LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Tako je govorio Zaratustra

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime21/6/2010, 7:52 pm

O priviđenju i
zagonetki

1.


Kad se raščulo među lađarima da je Zaratustra na brodu – a bio je na
lađu došao zajedno s njim čovek jedan sa blaženog ostrvlja – nastade
velika radoznalost, i iščekivanje. Ali je Zaratustra dva dana ćutao,
budući hladan i nem od žalosti, i nije odgavarao ni na poglede ni na
reči. Uveče drugog dana, međutim otvori opet uši svoje, iako je još
ćutao: jer bilo je da se čuje na toj lađi mnogo štošta čudno i s
opasnošću skopčano, što je dolazilo izdaleka a htelo ići još i dalje.
Zaratustra je ipak bio prijatelj svih onih koji idu na daleke puteve, i
koji ne vole život bez opasnosti. I gle! slušajući, odreši se naposletku
i njemu jezik, i raskravi se led sa srca njegova: – I on progovori
ovako i reče: Vama, smelim kušiteljima, iskušiteljima, i svima koji se
ikad prepredenim jedrima navezoste na strašno more, – vama, opijenima
zagonetkama, obožavaocima sumraka, čiju dušu mame glasi frula u sve
varljive vrtloge. – jer vi nećete mlakom rukom da se povodite za koncem
koji napipate; i, gde možete da naslutite tu vi ne volite da
zaključujete – vama samo reći ću zagonetku koju videh – sablast
najusamljenijega. – Namršten išao sam nedavno kroz mrtvački bledi
sumrak, – namršten i okoran, sa stisnutim usnicama. Ne beše mi zašlo
samo jedno sunce. Staza jedna koja se prkosno penjala kroz kamenje,
nevaljala, usamljena staza, za koju ne htedoše da znaju već ni korov ni
šiblje: ta brdska staza stenjala je pod prkosom moga kroka. Nemo
koračajući preko podrugljivoga prštanja šljunka, drobeći kamen sa kojeg
je klizao, tako se korak moj sam primoravao napred u visinu. U visinu: –
usprkos duhu koji ga je vukao dole, sunovrat dole, duhu težine, mome
đavolu i din-dušmaninu. U visinu: – iako je ovaj useo bio na me, upola
čovečuljak upola krtica; sâm uzet a čineći uzetim; kapajući mi olovo u
uši, i olovne misli u mozak. »O Zaratustra, šaputao je podrugljivo slog
po slog, ti kamenu mudrosti! Ti si se bacio u visinu, – ali svaki u vis
bačen kamen mora – pasti! O Zaratustra, kamenu mudrosti, u vis bačeni
kamenu, razbijaču zvezda! Ti si sâm sebe bacio u tu visinu, – ali svaki u
vis bačen kamen mora – pasti! Osuđen na sama sebe, i na kamenovanje
sama sebe: O Zaratustra, daleko si doduše kamen bacio, – ali na tebe će
natrag pasti!« Na to zaćuta čovečuljak; i to je tako trajalo dugo.
Njegovo mi je ćutanje padalo teško; na ovaj način udvoje, čovek je više
usamljen nego kad je sam! Penjao sam se, penjao, sanjao sam, razmišljao
sam, – ali mi je sve padalo teško. Bio sam kao bolesnik kojega umaraju
opaki bolovi njegovi, a kojega onda san još više opak probudi od
spavanja. – Ali ima nešto u meni što zovem smelošću: ona mi je uvek
dosad ubijala svaku nesmelost. Ta smelost naredi mi najzad da stanem, i
da rečem. »Čovečuljku! Ti! Ili ja!« – Jer smelost najbolje ubija, –
smelost koja napada: iz svakoga napadaja odjekuje zveket igre. A čovek
je najsmelija životinja: zato je i savladao sve ostale životinje.
Zvonkom igrom nadvladao je dosad još svaki bol; a čovečanski je bol
najdublji bol. Smelost ubija i nesvesticu pred ponorima: a gde čovek
nije pred ponorom? Zar nije i samo gledanje – gledanje u ponor? Smelost
najbolje ubija: smelost ubija i sažaljenje. A sažaljenje je najdublji
ponor: kako god duboko vidi čovek u život, isto toliko duboko vidi i u
patnju. Ali smelost najbolje ubija, smelost koja napada: ona će ubiti
još i smrt, jer ona kaže: Je li to bio život? Pa hrabro! Daj ga još
jednom!« U takvoj je izreci mnogo zvonke igre. Ko ima uši, neka čuje. –

2.

»Stani, čovečuljku! rekoh. Ja! Ili ti! Ali ja sam jači od nas dvojice: –
ti ne poznaješ misao moju duboku kao ponor! Nju – ti ne bi mogao
izdržati! « – Tada se dogodi nešto što mi olakša teret: čovečuljak,
radoznalac jedan, skoči mi dole s ramena! I šćućuri se preda mnom na
jednom kamenu. A tu gde stadosmo beše baš prosek kroz stenu. »Pegle ovu
kapiju, čovečuljku! nastavih ja govor: ona ima dva lica. Dve se staze
ovde sastaju: njima još niko nije išao do kraja. Ova duga ulica što vodi
unazad: crna je duga koliko čitava večnost. A ona duga naviše – ona je
druga večnost. Te staze protivuslove jedna drugoj, one se sukobljavaju i
suzbijaju: – i baš ovde, na ovoj kapiji, one se sučeljavaju. Ime kapije
stoji eno napisano: »Trenutak«. Ali kad bi kogod pošao jednom od njih
unapred – sve dalje i dalje: da li misliš, čovečuljku, da te staze večno
protivuslove jedna drugoj?« – »Sve što je pravo, laže, mrmljao je
prezrivo čovečuljak. Svaka je istina kriva, a samo vreme je krug.« »Duše
težine! rekoh gnevno, ne izvlači se tako olako! Ili ću te sad ostaviti
da čučiš tu na tom kamenu, kljakonogo, – a ja sam te poneo u vis! Pogle,
rekoh dalje ovaj trenutak! Od ove kapije »Trenutak« vodi duga večna
staza unazad: iza nas leži jedna večnost. Zar nije sve na svetu što može
da trči, imalo jednom već da pretrči ovu stazu? Zar se nije sve na
svetu što može da se dogodi, jedanput već dogodilo, svršilo, prešlo? A
ako je sve već jedanput bilo: šta misliš ti, čovečuljku, o ovome
trenutku? Zar nije i ova kapija već jedanput – bila? I zar nisu sve
stvari na ovom svetu tako čvrsto jedna s drugom skopčane, da ovaj
trenutak povlači za sobom i sve što će doći? – Dakle – i sâm sebe. Jer,
sve na svetu što može da trči: i po ovoj dugoj stazi napolje – mora još
da trči! – I onaj lagani pauk što puzi po mesečini, i sama ta mesečina, i
ja i ti na kapiji, šapućući ovako jedan s drugim, šapućući o večnim
stvarima, – zar nismo svi mi već jednom bili? – i zar nećemo opet doći, i
trčati ovom drugom stazom, napolje, ispred nas, tom dugom jezovitom
ulicom – zar se nećemo večno opet vraćati? – « Tako sam govorio, i sve
to tiše: jer sam se strašio svojih rođenih misli i primisli. Tada,
odjedared, čuh gde u blizini zavija pas. Jesam li ikada čuo psa da tako
zavija? Moja misao poteče unazad. Jeste! Dok dete bejah, u ranom
detinjstvu – tada sam čuo psa da tako zavija. I video sam ga tad,
narogušena, s glavom u vis, drhćući, sred gluhe ponoći, kad i psi veruju
u aveti: – tako da se sažalih. Baš je pun mesec, nemo kao smrt,
prelazio preko kuće, baš je bio zastao, kao zaokrugljen oganj, –
nepomičan na ravnome krovu, kao na tuđoj imovini: – To je tada
prestravilo bilo psa; jer psi veruju u kradljivce i u aveti. Pa kad sam
sad opet začuo onako zavijanje, sažalih se ponovo. Kud se dede sada
čovečuljak? I kapija? I pauk? I sav onaj šapat? Da li sam ja sve to
sanjao? Jesam li se probudio iza sna? Stajao sam odjedared, iznenadno,
između divljih stenurina, sâm, napušten, sred puste mesečine. Ali, tu je
ležao čovek! A tu! Tu je skakao pas, narogušen, zavijajući, – eno me
ugleda gde dolazim – i zaurlika, stade vikati: – da li ikad čuh psa da
tako viče za pomoć? Zaista vam kažem, što tu videh, nikada toga još ne
videh. Videh mlada čobanina gde se previja od bola, gušeći se, grčeći
se, izmenjena lika, a njemu iz usta visaše crna teška zmija. Jesam li
ikada video toliko gađenja i blede strave na jednome licu? On je zacelo
spavao? A zmija mu tad uljegla u ždrelo, i tu se zagrizla. Rukom svojom
stao sam da trgam zmiju što sam bolje mogao: – uzalud! ruka ne mogade
istrgnuti iz ždrela zmiju. Tada poviče nešto iz mene: »Zagrizi, zagrizi!
Glavu dole! Odgrizi joj glavu!« – tako je vikalo iz mene, moja strava,
moja mržnja, moje gadenje, moja samilost, sve moje dobro i sve moje
nevaljalo vikalo je iz mene u jedan glas. –Vi smeli oko mene! Vi
kušitelji, iskušitelji, i oni od vas koji se sa prepredenim jedrima
navezoste na nepoznata mora! Vi obožavaoci zagonetaka! De rešavajte
zagonetku koju sam tada sagledao, protumačite mi priviđenje
najusamljenijega! Jer to beše priviđenje i predviđenje: – šta je to što
videh tada u slici? I ko je to koji ima još da dođe? Ko je onaj čobanin,
što mu je zmija onako uljegla u ždrelo? Ko je taj čovek kojemu će tako
sve što je najteže, najcrnje, uljeći u ždrelo? – A čobanin zagrize, kao
što sam mu vičući savetovao; zagrize i odgrize! Daleko od sebe ispljunu
glavu zmijinu : – i poskoči na noge. – Ne više čoban, ne više čovek, –
on beše preobražen, ozaren, i smejao se! Nikad još na zemlji nije se
čovek smejao kao što se on smejao! O braćo moja, ja sam čuo smeh koji ne
beše smeh čovekov, – i sada me mori žeđ, mori žud koju ne mogu da
umirim. Mori me žud moja za onim smehom: o kako mogu podnositi da još
živim! Ali kako bih mogao podneti, da sada umrem! –
_________________

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime21/6/2010, 7:53 pm

O nametnutome
blaženstvu


Noseći takve zagonetke i gorčine u srcu svom, plovio je Zaratustra
morem. Ali kada se udaljao na četiri dana hoda od blaženog ostrvlja i od
svojih prijatelja, savladao je bio sav svoj bol: – pobedonosno i
čvrstom nogom stajao je opet na svojoj sudbini. I tada je ovako govorio
Zaratustra uskliktalo j savesti svojoj : Opet sam sâm, i hoću da sam sâm
sa vedrim nebom i sa slobodnim morem; i opet je oko mene popodne.
Popodne je bilo kad sam nekad prvi put našao prijatelje svoje, popodne
kad sam ih našao i po drugi put: – u čas kad se svaka svetlost smiruje.
Jer, što se od sreće nalazi još uz put između neba i zemlje, to traži
sad sebi konaka u kakvoj svetloj duši: usled sreće smiruje se sad svaka
svetlost. O popodne moga života! Nekad je i moja sreća sišla u dô da
traži sebi konaka: i našla je tu one iskrene gostoljubive duše. O
popodne moga života! Šta sve nisam dao da bih imao jedno: onaj živi sâd
misli mojih i onu jutarnju rumen najviše nade moje. Sadrugove tražio je
nekad stvaralac, i decu svoje nade: i gle, ispostavilo se da ih ne može
naći, osim ako ih tek sâm ne stvori. I tako se nalazim evo posred dela
svog, idući ka deci svojoj i dolazeći od njih: radi dece svoje mora
Zaratustra usavršiti sama sebe. Jer čovek iz dna srca voli samo dete
svoje, i svoje delo; i gdegod ima velike ljubavi za samoga sebe, tu je
ona znamenje trudnoće: tako sam to našao. Još mi se zelene deca moja u
prvom proleću svom, stojeći nablizu jedno do drugog i povijani istim
vetrovima, drveta moga vrta i najboljeg zemljišta mog. Zaista vam kažem!
Gde je takvih drveta, jedno blizu drugoga, tu ima blaženog ostrvlja!
Ali ću ih ja jednom iz zemlje iskopati, i svako ću za sebe posaditi: da
se navikne na samoću i na prkos i na opreznost. Čvornovato i svijeno,
čvrsto i savitljivo u isti mah, neka mi se tad diže kraj mora, kao živa
kula-svetilja, nesavladljivog života. Onde gde se vihori strmoglavljuju u
more, i gde se surla planinâ vodom poji, tu neka svaki po jedared obdan
i pojedared obnoć stoji na straži, da bi ispitao sebe i spoznao. Treba
mu izveštaj i ispit o tome da li je od moga roda i od moga kolena, – da
li je gospodar jedne druge valje, ćutljiv i kada govori, i podajući se
tako da dajući uzima: – da bi jednom postao sadrugom mojim, i onim koji
stvara i koji svetkuje zajedno sa Zaratustrom – : onim koji moju volju
ispisuje na moje tablice: da bi se sve na svetu do savršenstva
usavršilo. Njega radi i njemu podobnih radi moram da načinim savršenim
sam sebe: stoga izbegavam sada sreću svoju i podajem se svakoj nesreći –
da bih i sâm položio poslednji ispit svoj i dao izveštaj o sebi. Zaista
vam kažem bilo je vreme da pođem i putnikova sen, i najduži rok, i
najtiši čas – svi su me nagovarali: »krajnje je vreme!« Vetar mi je
duvao kroz ključaonicu, i govorio »Dođi!« Vrata su mi se potajno
rasklopila, i rekla »Idi!« A ja sam ležao prikovan za ljubav prema deci
svojoj: živa želja namakla mi je tu zamku, živa želja za ljubavlju, da
bih postao plenom dece svoje, i da bih sebe izgubio njih radi. Želeti –
već to je za mene što i izgubiti sebe. Ja imam vas, decu svoju! I u tome
što vas imam, sve neka bude izvesnost a ništa želja. Ali sunce ljubavi
moje ležalo je teško grejući nada mnom, rođenim sokom svojim kuvao je
Zaratustra, – i senke i sumnje odleteše preko mene. Već se zaželeh mraza
i zime: »o da bi me već mraz i zima opet dohvatili, da škljocam ustima i
zaškripim zubima!« uzdisao sam: – i ledne magle pokuljaše iz mene.
Prošlost moja provali grobove svoje, mnogi se živ sahranjeni bol probudi
: – ta i legao je bio u grob tek da se ispava, sakriven u mrtvačke
pokrove. I sve mi glasno govoraše znacima: »Vreme je!« Ali ja – nisam
slušao: dok se najzad bezdan moja ne uskoleba i misao me moja ujede. Ah,
misli iz bezdna, ili moja misli! Kada ću steći snage da slušam kako
ponireš u dubinu a da ne zadrhćem? Do u podgrlac zalupa mi srce kada te
čujem kako ponireš! I samo me ćutanje tvoje davi, ti koja si ćutljiva
kao bezdana! Još se nikad ne usudih pozvati te da izađeš: dosta već beše
što te u sebi – nošah! Još ne bejah dosta snažan za poslednju, lavlju
obest, i lavlji nestašluk. Dosta strašna činila mi se oduvek već težina
tvoja: ali jednom ću steći snage i glas lava, koji će te pozvati da
izađeš! A kada se budem savladao u tome, prevladaću se još i u većemu; i
pobeda biće pečat usavršenja mog! – Međutim lutam još tamo-amo po
neizvesnim morima: slatkorečivi mi se slučaj udvara; gledam unapred i
unazad –, još ne gledam prema kraju. Još mi nije stigao čas moje
poslednje borbe, – ili stiže li mi zar baš evo sad? Odista, sa zluradom
lepotom posmatraju me iz okola more i život! O Popodne moga života! O,
srećo pred Večerjem! O, pristanište nasred morske pučine! O, pokoju u
neizvesnome! Kako u sve vas nemam vere! Odista, nemam vere u vašu
zluradu lepotu! Ja sam kao ljubavnik koji nema vere u osmeh odviše
ljubak. Kao što on gura ispred sebe svoju draganu, nežan još i kad je
osoran, ljubomornik – tako i ja guram ispred sebe ovaj blaženi čas.
Dalje od mene, blaženi času! S tobom mi dođe blaženstvo i protiv volje
moje! A mene evo ovde volina da trpim najdublji bol svoj: – u nevreme si
došao! Dalje od mene, blaženi času! Bolje je da potražiš konaka onde –
kod moje dece! Pohitaj! i blagoslovi ih još pre večeri mojom srećom! Evo
se već veče približuje: sunce seda. Gde – moja sreća! – Tako je govorio
Zaratustra. I čekaše na svoju nesreću celu noć: ali čekaše uzalud. Noć
osta vedra i tiha, a sama sreća sve mu se više približavaše. Pred zoru,
nasmeja se Zaratustra u srcu svom, i reče podrugljivo: »sreća trči za
mnom. To dolazi otud što ja ne trčim za ženama. Jer, sreća je žena«.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime21/6/2010, 7:53 pm

Pred izlazak sunca



O nebo nada mnom, neba čisto, nebo duboko! Ti bezdana svetlosti!
Gledajući te sav ceptim od božanskih požuda. Da se bacim u tvoju visinu –
to je za mene dubina! Da se skrijem u tvoju čistotu – to je moja
nevinost! Boga pokriva lepota njegova: tako i ti skrivaš zvezde svoje.
Ti ne govoriš: tako mi ti objavljuješ mudrost svoju. Nemo nad uzburkanim
morem rodilo si se danas meni, ljubav tvoja i tvoja sramežljivast
govore otkrovenjem uzburkanoj duši mojoj. Došlo si k meni lépo, skriveno
u svoju lepotu, progovorilo si meni nemo, otkrivajući mi se u mudrosti
svojoj: Kako ne bih naslutio svu sramežljivost duše tvoje! Pre sunca
došlo si k meni, k najvećem usamljeniku. Mi smo prijatelji odiskona: mi
imamo iste muke i iste misli, i sunce je za nas isto. Mi ne govorimo
jedno s drugim jer znamo premnogo –: mi ćutimo jedno s drugim, mi s
osmehom saopštavamo znanje svoje jedno drugome. Zar nisi ti svetlost
ognja moga? Zar nije duša tvoj a sestra pronicavosti mojoj? Skupa smo se
svemu učili; skupa smo naučili uzdići se preko nas k nama samima, i
razgoniti oblake iz osmeha našeg: – – bez oblaka osmehivati se u nizine
iz sjajnih očiju i iz dalekih daljina, dok se ispod nas spušta kao kiša
para od nasilja, i cilja, i krivnje. A dok sam išao sâm: čega je bila
gladna duša moja u noćima, i po stranputicama? I kad sam se penjao na
bregove, koga sam uvek tražio, do tebe, na bregovima? Sve moje hodanje i
pevanje: do nevolje mi beše, i trebaše da bude pomoć onome koji ne ume
sebi da pomogne: – jedino što cela volja moja hoće, to je da poleti, da
uzleti u tebe! I šta sam većma mrzeo nego brze oblake, i sve što tebe
mrljom zaklanja? I samu rođenu mržnju svoju mrzeo sam, jer tebe mrljom
zaklanja! Krivo mi je na brze oblake, te divlje mačke što se šunjaju:
oni uzimaju od tebe i od mene ono što je naše, – nedoglednu i
bezgraničnu moć da kažemo tako je i tako neka bude. Krivo nam je na te
menjače i mešače, na te brze oblake: na te polutane, koji niti su
naučili blagosiljati niti proklinjati iz dna duše. Većma volim da sedeći
u buretu ne vidim neba, ili da sedim u provaliji gde nema neba, nego da
gledam kako tebe, sjajna nebesa, brzi oblaci mrljama zaklanjaju! Često
sam imao živu želju da ih prikačim uglastim zlatnim žicama munjinim pa
da, kao grom udaram u talambase po kotlastom im trbuhu: – da udaram
gnevno, zato što otimaju od mene tvoje Tako je i tako neka bude, ti nebo
nadamnom, prečisto! presvetlo! ti bezdano svetlosti! – zato što otimaju
od tebe moje. Tako je i tako neka bude! Jer većma volim još graju i
gromove, i prasak bure, nego tu opreznu nepoverljivu mačju tišinu; i
među ljudima najviše mrzim one koji idu na prstima i koji sumnjaju u
sve, i uopšte polutane, te oblake što oklevaju. A »ko ne ume
blagosiljati, taj neka nauči proklinjati!« – taj vedri nauk pada mi iz
vedrine nebeske, ta se zvezda blista još i u crnim noćima na nebu mom.
Ja, pak, ja sam od onih koji blagosiljaju, i koji kažu tako je, samo kad
si ti oko mene, ti prečisto, ti presvetlo! ti bezdana svetlosti – još i
u sve ponore nosim svoj blagoslov. Postao sam jedan od onih koji
blagosiljaju i koji kažu tako je: dugo sam se borio da to postanem i bio
sam borac, samo da bih jednom imao ruke slobodne za blagosiljanje. A
evo u čemu je moje blagosiljanje: da se nad svaku tvar nadvijem kao nebo
njeno, kao okrugao krov njen, njeno azurno zvono i večna bezbednost
njena: blažen onaj koji tako blagosilja. Jer sve su tvari krštene vodom
sa izvora večnosti i s one strane dobra i zla; a samo dobro i zlo, samo
su prolazne senke i plačne turobnosti i brzi oblaci. Zaista vam kažem,
blagosiljanje je a ne huljenje, kada vas učim da se »iznad sviju tvari
širi nebo slučaj, nebo nevinosti, nebo otprilike, nebo obest«.
»Otprilike« – to je najstarije plemstvo na svetu, koji sam povratio
svima stvarima, da bih ih iskupio od ropstva cilju. Tu slobodu i vedrinu
nebesku učvrstio sam kao azurno zvono iznad svih tvari, svojim naukom
da nema »večne volje« koja bi bila nad njima, i koja bi s pomoću njih
izvršavala – svoju volju. Tu obest i tu ludost metnuo sam na mesto one
volje, učeći da je »u svemu jedno nemoguće – biti uman! « Doduše malo
uma, zrno mudrosti, rasuto od zvezde do zvezde, – toliko kvasca ima u
svima stvarima: ludosti radi ima u svima stvarima mudrosti. Malo
mudrosti je moguće; ali kod sviju stvari naišao sam na evo blaženo
pouzdanje: da stojeći još i na nogama slučaja vole da – igraju. O nebo
nada mnom, prečisto! previsoko! U tome je za mene sad čistota tvoja, da
nema večitih pauka i večite paučine uma. – – da si ti za mene tle na
kojem igraju božanski slučajevi, da si ti za mene bogovski sto za kojim
sede božanski kockari, i igraju se kocke! Ali tebe obli rumen? Da li
izrekoh što ne treba reći? Da li te, hoteći da te blagosiljam, obasuh
hulom? Ili te je stid što smo udvoje, te si pocrvenelo? Da li hoćeš da
idem i da ćutim, zato što – dolazi dan? Svet je dubok – : dublji nego
što je dan ikad mislio. Ne treba sve da se kaže rečima pred danom. Ali
evo dana: rastanimo se dakle! O nebo nada mnom, ti sramežljivo! Ti
ognjeno! O ti srećo moja pred sunčevim rađanjem! Evo dana: rastanimo se
dakle! –
_________________

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime21/6/2010, 7:53 pm

O vrlini koja umanjuje


1.


Kad je Zaratustra izašao opet na kopno, nije pošao pravo u svoju planinu
i u svoju pećinu, nego je mnogo išao tamo-amo i raspitivao se, i hteo
svašta da dozna, tako da je sâm o sebi u šali govorio: »vidi reku koja
krivudajući na sve strane teče natrag ka svome izvoru!« Hteo je naime da
sazna, šta se međutim dogodilo sa čovekom da li je postao veći ili
manji. I vide tada jednom niz novih kuća; on se začudi, i reče: »Čemu su
ove kuće? Zaista vam kažem, nije ih duša velika tu podigila, sebi za
sliku i priliku! Da li ih je kakvo ludo dete povadilo iz kutije igračaka
svojih? Neka bi ih drugo kakvo dete ponovo složilo u svoju kutiju! Pa
te sobe i ti vajati: zar mogu ljudi tu stanovati? Izgleda mi da su
načinjeni za lutke od svile; ili za oblaporne mačkice, koje dopuštaju da
se i prema njima bude oblaporan.« I Zaratustra zastade,i premišljaše.
Najzad reče žalostivo: »Sve je postalo manje! Svuda vidim niske kapije:
ko je kao ja što sam može se još provući kroz njih ali se – mora
sagnuti! O, kada ću opet stići u svoj zavičaj, gde se ne moram saginjati
više – ne moram više saginjati pred malima!« – I Zaratustra uzdahnu i
gledaše u daljinu. – A istoga dana držao je svoju besedu o vrlini što
umanjuje.

2.

Prolazim kroz ovaj narod, sa otvorenim očima: ne praštaju oni meni što
ne zavidim vrlinama njihovim. Oni bi da me ujedu, zato što im kažem da
su za male ljude potrebne male vrline – i zato što teško podnosim da su
mali ljudi uopšte potrebni! Još sam ja ovde sličan petlu na tuđem
dvorištu, koga bi i kokoši da ujedaju; ali se ja zato ne ljutim na te
kokoši. Ja sam učtiv prema njima, kao prema svakoj sitnoj neprijatnosti;
biti bodljikav prema onome što je malo, izgleda mi mudrost za ježa. Oni
svi govore o meni, kad uveče sede oko ognjišta, – oni govore o meni,
ali niko ne misli – na mene! U tome je nova tišina kojoj sam se naučio:
da graja njihova oko mene razastire ogrtač oko misli mojih. Oni žagore
među sobom: »šta hoće taj mutni oblak? Pripazimo, da nam ne donese kakvu
zarazu! « A onomad trže jedna žena k sebi dete svoje, koje se uputilo
beše k meni: »uklanjajte decu! vikala je; takve oči spaljuju kao grom
duše detinje« Oni kašljucaju kad ja govorim: misle da je kašljucanje
zapreka za jake vetrove, – oni i ne slute ništa o huktanju sreće moje!
»Mi još nemamo vremena za Zaratustru« to im je izgovor; ali, šta je
stalo do vremena koje za Zaratustru, »nema vremena«? A tek kad me hvale:
kako bih mogao zaspati na njihovoj hvali? Bodljikav pojas, to je za me
pohvala njihova: svrbi me još i kad ga skinem sa sebe. I ovo sam još
naučio među njima: onaj što hvali, pravi se kao da natrag daje, a u
stvari hoće da mu se još više pokloni! Pitajte nogu moju, da li joj godi
njihovo priznanje i prizivanje! Zaista vam kažem, po takvome taktu i
tiktaku ne voli ona ni igrati ni stajati. Hteli bi da me hvalom navedu i
zavedu na malu vrlinu; hteli bi da nagovore nogu moju da zaigra uz
tiktak male sreće. Prolazim kroz taj narod, s otvorenim očima: oni su
postali manji, i postaju sve manji: – a to je usled nauke njihove o
sreći i vrlini. Oni su naime skromni i u vrlini – jer hoće da se dobro
osećaju. A dobro se osećati može čovek samo u društvu skromne vrline.
Doduše, i oni uče na svoj način koračati, i unapred koračati: ja im to
zovem gegucanjem. Njime su oni na putu svakome koji hita. Mnogi od njih
idu unapred a pri tom se osvrću unazad, sa ukrućenirn vratom: na toga
rado nasrnem trčeći. Noga i oči ne treba da lažu, niti da teraju u laž
jedno drugo. A mnogo lažljivosti ima kod malih ljudi. Neki od njih
zaista hoće, ali većina je tek predmet hotenja. Neki su od njih
prirodni, ali većina su loši glumci. Ima među njima glumaca koji ne
znaju da su glumci, i glumaca koji ne bi hteli da su glumci – pravi i
prirodni su uvek retki, osobito pravi glumci. Malo je ko tu muško: stoga
im se žene pomuškarče. Jer samo ko je dosta muško, moći će da iskupi u
ženi – ženu. A ovo pritvorstvo izgleda mi kod njih najgore: što se i oni
koji zapovedaju pretvaraju da imaju iste vrline kao oni koji slušaju.
»Ja slušam, ti slušaš, mi slušamo« – tako tu klanja pritvorstvo i onih
koji zapovedaju, – ali avaj, ako je prvi gospodar samo prvi sluga! Ah, i
u pritvorstva njihova zalutala je već radoznalost oka moga; i dobro sam
pogađao u čemu je sva mušička sreća njihova, i zujanja njihova po
oknima suncem obasjanim. Vidim toliko dobrote, toliko slabosti. Toliko
pravdoljublja i milosrđa, toliko slabosti. Zaobljeni su, pravdoljubivi, i
dobroćudni jedni prema drugima, kao što su peščana zrnca zaobljena,
pravdoljubiva, i dobroćudna prema peščanim zrncima. Zagrliti skromno
jednu malu sreću – to nazivaju »predanošću«! a pri tom već skromno
žmirkaju, ne bi li ugledali novu kakvu malu sreću. U dnu duše i prostote
svoje, oni najvećma žele jedno: da im niko ne nanese uvrede. Zato
izlaze nasusret svakome, i gledaju da mu ugode. Ali to je kukavičluk:
iako se kaže za nj »vrlina«. - Ako slučajno progovore grubo, ti mali
ljudi: ja iz toga čujem samo da su promukli, – jer svaki povetarac učini
da promuknu. Prepredeni jesu, u njihovih su vrlina prepredeni prsti.
Ali im nedostaju pesnice, prsti njihovi ne umeju da se skriju ispod
pesnice. Za njih je vrlina ono što čini skromnim i pitomim na taj način
prave od vuka psa, a od sama čoveka najbolju domaću životinju čovekovu.
»Mi smo stolac svoj postavili po sredini – to mi kaže smeškanje njihovo,
– isto tako daleko od boraca koji izdišu koliko od prezadovoljnih
krmaka.« Ali te je – osrednjost, iako se kaže za nj umerenost. –

3.

Prolazim kroz taj narod, i tek ponešto reknem: ali niti umeju da prime
niti da zadrže. Čude se što nisam došao da pokudim požude i pohote; a
zaista vam kažem, ja nisam došao ni da čuvam od kesaroša! Čude se što
nisam voljan da mudrost njihovu još zaoblim, ili zaoštrim: baš kao da
nemaju dosta mudrica, kojih mi glas škripi kao pisaljka po tablici! A
kad im doviknem. »Obaspite psovkom sve strašljive đavole u vama, koji
vole da cvile i da krše ruke i da metanišu«, tada kliču: »Zaratustra je
bezbožnik«. Poglavito kliču tako učitelji njihovi u predanosti; a baš
njima najradije podvikujem u uši: Jeste! Ja jesam bezbožnik Zaratustra! O
ti učitelju predanosti! Svud, gde ima što malo i bolesno i natrulo,
razmile se kao uši; i jedino mi gadenje moje ne da da ih zgnječim izmedu
nokata. Evo! Ovo je moja propoved za njihova ušesa: ja sam bezbožnik
Zaratustra, koji kaže: »ko je bezbožniji od mene, da uživam ako će me
poučiti?« Ja sam bezbožnik Zaratustra: gde ću naći sebi slične? A meni
su svi oni slični koji volju svoju sami sebi daju, i odbacuju od sebe
svaku predanost. Ja sam bezbožnik Zaratustra: u svome loncu kuvam ja
sebi svaki slučaj. I tek kad je tu skuvan do kraja, zdravljam ga
dobrodošlicom, kao jelo koje je za mene. Zaista vam kažem, mnogi je
slučaj dolazio k meni kao gospodar: ali kao još veći gospodar odgovarala
mu je volja moja, – i brzo bi ležao moleći na kolenima – – moleći, da
bi našao konaka i srca u mene, i udvarajući se ponizno: »Pogle samo,
Zaratustra, tako dolazi jedino prijatelj k prijatelju!« – Ali što ja
govorim ovde gde niko nema moje uši! Daj dakle da povičem, da vetri nose
na sve strane sveta: Postajete sve manji, vi mali ljudi! Krnjite se, vi
koji se dobro osećate! Još ćete mi ponestati – – usled mnogih sitnih
vrlina vaših, usled mnogih sitnih propuštanja vaših, usled mnoge sitne
predanosti vaše! Premnogo štedeći, premnogo popuštajući takvo je
zemljište na kome ste vi! Ali da bi drvo visoko naraslo, potrebno je da
pusti tvrde žile među tvrde stene! I ono što vi propustite učiniti, tka
tkivo sve ljudske budućnosti; i vaše je ništavilo paučina i pauk koji
živi od krvi budućnosti. Kad vi uzimate, izgleda kao da kradete, vi vrli
mališani; i još i među zlikovcima važi kao pravilo časti, da »se krasti
sme samo kad se ne može oteti « »Ići će već« – i to je jedan od nauka
predanosti. Ali ja vama kažem, vi koji se dobro osećate: neće ići, i sve
će manje ići s vama! O, kad biste odbacili od sebe svaku polutansku
volju, pa se odlučili bilo za lenstvovanje bilo za rad. O, kad biste
razumeli,reči moje: »činite najzad što hoćete, – ali budite prvo takvi
da možete hteti! « »Ljubite najzad bližnjega svoga kao sama sebe, – ali
budite prvo takvi da ljubite sami sebe – – da ljubite velikom ljubavlju,
da ljubite velikim preziranjem!« Tako govori bezbožnik Zaratustra. –
Ali što ja govorim ovde gde niko nema moje uši! Još je ovde za jedan sat
prerano za mene. Svoj rođeni preteča ja sam među ovim narodom, svoj
.rodeni petlov kukurek kroz mračne ulice. Ali, kucnuće njihov čas! Pa će
kucnuti i moj! Svakim satom postaju manji, jadniji, neplodniji, – jadno
rastinje! jadne zemljište! I uskoro ležaće tuda kao suva trava i stepa,
i, zaista vam kažem, biće siti samih sebe – žedno će tražiti više vatre
nego li vode! O blagosloveni času munje! O tajno pred Podne! Požarima
koji sve zahvataju načiniću ih još jedanput, i telalima sa plamenim
jezicima: – neka telale tada po svetu plamenim jezicima. Evo njega,
dolazi, tu je već, veliko Podne.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime21/6/2010, 7:53 pm

Na Brdu maslinovu

Zima, zao gost, nastanila se kod mene u kući; plave su mi ruke od
njegova prijateljskog stiska. Ja ga štujem, tog zlog gosta, ali ga
najradije ostavljam sama. Volim da pobegnem od njega: ko ume dobro da
beži, može pobeći! S toplim nogama i toplim mislima bežim onamo gde nema
vetra, u sunčani kut moga Maslinova brda. Tu se smejem svome
goropadnome gostu, i još sam mu zahvalan što mi kod kuće tamani muve i
mnogu sitnu graju utiša. Jer on ne trpi da mušica zapeva, a kamo li više
njih; čitavu ulicu očisti i opusti, da je i mesečini strah noću kroz
nju sijati. Opor je to gost, – ali ja ga štujem, i ne padam ničice pred
trbušatim kumirom vatre, kao mekušci. Bolje je malo i cvokotati zubima,
nego padati ničice pred kumirom! – to je po mojoj prirodi. A naročita mi
je krivo na sve zapaljive, dimljive i memljive kumire vatre. Onog koga
volim, većma volim u zimu nego u leto; a bolje i srčanije ismevam
neprijatelje svoje sada, otkako mi je zima u kući. Odista srčano, čak i
onda kad se brže bolje uspuzim u postelju: – i tu se još smeje i džiglja
moja sakrivena sreća; smeje se još san moj laža. Zar ja – puzavac?
Nikad u životu svom nisam pred moćnima puzao; a ako sam kad lagao, lagao
sam iz ljubavi. Stoga sam veseo i u zimskoj postelji. U maloj postelji
bolje se zagrejem nego u prostranoj, jer ja sam surevnjiv na svoju
sirotinju. A zimi mi je ona najvernija. Nestašlukom započinjem svaki
dan, – podsmevam se zimi hladnim kupatilom. na to se roguši moj
goropadni gost. A ponekad ga i zagolicam voštanom svećicom: da bi mi
jednom već razgrnuo nebo iz pepeljave polutame. Naročito sam zajedljiv
baš s jutra: u rani čas, kad vedro na bunaru zvecka a konji još topli
ržu kroz sive ulice: – Nestrpljivo čekam tad da mi se najzad ukaže
svetlo nebo, belobrado zimsko nebo, sedoglavi starac, – – ćutljivo
zimsko nebo, koje često ćutke prelazi i preko sunca svog! Da li sam se
ja to od njega naučio dugom svetlom ćutanju? Ili se ono tome naučilo od
mene? Ili ga je svako od nas sâm pronašao? Svaka dobra stvar ima
tisućostruko poreklo, – sve dobre nestašne stvari skaču veselo u život:
kako bi one to uvek samo – jedanput činile! I dugo je ćutanje jedna
dobra nestašna stvar, i gledati kao zimsko nebo iz svetlog lica sa
okruglim očima; – ćutke kao ono prelaziti preko svoga sunca, i preko
svoje nesalomljive sunčane volje: odista, tu sam veštinu i taj sam
zimski nestašluk dobro naučio! Najmilija pakost moja i veština jesu u
tome, što sam ćutanje svoje naučio da se svojim ćutanjem ne odaje.
Zvekećući rečima i kockama nadmudrujem dostojanstvene iščekivače: neka
svima tim strogim nadziračima izmaknu volja moja i cilj moj. Da mi niko
ne bi spustio pogled na dno moje, i do poslednje volje moje, – toga sam
radi pronašao dugo svetlo ćutanje svoje. Na mnogog sam već mudricu
naišao, koji je lice svoje zamotavao u veo i mutio vodu svoju, da ga
niko ne providi i ne vidi na dno. Ali baš su k njemu dolazili još
mudriji podozrivači i razbijači oraha: baš od njega pecali su i
upecavali najskriveniju ribu njegovu! Nego vedri, hrabri, prozirni
ćutljivci – ti su za mene najmudriji: u kojih je dno tako duboko, da ga
ni najbistrija voda ne može – odati. Ti belobrado ćutljivo zimsko nebo,
ti sedoglavče nada mnom sa okruglim očima! O ti nebeska sliko i priliko
duše moje i njene nestašnosti! Zar nisam primoran da se krijem, kao neko
koji je zlata progutao, – da mi ne bi dušu rasporili? Zar nisam
primoran da nosim štule, da bi prevideli koliko su mi drage noge, – svi
ti zavidljivci i suzolivci oko mene? Te osušene, zapuštene, napuštene,
iznurene, istrulele duše – kako bi zavist njihova i mogla da izdrži
sreću moju! Pokazujem dakle samo led i zimu na svojim vrhovima – a ne da
moj breg obavija oko sebe još i sve sunčeve tkanice! Oni čuju samo kako
zvižde moji zimski vihori: ne, da ja prelazim i preko toplih mora, kao
čežnjivi, teški, vrući južnjaci. Oni bi još da se sažale na moje
nepogode i dogode: – ali moja reč glasi: »pustite dogadaj da dode k
meni: nevin je on kao detence!« Kako bi ovi i mogli podneti sreću moju,
da ja svoju sreću ne uvijam u nepogode i zimogroze, da ne udaram na nju
belu šubaru medvedu i snežnu odoru nebesku! – da se i ja sâm ne sažalim
na sažaljenje njihovo: sažaljenje tih zavidljivaca i suzolivaca! – da ja
sâm pred njima ne uzdišem i ne cvokoćem zubima, i da se ne puštam
strpljivo da me povijaju u svoje sažaljenje! To je mudra nestašnost i
prijatnost duše moje, da ne krije zime svoje i mrazeva svojih; ona ne
krije ni mrazotina svojih! Osama je kod jednog, bekstvo bolesnoga; osama
kod drugog, bekstvo od bolesnih. Neka me čuju kako cvokoćem i uzdišem
usled zimske studi, svi ti zavidljivi smutljivci oko mene! I uz taj
cvokot i s tim uzdasima bežim još od zagrejanih soba njihovih. Neka ih
neka me sažaljevaju, i uzdahe prolivaju nad mojim mrazotinama: »još će
nam se smrznuti na ledu saznanje!« – tako jadikuju. Medutim trčim ja s
toplim nogama uzduž i popreko po svome Maslinovu brdu: u sunčanome kutu
svoga Maslinova brda pevam pesme i podsmevam se svakom sažaljenju. –
_________________

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime21/6/2010, 7:54 pm

O mimoprolaženju

Prolazeći tako polako kroz mnogi narod i kroz razne gradove, vraćao se
Zaratustra zaobilaznim putem ka svojoj planini i svojoj pećini. I gle, u
tome stiže i nehoteći pred kapiju Velikog grada: ali tu iskoči pred
njega raširenih ruku jedna zapenušena budala, i prepreči mu put. A to
beše ista ona budala što ju je narod prozvao bio »majmunom
Zaratustrinim«: jer on beše nešto naučio kako Zaratustra govori i gradi
rečenicu, a uzajmio je često i iz riznice njegove mudrosti. Ta budala
dakle ovako oslovi Zaratustru: »O Zaratustra, ovo je ovde veliki grad:
tu nema ništa za tebe, a mogao bi još i sve što sam imaš izgubiti. Što
da gacaš po ovom talogu? Imaj sažaljenja spram noge svoje! Bolje pljuni
na ovu gradsku kapiju i – vrati se! Ovo je ovde pakao za misli
usamljeničke: ovde se velike misli žive opare pa prokuvavaju dok se ne
istanje. Ovde potrule svi veliki osećaji: samo klopotavi osećajčići
smeju tu da klopoću! Ne osećaš li već zadah od klanicâ i zgarištâ duha?
Zar ne kulja iz ovoga grada para od zaklanoga duha? Ne vidiš li dušu gde
visi kao otrcana prljava krpa? – I iz tih krpa još prave novine! Zar ne
čuješ kako su ovde od duha načinili igru reči? Odvratan izmet reči
izbacuje on iz sebe! – I iz toga izmeta reči prave još novine. Oni se
teraju i gone, a ne znaju kuda! Oni nateruju jedni drugima znoj na čelo,
a ne znaju zašto! Oni lupkaju svojim oružjem, oni zveckaju svojim
zlatom. Hladni su, i hoće da se zagreju vodom prepečenicom; zagrejani su
a traže hladovine u smrznutih duhova; svi oni boluju od javnog mnjenja,
i boluju za njima. Sve požude i pohote ovde su kod kuće; ali ima ovde i
vrlih, ima mnogo pogodne pogođene vrline: – Mnogo pogodne vrline sa
prstima vičnim pisanju i tvrdim sedištem vičnim čekanju, blagoslovene
sitnim kolajnama i naduvanim štrkljastim kćerima. Ima tu i mnogo
pobožnosti, verskog oblizivanja i lizanja, klizanja i gmizanja pred
gospodom nad vojskama. 'Ozgore' kaplje kolajna i milostiva pljuvačka;
prema gore nadimlje se svaka još neukrašena grud. Mesec ima svoj dvor, i
dvor ima svoje popadale s meseca: a u svemu što dolazi iz dvora klanja
se prosjački puk, i sva prosjačka pogodna vrlina. 'Ja slušam, ti slušaš,
mi slušamo' – tako klanja pogodna vrlina prema vladaocu: da bi
zaslužena kolajna bila prikačena najzad na usku grud! Ali se mesec
okreće oko svega zemnoga: tako se okreće još i vladalac oko
najzemnijega: – a to je zlato sitničarâ. Gospod je gospod čuda ali ne i
zlatnih ruda vladalac kaže, ali ćifta – raspolaže! Tako ti svega što je
na tebi svetlo i jako i dobro, o Zaratustra! Pljuni na ovaj grad
sitničara, i vrati se! Ovde kroz žile teče krv otužno, mekušno penušavo:
pljuni na veliki grad, koji je veliko smetište za smeštanje šljama!
Pljuni na grad utisnutih duša i uskih grudi, naoštrenih očiju, lepljivih
prstiju – – na grad nametljivaca, besramnika, piskarala i vriskarala,
častogubivih slavoljubnika: – – gde se sklapa i stapa sve što je
brodolomno i zlobno, zloglasno, pohotno, natrulo, zagnojeno, zavereničko
: – – pljuni na veliki grad, i vrati se!« – Kod tih reči prekide
Zaratustra zapenušenu budalu, i zatvori mu usta. »Prestani već jednom!
povika Zaratustra, davno ste mi gadni i tvoj govor i tvoj način! Zašto
si živeo tako dugo kraj močvara da si i sâm morao postati žabom i
gubavicom? Ne teče li već i kroz tvoje žile otužna i penušna krv iz
močvara, kad evo sad tako krekećeš i kreveljiš se? Što nisi otišao u
goru? Ili što nisi zemlju orao? Zar nema po moru tma zelenih ostrva? Ja
prezirem tvoje preziranje; i, kad mene upućuješ, – što nisi uputio sama
sebe? Iz ljubavi, i samo iz ljubavi, treba da mi poleti moje prezrenje i
moja ptica uputnica: a ne iz močvara! – Nazivaju te majmunom mojim, ti
zapenušena budalo: ali ja tebe zovem groktavim krmkom svojim, – još ćeš
mi groktanjem svojim pokvariti hvalu koju sam ispevao ludosti. Šta te je
to nagnalo da počneš tako groktati? Niko ti nije dosta laskao: – i zato
si seo na to smetište, da bi imao razloga sto većma groktati, – da bi
imao razlega za što više osvete! Jer osveta je, ti slavoljubiva budalo,
sva tvoja zapenušenost, – ja sam te progledao! Ali reč tebe budale
nanosi meni štete, čak i onde gde imaš pravo! I kad bi Zaratustrina reč
imala i po sto puta pravo: s mojom rečju u ustima ti ćeš uvek – nepravo
činiti!« Tako je govorio Zaratustra; i on pogleda veliki grad, uzdahnu, i
ćutaše dugo. Najzad progovori i reče: Meni je gadan i ovaj veliki grad,
ne samo ova budala. Ni na jednom ni na drugom ne daje se ništa
popraviti, ništa pokvariti. Teško ovom velikome gradu! – Voleo bih da
već vidim ognjeni stub u kome će izgoreti! Jer takvi ognjeni stubovi
moraju biti preteče Velikoga Podneva. Ali to ima svoje vreme i svoje
opredeljenje! – Nego tebi, budalo, daću na rastanku ovaj nauk: gde se
više ne može imati ljubavi, tu treba proći mimo...

Tako je govorio Zaratustra, i prođe mimo budalu i mimo veliki grad.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime21/6/2010, 7:54 pm

O otpadnicima

l.

Ah, sve već leži svelo i sivo što se još pre neki dan zelenelo i
šarenilo na ovoj livadi! A koliko li sam meda nadanja poneo odavde u
košnice svoje! Sva ta mlada srca već su ostarela, – pa nisu ni ostarela
nego su samo malaksala, postala su kao i drugi, ulenjila su se: – oni to
zovu »postali smo opet pobožni«. Još onomad video sam ih gde u rano
jutro istrčavaju na smelim nogama: ali njihove noge posustaše, i evo ih
gde se još odriču i jutarnje smelosti svoje! Odista, mnogi je od njih
nekada dizao noge kao igrač, i osmehivajući se namigivaše na nj mudrost
moja: – ali se predomisli. I sad ga eno videh gde se poguren – privlači
krstu. Lepršahu se nekad oko svetlosti i slobode kao mušice i mladi
pesnici. Tek malo stariji, tek malo hladniji: a već su mračnjaci i
zakutnjaci i zapećnjaci. Da li im je srce klonulo usled toga što je mene
osama progutala kao kakav kit? Da li je uho njihovo čežnjivo-dugo
uzalud osluškivalo da čuje glas moj i ubojni poklič moj? Ah, oduvek je
malo njih u kojih je srcu trajna junačka svest i junačka obest; a u tih
je i duh strpljiv. Sve ostalo je kukavičko. Sve ostalo: to je oduvek
većina, svakodnevica, pretek, mnogi-premnogi – svi su oni kukavice! – Ko
je od moga roda, taj će na putu svom naići na doživljaje na koje sam i
ja nailazio: i prvi saputnici njegovi moraće biti leševi i lakrdijaši. A
drugi saputnici njegovi – oni će se sami zvati vernim njegovim: živi
roj, s mnogo ljubavi, s mnogo gluposti, s mnogo nerazboritog poštovanja.
Tim vernim neće pokloniti srce svoje onaj među ljudima koji je od moga
roda; tim premalećnim i šarenim livadama neće poverovati onaj koji
poznaje površni i kukavički rod ljudski! Da oni umeju drugačije, oni bi
drugačije i hteli. Polutani uvek pokvare što je celo. Da lišće žuti na
drveću, – šta tu ima da se žali? Pusti ih neka padaju i propadaju, o
Zaratustra, i nemoj žaliti! Bolje još duvaj zajedno sa žuborovim
vetrovima ispod njih, – – duvaj, Zaratustra, ispod toga lišća: da bi još
brže pobeglo od tebe sve što je uvelo! –

2.»Mi smo opet postali pobožni« – tako
priznaju ti otpadnici; a neki od njih toliko su kukavice da ne smeju ni
da priznaju. Njima gledam pravo u oči, – njima kažem pravo u lice, i u
rumenilo na obrazima njihovim; vi ste od onih koji se opet mole! A
sramota je, moliti se! Ne za sve, ali za tebe i za mene, i za svakog
koji u glavi svojoj nosi savest svoju. Za tebe je sramota da se moliš!
Znaš li to: kukavni đavo u tebi, koji voli da skrsti ruke, da drži ruke u
krilu, da lenjivije: – taj tvoj kukavni đavo govori tebi »ima Boga«!
Ali usled toga spadaš i ti u rođ onih koji se boje svetlosti, kojima
svetlost nikad mira ne dâ; i sad svakim danom moraš glavu turati sve
dublje u noć i u maglu! I odista, dobro si izabrao čas: jer sad baš
izleću opet noćne ptice. Kucnuo je čas za ceo rod onih koji se boje
svetlosti, čas večernji, čas svetkovanja, u koji prestaje – svetlost.
Čujem i mirišem: kucnuo je čas za lov i pohod, ne doduše za hajku
divlju, već za lov pitom i hrom, njuškajući i šuškajući, i metanišući, –
– za lov na duševne kolenopriklonike: sve su mišolovke za duše sad opet
nameštene! I gdegod malo podignem zavesu, iskoči iza nje mala
leptirica. Je li čučala tu zajedno sa drugom kakvom malom leptiricom?
Jer sa svih strana dopire mi do nosa miris malih skrivenih družinica;
gdegod ima sobičaka, tu ima i novih bogomoljaca, i isparenja od
bogomoljaca! Oni tu sede jedan do drugog po duge večeri, i govore: »daj
da opet budemo kao dečica, i da kažemo,dragi bože!" – a usta i stomak su
im pokvareni, pokvarili su ih kod pobožnih poslastičara. Ili, oni
gledaju po duge večeri u jednog prepredena grabljiva pauka-krstaša, koji
propoveda mudrost i samim paucima, i daje ovaj nauk: »među krstovima je
lako ispredati paučinu!« Ili, oni sede preko dana kraj močvara sa
udicom u ruci, pa misle da su duboki; ali ko onde ribe peca gde nema
riba, taj za mene nije još ni površan! Ili, oni uče »s čistim srcem«
svirati u harfu kod kakvog pesnika-pevača, koji bi rado da se uharfi u
srce kakave mlade ženice: – jer je već sit starih žena i niihova
slavopoja. Ili, oni se uče strahu kod kakvog visokoučena
polu-besomučnika, koji po mračnim sobama čeka da mu dođu duhovi – a da
mu odleti i ono malo duha što još ima! Ili, oni slušaju kakvog starog
vandrokaša, svirača i zviždača, koji se od turobnih vetrova naučio
tonovima turobnosti, pa sad zviždi kako vetar duva, i trubi turobnost u
tužnim tonovima. A neki su od njih postali čak i noćni stražari: oni sad
umeju duvati u rog i tumarati po noći, budeći stare stvari koje su
odavno već bile usnule. Pet izreka o starim stvarima čuo sam juče u
noći, idući duž baštenskog zida: njih su izrekli takvi stari turobni
suhoparni noćni stražari. »Kao otac, ne brine se dosta za decu svoju:
zemaljski oci to bolje čine!« »Odviše je star! Baš se ništa više ne
brine za decu svoju« – odgovorio je na to drugi noćni stražar. »Zar on
ima dece? Niko to ne može dokazati, ako on sâm ne dokaže! Ja već odavno
želim da on to jednom temeljno dokaže.« »Da dokaže? A kad je taj išta
još dokazao! Dokazivanje mu pada teško; njemu je mnogo stalo do toga da
mu se veruje.« Dabome! Vera ga spasava, vera u njega. To tako vole stari
ljudi. I mi smo takvi!« – Tako su razgovarala oba noćna stražara i
svetlomrsca, a zatim dunuše turobno u rogove svoje: to se desilo juče u
noći, kod baštenskog zida. U meni se srce kidalo od smeha, i htede da se
iskida, ali ne znađaše kako, te mi uskomeša utrobu. Zaista vam kažem u
tom će još biti moja smrt, da ću se zagušiti od smeha, gledajući magarce
napite, ili slušajući stražare noćne da ovako sumnjaju u boga. Zar nije
već odavno prošlo vreme i za ovakve svakojake sumnje? Ko još sme da
budi iz sna ovakve stare zaspale mračne stvari? Stari bogovi svršili su
već odavno: – a zaista vam kažem, svršetak njihov i kraj bio je veseo,
bogovski! Oni se nisu »pomračili« pa umrli, – to je laž! Naprotiv: oni
su se jednom zasmejali, tako da su umrli – od smeha! To je bilo kad je
sâm jedan bog izrekao najbezbožniju reč, – ovu reč: »Samo je jedan Bog!
Ne treba da imaš drugih bogova osim mene!« – stari jedan goropadan
dugobradi bog, surevnjiv na druge, zaboravio se i rekao je tako: – A svi
su se bogovi smejali tada, i ljuljali se na svojim sedištima, i vikali:
»Zar nije baš u tome božanstvenost da ima bogova a da nema jednoga
boga? « Ko ima uši, neka čuje. – Tako govoraše Zaratustra u gradu koji
mu je bio drag, i koji se zove još i »Šarena krava«. A otuda je imao
samo dva dana hoda pa da opet stigne do svoje pećine i k zverima svojim,
duša njegova klicala je neprekidno od radosti zbog blizine povratka mu u
zavičaj. –

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime21/6/2010, 7:54 pm

Povratak u zavičaj

O osamo! Osamo; zavičaju moj! Predugo sam živeo kao divljak u divljoj
tuđini a da se ne bih sa suzama u očima k tebi vratio! Preti mi sad samo
prstom, kao što majke prete osmehuj se samo na me, kao što se majke
osmehuju, reci samo: »Ako je to nekad odjurio od mene kao oluja? – » –
ko je to na rastanku uzviknuo: predugo sam: sedeo kod osame, pa sam se
odvikao od ćutanja! Tome – si se sad, držim, navikao? »O, Zaratustra,
sve znam: i to da si među mnogima bio više napušten, ti jedan, nego
ikada kod mene! »Jedno je biti napušten, drugo usamljen: To – si naučio
sada! I to, da ćeš ti medu ljudima uvek biti divalj i tuđ: » – divalj i
tuđ i onda kad te vole: jer prvo i pre svega oni žele da budu pošteđeni!
»A ovde, ti si u svome domu i kod kuće; ovde smeš da kažeš sve što ti
je na srcu i sve razloge da izručuješ, ovde se ništa ne stidi potajnih,
pritajenih osećajâ. »Ovde prilaze sve stvari umiljavajući se ka tvome
govoru, i udvaraju se: jer bi htele da pojašu na leđima tvojim. Na
svakoj slici ovde možeš da pojašeš ka svakoj istini. »Prav i pravo smeš
ovde da govoriš svima tvarima: jer odista, njihove uši kao da čuju
pohvalu kad neko tako sa svima tvarima – pravo govori! »A drugo je biti
napušten. Jer, da li se još sećaš, o Zaratustra? Onda kada je nad glavom
tvojom kliktala ptica tvoja, dak si stajao u šumi, ne mogući se
odlučiti kuda? ne mogući se naći, u blizini jednoga leša: – » – onda
kada si govorio: neka me vode zveri moje! Iskusio sam da je opasnije
biti među ljudima nego među zverima: – Tada si bio napušten! »I sećaš li
se još, o Zaratustra? Kada si sedeo na ostrvu svome, kao kladenac vina
posred praznih vedrica, dajući i nestajući u duvanju, deleći žednima i
udeljujući im sipajući: » – dok nisi sedeo najzad ti sam žedan posred
pijanih, i svake se noći tužio: »zar nije veće blaženstvo uzimati nego
davati? A ukrasti još veće blaženstvo nego uzimati?« – Tada si bio
napušten! »I sećaš li se još, o Zaratustra? Kada je došao najtiši čas
tvoj, i odgonio te od tebe sama, kada je progovarao opako šapućući:
»Reci pa ma se skrhao! « – » – kada ti je sve tvoje čekanje i ćutanje
pretvorio na žao, i tvoju poniznu hrabrost obeshrabrio: Tada si bio
napušten!« – O osamo! Osamo, zavičaju moj! Kako mi ublažavajući i nežno
govori glas tvoj! Mi ne ispitujemo jedno drugo, mi se ne tužimo jedno
drugom, mi otvoreno idemo jedno s drugim kroz otvorena vrata. Jer kod
tebe je svud otvoreno i svetlo; pa i časi trče tuda na lakšim nogama.
Jer u mraku se vreme teže podnosi nego u svetlosti. Ovde se otvaraju
preda mnom reči i skloništa reči svega bića: sve biće hoće ovde da od
mene nauči govoriti. A tamo dole – tamo je svaki govor uzalud! Tamo je
najveća mudrost zaboraviti i proći mimo: To – sam naučio sad! Ko bi hteo
kod ljudi sve da shvati, morao bi sve da obuhvati. A zato su ruke moje i
suviše čiste. Ja ne volim da udišem već ni duh njihov; o, kako sam
mogao tako dugo živeti u graji njihovoj i sred zadaha njihova! O blažena
tišino oko mene! O čisti mirisi oko mene! O, kako iz dubine grudi
tišina ova udiše sveži zrak! O kako osluškuje, ova blažena tišina! A
tamo dole – tamo sve govori, i sve se prečuje. Možeš mudrost svoju
objavljivati glasom zvona: prodavci na pijaci zaglušiće je zvekom
marjašâ! Kod njih svako govori, niko već ne ume da razume. Sve pada u
vodu, ništa ne pada više u dubine kladenca. Kod njih sve govori, ništa
se više ne tvori, niti kraju privodi. Sve kakoće, te ko bi još sedeo
mirno u gnezdu i nosio jaja? Kod njih sve govori, sve se otire govorom. I
što je još juče bilo odviše tvrdo za samo vreme i za njegov zub: danas
visi nagriženo i razgriženo iz ždrela današnjih ljudi. Kod njih sve
govori, sve se izgovori. I što je nakad bilo tajanstveno i tajna dubokih
duša, danas trube glasnici po ulicama, i druge leptirice. O prirodo
čovečija, čudna li si ti! Ti grajo sumračnih ulica! Sada si opet iza
mene: – moja najveća opasnost je iza mojih leđa. U poštedi i u
sažaljenju bila je oduvek za mene najveća opasnost; a sve što je
čovečansko, htelo bi da ga štede i žale. S uzdržanim istinama, s
pokretima budale i s budalastim srcem, i imajući u obilju malih laži
sažaljenja: – tako sam živeo ja uvek među ljudima. Prerušen sam sedeo
među njima, gotov da ne poznam sebe sama, da bih njih mogao podneti, i
često uveravajući sebe: »budalo jedna, ti ne poznaješ ljude!« Oduči se
čovek od ljudi kad živi medu ljudima: na svim ljudima ima odviše onog
što se odmah vidi, – čemu tu dalekovide, i daleko-vidovite oči! A kad su
me krivo sudili: ja budala više sam štedeo njih toga radi nego sebe:
budući naviknut na strogost prema sebi, i sveteći se često sam sebi te
štednje radi. Izboden od otrovnih mušica, i izdubljen kao kamen, od
mnogih kapi pakosti, sedeo sam među njima, i još sam uveravao sebe:
»nevino je sve što je malo u svojoj majušnosti!« Naročito one koji se
nazivaju »čestitima« poznao sam kao najotrovnije mušice: oni bodu u svoj
svojoj nevinosti, oni lažu u svoj svojoj nevinosti; kako bi oni i mogli
biti prema meni – pravedni! Ko živi među čestitima, toga sažaljenje
nauči da laže. Sažaljenje načini vazduh zagušnim svim slobodnim dušama.
Jer glupost je čestitih nedogledna. Sakriti sebe i bogatstvo svoje – to
sam naučio tamo dole: jer svaki je od njih siromašan duhom. U tome je
ležala laž moga sažaljenja, što sam kod svakoga znao, – što sam na
svakome video i namirisao, kad mu je dosta duha, a kad mu je duha i
odviše! Njihovi kruti mudraci: ja sam ih nazvao ispitivačima i
pronalazačima, – na taj sam način učio gutati reči. Njihovi grobari: ja
sam ih nazivao ispitivačima i pronalazačima, – na taj sam način učio
jednu reč zamenjivati drugom. Grobari se zaražuju bolestima kopajući.
Pod starim ruševinama spavaju nezdrava isparenja. Ne treba mutiti po
mutljagu Treba živeti na brdima. Blaženim nozdrvama udišem opet brdsku
slobodu! Spasen je najzad nos moj od zadaha svega što je čovečansko!
Dražena oštrim vazduhom, kao penušavim vinom, kije duša moja, – kije i
kliče sama sebi: Nazdravlje!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime21/6/2010, 7:55 pm

O tri zla

1.

U snu, u poslednjem jutarnjem snu, stajao sam danas na jednom
predbrežju, – s one strane sveta, držao sam merila, i merio sam svet. O,
što mi tako rano dođe rumen zorina: ona me probudi žarom svojim,
surevnjivica. Uvek ona surevnjiva na žar moga jutarnjega sna. Da se može
izmeriti, i u dužinu, ako se ima vremena, i po težini, ako se ume
meriti; da se može preleteti na snažnim krilima; da se može pogledati,
od onih koji umeju da božanski razbijaju orahe: takav je san moj našao
ovaj svet: – Moj san, smeli plovac, polu brod, polu oluja, ćutljiv kao
leptirovi, nestrpljiv kao sokolovi: kako je on to imao danas
strpljivosti i vremena da meri svet! Da li ga možda u potaji nagovarala
mudrost moja, moja nasmejana budna dnevna mudrost, koja se ruga svim
»beskrajnim svetovima«? Jer ona kaže: »gde ima snage, tu postaje i broj
gospodarem: jer je u njemu više snage«. Kako je pouzdano gledao san moj
na ovaj svet koji ima kraja, ni radoznalo, ni neradoznalo, ni plašljivo,
ni moleći: – kao da mi daju veliku okruglu jabuku u ruku, zrelu jabuku
žutu kao zlato, sa gospodski nežnom somotnom kožom. – tako se pružao
preda mnom svet: – – kao da me drvo k sebi zove, drvo granato, snažne
volje, svijeno da može poslužiti za naslon i za podnožje umornom
putniku: takav je stajao svet na mome predbrežju: – – kao da mi nežne
ručice nose nasusret škrinju, – otvorenu škrinju da očarava sramežljive
zadivljene oči: takav se pružio danas preda mnom svet: – – nedovoljno
zagonetka a da bi čovečansku ljubav terao od sebe, nedovoljno rešenje a
da bi čovečansku mudrost mogao uspavati: – stvar čovečanski dobra bio je
za me danas svet o kome se toliko zlo govori! Kako sam zahvalan svome
jutarnjem snu, što sam danas izjutra mogao tako meriti svet! Kao stvar
čovečanskog dobra prišao je k meni, taj san i utešitelj srca! I da bih
činio što i on na danu, te naučio i poučio se od njega onome što mu je
najbolje, – hoću evo sad tri najveća zla da metnem na merila, i da ih
čovečanski dobro izmerim. – Ko je učio kako se blagosilja, učio je i
kako se proklinje: koje su tri stvari najviše proklinjane na svetu? Njih
hoću da metnem na merila. Sladostrašće, vlastoljublje, samoljublje:
njih su tri dosad najviše proklinjali, i najgore ogovarali i oblagivali,
– njih tri hoću čovečanski dobro da izmerim. Napred! Tu hoću da držim
merila, nad valovima onde je more: ono se valja amo prema meni, rutavo,
ulagivajući se, verno staro stoglavo čudovište od pseta, koje mi je
drago. Napred dakle! Ovde je evo moje predbrežje, tim morem: još ću naći
i jednoga svedoka da gleda tebe, usamljeničko drvo, tebe miomira puno,
sa krunom širokom, koje si mi drago! – Preko kojeg mosta ide današnjica
ka budućnosti? Kakva sila sili ono što je visoko da se spušta k niskome?
I ko kaže i najvišemu – da raste još više? Evo, merila stoje pravo i
mirno: tri sam teška pitanja bacio na jednu stranu, tri teška odgovora
drži druga strana.

2.

Sladostrašće: bodljika i nadražaj za sve pokajničke prezritelje tela, i
kao »zemaljsko« prokleto od svih zagrobnjaka; jer ono ismeva i vuče za
nos sve te krivoučitelje i zbunitelje. Sladostrašće: za ološ, lagana
vatra na kojoj će biti pečeni; za sve crvotočivo drvo, za sve smrdljive
krpe, založena i zažagrena peć koja ih čeka. Saladostrašće: za slobodna
srca nešto nevino i slobodno, tiha sreća u vrtu zemaljskom, obilje
zahvalnosti sve budućnosti kojom se ona izliva na sadašniost.
Sladostrašće: samo za ono što je svelo sladak otrov, a za one u kojih je
lavlje srce veliko okrepljenje duše, i surevnjivo čuvano vino nad
vinima. Sladostrašće: velika sreća što u slici prikazuje višu sreću i
najvišu nadu. Jer, mnogome predstoji brak, i više nego što je bračna
veza. – – Mnogome što je više tuđe jedno drugom nego što su to muž i
žena: a ko je još dosad shvatio potpuno kako su tuđi jedno drugome muž i
žena! Sladostrašće: – ali, hoću da ima ograde oko mojih misli, pa još i
oko mojih reči: da mi ne bi provalili u moje bašte svinje i sanjivci! –
Vlastoljublje: ognjeni bič za tvrdokorne najtvrđega srca; svirepo
mučenje koje se štedi za najsvirepijega; mutni plamen živih spališta.
Vlastoljublje: zlobna kočnica, koja se natura najsujetnijim narodima;
podrugivač svakoj neizvesnoj vrlini; koji će uzjahati svakog ata i svaku
oholost. Vlastoljublje: zemljotres, koji drma i slama iz temelja sve
što je trulo i šuplje; namrgođen rasrđen osvetnički obijač okrečenih
grobova; znak pitanja što kao munja seva iza brzopletih odgovora.
Vlastoljublje: pred čijim pogledom čovek puzi i sagiba glavu, i ropoće i
unizuje se više nego zmija i nego svinja: – dok najzad ne drekne iz
njega veliko preziranje. – Vlastoljublje: strašni učitelj velikoga
preziranja, koje gradovima i državama u lice propoveda: »dole s tobom!« –
dok iz njih samih nešto ne poviče : »dole sa mnom! « Vlastoljublje:
koje se penje zamamljujući i ka čistima i usamljenima, gore u za sebe
živeće visine, gorući kao ljubav koja slika zamamljujući purpurna
blaženstva na zemaljska nebesa. Vlastoljublje: ali ko bi u tome gledao
zlo, kad ono što je uzvišeno žedni da se spusti i dohvati vlasti! Zaista
vam kažem, ničeg zlog ni zlonamernog nema u takvoj žeđi i u tom
spuštanju! Što usamljena visina neće da se osami zauvek, i da ne traži
drugog do sebe; što breg hoće da se spusti u dolinu, i vetrovi sa visina
u nizine: – O, ko bi našao pravo krsno i vrsno ime za takvu čežnju!
»Vrlina što deli darove« – tako je nazvao jednom Zaratustra ono čemu
nema imena. I tada se zbilo – zaista vam kažem, zbilo se prvi put! – da
je rečju svojom veličao samoljublje, čitavo, zdravo samoljublje, koje
izvire iz moćne duše: – – iz moćne duše, uz koju ide uzvišeno telo,
stasito, pobedonosno, osvežujuće, okolo kojeg svake stvari postaju
ogledalo: – vitko ubedljivo telo, igrač, čija je slika, i iz koga je
izvod, duša u sebi vesela. Takvih telesa i duša samozadovoljstvo daje
sama sebi ime: »vrlina«. Svojim rečima o dobrome i rđavome zakriljuje se
ovakva samoživost kao svetim lugovima; imenima svoje sreće goni ona od
sebe sve što je za preziranje. Odgoni od sebe ona sve što je kukavičko;
ona kaže: rđavo – to je kukavičko! Preziranja dostojan izgleda joj onaj
koji se večno brine, uzdiše, tuži, i koji sa zemlje diže i najmanje
koristi za sebe. Ona prezire i svu bolećivu mudrost; jer, zaista vam
kažem, ima i mudrosti koja u pomrčini cveta, mudrost noćnih senki: ta
večno uzdiše: »Sve je sujetno! « Obazrivo nepoverenje ne ceni ona mnogo,
kao ni onog koji traži zakletvu mesto pogleda i stiska ruke: isto tako i
svu nepoverljivu mudrost, jer je ova svojstvo kukavičkih duša. Još
manje ceni ona brže-bolje uslužnoga, koji je, kao pseto, odmah gotov da
leži na ledima, u svoj poniznosti; a ima i mudrosti ponizne i pseće i
pobožne i brže-bolje uslužne. Ali naročito joj je mrzak i gađenja
dostojan onaj koji nikad neće da se brani, koji guta otrovnu pljuvačku i
osorne poglede, prestrpljivi, svetrpeljivi, sa svačim zadovoljni: jer
to je svojstvo robova i slugu. Bilo ko ropski ponizan pred bogovima i
bogovskim udarcima nogu, ili pred ljudima i glupim ljudskim mišljenjima:
ona pljuje na svaku ropsku uslužnost, ta blažena samoživost! Rđavo:
tako naziva ona sve što se saginje i naginje ropski, bojažljive žmirave
oči, slomljena srca, i onaj lažan popustljiv način kad se ljubi širokim
otromboljenim usnama. Nadri-mudrost: tim imenom naziva ona sve što sluge
i starci i premoreni izmudruju; i poglavito svu onu iskvarenu
mudrijašku premudru popovsku ludost! Ti nadri-mudraci, svi ti popovi, i
sveta siti, i svi čija je duša ženska i ropska, – o koliko su se oni
oduvek trudili da pokudom svojom nahude samoljublju! U tome baš i treba
da je, i kažu da je vrlina, da se samoljublje kudi i da mu se nahudi!
»Nesamoljubivi« – hteli bi da su, i imaju pravo što bi hteli svi ti
sveta siti kukavci i krstaši pauci! Ali za sve njih doći će skore dan,
preporod presuda, Veliko Podne, tada će mnogo šta da se obelodani! A
onaj koji slavi i hvali Ja, i blagosilja samoljublje, taj, zaista vam
kažem, zna šta kaže, taj predskazuje, »Pogle, evo ga, dolazi, tu je već,
Veliko podne!«

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime21/6/2010, 7:55 pm

O duhu težine

1.

Moja usta – usta su narodska: odviše grubo i srdačno govorim za
svilokože. A još manje prijanja reč moja uz propiso-pisce i perogrisce.
Moja ruka – ruka je ludačka: teško svima stolovima i svadovima, i gdegod
ima još mesta za ludačke rezotine, ludačke grebotine. Moja noga – noga
je od konja; njome kaskam i kasam preko svih prepona, preko širokih
polja, i uvek sam đavolski veseo u brzome trku. Moj želudac – biće da je
želudac od orla? Jer najviše volim jagnjeće meso. Ali je pouzdano
želudac od ptice. Hranjen nevinim stvarima, i u maloj količini, gotov i
nestrpljiv da poletim, da odletim – takav sam eto ja: kako tu ne bi bilo
ničeg od ptice! A pogotovo, što sam neprijatelj duhu težine, u tome ima
nečeg od ptice: zaista vam kažem, dušman sam mu, dindušman, dušmanin od
iskoni! O, kuda već nije poleteo i kojekuda odleteo moj neprijateljski
osećaj! O tome bih mogao već i pesmu pevati – i hoću da je pevam. mada
sam sâm u pustoj kući, te je moram pevati svojim rođenim ušima. Ima
dabome drugih pevača, kojima tek u punoj kući omekša grlo, progovori
ruka, zablista oko, probudi se srce: – Ja nisam od tih pevača. –

2.

Onaj koji bude naučio ljude da lete, pomeriće sve pogranične kamenove;
svi pogranični kamenovi poleteće mi sami u vazduh, i on će zemlji ponovo
dati ime – krstiće je »laka«. Ptica noj brže trči od najbržeg ata, ali i
ona još teško tura glavu u tešku zemlju: tako i čovek koji još ne zna
leteti. Teški su mu zemlja i život, jer tako to hoće duh težine! Ali, ko
hoće da postane lak, da postane ptica, taj mora voleti sama sebe: –
tako to učim ja. Naravno, ne ljubavlju boležljivih i bolnih: jer kod tih
i samoljublje zaudara! Treba naučiti voleti sama sebe – tako učim ja –
ljubavlju čitavom i zdravom: da bi čovek izdržao u društvu samoga sebe a
ne tumarao uokolo. Tako tumaranje dalo je sebi ime »Ijubav prema
bližnjemu«: ni s kojom se drugom rečju nije dosad toliko lagalo i
varalo, a osobito od strane onih koji su padali na teret celome svetu. I
zaista vam kažem, nije to zapoved za danas ili za sutra, naučiti voleti
sebe. Naprotiv, to je od svih veština najfinija, najprepredenija,
najposlednja i najstrpljivija. Za svoga rođenka, naime, sve je rođeno
dobro skriveno; i od svih zlatnih rudnika najkasnije se počinje kopati
svoj rođeni, – tako to udešava duh težine. Maltene još dok smo u kolevci
daruju nam teške reči i vrednosti kao što su »Dobro« i »Zlo« – to su
imena tih darova. Njih radi prašta nam se što živimo. I toga radi
puštaju dečicu k sebi, da bi im još za vremena zabranili da vole same
sebe: tako to udešava duh težine. A mi – mi vučemo poslušno što nam se
natovari, na nažuljenim plećima i preko strmenitih bregova! Spopadne li
nas znoj, kažu nam: »Tako je, život je težak! « U stvari, to je samo
čovek težak sam sebi! I stoga što nosi odviše tuđega na svojim plećima.
On klekne kao kamila, i pušta da ga dobro natovare. Poglavito snažni,
radni čovek koji je pun strahopoštovanja: odviše tuđih teških reči i
vrednosti natovari on na sebe, i onda mu se život čini pustinjom! Zaista
vam kažem! I svoje rođeno je koji put teško nositi! I mnogošta unutra u
čoveku slično je oštrici, to jest otužno je, i ljigavo, i teško se
hvata, – – tako da se blagorodna ljuska i blagorodne šare moraju
založiti za nju. Ali i to je veština koju treba naučiti: imati ljusku, i
lep izgled, i lukavo slepilo! A često se može po više čemu na čoveku
dobiti pogrešno mišljenje, usled toga što je ljuska beznačajna i žalosna
i odviše ljuska. Mnogo skrivene dobrote i snage ne dâ se nikad
naslutiti; najmedenije poslastice ostaju često bez ljubitelja! Žene to
znaju, one koje su najmedenije: jesu li samo malo punije, ili malo
mršavije – o, koliko puta zavisi sudbina od toga malo! Čovek se teško
daje otkriti, a ponajteže još od samoga sebe; često duh laže o duši.
Tako to udešava duh težine. Onaj je otkrio sebe koji kaže: Ovo su moje
Dobro i Zlo: time je ućutkao krticu i kepeca, koji kažu: »Šta je za sve
dobro, dobro je; što je za sve zlo, zlo je.« Zaista vam kažem, ja ne
marim ni one kojima je sve na svetu dobro, i za koje je ovaj svet
najbolji. Njih ja zovem svezadovoljnima. Svezadovoljnost, kojoj svašta
dobro prija: to nije baš najbolji ukus! Ja cenim neukrotljive izbiračke
jezike i želuce, koji su naučili da kažu »Ja« i »Da« i »Ne«. Sve
izgristi i svariti – tako rade svinje. Večno sa I-ja potvrđivati – to je
naučio samo magarac, i oni u kojih je njegov duh! – Tamnu žutu boju i
goruće crvenilo: to traži moj ukus, – on krv meša u sve boje. A ko mi
kuću svoju premazuje krečom, taj mi odaje okrečenu dušu. Jedni
zaljubljeni u mumije, drugi u sablasti; a oboje podjednako
neprijateljski raspoloženi prema svemu što je meso i krv – o, kako se
oboje protive mome ukusu! Jer ja volim krv. I neću da zastanem i
stanujem onde gde svako pljuje i bljuje: tako je to po mom ukusu, –
voleo bih pre živeti među kradljivcima i krivokletnicima. Jer niko nema
zlata u ustima. Ali još odvratniji su mi svi oni koji ližu pljuvačku;
najodvratniju životinju među ljudima, na koju sam naišao, nazvao sam
gotovanom: ona neće da voli a ipak bi da živi od ljubavi. Nesrećnicima
nazivam sve one koji znaju samo za jedan izbor, ili da budu zle
životinje ili zli ukrotitelji životinja: među njima ne bih sebi zidao
kolibu. Nesrećnicima zovem i one, koji večno čekaju, – oni se protive
mome ukusu: svi oni carinici, i bakali, i kraljevi, i svi ostali čuvari
država i dućana. Odista, i ja sam naučio čekati, i to iz temelja, – ali
čekati samo na sebe. Ali sam pre svega naučio stajati i hodati, i trčati
i skakati, i uspuzati se, i igrati. Jer u tome je moj nauk: ko hoće
jednom da nauči leteti, taj mora prvo naučiti stajati i hodati, trčati, i
uspuzati se, i igrati: – ne nauči se u letu leteti! Na lestvama od
užeta uspuzao sam se već na mnogi prozor, hitrim nogama peo sam se na
visoke katarke: sedeti na visokim katarkama saznanja, izgledaše mi ne
malo blaženstvo, – – treptati kao nežni plamenovi na visokim katarkama :
doduše mala svetlost, ali utoliko veća uteha za zalutale zalutale
brodove i brodolomce! – Na raznim putevima i na razne načine dospeo sam
do svoje istine: ne samo na jednim lestvama uspeo sam se u visinu,
odakle oko moje bludi u moju daljinu. I vrlo sam nerado raspitivao
oduvek za puteve, – to se uvek protivilo mome ukusu. Radije sam pitao i
kušao same puteve. Kušanje i ispitivanje bilo je sve moje hođenje: – i
zaista vam kažem, treba naučiti odgovarati na takva pitanja! U tome je
eto – moj ukus: – niti dobar, niti rđav, ali moj ukus, kojega se više ne
stidim i koji više ne krijem. »Ovo – je moj put, – gde je vaš?«
odgovorio sam onima koji su me pitali »gde je put«. Jer puta – uopšte
nema!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime22/6/2010, 12:26 pm

O starim i novim
tablicama


1.

Sedim ovde i čekam, a oko mene stare razbijene tablice, i nove do pola
ispisane. Kad će kucnuti moj čas? Čas silaska moga, zalaska moga: jer
hoću još jedanput da idem među ljude. Na to eto čekam. ali prvo treba da
dobijem znake da je kucnuo moj čas, – a ti su, nasmejani lav sa jatom
golubova. Medutim govorim sâm sa sobom, kao neko koji ima vremena. Niko
mi ništa novo ne priča: daj dakle da pričam sebi o samome sebi.

2.

Kad sam došao među ljude, našao sam ih gde sede na jednom starom
uobraženju: Svi oni behu sebi uobrazili da već odavno znaju šta je za
čoveka dobro a šta zlo. Stara umorna stvar izgledaše im svaki govor o
vrlini; i ko je hteo da dobro spava, govorio bi još pre spavanja o
»Dobru« i »Zlu«. Tu uspavanost ja sam poremetio, učeći da niko još ne
zna šta je dobro a šta zlo: – jedino možda onaj koji stvara! – A to je
onaj koji stvara cilj čoveku, i daje zemlji smisao njen i njenu
budućnost: On tek stvara, da bi nešto postalo dobro ili zlo. Ja ih dakle
pozvah da strovale svoje stare govornice, i sve ono gde se bilo
namestilo ono staro uobraženje; pozvah ih da ismeju svoje velike
učitelje vrline, i svetitelje i pesnike i iskupitelje. Pozvah ih da
ismeju svoje namrgođene mudrace, i sve one koji su ikad kao crna
strašila opominjući sedeli na drvetu života. Seo sam nasred njihove
velike grobljanske staze, čak i uz samu strvinu i gavranove – i ismevao
sam svu nekadašnjost njihovu i njeno trošno raspadajuće se gospodstvo.
Zaista vam kažem, kao oni ispovednici i ludaci drao sam se i ja, i
proklinjao sve što je u njih veliko i što je malo, – što da je i
najbolje njihovo tako premaleno! Što da je i najgore njihovo tako
premaleno! – tako sam se smejao. Tako se iz mene derala i smejala moja
mudra čežnja, koja je rođena u brdskim visinama, zaista vam kažem jedna
divlja mudrost! – moja velika krilata čežnja.Ona bi me često otrgla sa
zemlje, u vis i u daljinu, i sve u smehu: tada bih leteo zastravljen,
kao strela, kroz ushićenje opijeno suncem: – napolje u daleke
budućnosti, koje još ne ugleda ničiji san, na toplije jugove nego što su
ih ikad snile tvoračke mašte: onamo gde se bogovi igrajući stide svake
odeće: – – ako ću da govorim u slikama, i da hramljem i mucam kao
pesnici: a zaista vam kažem, stidim se što još moram da budem pesnik!
Onamo, gde mi je sve postajanje izgledalo kao igranje i poigravanje
bogova, a svet ispušten i raspušten, i bežeći natrag k sebi samom: – –
kao večito bežanje od sebe i ponovno traženje sebe mnogobrojnih bogova,
kao blaženo protivrečenje sebi, ponovno dopadanje sebi, pripadanje sebi
samima mnogobrojnih bogova: – Onamo, gde mi se sve vreme činilo blaženim
podsmehom trenucima, gde je potreba isto što i sloboda, jer se blaženo
igra sa žaokom slobode: – Gde sam opet našao i svoga starog đavola i
dindušmanina, duha težine, i sve što je on stvorio: Zapt, zakone,
potrebu i posledicu, i cilj i volju, i Dobro i Zlo: – Jer, nije li
potrebno da ima nešto, preko čega bi se dalo igrati, igrajući preći?
Nije li potrebno da lakih i najlakših radi ima – krtica i tromih
patuljaka? –

3.

Onde sam tada podigao sa staze i reč »nat-čovek«, i to da je čovek nešto
što treba prevladati, – da je čovek most a ne svrha: da treba da je
blažen što je podne i viče, i put ka novim zorama: – Zaratustrinu reč o
velikom Podnevu, i sve ostalo što sam razapeo iznad čoveka, kao purpurne
druge večernje rumeni. Zaista vam kažem, pustio sam ih da vide i nove
zvezde u novim noćima; a iznad oblaka i dana i noći razapeo sam još kao
šaren šator smeh. Učio sam ih svemu što sam sam znao i umeo: da sastave i
povežu sve što je na čoveku u odlomcima, zagonetno, ili koban slučaj, –
– kao stvarač, odgonetač, i iskupitelj od slučaja, učio sam ih graditi
budućnost, i da sve što je bilo – gradeći iskupe. Iskupiti čoveka od
onog što je prošlo, i preporoditi sve »Bilo jednom«, dok volja ne kaže:
»Jer tako sam htela! Tako ću hteti – « – to sam im rekao da je
iskupljenje, – tome sam ih učio, da jedino za to kažu da je iskupljenje.
- A sad čekam na svoje iskupljenje – da bih poslednji put pošao k
njima. Jer još jedanput hoću među ljude; hoću da među njima propadnem,
umirući hoću da im darujem najveći dar svoj! To sam naučio od sunca, kad
zalazi prebogato: zlato tad sipa u more iz neprebrojnog bogatstva svog,
– tako da još i najsiromašniji ribar vesla zlatnim veslom! To sam tako
gledao jednom, i nisam se sit mogao naplakati gledajući. – Kao sunce
hteo bi i Zaratustra da zapadne: i evo ga gde sedi ovde i čeka, a oko
njega stare razbijene tablice, i nove tablice – do pola ispisane.

4.

Pogle, evo jedne nove tablice: ali gde su braća moja, da je ponesemo
dole u dolinu i u srca od mesa? - Evo šta traži velika ljubav moja prema
najudaljenijima: ne štedi bližnjega svoga! Čovek je nešto što treba
prevladati. Ima raznih puteva i načina za prevlađivanje: biraj sam koji
hoćeš! Ali samo lakrdijaš može da misli da se »preko čoveka može i
preskočiti«. Savladaj sebe i u svome bližnjem: i pravo koje možeš oteti,
ne daj da ti ga poklone! Što ti činiš drugome, ne može i drugi tebi
činiti. Znaj da nema naplate. Ko ne ume da zapoveda, neka sluša. Mnogi
ume sebi da zapoveda, ali to još nije dosta da bi mogao i slušati sebe!

5.

Evo šta je svojstvo blagorodnih duša: oni neće ništa zabadava, a još
ponajmanje život. Ko je iz gomile, taj bi da živi zabadava; ali mi
ostali, kojima se život darovao, – mi jednako premišljamo, šta bismo mi
mogli najbolje dati kao uzdarje! I zaista vam kažem, otmena je reč koja
kaže: »što život obećava nama, hoćemo mi – da ispunimo životu!« Ne treba
tražiti uživanje, gde se ne može uživanja pružiti: I – ne treba
uživanje tražiti! Jer su uživanje i nevinost najsramežljivije stvari: ni
jedno ni drugo neće da ga traže. Njih treba imati – a tražiti treba pre
još krivicu i bol! –

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime22/6/2010, 12:26 pm

6.

O braćo moja, ko je prvenac, toga uvek prinose na žrtvu. A mi smo
prvenci. Svih nas krv teče sa potajnih žrtvenika, svi mi gorimo na vatri
i pečemo se u slavu starih božanstava. Ono što je na nama najbolje, još
je mlado: to draži stara nepca. Naše je meso nežno, naša je koža tek
koža od jagnjeta: – kako da ne dražimo stare idolopoklonike! Još je u
nama samina stari idolopoklonik: koji za gozbu sebi peče najbolje što je
na nama. Ah, braćo moja, kako ne bi prvenci bivali prinošeni na žrtvu!
Ali to i traže oni koji su kao mi: ja volim one koji ne žele da se
sačuvaju. One koji propadaju i prolaze volim ja svom ljubavlju svojom:
jer to su oni koji prelaze. –

7.

Biti istinit – to umeju malo njih! Pa i oni koji umeju, ti to neće da
su! A panajmanje još umeju to oni koje zovu dobrima. O ti dobri! Dobri
ljudi ne govorite nikad istinu; biti tako dobar, za duh je prava bolest.
Oni popuštaju, ti dobri ljudi, oni se podaju, njihovo srce ponavlja što
mu se kaže, njihovi razlozi slušaju: a ko sluša, taj ne čuje sam sebe!
Sve što dobri nazivaju zlim, mora se udružiti, da bi se iz svega toga
rodila jedna istina: o braćo moja, da li ste vi doista zli za tu istinu?
Smiono pregalaštvo, dugotrajno nepoverenje, svirepo odricanje,
zasićenost, sečenje u živo meso – kako se retko to sve udružuje! A tek u
tom semenu – zaćinje se istina! Uz nemirnu i zlu savest rasla je dosad
svest i niklo sve znanje! Razbijte, razbijte, vi koji do znanja
dolazite, te stare tablice!

8.

Ako ima u vodi gredâ, ako prelazi i ograde skaču s jedne strane reke na
drugu: onda, odista, niko neće verovati onome koji kaže: »Sve je u
toku«. Čak će i glupaci da mu protivreče. »Kako? reći će glupaci, otkud
je sve u toku? Pa tamo su grede i ograde nad tokom vodenim! « »Nad tokom
vodenim sve je čvrsto, sve vrednosti stvari, mostovi, pojmovi, sve
'Dobro' i sve 'Zlo': sve je to čvrsto!« – A kad dode tvrda zima,
ukrotiteljka rekâ: tada i najpametniji postaju nepoverljivi; i tada,
zaista vam kažem, ne govore samo glupaci: »Kao da će sve prestati – da
se miče?« »U osnovi, sve je nepomično« –, to je pravi zimski nauk,
dobrodošao neplodnome dobu, dobrodošao kao uteha za spavače i
zapećnjake. »U osnovi je sve nepomično« .– ali protiv toga diže svoju
propoved južnjak vetar! Južnjak bik, ali ne bik za ralo i oranje, –
besan bik, koji sve ruši, i koji krha led gnevnim rogovima! A led – led
krha prelaze! O braćo moja, zar nije sad sve u toku? Zar nisu sve ograde
i svi prelazi pali u vodu? Ko bi se još držao za »Dobro« i za »Zlo«?
»Teško nama! Blago nama! Dunuo je južnjak!« – Tako mi propovedajte,
braćo moja, kroz sve ulice!

9.

Ima jedna stara ludost, koja se zove dobro i zlo. Oko vračara i
zvezdoslova okretao se dosad točak ove ludosti. Nekada se verovalo u
vračare i zvezdoslove: i zato se verovalo da je »sve sudbina: treba da
činiš zato što moraš da činiš!« Posle opet počelo je da se ne veruje u
vračare i zvezdoslove: i zato se verovalo da je »sve slobodno: možeš
zato što hoćeš«! O braćo maja, o zvezdama i o budućnosti dosad se samo
nagađalo, a nije i znalo: pa zato se i o dobru i zlu dosad samo
nagađalo, a nije i znalo!

10.

»Ne kradi! Ne ubij!« – takve su reči nazivali nekad svetima: pred njima
se priklanjala kolena i savijale glave, i svlačila obuća. Ali ja vas
pitam da li je ikad gde na svetu bilo boljih kradljivaca i ubojica nego
što su bile takve svete reči? Zar ne sadrži sâm svačiji život – krađe i
ubijanja? I to što su se takve reči nazivale svetima, zar se time nije
samo istina – ubijala? Ili, beše li to možda propoved smrti, koja je
nazivala svetim sve što je protivrečilo i što se protivilo svemu životu?
– O braćo moja, razbijte, razbijte mi stare tablice!
_________________

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime22/6/2010, 12:26 pm

11.

U tome je moje sažaljenje prema svemu što je prošlo, što vidim. da je
predato na milost i nemilost, – – osećanju, duhu, ludilu svakog
pokolenja koje pristiže, i koje sve što je bilo pretvara u most za sebe!
Može doći kakav silnik, domišljata neman, koji će milošću i nemilošću
svojom sve šta je prošlo ugnjetati i stisnuti: dok mu ne bi postalo
mostom, i predznakom, i glasnikom, i petlovim kukurekom. A evo u čemu je
druga opasnost, i moje drugo sažaljenje: ko je iz gomile, njegovo
sećanje ide unazad do očeva oca, – ali sa očevim ocem prestaje i vreme.
Na taj je način sve što je prašlo napušteno: jer, može,se desiti da
gomila nekad postane gospodarom, te da sve vreme potopi u plitkim
vodama. Zato je, o braćo moja, potrebno novo plemstvo, koje će biti
protivnik svemu što je gomila, i svemu gospodstvu na silu, i koje će na
nove tablice napisati nanovo reč »plemenit«. Treba mnogo plemenitih i
mnogovrsnih plemenitih, da bi bilo plemstva! Ili, kako sam jednom
govorio u slici: »U tome i jeste božanstvenost da ima bogova ali da nema
jednoga boga!«

12.

O braćo moja, ja hoću da vas posvetim za novo plemstvo i u novo
plemstvo: vi da budete roditelji i odgojitelji, i sejači budućnosti, – –
zaista vam kažem, ne plemstva koje se može kupiti, kao što ga kupuju
ćifte, i sa novcem ćiftinskim: jer malu vrednost ima sve što ima cenu.
Ne to otkud ste došli, treba da je odsad čast vaša, već ono kuda idete!
Volja vaša i korak vaš, koji hoće da prestignu vas same, – u tome neka
bude nova čast vaša! Zaista vam kažem, ne u tome što ste možda služili
kakvog vladaoca – šta je stalo još do vladalaca! – niti u tome što ste
nečemu što već postoji poslužili da se još bolje učvrsti! Ne u tome što
bi vaš rod na dvorovima postao dvorski, te što biste naučili da, šareni,
kao ptica flamingo, stojite duge sate u plitkim ribnjacima: – jer umeti
stojati računa se u zaslugu kod dvorana; i svi dvorani misle da u
blaženstvo posle smrti spada i to da se – sme sedeti! – Ne ni u tome što
je neki duh koji nazivaju svetim poveo bio možda pretke vaše u obećane
zemlje, koje za mene nisu obećane: jer zemlja u kojoj je poraslo najgore
od svih drveta, krst, – kakva mi je to obećana zemlja! – – i verujte,
ma kud da je taj »sveti duh« vodio vitezove svoje, uvek su takvim
pohodima pređnjačili – prednjakali raznovrsni stvorovi, četvoronogi i
dvonogi, krštenici i nekršteni! O braćo moja, vaše plemstvo ne treba da
gleda unazad, nego unapred! Izgnanici treba da ste iz svih otadžbina i
pradedovina! Svoje dece zemlju treba da ljubite: ta ljubav neka bi bila
vaše novo plemstvo, – zemlja neotkrivena, u najudaljenijim morima!
Onamo, onamo neka vaša jedra zabrode, da je tražite i nađete! Na deci
svojoj traba da popravite što ste deca svojih otaca: tako treba da
iskupite sve što je prošlo! Te nove tablice postavljam iznad vas!

13.

»Čemu živeti? Sve je sujeta! Živeti – znači mlatiti praznu slamu; živeti
znači izgoreti a ne zagrejati se.« – Tako starodrevno naklapanje važi
još jednako kao neka »mudrost«; a zato što je starinsko i što zaudara na
pljes, utoliko se više poštuje. I pljes može da oplemeni. – Deci je
bilo dopušteno tako govoriti: ona se plaše od vatre, jer ih je opekla!
Ima mnogo detinjarija u starim knjigama mudrosti. Ali ko večito »mlati
slamu«, kako sme taj da proklinje mlaćenje slame! Takvim budalama
trebalo bi zavezati usta! Oni sedaju za sto a ne ponesu sa sobom ništa,
čak ni gladi: – i onda psuju i proklinju: »Sve je sujeta!« A dobro jesti
i piti, to, braćo moja, zaista nije sujetna veština! Razbijte, razbijte
mi tablice večno namrgodenih.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime22/6/2010, 12:27 pm

14.

»Čistome je sve čisto« – tako kaže narod. A ja vama kažem: svinjama je
sve svinjsko! Stoga i propovedaju zanešenjaci i klimoglavci, u kojih je i
srce rasklimatano: »sâm svet je jedno pogano čudovište«. Jer svi su oni
nečista duha; a poglavito oni za koje nema mira ni odmara dok nisu
sagledali svet odostrag, – ti stražnjaci i zagrobnjaci! Njima ću reći u
lice, iako ne zvući baš odviše ljupko: svet je u tome sličan sa čovekom
što ima stražnjicu, – toliko imaju pravo! U svetu ima mnogo pogani:
toliko imaju pravo! Ali zato sam svet još nije pogano čudovište! Ima
mudrosti u tome što na svetu mnogo šta smrdi: samo gadenje stvara krila i
snagu koja vodi k izvoru! I na najboljemu ima još što izaziva gađenje; i
najbolji je još nešto što treba prevladati! O braćo moja, mnogo je
mudrosti u tome što na svetu ima toliko pogani.

15.

Evo kakve sam izreke slušao gde govore zagrobnjaci savesti svojoj, i,
zaista vam kažem, bezlobno i bez pritvorstva, – iako uistinu nema od
toga ništa pritvornije na,svetu, niti zlobnije. »Pusti svet nek ide
svojim tokom! Nemoj ni prstom maknuti protiv toga!« »Pusti neka ko god
hoće ljude kolje i davi i dere do kože: nemoj ni prstom maketi protiv
tega! Tako će onda naučiti da se odreknu sveta.« »A svoj rođeni razum –
njega treba ti sâm da gušiš i daviš; jer to je razum od ovoga sveta, –
tako ćeš onda naučiti i ti sâm da se odrekneš sveta.« – – Razbijte,
razbijte mi, braćo moja, te stare tablice smirenjaka. Razreknite mi te
izreke opadača svetskih!

16.

»Ko mnogo uči, taj se oduči svih živih želja« – tako šapuću danas jedni
drugima u uši po svim mračnim uilicama. »Mudrost umora, nema ničeg što
bi vredelo; ne treba da želiš!« – tu novu tablicu našao sam gde visi i
na javnim tržištima. Razbijte mi, braćo moja, razbijte mi i tu novu
tablicu! Sveta-siti obesili su je onde, i propovednici smrti, a i
okrutnici: jer pogledajte bolje, to je ujedno i propoved koja poziva na
ropstvo: – Što su loše učili, i najbolje nenaučili, što su sve učili
prerano, i prebrzo: što su se pretovarili, otuda im pokvaren želudac
njihov, – – pokvaren želudac, to je njihov duh: on preporučuje smrt!
Jer, zaista vam kažem, braćo moja, duh i jeste želudac! Život je izvor
radosti: ali iz koga govori pokvaren želudac, otac turobnosti, za tog su
svi izvori otrovani. Saznanje, u tome je radost za onoga koji ima
lavlju volju! Ali ko se umorio, taj je i sâm tek predmet volje, i s njim
se igraju svi talasi. I to je oduvek svojstvo slabih ljudi: oni se
izgube na putevima svojim. I na kraju puta još pita umor njihov: »Zašto
smo uopšte i polazili na puteve! Sve je isto!« Njima je prijatne čuti
kad se propoveda: »Ništa se ne isplati. Ne treba da hoćete!« Ali takva
propoved poziva na ropstvo. O braćo moja, kao svež vihor-vetar dolazi
Zaratustra za sve umorne od puta; on će učiniti da još mnogi nosevi
stanu kijati! Slobodni dah moje duše i kroz zidne, unutar u tamnice i u
tamne duhove! Volja oslobađa: jer, hteti znači stvarati: tako učim ja. I
jedino čega radi treba da učite, to je da biste stvarali! Ali, i kako
se uči, treba tek da naučite od mene, kako se dobro uči! – Ko ima uši,
neka čuje!

17.

Evo ovde čun, – a onamo preko plovi se možda u veliko Ništa. – Ali, ko
hoće da ude u to »Možda«? Niko od vas neće da uđe u čun smrti! Kako
hoćete onda da ste umorni od sveta! Sveta – siti! A niste se još ni sa
zemlje pomakli! Ja sam vas viđao uvek žudne zemlje, zaljubljene još u
rođeni svoj umor zemaljski! Nije vam uzalud usnica otromboljena: – još
na njoj sedi mala jedna zemaljska želja! A u oku – zar ne pliva tuda
oblačak jedan još nezaboravljene zemaljske radosti? Ima na zemlji mnogo
dobrih pronalazaka, jedni su korisni a drugi prijatni: njih radi treba
voleti zemlju. A mnogo štošta na njoj tako je dobro pronađeno, da je kao
i nedra ženina: i korisno i prijatno u isti mah. Nego, vi sveta.siti!
Vi od zemlje tromi! Vas treba prutevima šibati! Šibama vas treba opet
dići na hitre nege! Jer: ako niste bolesnici i preživeli kukavci, kojih
je zemlja sita, onda ste lenji lukavci, ili oblaporni pritajeni mačori i
strasnici. Pa ako vam nije više u strasti da potrčite, a vi – putujte u
nepovrat! Neizlečive ne treba pokušavati lečiti: tako uči Zaratustra: –
putujte dakle u nepovrat! Nego, treba više hrabrosti da se načini kraj,
nego stih s početka: to znaju svi lekari i svi pesnici.-

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime22/6/2010, 12:27 pm

18.



O braćo moja, ima tablica koje je stvorio umor, i ima ih koje je
stvorila lenjost, gnjilost: mada one jednako govore, ne treba ih jednako
slušati. – Pogledajte ovog žednika! Jedva još pedalj ima do mete svoje,
a toliko je umoran da je prkosmo legao posred ove prašine: junačina! Od
umora hoće da proguta i put i zemlju i metu i sama sebe: a ni koraknuti
neće dalje, – junačina! Eno ga sunce peče, a psi mu ližu znoj sa udova:
ali on leži prkosan i ne miče se, i pre će svisnutli od žedi: – –
svisnuti na pedalj daljine od mete svoje! Zaista vam kažem, još ćete ga
morati vući za kose u nebo njegovo, – toga deliju. Ali je bolje da ga
ostavite da leži gde je legao, te da mu dođe san, utešitelj, s
osvežavajućim pljuskom kiše: Ostavite ga da leži dok se sâm ne probudi, –
dok sâm ne oporekne sav umor i sve šte je umor iz njega govorio!
Jedino, braćo moja, razgonite pse oko njega, lenje oblizice, i sav taj
uzrujani gad od muha i mušica: – – sav taj uzrujani loj »obrazovnih«,
koji se sladi i hrani od znoja svakoga junaka! –



19.

Ja povlačim oko sebe krugove i svete međe; sve se manje njih penju sa
mnom na sve više bregove: ja gradim planinu od sve svetijih bregova. Ali
ma kuda se peli sa mnom, o braćo moja, pazite da se ne bi koji parazit
sa vama popeo! Parazit: to je crv, gmizavi, pripijeni crv, koji bi da se
nasiti rijući po vašim bolnim ranjavim kutićima. A veština njegova je u
tome, da na dušama koje se penju pronalazi gde su umorne: u vaš jed i u
vašu zlovolju, u vaš osetljivi stid, svija gadno gnezdo svoje. Onde gde
je jaki slab a blagorodni premilostiv, – tu on svija svoje gadno
gnezdo: parazit se širi onde gde na velikome nađe njegove male ranjave
kužiće. Šta je najviša vrsta svih bića, a šta najniža? Parazit je
najniža; a onaj koji pripada najvišoj vrsti, taj daje hrane najvećem
broju parazita. Jer, kako i ne bi sedeo najveći broj parazita na duši
koja ima najviše stupnjeva, i koja najdublje silazi? – na duši koja sve
obuhvata, i koja najdalje trči i luta i šeta po sebi; koja je
najneophodnija, i koja se od drage volje baca u naručje slučaju: – – na
duši koja postoji a koja tone u postajanju; koja ima, a koja hoće da
hoće i da želi: – – koja beži od same sebe, i koja sebe samu sustizava u
najširem krugu: koja je najmudrija, i kojoj se ludost najslađe
dodvoruje: – koja sebe samu najviše voli, u kojoj sve stvari odmenjuju
kao priliv i odliv, kao plima i oseka: – kako i ne bi bili na najvišoj
duši najgori paraziti?

20.

O, braćo moja, jesam li možda svirep? Ali ja kažem: što pada, treba još i
odgurnuti! Sve što je od danas – pada, propada: ko bi ga zadržao! Ali
ja – ja hoću još da ga i odgurnem! Da li ste poznali slatko uživanje:
survavati kamenje u provaliju bez dna? – Pogledajte samo ove ljude od
danas, kako se survavaju u moju provaliju! Ja sam tek predigra boljih
igrača, o braćo moja! Igra za primer! Činite po mome primeru! Pa koga ne
možete naučiti da leči, toga naučite – da što brže padne! –

21.

Ja volim hrabre: ali nije dosta, biti smeo na udarcu, nego treba i znati
na koga valja udariti! A često ima više smelosti u tome da se čovek
uzdrži i prođe mimo: da bi sebe štedeo za dostojnijega neprijatelja!
Vaši neprijatelji treba da su takvi da ih možete mrzeti, ali ne da ih
morate prezirati: treba da se možete ponositi neprijateljem svojim:
takav sam nauk jednom već davao. Treba, o braćo moja, da štedite sebe za
dostojnijeg neprijatelja: stoga prolazite mirno mimo mnogošta, – –
poglavito mirno mnogi ološ, koji vam puni uši grajom o pučini i o
narodima. Ne dajte da vam pomuti oko njihovo Za i njihovo Protiv! Mnogo
je u tome pravo, mnogo nepravo: ko u to zagleda, gnev ga spopada. Ko
zagleda, ne može a da ne udari posred svega toga: stoga prođite i idite u
šume, i ostavite mač svoj neka miruje! Idite svojim putevima! A narod i
narode ostavite neka idu svojima! – putevima mračnim, zaista vam kažem,
koje ne osvetljava ni s vremena na vreme više ni jedna jedina nada!
Ostavite sitničare neka vladaju tuda, gde je sve što se još sjaji –
talmi-zlato! Prošlo je doba kraljeva: što se danas naziva narodom, ne
zaslužuje da ima kraljeve. Pogledajte samo, kako ovi narodi sada sami
podražavaju sitničarima; i najmanju dobit čeprkaju sebi iz svakog
đubreta! Oni uhode jedni druge, i uhodeći uzimaju jedni od drugih, – i
to zovu »dobro susedstvo«. O blaženo staro doba, kada je narod govorio u
sebi: »Ja hoću nad narodima – da gospodarim!« Jer, braćo moja, ono što
je najbolje treba da gospodari, ono što je najbolje i hoće da gespodari!
A gde se uči drukčije, tu – nema onog što je najbolje.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime22/6/2010, 12:27 pm

22.

Kad bi ti – imali hleba badava, teško njima! Za čim bi takvi onda
vikali! Zarada njihova – to je ujedno i zabava njihova; pa i treba da im
teško pada! Grabljive su to životinje: u njihovu »radu« ima još
grabljenja, u njihovu »zarađivanju« – podvaljivanja! I zato treba da im
teško pada! Treba da postanu još bolje grabljive životinje, finije,
mudrije, čoveku sličnije: jer čovek je najbolja grabljiva životinja.
Svima životinjama oteo je čovek vrline njihove: na taj je način od svih
životinja za čoveka bilo ponajteže. Samo su još ptice iznad njega. Te
kad bi čovek još i leteti naučio, avaj! koliko bi visoko – poletela
njegova želja za grabljenjem?

23.

Muškarca i ženu želim ovakve: muškarca sposobna za rat, ženu sposobnu za
rađanje, a oboje sposobne za igru i glavom i nogama. Izgubljen neka nam
izgleda dan u koji se nije bar jedanput igralo! Lažna neka bude za nas
svaka istina uz koju nije bilo bar malo smeha!

24.

Vaše sklapanje brakova: pazite dobro, da ne bude rđavo sklopljeno! Vi
sklopiste odviše brzo, te mora sledovati – brakolomstvo! Ali, bolje je
brak i lomiti nego brak savijati, u braku izvijati! – Evo šta mi reče
jednom žena jedna: »odista, izvršila sam brakolomstvo, ali je prvo brak
slomio – mene! « Video sam da su zlo-spareni uvek najosvetoljubiviji:
ceo svet mora da oseti te da svako od njih ne ide više za sebe. Stoga
bih želeo da pošteni ovako govore među sobom: »mi se volimo: daj da se
postaramo da se i dalje volimo! Ili da uvidimo da smo bili u zabludi?« –
»Dajte nam vremena i mali brak, da bismo videli da li smo sposobni za
veliki brak! Velika je stvar, biti uvek udvoje!« Taj savet dajem ja
svima poštenima; i šta bi bila ljubav moja za natčoveka, i za sve što
ima da dođe, kad bih drukčije svetovao i govorio! Ne samo po broju da se
plodite, nego uvisinu – u tome, braćo moja, neka vam bude na pomoći vrt
braka!

25.

Onaj koji je postao mudar ispitujući stara vrela, evo vam kažem, taj će
na kraju krajeva potražiti izvore budućnosti i nova porekla. – O braćo
moja, neće trajati dugo a novi će se narodi pojaviti, i novi će izvori
zažuboriti dole u nove dubine. Jer, gde se javi zamljotres – taj zatrpa
mnogo bunara, i stvara mnogo žeđi: on izdiže na videlo i unutarnje snage
i tajanstvenostli. Zemljotres otkriva nove izvore. Iz potresa starih
naroda izbijaju novi izvori. I ko usklikne: »Pogle, evo bunar za mnoge
žedne, srce za mnoge koji čeznu, volja za mnoga oruđa«: – oko toga se
iskuplja narod, a to znači: mnogo onih koji bi da pokušaju. Ko ume da
zapoveda, ko mora da se pokorava – to ima tu da se pokuša! Ah, i koliko
tu treba kušanja i nagađanja i neuspeha i ponovnog kušanja! Društvo
ljudsko: to je jedan pokušaj, tako ja učim, – jedno dugo kušanje i
traženje: a traži se onaj koji će zapovedati! – – pokušaj, o braćo moja!
Ne »ugovore«! Razbijte, razbijte takve reči bolećivih i polutana!
_________________

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime22/6/2010, 12:28 pm

26.

O braćo moja! U kojima leži najveća opasnost za svu budućnost roda
čovečanskog? Zar ne u poštenima i pravednima? – – u njima koji govore i
koji misle u srcu svom. »mi već znamo šta je dobmo i pravedno, mi to i
činimo; teško onima koji to tek traže!« Ma koliko da je šteta od onih
koji su zli: šteta od ovih dobrih najštetnija je šteta! I ma kolika da
je šteta od onih koji opadaju ovaj svet, šteta od dobrojih najštetnija
je šteta. O braćo moja, dobrima i pravedni zagledao je jednom u srce
jedan koji je rekao: »To su fariseji«. Ali ga niko nije razumeo. Dobri i
pravedni nisu ga ni smeli razumeti, jer je duh njihov zarobljen u
njihovoj čistoj savesti. Glupost dobrog je bezgranično oprezna. A istina
je u ovome: pošteni moraju biti fariseji, – oni ne mogu da biraju.
Pošteni moraju na krst razapeti onog koji sam svoju vrlinu pronalazi! To
je istina! Drugi pak jedan koji je otkrio zemlju njihovu, zemlju, srce i
carstvo poštenjaka i pravednika, to beše onaj koji je zapitao: »koga
mrze najviše?« Najviše mrze onog koji stvara: Onog koji razbija tablice i
stare vrednosti, razbijača, – njega nazivaju razbojnikom. Jer dobri –
oni ne umeju da stvaraju: oni su uvek početak kraja: – – oni razapinju
na krst onog koji piše nove vrednosti na nove tablice, oni žrtvuju sebi
budućnost, – oni razapinju na krst svu budućnost roda čovečanskog! Dobri
– oni su uvek bili početak kraja.

27.



O braćo moja, da li ste dobro razumeli ovu reč moju? I sve što sam
jednom rekao o »poslednjem čoveku«? U kojima leži najveća opasnost za
svu budućnost roda čovečanskog? Zar ne u dobrima i pravednima? Razbijte,
razbijte dobre i pravedne! – O braćo moja, da li ste dobro razumeli ovu
reč moju?



28.

Vi bežite od mene? Vi ste zastrašeni? Vi drhćete od ove reći moje? O
braćo moja, pozivajući vas da razbijete poštenjake i tablice njihove,
ukrcao sam samo čoveka na široko more njegovo. A sada tek dolazi za
njega veliki strah, velika pogledanja uokolo, velika bolest, veliko
gađenje, velika morska bolest. Dobri su vam pokazali lažne obale i lažna
utočišta; u lažima ste dobrih vi rođeni i sklonjeni. Dobri su sve do
temelja u laž umočili i utopili. Ali onaj koji je otkrio zemlju »čovek«,
otkrio je i zemlju »budućnost roda čovečanskog«. Odsad ćete mi biti
moreplovci, čestiti, strpljivi moreplovci! Idite uspravno za vremena, o
braćo moja, naučite ići uspravno! Na moru je bura, Mnogi bi hteli da se s
pomoću vas i oni usprave. Na moru je bura: sve je u moru. Na posao
dakle! Vi oprobana srca moreplovačka! Kakva otadžbina! Onam' onamo naša
će krma gde je postojbina naše dece! Onam' onamo, burnije nego morska
bura, nosi nas bura velike čežnje naše! –

29.

»Što si tako tvrd! – govorio je jednom kuhinjski ugalj dijamantu; zar
nismo nas dvoje bliski srodnici? « – Što ste tako meki? O braćo moja,
tako ja pitam vas: zar niste vi – moja braća? Što ste tako meki, tako
neotporni i popustljivi? Zašto ima toliko odricanja, poricanja u srcima
vašim? Tako malo sudbine u pogledu vašem? Ako nećete da ste sudbonosni i
neumitni kao sudbina: kako ćete sa mnom – pobeđivati? A ako vaša
tvrdokornost neće da seva i poseca i raseca: kako ćete jednom sa mnom –
stvarati? Jer, oni koji stvaraju su tvrdi. I mora da vam izgleda
blaženstvo, da ruku svoju pritisnete na tisuću godina kao na vosak, – –
blaženstvo, da pišete na volji tisuće godina kao po čeliku, – čvršće od
čelika, blagorodnije od čelika. Sasvim tvrdo je samo ono što je sasvim
blagorodno. Tu novu tablicu, o braćo moja, postavljam iznad vas:
postanite tvrdi! –

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime22/6/2010, 12:28 pm

30.

O ti voljo moja! Ti prepreko svake potrebe, ti moja preka potrebo!
Sačuvaj me od svih malih pobeda! Ti uređenje duše moje, koje ja nazivam
proviđenjem! Ti koja si u meni, i nada mnom! Sačuvaj me i očuvaj me, da
budem jedno veliko proviđenje! A poslednju tvoju veličinu, voljo moja,
ostavi za poslednji podvig tvoj, – da budeš neumitna u pobedi svojoj!
Ah, ko još dosad nije podlegao pobedi svojoj! Ah, čije se još oko nije
zamračilo u tom opojnom sutonu! Ah, čija još noga nije pokleknula, i
nije se u pobedi odvikla da – stoji čvrsto! – – O, da bih jednom o
Velikom podnevu bio spreman i sazreo: spreman i sazreo kao uzavreo
čelik, munjevit oblak, i vime nabubrelo od mleka, – – spreman za sama
sebe i za svoju najskriveniju volju: l?k koji žudi za svojom strelom,
strela koja žudi za svojom zvezdom: – – zvezda, spremna i sazrela u
svome podnevu, goruća, probodena, blaženo ispružena na domaku ubitačnih
strelâ sunčanih: – – sámo sunce, i neumitna volja sunčana, spremna da
uništi pobeđujući! O voljo, prepreko svake potrebe, ti moja preka
potrebo! Očuvaj me i sačuvaj za jednu veliku pobedu! – –

Tako je govorio Zaratustra.



Ozdravljenik

1.

Jednog jutra, ne dugo po povratku svom u pećinu, poskoči Zaratustra sa
svoje postelje kao manit, stade se derati strašnim glasom i mlatiti
rukama, kao da leži još neko u postelji pa neće da ustane; i toliko je
odjekivao glas Zaratustrin, da su njegove zveri poplašene dotrčale, i da
su iz svih pećina i jaruga, koje su bile u blizini Zaratustrine pećine,
sve ptice i zverinje pobegli, leteći, lepršajući se, gamižući,
skakućući, kako je god koje od svojih nagu i krila stiglo. A Zaratustra
je govorio ove reči: Izlazi, misli bez dna, iz dubine moje! Ja sam tvoj
petao budilnik i ruj zorin, dremljivi crve: ustani! diži se! Moj će te
jasni kukurek već razbuditi! Odreši lance sa ušiju svojih, pa slušaj! Ja
hoću da progovoriš! Ustaj! Diži se! Ovde je groma dosta da bi i grobovi
mogli pročuti! Otrljaj san, i sve što je brljivo i razroko, iz očiju
svojih! Slušaj i očima svojim što ću ti reći: jer glas moj isceljuje i
sleporođenčad. Kad se jednom razbudiš, ostaćeš mi budna večito. Nije moj
običaj, da budim prababe iz sna, pa da ih onda pustim da – dalje
spavaju! Ti se mičeš, protežeš, stenješ? Ustani! Na noge! Neću da mi
stenješ – nego da govoriš! Zaratustra te zove, bezbožnik Zaratustra! Ja,
Zaratustra, zatočenik života, zatočenik patnje, zatočenik kruženja –
zovem tebe, moju najdublju, bez dna, misao! Blago meni! Ti dolaziš, – ja
te čujem! Bezdana moja progovara, krajnju dubinu svoju izvrnuo sam na
videlo! Blago meni! Ovamo! Pruži ruku – – ha! Pusti! Haha! – – Gad, gad,
gad – – – teško meni!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime22/6/2010, 12:28 pm

2.



Tek što je Zaratustra izgovorio ove reči, stropošta se na zemlju kao
mrtvac, i ostade dugo tako. A kad je opet došao k sabi, bio je bled i
drhtao je, i osta ležeći, i ne htede zadugo ništa da jede niti da pije.
To ga je tako držalo sedam dana; a njegove zveri ne napuštahu ga ni
danju ni noću, osim šte je orao pakatkad izletao po hranu. Što bi
naotimao i doneo, to je metao Zaratustri na postelju: tako da je
naposletku Zaratustra ležao među samim žutim i rumenim zrnjem, grožđem,
šipkovima od ruža, mirisavim biljem, i šišarkama od jela. A kraj nogu
njegovih ležala su ispružena dva jagnjeta, koje je orao s teškom mukom
oteo od njihovih pastira. Naposletku, posle sedam dana, uspravi se
Zaratustra na svojoj postelji, uze u ruku jedan šipak od ruže, omirisa
ga, i miris mu gođaše. Tada su mislile njegove zveri da je došlo doba da
s njime govore. »O Zaratustra, rekoše, evo već sedam dana kako ležiš
tu, sa sklopljenim očima: zar se nećeš najzad opet dići na noge? Izađi
napolje iz pećine svoje: svet te iščekuje, kao gradina. Vetrić se igra
teškim mirisima, koji hoće k tebi; i svi potočići hteli bi da trče za
tobom. Sve travke žude za tobom, dok si ti sedam dana osamljen opstao, –
izađi napolje iz pećine svoje! Sve tvari hoće da budu tvoji lečnici! Je
li ti možda došlo kakvo novo saznanje, nesvarljivo i teško? Kao
zamešano testo ležao si, i duša se tvoja razlila i rastući počela da
prelazi sve ograde svoje. – « – O zveri moje, odgovori Zaratustra,
ćeretajte samo tako, i pustite me da vas slušam! Mnogo me osvežava kad
ćeretate: gde se ćereta, tu već leži svet preda mnom kao gradina. Koliko
je prijatno što postoje reči i glasovi: zar nisu reči i glasovi dúge i
zamišljeni mostovi izmedu onog što je za navek rastavljeno? Svakoj duši
pripada drugi svet; za svaku je dušu svaka druga duša jedan »drugi
svet«. Između onoga što je najsličnije jedno s drugim vara izgled
ponajlapše; jer preko najmanje provalije najteže je preći. Za mene –
kako može da ima nešto što je van mene? Izvan ne postoji! Ali mi na to
zaboravljamo kad glasom dolazi do nas; kako je to lepo, što
zaboravljamo! Zar nisu stvarima dati na dar imena i glasovi da bi stvari
čoveka razonodile? Govor je odista vrlo lepa ludorija; njime čovek
igrajući prelazi preko svih stvari. Kako su prijatni svaki razgovor i
svaka laž glasova! S pomoću glasova igra ljubav naša po šarenim dugama. –
– »O Zaratustra, rekoše na to zveri, za one koji ovako misle kao mi,
igraju sve stvari same od sebe: sve dolazi i hvata se za ruke i smeje se
i beži – i opet se vraća. Sve ide, i sve se opet vraća; večno se
kotrlja točak bića. Sve umire, i sve opet procveta; večno juri napred
godina bića. Sve se krha, i sve,se opet sklapa; večno se zida ista kuća
bića. Sve se rastaje, i sve se opet sastajući zdravlja; večno veran sebi
ostaje prsten bića. U svakom trenutu počinje biće, oko svakog ovde
obleće lopta tamo. Sredina je svuda. Kriva je staza večnosti.« – – O vi
lakrdijaši, i verglaši! odgovori Zaratustra, a osmeh mu se opet ukaza na
licu, kako vi dobro znate šta je imalo da se ispuni za sedam dana: – – i
kako mi se crno čudovište uvuče u ždrelo i htede da me zadavi! Ali ja
sam mu odgrizao glavu i ispljuvao je iz sebe. A vi, – od toga već
načiniste pesmu za svoju sviralu? Ja pak ležim evo, još umoran od onog
odgriza i ispljuvaja, još bolan usled sopstvenog spasenja. I vi ste sve
to gledali? O zveri moje, zar ste i vi svirepi? Da li ste hteli da
vidite veliki bol moj, kao što,to ljudi čine? Jer čovek je najsvirepija
životinja. Ono pri čemu se on dosad na zemlji ponajbolje osećao, to su
žalosne igre, barabe s bikovima, i razapinjanja na krst; a kad je
pronašao, pakao, zaista vam kažem, to mu je bilo nebo na zemlji. Kad
veliki čovek poviče od bola : – brže bolje dotrči do njega mali; a jezik
mu visi iz usta od radoznalog uživanja. On pak naziva to svojim
»sažaljenjem«. Mali čovek, naročito ako je pesnik – kako vredno optužuje
život rečima! Počujte ga, ali ne prečujte ono uživanje što izviruje iz
sveg optuživanja! Takve tužioce života: njih savlada život dok zatrepće
okom. »Ti si zaljubljen u mene, govori žena bezočna; počekaj malo, još
nemam vremena za te.« Prema samom sebi čovek je najsvirepija životinja.
Kad svih onih koji se nazivaju »grešnici« i »krstonosci« i »isposnici«,
ne prečujte ono sladostrasno uživanje što izviruje iz tog tuženja i
optuživanja! A ja sâm – da li ja hoću ljude ovim da optužujem? Ah, zveri
moje, samo sam to jedno dosad naučio, da je čoveku potrebno ono što je
najgore na njemu da bi mu bilo najbolje, – – da u onom što je najgore
leži najbolja snaga njegova, i najtvrđi kamen za onoga koji najviše zida
i stvara; i da čovek mora postati bolji i gori: Nije u tome bio krst na
koji sam razapet, što sam znao da je čovek zao, – nego sam ja vikao iz
sveg grla, kako još niko vikao nije: »Ah, zašto je ono što je najgore na
njemu tako odviše malo! Ah, zašto je ono što je najbolje na njemu tako
odviše malo!« Velika zasićenost čovekom – ona me je davila i ona mi se
beše spustila u ždrelo: i ono što je vrač prorekao: »Sve je isto, ništa
se ne isplaćuje, znanje davi«. Dug jedan suton hramao je preda mnom,
jedna na smrt umorna i smrću opijena rastuženost, koja mi je zevajući
govorila. »Večno se vraća čovek kojega si sit, mali čovek« – tako je
zevala moja turobnost, vukući nogu za sobom i ne mogući zaspati. U
pećinu mi se pretvori zemlja čovekova, grudi joj upadoše u nju, a sve
živo postade za me ljudska trulež i ljudske kosti i trošna prošlost.
Uzdisaji moji sedeli su na svima ljudskim grobovima i ne mogahu se više
podići; uzdisaji moji i pitanja moja úkahu i kukahu i lutahu i tužahu,
danju i noću: – »ah, čovek se večno vraća! Mali se čovek večno vraća!«
Nage sam ih video jednom oboje, najvećega čoveka i najmanjega čoveka:
odviše slične jednog drugome, – odviše čovečanskog još i najvećega medu
njima! Zar najmanji najveći! – to je bila moja zasićenost ljudima! I
večno vraćanje i najmanjeg! – to je bila moja zasićenost bićem. Ah, gad!
gad! gad! – – Tako je govorio Zaratustra, uzdišući i stresajući se; jer
se sećaše bolesti svoje. A njegove zveri ne dadoše mu tad da dalje
govori. »Ne govori dalje, od bolesti izbavljeni! – tako mu odgovoriše
njegove zveri, već izađi napolje, gde te svet iščekuje, kao gradina. Idi
napolje k ružama i pčelama i jatima golubova! A pre svega idi ka
pticama pevačicama: da naučiš od njih pevati! Treba da pevaju oni koji
su na putu ozdravljenja; a zdravi neka govore. Ako se zdrav i zaželi
pesama, on druge pesme želi nego onaj koji se izbavlja od bolesti.« – »O
vi lakrdijaši i verglaši, zaćutite već jednom! – odgovori Zaratustra, i
smejaše se svojim zverima. Kako vi dobro znate, šta sam kao utehu
pronašao sam sebi za sedam dana! Da moram opet da pevam, – tu sam utehu
pronašao sebi, i taj put k ozdravljenju: da li ćete i od toga opet
načiniti odmah pesmu za sviralu?« »Ne govori dalje, odgovoriše mu ponovo
njegove zveri; bolje još, ti od bolesti izbavljeni, napravi prvo i
udesi sebi jednu sviralu, jednu novu sviralu! Jer, slušaj Zaratustra! Za
tvoje nove pesme trebaju i nove svirale. Pevaj i odjekni kao grom, o
Zaratustra, leči dušu svoju pesmama novim: da bi mogao nositi veliku
sudbinu svoju, koja još nijednog čoveka sudbina bila nije! Jer zveri
tvoje dobro znaju, o Zaratustra, ko si ti i ko treba da budeš: čuj, ti
si učitelj večitog vraćanja svega na svetu – to je odsad tvoja sudbina!
To što ti kao prvi treba da širiš ovaj nauk, – kako da takva velika
sudbina ne bude i najveća opasnost tvoja i bolest! Čuj samo, mi znamo
čemu ti učiš: da se sve na svetu večno vraća, i mi s njim, i da smo mi
već večno puta bili na svetu, i sve sa nama. Ti učiš, da postoji jedna
velika godina postajanja, jedna čudovišna velika godina: kao sat sa
peskom mora ona uvek iznova da se okrene, da bi ponovo proticala i
protekla: – – tako da su sve te godine ravne jedna drugoj, u najvećemu i
u najmanjemu, i isto tako da smo mi u svakoj velikoj godini ravni sebi
samima, u najvećemu i u najmanjemu. I kad bi ti sad hteo da umreš, o
Zaratustra, čuj samo, mi i to znamo kako bi ti tad sebi samome govorio: –
ali te zveri tvoje mole, da još ne umreš! Ti bi govorio, bez drhtanja u
glasu, naprotiv lakše dišući od blaženstva jer bi se tad skinuli sa
tebe veliki teret i velika zamuka, ti najveći strpljivče! – »Evo umirem i
nestaje me, govorio bi ti, i za tili čas pretvoriću se u ništa. I duše
su smrtne kao i tela. Ali će se vratiti čvor uzrokâ u koji sam zamršen, –
on će me opet stvoriti! Sâm ja spadam među uzroke večnog povraćaja. Ja
ću opet doći, sa ovim suncem, sa ovom zemljom, sa ovim orlom, sa ovom
zmijom – ne u novi život ili bolji život ili sličan život: – ja ću večno
opet dolaziti u ovaj i isti život, u najvećemu i u najmanjemu, da opet
učim o večnom vraćanju stvari, – – da opet govorim reč o Velikom podnevu
zemaljskom i ljudskom, da opet objavljujem ljudima dolazak natčoveka.
Ja rekoh reč svoju, ja se evo razbih o svoju reč: tako hoće moj večiti
udes –, kao glasnik propadam i nestaje me! Kucnuo je čas evo, da onaj
koji pada sebe sam blagosilja. Tako se – svršava pâd Zaratustrin.« –
Kada su zveri ove reči izgovorile, zaćutale su, čekajući da im
Zaratustra nešto prozbori: ali Zaratustra nije čuo da su zaćutali. Nego
je ležao mirno, sa zatvorenim očima, kao neko koji spava, iako nije
spavao, jer je baš bio u dogovaranju sa dušom svojom. A zmija i orao,
kad su ga videli tako mirna i ćutljiva, poštujući veliku tišinu oko
njega, pažljivo se digoše i odoše.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime22/6/2010, 12:29 pm

O velikoj čežnji

O dušo moja, naučio sam te da kažeš »danas« kao što se kaže »jednom« i
»nakad«, i da igraš kolo svoje u letu preko svakog ovde i tu i tamo. O
dušo moja, izbavio sam te iz svih uglova, iščistio te od sve prašine,
paučine, i pomrčine. O dušo moja, sprao sam sa tebe mali stid i vrlinu
sitničarsku, i nagovorio te da naga stojiš pred očima sunčevim. Burom
koja se zove »duh« duhnuo sam po uzburkanim valima tvoga jezera; duvom
svojim odgonio sam sve oblake, zadavio sam čak i dželata koji se zove
»greh«. O dušo moja, dao sam ti pravo, da kažeš Ne kao što to kaže bura,
i da kažeš Dâ kao što vedro nebo govori Dâ: mirna kao svetlost stojiš
ti i prolaziš kroz sred odricanja burnih. O dušo moja, dao sam ti natrag
slobodu nad onim što je stvoreno i nad onim što nije stvoreno: i ima li
koga još da poznaje, kao što poznaješ ti, slatko uživanje u onom što će
doći?O dušo moja, naučio sam te preziranju, koje ne dolazi kao što
dolazi crvotočina; velikom preziranju, koje je puno ljubavi, i koje
najviše ljubi ono što najviše prezire. O dušo moja, naučio sam te da
uveravaš, tako da i sami razlozi budu uvereni u ono što ti kažeš: kao
sunce, koje ume da uveri more da treba da se diže k njemu u visinu. O
dušo moja, skinuo sam s tebe svako pokoravanje, kolenopriklanjanje i
udvaranje; ja sâm nadenuo sam ti ime »prepreka potrebâ«, i »sudbina«. O
dušo moja, davao sam ti nova imena i šarene igračke, nazivao sam te
»sudbinom« i »obuhvatom sviju obuhvataja« i »neraskidnom vezom svega
vremena« i »azurnim zvonom«. O dušo moja, zemaljsko carstvo tvoje pojio
sam svakom mudrošću, svim vinima novim, i svim prastarim jakim vinima
mudrosti. O dušo moja, oblivao sam te svakim suncem i svakom noći i
svakim ćutanjem i svakom čežnjom: – tako da si mi rasla kao čokot vinove
loze. O dušo moja, prebogata i teška stojiš ti sad, kao čokot vinove
loze sa nabreklim vimenirna, i nabubrelim mrko-zlatnim grozdovima: – –
nabubrenim i pogurenim usled sreće tvoje, očekujući u izobilju, i
sramežljiva još sa čekanja svoga. O dušo moja, nema nigde više duše koja
bi bila punija ljubavi, i koja bi mogla više da zahvati i više da
obuhvati! Gde su još budućnost i prošlost bliže jedna drugoj nego u
tebe? O dušo moja, sve sam tebi dao, i dajući tebi moje se ruke
isprazniše: – a sad! Sad se ti okrećeš meni, i kažeš mi s osmehom a tako
tužno: »Ko od nas dvoje treba da kaže hvala? – – zar ne treba onaj koji
daje da kaže hvala onome koji je primio, zato što je primio? Zar nije
davanje potreba za davanjem? Zar nije primanje – primanje iz
sažaljenja?« – O dušo moja, ja razumem tužni osmeh tvoj: prebogatstvo
tvoje pruža sad ruke pune čežnje! Obilje tvoje baca poglede preko
burnih mora tražeći i iščekujući; čežnja preobilja ogleda se u osmehu
nebesnih očiju tvojih! I odista, o dušo moja! Ko bi mogao da vidi osmeh
tvoj a da se ne topi u suzama? I sami anđeli tope se u suzama od
predobrote osmeha tvog. Dobrota i predobrota tvoja neće da tuguju i da
plaču: pa ipak, dušo moja, čezne osmeh tvoj za suzama, i uzdrhtala usta
tvoja za jecanjem. »Zar nije svako plakanje tugovanje? A svako tugovanje
optuživanje?« Tako govoriš ti sama u sebi, i stoga se ti, o dušo moja,
radije osmehuješ nego što bi izlila jad svoj; – u groznim suzama izlila
jad svoj nad obiljem svojim nad svom žudi čokota za vinogradarem i za
nožem njegovim! Ali, ako nećeš da plačeš, i da isplačeš purpurnu žalost
svoju, onda ćeš morati da pevaš, o dušo moja! – Pogle, ja se smešim i
sâm dok ti ovo govorim: – da pevaš, pevom gromoglasnim, dok ne zamuknu
sva mora, da bi slušala čežnju tvoju, – – dok se na tihim rastuženim od
čežnje morima ne pojavi čun, zlatno čudo, oko čijeg zlata skakuću sve
dobre zle čudnovate tvarke: – – i mnoge velike i male ptice, i zverinje,
i sve što ima čudnovate noge, da može trčati po ljubičastim stazama, – –
ka zlatnome čudu, svojevoljnom čunu, i ka gospodaru njegovu, a to je
vinogradar, koji čeka sa nožem od dijamanata u ruci, – – tvoj veliki
spasilac, o dušo moja, bezimeni – kome će tek pesme budućnosti ime
nadenuti! I odista, već odiše dah tvoj pesmama budućnosti, – – već si
usplamtela i sanjaš, već piješ žedno iz svih bunara utehe punih dubokih
odjeka, već počiva tuga tvoja u blaženstvu pesama budućnosti! O dušo
moja, evo sam ti sve dao, i poslednje što sam još imao, i dajući ti
isprazniše se sve ruke moje: – to što sam ti rekao da pevaš, eto, to je
bilo poslednje što sam još imao! Što sam ti rekao da pevaš, reci sad
samo, reci: ko od nas treba sad – da kaže hvala? – Ali neka, bolje je:
pevaj ti samo, pevaj, o dušo moja! A ostavi mene da zahvaljujem! –

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime22/6/2010, 12:29 pm

Druga pesma uz igru

l.

»U oko tvoje zagledao sam nedavno, o živote: zlato videh gde sija u oku
tvome dubokom kao noć, – srce mi presta kucati od tog slatkog uživanja: –
zlatan čun videh gde sija na noćnim vodama, ljuljaška od zlata, koju bi
vali zagnjurivali, zapljuskivali i opet otkrivali! Na nogu moju, žudnu
za igrom, bacio si pogled, nasmejan upitan nagovoran ljuljuškav pogled:
Dvaput samo okrenuo si svoje daire malim ručicama – a već je noga moja
poklekla od žudi za igrom Pete na nogama mojim digoše se u vis, prsti
sluktahu, da te čuti mogu: jer igračevo je uho – u prstima od nogu!
Priskočih do tebe: ali ti ustuknu trkom ispred mene: i na mene suknu
jezik kose tvoje vetrom povijene! Odskočih od tebe i od tvojih zmija: i
ti već zastade, s pola lica k meni, a iz oka želja ti izbija. Krivim
pogledima – učiš me ići krivim putevima; na krivim putevima uči se noga
moja – podlostima! Bojim te se blizu, volim daleko od sebe; svojim me
bežanjem mamiš, svojim traženjem okivaš: – ja patim, ali šta ne bih rado
prepatio za tebe! Kad hladnoćom stežeš, i mržnjom zaludiš, bekstvom
bolje veže, podsmehom – uzbudiš: – ko da te ne mrzi, velika veziljo, sve
čvršće steziljo, svud s nama hodiljo, u svemu vodiljo! Ko da te ne
voli, tebe milu, čednu, uvek čilu, lakokrilu, bezazlenu a grešnu! Kuda
me vučeš sad, ti nenamire i nezamore? A sad opet bežiš od mene, ti
slatki vetropire i bezobzire! Ja igram za tobom, i idem za tobom, zvan
il' nezvan. Gde si? Pruži mi ruku! Ili bar prst jedan! Zalutaćemo, ja
vidim peštere i šiprag oko nas svud! – Pogle, sovuljage i šišmiši
proleću ovud! Sovuljago? Šišmišu jedan! Šalu sa mnom zbijaš? Gde smo? Od
psa li nauči da kevćeš i zavijaš. Keziš na me zubiće svoje bele,
zdrave; buljiš u me oči ljute iz grive kudrave! U divljem plesu preko
drvlja i kamenja; ja sam lovac, – šta si, divokoza moja ili hrt moj ti?
Uza me sad! Plesačice divlja, da si brza znam! Sad gore! Sad preko! –
Avaj! U skoku sam eto pao sam! I k tebi vapim sad, obesna, smiluj se, o
smiluj! Rado bih išao s tobom – po lepšim stazama, čuj! - po ljubavnoj
stazi, kroz tihi šaren lug! – Il' kraj jezerca gde ribice zlatne plivaju
uokrug! Umorna ti si! Gle janjce onde, i sunce na smiraju: kako bi lepo
bilo spavati tu, dok pastiri sviraju? Zar si toliko umorna? Poneću te
ja, samo ću ti ruke sklopiti! A jesi li žedna, – ja imam nešto, ali se
bojim nećeš hteti popiti – – O ta prokleta okretna spretna zmija i
šindivila! Kud ode? Gle, na licu mom rumene mrlje kazuju da je tu bila!
Al' odsad drugi nek bude budala i pastir tvoj, da gleda kud se vereš!
Dosad sam tebi ja, veštice, pevao, odsad ćeš meni ti da se – dereš! Po
taktu moga biča igraćeš i vikati da svak čuje! Da nisam zaboravio bič? –
Ne, tu je!« –



2.



Na to mi život ovo odgovori, držeći pri tome zapušene male uši: »O
Zaratustra! Ne švićkaj tako strahovito tim svojim bičem! Ta ti znaš da
graja ubija misli, – a baš mi dolaze tako nežne misli. Mi smo oboje
prave i dobričine i štetočine. S one strane dobra i zla našli smo mi
naše obećano ostrvo i našu zelenu livadu – samo nas dvoje! Već zato
treba da smo dabri jedan prema drugom! Pa ako se i ne volimo baš iz
temelja – zar se mora biti kivan na nekoga, kad se ne voli iz temelja? A
da sam dobar prema tebi, pa često i suviše dobar, to ti znaš: uzrok je
tome, što sam surevnjiv na mudrost tvoju. O, ta sumanuta stara budala
mudrost! Ako bi ikad mudrost tvoja pobegla od tebe, ah! tada bi
brže-bolje i moja ljubav pobegla od tebe.« Zatim se život zabrinuto
obazre iza sebe i oko sebe, pa reče polako: »O Zaratustra, ti mi nisi
dosta veran! Ti me ne voliš ni blizu toliko koliko kažeš da me voliš; ja
znam da ti smišljaš da me skorim ostaviš. Ima jedno staro teško vrlo
teško zvono: brujanje se njegovo čuje noću gore do u tvoju pećinu: ––
kad ti čuješ kako to zvono otkucava ponoć, onda ti izmedu jedan i
dvanaest na to misliš – – ti na to misliš, o Zaratustra, znam ja dobro,
kako bi me skorim ostavio!« –»Da, odgovorih ja okolišeći, ali ti i to
znaš. – « I ja mu rekoh nešto na uho, pasred njegovih zamršenih žutih
budalastih čuperaka od kose. »Ti to znaš, o Zaratustra? To ne zna niko. –
« Mi se zgledasmo, i pogledasmo u zelenu travu, preko koje je baš
preletalo hladno veče, i plakasmo jedan s drugim. – Tada pak beše mi
život miliji nego ikad sva mudrost moja. –



3.



Jedan!

»O čoveče! pazi!



Dva!

»To ponoć tiha k tebi prilazi!



Tri!

»Iz duboka sna –



Četiri!

»Budim se ja, i svest mi silazi: –



Pet!

»Dubok je svet, bez dna,



Šest!

»Dublji nego Dan što zna.



Sedam!

»Dubok je njegov jad –,



Osam!

»Radost još dublja nego vaj:



Devet!

»Jad kaže: Prođi sad!



Deset!

»A radost: Večno traj –,



Jedanaest!

»Večno traj, i večnost daj!«



Dvanaest!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime22/6/2010, 12:30 pm

Sedam pečata



(Ili pesma: Tako je i tako neka bude.)



1.



Ako sam prorok i pun onog proročanskog duha koji hodi po visokom grebenu
izmedu dva mora, – hodi kao težak oblak između onoga što je bilo i
onoga što će biti, – dušmanin zaparnim nizinama, i svemu što je umorno
te niti može da umre niti da živi: u mračnim grudima svojim spreman da
sevne, da pusti spasonosni zrak svetlosti, bremen munjama koje kažu Da,
koje smejući se kažu Da! spreman da pusti proročanske zrake munje i
groma: – – a blažen je koji tako breme nosi! Jer odista, dugo mora kao
teška nepogoda oko brda visiti onaj koji će jednom da zapali luču
budućnosti! – o, kako ne bih bio žudan večnosti, i svadbenoga prstena
nad prstenima, – prstena vraćanja! Još nikad nisam našao ženu od koje
bih da imam dece, osim možda ove žene, koju volim. jer ja te volim, o
večnosti! Jer ja te volim, o večnosti!



2.



Ako je ikada gnev moj skrnavio grobove, pomerao pogranično kamenje, i
survavao stare tablice razbijene u ponore, ako je ikada porug moj
razduvao gnjile reči, te ako sam došao kao metla za paučine i kao
vihor-vetar za zagušne kosturnice: ako sam ikada sedeo kličući onde gde
leže zakopani stari bogovi, blagosiljajući i ljubeći svet pokraj
spomenika starih opadača sveta: – – jer ja volim i hramove i grobove
bogova, ali tek kad kroz razbijene pokrove njihove gleda nebo čistim
okom svojim; rado sedim na razbijenim crkvama kao trava i crveni
turčinak – o, kako ne bih bio žudan večnosti, i svadbenoga prstena nad
prstenima, – prstena vraćanja? Još nikad nisam našao ženu od koje bih da
imam dece, osim možda ove žene, koju volim. jer ja te volim, o
večnosti! Jer ja te volim, o večnosti!



3.



Ako je ikada dospeo do mene dah od tvoračkoga daha, i od one nebeske
nužde koja je u stanju da primora i slučaje da igraju u kolu zvezdanom:
ako sam se ikada smejao smehom tvoračke munje, za kojom ljutito ali
pokorno sleduje dugi grom dela: ako sam se ikada za božanskim stolom na
zemlji sa bogovima kocke igrao, da je zemlja drhtala i krhala se i
plamene reke iz dubina dahom dizala: – – jer zemlja je sto božanski, i
drhće od tvoračkih novih reči i od hitaca božanskih kocaka: – o, kako ne
bih bio žudan večnosti, i svadbenoga prstena nad prstenima, – prstena
vraćanja? Još nikad nisam našao ženu od koje bih da imam dece, osim
možda ove žene, koju volim: jer ja te volim o večnosti! Jer ja te volim,
o večnosti!



4.



Ako sam ikada pio punim gutljajem iz onoga bokala u kojem se penuše
razni začini i biljke, u kojem su dobro smešane sve stvari: ako je ikada
ruka moja dolila od onog što je najudaljenije onome što je najbliže, i
plamena duhu, i radosti patnji, i onoga što je najgore onome što je
najbolje: ako sam i sâm jedno zrnce one spasonosne soli koja učini da se
sve stvari u bokalu mešavina dobro smešaju: – – jer pastoji so koja
vezuje dobro i zlo; a još i ono što je najgore dosta je dobro da začini i
načini poslednju penu koja će se preliti: – o, kako ne bih bio žudan
večnosti, i svadbenoga prstena nad prstenima, – prstena vraćanja? Još
nikad nisam našao ženu od koje bih da imam dece, osim možda ove žene,
koju volim: jer ja te volim, o večnasti! Jer ja te volim,o večnosti!



5.



Ako sam naklonjen moru i svemu što je kao more, i još ponajviše
naklonjen onda kad mi ljutito protivreči: ako ima u meni one radosti u
traženju koja okreće jedrila prema onome što je još neotkriveno ako ima u
mojoj radosti moreplovačke radosti: ako je ikada kliktanje moje
kliknulo: »nestalo je obale – sad mi i poslednji okov pade s ruku – –
bezgraničnost huji oko mene, daleko ispred mene sjaje se prostor i
vreme, napred! ne stoj! staro srce!« o, kako ne bih bio žudan večnosti, i
svadbenoga prstena nad prstenima, – prstena vraćanja? Još nikad nisam
našao ženu, od koje bih da imam dece, osim možda ove žene, koju volim:
jer ja te volim o večnosti! Jer ja te volim, o večnosti!



6.



Ako je moja vrlina ígrâčka vrlina, i ako sam često uskakao s obe noge u
zlatno i biserno ushićenje: ako je moja zluradost nasmejana zluradost,
koja raste skupa sa bokorima ruža i po lejama od ljiljana: – jer u smehu
je sve zlo na okupu, ali osveštano i oslobođeno usled svoga rođenog
blaženstva: – i ako su u tome moje az i ižica, da sve što je teško treba
da postane lako, i svaki trup igrač, i svaki duh ptica: a zaista vam
kažem, u tome jeste moje az i ižica! – o, kako ne bih bio žudan
vezanosti, i svadbenoga prstena nad prstenima, – prstena vraćanja? Još
nikad nisam našao ženu od koje bih da imam dece, osim možda ove žene,
koju volim: jar ja te volim, o večnosti! Jer ja te volim, o večnosti!



7.



Ako sam ikada razapinjao nad sobom tiha neba, i na rođenim krilima
uzletao u rođena nebesa: ako sam igrajući se plivao po dubokim
svetlosnim daljinama i ako je slobodi mojoj dolazila mudrost ptičija: – –
a ovako zbori mudrost ptičija: »Poslušaj, nema onog što se zove gore ni
onog što se zove dole! Preturaj se uokolo, van, unatrag, lakokrilče!
Pevaj, ne gavori više! – zar nisu sve reči načinjene za trome i teške?
Zar nisu za lakoga sve reči laž? Pevaj, ne govori više! – o, kako ne bih
bio žudan večnosti, i svadbenoga prstena nad prstenima, – prstena
vraćanja? Još nikad nisam našao ženu od koje bih da imam dece, osim
možda ove žene, koju volim: jer ja te volim, o večnosti! Jer ja te
volim, o večnosti!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime22/6/2010, 12:30 pm

ČETVRTI I POSLEDNJI DEO


Tako je govorio Zaratustra.





Ah, gde su na svetu činjene veće ludosti nego
među milosnima? I šta je na svetu zadavalo više patnje nego ludost
milosnima? Teško svima koji imaju ljubavi, ako nemaju još i visine koja
nadvisuje njihovu samilost! Ovako mi jednom govoraše đavo: »i Bog ima
svoj pakao: to je ljubav njegova prema ljudima«. A nedavno, čuh ga gde
reče ovo: »Bog je mrtav; Bog je umro od svoje samilosti prema ljudima«.




Žrtva od meda– I opet prolažahu meseci
i godine preko Zaratustrine duše, a on se na to ne osvrtaše; ali mu
kosa osede. Jednoga dana, dok je sedeo na jednom kamenu pred svojom
pećinom, i tiho gledao u daljinu – a otud se baš izgleda na more, preko
izvijenih provalija –, obilažahu njegove zveri zamišljene oko njega, i
najzad stadoše pred njega. »O Zaratustra, rekoše, da li ti to izgledaš
sreću svoju?« – »Šta je stalo do sreće, odgovori on, odavno već ne težim
ja za srećom, nego težim za delom svojim.« – »O Zaratustra, progovoriše
ponovo zveri, ti to kažeš kao neko koji pliva u izobilju dobroga. Zar
ne ležiš ti posred nebesnog plavetnila jezera od sreće?« – »Šaljivci
jedni, odgovori Zaratustra smešeći se, dobro li izabraste poređenje! Ali
vi dobro znate da je moja sreća teška, a ne kao kolebljivi talas
vodeni: potiskuje me a ne miče se od mene, i pritiskuje me kao
istopljena smola.« – Na to obilažahu opet zveri zamišljene oko njega, i
stadoše tad ponovo pred njega. »O Zaratustra, rekoše, otuda dakle
postaješ sâm ti sve žući i zagasitiji, iako tvoja kosa počinje da sedi i
dobija izgled lana? Ta pogle samo, ti si seo posred smole svoje!« –
»Šta to kažete, zveri moje, reče Zaratustra i smejaše se, odista, grešio
sam dušu govoreći o smoli. Kao sa mnom sad, tako je sa svakim plodom
kad sazre. To je med u žilama mojim što čini krv moju gušćom i dušu moju
tišom.« – »Biće da je tako, o Zaratustra, odgovoriše zveri
priljubljujući se uza nj; ali ne bi li se danas popeo na koje visoko
brdo? Zrak je čist, i danas se može videti od sveta više nego ikad.« –
»Dobro, zveri moje, odgovori on, vaš je savet izvrstan i govori mi iz
duše; hoću da se popnem danas na kakvo visoko brdo! Ali pobrinite se, da
mi tamo bude pri ruci meda, žutog i belog, slatka, ledena i sveža
zlatnog meda iz saća. Jer znajte, hoću gore da prinesem žrtvu od meda.« –
A kad je Zaratustra bio gore na visini, posla kući zveri koje ga
dopratiše, i uveri se da je ostao sam – tada se nasmeja od sveg srca,
pogleda uokolo i progovori ovako: Što sam govorio o prinošenju žrtve i o
žrtvi od meda, bilo je tek lukavstvo moga govora i, odista, potrebna
ludost! Ali ovde na visini već smem slobodnije govoriti nego pred
usamljeničkom pećinom, i pred usamljeničkim domaćim zverima. Kakva
žrtva! Ja rasipam što god mi se daruje, ja rasipnik sa tisuću ruku: kako
bih to još – žrtvom nazvao! A što sam iskao meda, to sam u stvari iskao
mamac i slatke sluzi, na što se oblizuju i gunđavi međedi, i ćudljive
durljive ptice zloslutnice: – najbolji mamac, koji treba lovcima i
ribolovcima. Jer ako je svet kao neka mračna šuma puna zverinja, i vrt
naslada za sve divlje lovce, meni izgleda on još pre i više kao
prebogato more, bez dna, – prepuno šarenih riba i rakova, kojeg bi se i
sami bogovi zaželeli, da bi postali po njemu ribari i lovci mrežama:
tako je bogat svet udesima, velikim i malim! Poglavito svet ljudi, more
ljudi: – u njega bacam evo svoju zlatnu udicu, s rečima: otvori se,
ljudski ambisu! Otvori se, i izbaci mi amo ribe svoje i svoje ruse
rakove! Najboljim mamcem svojim hoću da namamim danas najčudesnije
ljudske ribe! – samu sreću svoju baciću u pučine i u daljine, među
istok, podne, i zapad, ne bi li mnoge ljudske ribe naučile nagrizati i
nanizati se na moju sreću, na šiljastu udicu moju, koja će ih izvući k
meni u moju visinu, najšarenije morske na-dnu-plovce k najzluradijemu od
svih ribolovaca na ljude. Jer ja sam to, sav i od iskoni; vučem,
privlačim, izvlačim navlačim i navijam, – izvijač, navijač i vaspitač,
koji nije uzaman sâm sebe jednom nagovarao: »Budi ono što si!« Neka dođu
ljudi k meni gore: jer ja još čekam znak, da li je vreme za poslednji
moj silazak; još neću ja sam da se siđem, kao što ću morati, i da
propadnem među ljudima. Na to čekam ovde na visokim brdima, lukav i
podrugljiv, niti nestrpljivo, niti strpljivo, naprotiv, kao neko koji se
i od strpljivosti odučio, – zato što više ne »trpi«. Jer sudbina moja
ostavlja mi vremena: da me nije zaboravila? Ili sedi možda u hladu
kakvog velikog kamena, pa hvata mušice? Ali verujte, ja sam joj zahvalan
na tome, večnoj sudbini svojoj, što me ne goni i što ne navaljuje, i
što mi daje vremena da teram lakrdije i pakosti: tako da sam mogao poći
danas u ribolov na ovo visoko brdo. Je li još iko od ljudi hvatao ribe
po visokim brdima? Ali, iako je ludost to što ja ovde gore tražim i
radim: ipak je bolje ovako nego da tamo dole od čekanja postanem svečan,
i pozelenim, i požutim – narogušen goropadnik od čekanja, sveti leti
vihor iz planina, što nestrpljivo urliče u nizine: »Čujte me, ili ću da
vas šibam bičem božijim«. Ne ljutim se ja zbog toga na takve
goropadnike! jer su mi oni taman dobrodošli za smeh! Oni i moraju biti
nestrpljivi, ti veliki bubnjevi, jer će ili danas ili neće nikad doći do
reči! A ja i moja sudba – mi ne govorimo za danas, a ne govorimo ni za
nikad: mi imamo za govor strpljenja i vremena i prevremena. Jer jednom
mora doći, i ne sme proći mimo. Ko mora jednom doći i ne sme proći mimo?
Naš veliki Iznenad, a to, je naše veliko daleko ljudsko carstvo,
carstvo Zaratustrino od tisuće godina. Koliko je daleko to »daleko«? šta
me se tiče! Ali ipak zato stoji ono ne manje čvrsto –, i obema nogama
stojim ja pouzdano na tom temelju, na jednom večnom temelju, na tvrdom
prakamenju, na ovome najvišem, najtvrđem prstenju, ka kojemu dolaze svi
vetrovi kao na kakvo raskršće vetrova, pitajući gde su? i otkuda dolaze?
i na koju će stranu? Smej se ovde, smej se od srca, vedra, zdrava
zluradosti moja! Sa visokih brda bacaj dole varljive svoje podsmehe i
poruge! Namami mi varljivim sjajem svojim najlepše ljudske ribice! I što
iz svih mora meni pripada, što je moje rođeno na svim stvarima – to mi
ulovi, to mi dovedi amo gore: na to čekam, ja najzluradiji od svih
ribolovaca. Napolje sa tobom, udičice moja! Unutra s tobom, u dubinu,
mamče sreće moje! Kapaj najslađu rosu svoju, među duše moje! Ugrizi,
udice moja, za trbuh svaku crnu turobnost! Napolje, u svet, oko moje! O
kolika li su mora svud oko mene, koliko se ljudskih budućnosti ukazuje
na obzorju! A nada mnom – kakva ružičasta tišina! Kakvo razvedreno
ćutanje!
_________________

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime22/6/2010, 12:30 pm

Povik za pomoć

Idućega dana sedeo je opet Zaratustra na kamenu svome pred pećinom, dok
su zveri lutale napolju po svetu da bi donele kući nove hrane, – i nova
meda: jer je Zaratustra potrošio bio i rasuo stari med do poslednje
kapi. Sedeći tako, sa štapićem u ruci, crtao je po zemlji sen tela svog,
i premišljao je, no ne o sebi i o svojoj seni – kad ali se odjednom
trže i zadrhta: jer vide uz svoju sen još jednu drugu sen. Pa kako brže
pogleda oko sebe i ustade, gle, pred njim stajaše prorok, onaj isti
kojega je jednom za stolom svojim nahranio i napojio, glasnik velikog
umora koji učaše: »Sve je isto, ništa se ne isplaćuje, svet nema smisla,
znanje davi«. Ali se sad lik njegov bio izmenio, i kad Zaratustra
zagleda u oči njegove, srce mu ponovo zadrhta: toliko zlih obavesti i
opaljenih munja igrahu na liku tom. Prorok koji je opazio šta se dešava u
duši Zaratustrinoj, prebrisa rukom preko lica, kao da bi da ga zbriše;
isto to učini i Zaratustra. Pa kad su se oboje na taj način pribrali i
osnažili, pružiše ruke jedan drugom, u znak da priznaju i pristaju da se
već znaju. »Dobro mi došao, reče Zaratustra, ti proroče velikog umora,
neka nisi bio uzaman nekad gost za stolom mojim i u kući mojoj. Jedi i
pij kod mene i danas, i prosti što će i jedan zadovoljan star čovek
sedeti s tobom za stolom« – »Zadovoljan star čovek odgovori prorok
mašući glavom: ma ko da si, ili hteo da si, o Zaratustra, došao je kraj
boravku tvome ovde gore, – čun tvoj uskoro neće više biti na suvu!« –
»Zar sam ja na suvu?« – zapita smejući se Zaratustra. – »Oko brega tvoga
dižu se vali, odgovori prorok, dižu se sve više i više, vali velike
nevolje i turobnosti; oni će uskoro podići i čun tvoj i tebe poneti
sobom.« – Zaratustra je ćutao i čudio se. – »Zar ti još ništa ne čuješ?
nastavi prorok: zar ne čuješ kako bruji i tutnji iz dubine?« -
Zaratustra je još uvek ćutao i osluškivao: tada začu dug, vrlo dug
povik, koji su provalije prihvatale i dalje bacale, jer ga nijedna ne
htede zadržati: tako je zloslutno odjekivao. »Nevaljali glasniče,
progovori najzad Zaratustra, to je povik za pomoć, i povik čoveka koji
dolazi zacelo iz kakvog crnog mora. Ali šta se mene tiče ljudska
nevolja! Poslednji greh moj koji mi još ostade, da li znaš kako se
zove?« – »Samilost! odgovori pretskazivač prepuna srca i diže obe ruke u
vis – o Zaratustra, ja sam evo došao da te zavedem na poslednji greh
tvoj!« – A tek što je bio izustio te reči, odjeknu ponova povik, duži i
očajniji od prvog, i već mnogo bliže. »Čuješ li? Čuješ li, o Zaratustra?
uzviknu prorok, tebi je namenjen povik taj, tebe zove: dođi, dođi,
dođi, vreme je, krajnje je vreme!« – Zaratustra je ćutao, zbunjen i
uzbuđen; najzad zapita, kao neko koji okleva pred samim sobom: »Pa ko je
to što me odonud zove?« »Ta ti to znaš, odgovori ljutito pretskazivač,
što se kriješ? To je viši čovek, koji te zove u pomoć!« »Viši čovek?
uzviknu Zaratustra sav prestravljen: šta hoće taj? Šta hoće taj? Viši
čovek! Šta on tu traži?« – i po koži ga obli znoj. Ali prorok ne
odgovaraše na strah Zaratustrin, već osluškivaše napregnuto da li će
čuti što iz dubine. A kad je onde dugo vremena sve ostalo mirno, obrnu
pogled svoj, i vide Zaratustru gde stoji i drhće. »O Zaratustra,
prozbori tužnim glasom ti mi ne izgledaš kao neko kome će sreća da
zavrti mozak: moraćeš poigrati, da mi se ne bi stropoštao! Ali sve i da
poigraš preda mnom, i da poskočiš svojim neobičnim skokovima, neka mi
ipak niko ne pokuša reći:'Pogle, evo ovo sad igra poslednji veseli
čovek!' Uzaman bi neko dolazio amo na ovu visinu da takvoga ovde nađe:
Našao bi pećine i peštere, skrovišta za skrivene, ali majdane sreće i
riznice, i nove zlatne izvore sreće, ne bi našao. Sreće – otkud sreće
kod ovakvih zakopanih usamljenika! Treba li da pođem tražiti još
poslednju sreću na blaženom ostrvlju, i daleko među zaboravljenim
morima? Ali, sve je isto, ništa se ne isplaćuje, ne pomaže nikakvo
traženje, nema već više ni blaženog ostrvlja! « – – Tako je uzdisao
pretskazivač; ali pri poslednjem uzdahu njegovu, Zaratustra se opet
razvedri i oseti pun pouzdanja, kao neko koji iz dubokog ambisa izađe na
svetlost sunčevu. »Ne! Ne! I po treći put ne! uzviknu snažnim glasom, i
pogladi bradu svoju. – Ja to bolje znam! Ima još blaženog ostrvlja! O
tome ti ćuti, plačljivi žalopevče! Prestani o tome da pljuskaš, ti kišni
oblače pred podne! Zar nisam evo već sav mokar od tvoje turobnosti, i
pokisao kao pas? Sad ću da se stresem i da pobegnem od tebe, da bih se
opet osušio: nemoj se tome čuditi! Izgledam ti neučtiv? Ali ovo je ovde
moje dvorište. A što se tiče tvoga višeg čoveka: neka bude! potražiću ga
još ovoga časa u onim šumama: jer otud dopiraše povik njegov. Možda je
navalila na nj kakva divlja zver. On je na mome domahu: neću da mu se tu
što desi! A zaista ti kažem, kod mene ima mnogo divljih zverova.« –
Rekavši to, htede Zaratustra da pođe. Tada progovori pretskazivač: »O
Zaratustra, ti si prepredenjak! Znam šta hoćeš: hteo bi da me skineš s
vrata! Milije ti je još, da juriš po šumama i goniš divlje zverove! Ali
šta ti to pomaže? Uveče ćeš me opet imati pred sobom, sedeću u tvojoj
rođenoj pećini, strpljivo i teško kao kakav panj – i čekaću na tebe!«
»Neka bude! odvrati glasno Zaratustra odlazeći: i što je moje u pećini
mojoj, to je i tvoje, gosta mojega! A nađeš li u njoj još meda, drži
samo! nategni i poliži ga sveg, ti gunđavi međedu,,da bi nasladio dušu
svoju! Jer večeras treba da budemo oboje dobre volje, – dobre volje i
puni radosti što je ovaj dan prošao! A ti sâm treba da igraš kao méda
moj uz moju pesmu. Ne veruješ? Klimaš glavom? Dobro dakle! Zdravo da si!
Matori medvedu! Ali ti kažem, i ja – – sam pretskazivač.«

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime22/6/2010, 12:31 pm

Razgovor s kraljevima

1.

Ne beše prošao još ni čitav sat otkako se Zaratustra uputio u svoje
planine, kad ali vide odjedared čudan jedan pohod. Baš stazom kojom je
hteo da siđe, dolažahu dva kralja, ukrašeni krunama i purpurnim
pojasima, i šareni kao ptica flamingo: a pred sobom terahu natovarena
magarca. »šta traže ovi kraljevi u mome carstvu?« govorio je Zaratustra
začuđen u srcu svom, i hitro se sakri iza jednog žbuna. A kad kraljevi
dospeše do njega, reče on poluglasno, kao neko koji sâm sa sobom govori:
»Čudno! Vrlo čudno! Kako se to slaže? Dva kralja vidim – a samo jednog
magarca!«. Tad zastadoše oba kralja, s osmehom na licu pogledaše onamo
otkud je glas dolazio, i pogledaše zatim jedan drugome u lice. »Tako se
zacelo i među nama često misli, reče kralj od desna, ali se ne kazuje
glasno.« A kralj sleva sleže ramenima i odgovori: »To je zacelo kakav
kozar. Ili je kakav pustinjak koji je predugo živeo medu stenjem i
drvećem. Jer i nikakvo društvo kvari dobre navike.« »Dobre navike?
odgovori zlovoljno i gorko drugi kralj: a od čega to hoćemo da
pobegnemo? Zar ne od,dobrih navika? Od 'dobrog društva' našeg? Bolje je,
zaista, živeti među pustinjacima i kozarima nego sa našim pozlaćenim
lažno premazanim pukom, – mada on sebe naziva 'dobrim društvom', – mada
on sebe naziva 'plemstvom'. Ali, na njemu je sve lažno i trulo, pre
svega krv, hvala budi starim opakim bolestima, i još opakijim veštacima
lekarima. Ponajbolji mi je danas još, i ponajmiliji, kakav zdrav seljak,
grub, prepreden, tvrdoglav, izdržljiv: to je danas najotmeniji rod.
Seljak je danas najbolje što ima; i rod seljački trebalo bi da je
gospodar! Ali je danas carstvo pučine, – mene ne mogu više zavarati. A
pučina, to znači: mešavina. Pučina-mešavina: u njoj je sve i u svima
pravcima izmešano, svetac i probisvet, vlastelin i Jevrejin, i svi
rodovi životinja iz kovčega Nojeva. Dobre navike! Sve je kod nas lažno i
trulo. Niko ne zna više kako se poštuje: od toga smo baš i pobegli. Sve
sami sladunjavi nametljivi kerovi, koje pozlaćuje palmovo lišće. Gušim
se od gađenja, što smo i sami mi kraljevi postali lažni, pokriveni i
pretovareni starim požutelim pradedovskim bleskom, taliri koje prevrću
najgluplji i najlukaviji, i svi oni koji danas kajišare s moći! Mi nismo
prvi – a moramo da izgledamo da smo: takvoga smo varanja najzad siti,
ogadilo nam se. Pošli smo da se sklonimo od ološa, od svih onih
drekavaca i piskaračkih upljuvaka, od onog ćiftinskog smrada, od sveg
što za klasom strada, od gadnoga zadaha : – pfuj, živeti posred pučine, –
pfuj, posred pučine izgledati prvi! Ah, gad! gad! gad! Šta je stalo još
do nas kraljeva!« – »Tvoja te stara bolest spopada, jadni brate moj.
Ali priberi se, znaš da neko sluša šta govorimo.« Smesta se diže
Zaratustra, koji beše otvorio i uši i oči da čuje ovakve govore, izađe
iz svog skloništa, priđe kraljevima, i progovori: »Onaj koji sluša šta
gavorite, koji rado sluša šta govorite, vi kraljevi, zove se Zaratustra.
Ja sam Zaratustra, koji je nekad govorio: »Šta je stalo još do
kraljeva!« Oprostite mi, zaradovao sam se kad vas čuh gde međusobom
govorite: »Šta je stalo do nas kraljeva!« A ovo je ovde moje carstvo i
moje gospodstvo: »šta to vi tražite u mome carstvu? Ili ste možda vi
našli uz put ono što ja tražim. a to je, višeg čoveka.« Kada to začuše
kraljevi, udariše se u grudi i rekoše u jedan glas: »Mi smo prozreni!«
Mačem ove reči prosekao si duše naše najgušću pomrčinu. Ti si otkrio
nevolju našu, jer pogle! i mi smo pošli da bismo našli višeg čoveka – –
čoveka koji je viši od nas: iako smo mi kraljevi. Njemu hoćemo da
privedemo ovoga magarca. Jer najviši čovek treba da bude i najviši
gospodar na zemlji. Nema veće nesreće u celoj ljudskoj sudbini, do kad
moćni na ovoj zemlji nisu ujedno i prvi među ljudima. Usled toga sve
postaje lažno i izopačeno i naopako. A šta tek da se kaže, kad su oni
poslednji među ljudima, i više životinje nego ljudi: tada sve više skače
cena pučini, i najzad čak vrlina pučine progovara: »vidi, ja sam jedina
vrlina!« – Šta to čuh? odgovori Zaratustra; kolika mudrost kod
kraljeva! Ja sam ushićen, i, zaista vam kažem, dobio sam volju, da
načinim na to stih: – – dabogme, stih koji neće biti za svačije uši.
Odavna sam se već odvikao da imam obzira spram drugih ušiju. Dobro
dakle! čujte!

(Ali u taj mah, dogodi se da i magarac dođe do reči: razgovetno i
zlovoljno reče on: J-a).

Prvoga leta po rođenju Spasa,

Sibila pjana bez vina zavapi iz glasa:

»Jaoj nama, jao!

»Još nikad nije tako nisko pao

»Svet! Rim posta kurva, i kurvinski stan,

»Car rimski – zver, a Žid – Gospod sâm!«



2.



Tim stihovima Zaratustrinim naslađivahu se kraljevi; a kralj od desna
progovori i reče: »o Zaratustra, kako smo dobro učinili što smo pošli da
tebe vidimo! Jer dušmani tvoji pokazaše nam lik tvoj u svom ogledalu:
iz njega si gledao s iskeženim licem đavoljim, i podrugljivo: tako da
smo se tebe bojali Ali to ne pomaže! Ti bi nas uvek iznova ubô u uvo i u
srce svojim izrekama. Tako da najzad rekosmo: šta nas se tiče kakav
izgleda! Moramo ga čuti, njega koji uči: 'treba da volite mir kao
sredstvo za nove ratove, i to više kratki mir nego dugi mir!' Nikad niko
nije izgovorio ovako ratoborne reči:'Šta je dobro? Dobro je biti
hrabar. Dobar rat osveštava svaku stvar.' O Zaratustra, krv naših otaca
prostrujala je pri takvim rečima kroz telo naše: to je bilo kao da
proleće progovara buradima starog vina. Kad su se ukrštali mačevi kao
guje krvlju poprskane, tada su očevi naši voleli što žive; sunce svakog
primirja izgledaše im nejako i mlako, a dug mir oblivaše stidom. Kako su
uzdisali, očevi naši, gledajući gde po zidovima rđaju svetli mačevi!
Žedni behu rata i jedni i drugi. Jer mač bi da pije krv, i blista se od
žudi.« – – Dok su kraljevi govorili živo tako, i ćeretali o sreći otaca
svojih, spopade Zaratustru ne mala želja da se podsmehne živosti
njihovoj: jer očevidno behu to vrlo miroljubivi kraljevi što ih tu
gledaše pred sobom kraljevi sa starim i finim crtama na licu. Ali se
uzdrža. »Dobro dakle! reče, eno onamo vodi put, onde je pećina
Zaratustrina; a ovaj dan danas imaće dugo veče! Ali sad me jedan povik
za pomoć hitno zove, te vas moram ostaviti. Biće čast za moju pećinu ako
kraljevi hoće da sede u njoj i da čekaju: ali, dabogme, moraćete dugo
čekati! Nego šta to mari! Gde se može danas bolje navići na čekanje nego
na dvorovima? I sva vrlina kraljeva, što im još preostade, – zar se ne
zove danas: umeti čekati?«

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime23/6/2010, 6:47 pm

Pijavica



I Zaratustra iđaše zamišljeno dalje i dublje, kroz šume i mimo močvarnih
zemljišta; ali kao što se dešava svakom koji premišlja o teškim
stvarima, tako i on nagazi iznenada na jednog čoveka. I gle, odjedared
mu prsnuše u lice jedan krik od bola, i dve kletve, i dvadeset gadnih
psovki: tako da on onako poplašen podiže štap pa još i udarati stade po
zgaženome. Ali se odmah zatim pribra; i srce mu se u sebi smejaše
ludosti koju baš beše učinio. »Oprosti, reče zgaženome, koji se ljutito
digao bio sa zemlje i seo, oprosti, i pre svega čuj jedno poređenje. Kao
što putnik, sanjajući o dalekim stvarima, na usamljenoj stazi iznenada
nagazi na psa koji se izvalio na sunce: – kao što tad oboje odskoče, i
poskoče jedan na drugog, misliš dindušmani su jedan drugome, a oboje se
tek dušmanski poplašili: tako se desilo i nama. Pa ipak, ipak! – zar
nije tako malo nedostajalo pa da se stanu milovati, taj pas i taj
usamljenik! Ta zar nisu oboje – usamljenici!« – »Ma ko da si, reče još
uvek ljutito zgaženi, ti mi i sa poređenjem svojim odviše blizu stupaš,
ne samo nogom svojom! Pogle, zar sam ja pas?« – i pri tom se po diže od
sedenja, i izvuče golu ruku svoju iz močvare. Jer isprva beše ispružen
ležao po zemlji, skriven i nevidljiv kao oni što vrebajući dočekuju
vodenu divljač. »Ma šta ti to radiš!« povika Zaratustra poplašeno, jer
vide kako mnoga krv curi niz golu ruku, – »šta ti se desilo? Da te nije
ujela, nesrećniče, kakva zla zver?« Raskrvavljeni se smejao, još uvek
ljut. »Šta te se tiče! reče, i htede da pođe. Ovde sam kad svoje kuće i
na svome zemljištu. Neka me pita ko god hoće: ali ludaku mi se ne
odgovara.« »Varaš se, reče Zaratustra sažaljivo, i zadrži ga, – ti se
varaš: ovde ti nisi kod svoje kuće, nego si u mome carstvu, a tu ja neću
da se ikome šta desi. Možeš me zvati kako ti je drago, – a ja sâm onaj
koji treba da sam. Ja sâm nazivam se Zaratustrom. Nego čuj! Onamo gore
vodi put ka pećini Zaratustrinoj: nije daleko, – ne bi li da kod mene
vidaš rane) Zlo si prošao, nesrećniče, u životu ovomu; prvo te ugrize
zver, pa je zatim – zgazi čovek!« – Ali kad zgaženi ču ime Zaratustrino,
preobrazi se. »Šta se to sa mnom zbi? poviče, ta ko me se još tiče u
životu ovom do ovaj jedini čovek, to jest Zaratustra, i ona jedina
zverka, što od krvi živi, pijavica. Pijavice radi ležao sam ovde kraj
ove močvare kao ribar, i već mi po deseti put posisa krv iz ispružene
ruke, kad ali zažedne krvi moje još lepši pijanac, sâm Zaratustra! O
sreće! O čuda! Blagosloven ovaj dan koji me domami ka ovoj močvari!
Blagosloven najbolji i najživlji krvopija koji danas živi, i
blagoslovena najveća pijavica savesti, Zaratustra! « – Tako je govorio
zgaženi; a Zaratustra se radovao njegovim rečima, i finoći i poštovanju u
njima. »Ko si ti? zapita pružajući mu ruku, među nama ima mnogo da se
raščisti i razbistri: ali se već, rekao bih, dan počinje da čisti i
vedri.«

»Ja sam savesni u duhu, odgovori upitani, i u stvarima duha teško da je
ko stroži, uži i tvrdi od mene, osim onog od kojega sam sve naućio, sâm
Zaratustra. Bolje je ništa ne znati nego znati mnogo upola! Bolje je
biti lud na svoju ruku nego mudar po tuđem mišljenju! Ja idem do dna: –
šta je stalo do tog da li je ono veliko ili malo? da li mu je ime
močvara ili nebo? Pedalj dna, meni je dovoljno: samo ako je tu zaista
dno i tle! – pedalj dna: to je taman dosta da se na njemu može stajati. U
pravoj svesnoj savesnosti ništa nije veliko i ništa malo.« »To si možda
ti onaj što traži saznanja o pijavici? zapita Zaratustra; i ti tragaš
za pijavicom do na dno dna, savesniče?« »O Zaratustro, odgovori zgaženi,
to bi bilo preogromno, kako bih se smeo toga poduhvatati! Ali, ono što
znam i poznajem dobro, to je mozak pijavičin: – u tome je moj svet! A to
je veruj ceo jedan svet! Oprosti što tu ponos moj iz mene progovara,
ali u tome mi nema ravna. Zato sam i rekao: 'ovde sam kod svoje kuće'.
Otkada tragam već za tim jedinim, za mozgom pijavičinim, da mi se
ljigava istina tu više ne izmigolji! Tu je moje carstvo! – idući za tim
odbacio sam sve drugo, idući za tim sve mi je ostalo postalo svejedno; i
tik uz znanje moje leži ispruženo crno moje neznanje. Moja savest u
duhu traži to od mene, da jedno znam a sve drugo ne znam: gadim se svih
polutana u duhu, svih maglovitih, kolebljivih, zanesenih. Gde poštenje
moje prestaje, tu sam slep, i hoću da sam slep. Ali gde hoću da saznam,
hoću i da sam pošten, to jest tvrd, strog, tesnogrud, svirep, neumitan.
To što si ti, o Zaratustra, jednom rekao: 'Duh je život koji zaseca sam u
život', to me je zavelo i navelo ka tvojoj nauci. I, zaista, rođenom
krvlju svojom kupio sam znanje svoje!« »Kao što se vidi«, upade mu u reč
Zaratustra; jer još jednako tecijaše krv niz golu ruku savesnoga. A
deset pijavica behu se zagrizle u nju. »O ti čudni čoveče, čemu me sve
uči ovo što vidim, to jest ti sâm glavom! Ne bih možda ni smeo sasuti
sve to u tvoje stroge uši! Ali dosta! Rastanimo se sad! Nego, voleo bih
da te opet nađem. Onamo gore vodi put ka mojoj pećini: budi noćas onde
moj mili gost! Rado bih i na telu tvom popravio to što te je Zaratustra
nogom gazio: mislim se, kako ću. Ali sad me jedan povik za pomoć hitno
zove, pa te moram ostaviti.« Tako je govorio Zaratustra.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime23/6/2010, 6:47 pm

Čarobnik



1.



Tek što je Zaratustra zaobišao jednu stenu, vide, nedaleko pod sobom, na
istoj stazi čoveka koji mahaše rukama kao besomučan, i koji se najzad
stropošta potrbuške na zemlju. »Stoj! progovori tad Zaratustra u srcu
svom, ono je zacelo viši čovek, od njega dolazaše onaj opaki povik za
pomoć, – daj da vidim da li se tu može pomoći.« A kad je pritrčao k
mestu gde ležaše čavek na zemlji, nade drhćućeg starca sa unezverenim
očima; i ma koliko da se Zaratustra mučio da ga podigne i ispravi na
noge sve beše uzalud. Izgledalo je čak da jadnik i ne opaža da ima koga
blizu njega; naprotiv, on se osvrtaše jednako uokolo praveći nemoćne
pokrete, kao neko koga je ceo svet napustio te koji je sasvim usamljen.
Najzad ipak, posle dugog drhtanja i grčenja i previjanja, stade ovako
jadikovati:



Ko će me zgrejat', da li me još voli ko?

Pružite tople ruke!

Pružite srca žar!

Prostrt, prestravljen,

samrtnik kom noge greju još –

dok telom tresu groze neznane

i ledni žmarci svud podilaze, –

progonjen tobom, Misli! skrivena,

nekazana, užasna!

ti lovče iza teških oblaka!

k'o gromom poražen od tebe, Oko

podrugljivo, što me iz mraka gleda – tako ležim;

svijam se, previjam, i mučim

u svakojakim večnim mukama,

pogođen

tobom, lovče svirepi,

ti nepoznati – Bože!



Udri, o udri!

udri jednom još!

probi, i prebi srce!

Čemu ubodi

ti, tupom strelom?

Opet zlurado,

još nesit muka ljudskih,

božanskim sevaš gromo-pogledom?

Što ne ubijaš,

zašto mučiš, mučiš?

što – mene mučiš,

o ti zluradi nepoznati Bože? –



Ha! Privlačiš se?

U tu crnu noć

šta hoćeš? Reci!

Pritiskaš me, stiskaš –

ha, preblizu si već!

Ta idi! Čuj!

Slušaš gde dišem,

srca mi otkucaj

osluškuješ, ti ljubomorni stvore –

no čemu ljubomor?

Odlazi! Čemu lestve?

Unutra.

u srce zar

hteo bi da se popneš, u najtajnije

pomisli moje?

Bestidni, nepoznati – kradljivče!

Šta želiš da polučiš?

šta misliš da dokučiš?

šta hoćeš da izmučiš,

o mučitelju!

o – Bože-dželate!

Il' zar kao pas,

da puzim pred tobom?

da ti predano, oduševljen sav

– ljubavno repom mašem?

Uzaman! Bodi samo

svirepom žaokom! Al' znaj,

ne pas – tek divljač ja sam za tebe,

svirepi lovče!

tvoj tamničar, al' gord,

ti razbojniče iza oblakâ!

Reci već jednom,

šta hoćeš sa mnom, pustahijo, ti?

Gromokrijo! Neznanče! Reci, de,

šta hoćeš, o ti nepoznati – Bože?



Šta? Otkup? – Šta ćeš

kao otkup, je l'?

Da išteš mnogo – ponos traži moj,

i kratko – traži drugi iz mene!



Haha!

Zar mene – hoćeš? Mene?

Mene – sveg?...



Haha!

A mučiš me, budalo, toliko

namuči ponos moj?

Daj, ljubavi – ko da me zagreje?

da l' me još voli ko? – daj ruke tople, pruži mi srca žar,

daj meni, meni najsamotnijem,

kog led, ah, još i led sedmostruki

uči da čezne

i za dušmanom,

daj, daj ti meni,

svirep dindušmane, –

daj sebe sâm! –



Ode! Gle!

sâm pobeže,

jedini, zadnji drug moj,

moj dušman veliki,

moj Nepoznati

i moj Bog-dželat! –



– Ne! Hodi natrag,

hodi, muke sve donesi opet!

zadnjemu, ah, od svih usamljenih

povrati se!

Potoci suza mojih,

svi k tebi teku!

i još i zadnji plamen srca mog –

za tebe će se on razgoreti!

O, hodi, vrati se,

neznani Bože moj! Bole moj! Poslednja

– srećo moja!

2.

– Tu se Zaratustra već nije mogao više ubrzati, nego dohvati svoj štap i
stade iz sve snage udarati po jadikujućemu. »Ta stani već jedared!
dovikivao mu je u goropadnom smehu, stani, komedijašu jedan! Kovaču
lažnog novca! Lažljivče iz dna duše! Ja te prezirem! Ja ću ti već
zagrejati noge, opaki čarobniče, ja se razumem u tome kad takvima kao
što si ti treba – podložiti! « – »Prestani. reče starac i poskoči sa
zemlje, ne udaraj više, o Zaratustra! Ja sam samo šalu terao! To spada u
zanat moj; hteo sam da tebe iskušam praveći ovaj pokušaj pred tobom!
Ali si me ti, odista, dobro prozreo! Nego i ti – dobro sam te okusio
sad: ti si opor, premudri Zaratustro! Oporo udaraš ti 'istinama' svojim,
batine tvoje iznudile su od mene – tu istinu!« – »Ne udvaraj se,
odgovori Zaratustra još uvek uzrujan i mračan, ti komedijasu u dnu duše!
Ti si lažan: šta ti govoriš – o istini! Ti paune nad paunima, ti more
sujete, šta si to izigravao pređa mnom, opaki čarobniče, šta sam trebao
da verujem, ko da si ti, dok si onako jadikovao? « »Isposnika duha, reče
starac, njega sam – izigravao: ti sam pronašao si nekad tu reč – –
pesnika i mađionika, koji se najzad okreće protiv sama sebe duhom
svojim, preobraženoga koji se smrzava usled zle svesti i savesti svoje. I
priznaj samo: je li da je dugo trajalo, o Zaratustra, dok si prozreo
veštinu moju i laž moju! Ti si verovao da mi je do nevolje dok si mi
držao glavu obema rukama, – – čuo sam gde se vajkaš:,odviše su ga malo
voleli, odviše malo voleli!' Što sam te u tolikoj meri mogao prevariti,
zbog toga je klicala u meni od radosti zluradosti moja.« »Biće da si ti
prevario već i obazrivije nego što sam ja, reče Zaratustra oporo. Ja se
ne čuvam od varalica, ja moram biti bez obazrivosti: tako ište udes moj.
Ali ti – ti moraš da varaš: toliko te poznajem! Ti moraš uvek biti
dvosmislen, trosmislen, četvorosmislen, petosmislen! I to što si mi sada
priznao, nije mi bilo još ni blizu dovoljno istinito niti dovoljno
lažno! Opaka varalico, kako bi ti i mogao ikako! Ti bi još i bolest
svoju pokušao premazati kad bi pred lekara svog stao nag. Tako si sad
baš premazivao preda mnom laž svoju kad si rekao:'Ja sam samo šalu
terao!' Bilo je tu pomešano i zbilje, jer ti jesi donekle duhovni
isposnik! Ja te dobro providim. Ti si opčarao sve, ali ti za tebe sama
ne preosta više obmanâ i laži, – ti si se sâm sebi raščarao! Požnjeo si
gadenje, kao jedinu istinu koju imaš. Nijedna reč tvoja nije više prava,
prava su jedino još usta tvoja: to jest gađenje koje se lepi oko usta
tvojih.« – – »Ma, ko si ti! prekide ga povikom stari čarobnik prkosnim
glasom, »ko sme tako da govori sa mnom, sa najvećim koji danas živi?« – i
zelenom munjom iz svoga pogleda ošinu Zaratustru. Ali odmah zatim
izmeni se, i reče tužno: »O, Zaratustra, ja sam sit svega, gadim se
čarolija svojih ja nisam veliki, šta se tu pretvaram! Ali, ti dobro znaš
– ja sam hteo da budem veliki! Hteo sam da me drže za velikog čoveka, i
mnoge sam pridobio: ali ta je laž nadmašala snagu moju. Ona će me
skrhati. O Zaratustra, sve je na meni laž; ali što ću se skrhati i da ću
se skrhati – to je na meni pravo! « – »Služi ti na čast, progovori
Zaratustra mrko i gledajući dole u stranu, služi ti na čast što si hteo
da budeš veliki, ali te to i izdaje. Ti nisi veliki. Opaki stari
čarobniče, to je na tebi najbolje i najpoštenije, i to i poštujem na
tebi, što si se zasitio sebe, i što si priznao: 'ja nisam veliki'. U
tome poštujem na tebi duhovnog isposnika: ma to bilo tek koliko dok si
se pren'o i tren'o, taj jedan tren bio si – iskren. Ali reci, šta tražiš
tu po mojim šumama i gudurama? I kad si legao da meni preprečiš put, u
kakva si to iskušenja hteo da me dovedeš? – čime si ti hteo da iskušaš
mene?« – Tako je govorio Zaratustra, a u očima mu se blistaše vatra.
Stari čarobnik ćutaše neko vreme, pa onda reče: »Zar sam te ja
iskušavao? Ja samo – kušam, tražim. O Zaratustra, kušao sam da nađem
jednog prâvog, pravog, jednostavnog, jednosmislenog čoveka, čoveka skroz
poštena, sud mudrosti, svetitelja po saznanju, jednog velikog čoveka!
Ta zar ne znaš, o Zaratustra? Ja tražim Zaratustru.« – I tu nasta dugo
ćutanje medu obojicom; a Zaratustra se ?d?be duboko u sama sebe, toliko
da je zatvorio oči. Zatim vraćajući se sabesedniku svome uhvati
čarobnika za ruku i sušta učtivost i opreznost progovori i reče: »Neka
bude! Eno onamo gore vodi put, tamo je pećina Zaratustrina. U njoj
pokušaj tražiti onog koga bi da nađeš. Za savet zapitaj zveri moje, orla
moga i zmiju moju: oni neka ti pomognu tražiti. A pećina je moja
velika. Ja sâm, dabogme – ja još ne videh velikog čoveka. Što je veliko,
za te je danas nezgrapno i oko najfinijih. Jer mi živimo u carstvu
pučine. Mnogoga sam već video kako se razmahuje i nadahnjuje, a narod
viče: 'Gledajte, eto velikog čoveka!' Ali šta tu pomažu svi mehovi!
Najzad izađe iz njega vazduh. Najzad prsne žaba koja se odviše naduvala:
iziđe vazduh iz nje. Naduvenoga u trbuh ubosti, to je po mom mišljenju,
lepa zabava. Upamtite, dečaci! Današnjica pripada pučini: ko tu još zna
šta je veliko šta malo! Ko bi još tu srećno i s uspehom tražio
veličinu! Jedino ludak: jer ludaci imaju uspeha. Ti tražiš velike ljude,
ti čudni ludače? Ko te nauči tome? Zar je danas tome doba? O opaki
kušitelju, zašto hoćeš – da me iskušaš?« – – Tako je govorio Zaratustra,
umiren u duši, i ode dalje svojim putem smejući se.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime23/6/2010, 6:48 pm

Izvan službe



Ne zadugo pošto se Zaratustra bio oslobodio čarobnika, vide opet nekoga
gde sedi na putu kojim je on išao, i to jednog crna dugačka čoveka sa
izdubljenim bledim licem: taj ga grdno naljuti. »Teško meni, govoraše u
srcu svom, evo ovde zakukuljene turobnosti, a čini mi se da je od roda
svešteničkog: šta traže ti ljudi u mome carstvu? Šta! Tek što sam umakao
ispred jednog čarobnika, zar već drugi jedan mađioničar da mi prepreči
put, – – budikakav veštac koji baje blagosiljajući, mračan čudotvorac po
milosti božijoj, miropomazan opadač sveta, da ga đavo nosi! Ali da,
đavo nikad nije na mestu onde gde bi mu bilo mesto: uvek dođe dockan,
taj prokleti patuljak i-bogalj! « – Tako je proklinjao Zaratustra
nestrpljiv u srcu svom, premišljajući kako bi se negledajući na onu
stranu, provukao pokraj crnog čoveka: ali gle, desi se drukčije. Jer baš
u isti čas opazio ga već beše čovek koji je tu sedeo; i kao neko kome
se dogodila nenadana sreća poskoči na noge i pođe pravo k Zaratustri.
»Ma ko bio, o putniče, reče, pomozi jednome zabludelom koji traži,
jednome staru čoveku kojemu bi se ovde moglo što desiti! Ovaj mi je svet
ovde tuđ i dalek, a čuo sam i divlje zveri gde riču; onaj pak koji bi
me mogao zaštititi, njega više nema. Ja sam tražio poslednjeg pobožna
čoveka, jednog svetitelja i isposnika koji u šumi svojoj jedini još nije
ništa čuo o onome što zna danas ceo svet.« »Šta zna danas ceo svet?
zapita Zaratustra. Možda to, da ne živi više stari bog, u koga je ceo
svet nekad verovao?« »Baš to, odgovori starac žalostivo. A ja sam služio
tome starom bogu do poslednjeg časa njegova. I sad sam evo ostao bez
službe, bez gospodara, a ipak ne slobodan, i ni za časak više veseo,
osim možda u uspomenama. Zato sam se popeo na ove planine, da bih najzad
priredio sebi opet svetkovinu kao što pristoji jednome starom papi i
crkvenom ocu: jer znaj, ja sam poslednji papa! – svetkovinu pobožnih
uspomena i službi božijih. A eto, sad je i on mrtav, najpobožniji čovek,
onaj svetitelj u šumi koji je neprekidno pesmom i mumlanjem hvalio boga
svog. Njega sama ne nađoh više kad nađoh kolibu njegovu, – ali dva vuka
u njoj, i oni narikahu za njim – jer sve su životinje njega volele. I
ja tad pobegoh. Zar sam dakle uzaman dolazio u ove šume i bregove? I ja
se odlučih tad u srcu svom da potražim drugog nekog, najpobožnijega među
svima onima koji ne veruje u boga –, da potražim Zaratustru! « Tako
govoraše starac i posmatraše oštrim okom onoga koji pred njim stajaše; a
Zaratustra dohvati ruku staroga pape, i razgledaše je dugo s
udivljenjem. »Vidi, prečasni, reče tad, koliko lepa i duga ruka! To je
ruka onoga koji je uvek delio blagoslov. A sada ona drži onoga koga
tražiš, mene, Zaratustru. Ja sam, bezbožnik Zzražustra, koji govori: ima
li ko bezbožniji od mene, da bih se radovao ako će me poučiti?« – To
reče Zaratustra, i pronicaše svojim pogledom u misli i primisli staroga
pape. Najzad ovaj otpoče: »Ko je njega najviše ljubio i imao, taj ga je
sad najviše i izgubio : – – vidi, svakako sam ja sad od nas dvojice veći
bezbožnik? Ali ko bi se mogao tome radovati!« – »Ti si mu služio do
posletka, pitaše Zaratustra zamišljeno, posle duboka ćutanja, ti onda
znaš, kako je umro? Je li istina ono što kažu, da ga je sažaljenje
udavilo, – da je video gde čovek leži razapet na krstu, pa to nije mogao
da podnese, da je ljubav prema čoveku postala za njega pakao pa onda
najzad i smrt? « – Ali stari papa ne odgovaraše, nego je gledao
plašljivo u stranu, sa bolnim i namrštenim izgledom na licu. »Neka ga,
srećan mu put, reče Zaratustra posle duga razmišljanja, gledajući još
jednako starome čoveku pravo u lice. Neka ga, srećan mu put, – njega
nema više. Pa iako ti služi na čast što za tim mrtvacem samo dobro
govoriš, ipak ti znaš isto tako dobro kao i ja, ko je on bio; i da je
išao čudnim putevima.« »Kad govorimo ovako u tri oka, reče veselije
stari papa (a bio je na jedno oko slep), u onome što se odnosi na boga,
tu sam prosvećeniji nego Zaratustra – a i smem da sam. Ljubav moja
služila je njemu mnoge godine, ljubav moja išla je za svakom voljom
njegovom. A dobar sluga zna sve, pa i mnogošta što gospodar njegov sam
od sebe krije. Beše to jedan skriveni bog, pun tajanstvenosti. Zaista ti
kažem, ni do sina nije došao drukčije do stranputicom. Na vratima vere
njegove stoji brakolomstvo. Onaj koji ga slavi kao boga ljubavi, ne ceni
dosta samu ljubav. Zar nije taj bog hteo da bude i sudija? A ko ljubi,
taj ljubi s one strane nagrade i naplate. Dok je bio mlad, taj bog sa
Istoka, bio je okoran i osvetoljubiv, i sazdao je sebi pakao za
naslađenje ljubimaca svojih. Ali je najzad ostareo, i postao mek i
mlitav i sažaljiv, više sličan kakvom dedu nego ocu, a još ponajsličniji
kakvoj rasklimatanoj staroj babi. Uveo, sedeo je tako u zapećku svome,
brižan zbog slabih nogu svojih, sit sveta, sit volje, i jednoga dana
ugušio se u prevelikom sažaljenju svom.« »Ti stari papo, prekide ga tad
Zaratustra, jesi li ti video to svojim očima? Može biti da se tako
desilo: tako, ili i drukčije. Kad bogovi umiru, oni umiru na razne
načine. Ali neka! Tako ili tako, tako i tako – njega više nema! On nije
bio po ukusu mojih ušiju i mojih očiju, da ne bih što gore rekao o njemu
sad kad je umro. Ja volim sve što gleda vedro i govori pošteno. A on –
ti to znaš, ti stari svešteniče, bilo je u njemu nečeg kao ti što si,
nečeg svešteničkog – bio je mnogosmislen. Bio je i nerazgovetan. Koliko
se samo gnevio na nas, gnevnik jedan, što smo ga rđavo razumevali! Ali,
zašto nije govorio čistije? A ako su uši naše bile krive, zašto nam je
dao uši koje rđavo čuju? Ako je bilo taloga u ušima našim, ko ga je
metnuo u njih? Odviše mnogo nije pogađao, taj lončar koji nije izučio
zanat svoj. Ali, što se svetio na loncima i stvorovima svojim zato što
ih nije umeo da pogodi, – to je bio greh protiv dobra ukusa. Ima i u
pobožnosti dobar ukus: taj je najzad progovorio: »dole s takvim bogom!
Bolje je i bez boga, bolje je na svoju ruku graditi sudbinu, bolje je
biti budala, bolje je sâm biti bog!« – »Šta to čujem! reče tad stari
papa naoštrenih ušiju; o Zaratustra, ti si pobožniji nego što misliš, sa
takvim tvojim neverovanjem! Neki Bog u tebi pridobio te je za tvoju
bezbožnost. Da nije baš sama pobožnost tvoja ono što ti ne da više da
veruješ u jednoga boga? A tvoje će te preveliko poštenje odvesti još i
od one strane dobra i zla! Pogle samo šta tebe čeka! Ti imaš oči i ruku i
usta koji su od iskoni određeni da blagosiljaju. Jer, ne blagosilja se
samo rukom U blizini tvojoj, iako bi ti hteo da si najveći bezbožnik,
osećam ja potajni kâd tamjana od dugog blagosiljanja; to mi pričinjava i
prijatnost i bol u isti mah. Pusti da budem gost tvoj, o Zaratustra, za
jednu jedinu noć! Nigde na zemlji ne bi mi sad bilo tako dobro kao kod
tebe!« – »Amin! Tako neka bude! reče Zaratustra s velikim udivljenjem,
onamo gore vodi put, onde leži pećina Zaratustrina. Rado bih te, zaista
ti kažem, sam otpratio onamo, prečasni, jer ja volim sve ljude pobožne.
Ali me sad hitno zove nekud uzvik za pomoć, pa te moram ostaviti. Dokle
moje carstvo dopire, nikome se ne sme ništa desiti; moja je pećina dobro
pristanište. A ponajradije bih svakoga koji je tužan postavio opet na
čvrstu zemlju i na čvrsto kopno. Ali ko da tebi skine tvoju turobnost sa
pleća? Zato sam i suviše slab. Zaista ti kažem, dugo bismo čekali dok
bi ti neko tvoga boga ponovo probudio. Jer taj stari bog ne živi više:
taj je potpuno mrtav.« –

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime23/6/2010, 6:52 pm

Najružniji čovek



– I opet trčahu noge Zaratustrine kroz brda i šume, i njegove oči
tražile su i tražile, ali nigde ne beše onog koga htedoše da sagledaju –
velikoga nevoljnika koji vikaše za pomoć. Ipak je on celim putem klicao
u srcu svom, i osećao zahvalnost. »Kako mi lape stvari, reče, darova
ovaj dan, u naknadu zato što je rđavo počeo! Na kakve čudne saputnike
naiđoh! Sad ću dugo imati da žvaćem reči njihove, kao zrelo zrnje;
nasitno će ih smrviti i samleti zub moj, dok mi ne poteku u dušu kao
mleko!« – A kad staza skrenu opet oko jedne stene, izmeni se odjedared
predeo, i Zaratustra stupi u carstvo smrti. Crne su i crvene vrleti
stršile tu u vis: ni travke, ni drveta, ni ptičijieg glasa. Jer to beše
dô od koga se klonjahu sve životinje, i grabljive životinje; samo jedna
vrsta gadnih gojaznih zelenih zmija pod starost su dolazile ovamo, da tu
umru. Zato su taj dô pastiri zvali, Zmijska smrt. Zaratustra utonu tad u
crne uspomene, jer mu se učini da se već jednom desio u ovome dolu.
Mnoge teške misli ophrvaše mu duh: tako da je išao sve lakše i lakše, i
naposletku stade. Tada vide, otvorivši oči, nešto što na putu seđaše,
otprilike kao čovek a ipak ne kao čovek, nešto što se ne dâ iskazati. I
jednim mahom spopade Zaratustru veliki stid zato što je tako nešto
sagledao očima: pocrvenevši čak gore do bele kose svoje, obrnu pogled, i
podiže nogu da napusti to pogano mesto. Ali tad zašumori mrtva
pustolina: iz tla stade da kulja nešto zagušeno i zapenušeno, kao kad se
u noći guši i penuša voda kroz zapušene cevi; i naposletku pretvori se u
čovečiji zbor i govor: – a ovaj je glasio ovako: »Zaratustra!
Zaratustra! Odgonetni moju zagonetku! Progovori, i reci! Kako se sveti
svedoku? Ja te mamim unazad, tu je poledica! Pazi, pazi dobro, da ponos
tvoj ovde noge ne polomi! Ti misliš da si mudar, ponosni Zaratustra! De
dakle, odgonetni zagonetku, ti tvrdi lomioče oraha. – zagonetku koja sam
evo ja! De reci: ko sam ja!« – A Zaratustra, kad ču ove reči, – šta
mislite da se tad dogodilo u njegovoj duši? Spopade ga sažaljenje; i
jednim mahom stropošta se, kao hrast koji je dugo odolevao mnogim
drvosečama, – pade teško, iznenadno, na ustravljenje čak i onih koji su
hteli da ga obore. Ali se odmah i podiže sa zemlje, i crte mu na licu
ukrutiše se. »Vidim dobro ko si, progovori tad čeličnim glasom: ti si
ubica božji! Pusti me da idem. Ti nisi mogao da podneseš onoga koji je
tebe video, – koji te je video uvek i skroz, ti najružniji čoveče! I ti
si izvršio osvetu nad tim svedokom!« To reče Zaratustra, i, htede da
ode; ali neiskazani stvor dohvati ga za skut od odela, i stade iznova da
ga guši i da traži reči. »Stani! reče naposletku – stani! ne prolazi!
Ja sam pogodio koja te je sekira oborila na zemlju: Slava ti, o
Zaratustra, što si opet na nogama! Ti si pogodio, ja to dobro znam, kako
je onome koji je njega ubio, – ubici božijem. Stani! Sedi amo do mene,
neće biti uzalud. Kome bih išao ako ne k tebi? Ostani, i sedi! Ali nemoj
da me pogledaš! Poštuj na taj način – ružnoću moju! Mene teraju: sad si
ti jedino pribežište moje. Ne mržnjom svojom, niti oružnicima svojim. –
o, ja bih se takvom teranju rugao, i bio bih gord i veseo! Zar nisi još
uvek dosad najviše terani najdalje doterali? A ko dobro tera, taj se
daje lako i doterati, da sluša: – ta on ide već ionako – za čovekom!
Nego, ispred sažaljenja njihova – – ispred sažaljenja njihova bežim ja, i
hoću k tebi da pribegnem. O Zaratustra, zaštiti me, ti poslednje
pribežište moje, ti jedini koji si me pogodio – – ti si pogodio kako je
onome koji je ubio njega. Ostani! A ako baš hoćeš da ideš, nestrpljivče:
ne idi putem kojim sam ja došao. Taj put je rđav. Da li se ljutiš na
mene što toliko sričem i naričem? Što ti dajem već i savete? Ali, treba
da znaš, ja, najružniji čovek, ja imam i najveće i najteže noge. Kud sam
ja prošao, tu je put rđav. Ja sve puteve izgazim na mrtvo ime, i
pogazim. Po tome, što si hteo proći mimo mene ćuteći; po tome, što si
pocrveneo, a to sam dobro opazio: po tome sam video da si ti Zaratustra.
Svaki drugi dobacio bi mi milostinju, sažaljenje svoje, pogledom i
govorom. Ali ja zato – nisam dovoljno prosjak, to si pogodio – – zato
sam i odviše bogat, bogat onim što je veliko, crnim što je strašno, onim
što je najružnije, onim što se nikad ne da iskazati! Tvoja
sramežljivost, o Zaratustra, ukazala mi je čast! Jedva sam se iskobeljao
iz navale sažaljivih – da bih jedinoga našao koji danas uči:
'sažaljenje je nametljivo' – tebe, o Zaratustra! bilo sažaljenje božije,
bilo čovečansko: sažaljenje vređa stid. Ne hteti pomoći, može da bude
otmenije od one vrline koja pritrčava u pomoć. A to je danas prava
vrelina za sve male ljude, sažaljenje: oni nemaju strahopoštovanja za
veliku nesreću, za veliku ružnoću, za veliki neuspeh. Preko svih njih
prelazi pogled moj i ne staje, kao što prelazi i ne staje pogled psa
preko grbina rojeva stada od ovaca. Sve su to mali punoruni dobroćudni
sivi ljudi. Kao što soko prezrivo prelazi pogledom preko plitkih
ribnjaka, zavaljujući glavu: tako prelazim ja pogledom i ne stajem preko
svih tih rojeva sivih sitnih vodica i voljica i dušica. Suviše su im
dugo davali pravo, tim malim ljudima: tako su im najzad dali i moć – i
sad oni uče: 'dobro je samo ono što mali ljudi kažu da je dobro'. A
'istina', to je za njih danas ono što je govorio propovednik, koji je i
sam iz njih izišao, onaj čudni svetitelj i branitelj malih ljudi koji je
za sebe svedočio: 'ja – sam istina'. Taj neskromnik odavno već diže
krestu malim ljudima – on koji je učio veliku zabludu, učeći 'ja – sam
istina'. Da li je ikad tolika neskromnost dobila uljudniji odgovor? – A
ti, o Zaratustra, ti si prošao mimo njenoga, i rekao: 'Ne! ne! ne po
treći put ne!' Ti si opominjao da se treba čuvati zablude njegove, ti si
opominjao prvi da se treba čuvati sažaljenja – ne sve, ne ni nikog,
nego sebe i one koji su kao ti. Ti se stidiš sa stida velikoga putnika; i
odista, kad ti govoriš: 'od strane sažaljenja dolazi velik oblak,
čuvajte se, o ljudi!' – kad ti učiš: 'svi koji stvaraju tvrdi su, svaka
je velika ljubav iznad svoga sažaljenja«: o Zaratustra, kako mi izgleda
da si dobro proučio znamenja vetra i vremena! Ali sâm ti – opomeni i sâm
sebe da se treba čuvati sažaljenja! Jer mnogi se nalaze na putu k tebi,
mnogi putnici, dvoumnici, očajnici, utopljenici, smrzlice – Ja te
opominjem da se čuvaš i mene. Ti si odgonetnuo moju najbolju, najgoru
zagonetku, ko sam ja i šta sam učinio. Ja znam sekiru koja te obara. Ali
on je – morao umreti: on je gledao očima koje sve vide, – on je video
čovekove dubine i ponore, svu skrivenu sramotu i ružnoću njegovu.
Sažaljenje njegovo nije znalo za stid: on se uvlačio i u najprljavije
uglove moje. Taj najveći radoznalac, najveći nametljivac, najveći
milosrdnik, morao je umreti. On je uvek video mene: nad takvim sam
svedokom hteo da izvršim osvetu – ili da sâm ne živim više. Bog, koji je
sve video, video i čoveka: taj je bog morao umreti! Čovek ne može da
podnese da takav svedok ostane u životu.« Tako je govorio najružniji
čovek. A Zaratustra se podiže, i spremao se da pođe: jer je drhtao od
zime do u svoju utrobu. »Neiskazani, reče, ti si me opomenuo da se čuvam
tvoga puta. Zahvaljujući ti na tome, ja ti preporučujem da pođeš mojim.
Pogle, onde gore stoji pećina Zaratustrina. Moja je pećina velika, i
duboka, i ima mnoge uglove; u njoj će i najskriveniji naći sebi skriveno
mestašce. A i tik uz nju ima sto jama i jazbina za ptice i zverinje što
gmiže i leprša krili i skakuće. Ti izgnaniče koji si se sâm izgnao, ti
nećeš da stanuješ sa ljudima i sa ljudskim sažaljenjem? Dobro dakle,
radi što i ja! Tako ćeš se naučiti čemu od mene; a samo ko radi, može da
nauči. Ali prvo i pre svega, govori sa zverima mojim! Najponosnija zver
i najmudrija zver – to su taman za nas obojicu savetodavci kakvi nama
trebaju! « – To reče Zaratustra, i ode svojim putevima, zamišljenije još
i laganije nego pre toga: jer on stavljaše sebi mnoga pitanja, i ne
mogaše lako dati odgavora. »Kako je bedan stvor čovek! mislio je u srcu
svom, kako ružan, kako zagušen, kako pun skrivenoga stida! Kažu mi da
čovek voli sama sebe: ah, kolika mora da je ta ljubav sama sebe! Koliko
preziranja stoji njoj nasuprot! I ovaj ovde voleo je sebe, i isto tako i
prezirao sebe, – veliki je ljubitelj i veliki prezritelj on za mene.
Nikoga još nisam našao koji bi sebe dublje prezirao: i to je visina.
Avaj, da ne beše možda to viši čovek čiji sam povik čuo? Ja volim velike
prezritelje. Ali čovek je nešto što se mora prevladati.«

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime23/6/2010, 6:52 pm

Dobrovoljni prosjak



Kada je Zaratustra napustio najružnijega čoveka, bilo mu je zima, i
osećao se usamljen: to jest, mnoge hladne i usamljene misli prolazile su
mu kroz glavu, tako da su mu se usled toga i udovi rashladili. Ali
idući sve dalje i dalje, gore, dole, pa pokraj zelenih livada, ali i
preko divljih kamenih složišta, gde je pre toga zacelo kakav nestrpljiv
potok legao da spava: njemu odjednom postade opet toplije i prijatnije
oko srca. »Šta se to zbi sa mnom? pitaše se u sebi, nešto me toplo i
živo zasvežava, mora da je tu u blizini mojoj. Već sam manje sâm;
sadruzi i braća kojih nisam svestan obleću oko mene, topao im dah
dodiruje dušu moju.« A kad je dobro zagledao svud oko sebe, da pronađe
tešitelje u svojoj samoći: gle, to behu krave koje stajahu iskupljene na
jednom proplanku; blizina njihova i dah njihov uneli su toplotu u srce
njegovo. Nego, izgledaše da te krave pažljivo slušaju nekoga koji je
govorio, jer i ne obraćahu pažnju na onog koji prilazi. A kad je
Zaratustra došao sasvim blizu njih, ču razgovetno gde iz sredine krava
progovara glas čovekov; i očevidno behu sve odreda okrenule glave svoje
onome koji je govorio. Tad potrča Zaratustra brže,bolje gore, i razdvoji
životinje, jer se beše poplašio da se nije tu kome neko zlo desilo,
koje bi saučešće krava teško moglo popraviti. Ali se, prevario; jer gle,
tu na zemlji seđaše čovek, i kao da uveravaše krave da ne treba da ga
se plaše, miroljubiv čovek i propovednik iz gore iz čijih očiju
propovedaše sušta dobrota. »Šta ćeš ti tu?« povika Zaratustra začuđeno.
»Šta ću ja tu? odgovori onaj: isto što i ti, ti mirorušitelju! to jest
tražim sreću na ovoj zemlji. Tome bih hteo da se učim od ovih krava.
Evo, znaj, već je pola jutra kako im govorim, i baš su htele da mi kažu
što želim. Zašto si ih sada smeo? Ako ne pođemo otkud smo i došli i ne
budemo kao krave što su, nećemo doći u carstvo nebesko. Jer ima da se od
njih jednome poučimo, da preživamo. Zaista vam kažem, sve kad bi čovek
zadobio i ceo svet a nenaučio jedno, preživati: šta bi mu pomoglo! Ne bi
se otresao turobnosti svoje – velike turobnosti svoje: koja se danas
zove gađenje. U koga nisu danas puni gađenja i srce i usta i oči? I u
tebe, i u tebe! A pogle samo ove krave!« Tako je govorio propovednik iz
gore, i upravi tad pogled svoj na Zaratustru, – jer dotle je s puno
ljubavi gledao u krave : – ali tad se preobrazi. »S kim ja to govorim?
povika zastrašeno, i poskoči sa zemlje. Ta to je čovek koji ne zna za
gadenje, to je glavom Zaratustra, prevladalac velikog gađenja, to je oko
njegovo, to usta njegova, to je srce glavom Zaratustre.« I govoreći
tako ljubljaše onom kome je govorio ruke, a oči su mu se prelivale
suzama, i držao se u svemu kao neko kome je iznenadno s neba pao u krilo
kakav skupocen i dragocen poklon. Krave su ipak sve to gledale, i
stajale začuđene. »Ne govori o meni, čudni prijazni čoveče! reče
Zaratustra, braneći se od njegova obasipanja nežnostima, govori mi prvo o
sebi! Nisi li ti onaj dobrovoljni prosjak koji je nekad odbacio od sebe
veliko bogatstvo, – – koji se stideo bogatstva svoga i bogataša, pa je
pribegao siromašnima da njima pokloni obilje svoje i srce svoje? Ali ga
oni ne primiše.« »Ali me oni ne primiše, reče dobrovoljni prosjak, ti to
već znaš. Tako odoh najzad medu životinje i među krave.« »I tu si
naučio, prekide ga Zaratustra u govoru, kako je teže pravo dati nago
pravo uzeti, i da je veština umeti pokloniti, poslednja najlukavija
majstorska veština dobrote.« »Osobito danas, odgovori dobrovoljni
prosjak: danas, kad je ustalo sve što je nisko, i postalo unezvereno, i
pogospodilo se na svoj način: to jest na prostački način. Došao je naime
čas, ti to znaš, čas velikog zlog predugog i dugotrajnog ustanka pučkog
i rabotničkog: taj ustanak raste i širi se, sve više i više! Sad
uzbunjuje one koji su nisko svako dobrotvarstvo i sitno poklanjanje; oni
koji su odviše bogati neka se dobro paze! Ko danas, kao ono trbušate
boce, jedva kaplje iz uskog grlića: – takvim bocama mogu danas lako da
zavrnu šiju. Pohotljiva gramzivost, žučna zavist, zagrižena želja za
osvetom, prostačka oholost: sve to prsnulo mi je u lice. Nije više
istina da su siromašni blaženi. A carstvo nebesko treba tražiti među
kravama.« »A zašto ne među bogatašima?« zapita Zaratustra kušajući, i
zadržavajući krave koje su miroljubivoga poverljivo njuškale. »Što me
kušaš? odgovori ovaj. Ta ti to još bolje znaš nego ja. Šta me je i
oteralo među najsiromašnije, o Zaratustra? Zar ne gadenje od naših
najbogatijih? – od zločinaca bogatstva, koji dobit svoju trebe iz svakog
đubreta, dok su im oči hladne a misli otužno pohotne, od toga ološa
čiji smrad dopire na nebo, – od toga pozlaćena lažnog puka, čiji su oci
bili dugoprsti ili lešinari ili krpokupe, pohotni na žene i pokorni
ćudima njihovim. – jer svi oni nisu daleko od trgovine bludom. – Puk
ozgo, puk ozdo! Šta je danas još 'siromašno' šta 'bogato'! Odvikao sam
se da pravim razliku između toga dvoga – i odbegao sam, dalje, sve
dalje, dok ne dođoh do ovih krava.« Tako je govorio miroljubivi,
duvajući i sam, i znojaše se pri tim rečima, tako da su krave ponovo
stajale začuđene. A Zaratustra je gledao jednako u lice njegovo smešeći
se, dok je ovaj govorio tako okrutno, i samo je ćuteći vrteo glavom. »Ti
se usiljavaš, ti propovedniče iz gore, kad govoriš tako okrutne reči.
Za toliku okrutnost nisu stvoreni usta tvoja, ni oko tvoje. A, kako mi
se čini, ni sâm želudac: taj ne može da svari svu tu ljutnju i mržnju i
zapenušanost. Tvoj želudac ište lakše stvari: ti nisi mesožder.
Naprotiv, izgledaš mi pre da si biljojed, i da voliš korenje. Možda
grickaš zrnje. Ali pouzdano je da se kloniš mesnih i telesnih uživanja, i
da voliš med.« »Dobro si me pogodio, odgovori dobrovoljni prosjak
lakšeg srca. Ja volim med, a grickam i zrnje, jer tražim sve što je
prijatno za usta i što čisti disanje: – a i što dugo traje, po čitav
dan, u ustima pitomih bespasličara i danguba. Najdalje su u tome
doterale ove ovde krave: one pronađoše preživanje i izležavanje na
suncu. Uz to se još uzdržavaju od svih teških misli koje nadimaju srce.«
– »Pa dobro! reče Zaratustra: ali ti treba da vidiš i moje životinje,
orla moga i zmiju moju, – njima ravnih nema danas na svetu. Pogle, onamo
vodi put u moju pećinu: budi joj gost za ovu noć. I govori sa zverima
mojim o sreći među životinjama, – – dok se ja sâm doma ne vratim. Jer
mene zove hitno nekud povik za pomoć, pa te moram ostaviti. Naćićeš kod
mene i nova meda, hladna ledena sveža zlatna meda iz saća: jedi od
njega! A sad se oprosti brzo sa kravama tvojim, čudni čoveče! prijazni
čoveče! iako će ti teško pasti. Jer to su najtopliji prijatelji i
učitelji tvoji!« – – »Osim jednog, koga još više volim nego njih,
odgovori dobrovoljni prosjak. Ti sâm, o Zaratustra, ti si dobar, i bolji
još nego što je krava!« »Dalje, odavde! dalje s tobom! opaki laskavče!
povika Zaratustra zlurado, zašto me kvariš takvom hvalom i medenom
laskom?« »Dalje odavde, dalje od mene!« povika još jednom, i poteže
štapom na ljubaznoga prosjaka: ali ovaj brže-bolje pobeže.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime23/6/2010, 6:52 pm

Sen



No tek što je dobrovoljni prosjak pobegao i Zaratustra opet ostao sam sa
sobom, kad ali ču iza svojih leđa nov glas koji je vikao: »Stani,
Zaratustra! Stani, kad ti kažem! ja sam, o Zaratustra, ja, senka tvoja!«
Ali Zaratustra nije hteo da stane, jer ga odjedared spopala beše
ljutnja zbog velike navale i guranja u brdima njegovim. »Kud se dede
samoća moja? reče. Ovo mi je odista već mnogo; u ovoj planini sve gmiže,
moje carstvo nije više od ovoga sveta, potrebna su mi nova brda. Senka
me moja zove? Šta je stalo do senke moje! Neka beži za mnom! ja ću –
pobeći od nje.« Tako je govorio Zaratustra u srcu svom, i pobeže. Ali
onaj što beše za njegovim leđima, iđaše za njim: tako da su ubrzo njih
troje u redu trčali jedan za drugim, to jest, napred dobrovoljni prosjak
zatim Zaratustra, i, kao treći na kraju senka njegova. Nisu dugo trčali
tako a Zaratustra se osvesti, uvide da je ludo što radi, i otrese sa
sebe jednim mahom svu svoju ljutnju i dosadu. »Šta! reče, zar se nisu
oduvek dogadaile najsmešnije stvari kod nas starih pustinjaka i
svetitelja? Odista, ludost moja ponarasla je visoko u brdima! Evo,
šestore noge od budala čujem sad gde kloparaju jedna za drugom! A zar
sme Zaratustra da se boji jedne senke? I još na kraju krajeva, izgleda
mi da su u nje duže noge nego u mane.« To reče Zaratustra, i, smejući se
očima i utrobom, zastade, brzo se okrete – i gle, umalo te pri tom ne
obori na zemlju sen svoju, sledbenika svog: tako je ovaj bio već tik iza
njega, i tako je bio slab. A kad ga premeri očima, poplaši se kao od
kakve iznenadne sablasti: tako tanak, pocrneo, šupalj i preživeo
izgledaše taj sledbenik. »Ko si ti? upita Zaratustra ljutito, šta tražiš
tu? I zašto se nazivaš senkom mojom? Ti mi se ne sviđaš.« »Oprosti mi,
odgovori senka, što sam to ja; a ako ti se ne sviđam, tim bolje, o
Zaratustra! tim bolje za tebe, i za tvoj ukus. Putnik sam ja, koji je
već mnogo išao za tobom, nogu u nogu: uvek sam uz put, ali bez cilja, a i
bez doma tako da mi zaista malo nedostaje pa da budem večiti Žid,
jedino što nisam večit i što nisam žid. Kako? Zar moram uvek biti uz
put? Povijan svakim vetrom, nestalan, gonjen? O, zemljo, odviše okrugla
postala si za me! Nema površine na kojoj nisam sedeo, kao umorni prah
spavao sam na ogledalima i prozorskim oknima: sve od mene uzima, ništa
ne daje, postajem sve tanji, – još malo pa ću biti kao senka. Za tobom, o
Zaratustra, leteo sam i kretao sam se najduže, pa iako sam se krio od
tebe, ipak sam bio najbolja senka tvoja: svud gdegod si ti sedeo, sedeo
sam i ja. S tabom sam tumarao po najudaljenijim, najhladnijim svetovima,
kao kakva sablast koja dobrovoljno trči preko zimskih krovova i snega. S
tobom sam težio svemu što je zabranjeno, što je najgore, što je
najudaljenije: pa ako je išta na meni vrlina, onda je to što ni pred
kakvom zabranom nisam osetio strâh. S tobom sam razbio sve što je ikad
bilo sveto srcu mom, oborio sam sve pogranične kamenove i sve kipove,
trčao sam za najopasnijim željama, – veruj mi, nema zločina preko kojeg
nisam po jedanput pretrčao. S tobom sam naučio da ne verujem u reči i
vrednosti i velika imena. Kad đavo menja kožu, zar onda ne spadne i ime s
njega? Jer i ono je koža. Možda je i sâm đavo – koža. 'Ništa nije
istina, sve je dopušteno': tako sam nagovarao sâm sebe. Skakao sam bez
predomišljanja u najhladnije vode, glavačke i srčano. Ah, koliko sam
puta zbog toga stajao nag kao crven rak! Ah, kuda se dedoše sve dobre
moje i sav stid moj, i sva vera moja u one koji su dobri! Ah, kud se
dede ona lažna nevinost koju sam imao nekad, nevinost onih koji su
dobri, i blagorodnih laži njihovih! Odviše sam često, odista, išao za
istinom, nogu u nogu: a ona bi me tad udarila po glavi. Ponekad mišljah
da lažem, a gle! tada bih tek naišao – na istinu. Odviše mi je mnogo
postalo jasno: sad me se to ništa više ne tiče. Ništa ne živi više što
bih voleo, – kako onda da volim još sama sebe? 'Živeti kako meni godi,
ili uopšte ne živeti': tako hoću ja, tako hoće i najveći svetitelj. Ali,
avaj! otkud meni još nešto da – godi? Imam li ja – još cilj? Luku, u
koju bi moje jedro da uplovi? Imam li dobar vetar? Ah, samo onaj koji
zna kuda plovi, zna i koji je vetar dobar i pogodan za plovidbu. Šta mi
još od svega ostade? Srce umorno i bezočno; nestalna volja; potkresana
krila; slomljena kičma. To kušanje, da nađem svoj dom: o Zaratustra, ti
to dobro znaš, to kušanje bilo je moje iskušenje koje će me progutati.
Gde je – moj dom? Tako pitam i tražim, i tražio sam, i nisam našao. O
večno Svud, o večno Ne-znam-kud, o večno – Uzalud! « Tako je govorila
senka, a lice Zaratustrino izduži se pri njenim rečima. »Ti si moja
senka! reče najzad, s tugom u srcu. Opasnost za te nije mala, ti
slobodni duše i putniče! Imao si rđav dan; pazi da ti ne dođe još gore
veče! Takvim nestalnicima kao ti što si izgleda najzad i tamnica
blaženstvo. Da li si ikad video kako spavaju uhvaćeni zločinci? Oni
spavaju mirno, jer uživaju u novoj sigurnosti svojoj. Pazi dobro, da te
još naposletku ne ulovi kakva skučena vera, kakva tvrda, stroga zabluda!
Jer tebe sad može da zavede sve što je skučeno i čvrsto. Ti si izgubio
cilj: teško tebi, kako ćeš taj gubitak pregoreti i preboleti? Njime si –
izgubio i put kojim treba ići! Jadna skitalice, sanjalice, umorna
leptirice! Da li bi večeras da nađeš odmora i utočišta? A ti idi gore u
moju pećinu! Eno onamo vodi put u moju pećinu. A ja ću sad brzo da opet
pobegnem od tebe. Jer osećam već kao da na meni počiva senka. Hoću da
potrčim sam, da bi se oko mene opet rasvetlilo. Toga radi moraću još
dugo da ostanem veselo na nogama. A uveče biće kod mene – igranka! «

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime23/6/2010, 6:53 pm

U podne



– I Zaratustra je trčao svud unaokolo, i nije nailazio ni na kog više, i
nailazio je sve više na sebe, i uživao je i udisao žedno svoju samoću, i
mislio je na dobre stvari, – po čitave sate. A kad izbi podne, baš u
čas kada je sunce stajalo nad glavom Zaratustrinom, prolazio je mimo
jedno staro iskrivljeno čvornovato drvo, koje je sve uokolo obgrlila
bila obilna ljubav jednog vinskog čokota, tako da samo sebe nije maglo
videti: s njega su visili mnogi žuti grozdovi nasusret putniku. Tada mu
se prohte da zagasi malu žeđ, te da otkine jedan grozd; ali kad je već
ispružio bio ruku da to učini, tada mu se još više prohte nešto drugo:
naime, da legne pokraj drveta, u taj čas posred podneva, pa da spava.
Tako učini Zaratustra; i tek što beše legao na zemlju, u tišini i milini
šarene trave, zabravi na svoju malu žeđ, i zaspa. Jer, kao što glasi
poslovica Zaratustra: Jedno je potrebnije nego drugo. Samo što mu oči
ostaše otvorene: – jer se ne mogaše nagledati i nahvaliti drveta i
ljubavi grozdnog čokota. A padajući u san, evo kako je govorio
Zaratustra u srcu svom. Mir! Mir! Ne postade li svet savršen u ovaj čas?
Šta se to zbiva sa mnom? Kao što igra laki vetrić, nevidljiv, po
uglačanu podu morskom, tanan, tanan kao perce: tako – igra san po meni.
Ne zaklapa mi oka, ostavlja mi dušu budnu. Tanan je, zaista! tanan kao
perce. Obrlati me, ni sâm ne znam kako, dodiruje me u meni rukom i
prstima punim milošte, i sili me. Jest, prisili me da se duša moja
ispruži: – – kako izdužena i umorna postaje čudna duša moja! Dođe li joj
veče sedmoga dana baš u podne? Je li već predugo tumarala blažena među
dobrim i zrelim tvarima? Ispruža se sve više – sve duža! mirna leži,
čudna duša moja. Odviše je već dobroga okusila, i ta je zlatna tuga
pritiskuje te razvlači usta. – Kao brod koji je uplovio u najtišu luku
svoju: – eno ga gde se naslanja na zemlju, umoran od dugih puteva i od
nestalnih mora. Zar nije zemlja vernija? Kako se takav brod na kopno
nasloni, uza'nj prione: – tu je dosta da pauk s kopna razapne do njega
konce svoje. Čvršći konopci tu nisu potrebni. Kao takav zamoren brod u
najtišoj luci: tako počivam i ja sad blizu zemlje, veran, pun vere, pun
očekivanja, vezan za nju najtananijim koncima. O srećo! Srećo! Ti bi da
pevaš, o dušo moja? Ti ležiš u travi. Ali ovo je tajanstveni svečani
čas, u koji nijedan pastir u frulu ne duva. Smiruj se! Toplo podne spava
nad poljima. Nemoj pevati! Miruj! Svet je savršen. Ne,pevaj,
travo-pevče jedan, o ti dušo moja! Nemoj ni da šapućeš! Pogle samo –
ćut! staro Podne spava, eno miče usnama: da ne pije sad baš kap sreće – –
staru zagasitu kap zlatne sreće, zlatnoga vina? Preleće nešto preko
njega, to se smeje sreća njegova. Tako se – smeje bog. Mir! – – 'Do
sreće, kako je već malo dovoljno do sreće!' Tako sam ja nekad,govorio, i
mislio da sam mudar. Ali to je bilo huljenje: to sam naučio sad. Mudre
budale pametnije govore. Baš ono što je najmanje, što je najtiše, što je
najlakše, šušanj jednoga guštera, jedan šum jedan ćuv, jedan tren oka –
ono što je malo, to sačinjava najbolju vrstu sreće. Mir! – Šta to bi sa
mnom: Čuj! Je li to vreme odletelo? Ne padam li to ja? Ne padoh li to
ja – čuj! u bunar večnosti? – Šta se zbiva sa mnom? Mir? Ubode me nešto –
avaj – u srce? U srce! O razbi se, raspukni se srce, posle takve sreće,
posle tog uboda! – Kako? Zar nije baš u ovaj čas svet postao savršen?
Okrugao i zreo? O okrugla zrela zlatna lopto – kuda to odlete? Da
potrčim za njom! Čik! Mir – – « (tu se ispruži Zaratustra, i oseti da
spava). »Na noge! reče sam sebi, spavalico! I lenštino jedna! Napred, na
noge, vi stare noge! Vreme je i prevreme, još dobro parče puta treba da
prevalite – Eto se ispavaste, otkad spavate? Pola večnosti! Napred
dakle, na noge sad, staro srce moje! A koliko tek smeš posle tolikog sna
– da istraješ budno!« (Ali u tome već ponovo zaspa, jer duša njegova
govorila je drugačije, i otimaše se i leže ponovo) – »Ta mani me! Mir!
Zar nije baš sad svet postao savršen? O ta okrugla zlatna lopta! « –
»Ustani, govorio je Zaratustra, ti mala gubo, dangubo jedna! Šta? Zar bi
još jednako da se protežeš, da zevaš, uzdišeš, da padaš dole u duboke
bunare? Ko si ti upravo? O dušo moja!« (i tu se poplaši, jer jedan zrak
sunčev pade s neba dole na njegov lik). »O nebo nada mnom, reče
uzdišući, i uspravi se u sedenju, ti gledaš šta radim? Ti slušaš šta
govori čudna duša moja? Kad ćeš popiti ovu kap rose koja pada dole na
sve stvari zemaljske, – kad ćeš popiti ovu čudnu dušu – – kad, kladencu
večnosti! vedri jezoviti ponore na podnu! kad ćeš popiti natrag u sebe
dušu moju?« Tako je govorio Zaratustra, i podiže se sa svoje postelje
kod drveta kao iz nepoznata opojna zanosa: a gle, sunce je još uvek
stajalo pravo nad njegovom glavom. I mogao bi ko iz toga s pravom
zaključiti da tada Zaratustra nije dugo spavao.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime23/6/2010, 6:53 pm

Pozdravljanje



Bilo je već dockan poslepodne kada je Zaratustra, posle dugog uzaludnog
traženja i tumaranja, došao opet kući u svoju pećinu. Ali kad je bio već
prema njoj, ni na dvadeset koraka od nje udaljen, dogodi se ono čemu se
sad ponajmanje nadao iznova začu onaj veliki povik za pomoć. I, za
čudo! ovaj put dolazio je on iz njegove rođene pećine. Bio je to jedan
dug mnogostruk naročit povik, i Zaratustra je jasno razabrao da je
složen iz mnogih glasova iako je, kad bi se izdaleka čuo, odjekivao kao
povik iz jednih istih usta. Zaratustra poskoči tad do svoje peć!ne, i:
nuto: kakvo pozorje za oči očekivaše ga posle one predigre za uši! Tu su
na okupu sedeli jedan do drugog svakolici što ih je toga dana sreo i
mimo kojih je prošao: kralj od desna i kralj sleva, stari čarobnik,
papa, dobrovoljni prosjak, senka, savesni u duhu, žalosni prorok, i
magarac; najružniji čovek pak beše metnuo sebi krunu na glavu, i opasao
se dvoma purpurnim pojasevima, – jer je voleo, kao što vole svi ružni,
da se oblači i namešta. A posred te ožalošćene družine stajao je orao
Zaratustrin, narogušen i nemiran, jer je trebalo da odgovori na mnogo
šta na što mu ponos nije davao đa odgovori; mudra zmija pak visila mu je
oko vrata. Sve to gledao je Zaratustra s velikim divljenjem, zatim
ispita svakog pojedinog od svojih gostiju s ljubaznom radoznalošću,
pročita šta im u duši piše, i stajaše opet zadivljen. Međutim iskupljeni
se behu podigli sa svojih sedišta, i čekahu sa strahopoštovanjem šta će
Zaratustra reći. A Zaratustra ovako progovori i reče: »Vi očajnici! Vi
osobenjaci! To dakle beše vaš povik za pomoć što ga čuh? A znam sad i to
gde treba da tražim onog što sam ga danas uzalud tražio: višeg čoveka :
– on sedi u mojoj rođenoj pećini, taj viši čovek! Ali čamu se ja čudim!
Zar ga nisam ja sâm k sebi namamio žrtvama od meda i lukavim
priželjkivanjem sreće svoje? Nego, čini mi se da vi međusobno slabo
pristajete ovako za društvo, vi činite da svakom od vas bude još teže
oko srca, vi vikači za pomoć, kad sedite ovako zajedno? Mora tek da dođe
neko, – neko koji će da vas opet nasmeje, kakav dobar veseo lakrdijaš,
kakav igrač ili vetar ili vetropir, budikakva stara budala: šta velite?
Oprostite mi, o vi očajnici, što govorim pred vama ovako male reči,
neprilične, zaista, za ovakve goste! Ali vi ne pogađate, šta razigrava
srce moje: – – to ste vi sami, vi ovako kako vas gledam da oprostite!
Jer svaki postane srčan kad gleda nekog koji očajava. Obodravati onog
koji očajava, svaki drži da ima dosta snage za to. Meni samome dadoste
vi tu snagu, – lep dar visoki gosti moji! Baš kako treba za dar
domaćinu! Dobro dakle, nemojte se onda ljutiti na mene ako i ja vama što
od svoga ponudim. Ovo je ovde moje carstvo i moje gospodarstvo: a šta
je moje, za ovo veče i za ovu noć neka bude vaše. Zveri moje neka vas
služe: pećina moja neka vam bude odmorište! U mom domu, i ko je kod mene
doma, ne sme da očajava, u mome okrugu zaštitiću svakog od divljih
zverova njegovih. I to je prvo što vam mogu ponuditi: Sigurnost! A drugo
je: moj mali prst. Imate li njega, uzmite odmah i celu šaku, i, napred
samo! još i srce uz to! Dobro mi došli ovde, dobro došli, gosti moji!«
Tako je govorio Zaratustra, i smejaše se iz ljubavi i iz zlobe. A na taj
pozdrav pokloniše se ponovo njegovi gosti, i ostaše ćuteći u
strahopoštovanju; kralj od desna pak odgovori mu u njihovo ime. »Po
tome, o Zaratustra, kako si nam pružio ruku i pozdravio se s nama,
vidimo da si zaista Zaratustra. Ti si se ponizio pred nama; umalo ti
nisi povredio strahopoštovanje naše – : – a ko bi još umeo da se sa
toliko ponosa ponizi tako kao ti? To i same nas diže, to je melem očima
našim i srcima našim. Samo da bismo to videli, popeli bismo se rado i na
više bregove nego što je ovaj breg. Jer mi dođosmo kao radoznali
gledaoci, da vidimo kako se mutne oči mogu razbistriti i razvedriti. I
gle, već nema više sve crne naše vike za pomoć. Već nam se duh i srce
šire, i stoje ushićeni. Još malo pa će se i razigrati. Ništa, o
Zaratustra, ne raste na zemlji što bi većma veselilo srce čovekovo nego
uzvišena jaka volja: to je najlepše što raste iz nje. Čitav kraj može da
osveži jedno takvo drvo. Kao pinija izgleda mi, o Zaratustra, onaj koji
tako izraste kao ti: duga, ćutljiva, tvrda, usamljena, ima najbolje
savitljivo drvo, divna, – – i najzad s ispruženim snažnim zelenim
granama u svoje carstvo, postavljajući snažna pitanja vetrovima i
vihorima, i svemu što živi tamo u visinama, – i još snažnije odgovore
dajući, zapovedajući, nadvlađujući i pobeđujući: o, ko se ne bi peo na
visoke bregove da bi video takvo rastinje? Tvoje drvo ovde, Zaratustra,
daje snage i namrštenome, i nakaženome, gledajući u te nestalni postaje
stalan, i srce mu ozdravi. I veruj, na tvoje brdo i na tvoje drvo
upravljene su danas mnoge oči: velika jedna čežnja zahvatila je ljude, i
mnogi su naučili pitati: ko je Zaratustra? Svaki kome si ikad u uvo
kapao od meda svoga i od pesme svoje: svi oni sakriveni, pustinjaci,
sami i udvoje, svi su oni odjednom progovorili u srcu svom: 'Zar živi
još Zaratustra? Ne vredi više živeti, sve je isto, sve je uzalud: ili –
morali bismo živeti sa Zaratustrom!' 'Zašto ne dolazi taj što je toliko
objavljivao svoj dolazak? tako pitaju mnogi; da li ga je samoća
progutala? Ili treba možda da idemo mi k njemu?' Dogada se sad da i sama
samoća postane trošna i raspadne se, kao grob koji se raspadne i ne
može više da drži mrtve svoje. Svuda se vide uskrsli iz grobova. Dižu se
sad, sve više i više, vali oko brega tvog, o Zaratustra. I ma koliko da
je visoko pećina tvoja, mnogi moraju gore k tebi: čun tvoj neće više
dugo stajati na suvom. I što smo mi očajnici došli ovo u tvoju pećinu, i
već nismo više očajni: to je samo predznak znamenje da ima boljih koji
su na putu k tebi, – – jer na putu k tebi je i on sâm, poslednji ostatak
božiji medu ljudima, a to je: svi ljudi velike čežnje, velikoga
gađenja, velike dosade, – svi koji neće više da žive, osim ako mogu da
nauče da se opet nadaju – osim ako se mogu da nauče od tebe, o
Zaratustra, velikoj nadi!« Tako govoraše kralj od desna, pa dohvati ruku
Zaratustrinu da bi je poljubio; ali se Zaratustra odbrani od njegova
častvovanja i ustuknu poplašeno, ćuteći i kao da beži odjedared u daleke
daljine. No već posle kratkog vremena bio je opet kod svojih gostiju,
pogleda ih vedrim, ispitujućim pogledom, i reče: »Gosti moji, vi viši
ljudi, hoću da govorim s vama nemački i momački. Niste vi oni na koje
sam ja čekao u ovim brdima.« (»Nemački i momački? To je odviše! reče tad
kralj sleva, na stranu; vidi se da ne poznaje dobro Nemce, ovaj mudrac s
Istoka! Već on misli 'nemački i sokački' – tako da! To danas može
sasvim da podnese!«) »Vi ste možda svi skupa zaista viši ljudi, nastavi
Zaratustra: ali za mene – vi niste dosta visoki niti dosta snažni. Za
mene, to znači: za ono što je neumoljivo u meni, što zasad ćuti, ali što
neće uvek ćutati. Sve iako spadate uz mene, niste mi ono što i desna
ruka. Jer onaj koji i sâm stoji na bolesnim i slabim nogama, kao vi, taj
pre svega hoće, znao on to ili krio od sebe: da ga štede. A ja ne
štedim ruku svojih ni nogu svojih, ja ne štedim ratnika svojih: kud ste
dakle vi pristali za moj rat? S vama bih proigrao svaku pobedu svoju. A
mnogi od vas izvrnuo bi se već na sâm glasni jek bubnjeva mojih. Pa
niste mi ni dosta lepi ni blagorodni. Meni su potrebna čista glatka
ogledala za moje nauke; na vašoj površini ispašće nakazan još i rođeni
moj lik. Vaša pleća pritiskuju mnogi teret, mnoga uspomena; mnogi zao
patuljak čuči u uglovima vašim. I u vama ima skrivene pučine. Iako ste
visoki, i od više vrste: mnogo je na vama krivo i nakazno. I nema kovača
na svetu koji bi mi vas sakovao prave i pravovaljane. Vi ste samo
mostovi: neki bi viši preko vas prelazili preko! Vi imate značaj
stepena, ne ljutite se dakle na onog koji se preko vas penje u svoju
visinu! Iz semena vašeg iznićiće možda i meni jednom pravi sin i savršen
naslednik: ali to je još daleko. Sami vi niste oni kojima pripada
imanje moje i ime moje. Niste vi oni na koje ja čekam ovde u ovim
brdima, niti smem s vama sići dole još poslednji put. Došli ste k meni
samo kao predznak da su viši već na putu k meni – – ne ljudi velike
čežnje, velikog gađenja, velike dosade, i sve ono što ste vi nazvali
ostatkom Božijim, ne! Ne! i po treći put Ne! druge iščekujem ja ovde u
ovim brdima, i bez njih neću podići odavde nogu svoju, – više, snažnije,
pobedonosnije, ornije, takve koji su zdravo i pravo sazdani telom i
dušom: nasmejani lavovi moraju doći! O, gosti moji, vi osobenjaci, – zar
još ništa niste čuli o deci mojoj? I da se nalaze na putu k meni? Ta
govorite mi o vrtovima mojim, o blaženom ostrvlju mom, o novom i lepom
rodu mom, – zašto mi o tome ne govorite? To uzdarje hteo bih ja da
izmolim od ljubavi vaše, da mi govorite o deci mojoj. Toga radi bio sam
bogat, toga sam radi postao siromah: šta sve nisam dao, – šta sve ne bih
dao, da imam jedno: tu decu, taj živi sâd, to drveće života volje moje i
najviše nade moje!« Tako je govorio Zaratustra, i zastade odjedared u
svome govoru: jer beše ga spopala njegova čežnja, i on zaklopi oči i
usta usled snažnog kucanja svoga srca. A i svi njegovi gosti ćutahu, i
stajahu nepomično i tronuto: samo što je stari pretkazivač davao znake
rukama i pokretima.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime23/6/2010, 6:53 pm

Večera



Na tom mestu naime prekide pretskazivač zdravljanje Zaratustrino sa
njegovim gostima: on se progura napred, kao neko ko ne sme da gubi
vremena, dohvati Zaratustru za ruku, i povika: »Ali, Zaratustra! Jedno
je mučnije nego drugo, tako ti sam kažeš: dobro dakle, jedno je meni sad
više potrebno nego sve drugo. Prava reč u pravo vreme: zar me ti nisi
pozvao na jelo? A ovde ih ima dosta koji su prešli duge puteve. Valjda
tek ne misliš da nas besedom zasitiš? Osim toga, svi mi vi govorite i
suviše o smrzavanju i davljenju u vodi i na suvu, i o ostalim nevoljama
telesnim: ali još niko od vas ne spomenu moju nevolju, a to je umiranje
od gladi.« – (To reče prorok; a kad zveri Zaratustrine začuše te reči,
razbegoše se od straha. Jer videše da sve ono što su preko dana donele
bile kući, neće biti dovoljno ni za samoga pretskazivača da se
nakljuka.) »I k tome od žeđi, nastavi pretskazivač. Čujem ovde doduše
gde žubori voda, kao što žubore besede mudrosti, to jest izobilno i
neumorno: ali ja – hoću vina! Nije svako rođen vodopija kao Zaratustra.
Voda i nije dobra za umorne i uvele: nama pristoji vino, – tek ono
daruje iznenadno okrepljenje i trenutno ozdravljenje! « Tom prilikom,
kada je pretskazivač iskao vina, dogodi se da i kralj sleva, onaj
ćutljivi, dode do reči. »Za vino, reče, mi smo se postarali, ja i brat
moj, kralj od desna: mi imamo vina dosta, – puna natovarena magarca. Ne
traba dakle drugo do hleba.« »Hleba? odvrati Zaratustra smejući se. Baš
hleba nema u pustinji. Ali, ne živi čovek samo o hlebu, već i o mesu
dobrih jaganjaca, a takva imam dva: – Njih treba brzo zaklati i
zgotoviti začinima: tako ja volim. I korenja i voća ima dosta, i dosta
dobrih i za čankolize i slatkogrize; a i oraha i drugih zagonetaka da se
zubi polome. Tako ćemo brže-bolje prirediti dobru večeru. Ali ko hoće
da se prihvati, mora da i sâm prihvati, čak i kraljevi. Jer kod
Zaratustre može da bude i kralj kuvar.« Ovaj predlog bio je svima po
srcu: samo što se svojevoljni prosjak opirao mesu i vinu i začinima.
»Slušaj samo ovog izelicu Zaratustru! reče u šali: zar se zato ide u
pećine i u planine, da se drže ovakve gozbe? Sad dabome razumem ono čemu
nas je nekad učio: 'Neka je slava maloj sirotinji', i zašto bi hteo da
nema prosjaka.« »Budi dobre volje, odgovori mu Zaratustra, kao što sam
ja. Ostani pri navici svojoj, čestiti čoveče, melji zrnevlje tvoje, pij
vodu tvoju, hvali kuhinju tvoju samo ako ti se čini da si veseo! Ja sam
zakon samo za one koji su moji, ja nisam zakon za sve. A ko spada k
meni, taj mora da ima snažne kosti, i lake noge, – – mora ići veseo u
rat i na gozbe, ne sme biti namršten niti sanjalica, već spreman i na
najteže kao da će na gozbu, zdrav i sav. Ono što je najbolje, pripada
mojima i meni; ako nam ga ne daju, uzimamo sami, najbolju hranu,
najvedrije nebo, najsnažnije misli, najlepše žene! « – Tako je govorio
Zaratustra; a kralj zdesna odvrati »Čudno! Da li je još ikad čuo ko tako
pametne stvari iz usta jednog mudraca? Jer odista, ja držim da je
najčudnije kod jednog mudraca kad je pri svem tom još i pametan, i nije
magarac.« To reče kralj od desna, i čuđaše se; a magarac na te njegove
reči zadovoljno odvrati: I-ja! Tako otpoče ona duga gozba koja se u
staroslovnim knjigama naziva »Tajnom večerom«. A na njoj ne beše ni o
čemu drugom govora do o višem čoveku.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime23/6/2010, 6:54 pm

O višem čoveku



1.



Kad sam prvi put došao k ljudima, učinio sam ludost koju čime
pustinjaci, veliku ludost: otišao sam i stao na tržište. I govoreći
svima, niesam govorio nikome. Uveče pak drugovi mi behu igrači na
konopcu, i leševi; i ja sam bejah skoro leš. Ali sa novom zorom dođe mi
jedna nova istina: tad naučih govoriti: »Šta me se tiče tržište i pučina
i graja pučine i duge uši u pučine! « O vi viši ljudi, naučite ovo od
mene: na tržištu niko ne veruje u više ljude. Govoriti može,tamo ko šta
hoće! Ali pučina sazno žmirka »svi smo mi jednaki«. »Vi viši ljudi, –
tako žmirka pučina – nema viših ljudi, svi smo mi jednaki, čovek je
čovek, pred bogom – svi smo mi jednaki!« Pred bogom – Ali eto taj bog je
umro. A pred pučinom nećemo da budemo jednaki. O vi viši ljudi, idite,
idite dalje od tržišta!



2.



Pred bogom! – Ah eto taj bog je umro! O vi viši ljudi, taj bog bio je
najveća opasnost vaša. Tek otkako je on u grobu, vi ste opet uskrsnuli.
Tek sad dolazi Veliko podne, tek će sad viši čovek postati – gospodar!
Razumete li ovu reč, o braćo moja? Vi ste se poplašili: da li zahvati
nesvest srce vaše? Zija li vam ovde provalija? Zija li na vas ovde
pakleni pas? Napred! Napred samo! Vi viši ljudi! Sad se tek trese u
mukama brdo budućnosti čovekove da bi porodilo. Bog je umro: sad mi
hoćemo, – da natčovek živi.



3.



Najzabrinutiji pitaju danas: »kako bi se mogao čovek održati?« Ali
Zaratustra pita, jedini i prvi: »kako treba čoveka prevladati?« Natčovek
leži meni na srcu, on je moj prvi i jedini, – a ne čovek: ne bližnji,
ne najsiromašniji, ne najnapaćeniji, ne najbolji. – O braćo moja, što ja
mogu da volim na čoveku, to je što je on prelazak i zalazak. A i na
vama ima mnogošta što mi uliva ljubav i nade. Što ste prezirali, o vi
viši ljudi, to mi uliva nade. Jer veliki su prezritelji veliki
poštovatelji. Što ste očajavali, to je umnogom pogledu za poštovanje.
Jer vi ne htedoste učiti kako da se podajete, ne htedoste se učiti
sitnim mudrolijama. Danas su, na primer, mali ljudi postali gospodarem:
oni svi propovedaju podavanje i uzdržavanje i uzimanje u pamet i
vrednoću i obziranje na sve strane i jedno dugo i-tako-dalje sitnih
vrlina. Što je god od roda ženskog, štogod vodi poreklo od roda
služinačkog, i naročito ona mešavina – pűčina: To bi htelo sad da
zagospodari nad svakolikom sudbinom čovekova – o gad! gad! gad! To
zapitkuje jednako i neće da stane: »kako se odražava čovek, najbolje,
najduže najprijatnije?« I time – su oni danas gospodari. Te današnje
gospodare prevladajte mi, o braćo moja, – te male ljude: oni su najveća
opasnost za natčoveka! Savladajte mi, o vi viši ljudi, sitne vrline,
sitne mudrolije, k'o zrno peska sitne obziriće, sav taj komešaj
mravinjački, to bedno samouživanje, tu »sreću najviše njih«! – A bolje
je da očajavate nego da se pokorite. Zaista vam kažem, ja vas stoga
volim što ne umete da živite danas, vi viši ljudi! Jer na taj način vi
živite – ponajbolje!



4.



Da li imate hrabrosti, o braćo moja? Da li ste srčani? Ne hrabrosti pred
svedocima, već pustinjačke i orlovske hrabrosti, koju ni bogovi ne
posmatraju? Hladne duše, mazge, slepci, pijani – nisu za mene srčani.
Srca ima onaj koji zna šta je strah, ali koji ume da savlada strah; koji
vidi ambis, ali s ponosom. Onaj koji vidi ambis, ali očima orla, – koji
bakandžama orlovskim ambis uhvati i shvati: Taj ima hrabrosti.



5.



»Čovek je zao« – tako su govorili tešeći me svi najmudriji. Ah, kad bi
to bar i danas još bilo istina! Jer zlo je najbolja snaga čovekova.
»čovek mora postati bolji i gori« – tako ja učim. Najveće zlo je
potrebno za najveće dobro natčo vekovo. To je možda pristajalo za onog
propovednika malih ljudi, da je patio noseći na sebi greh čovečiji.
Meni, međutim, veliki greh godi kao velika uteha moja. – Ali ovo nije
kazano za duge uši. Nije ni svaka reč za svaka usta. To su tanane daleke
stvari: one se ne smeju hvatati ovnujskim papcima.



6.



O vi viši ljudi, da li vi mislite da sam ja tu da popravim što ste vi
pokvarili? Ili, da hoću vama paćenicima odsad da prostirem bolju
postelju? Ili, da vama nestalnima, zabludelima, medu vrleti zalutalima
pokažem nove udobnije staze i bogaze? Ne! ne! i po treći put ne! Sve
više njih, i sve bolji od roda vašeg treba da propadnu, – jer sve gore i
sve teže treba da bude vama: Samo tako – samo tako raste čovek u visinu
gde ga munja pogađa i poražava: visoko dosta da ga munja može
dahvatiti! Onome što je malobrojno, što je dugovečno, što je udaljeno,
tome su upravljeni misao moja i čežnja moja: šta bi imala da me se tiče
vaša sitna, mnoga, kratka beda! Vi mi još ne patite dovoljno! Jer vi
patite sa vas, vi niste još patili sa čoveka. Lagali biste kad biste
rekli da nije tako! Svi vi ne patite sa onog sa čega sam ja patio.



7.



Nije mi dovoljno da grom više ne nanosi štete. Neću da ga otklonim i
svedem: nego neka nauči da za mene – radi. Dugo se već sakuplja mudrost
moja kao takav oblak, sve je tiša i sve mračnija. Tako čini svaka
mudrost koja hoće jednom da rađa munje. Ovim današnjim ljudima neću da
svetlim, niti hoću da me zovu svetlom. Njih – hoću da oslepim: Munje
mudrosti moje! Izbodi im oči njihove!



8.



Nemojte hteti više nego što imate: ima neka nevaljala lažnost u onih
koji hoće više nego što imaju. Poglavito kad hoće velike stvari! Jer oni
izazivaju nepoverenje prema velikim stvarima, ti prepredeni kovači
lažnog novca, i glumci: – dok ne postanu najzad lažni pred samima sobom,
razroki, premazane crvotočine, zaogrnuti jakim izrazima, spolja
izvešanim vrlinama, bleštavim lažnim delima. Budite u tome veoma
pažljivi, vi viši ljudi! Ništa mi se naime ne čini danas dragocenije i
ređe nego poštenje. Zar današnjica ne pripada pučini? A pučina ne zna
šta je veliko šta malo, šta pravo, šta pošteno: ona je bezazleno kriva,
ona uvek laže.



9.



Imajte danas dosta nepoverenja, vi viši ljudi, vi srčani! vi srdačni i
prostodušni! Pa držite u tajnosti razloge svoje! Jer današnjica pripada
pučini. Ono u što je pučina nekad naučila da veruje bez razloga, ko bi
još mogao to razlozima – oboriti? Na tržištu se ubeđuje rukama. Jer
prema razlozima pučina je nepoverljiva. Ako tu slučajno jedared pobedi
istina, zapitajte se sa dosta nepoverenja: »kakva je to velika zabluda
bila na njenoj strani?« Čuvajte se i od naučnika! Ti vas mrze: jer oni
su neplodni! U njih su hladne isušene oči, pred njima svaka ptica leži
očerupana. Oni se isprsuju i hvale time da ne lažu: ali nemoć za laganje
ne znači još ni blizu što i ljubav za istinom! Čuvajte se! Nemanje
groznice ne znači još ni bilizu što i saznanje! Ohlađenim duhovima ne
verujem. Ko ne ume da laže, ne zna šta je istina.



10.



Ako hoćete visoko da dospete, trebaju vam vaše rođene noge! Ne dajte da
vas nose gore, ne sedajte na tuđa leđa niti na tuđu glavu! Šta, ti si se
popeo na ata? I jašeš brže-bolje gore ka cilju svome? Dobro,prijatelju
moj! ali i tvoja je uzeta noga s tobom na konju! Kad stigneš k cilju
svome, kad skočiš sa ata svog: na rođenom visu svom, viši čoveče, – ti
ćeš se spotaći?



11.



Vi stvaraoci, o vi viši ljudi! Žena je trudna samo za svoje rođeno dete.
Ne dajte da vas nagovaraju, da vam koješta govore! Ko je to, vaš
bližnji? Zar vi radite »za bližnjeg«, – valjda tek ne stvarate za njega!
Odviknite mi se od toga »za« vi stvaraoci baš vrlina vaša traži da
ništa ne činite »za« i »zbog« i »stog«. Začepite uši svoje da ne čujete
takve lažne male reči. To »za bližnjeg«, to je vrlina samo malih ljudi:
među njima se čuje »jedan kao drugi« i »ruka ruku mije«. – oni nemaju ni
prava ni snage za vašu samoživost! Usamoživosti vašoj, stvaraoci, leži
smotrenost i proviđenje onih koji su trudni! Što niko još nije smotrio i
provideo, plod: njega štiti i štedi i gaji svekolika ljubav vaša. Onde
gde je svekolika ljubav vaša, kod deteta vašeg, tu je i svekolika vrlina
vaša! Delo vaše, volja vaša je vaš »bližnji«: ne dajte da vas nagovore
na lažne vrednosti!



12.



O vi stvaraoci, o vi viši ljudi! Ko treba da rodi, taj je bolan; ali ko
je rodio, taj je nečist. Pitajte žene: ne porađaju se one od
zadovoljstva. Od bola kakoću kokoši i pesnici. Vi stvaraoci, na vama je
mnogošta nečisto. To je zato što ste se morali porađati. Novo dete: o,
koliko nove nečistote dolazi s njime na svet! Sklonite se! A ko je
rodio, neka opere dušu svoju!



13.



Ne budite vrli više nego što vam dopušta snaga vaša! I ne ištite ništa
od sebe što nije verovatno da možete postići! Gazite u stope kojima je
išla još vrlina otaca vaših! Kako biste se i mogli popeti u visinu, ako
se ne penje s vama volja otaca vaših? Ko bi hteo da bude prvi, neka
dobra pazi da ne bude poslednji! A u čemu su bili gresi otaca vaših, u
tome ne treba vi da hoćete da budete sveci! Šta bi to bilo, kad bi onaj
čiji su oci terali blud sa ženama, i tovili se mesom veprovim uz jaka
vina: kad bi taj tražio od sebe da ostane čedan? To bi bila ludost!
Mnogo je već, zaista vam kažem, od takvoga, ako nema više od jedne ili
dve ili tri žene. I sve da gradi manastire, i da nad vratima ispisuje:
»Put ka svetitelju« – ja bih ipak rekao: nešto! to je ludost! Taj je
sagradio sâm sebi zatvor i zaklon: neka mu je,na zdravlje! Ali ja u to
ne verujem. U samoći raste ono što ko u nju donese, i životinja u
čoveku. Zato mnogi ne treba da idu u samoću. Da li je bilo dosad što
prljavije na zemlji od svetaca-pustinjaka? Oko tih nisu igrali kolo samo
vešci, – nego i svinje.



14.



Strašljivi, posramljeni, nevešti, kao tigar koji je promašio skok: takve
sam vas, o vi viši ljudi, često gledao gde se šunjate u stranu. Stavili
ste nešto na kocku pa ste promašili. Ali, o vi kockari, šta je stalo do
toga! Niste naučili igrati se i izrugivati se onako kako to treba
činiti! Zar ne sedimo svi mi za jednim velikim igračkim i podrugivačkim
stolom? Pa iako ste promašili nešto veliko, da li ste zato vi sami –
promašeni? Pa ako ste i vi sami promašeni, da li je zato promašen –
čovek? A ako je čovek promašen: tim bolje, samo napred!



15.



Što je stvar od više vrste, utoliko je teže domašiti je. Vi ovde viši
ljudi, zar niste svi vi – promašeni? Budite dobre volje, šta je stalo do
toga! Koliko još ima što se može domašiti. Naučite smejati se samima
sebi kao što se treba smejati! Zar je i čudo što ste promašeni i tek
pola domašeni, vi pola-razbijeni! Ne gura li se i ne navaljuje li u vama
– čovekova budućnost? Ono što je za čoveka najudaljenije, ono što je
najdublje, visina njegova koja se zvezda maša, ogromna snaga njegova: ne
penuši li se sve to jedno mimo drugo u loncu vašemu? Zar je čudo ako se
poneki lonac i razbije? Naučite smejati se sebi kao što se treba
smejati! O vi viši ljudi, koliko još ima što se može domašiti! I zaista
vam kažem, koliko je već domašeno! Kako je bogata zemlja sitnim dobrim
savršenim tvarkama, onim što je domašeno! Postavite sitne dobre savršene
stvari, svud oko sebe, i vi viši ljudi! Zlatna zrelina njihova melem je
za srce. Ono što je savršeno uliva nade.



16.



Šta beše ovde na zemlji dosad najveći greh? Ne beše li reč onoga koji
izreče: »Teško onima koji se ovde smeju!« Zar taj ne nađe osnova za
smejanje na samoj zemlji? Onda je rđavo tražio. I dete bi moglo naći
ovde osnova. U njega – nije bilo dosta ljubavi: inače bi imao ljubavi i
za nas koji se smejemo! A on je nas mrzeo i rugao nam se, i proricao nam
glasan plač i cvokotanje zubima. Zar se mora odmah psovati i
proklinjati ono što se ne voli? To – meni izgleda rđav ukus. Ali on je
tako činio, taj Bezuslovni. On dolazaše iz pučine. On sam imao je
ljubavi, ali nedovoljno: inače se ne bi toliko ljutio što njega ne vole.
Svaka velika ljubav neće ljubavi: – ona hoće više. Sklanjajte se sputa
takvim bezuslovnim. To je jedna bolesna vrsta, vrsta pučine. Ona rđavo
podnosi ovaj život, zao je pogled njihov na ovu zemlju. Sklanjajte se s
puta svim takvim bezuslovnim! U njih su glomazne noge i zaparna srca –
oni ne umeju igrati. Kako bi takvima bila zemlja laka!



17.



Iskrivljene dođu sve dobre stvari blizu svome cilju. Kao mačke načine
grbu, predu u sebi usled bliske sreće svoje, – sve su dobre stvari
nasmejane. Korak odaje da li neko korača već svojim putem. pogledajte
mene kako idem! Ali ko se približi cilju svom, taj igra. I, zaista vam
kažem, ja se nisam u kip pretvorio, niti stojim na jednome mestu tupo,
glupo, kruto, kao stub; ja volim brzo trčanje. Ne mari što ima na zemlji
močvara i guste turobnosti: u koga su noge lake, taj trči i preko
blata, i igra kao po očišćenom ledu. Uzdignite srca vaša, o braćo moja, u
vis, sve više! Ali ne zaboravite ni na noge! Podignite i noge svoje, vi
dobri igrači, i bolje još: človite i na glavi!



18.



Ta kruna nasmejanoga, taj venac od ruža: ja sam se sâm ovenčao njime, ja
sam sâm proglasio svetim smeh svoj. Nikog drugog ne nađoh danas da je
za to dosta jak. Zaratustra igrač, Zaratustra lakokrili, koji lakim
krilima maše, spreman da poleti, koji maše svima pticama, spreman na let
smišljen, blaženo -lakomislen: – Zaratustra pretkazivač, Zaratustra
uvek nasmejan, nikad nestrpljiv, nikad bezuslovni, jedan od onih koji
voli skokove, pravo i u stranu; ja sam se sâm ovenčao takvom krunom!



19.



Uzdignite srca vaša, o braćo moja, u vis, sve više! Ali ne zaboravite ni
na noge! Podignite i noge svoje, vi dobri igrači, i bolje još: dubite i
na glavi! Ima i u sreći tromih žvotinja sa glomaznim nogama odmalena.
Čudno je gledati ih kako se muče, kao kakav slon koji bi silom hteo da
dubi na glavi. Ali, bolje je biti lud od sreće nego lud od nesreće,
bolje je glamazno igrati nego ići bogalj. Naučite dakle od mane mudrost
moju: i najgora stvar dobra je kad se okrene naopako, – i najgora stvar
ima dobre noge za igranje: naučite dakle već jednom sami sebe, o vi viši
ljudi, da stanete na prave noge svoje! Odviknite mi se već jednom od te
turobnosti i od sveg tugovanja pučinskog! O, kako mi žalosni izgledaju
danas ti pajaci pučine! A današnjica pripada pučini.



20.



Budite mi kao oluj kad navali iz stenovitih pećina svojih: hoće da igra
kako sâm sebi zviždi, mora drhću i ugibaju se pod stopama njegovim. Onaj
što daje krila magarcima, što muze lavice, njemu neka je slava, duhu
neobuzdanome koji dolazi kao vihor-vetar za sve što je od danas, i za
sve što je pučina, – – koji je dušman bodljikama i bockavim glavicama, i
svima svelima listićima i koprivama: neka je slava tome divljem dobrom
slabodnom vihor-duhu, koji igra po močvarama i tugobama kao po livadama!
On koji mrzi one ogavne ogare iz pučine, i sav nakazni natmureni nakot:
neka je slava tome duhu svih slobodnih duhova, nasmejanom vihoru, koji
duva prah u oči svima zloslutnicima i sušićavima! O vi viši ljudi, vaše
je najveće zlo: što svi vi niste naučili igrati kao što treba igrati –
igrati preko sebe samih! Šta je stalo do toga što ste promašeni! Koliko
ima još što se može domašiti! Naučite već jednom da se smejete preko
sebe samih! Uzdignite srca vaša, o vi dobri igrači, u vis sve više! A.li
ne zaboravite mi ni na dobri smeh! Ovu krunu nasmejanoga, ovaj venac od
ruža: vama, braćo moja, dobacujem venac taj! Ja sam smeh proglasio
svetim; o vi viši ljudi, naučite mi se - smejati!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime23/6/2010, 6:54 pm

Pesma turobnosti



1.



Govoreci Zaratustra ove govore, stajao je blizu ulaza u svoju pećinu; a
kad je izgovorio poslednje reči, izvuče se od svojih gostiju, i pobeže
za kratko vreme napolje. »O čisti miomiru oko mene, klicao je, o blažena
tišino oko mene! Ali, gde su zveri moje? Ovamo, ovamo, orle moj i zmijo
moja! Recite mi što ću vas pitati, zveri moje: svi ti viši ljudi skupa –
da li možda oni ne mirišu dobro? O čisti miomiru oko mene! Sad tek znam
i osećam koliko vas, zveri moje, volim.« – I Zaratustra reče još
jednom. »ja vas volim, zveri moje!« A orao i zmija priljubiše se uza nj,
dok je govorio ove reči, i gledahu k njemu u visinu, Tako su stajali
tiho na okupu troje, njuškajući i gutajući u društvu dobri vazduh. Jer
vazduh beše ovde napolju bolji nego među višim ljudima.



2.



A tek što je Zaratustra napustio bio pećinu, podiže se stari čarobnik,
pegleda lukavo unaokolo pa reče: Izašao je!« I već, vi viši ljudi – evo
vas i ja golicam tim pohvalnim i laskavim imenom, kao on sâm – već me
spopade zli duh moj, varalac i čaralac, turobni vrag moj, – koji je iz
osnova protivan ovome Zaratustri, oprostite mu! Evo hoće pred vama da
čara, sad mu je baš došao čas: uzaman se rvem s tim zlim duhom. Svima
vama, koje god počasti davao ko sebi rečima, bilo da se nazivate
»slobodnim duhovima« bilo »istinoljubivima« bilo »duhovnim isposnicima«
bilo »raspusnicima« bilo »velikom čežnjom zapojenima«, – svima vama koji
patite sa velikog gađenja kao i ja, kojima je umro stari bog a navi još
ne leži ni u povojima i pelenama, – svima je vama naklonjen zli duh moj
i vrag-čarobnjak. Ja znam vas, vi viši ljudi, ja znam njega, – ja znam i
toga zlokobnika, i volim ga i protiv volje, toga Zaratustru: on sâm
izgleda mi češće kao neka lepa obrazina kakvog sveca, kao kakva nova
čudna preobuka u koju voli da se preruši zli duh moj, turobni vrag: – ja
Zaratustru volim, tako mi se često čini, moga zloga duha radi. – I evo
već me ovaj spopada i sili me, taj duh turobnosti, taj vrag večernjega
sutona: i, odista, vi viši ljudi, evo mu se prohteva – otvorite samo
dobro oči! – prohteva mu se da se pokaže nag, ne znam još da li kao
muško ili kao žensko: ali evo izlazi, sili me, avaj! otvorite dobro čula
svoja! Dan odzvonjava, spušta se veče za sve stvari, i za najbolje
stvari: čujte sad, i vidite, vi viši ljudi, kakav je vrag, da li čovek
da li žena, ovaj duh teške večernje tuge! « To reče stari čarobnjak, pa
pogleda lukavo unaokolo, i dohvati tad harfu svoju.



3.



Kad zrak se mrači,

kad već slana pada

da teši zemlju,

nevidno, i nečujno –

jer laku obuću kap

utešna nosi, k'o svaki tešilac: –

sećaš li, toplo srce, sećaš li se

negdanje žeđi tad? : –

nebesnih suza, rosnih kapi žedno

ležalo si tako, sprženo i svelo,

dok po žutim stazama kroz travu

zglobni zraci večernjeg sunca

letahu okolo, –

kroz crno granje svetli, plameni zraci.



»Istinoljubac? Ti? – i smejahu se –

Ne! Samo pesnik!

Zver, i to lukava, grabljiva, pažljiva,

lažljiva zver,

što orno, voljno mora da laže:

gramzeć' za plenom,

čuvidom zastrt,

čuvida sebi,

sâm plen rođen svoj –

to zar – istinoljubac?

Ne! Tek budala! Tek pesnik! Pesnik!

Reči zbrkane

kroz obrazinu glasno vičući,

po mostovima reči lažljivih

teturajuć' se, k'o po dugama

šarnim, izmeđ lažnih nebesa

viseći i zamalja večito, –

tek ludak, pesnik tek!



Istinoljubac – to?

Ne tih, nam, gladak,

ne leden, kao kip,

kao božiji stub,

ne postavljen pred hram

k'o čuvar božiji, –

ne! – dušman svakom takvom kipu, svud

tražeći divljinu a ne hram,

pun živahnosti mačje, strmoglav

skačući u slučaj svak,

i svaku prašumu

nanjušujući žudno-požudno,

gde bi u društvu s divljim zverima

potrč'o, lep,

pohotno ržuć', grešno zdrav i sav

šaren kao oni,

podsmešljiv, vraški, krvožedno-blažen,

harajuć', krijuć', obziruć' se svud: –



Ili kao orao što u ponore

upire pogled dug, nepomičan,

u svoje ponore: –

kako se svijaju

unutra, dole,

u veću sve i veću dubinu! –

tad,

odjednom, pravce

slati strmoglavce

međ jaganjce,

gladan, krvogladan

jagnjećeg mesa,

ljut na sve jagnjeće duše,

besan na sve što bleji

i gleda kao ovca i jagnje, mekoruno,

i sivo, s večnom ćudi jagnjeta!



Eto takve,

orlovske zmijske,

pesničke su žudi,

tvoje su žudi ispod sto čuvida,

budalo ti! Pesniče!



U čoveku ti vide

boga i ovcu: –

rastrgati boga.

baš kao i ovcu u čoveku,

pri tom smejati se –



To, to je što te čini blaženim!

Blaženstvo zmajsko, odista, orlovsko,

blaženstvo pesnika, i budale!« –



Kad zrak se smrači,

kad mesečev srp

krišom već puza zelen zavišću

na zađnju rumen sunca večernjeg:

– dindušman danu,

svakim korakom tajno

posecajući ruže s bokora,

dok redom glave svoje ne pognu

i propadaju sve u mračnu noć: –



K'o one, nekad pao sam i ja,

iz ludog zanosa za Istinom

iz žudi što ih dan mi dočara,

izmožden danom, prasit svetlosti,

– pao, propao, i sen postao:

jednom istinom spržen ostao,

i večno žedan:

te žeđi još? –

Da za me nema

nigde Istine,

bejah i biću uvek jedino

pesnik, budala!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime23/6/2010, 6:54 pm

O nauci



Tako je pevao čarobnik: a svi koji su tu bili, uđoše kao ptice neosetno u
mrežu njegove lukave i turobne pohote. Samo se savesni u duhu nije dao
uhvatiti: on uze brže bolje harfu od čarobnika i povika: »Vazduha! Dajte
da čist vazduh uđe ovamo! Dajte Zaratustru ovamo! Od tebe postaje
pećina ova zaparna i otrovna, ti zli stari čarobniče! Ti zavodiš,
podmukli, preprederni čoveče, na nekušane želje i u neznane divljine.
Avaj, kad takvi kao ti što si stanu propovedati i zanovetati o istini!
Teško svim slobodnim duhovima koji nisu na oprezu od ovakvih čarobnika!
Svršeno je sa slobodom njihovom: ti učiš i mamiš natrag u tamnice, – ti
stari turobni vraže, iz tužbe tvoje čuje se zvižduk hajkača, ti si kao
oni koji uzdižući čednost pozivaju potajno na slađostrasnost! « Tako je
govorio savesni; ali stari čarobnik pogleda unaokolo, uživaše u pobedi
svojoj, i proguta usled toga ljutnju koju mu savesni zadade. »Umiri se!
reče skromnim glasom, dobre pesme hoće dobro da odjeknu; posle dobrih
pesama treba dugo ćutati. To i čine evo svi ovi, svi viši ljudi. A ti
mora da nisi dobro razumeo pesmu moju? U tebe nema dosta duha čarobnog.«
»Ti me pohvaljuješ, odgovori savesni, odvajajući me od sebe, meni je
pravo tako! Ali vi ostali, šta to vidