribe naučile nagrizati i
nanizati se na moju sreću, na šiljastu udicu moju, koja će ih izvući k
meni u moju visinu, najšarenije morske na-dnu-plovce k najzluradijemu od
svih ribolovaca na ljude. Jer ja sam to, sav i od iskoni; vučem,
privlačim, izvlačim navlačim i navijam, – izvijač, navijač i vaspitač,
koji nije uzaman sâm sebe jednom nagovarao: »Budi ono što si!« Neka dođu
ljudi k meni gore: jer ja još čekam znak, da li je vreme za poslednji
moj silazak; još neću ja sam da se siđem, kao što ću morati, i da
propadnem među ljudima. Na to čekam ovde na visokim brdima, lukav i
podrugljiv, niti nestrpljivo, niti strpljivo, naprotiv, kao neko koji se
i od strpljivosti odučio, – zato što više ne »trpi«. Jer sudbina moja
ostavlja mi vremena: da me nije zaboravila? Ili sedi možda u hladu
kakvog velikog kamena, pa hvata mušice? Ali verujte, ja sam joj zahvalan
na tome, večnoj sudbini svojoj, što me ne goni i što ne navaljuje, i
što mi daje vremena da teram lakrdije i pakosti: tako da sam mogao poći
danas u ribolov na ovo visoko brdo. Je li još iko od ljudi hvatao ribe
po visokim brdima? Ali, iako je ludost to što ja ovde gore tražim i
radim: ipak je bolje ovako nego da tamo dole od čekanja postanem svečan,
i pozelenim, i požutim – narogušen goropadnik od čekanja, sveti leti
vihor iz planina, što nestrpljivo urliče u nizine: »Čujte me, ili ću da
vas šibam bičem božijim«. Ne ljutim se ja zbog toga na takve
goropadnike! jer su mi oni taman dobrodošli za smeh! Oni i moraju biti
nestrpljivi, ti veliki bubnjevi, jer će ili danas ili neće nikad doći do
reči! A ja i moja sudba – mi ne govorimo za danas, a ne govorimo ni za
nikad: mi imamo za govor strpljenja i vremena i prevremena. Jer jednom
mora doći, i ne sme proći mimo. Ko mora jednom doći i ne sme proći mimo?
Naš veliki Iznenad, a to, je naše veliko daleko ljudsko carstvo,
carstvo Zaratustrino od tisuće godina. Koliko je daleko to »daleko«? šta
me se tiče! Ali ipak zato stoji ono ne manje čvrsto –, i obema nogama
stojim ja pouzdano na tom temelju, na jednom večnom temelju, na tvrdom
prakamenju, na ovome najvišem, najtvrđem prstenju, ka kojemu dolaze svi
vetrovi kao na kakvo raskršće vetrova, pitajući gde su? i otkuda dolaze?
i na koju će stranu? Smej se ovde, smej se od srca, vedra, zdrava
zluradosti moja! Sa visokih brda bacaj dole varljive svoje podsmehe i
poruge! Namami mi varljivim sjajem svojim najlepše ljudske ribice! I što
iz svih mora meni pripada, što je moje rođeno na svim stvarima – to mi
ulovi, to mi dovedi amo gore: na to čekam, ja najzluradiji od svih
ribolovaca. Napolje sa tobom, udičice moja! Unutra s tobom, u dubinu,
mamče sreće moje! Kapaj najslađu rosu svoju, među duše moje! Ugrizi,
udice moja, za trbuh svaku crnu turobnost! Napolje, u svet, oko moje! O
kolika li su mora svud oko mene, koliko se ljudskih budućnosti ukazuje
na obzorju! A nada mnom – kakva ružičasta tišina! Kakvo razvedreno
ćutanje!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Icon_minitime4/7/2010, 9:16 pm

Povik za pomoć

Idućega dana sedeo je opet Zaratustra na kamenu svome pred pećinom, dok
su zveri lutale napolju po svetu da bi donele kući nove hrane, – i nova
meda: jer je Zaratustra potrošio bio i rasuo stari med do poslednje
kapi. Sedeći tako, sa štapićem u ruci, crtao je po zemlji sen tela svog,
i premišljao je, no ne o sebi i o svojoj seni – kad ali se odjednom
trže i zadrhta: jer vide uz svoju sen još jednu drugu sen. Pa kako brže
pogleda oko sebe i ustade, gle, pred njim stajaše prorok, onaj isti
kojega je jednom za stolom svojim nahranio i napojio, glasnik velikog
umora koji učaše: »Sve je isto, ništa se ne isplaćuje, svet nema smisla,
znanje davi«. Ali se sad lik njegov bio izmenio, i kad Zaratustra
zagleda u oči njegove, srce mu ponovo zadrhta: toliko zlih obavesti i
opaljenih munja igrahu na liku tom. Prorok koji je opazio šta se dešava u
duši Zaratustrinoj, prebrisa rukom preko lica, kao da bi da ga zbriše;
isto to učini i Zaratustra. Pa kad su se oboje na taj način pribrali i
osnažili, pružiše ruke jedan drugom, u znak da priznaju i pristaju da se
već znaju. »Dobro mi došao, reče Zaratustra, ti proroče velikog umora,
neka nisi bio uzaman nekad gost za stolom mojim i u kući mojoj. Jedi i
pij kod mene i danas, i prosti što će i jedan zadovoljan star čovek
sedeti s tobom za stolom« – »Zadovoljan star čovek odgovori prorok
mašući glavom: ma ko da si, ili hteo da si, o Zaratustra, došao je kraj
boravku tvome ovde gore, – čun tvoj uskoro neće više biti na suvu!« –
»Zar sam ja na suvu?« – zapita smejući se Zaratustra. – »Oko brega tvoga
dižu se vali, odgovori prorok, dižu se sve više i više, vali velike
nevolje i turobnosti; oni će uskoro podići i čun tvoj i tebe poneti
sobom.« – Zaratustra je ćutao i čudio se. – »Zar ti još ništa ne čuješ?
nastavi prorok: zar ne čuješ kako bruji i tutnji iz dubine?« -
Zaratustra je još uvek ćutao i osluškivao: tada začu dug, vrlo dug
povik, koji su provalije prihvatale i dalje bacale, jer ga nijedna ne
htede zadržati: tako je zloslutno odjekivao. »Nevaljali glasniče,
progovori najzad Zaratustra, to je povik za pomoć, i povik čoveka koji
dolazi zacelo iz kakvog crnog mora. Ali šta se mene tiče ljudska
nevolja! Poslednji greh moj koji mi još ostade, da li znaš kako se
zove?« – »Samilost! odgovori pretskazivač prepuna srca i diže obe ruke u
vis – o Zaratustra, ja sam evo došao da te zavedem na poslednji greh
tvoj!« – A tek što je bio izustio te reči, odjeknu ponova povik, duži i
očajniji od prvog, i već mnogo bliže. »Čuješ li? Čuješ li, o Zaratustra?
uzviknu prorok, tebi je namenjen povik taj, tebe zove: dođi, dođi,
dođi, vreme je, krajnje je vreme!« – Zaratustra je ćutao, zbunjen i
uzbuđen; najzad zapita, kao neko koji okleva pred samim sobom: »Pa ko je
to što me odonud zove?« »Ta ti to znaš, odgovori ljutito pretskazivač,
što se kriješ? To je viši čovek, koji te zove u pomoć!« »Viši čovek?
uzviknu Zaratustra sav prestravljen: šta hoće taj? Šta hoće taj? Viši
čovek! Šta on tu traži?« – i po koži ga obli znoj. Ali prorok ne
odgovaraše na strah Zaratustrin, već osluškivaše napregnuto da li će
čuti što iz dubine. A kad je onde dugo vremena sve ostalo mirno, obrnu
pogled svoj, i vide Zaratustru gde stoji i drhće. »O Zaratustra,
prozbori tužnim glasom ti mi ne izgledaš kao neko kome će sreća da
zavrti mozak: moraćeš poigrati, da mi se ne bi stropoštao! Ali sve i da
poigraš preda mnom, i da poskočiš svojim neobičnim skokovima, neka mi
ipak niko ne pokuša reći:'Pogle, evo ovo sad igra poslednji veseli
čovek!' Uzaman bi neko dolazio amo na ovu visinu da takvoga ovde nađe:
Našao bi pećine i peštere, skrovišta za skrivene, ali majdane sreće i
riznice, i nove zlatne izvore sreće, ne bi našao. Sreće – otkud sreće
kod ovakvih zakopanih usamljenika! Treba li da pođem tražiti još
poslednju sreću na blaženom ostrvlju, i daleko među zaboravljenim
morima? Ali, sve je isto, ništa se ne isplaćuje, ne pomaže nikakvo
traženje, nema već više ni blaženog ostrvlja! « – – Tako je uzdisao
pretskazivač; ali pri poslednjem uzdahu njegovu, Zaratustra se opet
razvedri i oseti pun pouzdanja, kao neko koji iz dubokog ambisa izađe na
svetlost sunčevu. »Ne! Ne! I po treći put ne! uzviknu snažnim glasom, i
pogladi bradu svoju. – Ja to bolje znam! Ima još blaženog ostrvlja! O
tome ti ćuti, plačljivi žalopevče! Prestani o tome da pljuskaš, ti kišni
oblače pred podne! Zar nisam evo već sav mokar od tvoje turobnosti, i
pokisao kao pas? Sad ću da se stresem i da pobegnem od tebe, da bih se
opet osušio: nemoj se tome čuditi! Izgledam ti neučtiv? Ali ovo je ovde
moje dvorište. A što se tiče tvoga višeg čoveka: neka bude! potražiću ga
još ovoga časa u onim šumama: jer otud dopiraše povik njegov. Možda je
navalila na nj kakva divlja zver. On je na mome domahu: neću da mu se tu
što desi! A zaista ti kažem, kod mene ima mnogo divljih zverova.« –
Rekavši to, htede Zaratustra da pođe. Tada progovori pretskazivač: »O
Zaratustra, ti si prepredenjak! Znam šta hoćeš: hteo bi da me skineš s
vrata! Milije ti je još, da juriš po šumama i goniš divlje zverove! Ali
šta ti to pomaže? Uveče ćeš me opet imati pred sobom, sedeću u tvojoj
rođenoj pećini, strpljivo i teško kao kakav panj – i čekaću na tebe!«
»Neka bude! odvrati glasno Zaratustra odlazeći: i što je moje u pećini
mojoj, to je i tvoje, gosta mojega! A nađeš li u njoj još meda, drži
samo! nategni i poliži ga sveg, ti gunđavi međedu,,da bi nasladio dušu
svoju! Jer večeras treba da budemo oboje dobre volje, – dobre volje i
puni radosti što je ovaj dan prošao! A ti sâm treba da igraš kao méda
moj uz moju pesmu. Ne veruješ? Klimaš glavom? Dobro dakle! Zdravo da si!
Matori medvedu! Ali ti kažem, i ja – – sam pretskazivač.«

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Icon_minitime4/7/2010, 9:17 pm

Razgovor s kraljevima

1.

Ne beše prošao još ni čitav sat otkako se Zaratustra uputio u svoje
planine, kad ali vide odjedared čudan jedan pohod. Baš stazom kojom je
hteo da siđe, dolažahu dva kralja, ukrašeni krunama i purpurnim
pojasima, i šareni kao ptica flamingo: a pred sobom terahu natovarena
magarca. »šta traže ovi kraljevi u mome carstvu?« govorio je Zaratustra
začuđen u srcu svom, i hitro se sakri iza jednog žbuna. A kad kraljevi
dospeše do njega, reče on poluglasno, kao neko koji sâm sa sobom govori:
»Čudno! Vrlo čudno! Kako se to slaže? Dva kralja vidim – a samo jednog
magarca!«. Tad zastadoše oba kralja, s osmehom na licu pogledaše onamo
otkud je glas dolazio, i pogledaše zatim jedan drugome u lice. »Tako se
zacelo i među nama često misli, reče kralj od desna, ali se ne kazuje
glasno.« A kralj sleva sleže ramenima i odgovori: »To je zacelo kakav
kozar. Ili ie kakav pustinjak koji je predugo živeo medu stenjem i
drvećem. Jer i nikakvo društvo kvari dobre navike.« »Dobre navike?
odgovori zlovoljno i gorko drugi kralj: a od čega to hoćemo da
pobegnemo? Zar ne od,dobrih navika? Od 'dobrog društva' našeg? Bolje je,
zaista, živeti među pustinjacima i kozarima nego sa našim pozlaćenim
lažno premazanim pukom, – mada on sebe naziva 'dobrim društvom', – mada
on sebe naziva 'plemstvom'. Ali, na njemu je sve lažno i trulo, pre
svega krv, hvala budi starim opakim bolestima, i još opakijim veštacima
lekarima. Ponajbolji mi je danas još, i ponajmiliji, kakav zdrav seljak,
grub, prepreden, tvrdoglav, izdržljiv: to je danas najotmeniji rod.
Seljak je danas najbolje što ima; i rod seljački trebalo bi da je
gospodar! Ali je danas carstvo pučine, – mene ne mogu više zavarati. A
pučina, to znači: mešavina. Pučina-mešavina: u njoj je sve i u svima
pravcima izmešano, svetac i probisvet, vlastelin i Jevrejin, i svi
rodovi životinja iz kovčega Nojeva. Dobre navike! Sve je kod nas lažno i
trulo. Niko ne zna više kako se poštuje: od toga smo baš i pobegli. Sve
sami sladunjavi nametljivi kerovi, koje pozlaćuje palmovo lišće. Gušim
se od gađenja, što smo i sami mi kraljevi postali lažni, pokriveni i
pretovareni starim požutelim pradedovskim bleskom, taliri koje prevrću
najgluplji i najlukaviji, i svi oni koji danas kajišare s moći! Mi nismo
prvi – a moramo da izgledamo da smo: takvoga smo varanja najzad siti,
ogadilo nam se. Pošli smo da se sklonimo od ološa, od svih onih
drekavaca i piskaračkih upljuvaka, od onog ćiftinskog smrada, od sveg
što za klasom strada, od gadnoga zadaha : – pfuj, živeti posred pučine, –
pfuj, posred pučine izgledati prvi! Ah, gad! gad! gad! Šta je stalo još
do nas kraljeva!« – »Tvoja te stara bolest spopada, jadni brate moj.
Ali priberi se, znaš da neko sluša šta govorimo.« Smesta se diže
Zaratustra, koji beše otvorio i uši i oči da čuje ovakve govore, izađe
iz svog skloništa, priđe kraljevima, i progovori: »Onaj koji sluša šta
gavorite, koji rado sluša šta govorite, vi kraljevi, zove se Zaratustra.
Ja sam Zaratustra, koji je nekad govorio: »Šta je stalo još do
kraljeva!« Oprostite mi, zaradovao sam se kad vas čuh gde međusobom
govorite: »Šta je stalo do nas kraljeva!« A ovo je ovde moje carstvo i
moje gospodstvo: »šta to vi tražite u mome carstvu? Ili ste možda vi
našli uz put ono što ja tražim. a to je, višeg čoveka.« Kada to začuše
kraljevi, udariše se u grudi i rekoše u jedan glas: »Mi smo prozreni!«
Mačem ove reči prosekao si duše naše najgušću pomrčinu. Ti si otkrio
nevolju našu, jer pogle! i mi smo pošli da bismo našli višeg čoveka – –
čoveka koji je viši od nas: iako smo mi kraljevi. Njemu hoćemo da
privedemo ovoga magarca. Jer najviši čovek treba da bude i najviši
gospodar na zemlji. Nema veće nesreće u celoj ljudskoj sudbini, do kad
moćni na ovoj zemlji nisu ujedno i prvi među ljudima. Usled taga sve
pastaje lažno i izopačeno i naopako. A šta tek da se kaže, kad su oni
poslednji među ljudima, i više životinje nego ljudi: tada sve više skače
cena pučini, i najzad čak vrlina pučine progovara: »vidi, ja sam jedina
vrlina!« – Šta to čuh? odgovori Zaratustra; kolika mudrost kod
kraljeva! Ja sam ushićen, i, zaista vam kažem, dobio sam volju, da
načinim na to stih: – – dabogme, stih koji neće biti za svačije uši.
Odavna sam se već odvikao da imam obzira spram drugih ušiju. Dobro
dakle! čujte!

(Ali u taj mah, dogodi se da i magarac dođe do reči: razgovetno i
zlovoljno reče on: J-a).

Prvoga leta po rođenju Spasa,

Sibila pjana bez vina zavapi iz glasa:

»Jaoj nama, jao!

»Još nikad nije tako nisko pao

»Svet! Rim posta kurva, i kurvinski stan,

»Car rimski – zver, a Žid – Gospod sâm!«

2.



Tim stihovima Zaratustrinim naslađivahu se kraljevi; a kralj od desna
progovori i reče: »o Zaratustra, kako smo dobro učinili što smo pošli da
tebe vidimo! Jer dušmani tvoji pokazaše nam lik tvoj u svom ogledalu:
iz njega si gledao s iskeženim licem đavoljim, i podrugljivo: tako da
smo se tebe bojali Ali to ne pomaže! Ti bi nas uvek iznova ubô u uvo i u
srce svojim izrekama. Tako da najzad rekosmo: šta nas se tiče kakav
izgleda! Moramo ga čuti, njega koji uči: 'treba da volite mir kao
sredstvo za nove ratove, i to više kratki mir nego dugi mir!' Nikad niko
nije izgovorio ovako ratoborne reči:'Šta je dobro? Dobro je biti
hrabar. Dobar rat osveštava svaku stvar.' O Zaratustra, krv naših otaca
prostrujala je pri takvim rečima kroz telo naše: to je bilo kao da
proleće progovara buradima starog vina. Kad su se ukrštali mačevi kao
guje krvlju poprskane, tada su očevi naši voleli što žive; sunce svakog
primirja izgledaše im nejako i mlako, a dug mir oblivaše stidom. Kako su
uzdisali, očevi naši, gledajući gde po zidovima rđaju svetli mačevi!
Žedni behu rata i jedni i drugi. Jer mač bi da pije krv, i blista se od
žudi.« – – Dok su kraljevi govorili živo tako, i ćeretali o sreći otaca
svojih, spopade Zaratustru ne mala želja da se podsmehne živosti
njihovoj: jer očevidno behu to vrlo miroljubivi kraljevi što ih tu
gledaše pred sobom kraljevi sa starim i finim crtama na licu. Ali se
uzdrža. »Dobro dakle! reče, eno onamo vodi put, onde je pećina
Zaratustrina; a ovaj dan danas imaće dugo veče! Ali sad me jedan povik
za pomoć hitno zove, te vas moram ostaviti. Biće čast za moju pećinu ako
kraljevi hoće da sede u njoj i da čekaju: ali, dabogme, moraćete dugo
čekati! Nego šta to mari! Gde se može danas bolje navići na čekanje nego
na dvorovima? I sva vrlina kraljeva, što im još preostade, – zar se ne
zove danas: umeti čekati?«

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Icon_minitime4/7/2010, 9:18 pm

Pijavica



I Zaratustra iđaše zamišljeno dalje i dublje, kroz šume i mimo močvarnih
zemljišta; ali kao što se dešava svakom koji premišlja o teškim
stvarima, tako i on nagazi iznenada na jednog čoveka. I gle, odjedared
mu prsnuše u lice jedan krik od bola, i dve kletve, i dvadeset gadnih
psovki: tako da on onako poplašen podiže štap pa još i udarati stade po
zgaženome. Ali se odmah zatim pribra; i srce mu se u sebi smejaše
ludosti koju baš beše učinio. »Oprosti, reče zgaženome, koji se ljutito
digao bio sa zemlje i seo, oprosti, i pre svega čuj jedno poređenje. Kao
što putnik, sanjajući o dalekim stvarima, na usamljenoj stazi iznenada
nagazi na psa koji se izvalio na sunce: – kao što tad oboje odskoče, i
poskoče jedan na drugog, misliš dindušmani su jedan drugome, a oboje se
tek dušmanski poplašili: tako se desilo i nama. Pa ipak, ipak! – zar
nije tako malo nedostajalo pa da se stanu milovati, taj pas i taj
usamljenik! Ta zar nisu oboje – usamljenici!« – »Ma ko da si, reče još
uvek ljutito zgaženi, ti mi i sa poređenjem svojim odviše blizu stupaš,
ne samo nogom svojom! Pogle, zar sam ja pas?« – i pri tom se po diže od
sedenja, i izvuče golu ruku svoju iz močvare. Jer isprva beše ispružen
ležao po zemlji, skriven i nevidljiv kao oni što vrebajući dočekuju
vodenu divljač. »Ma šta ti to radiš!« povika Zaratustra poplašeno, jer
vide kako mnoga krv curi niz golu ruku, – »šta ti se desilo? Da te nije
ujela, nesrećniče, kakva zla zver?« Raskrvavljeni se smejao, još uvek
ljut. »Šta te se tiče! reče, i htede da pođe. Ovde sam kad svoje kuće i
na svome zemljištu. Neka me pita ko god hoće: ali ludaku mi se ne
odgovara.« »Varaš se, reče Zaratustra sažaljivo, i zadrži ga, – ti se
varaš: ovde ti nisi kod svoje kuće, nego si u mome carstvu, a tu ja neću
da se ikome šta desi. Možeš me zvati kako ti je drago, – a ja sâm onaj
koji treba da sam. Ja sâm nazivam se Zaratustrom. Nego čuj! Onamo gore
vodi put ka pećini Zaratustrinoj: nije daleko, – ne bi li da kod mene
vidaš rane) Zlo si prošao, nesrećniče, u životu ovomu; prvo te ugrize
zver, pa je zatim – zgazi čovek!« – Ali kad zgaženi ču ime Zaratustrino,
preobrazi se. »Šta se to sa mnom zbi? poviče, ta ko me se još tiče u
životu ovom do ovaj jedini čovek, to jest Zaratustra, i ona jedina
zverka, što od krvi živi, pijavica. Pijavice radi ležao sam ovde kraj
ove močvare kao ribar, i već mi po deseti put posisa krv iz ispružene
ruke, kad ali zažedne krvi moje još lepši pijanac, sâm Zaratustra! O
sreće! O čuda! Blagosloven ovaj dan koji me domami ka ovoj močvari!
Blagosloven najbolji i najživlji krvopija koji danas živi, i
blagoslovena najveća pijavica savesti, Zaratustra! « – Tako je govorio
zgaženi; a Zaratustra se radovao njegovim rečima, i finoći i poštovanju u
njima. »Ko si ti? zapita pružajući mu ruku, među nama ima mnogo da se
raščisti i razbistri: ali se već, rekao bih, dan počinje da čisti i
vedri.«

»Ja sam savesni u duhu, odgovori upitani, i u stvarima duha teško da je
ko stroži, uži i tvrdi od mene, osim onog od kojega sam sve naućio, sâm
Zaratustra. Bolje je ništa ne znati nego znati mnogo upola! Bolje je
biti lud na svoju ruku nego mudar po tuđem mišljenju! Ja idem do dna: –
šta je stalo do tog da li je ono veliko ili malo? da li mu je ime
močvara ili nebo? Pedalj dna, meni je dovoljno: samo ako je tu zaista
dno i tle! – pedalj dna: to je taman dosta da se na njemu može stajati. U
pravoj svesnoj savesnosti ništa nije veliko i ništa malo.« »To si možda
ti onaj što traži saznanja o pijavici? zapita Zaratustra; i ti tragaš
za pijavicom do na dno dna, savesniče?« »O Zaratustro, odgovori zgaženi,
to bi bilo preogromno, kako bih se smeo toga poduhvatati! Ali, ono što
znam i poznajem dobro, to je mozak pijavičin: – u tome je moj svet! A to
je veruj ceo jedan svet! Oprosti što tu ponos moj iz mene progovara,
ali u tome mi nema ravna. Zato sam i rekao: 'ovde sam kod svoje kuće'.
Otkada tragam već za tim jedinim, za mozgom pijavičinim, da mi se
ljigava istina tu više ne izmigolji! Tu je moje carstvo! – idući za tim
odbacio sam sve drugo, idući za tim sve mi je ostalo postalo svejedno; i
tik uz znanje moje leži ispruženo crno moje neznanje. Moja savest u
duhu traži to od mene, da jedno znam a sve drugo ne znam: gadim se svih
polutana u duhu, svih maglovitih, kolebljivih, zanesenih. Gde poštenje
moje prestaje, tu sam slep, i hoću da sam slep. Ali gde hoću da saznam,
hoću i da sam pošten, to jest tvrd, strog, tesnogrud, svirep, neumitan.
To što si ti, o Zaratustra, jednom rekao: 'Duh je život koji zaseca sam u
život', to me je zavelo i navelo ka tvojoj nauci. I, zaista, rođenom
krvlju svojom kupio sam znanje svoje!« »Kao što se vidi«, upade mu u reč
Zaratustra; jer još jednako tecijaše krv niz golu ruku savesnoga. A
deset pijavica behu se zagrizle u nju. »O ti čudni čoveče, čemu me sve
uči ovo što vidim, to jest ti sâm glavom! Ne bih možda ni smeo sasuti
sve to u tvoje stroge uši! Ali dosta! Rastanimo se sad! Nego, voleo bih
da te opet nađem. Onamo gore vodi put ka mojoj pećini: budi noćas onde
moj mili gost! Rado bih i na telu tvom popravio to što te je Zaratustra
nogom gazio: mislim se, kako ću. Ali sad me jedan povik za pomoć hitno
zove, pa te moram ostaviti.« Tako je govorio Zaratustra.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Icon_minitime4/7/2010, 9:18 pm

Čarobnik



1.



Tek što je Zaratustra zaobišao jednu stenu, vide, nedaleko pod sobom, na
istoj stazi čoveka koji mahaše rukama kao besomučan, i koji se najzad
stropošta potrbuške na zemlju. »Stoj! progovori tad Zaratustra u srcu
svom, ono je zacelo viši čovek, od njega dolazaše onaj opaki povik za
pomoć, – daj da vidim da li se tu može pomoći.« A kad je pritrčao k
mestu gde ležaše čavek na zemlji, nade drhćućeg starca sa unezverenim
očima; i ma koliko da se Zaratustra mučio da ga podigne i ispravi na
noge sve beše uzalud. Izgledalo je čak da jadnik i ne opaža da ima koga
blizu njega; naprotiv, on se osvrtaše jednako uokolo praveći nemoćne
pokrete, kao neko koga je ceo svet napustio te koji je sasvim usamljen.
Najzad ipak, posle dugog drhtanja i grčenja i previjanja, stade ovako
jadikovati:



Ko će me zgrejat', da li me još voli ko?

Pružite tople ruke!

Pružite srca žar!

Prostrt, prestravljen,

samrtnik kom noge greju još –

dok telom tresu groze neznane

i ledni žmarci svud podilaze, –

progonjen tobom, Misli! skrivena,

nekazana, užasna!

ti lovče iza teških oblaka!

k'o gromom poražen od tebe, Oko

podrugljivo, što me iz mraka gleda – tako ležim;

svijam se, previjam, i mučim

u svakojakim večnim mukama,

pogođen

tobom, lovče svirepi,

ti nepoznati – Bože!



Udri, o udri!

udri jednom još!

probi, i prebi srce!

Čemu ubodi

ti, tupom strelom?

Opet zlurado,

još nesit muka ljudskih,

božanskim sevaš gromo-pogledom?

Što ne ubijaš,

zašto mučiš, mučiš?

što – mene mučiš,

o ti zluradi nepoznati Bože? –



Ha! Privlačiš se?

U tu crnu noć

šta hoćeš? Reci!

Pritiskaš me, stiskaš –

ha, preblizu si već!

Ta idi! Čuj!

Slušaš gde dišem,

srca mi otkucaj

osluškuješ, ti ljubomorni stvore –

no čemu ljubomor?

Odlazi! Čemu lestve?

Unutra.

u srce zar

hteo bi da se popneš, u najtajnije

pomisli moje?

Bestidni, nepoznati – kradljivče!

Šta želiš da polučiš?

šta misliš da dokučiš?

šta hoćeš da izmučiš,

o mučitelju!

o – Bože-dželate!

Il' zar kao pas,

da puzim pred tobom?

da ti predano, oduševljen sav

– ljubavno repom mašem?

Uzaman! Bodi samo

svirepom žaokom! Al' znaj,

ne pas – tek divljač ja sam za tebe,

svirepi lovče!

tvoj tamničar, al' gord,

ti razbojniče iza oblakâ!

Reci već jednom,

šta hoćeš sa mnom, pustahijo, ti?

Gromokrijo! Neznanče! Reci, de,

šta hoćeš, o ti nepoznati – Bože?



Šta? Otkup? – Šta ćeš

kao otkup, je l'?

Da išteš mnogo – ponos traži moj,

i kratko – traži drugi iz mene!



Haha!

Zar mene – hoćeš? Mene?

Mene – sveg?...



Haha!

A mučiš me, budalo, toliko

namuči ponos moj?

Daj, ljubavi – ko da me zagreje?

da l' me još voli ko? – daj ruke tople, pruži mi srca žar,

daj meni, meni najsamotnijem,

kog led, ah, još i led sedmostruki

uči da čezne

i za dušmanom,

daj, daj ti meni,

svirep dindušmane, –

daj sebe sâm! –



Ode! Gle!

sâm pobeže,

jedini, zadnji drug moj,

moj dušman veliki,

moj Nepoznati

i moj Bog-dželat! –



– Ne! Hodi natrag,

hodi, muke sve donesi opet!

zadnjemu, ah, od svih usamljenih

povrati se!

Potoci suza mojih,

svi k tebi teku!

i još i zadnji plamen srca mog –

za tebe će se on razgoreti!

O, hodi, vrati se,

neznani Bože moj! Bole moj! Poslednja

– srećo moja!

2.

– Tu se Zaratustra već nije mogao više ubrzati, nego dohvati svoj štap i
stade iz sve snage udarati po jadikujućemu. »Ta stani već jedared!
dovikivao mu je u goropadnom smehu, stani, komedijašu jedan! Kovaču
lažnog novca! Lažljivče iz dna duše! Ja te prezirem! Ja ću ti već
zagrejati noge, opaki čarobniče, ja se razumem u tome kad takvima kao
što si ti treba – podložiti! « – »Prestani. reče starac i poskoči sa
zemlje, ne udaraj više, o Zaratustra! Ja sam samo šalu terao! To spada u
zanat moj; hteo sam da tebe iskušam praveći ovaj pokušaj pred tobom!
Ali si me ti, odista, dobro prozreo! Nego i ti – dobro sam te okusio
sad: ti si opor, premudri Zaratustro! Oporo udaraš ti 'istinama' svojim,
batine tvoje iznudile su od mene – tu istinu!« – »Ne udvaraj se,
odgovori Zaratustra još uvek uzrujan i mračan, ti komedijasu u dnu duše!
Ti si lažan: šta ti govoriš – o istini! Ti paune nad paunima, ti more
sujete, šta si to izigravao pređa mnom, opaki čarobniče, šta sam trebao
da verujem, ko da si ti, dok si onako jadikovao? « »Isposnika duha, reče
starac, njega sam – izigravao: ti sam pronašao si nekad tu reč – –
pesnika i mađionika, koji se najzad okreće protiv sama sebe duhom
svojim, preobraženoga koji se smrzava usled zle svesti i savesti svoje. I
priznaj samo: je li da je dugo trajalo, o Zaratustra, dok si prozreo
veštinu moju i laž moju! Ti si verovao da mi je do nevolje dok si mi
držao glavu obema rukama, – – čuo sam gde se vajkaš:,odviše su ga malo
voleli, odviše malo voleli!' Što sam te u tolikoj meri mogao prevariti,
zbog toga je klicala u meni od radosti zluradosti moja.« »Biće da si ti
prevario već i obazrivije nego što sam ja, reče Zaratustra oporo. Ja se
ne čuvam od varalica, ja moram biti bez obazrivosti: tako ište udes moj.
Ali ti – ti moraš da varaš: toliko te poznajem! Ti moraš uvek biti
dvosmislen, trosmislen, četvorosmislen, petosmislen! I to što si mi sada
priznao, nije mi bilo još ni blizu dovoljno istinito niti dovoljno
lažno! Opaka varalico, kako bi ti i mogao ikako! Ti bi još i bolest
svoju pokušao premazati kad bi pred lekara svog stao nag. Tako si sad
baš premazivao preda mnom laž svoju kad si rekao:'Ja sam samo šalu
terao!' Bilo je tu pomešano i zbilje, jer ti jesi donekle duhovni
isposnik! Ja te dobro providim. Ti si opčarao sve, ali ti za tebe sama
ne preosta više obmanâ i laži, – ti si se sâm sebi raščarao! Požnjeo si
gadenje, kao jedinu istinu koju imaš. Nijedna reč tvoja nije više prava,
prava su jedino još usta tvoja: to jest gađenje koje se lepi oko usta
tvojih.« – – »Ma, ko si ti! prekide ga povikom stari čarobnik prkosnim
glasom, »ko sme tako da govori sa mnom, sa najvećim koji danas živi?« – i
zelenom munjom iz svoga pogleda ošinu Zaratustru. Ali odmah zatim
izmeni se, i reče tužno: »O, Zaratustra, ja sam sit svega, gadim se
čarolija svojih ja nisam veliki, šta se tu pretvaram! Ali, ti dobro znaš
– ja sam hteo da budem veliki! Hteo sam da me drže za velikog čoveka, i
mnoge sam pridobio: ali ta je laž nadmašala snagu moju. Ona će me
skrhati. O Zaratustra, sve je na meni laž; ali što ću se skrhati i da ću
se skrhati – to je na meni pravo! « – »Služi ti na čast, progovori
Zaratustra mrko i gledajući dole u stranu, služi ti na čast što si hteo
da budeš veliki, ali te to i izdaje. Ti nisi veliki. Opaki stari
čarobniče, to je na tebi najbolje i najpoštenije, i to i poštujem na
tebi, što si se zasitio sebe, i što si priznao: 'ja nisam veliki'. U
tome poštujem na tebi duhovnog isposnika: ma to bilo tek koliko dok si
se pren'o i tren'o, taj jedan tren bio si – iskren. Ali reci, šta tražiš
tu po mojim šumama i gudurama? I kad si legao da meni preprečiš put, u
kakva si to iskušenja hteo da me dovedeš? – čime si ti hteo da iskušaš
mene?« – Tako je govorio Zaratustra, a u očima mu se blistaše vatra.
Stari čarobnik ćutaše neko vreme, pa onda reče: »Zar sam te ja
iskušavao? Ja samo – kušam, tražim. O Zaratustra, kušao sam da nađem
jednog prâvog, pravog, jednostavnog, jednosmislenog čoveka, čoveka skroz
poštena, sud mudrosti, svetitelja po saznanju, jednog velikog čoveka!
Ta zar ne znaš, o Zaratustra? Ja tražim Zaratustru.« – I tu nasta dugo
ćutanje medu obojicom; a Zaratustra se ?d?be duboko u sama sebe, toliko
da je zatvorio oči. Zatim vraćajući se sabesedniku svome uhvati
čarobnika za ruku i sušta učtivost i opreznost progovori i reče: »Neka
bude! Eno onamo gore vodi put, tamo je pećina Zaratustrina. U njoj
pokušaj tražiti onog koga bi da nađeš. Za savet zapitaj zveri moje, orla
moga i zmiju moju: oni neka ti pomognu tražiti. A pećina je moja
velika. Ja sâm, dabogme – ja još ne videh velikog čoveka. Što je veliko,
za te je danas nezgrapno i oko najfinijih. Jer mi živimo u carstvu
pučine. Mnogoga sam već video kako se razmahuje i nadahnjuje, a narod
viče: 'Gledajte, eto velikog čoveka!' Ali šta tu pomažu svi mehovi!
Najzad izađe iz njega vazduh. Najzad prsne žaba koja se odviše naduvala:
iziđe vazduh iz nje. Naduvenoga u trbuh ubosti, to je po mom mišljenju,
lepa zabava. Upamtite, dečaci! Današnjica pripada pučini: ko tu još zna
šta je veliko šta malo! Ko bi još tu srećno i s uspehom tražio
veličinu! Jedino ludak: jer ludaci imaju uspeha. Ti tražiš velike ljude,
ti čudni ludače? Ko te nauči tome? Zar je danas tome doba? O opaki
kušitelju, zašto hoćeš – da me iskušaš?« – – Tako je govorio Zaratustra,
umiren u duši, i ode dalje svojim putem smejući se.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Icon_minitime4/7/2010, 9:18 pm

Izvan službe



Ne zadugo pošto se Zaratustra bio oslobodio čarobnika, vide opet nekoga
gde sedi na putu kojim je on išao, i to jednog crna dugačka čoveka sa
izdubljenim bledim licem: taj ga grdno naljuti. »Teško meni, govoraše u
srcu svom, evo ovde zakukuljene turobnosti, a čini mi se da je od roda
svešteničkog: šta traže ti ljudi u mome carstvu? Šta! Tek što sam umakao
ispred jednog čarobnika, zar već drugi jedan mađioničar da mi prepreči
put, – – budikakav veštac koji baje blagosiljajući, mračan čudotvorac po
milosti božijoj, miropomazan opadač sveta, da ga đavo nosi! Ali da,
đavo nikad nije na mestu onde gde bi mu bilo mesto: uvek dođe dockan,
taj prokleti patuljak i-bogalj! « – Tako je proklinjao Zaratustra
nestrpljiv u srcu svom, premišljajući kako bi se negledajući na onu
stranu, provukao pokraj crnog čoveka: ali gle, desi se drukčije. Jer baš
u isti čas opazio ga već beše čovek koji je tu sedeo; i kao neko kome
se dogodila nenadana sreća poskoči na noge i pođe pravo k Zaratustri.
»Ma ko bio, o putniče, reče, pomozi jednome zabludelom koji traži,
jednome staru čoveku kojemu bi se ovde moglo što desiti! Ovaj mi je svet
ovde tuđ i dalek, a čuo sam i divlje zveri gde riču; onaj pak koji bi
me mogao zaštititi, njega više nema. Ja sam tražio poslednjeg pobožna
čoveka, jednog svetitelja i isposnika koji u šumi svojoj jedini još nije
ništa čuo o onome što zna danas ceo svet.« »Šta zna danas ceo svet?
zapita Zaratustra. Možda to, da ne živi više stari bog, u koga je ceo
svet nekad verovao?« »Baš to, odgovori starac žalostivo. A ja sam služio
tome starom bogu do poslednjeg časa njegova. I sad sam evo ostao bez
službe, bez gospodara, a ipak ne slobodan, i ni za časak više veseo,
osim možda u uspomenama. Zato sam se popeo na ove planine, da bih najzad
priredio sebi opet svetkovinu kao što pristoji jednome starom papi i
crkvenom ocu: jer znaj, ja sam poslednji papa! – svetkovinu pobožnih
uspomena i službi božijih. A eto, sad je i on mrtav, najpobožniji čovek,
onaj svetitelj u šumi koji je neprekidno pesmom i mumlanjem hvalio boga
svog. Njega sama ne nađoh više kad nađoh kolibu njegovu, – ali dva vuka
u njoj, i oni narikahu za njim – jer sve su životinje njega volele. I
ja tad pobegoh. Zar sam dakle uzaman dolazio u ove šume i bregove? I ja
se odlučih tad u srcu svom da potražim drugog nekog, najpobožnijega među
svima onima koji ne veruje u boga –, da potražim Zaratustru! « Tako
govoraše starac i posmatraše oštrim okom onoga koji pred njim stajaše; a
Zaratustra dohvati ruku staroga pape, i razgledaše je dugo s
udivljenjem. »Vidi, prečasni, reče tad, koliko lepa i duga ruka! To je
ruka onoga koji je uvek delio blagoslov. A sada ona drži onoga koga
tražiš, mene, Zaratustru. Ja sam, bezbožnik Zzražustra, koji govori: ima
li ko bezbožniji od mene, da bih se radovao ako će me poučiti?« – To
reče Zaratustra, i pronicaše svojim pogledom u misli i primisli staroga
pape. Najzad ovaj otpoče: »Ko je njega najviše ljubio i imao, taj ga je
sad najviše i izgubio : – – vidi, svakako sam ja sad od nas dvojice veći
bezbožnik? Ali ko bi se mogao tome radovati!« – »Ti si mu služio do
posletka, pitaše Zaratustra zamišljeno, posle duboka ćutanja, ti onda
znaš, kako je umro? Je li istina ono što kažu, da ga je sažaljenje
udavilo, – da je video gde čovek leži razapet na krstu, pa to nije mogao
da podnese, da je ljubav prema čoveku postala za njega pakao pa onda
najzad i smrt? « – Ali stari papa ne odgovaraše, nego je gledao
plašljivo u stranu, sa bolnim i namrštenim izgledom na licu. »Neka ga,
srećan mu put, reče Zaratustra posle duga razmišljanja, gledajući još
jednako starome čoveku pravo u lice. Neka ga, srećan mu put, – njega
nema više. Pa iako ti služi na čast što za tim mrtvacem samo dobro
govoriš, ipak ti znaš isto tako dobro kao i ja, ko je on bio; i da je
išao čudnim putevima.« »Kad govorimo ovako u tri oka, reče veselije
stari papa (a bio je na jedno oko slep), u onome što se odnosi na boga,
tu sam prosvećeniji nego Zaratustra – a i smem da sam. Ljubav moja
služila je njemu mnoge godine, ljubav moja išla je za svakom voljom
njegovom. A dobar sluga zna sve, pa i mnogošta što gospodar njegov sam
od sebe krije. Beše to jedan skriveni bog, pun tajanstvenosti. Zaista ti
kažem, ni do sina nije došao drukčije do stranputicom. Na vratima vere
njegove stoji brakolomstvo. Onaj koji ga slavi kao boga ljubavi, ne ceni
dosta samu ljubav. Zar nije taj bog hteo da bude i sudija? A ko ljubi,
taj ljubi s one strane nagrade i naplate. Dok je bio mlad, taj bog sa
Istoka, bio je okoran i osvetoljubiv, i sazdao je sebi pakao za
naslađenje ljubimaca svojih. Ali je najzad ostareo, i postao mek i
mlitav i sažaljiv, više sličan kakvom dedu nego ocu, a još ponajsličniji
kakvoj rasklimatanoj staroj babi. Uveo, sedeo je tako u zapećku svome,
brižan zbog slabih nogu svojih, sit sveta, sit volje, i jednoga dana
ugušio se u prevelikom sažaljenju svom.« »Ti stari papo, prekide ga tad
Zaratustra, jesi li ti video to svojim očima? Može biti da se tako
desilo: tako, ili i drukčije. Kad bogovi umiru, oni umiru na razne
načine. Ali neka! Tako ili tako, tako i tako – njega više nema! On nije
bio po ukusu mojih ušiju i mojih očiju, da ne bih što gore rekao o njemu
sad kad je umro. Ja volim sve što gleda vedro i govori pošteno. A on –
ti to znaš, ti stari svešteniče, bilo je u njemu nečeg kao ti što si,
nečeg svešteničkog – bio je mnogosmislen. Bio je i nerazgovetan. Koliko
se samo gnevio na nas, gnevnik jedan, što smo ga rđavo razumevali! Ali,
zašto nije govorio čistije? A ako su uši naše bile krive, zašto nam je
dao uši koje rđavo čuju? Ako je bilo taloga u ušima našim, ko ga je
metnuo u njih? Odviše mnogo nije pogađao, taj lončar koji nije izučio
zanat svoj. Ali, što se svetio na loncima i stvorovima svojim zato što
ih nije umeo da pogodi, – to je bio greh protiv dobra ukusa. Ima i u
pobožnosti dobar ukus: taj je najzad progovorio: »dole s takvim bogom!
Bolje je i bez boga, bolje je na svoju ruku graditi sudbinu, bolje je
biti budala, bolje je sâm biti bog!« – »Šta to čujem! reče tad stari
papa naoštrenih ušiju; o Zaratustra, ti si pobožniji nego što misliš, sa
takvim tvojim neverovanjem! Neki Bog u tebi pridobio te je za tvoju
bezbožnost. Da nije baš sama pobožnost tvoja ono što ti ne da više da
veruješ u jednoga boga? A tvoje će te preveliko poštenje odvesti još i
od one strane dobra i zla! Pogle samo šta tebe čeka! Ti imaš oči i ruku i
usta koji su od iskoni određeni da blagosiljaju. Jer, ne blagosilja se
samo rukom U blizini tvojoj, iako bi ti hteo da si najveći bezbožnik,
osećam ja potajni kâd tamjana od dugog blagosiljanja; to mi pričinjava i
prijatnost i bol u isti mah. Pusti da budem gost tvoj, o Zaratustra, za
jednu jedinu noć! Nigde na zemlji ne bi mi sad bilo tako dobro kao kod
tebe!« – »Amin! Tako neka bude! reče Zaratustra s velikim udivljenjem,
onamo gore vodi put, onde leži pećina Zaratustrina. Rado bih te, zaista
ti kažem, sam otpratio onamo, prečasni, jer ja volim sve ljude pobožne.
Ali me sad hitno zove nekud uzvik za pomoć, pa te moram ostaviti. Dokle
moje carstvo dopire, nikome se ne sme ništa desiti; moja je pećina dobro
pristanište. A ponajradije bih svakoga koji je tužan postavio opet na
čvrstu zemlju i na čvrsto kopno. Ali ko da tebi skine tvoju turobnost sa
pleća? Zato sam i suviše slab. Zaista ti kažem, dugo bismo čekali dok
bi ti neko tvoga boga ponovo probudio. Jer taj stari bog ne živi više:
taj je potpuno mrtav.« –

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Icon_minitime4/7/2010, 9:19 pm

Najružniji čovek



– I opet trčahu noge Zaratustrine kroz brda i šume, i njegove oči
tražile su i tražile, ali nigde ne beše onog koga htedoše da sagledaju –
velikoga nevoljnika koji vikaše za pomoć. Ipak je on celim putem klicao
u srcu svom, i osećao zahvalnost. »Kako mi lape stvari, reče, darova
ovaj dan, u naknadu zato što je rđavo počeo! Na kakve čudne saputnike
naiđoh! Sad ću dugo imati da žvaćem reči njihove, kao zrelo zrnje;
nasitno će ih smrviti i samleti zub moj, dok mi ne poteku u dušu kao
mleko!« – A kad staza skrenu opet oko jedne stene, izmeni se odjedared
predeo, i Zaratustra stupi u carstvo smrti. Crne su i crvene vrleti
stršile tu u vis: ni travke, ni drveta, ni ptičijieg glasa. Jer to beše
dô od koga se klonjahu sve životinje, i grabljive životinje; samo jedna
vrsta gadnih gojaznih zelenih zmija pod starost su dolazile ovamo, da tu
umru. Zato su taj dô pastiri zvali, Zmijska smrt. Zaratustra utonu tad u
crne uspomene, jer mu se učini da se već jednom desio u ovome dolu.
Mnoge teške misli ophrvaše mu duh: tako da je išao sve lakše i lakše, i
naposletku stade. Tada vide, otvorivši oči, nešto što na putu seđaše,
otprilike kao čovek a ipak ne kao čovek, nešto što se ne dâ iskazati. I
jednim mahom spopade Zaratustru veliki stid zato što je tako nešto
sagledao očima: pocrvenevši čak gore do bele kose svoje, obrnu pogled, i
podiže nogu da napusti to pogano mesto. Ali tad zašumori mrtva
pustolina: iz tla stade da kulja nešto zagušeno i zapenušeno, kao kad se
u noći guši i penuša voda kroz zapušene cevi; i naposletku pretvori se u
čovečiji zbor i govor: – a ovaj je glasio ovako: »Zaratustra!
Zaratustra! Odgonetni moju zagonetku! Progovori, i reci! Kako se sveti
svedoku? Ja te mamim unazad, tu je poledica! Pazi, pazi dobro, da ponos
tvoj ovde noge ne polomi! Ti misliš da si mudar, ponosni Zaratustra! De
dakle, odgonetni zagonetku, ti tvrdi lomioče oraha. – zagonetku koja sam
evo ja! De reci: ko sam ja!« – A Zaratustra, kad ču ove reči, – šta
mislite da se tad dogodilo u njegovoj duši? Spopade ga sažaljenje; i
jednim mahom stropošta se, kao hrast koji je dugo odolevao mnogim
drvosečama, – pade teško, iznenadno, na ustravljenje čak i onih koji su
hteli da ga obore. Ali se odmah i podiže sa zemlje, i crte mu na licu
ukrutiše se. »Vidim dobro ko si, progovori tad čeličnim glasom: ti si
ubica božji! Pusti me da idem. Ti nisi mogao da podneseš onoga koji je
tebe video, – koji te je video uvek i skroz, ti najružniji čoveče! I ti
si izvršio osvetu nad tim svedokom!« To reče Zaratustra, i, htede da
ode; ali neiskazani stvor dohvati ga za skut od odela, i stade iznova da
ga guši i da traži reči. »Stani! reče naposletku – stani! ne prolazi!
Ja sam pogodio koja te je sekira oborila na zemlju: Slava ti, o
Zaratustra, što si opet na nogama! Ti si pogodio, ja to dobro znam, kako
je onome koji je njega ubio, – ubici božijem. Stani! Sedi amo do mene,
neće biti uzalud. Kome bih išao ako ne k tebi? Ostani, i sedi! Ali nemoj
da me pogledaš! Poštuj na taj način – ružnoću moju! Mene teraju: sad si
ti jedino pribežište moje. Ne mržnjom svojom, niti oružnicima svojim. –
o, ja bih se takvom teranju rugao, i bio bih gord i veseo! Zar nisi još
uvek dosad najviše terani najdalje doterali? A ko dobro tera, taj se
daje lako i doterati, da sluša: – ta on ide već ionako – za čovekom!
Nego, ispred sažaljenja njihova – – ispred sažaljenja njihova bežim ja, i
hoću k tebi da pribegnem. O Zaratustra, zaštiti me, ti poslednje
pribežište moje, ti jedini koji si me pogodio – – ti si pogodio kako je
onome koji je ubio njega. Ostani! A ako baš hoćeš da ideš, nestrpljivče:
ne idi putem kojim sam ja došao. Taj put je rđav. Da li se ljutiš na
mene što toliko sričem i naričem? Što ti dajem već i savete? Ali, treba
da znaš, ja, najružniji čovek, ja imam i najveće i najteže noge. Kud sam
ja prošao, tu je put rđav. Ja sve puteve izgazim na mrtvo ime, i
pogazim. Po tome, što si hteo proći mimo mene ćuteći; po tome, što si
pocrveneo, a to sam dobro opazio: po tome sam video da si ti Zaratustra.
Svaki drugi dobacio bi mi milostinju, sažaljenje svoje, pogledom i
govorom. Ali ja zato – nisam dovoljno prosjak, to si pogodio – – zato
sam i odviše bogat, bogat onim što je veliko, crnim što je strašno, onim
što je najružnije, onim što se nikad ne da iskazati! Tvoja
sramežljivost, o Zaratustra, ukazala mi je čast! Jedva sam se iskobeljao
iz navale sažaljivih – da bih jedinoga našao koji danas uči:
'sažaljenje je nametljivo' – tebe, o Zaratustra! bilo sažaljenje božije,
bilo čovečansko: sažaljenje vređa stid. Ne hteti pomoći, može da bude
otmenije od one vrline koja pritrčava u pomoć. A to je danas prava
vrelina za sve male ljude, sažaljenje: oni nemaju strahopoštovanja za
veliku nesreću, za veliku ružnoću, za veliki neuspeh. Preko svih njih
prelazi pogled moj i ne staje, kao što prelazi i ne staje pogled psa
preko grbina rojeva stada od ovaca. Sve su to mali punoruni dobroćudni
sivi ljudi. Kao što soko prezrivo prelazi pogledom preko plitkih
ribnjaka, zavaljujući glavu: tako prelazim ja pogledom i ne stajem preko
svih tih rojeva sivih sitnih vodica i voljica i dušica. Suviše su im
dugo davali pravo, tim malim ljudima: tako su im najzad dali i moć – i
sad oni uče: 'dobro je samo ono što mali ljudi kažu da je dobro'. A
'istina', to je za njih danas ono što je govorio propovednik, koji je i
sam iz njih izišao, onaj čudni svetitelj i branitelj malih ljudi koji je
za sebe svedočio: 'ja – sam istina'. Taj neskromnik odavno već diže
krestu malim ljudima – on koji je učio veliku zabludu, učeći 'ja – sam
istina'. Da li je ikad tolika neskromnost dobila uljudniji odgovor? – A
ti, o Zaratustra, ti si prošao mimo njenoga, i rekao: 'Ne! ne! ne po
treći put ne!' Ti si opominjao da se treba čuvati zablude njegove, ti si
opominjao prvi da se treba čuvati sažaljenja – ne sve, ne ni nikog,
nego sebe i one koji su kao ti. Ti se stidiš sa stida velikoga putnika; i
odista, kad ti govoriš: 'od strane sažaljenja dolazi velik oblak,
čuvajte se, o ljudi!' – kad ti učiš: 'svi koji stvaraju tvrdi su, svaka
je velika ljubav iznad svoga sažaljenja«: o Zaratustra, kako mi izgleda
da si dobro proučio znamenja vetra i vremena! Ali sâm ti – opomeni i sâm
sebe da se treba čuvati sažaljenja! Jer mnogi se nalaze na putu k tebi,
mnogi putnici, dvoumnici, očajnici, utopljenici, smrzlice – Ja te
opominjem da se čuvaš i mene. Ti si odgonetnuo moju najbolju, najgoru
zagonetku, ko sam ja i šta sam učinio. Ja znam sekiru koja te obara. Ali
on je – morao umreti: on je gledao očima koje sve vide, – on je video
čovekove dubine i ponore, svu skrivenu sramotu i ružnoću njegovu.
Sažaljenje njegovo nije znalo za stid: on se uvlačio i u najprljavije
uglove moje. Taj najveći radoznalac, najveći nametljivac, najveći
milosrdnik, morao je umreti. On je uvek video mene: nad takvim sam
svedokom hteo da izvršim osvetu – ili da sâm ne živim više. Bog, koji je
sve video, video i čoveka: taj je bog morao umreti! Čovek ne može da
podnese da takav svedok ostane u životu.« Tako je govorio najružniji
čovek. A Zaratustra se podiže, i spremao se da pođe: jer je drhtao od
zime do u svoju utrobu. »Neiskazani, reče, ti si me opomenuo da se čuvam
tvoga puta. Zahvaljujući ti na tome, ja ti preporučujem da pođeš mojim.
Pogle, onde gore stoji pećina Zaratustrina. Moja je pećina velika, i
duboka, i ima mnoge uglove; u njoj će i najskriveniji naći sebi skriveno
mestašce. A i tik uz nju ima sto jama i jazbina za ptice i zverinje što
gmiže i leprša krili i skakuće. Ti izgnaniče koji si se sâm izgnao, ti
nećeš da stanuješ sa ljudima i sa ljudskim sažaljenjem? Dobro dakle,
radi što i ja! Tako ćeš se naučiti čemu od mene; a samo ko radi, može da
nauči. Ali prvo i pre svega, govori sa zverima mojim! Najponosnija zver
i najmudrija zver – to su taman za nas obojicu savetodavci kakvi nama
trebaju! « – To reče Zaratustra, i ode svojim putevima, zamišljenije još
i laganije nego pre toga: jer on stavljaše sebi mnoga pitanja, i ne
mogaše lako dati odgavora. »Kako je bedan stvor čovek! mislio je u srcu
svom, kako ružan, kako zagušen, kako pun skrivenoga stida! Kažu mi da
čovek voli sama sebe: ah, kolika mora da je ta ljubav sama sebe! Koliko
preziranja stoji njoj nasuprot! I ovaj ovde voleo je sebe, i isto tako i
prezirao sebe, – veliki je ljubitelj i veliki prezritelj on za mene.
Nikoga još nisam našao koji bi sebe dublje prezirao: i to je visina.
Avaj, da ne beše možda to viši čovek čiji sam povik čuo? Ja volim velike
prezritelje. Ali čovek je nešto što se mora prevladati.«
_________________

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Icon_minitime4/7/2010, 9:19 pm

Dobrovoljni prosjak



Kada je Zaratustra napustio najružnijega čoveka, bilo mu je zima, i
osećao se usamljen: to jest, mnoge hladne i usamljene misli prolazile su
mu kroz glavu, tako da su mu se usled toga i udovi rashladili. Ali
idući sve dalje i dalje, gore, dole, pa pokraj zelenih livada, ali i
preko divljih kamenih složišta, gde je pre toga zacelo kakav nestrpljiv
potok legao da spava: njemu odjednom postade opet toplije i prijatnije
oko srca. »Šta se to zbi sa mnom? pitaše se u sebi, nešto me toplo i
živo zasvežava, mora da je tu u blizini mojoj. Već sam manje sâm;
sadruzi i braća kojih nisam svestan obleću oko mene, topao im dah
dodiruje dušu moju.« A kad je dobro zagledao svud oko sebe, da pronađe
tešitelje u svojoj samoći: gle, to behu krave koje stajahu iskupljene na
jednom proplanku; blizina njihova i dah njihov uneli su toplotu u srce
njegovo. Nego, izgledaše da te krave pažljivo slušaju nekoga koji je
govorio, jer i ne obraćahu pažnju na onog koji prilazi. A kad je
Zaratustra došao sasvim blizu njih, ču razgovetno gde iz sredine krava
progovara glas čovekov; i očevidno behu sve odreda okrenule glave svoje
onome koji je govorio. Tad potrča Zaratustra brže,bolje gore, i razdvoji
životinje, jer se beše poplašio da se nije tu kome neko zlo desilo,
koje bi saučešće krava teško moglo popraviti. Ali se, prevario; jer gle,
tu na zemlji seđaše čovek, i kao da uveravaše krave da ne treba da ga
se plaše, miroljubiv čovek i propovednik iz gore iz čijih očiju
propovedaše sušta dobrota. »Šta ćeš ti tu?« povika Zaratustra začuđeno.
»Šta ću ja tu? odgovori onaj: isto što i ti, ti mirorušitelju! to jest
tražim sreću na ovoj zemlji. Tome bih hteo da se učim od ovih krava.
Evo, znaj, već je pola jutra kako im govorim, i baš su htele da mi kažu
što želim. Zašto si ih sada smeo? Ako ne pođemo otkud smo i došli i ne
budemo kao krave što su, nećemo doći u carstvo nebesko. Jer ima da se od
njih jednome poučimo, da preživamo. Zaista vam kažem, sve kad bi čovek
zadobio i ceo svet a nenaučio jedno, preživati: šta bi mu pomoglo! Ne bi
se otresao turobnosti svoje – velike turobnosti svoje: koja se danas
zove gađenje. U koga nisu danas puni gađenja i srce i usta i oči? I u
tebe, i u tebe! A pogle samo ove krave!« Tako je govorio propovednik iz
gore, i upravi tad pogled svoj na Zaratustru, – jer dotle je s puno
ljubavi gledao u krave : – ali tad se preobrazi. »S kim ja to govorim?
povika zastrašeno, i poskoči sa zemlje. Ta to je čovek koji ne zna za
gadenje, to je glavom Zaratustra, prevladalac velikog gađenja, to je oko
njegovo, to usta njegova, to je srce glavom Zaratustre.« I govoreći
tako ljubljaše onom kome je govorio ruke, a oči su mu se prelivale
suzama, i držao se u svemu kao neko kome je iznenadno s neba pao u krilo
kakav skupocen i dragocen poklon. Krave su ipak sve to gledale, i
stajale začuđene. »Ne govori o meni, čudni prijazni čoveče! reče
Zaratustra, braneći se od njegova obasipanja nežnostima, govori mi prvo o
sebi! Nisi li ti onaj dobrovoljni prosjak koji je nekad odbacio od sebe
veliko bogatstvo, – – koji se stideo bogatstva svoga i bogataša, pa je
pribegao siromašnima da njima pokloni obilje svoje i srce svoje? Ali ga
oni ne primiše.« »Ali me oni ne primiše, reče dobrovoljni prosjak, ti to
već znaš. Tako odoh najzad medu životinje i među krave.« »I tu si
naučio, prekide ga Zaratustra u govoru, kako je teže pravo dati nago
pravo uzeti, i da je veština umeti pokloniti, poslednja najlukavija
majstorska veština dobrote.« »Osobito danas, odgovori dobrovoljni
prosjak: danas, kad je ustalo sve što je nisko, i postalo unezvereno, i
pogospodilo se na svoj način: to jest na prostački način. Došao je naime
čas, ti to znaš, čas velikog zlog predugog i dugotrajnog ustanka pučkog
i rabotničkog: taj ustanak raste i širi se, sve više i više! Sad
uzbunjuje one koji su nisko svako dobrotvarstvo i sitno poklanjanje; oni
koji su odviše bogati neka se dobro paze! Ko danas, kao ono trbušate
boce, jedva kaplje iz uskog grlića: – takvim bocama mogu danas lako da
zavrnu šiju. Pohotljiva gramzivost, žučna zavist, zagrižena želja za
osvetom, prostačka oholost: sve to prsnulo mi je u lice. Nije više
istina da su siromašni blaženi. A carstvo nebesko treba tražiti među
kravama.« »A zašto ne među bogatašima?« zapita Zaratustra kušajući, i
zadržavajući krave koje su miroljubivoga poverljivo njuškale. »Što me
kušaš? odgovori ovaj. Ta ti to još bolje znaš nego ja. Šta me je i
oteralo među najsiromašnije, o Zaratustra? Zar ne gadenje od naših
najbogatijih? – od zločinaca bogatstva, koji dobit svoju trebe iz svakog
đubreta, dok su im oči hladne a misli otužno pohotne, od toga ološa
čiji smrad dopire na nebo, – od toga pozlaćena lažnog puka, čiji su oci
bili dugoprsti ili lešinari ili krpokupe, pohotni na žene i pokorni
ćudima njihovim. – jer svi oni nisu daleko od trgovine bludom. – Puk
ozgo, puk ozdo! Šta je danas još 'siromašno' šta 'bogato'! Odvikao sam
se da pravim razliku između toga dvoga – i odbegao sam, dalje, sve
dalje, dok ne dođoh do ovih krava.« Tako je govorio miroljubivi,
duvajući i sam, i znojaše se pri tim rečima, tako da su krave ponovo
stajale začuđene. A Zaratustra je gledao jednako u lice njegovo smešeći
se, dok je ovaj govorio tako okrutno, i samo je ćuteći vrteo glavom. »Ti
se usiljavaš, ti propovedniče iz gore, kad govoriš tako okrutne reči.
Za toliku okrutnost nisu stvoreni usta tvoja, ni oko tvoje. A, kako mi
se čini, ni sâm želudac: taj ne može da svari svu tu ljutnju i mržnju i
zapenušanost. Tvoj želudac ište lakše stvari: ti nisi mesožder.
Naprotiv, izgledaš mi pre da si biljojed, i da voliš korenje. Možda
grickaš zrnje. Ali pouzdano je da se kloniš mesnih i telesnih uživanja, i
da voliš med.« »Dobro si me pogodio, odgovori dobrovoljni prosjak
lakšeg srca. Ja volim med, a grickam i zrnje, jer tražim sve što je
prijatno za usta i što čisti disanje: – a i što dugo traje, po čitav
dan, u ustima pitomih bespasličara i danguba. Najdalje su u tome
doterale ove ovde krave: one pronađoše preživanje i izležavanje na
suncu. Uz to se još uzdržavaju od svih teških misli koje nadimaju srce.«
– »Pa dobro! reče Zaratustra: ali ti treba da vidiš i moje životinje,
orla moga i zmiju moju, – njima ravnih nema danas na svetu. Pogle, onamo
vodi put u moju pećinu: budi joj gost za ovu noć. I govori sa zverima
mojim o sreći među životinjama, – – dok se ja sâm doma ne vratim. Jer
mene zove hitno nekud povik za pomoć, pa te moram ostaviti. Naćićeš kod
mene i nova meda, hladna ledena sveža zlatna meda iz saća: jedi od
njega! A sad se oprosti brzo sa kravama tvojim, čudni čoveče! prijazni
čoveče! iako će ti teško pasti. Jer to su najtopliji prijatelji i
učitelji tvoji!« – – »Osim jednog, koga još više volim nego njih,
odgovori dobrovoljni prosjak. Ti sâm, o Zaratustra, ti si dobar, i bolji
još nego što je krava!« »Dalje, odavde! dalje s tobom! opaki laskavče!
povika Zaratustra zlurado, zašto me kvariš takvom hvalom i medenom
laskom?« »Dalje odavde, dalje od mene!« povika još jednom, i poteže
štapom na ljubaznoga prosjaka: ali ovaj brže-bolje pobeže.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Icon_minitime4/7/2010, 9:19 pm

Sen



No tek što je dobrovoljni prosjak pobegao i Zaratustra opet ostao sam sa
sobom, kad ali ču iza svojih leđa nov glas koji je vikao: »Stani,
Zaratustra! Stani, kad ti kažem! ja sam, o Zaratustra, ja, senka tvoja!«
Ali Zaratustra nije hteo da stane, jer ga odjedared spopala beše
ljutnja zbog velike navale i guranja u brdima njegovim. »Kud se dede
samoća moja? reče. Ovo mi je odista već mnogo; u ovoj planini sve gmiže,
moje carstvo nije više od ovoga sveta, potrebna su mi nova brda. Senka
me moja zove? Šta je stalo do senke moje! Neka beži za mnom! ja ću –
pobeći od nje.« Tako je govorio Zaratustra u srcu svom, i pobeže. Ali
onaj što beše za njegovim leđima, iđaše za njim: tako da su ubrzo njih
troje u redu trčali jedan za drugim, to jest, napred dobrovoljni prosjak
zatim Zaratustra, i, kao treći na kraju senka njegova. Nisu dugo trčali
tako a Zaratustra se osvesti, uvide da je ludo što radi, i otrese sa
sebe jednim mahom svu svoju ljutnju i dosadu. »Šta! reče, zar se nisu
oduvek dogadaile najsmešnije stvari kod nas starih pustinjaka i
svetitelja? Odista, ludost moja ponarasla je visoko u brdima! Evo,
šestore noge od budala čujem sad gde kloparaju jedna za drugom! A zar
sme Zaratustra da se boji jedne senke? I još na kraju krajeva, izgleda
mi da su u nje duže noge nego u mane.« To reče Zaratustra, i, smejući se
očima i utrobom, zastade, brzo se okrete – i gle, umalo te pri tom ne
obori na zemlju sen svoju, sledbenika svog: tako je ovaj bio već tik iza
njega, i tako je bio slab. A kad ga premeri očima, poplaši se kao od
kakve iznenadne sablasti: tako tanak, pocrneo, šupalj i preživeo
izgledaše taj sledbenik. »Ko si ti? upita Zaratustra ljutito, šta tražiš
tu? I zašto se nazivaš senkom mojom? Ti mi se ne sviđaš.« »Oprosti mi,
odgovori senka, što sam to ja; a ako ti se ne sviđam, tim bolje, o
Zaratustra! tim bolje za tebe, i za tvoj ukus. Putnik sam ja, koji je
već mnogo išao za tobom, nogu u nogu: uvek sam uz put, ali bez cilja, a i
bez doma tako da mi zaista malo nedostaje pa da budem večiti Žid,
jedino što nisam večit i što nisam žid. Kako? Zar moram uvek biti uz
put? Povijan svakim vetrom, nestalan, gonjen? O, zemljo, odviše okrugla
postala si za me! Nema površine na kojoj nisam sedeo, kao umorni prah
spavao sam na ogledalima i prozorskim oknima: sve od mene uzima, ništa
ne daje, postajem sve tanji, – još malo pa ću biti kao senka. Za tobom, o
Zaratustra, leteo sam i kretao sam se najduže, pa iako sam se krio od
tebe, ipak sam bio najbolja senka tvoja: svud gdegod si ti sedeo, sedeo
sam i ja. S tabom sam tumarao po najudaljenijim, najhladnijim svetovima,
kao kakva sablast koja dobrovoljno trči preko zimskih krovova i snega. S
tobom sam težio svemu što je zabranjeno, što je najgore, što je
najudaljenije: pa ako je išta na meni vrlina, onda je to što ni pred
kakvom zabranom nisam osetio strâh. S tobom sam razbio sve što je ikad
bilo sveto srcu mom, oborio sam sve pogranične kamenove i sve kipove,
trčao sam za najopasnijim željama, – veruj mi, nema zločina preko kojeg
nisam po jedanput pretrčao. S tobom sam naučio da ne verujem u reči i
vrednosti i velika imena. Kad đavo menja kožu, zar onda ne spadne i ime s
njega? Jer i ono je koža. Možda je i sâm đavo – koža. 'Ništa nije
istina, sve je dopušteno': tako sam nagovarao sâm sebe. Skakao sam bez
predomišljanja u najhladnije vode, glavačke i srčano. Ah, koliko sam
puta zbog toga stajao nag kao crven rak! Ah, kuda se dedoše sve dobre
moje i sav stid moj, i sva vera moja u one koji su dobri! Ah, kud se
dede ona lažna nevinost koju sam imao nekad, nevinost onih koji su
dobri, i blagorodnih laži njihovih! Odviše sam često, odista, išao za
istinom, nogu u nogu: a ona bi me tad udarila po glavi. Ponekad mišljah
da lažem, a gle! tada bih tek naišao – na istinu. Odviše mi je mnogo
postalo jasno: sad me se to ništa više ne tiče. Ništa ne živi više što
bih voleo, – kako onda da volim još sama sebe? 'Živeti kako meni godi,
ili uopšte ne živeti': tako hoću ja, tako hoće i najveći svetitelj. Ali,
avaj! otkud meni još nešto da – godi? Imam li ja – još cilj? Luku, u
koju bi moje jedro da uplovi? Imam li dobar vetar? Ah, samo onaj koji
zna kuda plovi, zna i koji je vetar dobar i pogodan za plovidbu. Šta mi
još od svega ostade? Srce umorno i bezočno; nestalna volja; potkresana
krila; slomljena kičma. To kušanje, da nađem svoj dom: o Zaratustra, ti
to dobro znaš, to kušanje bilo je moje iskušenje koje će me progutati.
Gde je – moj dom? Tako pitam i tražim, i tražio sam, i nisam našao. O
večno Svud, o večno Ne-znam-kud, o večno – Uzalud! « Tako je govorila
senka, a lice Zaratustrino izduži se pri njenim rečima. »Ti si moja
senka! reče najzad, s tugom u srcu. Opasnost za te nije mala, ti
slobodni duše i putniče! Imao si rđav dan; pazi da ti ne dođe još gore
veče! Takvim nestalnicima kao ti što si izgleda najzad i tamnica
blaženstvo. Da li si ikad video kako spavaju uhvaćeni zločinci? Oni
spavaju mirno, jer uživaju u novoj sigurnosti svojoj. Pazi dobro, da te
još naposletku ne ulovi kakva skučena vera, kakva tvrda, stroga zabluda!
Jer tebe sad može da zavede sve što je skučeno i čvrsto. Ti si izgubio
cilj: teško tebi, kako ćeš taj gubitak pregoreti i preboleti? Njime si –
izgubio i put kojim treba ići! Jadna skitalice, sanjalice, umorna
leptirice! Da li bi večeras da nađeš odmora i utočišta? A ti idi gore u
moju pećinu! Eno onamo vodi put u moju pećinu. A ja ću sad brzo da opet
pobegnem od tebe. Jer osećam već kao da na meni počiva senka. Hoću da
potrčim sam, da bi se oko mene opet rasvetlilo. Toga radi moraću još
dugo da ostanem veselo na nogama. A uveče biće kod mene – igranka! «

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Icon_minitime4/7/2010, 9:20 pm

U podne



– I Zaratustra je trčao svud unaokolo, i nije nailazio ni na kog više, i
nailazio je sve više na sebe, i uživao je i udisao žedno svoju samoću, i
mislio je na dobre stvari, – po čitave sate. A kad izbi podne, baš u
čas kada je sunce stajalo nad glavom Zaratustrinom, prolazio je mimo
jedno staro iskrivljeno čvornovato drvo, koje je sve uokolo obgrlila
bila obilna ljubav jednog vinskog čokota, tako da samo sebe nije maglo
videti: s njega su visili mnogi žuti grozdovi nasusret putniku. Tada mu
se prohte da zagasi malu žeđ, te da otkine jedan grozd; ali kad je već
ispružio bio ruku da to učini, tada mu se još više prohte nešto drugo:
naime, da legne pokraj drveta, u taj čas posred podneva, pa da spava.
Tako učini Zaratustra; i tek što beše legao na zemlju, u tišini i milini
šarene trave, zabravi na svoju malu žeđ, i zaspa. Jer, kao što glasi
poslovica Zaratustra: Jedno je potrebnije nego drugo. Samo što mu oči
ostaše otvorene: – jer se ne mogaše nagledati i nahvaliti drveta i
ljubavi grozdnog čokota. A padajući u san, evo kako je govorio
Zaratustra u srcu svom. Mir! Mir! Ne postade li svet savršen u ovaj čas?
Šta se to zbiva sa mnom? Kao što igra laki vetrić, nevidljiv, po
uglačanu podu morskom, tanan, tanan kao perce: tako – igra san po meni.
Ne zaklapa mi oka, ostavlja mi dušu budnu. Tanan je, zaista! tanan kao
perce. Obrlati me, ni sâm ne znam kako, dodiruje me u meni rukom i
prstima punim milošte, i sili me. Jest, prisili me da se duša moja
ispruži: – – kako izdužena i umorna postaje čudna duša moja! Dođe li joj
veče sedmoga dana baš u podne? Je li već predugo tumarala blažena među
dobrim i zrelim tvarima? Ispruža se sve više – sve duža! mirna leži,
čudna duša moja. Odviše je već dobroga okusila, i ta je zlatna tuga
pritiskuje te razvlači usta. – Kao brod koji je uplovio u najtišu luku
svoju: – eno ga gde se naslanja na zemlju, umoran od dugih puteva i od
nestalnih mora. Zar nije zemlja vernija? Kako se takav brod na kopno
nasloni, uza'nj prione: – tu je dosta da pauk s kopna razapne do njega
konce svoje. Čvršći konopci tu nisu potrebni. Kao takav zamoren brod u
najtišoj luci: tako počivam i ja sad blizu zemlje, veran, pun vere, pun
očekivanja, vezan za nju najtananijim koncima. O srećo! Srećo! Ti bi da
pevaš, o dušo moja? Ti ležiš u travi. Ali ovo je tajanstveni svečani
čas, u koji nijedan pastir u frulu ne duva. Smiruj se! Toplo podne spava
nad poljima. Nemoj pevati! Miruj! Svet je savršen. Ne,pevaj,
travo-pevče jedan, o ti dušo moja! Nemoj ni da šapućeš! Pogle samo –
ćut! staro Podne spava, eno miče usnama: da ne pije sad baš kap sreće – –
staru zagasitu kap zlatne sreće, zlatnoga vina? Preleće nešto preko
njega, to se smeje sreća njegova. Tako se – smeje bog. Mir! – – 'Do
sreće, kako je već malo dovoljno do sreće!' Tako sam ja nekad,govorio, i
mislio da sam mudar. Ali to je bilo huljenje: to sam naučio sad. Mudre
budale pametnije govore. Baš ono što je najmanje, što je najtiše, što je
najlakše, šušanj jednoga guštera, jedan šum jedan ćuv, jedan tren oka –
ono što je malo, to sačinjava najbolju vrstu sreće. Mir! – Šta to bi sa
mnom: Čuj! Je li to vreme odletelo? Ne padam li to ja? Ne padoh li to
ja – čuj! u bunar večnosti? – Šta se zbiva sa mnom? Mir? Ubode me nešto –
avaj – u srce? U srce! O razbi se, raspukni se srce, posle takve sreće,
posle tog uboda! – Kako? Zar nije baš u ovaj čas svet postao savršen?
Okrugao i zreo? O okrugla zrela zlatna lopto – kuda to odlete? Da
potrčim za njom! Čik! Mir – – « (tu se ispruži Zaratustra, i oseti da
spava). »Na noge! reče sam sebi, spavalico! I lenštino jedna! Napred, na
noge, vi stare noge! Vreme je i prevreme, još dobro parče puta treba da
prevalite – Eto se ispavaste, otkad spavate? Pola večnosti! Napred
dakle, na noge sad, staro srce moje! A koliko tek smeš posle tolikog sna
– da istraješ budno!« (Ali u tome već ponovo zaspa, jer duša njegova
govorila je drugačije, i otimaše se i leže ponovo) – »Ta mani me! Mir!
Zar nije baš sad svet postao savršen? O ta okrugla zlatna lopta! « –
»Ustani, govorio je Zaratustra, ti mala gubo, dangubo jedna! Šta? Zar bi
još jednako da se protežeš, da zevaš, uzdišeš, da padaš dole u duboke
bunare? Ko si ti upravo? O dušo moja!« (i tu se poplaši, jer jedan zrak
sunčev pade s neba dole na njegov lik). »O nebo nada mnom, reče
uzdišući, i uspravi se u sedenju, ti gledaš šta radim? Ti slušaš šta
govori čudna duša moja? Kad ćeš popiti ovu kap rose koja pada dole na
sve stvari zemaljske, – kad ćeš popiti ovu čudnu dušu – – kad, kladencu
večnosti! vedri jezoviti ponore na podnu! kad ćeš popiti natrag u sebe
dušu moju?« Tako je govorio Zaratustra, i podiže se sa svoje postelje
kod drveta kao iz nepoznata opojna zanosa: a gle, sunce je još uvek
stajalo pravo nad njegovom glavom. I mogao bi ko iz toga s pravom
zaključiti da tada Zaratustra nije dugo spavao.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Icon_minitime4/7/2010, 9:20 pm

Pozdravljanje



Bilo je već dockan poslepodne kada je Zaratustra, posle dugog uzaludnog
traženja i tumaranja, došao opet kući u svoju pećinu. Ali kad je bio već
prema njoj, ni na dvadeset koraka od nje udaljen, dogodi se ono čemu se
sad ponajmanje nadao iznova začu onaj veliki povik za pomoć. I, za
čudo! ovaj put dolazio je on iz njegove rođene pećine. Bio je to jedan
dug mnogostruk naročit povik, i Zaratustra je jasno razabrao da je
složen iz mnogih glasova iako je, kad bi se izdaleka čuo, odjekivao kao
povik iz jednih istih usta. Zaratustra poskoči tad do svoje peć!ne, i:
nuto: kakvo pozorje za oči očekivaše ga posle one predigre za uši! Tu su
na okupu sedeli jedan do drugog svakolici što ih je toga dana sreo i
mimo kojih je prošao: kralj od desna i kralj sleva, stari čarobnik,
papa, dobrovoljni prosjak, senka, savesni u duhu, žalosni prorok, i
magarac; najružniji čovek pak beše metnuo sebi krunu na glavu, i opasao
se dvoma purpurnim pojasevima, – jer je voleo, kao što vole svi ružni,
da se oblači i namešta. A posred te ožalošćene družine stajao je orao
Zaratustrin, narogušen i nemiran, jer je trebalo da odgovori na mnogo
šta na što mu ponos nije davao đa odgovori; mudra zmija pak visila mu je
oko vrata. Sve to gledao je Zaratustra s velikim divljenjem, zatim
ispita svakog pojedinog od svojih gostiju s ljubaznom radoznalošću,
pročita šta im u duši piše, i stajaše opet zadivljen. Međutim iskupljeni
se behu podigli sa svojih sedišta, i čekahu sa strahopoštovanjem šta će
Zaratustra reći. A Zaratustra ovako progovori i reče: »Vi očajnici! Vi
osobenjaci! To dakle beše vaš povik za pomoć što ga čuh? A znam sad i to
gde treba da tražim onog što sam ga danas uzalud tražio: višeg čoveka :
– on sedi u mojoj rođenoj pećini, taj viši čovek! Ali čamu se ja čudim!
Zar ga nisam ja sâm k sebi namamio žrtvama od meda i lukavim
priželjkivanjem sreće svoje? Nego, čini mi se da vi međusobno slabo
pristajete ovako za društvo, vi činite da svakom od vas bude još teže
oko srca, vi vikači za pomoć, kad sedite ovako zajedno? Mora tek da dođe
neko, – neko koji će da vas opet nasmeje, kakav dobar veseo lakrdijaš,
kakav igrač ili vetar ili vetropir, budikakva stara budala: šta velite?
Oprostite mi, o vi očajnici, što govorim pred vama ovako male reči,
neprilične, zaista, za ovakve goste! Ali vi ne pogađate, šta razigrava
srce moje: – – to ste vi sami, vi ovako kako vas gledam da oprostite!
Jer svaki postane srčan kad gleda nekog koji očajava. Obodravati onog
koji očajava, svaki drži da ima dosta snage za to. Meni samome dadoste
vi tu snagu, – lep dar visoki gosti moji! Baš kako treba za dar
domaćinu! Dobro dakle, nemojte se onda ljutiti na mene ako i ja vama što
od svoga ponudim. Ovo je ovde moje carstvo i moje gospodarstvo: a šta
je moje, za ovo veče i za ovu noć neka bude vaše. Zveri moje neka vas
služe: pećina moja neka vam bude odmorište! U mom domu, i ko je kod mene
doma, ne sme da očajava, u mome okrugu zaštitiću svakog od divljih
zverova njegovih. I to je prvo što vam mogu ponuditi: Sigurnost! A drugo
je: moj mali prst. Imate li njega, uzmite odmah i celu šaku, i, napred
samo! još i srce uz to! Dobro mi došli ovde, dobro došli, gosti moji!«
Tako je govorio Zaratustra, i smejaše se iz ljubavi i iz zlobe. A na taj
pozdrav pokloniše se ponovo njegovi gosti, i ostaše ćuteći u
strahopoštovanju; kralj od desna pak odgovori mu u njihovo ime. »Po
tome, o Zaratustra, kako si nam pružio ruku i pozdravio se s nama,
vidimo da si zaista Zaratustra. Ti si se ponizio pred nama; umalo ti
nisi povredio strahopoštovanje naše – : – a ko bi još umeo da se sa
toliko ponosa ponizi tako kao ti? To i same nas diže, to je melem očima
našim i srcima našim. Samo da bismo to videli, popeli bismo se rado i na
više bregove nego što je ovaj breg. Jer mi dođosmo kao radoznali
gledaoci, da vidimo kako se mutne oči mogu razbistriti i razvedriti. I
gle, već nema više sve crne naše vike za pomoć. Već nam se duh i srce
šire, i stoje ushićeni. Još malo pa će se i razigrati. Ništa, o
Zaratustra, ne raste na zemlji što bi većma veselilo srce čovekovo nego
uzvišena jaka volja: to je najlepše što raste iz nje. Čitav kraj može da
osveži jedno takvo drvo. Kao pinija izgleda mi, o Zaratustra, onaj koji
tako izraste kao ti: duga, ćutljiva, tvrda, usamljena, ima najbolje
savitljivo drvo, divna, – – i najzad s ispruženim snažnim zelenim
granama u svoje carstvo, postavljajući snažna pitanja vetrovima i
vihorima, i svemu što živi tamo u visinama, – i još snažnije odgovore
dajući, zapovedajući, nadvlađujući i pobeđujući: o, ko se ne bi peo na
visoke bregove da bi video takvo rastinje? Tvoje drvo ovde, Zaratustra,
daje snage i namrštenome, i nakaženome, gledajući u te nestalni postaje
stalan, i srce mu ozdravi. I veruj, na tvoje brdo i na tvoje drvo
upravljene su danas mnoge oči: velika jedna čežnja zahvatila je ljude, i
mnogi su naučili pitati: ko je Zaratustra? Svaki kome si ikad u uvo
kapao od meda svoga i od pesme svoje: svi oni sakriveni, pustinjaci,
sami i udvoje, svi su oni odjednom progovorili u srcu svom: 'Zar živi
još Zaratustra? Ne vredi više živeti, sve je isto, sve je uzalud: ili –
morali bismo živeti sa Zaratustrom!' 'Zašto ne dolazi taj što je toliko
objavljivao svoj dolazak? tako pitaju mnogi; da li ga je samoća
progutala? Ili treba možda da idemo mi k njemu?' Dogada se sad da i sama
samoća postane trošna i raspadne se, kao grob koji se raspadne i ne
može više da drži mrtve svoje. Svuda se vide uskrsli iz grobova. Dižu se
sad, sve više i više, vali oko brega tvog, o Zaratustra. I ma koliko da
je visoko pećina tvoja, mnogi moraju gore k tebi: čun tvoj neće više
dugo stajati na suvom. I što smo mi očajnici došli ovo u tvoju pećinu, i
već nismo više očajni: to je samo predznak znamenje da ima boljih koji
su na putu k tebi, – – jer na putu k tebi je i on sâm, poslednji ostatak
božiji medu ljudima, a to je: svi ljudi velike čežnje, velikoga
gađenja, velike dosade, – svi koji neće više da žive, osim ako mogu da
nauče da se opet nadaju – osim ako se mogu da nauče od tebe, o
Zaratustra, velikoj nadi!« Tako govoraše kralj od desna, pa dohvati ruku
Zaratustrinu da bi je poljubio; ali se Zaratustra odbrani od njegova
častvovanja i ustuknu poplašeno, ćuteći i kao da beži odjedared u daleke
daljine. No već posle kratkog vremena bio je opet kod svojih gostiju,
pogleda ih vedrim, ispitujućim pogledom, i reče: »Gosti moji, vi viši
ljudi, hoću da govorim s vama nemački i momački. Niste vi oni na koje
sam ja čekao u ovim brdima.« (»Nemački i momački? To je odviše! reče tad
kralj sleva, na stranu; vidi se da ne poznaje dobro Nemce, ovaj mudrac s
Istoka! Već on misli 'nemački i sokački' – tako da! To danas može
sasvim da podnese!«) »Vi ste možda svi skupa zaista viši ljudi, nastavi
Zaratustra: ali za mene – vi niste dosta visoki niti dosta snažni. Za
mene, to znači: za ono što je neumoljivo u meni, što zasad ćuti, ali što
neće uvek ćutati. Sve iako spadate uz mene, niste mi ono što i desna
ruka. Jer onaj koji i sâm stoji na bolesnim i slabim nogama, kao vi, taj
pre svega hoće, znao on to ili krio od sebe: da ga štede. A ja ne
štedim ruku svojih ni nogu svojih, ja ne štedim ratnika svojih: kud ste
dakle vi pristali za moj rat? S vama bih proigrao svaku pobedu svoju. A
mnogi od vas izvrnuo bi se već na sâm glasni jek bubnjeva mojih. Pa
niste mi ni dosta lepi ni blagorodni. Meni su potrebna čista glatka
ogledala za moje nauke; na vašoj površini ispašće nakazan još i rođeni
moj lik. Vaša pleća pritiskuju mnogi teret, mnoga uspomena; mnogi zao
patuljak čuči u uglovima vašim. I u vama ima skrivene pučine. Iako ste
visoki, i od više vrste: mnogo je na vama krivo i nakazno. I nema kovača
na svetu koji bi mi vas sakovao prave i pravovaljane. Vi ste samo
mostovi: neki bi viši preko vas prelazili preko! Vi imate značaj
stepena, ne ljutite se dakle na onog koji se preko vas penje u svoju
visinu! Iz semena vašeg iznićiće možda i meni jednom pravi sin i savršen
naslednik: ali to je još daleko. Sami vi niste oni kojima pripada
imanje moje i ime moje. Niste vi oni na koje ja čekam ovde u ovim
brdima, niti smem s vama sići dole još poslednji put. Došli ste k meni
samo kao predznak da su viši već na putu k meni – – ne ljudi velike
čežnje, velikog gađenja, velike dosade, i sve ono što ste vi nazvali
ostatkom Božijim, ne! Ne! i po treći put Ne! druge iščekujem ja ovde u
ovim brdima, i bez njih neću podići odavde nogu svoju, – više, snažnije,
pobedonosnije, ornije, takve koji su zdravo i pravo sazdani telom i
dušom: nasmejani lavovi moraju doći! O, gosti moji, vi osobenjaci, – zar
još ništa niste čuli o deci mojoj? I da se nalaze na putu k meni? Ta
govorite mi o vrtovima mojim, o blaženom ostrvlju mom, o novom i lepom
rodu mom, – zašto mi o tome ne govorite? To uzdarje hteo bih ja da
izmolim od ljubavi vaše, da mi govorite o deci mojoj. Toga radi bio sam
bogat, toga sam radi postao siromah: šta sve nisam dao, – šta sve ne bih
dao, da imam jedno: tu decu, taj živi sâd, to drveće života volje moje i
najviše nade moje!« Tako je govorio Zaratustra, i zastade odjedared u
svome govoru: jer beše ga spopala njegova čežnja, i on zaklopi oči i
usta usled snažnog kucanja svoga srca. A i svi njegovi gosti ćutahu, i
stajahu nepomično i tronuto: samo što je stari pretkazivač davao znake
rukama i pokretima.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Icon_minitime4/7/2010, 9:20 pm

Večera



Na tom mestu naime prekide pretskazivač zdravljanje Zaratustrino sa
njegovim gostima: on se progura napred, kao neko ko ne sme da gubi
vremena, dohvati Zaratustru za ruku, i povika: »Ali, Zaratustra! Jedno
je mučnije nego drugo, tako ti sam kažeš: dobro dakle, jedno je meni sad
više potrebno nego sve drugo. Prava reč u pravo vreme: zar me ti nisi
pozvao na jelo? A ovde ih ima dosta koji su prešli duge puteve. Valjda
tek ne misliš da nas besedom zasitiš? Osim toga, svi mi vi govorite i
suviše o smrzavanju i davljenju u vodi i na suvu, i o ostalim nevoljama
telesnim: ali još niko od vas ne spomenu moju nevolju, a to je umiranje
od gladi.« – (To reče prorok; a kad zveri Zaratustrine začuše te reči,
razbegoše se od straha. Jer videše da sve ono što su preko dana donele
bile kući, neće biti dovoljno ni za samoga pretskazivača da se
nakljuka.) »I k tome od žeđi, nastavi pretskazivač. Čujem ovde doduše
gde žubori voda, kao što žubore besede mudrosti, to jest izobilno i
neumorno: ali ja – hoću vina! Nije svako rođen vodopija kao Zaratustra.
Voda i nije dobra za umorne i uvele: nama pristoji vino, – tek ono
daruje iznenadno okrepljenje i trenutno ozdravljenje! « Tom prilikom,
kada je pretskazivač iskao vina, dogodi se da i kralj sleva, onaj
ćutljivi, dode do reči. »Za vino, reče, mi smo se postarali, ja i brat
moj, kralj od desna: mi imamo vina dosta, – puna natovarena magarca. Ne
traba dakle drugo do hleba.« »Hleba? odvrati Zaratustra smejući se. Baš
hleba nema u pustinji. Ali, ne živi čovek samo o hlebu, već i o mesu
dobrih jaganjaca, a takva imam dva: – Njih treba brzo zaklati i
zgotoviti začinima: tako ja volim. I korenja i voća ima dosta, i dosta
dobrih i za čankolize i slatkogrize; a i oraha i drugih zagonetaka da se
zubi polome. Tako ćemo brže-bolje prirediti dobru večeru. Ali ko hoće
da se prihvati, mora da i sâm prihvati, čak i kraljevi. Jer kod
Zaratustre može da bude i kralj kuvar.« Ovaj predlog bio je svima po
srcu: samo što se svojevoljni prosjak opirao mesu i vinu i začinima.
»Slušaj samo ovog izelicu Zaratustru! reče u šali: zar se zato ide u
pećine i u planine, da se drže ovakve gozbe? Sad dabome razumem ono čemu
nas je nekad učio: 'Neka je slava maloj sirotinji', i zašto bi hteo da
nema prosjaka.« »Budi dobre volje, odgovori mu Zaratustra, kao što sam
ja. Ostani pri navici svojoj, čestiti čoveče, melji zrnevlje tvoje, pij
vodu tvoju, hvali kuhinju tvoju samo ako ti se čini da si veseo! Ja sam
zakon samo za one koji su moji, ja nisam zakon za sve. A ko spada k
meni, taj mora da ima snažne kosti, i lake noge, – – mora ići veseo u
rat i na gozbe, ne sme biti namršten niti sanjalica, već spreman i na
najteže kao da će na gozbu, zdrav i sav. Ono što je najbolje, pripada
mojima i meni; ako nam ga ne daju, uzimamo sami, najbolju hranu,
najvedrije nebo, najsnažnije misli, najlepše žene! « – Tako je govorio
Zaratustra; a kralj zdesna odvrati »Čudno! Da li je još ikad čuo ko tako
pametne stvari iz usta jednog mudraca? Jer odista, ja držim da je
najčudnije kod jednog mudraca kad je pri svem tom još i pametan, i nije
magarac.« To reče kralj od desna, i čuđaše se; a magarac na te njegove
reči zadovoljno odvrati: I-ja! Tako otpoče ona duga gozba koja se u
staroslovnim knjigama naziva »Tajnom večerom«. A na njoj ne beše ni o
čemu drugom govora do o višem čoveku.
_________________

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Icon_minitime4/7/2010, 9:21 pm

O višem čoveku



1.



Kad sam prvi put došao k ljudima, učinio sam ludost koju čime
pustinjaci, veliku ludost: otišao sam i stao na tržište. I govoreći
svima, niesam govorio nikome. Uveče pak drugovi mi behu igrači na
konopcu, i leševi; i ja sam bejah skoro leš. Ali sa novom zorom dođe mi
jedna nova istina: tad naučih govoriti: »Šta me se tiče tržište i pučina
i graja pučine i duge uši u pučine! « O vi viši ljudi, naučite ovo od
mene: na tržištu niko ne veruje u više ljude. Govoriti može,tamo ko šta
hoće! Ali pučina sazno žmirka »svi smo mi jednaki«. »Vi viši ljudi, –
tako žmirka pučina – nema viših ljudi, svi smo mi jednaki, čovek je
čovek, pred bogom – svi smo mi jednaki!« Pred bogom – Ali eto taj bog je
umro. A pred pučinom nećemo da budemo jednaki. O vi viši ljudi, idite,
idite dalje od tržišta!



2.



Pred bogom! – Ah eto taj bog je umro! O vi viši ljudi, taj bog bio je
najveća opasnost vaša. Tek otkako je on u grobu, vi ste opet uskrsnuli.
Tek sad dolazi Veliko podne, tek će sad viši čovek postati – gospodar!
Razumete li ovu reč, o braćo moja? Vi ste se poplašili: da li zahvati
nesvest srce vaše? Zija li vam ovde provalija? Zija li na vas ovde
pakleni pas? Napred! Napred samo! Vi viši ljudi! Sad se tek trese u
mukama brdo budućnosti čovekove da bi porodilo. Bog je umro: sad mi
hoćemo, – da natčovek živi.



3.



Najzabrinutiji pitaju danas: »kako bi se mogao čovek održati?« Ali
Zaratustra pita, jedini i prvi: »kako treba čoveka prevladati?« Natčovek
leži meni na srcu, on je moj prvi i jedini, – a ne čovek: ne bližnji,
ne najsiromašniji, ne najnapaćeniji, ne najbolji. – O braćo moja, što ja
mogu da volim na čoveku, to je što je on prelazak i zalazak. A i na
vama ima mnogošta što mi uliva ljubav i nade. Što ste prezirali, o vi
viši ljudi, to mi uliva nade. Jer veliki su prezritelji veliki
poštovatelji. Što ste očajavali, to je umnogom pogledu za poštovanje.
Jer vi ne htedoste učiti kako da se podajete, ne htedoste se učiti
sitnim mudrolijama. Danas su, na primer, mali ljudi postali gospodarem:
oni svi propovedaju podavanje i uzdržavanje i uzimanje u pamet i
vrednoću i obziranje na sve strane i jedno dugo i-tako-dalje sitnih
vrlina. Što je god od roda ženskog, štogod vodi poreklo od roda
služinačkog, i naročito ona mešavina – pűčina: To bi htelo sad da
zagospodari nad svakolikom sudbinom čovekova – o gad! gad! gad! To
zapitkuje jednako i neće da stane: »kako se odražava čovek, najbolje,
najduže najprijatnije?« I time – su oni danas gospodari. Te današnje
gospodare prevladajte mi, o braćo moja, – te male ljude: oni su najveća
opasnost za natčoveka! Savladajte mi, o vi viši ljudi, sitne vrline,
sitne mudrolije, k'o zrno peska sitne obziriće, sav taj komešaj
mravinjački, to bedno samouživanje, tu »sreću najviše njih«! – A bolje
je da očajavate nego da se pokorite. Zaista vam kažem, ja vas stoga
volim što ne umete da živite danas, vi viši ljudi! Jer na taj način vi
živite – ponajbolje!



4.



Da li imate hrabrosti, o braćo moja? Da li ste srčani? Ne hrabrosti pred
svedocima, već pustinjačke i orlovske hrabrosti, koju ni bogovi ne
posmatraju? Hladne duše, mazge, slepci, pijani – nisu za mene srčani.
Srca ima onaj koji zna šta je strah, ali koji ume da savlada strah; koji
vidi ambis, ali s ponosom. Onaj koji vidi ambis, ali očima orla, – koji
bakandžama orlovskim ambis uhvati i shvati: Taj ima hrabrosti.



5.



»Čovek je zao« – tako su govorili tešeći me svi najmudriji. Ah, kad bi
to bar i danas još bilo istina! Jer zlo je najbolja snaga čovekova.
»čovek mora postati bolji i gori« – tako ja učim. Najveće zlo je
potrebno za najveće dobro natčo vekovo. To je možda pristajalo za onog
propovednika malih ljudi, da je patio noseći na sebi greh čovečiji.
Meni, međutim, veliki greh godi kao velika uteha moja. – Ali ovo nije
kazano za duge uši. Nije ni svaka reč za svaka usta. To su tanane daleke
stvari: one se ne smeju hvatati ovnujskim papcima.



6.



O vi viši ljudi, da li vi mislite da sam ja tu da popravim što ste vi
pokvarili? Ili, da hoću vama paćenicima odsad da prostirem bolju
postelju? Ili, da vama nestalnima, zabludelima, medu vrleti zalutalima
pokažem nove udobnije staze i bogaze? Ne! ne! i po treći put ne! Sve
više njih, i sve bolji od roda vašeg treba da propadnu, – jer sve gore i
sve teže treba da bude vama: Samo tako – samo tako raste čovek u visinu
gde ga munja pogađa i poražava: visoko dosta da ga munja može
dahvatiti! Onome što je malobrojno, što je dugovečno, što je udaljeno,
tome su upravljeni misao moja i čežnja moja: šta bi imala da me se tiče
vaša sitna, mnoga, kratka beda! Vi mi još ne patite dovoljno! Jer vi
patite sa vas, vi niste još patili sa čoveka. Lagali biste kad biste
rekli da nije tako! Svi vi ne patite sa onog sa čega sam ja patio.



7.



Nije mi dovoljno da grom više ne nanosi štete. Neću da ga otklonim i
svedem: nego neka nauči da za mene – radi. Dugo se već sakuplja mudrost
moja kao takav oblak, sve je tiša i sve mračnija. Tako čini svaka
mudrost koja hoće jednom da rađa munje. Ovim današnjim ljudima neću da
svetlim, niti hoću da me zovu svetlom. Njih – hoću da oslepim: Munje
mudrosti moje! Izbodi im oči njihove!



8.



Nemojte hteti više nego što imate: ima neka nevaljala lažnost u onih
koji hoće više nego što imaju. Poglavito kad hoće velike stvari! Jer oni
izazivaju nepoverenje prema velikim stvarima, ti prepredeni kovači
lažnog novca, i glumci: – dok ne postanu najzad lažni pred samima sobom,
razroki, premazane crvotočine, zaogrnuti jakim izrazima, spolja
izvešanim vrlinama, bleštavim lažnim delima. Budite u tome veoma
pažljivi, vi viši ljudi! Ništa mi se naime ne čini danas dragocenije i
ređe nego poštenje. Zar današnjica ne pripada pučini? A pučina ne zna
šta je veliko šta malo, šta pravo, šta pošteno: ona je bezazleno kriva,
ona uvek laže.



9.



Imajte danas dosta nepoverenja, vi viši ljudi, vi srčani! vi srdačni i
prostodušni! Pa držite u tajnosti razloge svoje! Jer današnjica pripada
pučini. Ono u što je pučina nekad naučila da veruje bez razloga, ko bi
još mogao to razlozima – oboriti? Na tržištu se ubeđuje rukama. Jer
prema razlozima pučina je nepoverljiva. Ako tu slučajno jedared pobedi
istina, zapitajte se sa dosta nepoverenja: »kakva je to velika zabluda
bila na njenoj strani?« Čuvajte se i od naučnika! Ti vas mrze: jer oni
su neplodni! U njih su hladne isušene oči, pred njima svaka ptica leži
očerupana. Oni se isprsuju i hvale time da ne lažu: ali nemoć za laganje
ne znači još ni blizu što i ljubav za istinom! Čuvajte se! Nemanje
groznice ne znači još ni bilizu što i saznanje! Ohlađenim duhovima ne
verujem. Ko ne ume da laže, ne zna šta je istina.



10.



Ako hoćete visoko da dospete, trebaju vam vaše rođene noge! Ne dajte da
vas nose gore, ne sedajte na tuđa leđa niti na tuđu glavu! Šta, ti si se
popeo na ata? I jašeš brže-bolje gore ka cilju svome? Dobro,prijatelju
moj! ali i tvoja je uzeta noga s tobom na konju! Kad stigneš k cilju
svome, kad skočiš sa ata svog: na rođenom visu svom, viši čoveče, – ti
ćeš se spotaći?



11.



Vi stvaraoci, o vi viši ljudi! Žena je trudna samo za svoje rođeno dete.
Ne dajte da vas nagovaraju, da vam koješta govore! Ko je to, vaš
bližnji? Zar vi radite »za bližnjeg«, – valjda tek ne stvarate za njega!
Odviknite mi se od toga »za« vi stvaraoci baš vrlina vaša traži da
ništa ne činite »za« i »zbog« i »stog«. Začepite uši svoje da ne čujete
takve lažne male reči. To »za bližnjeg«, to je vrlina samo malih ljudi:
među njima se čuje »jedan kao drugi« i »ruka ruku mije«. – oni nemaju ni
prava ni snage za vašu samoživost! Usamoživosti vašoj, stvaraoci, leži
smotrenost i proviđenje onih koji su trudni! Što niko još nije smotrio i
provideo, plod: njega štiti i štedi i gaji svekolika ljubav vaša. Onde
gde je svekolika ljubav vaša, kod deteta vašeg, tu je i svekolika vrlina
vaša! Delo vaše, volja vaša je vaš »bližnji«: ne dajte da vas nagovore
na lažne vrednosti!



12.



O vi stvaraoci, o vi viši ljudi! Ko treba da rodi, taj je bolan; ali ko
je rodio, taj je nečist. Pitajte žene: ne porađaju se one od
zadovoljstva. Od bola kakoću kokoši i pesnici. Vi stvaraoci, na vama je
mnogošta nečisto. To je zato što ste se morali porađati. Novo dete: o,
koliko nove nečistote dolazi s njime na svet! Sklonite se! A ko je
rodio, neka opere dušu svoju!



13.



Ne budite vrli više nego što vam dopušta snaga vaša! I ne ištite ništa
od sebe što nije verovatno da možete postići! Gazite u stope kojima je
išla još vrlina otaca vaših! Kako biste se i mogli popeti u visinu, ako
se ne penje s vama volja otaca vaših? Ko bi hteo da bude prvi, neka
dobra pazi da ne bude poslednji! A u čemu su bili gresi otaca vaših, u
tome ne treba vi da hoćete da budete sveci! Šta bi to bilo, kad bi onaj
čiji su oci terali blud sa ženama, i tovili se mesom veprovim uz jaka
vina: kad bi taj tražio od sebe da ostane čedan? To bi bila ludost!
Mnogo je već, zaista vam kažem, od takvoga, ako nema više od jedne ili
dve ili tri žene. I sve da gradi manastire, i da nad vratima ispisuje:
»Put ka svetitelju« – ja bih ipak rekao: nešto! to je ludost! Taj je
sagradio sâm sebi zatvor i zaklon: neka mu je,na zdravlje! Ali ja u to
ne verujem. U samoći raste ono što ko u nju donese, i životinja u
čoveku. Zato mnogi ne treba da idu u samoću. Da li je bilo dosad što
prljavije na zemlji od svetaca-pustinjaka? Oko tih nisu igrali kolo samo
vešci, – nego i svinje.



14.



Strašljivi, posramljeni, nevešti, kao tigar koji je promašio skok: takve
sam vas, o vi viši ljudi, često gledao gde se šunjate u stranu. Stavili
ste nešto na kocku pa ste promašili. Ali, o vi kockari, šta je stalo do
toga! Niste naučili igrati se i izrugivati se onako kako to treba
činiti! Zar ne sedimo svi mi za jednim velikim igračkim i podrugivačkim
stolom? Pa iako ste promašili nešto veliko, da li ste zato vi sami –
promašeni? Pa ako ste i vi sami promašeni, da li je zato promašen –
čovek? A ako je čovek promašen: tim bolje, samo napred!



15.



Što je stvar od više vrste, utoliko je teže domašiti je. Vi ovde viši
ljudi, zar niste svi vi – promašeni? Budite dobre volje, šta je stalo do
toga! Koliko još ima što se može domašiti. Naučite smejati se samima
sebi kao što se treba smejati! Zar je i čudo što ste promašeni i tek
pola domašeni, vi pola-razbijeni! Ne gura li se i ne navaljuje li u vama
– čovekova budućnost? Ono što je za čoveka najudaljenije, ono što je
najdublje, visina njegova koja se zvezda maša, ogromna snaga njegova: ne
penuši li se sve to jedno mimo drugo u loncu vašemu? Zar je čudo ako se
poneki lonac i razbije? Naučite smejati se sebi kao što se treba
smejati! O vi viši ljudi, koliko još ima što se može domašiti! I zaista
vam kažem, koliko je već domašeno! Kako je bogata zemlja sitnim dobrim
savršenim tvarkama, onim što je domašeno! Postavite sitne dobre savršene
stvari, svud oko sebe, i vi viši ljudi! Zlatna zrelina njihova melem je
za srce. Ono što je savršeno uliva nade.



16.



Šta beše ovde na zemlji dosad najveći greh? Ne beše li reč onoga koji
izreče: »Teško onima koji se ovde smeju!« Zar taj ne nađe osnova za
smejanje na samoj zemlji? Onda je rđavo tražio. I dete bi moglo naći
ovde osnova. U njega – nije bilo dosta ljubavi: inače bi imao ljubavi i
za nas koji se smejemo! A on je nas mrzeo i rugao nam se, i proricao nam
glasan plač i cvokotanje zubima. Zar se mora odmah psovati i
proklinjati ono što se ne voli? To – meni izgleda rđav ukus. Ali on je
tako činio, taj Bezuslovni. On dolazaše iz pučine. On sam imao je
ljubavi, ali nedovoljno: inače se ne bi toliko ljutio što njega ne vole.
Svaka velika ljubav neće ljubavi: – ona hoće više. Sklanjajte se sputa
takvim bezuslovnim. To je jedna bolesna vrsta, vrsta pučine. Ona rđavo
podnosi ovaj život, zao je pogled njihov na ovu zemlju. Sklanjajte se s
puta svim takvim bezuslovnim! U njih su glomazne noge i zaparna srca –
oni ne umeju igrati. Kako bi takvima bila zemlja laka!



17.



Iskrivljene dođu sve dobre stvari blizu svome cilju. Kao mačke načine
grbu, predu u sebi usled bliske sreće svoje, – sve su dobre stvari
nasmejane. Korak odaje da li neko korača već svojim putem. pogledajte
mene kako idem! Ali ko se približi cilju svom, taj igra. I, zaista vam
kažem, ja se nisam u kip pretvorio, niti stojim na jednome mestu tupo,
glupo, kruto, kao stub; ja volim brzo trčanje. Ne mari što ima na zemlji
močvara i guste turobnosti: u koga su noge lake, taj trči i preko
blata, i igra kao po očišćenom ledu. Uzdignite srca vaša, o braćo moja, u
vis, sve više! Ali ne zaboravite ni na noge! Podignite i noge svoje, vi
dobri igrači, i bolje još: človite i na glavi!



18.



Ta kruna nasmejanoga, taj venac od ruža: ja sam se sâm ovenčao njime, ja
sam sâm proglasio svetim smeh svoj. Nikog drugog ne nađoh danas da je
za to dosta jak. Zaratustra igrač, Zaratustra lakokrili, koji lakim
krilima maše, spreman da poleti, koji maše svima pticama, spreman na let
smišljen, blaženo -lakomislen: – Zaratustra pretkazivač, Zaratustra
uvek nasmejan, nikad nestrpljiv, nikad bezuslovni, jedan od onih koji
voli skokove, pravo i u stranu; ja sam se sâm ovenčao takvom krunom!



19.



Uzdignite srca vaša, o braćo moja, u vis, sve više! Ali ne zaboravite ni
na noge! Podignite i noge svoje, vi dobri igrači, i bolje još: dubite i
na glavi! Ima i u sreći tromih žvotinja sa glomaznim nogama odmalena.
Čudno je gledati ih kako se muče, kao kakav slon koji bi silom hteo da
dubi na glavi. Ali, bolje je biti lud od sreće nego lud od nesreće,
bolje je glamazno igrati nego ići bogalj. Naučite dakle od mane mudrost
moju: i najgora stvar dobra je kad se okrene naopako, – i najgora stvar
ima dobre noge za igranje: naučite dakle već jednom sami sebe, o vi viši
ljudi, da stanete na prave noge svoje! Odviknite mi se već jednom od te
turobnosti i od sveg tugovanja pučinskog! O, kako mi žalosni izgledaju
danas ti pajaci pučine! A današnjica pripada pučini.



20.



Budite mi kao oluj kad navali iz stenovitih pećina svojih: hoće da igra
kako sâm sebi zviždi, mora drhću i ugibaju se pod stopama njegovim. Onaj
što daje krila magarcima, što muze lavice, njemu neka je slava, duhu
neobuzdanome koji dolazi kao vihor-vetar za sve što je od danas, i za
sve što je pučina, – – koji je dušman bodljikama i bockavim glavicama, i
svima svelima listićima i koprivama: neka je slava tome divljem dobrom
slabodnom vihor-duhu, koji igra po močvarama i tugobama kao po livadama!
On koji mrzi one ogavne ogare iz pučine, i sav nakazni natmureni nakot:
neka je slava tome duhu svih slobodnih duhova, nasmejanom vihoru, koji
duva prah u oči svima zloslutnicima i sušićavima! O vi viši ljudi, vaše
je najveće zlo: što svi vi niste naučili igrati kao što treba igrati –
igrati preko sebe samih! Šta je stalo do toga što ste promašeni! Koliko
ima još što se može domašiti! Naučite već jednom da se smejete preko
sebe samih! Uzdignite srca vaša, o vi dobri igrači, u vis sve više! A.li
ne zaboravite mi ni na dobri smeh! Ovu krunu nasmejanoga, ovaj venac od
ruža: vama, braćo moja, dobacujem venac taj! Ja sam smeh proglasio
svetim; o vi viši ljudi, naučite mi se - smejati!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Icon_minitime4/7/2010, 9:21 pm

Pesma turobnosti



1.



Govoreci Zaratustra ove govore, stajao je blizu ulaza u svoju pećinu; a
kad je izgovorio poslednje reči, izvuče se od svojih gostiju, i pobeže
za kratko vreme napolje. »O čisti miomiru oko mene, klicao je, o blažena
tišino oko mene! Ali, gde su zveri moje? Ovamo, ovamo, orle moj i zmijo
moja! Recite mi što ću vas pitati, zveri moje: svi ti viši ljudi skupa –
da li možda oni ne mirišu dobro? O čisti miomiru oko mene! Sad tek znam
i osećam koliko vas, zveri moje, volim.« – I Zaratustra reče još
jednom. »ja vas volim, zveri moje!« A orao i zmija priljubiše se uza nj,
dok je govorio ove reči, i gledahu k njemu u visinu, Tako su stajali
tiho na okupu troje, njuškajući i gutajući u društvu dobri vazduh. Jer
vazduh beše ovde napolju bolji nego među višim ljudima.



2.



A tek što je Zaratustra napustio bio pećinu, podiže se stari čarobnik,
pegleda lukavo unaokolo pa reče: Izašao je!« I već, vi viši ljudi – evo
vas i ja golicam tim pohvalnim i laskavim imenom, kao on sâm – već me
spopade zli duh moj, varalac i čaralac, turobni vrag moj, – koji je iz
osnova protivan ovome Zaratustri, oprostite mu! Evo hoće pred vama da
čara, sad mu je baš došao čas: uzaman se rvem s tim zlim duhom. Svima
vama, koje god počasti davao ko sebi rečima, bilo da se nazivate
»slobodnim duhovima« bilo »istinoljubivima« bilo »duhovnim isposnicima«
bilo »raspusnicima« bilo »velikom čežnjom zapojenima«, – svima vama koji
patite sa velikog gađenja kao i ja, kojima je umro stari bog a navi još
ne leži ni u povojima i pelenama, – svima je vama naklonjen zli duh moj
i vrag-čarobnjak. Ja znam vas, vi viši ljudi, ja znam njega, – ja znam i
toga zlokobnika, i volim ga i protiv volje, toga Zaratustru: on sâm
izgleda mi češće kao neka lepa obrazina kakvog sveca, kao kakva nova
čudna preobuka u koju voli da se preruši zli duh moj, turobni vrag: – ja
Zaratustru volim, tako mi se često čini, moga zloga duha radi. – I evo
već me ovaj spopada i sili me, taj duh turobnosti, taj vrag večernjega
sutona: i, odista, vi viši ljudi, evo mu se prohteva – otvorite samo
dobro oči! – prohteva mu se da se pokaže nag, ne znam još da li kao
muško ili kao žensko: ali evo izlazi, sili me, avaj! otvorite dobro čula
svoja! Dan odzvonjava, spušta se veče za sve stvari, i za najbolje
stvari: čujte sad, i vidite, vi viši ljudi, kakav je vrag, da li čovek
da li žena, ovaj duh teške večernje tuge! « To reče stari čarobnjak, pa
pogleda lukavo unaokolo, i dohvati tad harfu svoju.



3.



Kad zrak se mrači,

kad već slana pada

da teši zemlju,

nevidno, i nečujno –

jer laku obuću kap

utešna nosi, k'o svaki tešilac: –

sećaš li, toplo srce, sećaš li se

negdanje žeđi tad? : –

nebesnih suza, rosnih kapi žedno

ležalo si tako, sprženo i svelo,

dok po žutim stazama kroz travu

zglobni zraci večernjeg sunca

letahu okolo, –

kroz crno granje svetli, plameni zraci.



»Istinoljubac? Ti? – i smejahu se –

Ne! Samo pesnik!

Zver, i to lukava, grabljiva, pažljiva,

lažljiva zver,

što orno, voljno mora da laže:

gramzeć' za plenom,

čuvidom zastrt,

čuvida sebi,

sâm plen rođen svoj –

to zar – istinoljubac?

Ne! Tek budala! Tek pesnik! Pesnik!

Reči zbrkane

kroz obrazinu glasno vičući,

po mostovima reči lažljivih

teturajuć' se, k'o po dugama

šarnim, izmeđ lažnih nebesa

viseći i zamalja večito, –

tek ludak, pesnik tek!



Istinoljubac – to?

Ne tih, nam, gladak,

ne leden, kao kip,

kao božiji stub,

ne postavljen pred hram

k'o čuvar božiji, –

ne! – dušman svakom takvom kipu, svud

tražeći divljinu a ne hram,

pun živahnosti mačje, strmoglav

skačući u slučaj svak,

i svaku prašumu

nanjušujući žudno-požudno,

gde bi u društvu s divljim zverima

potrč'o, lep,

pohotno ržuć', grešno zdrav i sav

šaren kao oni,

podsmešljiv, vraški, krvožedno-blažen,

harajuć', krijuć', obziruć' se svud: –



Ili kao orao što u ponore

upire pogled dug, nepomičan,

u svoje ponore: –

kako se svijaju

unutra, dole,

u veću sve i veću dubinu! –

tad,

odjednom, pravce

slati strmoglavce

međ jaganjce,

gladan, krvogladan

jagnjećeg mesa,

ljut na sve jagnjeće duše,

besan na sve što bleji

i gleda kao ovca i jagnje, mekoruno,

i sivo, s večnom ćudi jagnjeta!



Eto takve,

orlovske zmijske,

pesničke su žudi,

tvoje su žudi ispod sto čuvida,

budalo ti! Pesniče!



U čoveku ti vide

boga i ovcu: –

rastrgati boga.

baš kao i ovcu u čoveku,

pri tom smejati se –



To, to je što te čini blaženim!

Blaženstvo zmajsko, odista, orlovsko,

blaženstvo pesnika, i budale!« –



Kad zrak se smrači,

kad mesečev srp

krišom već puza zelen zavišću

na zađnju rumen sunca večernjeg:

– dindušman danu,

svakim korakom tajno

posecajući ruže s bokora,

dok redom glave svoje ne pognu

i propadaju sve u mračnu noć: –



K'o one, nekad pao sam i ja,

iz ludog zanosa za Istinom

iz žudi što ih dan mi dočara,

izmožden danom, prasit svetlosti,

– pao, propao, i sen postao:

jednom istinom spržen ostao,

i večno žedan:

te žeđi još? –

Da za me nema

nigde Istine,

bejah i biću uvek jedino

pesnik, budala!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Icon_minitime4/7/2010, 9:22 pm

O nauci



Tako je pevao čarobnik: a svi koji su tu bili, uđoše kao ptice neosetno u
mrežu njegove lukave i turobne pohote. Samo se savesni u duhu nije dao
uhvatiti: on uze brže bolje harfu od čarobnika i povika: »Vazduha! Dajte
da čist vazduh uđe ovamo! Dajte Zaratustru ovamo! Od tebe postaje
pećina ova zaparna i otrovna, ti zli stari čarobniče! Ti zavodiš,
podmukli, preprederni čoveče, na nekušane želje i u neznane divljine.
Avaj, kad takvi kao ti što si stanu propovedati i zanovetati o istini!
Teško svim slobodnim duhovima koji nisu na oprezu od ovakvih čarobnika!
Svršeno je sa slobodom njihovom: ti učiš i mamiš natrag u tamnice, – ti
stari turobni vraže, iz tužbe tvoje čuje se zvižduk hajkača, ti si kao
oni koji uzdižući čednost pozivaju potajno na slađostrasnost! « Tako je
govorio savesni; ali stari čarobnik pogleda unaokolo, uživaše u pobedi
svojoj, i proguta usled toga ljutnju koju mu savesni zadade. »Umiri se!
reče skromnim glasom, dobre pesme hoće dobro da odjeknu; posle dobrih
pesama treba dugo ćutati. To i čine evo svi ovi, svi viši ljudi. A ti
mora da nisi dobro razumeo pesmu moju? U tebe nema dosta duha čarobnog.«
»Ti me pohvaljuješ, odgovori savesni, odvajajući me od sebe, meni je
pravo tako! Ali vi ostali, šta to vidim? Vi svi još sedite sa pohotnim
očima: Vi slobodne duše, kuda vam se dede sloboda vaša! Izgledate mi
čisto kao oni koji su dugo gledali igru opakih nagih devojaka: i same
duše vaše igraju! U vama, vi viši ljudi, mora da ima više onoga što ovaj
čarobnik naziva duhom čarobnim i varljivim. – mora biti da smo mi
različiti. I odista, dovoljno smo razgovarali i razmišljali jedan s
drugim, pre nego što se Zaratustra povratio u pećinu svoju, a da bih
mogao znati: mi i jesmo različiti. Mi i tražimo razno ovde gore, vi i
ja. Ja tražim više sigurnosti, i zato sam došao k Zaratustri. Jer on je
još najčvršća kula i volja – – danas, kad se sve ljulja, kad se cela
zemlja trese. A vi, kad vas vidim kako zverate očima, čisto mi se čini
da vi tražite više nesigurnosti, – više zebnje, više opasnosti, više
zemljotresa. Vi ste željni, tako mi se čisto čini, oprostite pričini
mojoj, o vi viši ljudi, – – vi ste željni najgoreg, najopasnijeg načina
života, koji meni najviše straha zadaje, života divljih zverova, šuma,
pećina, strmih brda i bezdanih provalija. Vama se nekako ne sviđaju
najbolje vodioci iz opasnosti, već baš oni koji vas odvode sa pravih
staza, zavodioci. Ali, ako je takva želja u vama i istinska, ona mi ipak
izgleda nemoguća. Jer strah – to je nasleđeno i osnovno osećanje u
čoveku; iz straha se daje protumačiti sve, i prvi greh i prva vrlina. Iz
straha je izrasla i moja vrlina, koja se zove: nauka. Mislim, strah od
divljeg zverinja, – njemu se čovek najduže učio, računajući tu i zverku
koju u samome sebi nosi, i od koje se boji: – nju zove Zaratustra
'životinjom u čoveku'. Taj dugi stari strah, kad se najzad istanjio, kad
je postao duhovan, duševan – danas, tako mi izgleda, zove se: nauka.« –
Tako je govorio savesni; a Zaratustra, koji se baš beše vratio u svoju
pećinu, i koji beše čuo i pogodio poslednje što je ovaj rekao, prosu na
savesnoga punu ruku ruža i smejaše se »istinama« njegovim. »Kako!
uzviknu, šta to baš čuh? Odista, kako mi se čini, ili si ti budala ili
sam ja sâm: a tvoju 'istinu' obrnuću brže-bolje naopako. Jer strah – to
je naš izuzetak. A smelost i pustolovina i želja za nepoznatim, za
nepokušanim – smelost je, čini mi se, cela ranija povest čovekova. Od
najdivljijih najsmelijih zverova zavišću svojom ispipao je on i preoteo
sve vrline njihove: i tako je tek postao – čovekom. Ta smelost, kad se
najzad istanjila, kad je postala duhovna, duševna, ta čovečanska smelost
sa orlovskim krilima i zmijskom mudrošću: ona se, tako mi se čini, zove
danas – « »Zaratustra!« – povikaše svi koji su tu sedeli, kao iz jednog
grla, i podigoše veliku graju i smeh: a sa njih se diže u vis kao neki
težak oblak. I čarobnik se smejaše, i reče mudro: »Gle! Nestade ga,
zloga duha mog! Nisam li vas ja sâm opomenuo da ga se čuvate, i rekao,
da je varalica, da je duh lažljiv i varljiv? Naročito kad se pokaže nag.
Ali šta ja mogu za njegove podvale! Jesam li ja stvorio, njega i svet?
Dobro de! Budimo opet dobri i dobre volje! I mada je Zaratustra
namrgođen – pogledajte ga samo! on se ljuti na me: – – još pre nego što
padne noć, opet ću mu biti drag, i hvaliće me, jer on ne može dugo da
živi a da ne čini takve budalaštine. Taj – voli neprijatelje svoje: u
toj se veštini on najbolje razaznaje, od svih koje sam video. Ali se on
zato sveti – prijateljima svojim!« Tako je govorio stari čarobnik, a
viši ljudi su odobravali što kaže: tako da je Zaratustra išao od jednog k
drugom i s puno zlobe i ljubavi stiskao ruke prijateljima svojim, – kao
neko koji kod svakog ima nešto da popravi i da se izvini. A kad je pri
tom došao do vrata svoje pećine, spopade ga opet želja za dobrim
vazduhom napolju, i za zverima njegovim, – i htede da se izvuče.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Icon_minitime4/7/2010, 9:22 pm

Među kćerima pustinje



1.



»Nemoj odlaziti! reče tad putnik koji se nazivaše senkom Zaratustrinom,
ostani kod nas, inače će nas opet spopasti stara potmula turabnost. Već
nas je onaj stari čarobnik poslužio onim što ima najgore u sebi, i gle
samo, eno dobri pobožni papa proliva opet suze i sasvim se već ukrcao
ponovo na more teške tuge. Ovi kraljevi prave doduše pred nama veselo
lice: jer oni su danas to od sviju nas najbolje naučili! Ali da nema ko
da ih gleda, opkladio bih se da bi i kod njih opet počela iznova opaka
igra – – opaka igra oblaka što promiču, vlažne tugobe, natmurenih
nebesa, ukradenih sunaca, urlajućih jesenjih vetrova, – opaka igra našeg
urlanja i vikanja za pomoć: ostani kod nas, o Zaratustra! Ovde ima
mnogo skrivene bede koja bi da progovori, mnogo sutona, mnogo oblaka,
mnogo zagušna vazduha! Ti si nas nahranio snažnom hranom za ljude, i
snažnim izrekama: ne daj sad da nas na kraju jela spopadnu mekušni
ženski duhovi! Ti jedini činiš da vazduh oko tebe biva snažan i čist. Da
li sam igde još na zemlji naišao na tako dobar vazduh kao kod tebe u
pećini tvojoj? Mnoge sam zemlje upoznao, nos se moj naučio da ispituje i
procenjuje svakovrstan vazduh: ali kod tebe udišu nozdrve moje svoju
najveću slast! Osim može biti, – može biti – o, oprosti jednu staru
uspomenu! Oprosti mi jednu staru pesmu posle jela koju sam nekad spevao
medu kćerima pustinje: – jer i kod njih beše vazduh isto tako dobar,
jasan, pun istoka; onde sam bio najviše udaljen od oblačne vlažne
turobne stare-Evrope! Tada sam voleo onakve devojke s istoka, i ona
plavetna nebesa, sa kojih ne vise oblaci ni misli. Nećete verovati
koliko je bilo lepo videti ih kad sede, ako ne bi igrale, zadubene ali
ne u misli, kao male tajne, kao kitnjaste zagonetke, kao oraščići posle
jela – odista, mnogobrojne i neobične! ali bezoblične: zagonetke koje se
daju odgonetnuti: za ljubav tim devojkama izmislio sam tada jedan
psalam da se poje posle jela.« To reče putnik i senka; i pre nego što mu
je ko mogao odgovoriti, beše već dohvatio harfu starog čarobnika, i
prekrstio noge, gledajući unaokolo mirnim i mudrim očima: – a nozdrvama
udisaše polako i ispitujući vazduh, kao neko koji u novim zemljama okusi
neznani zrak. Zatim otpoče da peva, kao da urla.



2.



Pustinja se širi: avaj onome, ko pustinje u grudima skriva.



– Ha! svečano!

odista svečano!

dostojan početak!

afrikanski svečano!

I lava dostojno,

a i kakvog moralnog drekavca –

– ali ništa za vas,

dražesne družice,

kraj čijih je nogu

meni, prvi put,

Evropljaninu pod palmom,

sedeti dopušteno. Selah.



Čudno odista!

Evo me gde sedim

blizu pustinje, a ipak

u isti mah udaljen od nje,

i još ni u čem pust:

to jest, progutala me

ova majušna oaza: –

– ona baš zinula beše,

zinula ustima slatkim,

o ta mirisna ustašca! : –

ja u njih padoh,

propadoh, skroz – među vas,

dražesne družice! Selah.



Slava onome kitu,

ako je ovako gosta

ugostio svog! – vi znate

šta misli tim učenost moja? –

slava trbuhu onom

ako, ovako

kao ovaj trbuh, oaza

dražesna beše: u što sumnjam,

– jer dolazim iz Evrope,

koja u sve sumnja, više

nego sve ostarije ženice skupa.

Neka bi je popravio Bog!

Amin!



Evo me gde sedim

u ovoj majušnoj oazi,

kao urma – zagasita,

šećerna, zlatna, žudna

ustašca devojačkih,

više još devičanskih

ledenih, snežnih, oštrih

sekutića: za njima

gine srce svim toplim urmama. Selah.



Kao to voće s juga,

tako, sasvim tako

ležim ja sad, oko mene

bumbarćići leću,

i njuše i njišu se,

i s njima još manje,

još luđe, i grešne

željice i misli, –

opkoljen vama,

vi neme, vidovite

device-mačke,

Dudu i Zulejka,

– obsvingljen, da natrpam sve

što osećam u jednu reč:

(nek bog oprosti greh protiv jezika!)

– sedim tu, udišem najbolji zrak,

odista, rajski zrak,

zrak čist i svetao, zlatom prošaran,

najbolji što je ikad

s meseca pao –

bilo slučajno,

bilo iz obesti?

kao što stoji u starim pričama.

Al', sumnjalica ja,

ja sumnjam, naravno, jer dolazim

iz Evrope,

koja u sve sumnja, više

nego sve ostarije ženice skupa.

Neka bi je popravio Bog!

Amin!



Pijući najbolji zrak,

s nozdrvama nabubrelim

kao pehari,

bez budućnosti, i bez uspomena

sedim tu,

dražesna družice,

i gledam palmu,

gledam igračicu,

kako se vije, svija i previja, –

– ko dugo gleda, igr'o bi i sâm!

Igračica je, rekao bih, ta

dugo, predugo, uvek stajala

na jednoj nozi?

pa je smetnula s uma, rekao bih,

– sećaš se, toplo srce, sećaš li se

drugu nožicu?

Jer ja uzalud

tražim tog malog

skupog blizanca

– to jest drugu nogu –

pod svetim krugom

dražesne joj, lepe,

lelujave lepeze-suknjice.

Čak, verujte mi, drugarice lepe,

rekao bih čisto:

izgubila je!

Nema je!

propala je!

druga nožica! –

šteta za lepu drugu nožicu!

No – gde to jadna tuguje sada

samotna nožica?

Možda od straha mre sad pred nekim

goropadnim čudovištem od lava,

plavogrivim? Il, je možda čak

izgrižena, oglodana gde –

do kostiju, avaj! oglodana! Selah.



O, ne plačite

meka srca!

srca k'o urme!

prebela prsa!

ne plačite,srca

od slatkog drvca

šećerna!

Ne plači više,

bleda Dudu!

budi čovek, Zulejka! hrabro!

– Il' bi vam možda sada

godilo nešto snažno,

nešto što snaži srce?: –

miropomazan stih?

svečana utešna reč? –

Ha! amo dostojanstveno!

vrlo, evropejsko dostojanstvo!

Duvajte, duvajte opet

vrlinâ mehovi!

Ha!

daj da zaurlam još jednom,

da moralno zaurlam!

poput moralnog lava

pred kćerima pustinje!

– Jer urlik vrline,

dražesne device,

više je neg sve drugo

strasna prednost i strašna glad Evropejca

I stojim evo već

kao Evropejac,

ne mogu drugačije, tako mi pomogao Bog!
Amin.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Icon_minitime5/7/2010, 8:43 pm

Buđenje



1.



Posle pesme putnika i seni, napuni se pećina odjedared grajom i smehom: i
kako su svi iskupljeni gosti u isti mah stali govoriti, pa ni magarac,
ohrabren time, nije ostao miran, podiđe Zaratustru mala zlovolja, i on
se podsmehnu u sebi ovakvoj poseti: iako se radovao njihovoj veselosti.
Jer ona mu izgledaše znak ozdravljanja. On se dakle izvuče napolje, i
govoraše tu svojim zverima. »Kud se dede nevolja njihova? reče, i već
odahnu sam od male svoje dosade, – kod mene su se odvikli, kako mi se
čini, od vike za pomoć! – ali, nažalost, još ne i od vike uopšte«. I
Zaratustra zapuši svoje uši, jer se baš beše pomešalo magarčevo i-ja na
čudan način sa veselom grajom ovih viših ljudi. »Oni su veseli, otpoče
opet, a ko zna? možda o trošku domaćina svog; i mada su od mene naučili
smejati se, to ipak nije moj smeh kojem su se naučili. Ali, šta je stalo
do toga! To su stari ljudi: oni ozdravljaju na svoj način, oni se smeju
na svoj način; moje su uši imale već i gore što da izdrže pa se nisu
rogušile. Ovaj dan znači pobedu: uzmiče eno već, beži, duh težine, stari
moj dindušmanin! Kako će lepo da svrši ovaj dan koji je tako ružno i
teško počeo! A hoće da svrši. Već se bliži veče: eno ga gde preko mora
jaše amo, dobri jahač. Kako se ugiba, blaženi, vraćajući se u zavičaj,
na purpurnim sedlima svojim! Nebo ga vedro gleda, svet leži u dubini: o
svi vi čudaci što dođoste k meni, isplati se zaista živeti kod mene!«
Tako je govorio Zaraturstra. I opet se začu vika i smeh viših ljudi iz
pećine: tada on poče iznova. »Zagrizli su, moj je mamac dobar; i pred
njima uzmiče neprijatelj njihov, duh težine. Da li pravo čujem: eno uče
već da se smeju sami sebi? Moja je muška hrana dobra, moja reč puna soka
i smoka: ali, zaista vam kažem, ja ih i nisam hranio zeljem što nadima,
već hranom ratničkom, hranom pobedničkom: nove sam požude razbudio u
njima. Nove nade uđoše u ruke i noge njihove, srce se njihovo isteže.
Oni nalaze nove reči, još malo pa će iz duha njihova obest izbijati.
Takva hrana nije dabome za decu, niti za čežnjive stare i mlade ženice.
Njihova se utroba ubeđuje na drugi način; njima nisam ja lekar i
učitelj. Gađenje uzmiče ispred ovih viših ljudi: eto! to je moja pobeda.
U mome carstvu stiču pouzdanje, sav glupi stid napušta ih, oni se
iskaljuju. Oni iskaljuju srce svoje, dobri im se časi vraćaju, oni opet
slave i preživaju, – oni postaju zahvalni. To je za mene najbolji znak:
postaju zahvalni. Neće dugo trajati a oni će početi da izmišljaju
svetkovine, i da dižu spomenike starim radostima svojim. Oni su na putu
ozdravljenja!« Tako je govorio Zaratustra u srcu svom, gledajući u
polje; a njegove zveri ulagivahu se oko njega, i poštovahu njegovu sreću
i njegovo ćutanje.



2.



Ali odjedared, poplaši se uvo Zaratustrino: jer u pećini, koja je dotle
bila puna graje i smeha, nasta iznenada mrtva tišina; – a do nosa mu
dopiraše mirisan kâd tamjana, kao od zapaljenih šišarki. »Šta se to
zbiva? Šta to rade?« zapita se, i privuče ulazu, tako da je mogao,
neopažen, videti šta mu rade gosti. Ali, da divna čuda! šta je morao da
vidi svojim rođenim očima! »Oni su postali svi opet pobožni, oni se
mole, oni su pomahnitali!« – govorio je, i nije se mogao načuditi. I
zaista! svi ti viši ljudi, oba kralja, papa van službe, opaki čarobnik,
dobrovoljni prosjak, putnik i senka, stari pretskazivač, savesni u duhu,
i najružniji čovek: svi su oni ležali kao deca, ili kao skrušene stare
žene, na kolenima, obožavajući magarca. I baš beše počeo najružniji
čovek da se guši i penuši, kao da će da pokulja iz njega nešto što se ne
da iskazati; a kad je uskipeo da dođe do pravih reči, vidi, to beše
pobožna čudna litanija u slavu obožavanog i okađenog magarca. A ta
litanija zvonila je ovako: Amin! Slava i čast i mudrost i hvala i
pohvala i krepkost neka je bogu našemu, na vjeki vjekov! – A magarac
odvikivaše, I-ja! On nosi teret naš, on uze na se oblik služinački, on
je trpeljiva srca i ne kaže nikad Ne; a ko ljubi Boga svoga, taj ga i
kažnjava. – A magarac odvikivaše, I-ja! On ne zbori reči: jedino što
svetu koji je stvorio kaže uvek I-ja: on time slavi svoj svet. U tome je
mudrina njegova, što neće da govori: te tako retko kad da nema pravo. –
A magarac odvikivaše, I-ja. Neopažen ide on po svetu. Siva boja kože u
koju je uvijena vrlina njegova. Ako ima duha, on ga krije; ali svako
veruje u velike uši njegove. – A magarac odvikivaše, I-ja. Koliko je
skrivene mudrosti u tome što ima duge uši, i sve sa I-ja potvrđuje a
nikad ne poriče! Nije li on stvorio svet po svome podobiju, to jest, što
je moglo biti glupljim? – A magarac odvikivaše, I-ja. Ti hodiš pravim i
krivim putevima; slabo te se tiče, šta nama ljudima izgleda pravo šta
krivo. Tvoje je carstvo s one strane dobra i zla. U tome je tvoja
nevinost, što ne znaš šta je to nevinost. – A magarac odvikivaše, I-ja.
Pogle samo kako nikoga ne guraš od sebe, ni prosjaka, ni kraljeve.
Puštaš decu da dolaze k tebi, a kad te opaki dečaci draže, ti kažeš
jednostavno I-ja. – A magarac odvikivaše, I-ja. Ti voliš magarice i
sveže smokve, ti jedeš što dohvatiš. I boca te zagolica u srcu, ako si
baš gladan. U tome leži mudrost jednoga boga. – A magarac odvikivaše,
I-ja.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Icon_minitime5/7/2010, 8:43 pm

Magareća slava



1.



Ali, kod toga se mesta litanije Zaratustra nije mogao više uzdržati,
nego viknu i sâm I-ja, još glasnije nago magarac, i skoči posred svojih
pomahnitalih gostiju. »Ta šta to radite, vi deco od ljudi? povika,
dižući bogomoljce silom sa zemlje. Teško vama, da vas još ko vidi osim
Zaratustre: Svaki bi mislio da ste vi sa novom verom svojom najgori
hulitelji, i najluđi od svih starih žena! Pa i ti sam, ti stari papo,
zar to priliči tebi, da ovako obožavaš magarca kao boga?« – »O
Zaratustra, oprosti, odgovori papa, ali što se boga tiče,i u,tome sam ja
prosvećeniji od tebe. A tako i treba da bude. Bolje je obožavati boga u
ovom obliku, nego ni u kojem obliku! Promisli malo ovu izreku, pa ćeš
brzo doći do toga da u ovakvoj izreci ima mudrosti. Onaj koji je rekao
'bog je duh' – taj je na zemlji učinio dosad najveći korak i skok ka
bezverju: takva se reč na zemlji ne daje lako popraviti! Staro moje srce
skače i skakuće, zato što na zemlji ima još nešto što se može
obožavati. Oprosti zato, o Zaratustra, jednom starom pobožnom papskom
srcu! « – »Pa ti, reče Zaratustra putniku i senki, ti kažeš i misliš da
si slobodan duh? A evo se klanjaš i služiš kumirima i popovima? Gore je,
zaista ti kažem, to što radiš ovde nego ono što si radio među onim
tvojim opakim crnpurastim devojkama, ti opaki novi bogomoljče!« »Da
gore, odgovori putnik i sen, imaš pravo: ali šta ja tu mogu! Stari je
bog opet živ, o Zaratustra, ma šta ti govorio. Svemu je kriv najružniji
čovek: on ga je probudio u nov život. A to što kaže da ga je on nekad
ubio: smrt kod bogova, uvek je predrasuda.« – »Pa i ti, reče Zaratustra,
ti opaki stari čarobniče, šta si ti to učinio? Ko će, u ovo
slobodnjačko doba, odsad u tebe verovati kad ti veruješ u ovakvu
magareću bogovštinu? Glupost je to bila što si učinio; kako si mogao, ti
mudrac, učiniti takvu glupost!« »O Zaratustra, odgovori mudri čarobnik,
ti imaš pravo, bila je glupost, – ali mi je i dosta teško pala.« – tek
ti, reče Zaratustra savesnome u duhu, promeri samo i metni prst na nos
svoj! Zar je sve ovo po tvojoj savesti? Zar nije duh tvoj odviše
čistunac za molitve i za isparenje ovih bogomoljaca?« »Ima u tome nešto,
odgovori savesni i metnu prst na nos, ima u tome pozorištu nešto što
čak godi mome duhu. Može biti da ne smem da verujem u boga: ali je
pouzdano da mi bog u ovom obliku izgleda još najverovatniji. Bog treba
da je večit, prema svedočanstvu najpobožnijih: ko ima toliko vremena,
taj se ne žuri sa vremenom. Što je moguće lakše, i što je moguće
gluplje: na taj način može neko koji je takav daleko da dospe. A ko ima
duha i suviše, toga još ponajlakše zalude baš sama ludost i glupost.
Razmisli o samome sebi, o Zaratustra! Ti sâm – zar ne! i ti sâm mogao bi
od silne mudrosti postati magarcem. Zar ne ide savršen mudrac rado pa
najkrivljim stazama? Kao što se to vidi, o Zaratustra, – kao što se to
vidi po tebi!« »I, najzad ti, reče Zaratustra, i okrete se prema
najružnijem čoveku, koji je još jednako ležao na patosu s uzdignutam
rukom prema magarcu (jer mu je davao da pije vina) Govori, ti
neiskazani, šta si to tu počinio? Izgledaš mi preobražen, iz oka ti bije
plamen, ogrtačem uzvišenoga zagrnuta je ružnoća tvoja: šta si učinio?
Je li istina to što ovi ovde kažu, da si njega opet probudio? Čemu? Zar
nije bio iz temelja umrtvljen i utuljen? I ti sâm izgledaš mi probuđen:
šta si učinio? šta si ti prevrnuo? Čemu si se ti okrenuo? Govori, o ti
neiskazani!« »O Zaratustra, odgovori najružniji čovek, ti si spadalo! Da
li je on još živ, ili je opet živ, ili je iz temelja mrtav, – ko to
ponajbolje zna od nas dvojice? Ja tebe pitam. Ali ja jedno znam, – a to
sam od sama tebe naučio, o Zaratustra: onaj koji hoće najtemeljnije da
ubije, taj se smeje. 'Ne gnevom već smehom se ubija' – tako si ti
govorio nakad. O Zaratustra, ti skriveni, ti uništitelju bez gneva, ti
opasni svetitelju, – ti si spadalo! «



2.



Tada se dogodi da Zaratustra, začuđen sve takvim doskočicama mesto
odgovora, odskoči unatrag do vrata svoje pećine, i, okrenut licem prema
gostima svojim, povika snažnim glasom: »O vi vragolani svi skupa, o vi
lakrdijaši! Što se izmotavate i zamotavate preda mnom! Kako je u svakome
od vas srce skakutalo od radosti i pakosti, zato što ste najzad opet
postali kao dečica, to jest pobožni, – što ste najzad opet činili što
deca čine, to jest molili se bogu, skrštavali ruke i govorili 'dragi
Bože'! Ali, sad napustite ovu dečju sobu, moju rođenu pećinu, u kojoj se
teraju danas svakojake detinjarije. Rashladite i iskalite ovde napolju
toplu svoju obest detinju i nemirno srce svoje! Naravno: ne postanete li
kao dečica, nećete dospeti u ono carstvo nebesko. (I Zaratustra pokaza
rukama na nebo.) Ali mi nećemo u carstvo nebesko: mi smo postali ljudi, –
mi dakle hoćemo carstvo zemaljsko.«



3.



I još jednom stade Zaratustra besediti. »O novi prijatelji moji, reče, –
vi osobenjaci, vi viši ljudi, koliko mi se sad svidate, – – otkako ste
se opet obveselili! Vi ste, zaista vam kažem, svi procvetali: meni se
čini da su za takvo cveće, kao vi što ste, potrebne nove slave, – kakva
mala hrabra ludorija, kakva služba božija ili slava magareća, kakva
stara, vesela budala Zaratustra, vihor-vetar koji će vam izduvati iz
duše pomrčinu. Nemojte zaboraviti ovu noć i ovu magareću slavu, vi viši
ljudi. To ste izmislili kod mene, to je za mene, dobro znamenje, – tako
što izmišljaju samo oni koji su na putu ozdravljenja! A ako je još
jednom budete slavili, ovu magareću slavu, učinite to sebi za ljubav,
učinite to i meni za ljubav! I meni u pomen!«

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Icon_minitime5/7/2010, 8:43 pm

Pijana pesma



l.



Međutim behu jedan za drugim izašli napolje u hladnu zamišljenu noć; a
sâm Zaratustra vodio je za ruku najružnijeg čoveka, da mu pokaže svoj
noćni svet, i veliki okrugao mesec, i srebrne vodopade kod svoje pećine.
Tako su bili najzad svi na okupu u miru, sve sami stari ljudi, ali sa
utešenim hrabrim srcem, i začuđeni u sebi što se na zemlji tako dobro
osećaju; a prijatna tišina noći prodirala je sve više i više ka srcu im.
I Zaratustra iznova pomisli u sebi: »o koliko mi se sad sviđaju, ovi
viši ljudi!« – nego ne htede reći glasno, jer je poštovao njihovu sreću i
njihovo ćutanje. – Ali tad se dogodi ono što je toga čudnog dugog dana
bilo najčudnije: najružniji čovek poče još jedanput, i to poslednji put,
da se guši i penuši, pa kad je doterao do reči, nuto, pitanje okruglo i
čisto iskoči iz njegovih usta, jedno lepo duboko jasno pitanje, koje se
taknu srca svih što su ga slušali. »Prijatelji moji svi skupa, reče
najružniji čovek, kako se vama čini? Ovoga dana radi – ja sam prvi put
zadovoljan što sam proživeo ceo život. I nije dosta da samo toliko
posvedočim. Vredi živeti na zemlji: jedan dan, jedna slava sa
Zaratustrom, naučili su me da volim zemlju. 'To li beše – život?' reći
ću smrti: 'Pa dobro! Daj još jednput!' Prijatelji moji, kako se vama
čini? Zar nećete i vi reći smrti kao ja: To li beše – život? Pa dobro,
Zaratustre radi, daj još jedanput« – Tako je govorio najružniji čovek; a
tada je bilo nedaleko od ponoći. I šta mislite, šta se tada dogodilo?
Tek što su viši ljudi čuli njegovo pitanje, postadoše odjednom svesni
toga da su preobraženi i opet zdravi, i toga, ko je to učinio:
priskočiše dakle svi ka Zaratustri, zahvaljujući, slaveći ga,
umiljavajući se oko njega, ljubeći mu ruke, kako je već bilo kome u
prirodi: tako da su se neki smejali a neki plakali. A stari čarobnik
igrao je od zadovoljstva; pa sve iako je, kao što kažu naki pripovedači,
bio tada pun slatka vina, bio je zacelo još puniji slatkog života, i
odrekao se bio svakog umora. Ima ih čak koji pripovedaju, da je tada i
magarac igrao: nije mu, dakle, pre tega najružniji čovek uzalud davao
vina da pije. Možda je bilo tako a možda i nije; ali ako uistinu one
večeri magarac i nije igrao, dogodila su se tada još veća i čudnija
čudesa nego što bi bilo igranje jednoga magarca. Ukratko, što rekao
Zaratustra: »Šta je meni stalo do tog!«



2.



Zaratustra je međutim, kad se dešavalo ovo sa najružnijim čovekom,
stajao kao opijen: pogled mu se ugasio, jezikom je zaplitao, noge mu
počeše klecati. I ko bi tu mogao pogoditi, kakve tad misli proletahu
kroz dušu Zaratustrinu? Ali mu duh očevidno beše ustuknuo, i potekao
unapred, tako da je bio u dalekim daljinama i kao »na visokom grebenu,
kako stoji u knjigama, na sredini izmedu dva mora, – putujući kao težak
oblak izmedu onoga što je bilo i onoga što će biti«. No polako, kako su
ga viši ljudi grlili i ljubili, dolazio je pomalo k sebi, i branio se
rukama od navale poštovalaca i pomagalaca; samo nije govorio. Tek
odjedared obrnu brzo glavu, kao da je čuo nešto: tada metnu prst na usta
i reče: »Hodite!« Sve se unaokolo utiša i utaji; samo iz dubine
dopiraše polako do gore zvon zvona. Zaratustra osluškivaše, kao i viši
ljudi; zatim metnu i po drugi prst na usta, i reče opet: »Hodite!
hodite! Još malo pa će ponoć!« – a glas mu se beše izmenio. Ali se još
jednako nije kretao s mesta: tada posta još tiše i još tajanstvenije, i
svi osluškivaše, i magarac, i Zaratustrine počasne zveri, orao i zmija,
isto tako i pećina Zaratustrina, i veliki hladni mesec, i sama noć. A
Zaratustra metnu i po treći put prst na usta, i reče:



Hodite! hodite! hodite! Podimo sad! Čas je kucnuo: pođimo u noć!



3.



O, vi viši ljudi, još malo pa će ponoć: te hoću da vam kazujem nešto na
uši, što ono staro zvono meni na uvo kazuje, – – tako tajanstveno, tako
strašno, tako srdačno, kao što govori meni ono ponoćno zvono koje je
doživelo više nego što može doživeti čovek: – koje je brojalo još otaca
vaših bolne otkucaje srca – ah! ah! kako uzdiše! kako se u snu smeje! ta
stara duboka, duboka ponoć! Ćut! ćut! Tu se mnogo šta čuje što danju ne
sme da da glasa od sebe; nego sad, u hladnome zraku, sad kada se
stišala i sva graja u srcima vašim, – – sad progovara, sad se čuje, sad
se uvlači u noćne prebudne duše: ah! ah! kako uzdiše! kako se smeju u
snu! – zar ne čuješ kako tajanstveno, strašno, srdačno tebi govori,
stara duboka, duboka ponoć? O čoveče, pazi!



4.



Teško meni! Kud se dede vreme? Ne potonuh li u duboke kladence? Svet
spi. – Ah! Ah! Pas zavija, mesečina sja. Radije ću umreti, umreti, nego
vama reći šta u ovaj čas misli ponoćno srce moje. Evo, umro sam već. Sve
je prošlo. Pauče, šta to pleteš oko mene? Hoćeš li krv? Ah, ah! Rosa
pada, čas je tu – – čas, u koji mi se koža ježi od studi, koji pita i
jednako pita: »u koga bije srce u junaka? – ko da bude zemlji gospodar?
Ko će reći: ovuda tecite, vi velike i male reke!« Čas se približuje: o
čoveče, ti viši čoveče, pazi! ovo je govor za osetljive uši, za tvoje
uši – to ponoć tiha k tebi prilazi!



5.



Nosi me, zanosi me, igra duša moja. Rade nasušni, svakodnevni! Ko da
bude zemlji gospodar? Mesec je hladan, vetar ćuti. Ah! Ah! Da li ste već
dosta visoko odleteli? Vi ste igrali: ali noga nije što i krilo. Vi
dobri igrači, otišla je sad radost sva: vino se pretvori u talog, pehari
omekšaše, grobovi zajecaše. Ne odleteste dosta visoko: i evo gde
grobovi jecaju: »iskupite mrtve! Zašto je tako dugo noć? Ne opija li nas
to mesečina?« Vi viši ljudi, oslobodite grobove, probudite leševe! Ah,
šta to još dube crv? Sve više se približuje čas, – – eno mumla zvono,
još bruji srce, još dube drvo crv, i srce crv. Ah! Ah! Dubok je svet!



6.



Slatka liro! Slatka liro! Ja volim tvoj zvuk, tvoj opojni turobni huk! –
kako mi iz davnine, kako mi iz daljine dolazi huk tvoj, iz daleka, iz
ribnjaka ljubavi! Ti staro zvono, ti slatka liro! Svaki bol urezao ti se
u srce, bol očinski, bol dedovski, bol pradedovski; govor je tvoj
sazreo, – – sazreo kao zlatna jesen, ili popodne, kao pustinjsko srce
moje – i ti si progovorilo? i sâm je svet sazreo, grozd je zarudeo, – i
hoće evo da umre, od sreće da umre. Vi viši ljudi, zar ne osećate miris?
Potajno kulja odozdo miris, – miomir i miris večnosti, ružičasto
blažen, zagasit i zlatan kao vino, miris od stare sreće, – od opojne
sreće kad ponoć mre, i kad poje: dubok je svet, bez dna, dublji nego dan
što zna!



7.



Mani me! Mani! Odviše sam čist za te. Ne dotiči me se! Zar nije baš u
ovaj čas svet moj postao savršen? Koža moja odviše je čista za tvoje
ruke. Okani me se, ti glupi blesasti tupi dane! Zar nije ponoć vedrija?
Najčistiji treba da budu zemlji gospodar, oni koji su ostali nepoznati,
koji su najjači, ponoćne duše, vedrije i dublje od svakog dana. O dane,
ti za mnom pružaš ruke? Ti bi da napipaš sreću moju? Ja sam za tebe
bogat, usamljen, rudnik pun blaga, riznica puna zlata? O svete, ti mene
tražiš? Zar sam ti svetovan? Zar sam ti duhovan? Zar sam božanski za
tebe? Ali dane i svete, vi ste odviše nezgrapni, – – imajte dosetljive
ruke, hvatajte dublju sreću, dublju nesreću, hvatajte budikakvog boga,
ne hvatajte mene: moja nesreća, moja sreća je duboka, o ti čudni dane,
ali ja nisam bog, nisam pakao božiji: dubok je njegov jad.



8.



Božiji je jad dublji, ti čudni svete! Hvataj božiji jad, a ne mene! Šta
sam ja! Opojna slatka lira, – – jedna ponoćna lira, jedna zvonka
kreketuša koju niko ne razume, ali koja mora da kaže što ima, pred
golubovima, o vi viši ljudi! Jer vi me ne razumete! Prošlo je! Prošlo! O
mladosti! O podne! O popodne! Došlo je evo veče, i noć, i ponoć, – pas
zavija vihor-vetar taj: – ili zar nije vihor-vetar pas? Cvili, laje,
zavija. Ah! Ah! kako uzdiše! kako se smeje, kako se guši i koca, ta
ponoć! A sad, kako trezveno govori, ta pijana proročica! Da nije natpila
pijanost svoju? da nije postala prebudna? da ne preživa? – preživa jad
svoj, u snu, stara duboka ponoć, i više još radost svoju. Jer radost, ma
kolilko jad bio dubok; Radost je dublja još neg vaj.



9.



O ti lozin čokote! Što me slaviš? Zar te nisam posekao! Bio sam svirep,
iz tebe teče krv: – otkud ta hvala tvoja pijanoj svireposti mojoj? »Što
je postalo savršeno, sve što je sazrelo – hoće da umre!« tako kažeš ti.
Blagosloven neka je navek nož vinogradarev! Ali, avaj, sve što je
nazrelo hoće da živi! Jad kaže: »Prodi sad! Odlazi, jade!« Ali, sve što
pati, hoće da živi da bi sazrelo, i postalo puno radosti i puno čežnje,
čežnje za udaljenim, višim, vedrijim. »Ja hoću naslednika, kaže sve što
pati, ja hoću decu, ja neću sebe«, – a radost neće naslednike, neće
decu, – radost hoće samu sebe, hoće večnost, hoće povraćaj, hoće sve
isto na vjeki vjekov. Jad kaže: »Skrhaj se, krvavi, srce! Hodi jednako,
nogo! Leti, krilo! Napred! u vis, bole!« Jeste, staro srce moje: Jad
kaže: »prodi sad!«



10.



O vi viši ljudi, kako se vama čini? Da li sam ja prorok? da li
sanjalica? pijanac? tumač snova? zvono ponoćno? jesam li kap rose?
pramen dima i daha večnosti? Ne čujete li? Ne osećate li? Baš u ovaj čas
postao je svet moj savršen, i ponoć je podne, – i bol je radost, i
prokletstvo je blagoslov, i noć je jedno sunce, – odlazite, ili ćete
naučiti: da je i mudrac budala. Jeste li ikad pristali na ikakvu radost?
O, prijatelji moji, onda ste pristali i na svaki jad. Sve su stvari
vezane jedna za drugu, udenute jedna u drugu, zaljubljene jedna u drugu,
– - jeste li ikada poželeli da jedanput dođe još jedanput, jeste li
ikada rekli: »sviđaš mi se, srećo! Protrč, trenute!«, onda ste poželeli i
sve još jedanput! – sve iznova, sve večno, sve u vezi jedno s drugim,
udenuto i zaljubljeno jedno u drugo, tako ste eto vi voleli svet, – – vi
večiti, tako ga volite večito i u svako doba: pa i jadu vi kažete:
prođi sad, ali dođi opet! Jer radost kaže: večno traj!



11.



Svaka radost hoće da sve stvari večno traju, hoće meda, hoće taloga,
hoće pijane ponoći, hoće grobova, hoće utehe u suzama sa grobova, hoće
pozlaćenu večernju rumen – – šta neće radost! ona je žednija, srdačnija,
gladnija, strašnija, tajanstvenija od sveg jada, ona hoće sebe, ona
guta sebe, volja prstena bori se u njoj, – – ona hoće ljubav, ona hoće
mržnje, ona je prebogata, deli drugima, rasipa, prosi da je neko uzme,
zahvaljuje onome ko je uzima, ona bi da je mrze, – – radost je tako
bogata da žudi za jadom, za paklom, za mržnjom, za sramotom, za
bogaljem, za svetom, – jer ovaj svet, o ta vi ga bar znate! Vi viši
ljudi, za vama čezne, radost, neobuzdana, blažena, – za jadom vašim, vi
promašeni i unakaženi! Za onim što je promašeno i nakaženo čezne svaka
večna radost. Jer svaka radost hoće samu sebe, te stoga hoće vaj! O
srećo, o bole! O pukni, srce! Vi viši ljudi, naučite jednom da radost
hoće večnost, – radost kaže svima stvarima da večno traju: večno traj, i
večnost daj!



12.



Jeste li sada naučili moju pesmu? Jeste li pogodili šta ona hoće? Dobro
dakle? Vi viši ljudi! Otpojte mi sad vi pesmu moju, tropar moj!



Pojte sad vi tu pesmu kojoj je natpis: »Još jednom«, a čiji je smisao
»na vjeki vekov!« – pojte, – o vi viši ljudi, tropar Zaratustrin!



Jedan!*

Čoveče pazi! Otvori oba oka!

Dva!

Čuj – šta govori noć duboka?

Tri!

Snova mojih iščeze kret –

Četiri!

Snoponor beše dubok:

Pet!

Dubok svet,

Šest!

Dublji nego sto misli dan.

Sedam!

Dubok je njegov jad –,

Osam!

Dublja radost nego patnja sva:

Devet!

Jad govori: Umini sad!

Deset!

Radost na večnost pristaje –,

Jedanaest!

Duboko, u večnosti hoće da traje.

Dvanaest!

* Prepev: Vito Marković
_________________

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Icon_minitime5/7/2010, 8:44 pm

Znak



A u jutro posle te noći, skoči Zaratustra sa svoga ležišta, opasa se, i
izađe iz svoje pećine, plemenit i krepak, kao jutarnje sunce kad izlazi
iza mračnog stenja. »Veliko svetlo nebesko, progovori kao što je nekad
govorio, ti duboko oko sreće, u čemu bi bila sva sreća tvoja da onih
nemaš kojima sijaš! I kad bi oni ostali u sobama svojim dok si ti već
budno i na putu ovamo da poklanjaš i razdeljuješ: kako bi se razgnevila
tad ponosita sramežljivost tvoja! A eto! ovi još spavaju, ti viši ljudi,
dok sam ja budan: to nisu pravi saputnici moji! Ne čekam ja na njih
ovde u brdima mojim. Hteo bih da otpočnem delo svoje, svoj dan: ali oni
ne razumeju znamenja moga jutra, korak moj – nije za njih budilnik. Oni
još skapavaju u pećini mojoj, san njihov još pije od opojnih pasama
mojih. Ali uvo koje bi oslušnulo da li će mene čuti, – toga poslušnog
uva nema među udovima njihovim.« – To je govorio Zaratustra u svome srcu
dok se sunce rađalo: a tad pogleda upitnim pogledom u visinu, jer ču
iznad sebe oštri krik svoga orla. »Vrlo dobro! povika gore, to mi se
dopada, i to mi pripada. Zveri su moje budne, jer sam ja budan. Orao je
moj budan, i slavi sunce kao i ja. Orlovskim kandžama dohvati novu
svetlost. Vi ste prave životinje moje; ja vas volim. Ali mi nema još
prvih ljudi mojih!« Tako je govorio Zaratustra; a tada se dogodi da
odjedared ču, kako oko njega proleću i lepršaju se nebrojene ptice, – i
udaranje tako mnogih krila, i navala oko njegove glave, bili su toliki
da je zaklopio oči. Jer odista, kao da se oblak sručio na njega, oblak
od strela koje se sipaju na novog neprijatelja. No gle, ovo ovde beše
oblak od ljubavi, i to na novog prijatelja. »Šta se zbiva sa mnom?«
razmišljaše Zaratustra u svome srcu, i polako se spusti na veliki kamen
što je ležao pokraj izlaza iz njegove pećine. Ali, hvatajući rukama oko
sebe i iznad sebe i ispod sebe, da bi se odbranio od nežnosti ptica,
nuto, zbi se s njim nešto još čudnovatije: i nehotice beše zahvatio
rukom posred jedne guste tople grive; a u isti mah odjeknu tu pred njim
urlik, – blag odužen rik lava. »To je znak«, reče Zaratustra, i srce mu
se preobrazi. I odista, kad se ispred njega raščisti zrak, ležaše mu kod
nogu žuta golema zver, prislanjaše glavu na njegovo koleno, i ne htede
ga se okanuti od silne ljubavi, baš kao pas koji opet nađe svog starog
gospodara. A golubovi behu isto tako užurbani da pokažu svoju ljubav kao
i lav; i svaki put kad bi kakav golub proleteo lavu preko nosa, zadrmao
bi lav glavom čudeći se i smejući se. Na sve to izgovori Zaratustra
samo ovu jednu reč: »deca su moja blizu, deca moja«, – i onda ućuta
sasvim. Ali je njegovo srce bilo razdragano, i iz očiju mu kapahu suze i
padahu dole na ruke njegove. Nije obraćao pažnju ni na što više, nego
je sedeo nepomično i nebraneći se više od životinja. A golubovi letahu
gore dole, spuštahu se na njegova ramena, milovahu mu bele kose, i ne
znadoše već šta će od milošte i veselja. Stari lav pak lizaše jednako
suze što padahu na ruke Zaratustrine, ričući uz to i mumlajući potrnulo.
Tako su radile ove životinje. – To je sve trajalo dugo vremena, ili
kratko vremena: jer, pravo reći, na zemlji za ovakve stvari i nema
vremena. – Međutim behu se porazbudili viši ljudi u Zaratustrinoj
pećini, i spremahu se svi skupa za pohod: da idu u susret Zaratustri, i
da mu požele dabro jutro, – jer behu videli, kad su poustajali, da njega
već ne beše među njima. Ali, kad su dospeli do vrata od pećine, a šum
njihovih koraka bio izmakao ispred njih, naroguši se lav užasno, okrete
se odjednom od Zaratustre, i poskoči, besno ričući, na pećinu; a viši
ljudi, kad čuše kako riče, dreknuše kao iz jednog grla, pobegoše natrag,
i nestade ih za tren oka. Sâm Zaratustra ipak, zanesen i unezveren,
podiže se sa svog sedišta, pogleda oko sebe, zastade u čudu, zapita se u
sebi šta je to, pribra se, i beše sâm »Šta to čuh? progovori najzad
polako, šta se to sada sa mnom zbi?« I odmah mu se povrati sećanje, a
jednim pogledom obuhvati i shvati sve što se beše dogodilo između juče i
danas. »Evo ovde kamena, reče i pogladi se po bradi, na njemu sam sedeo
juče iz jutra, ovde je pristupio k meni prorok, i ovde sam čuo prvi put
povik koji sam i sada baš čuo, veliki povik za pomoć. O vi viši ljudi, o
vašoj nevolji vračao mi je juče izjutra onaj stari pretskazivač, – – na
vašu nevolju htede me on zavesti i u iskušenje dovesti: o Zaratustra,
govorio mi je on, ja dolazim da te zavedem na tvoj poslednji greh. Na
moj poslednji greh? povika Zaratustra i smejaše se ljutito svojoj
rođenoj reči: šta je to još ostalo za mene da bude moj poslednji greh?« –
I još jednom utonu Zaratustra u misli, sede ponovo na veliki kamen, i
razmišljaše. Odjedared poskoči, – »Sažaljenje! Sazaljenje prema višim
ljudima! povika, i lice njegovo pretvori se u čelik. Neka! To – to je
bilo i prošlo! Moja patnja i moje sažaljenje – šta je stalo do njih! Zar
ja težim za srećom? Ja težim za delom svojim! Tako je! Došao je lav,
deca su moja blizu, Zaratustra je sazreo, moj čas je kucnuo: – Ovo je
moje jutro, oslavio je moj dan: ovamo, sad, diži se, veliko Podne!« – –
Tako je govorio Zaratustra napuštajući svoju pećinu, plemenit i krepak,
kao jutarnje sunce kad izlazi iza mračnog stenja.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 3 Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Tako je govorio Zaratustra
Nazad na vrh 
Strana 3 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Krug svesti i mudrosti- piše se u temama ispod naslovne :: Knjige mudrosti-
Skoči na: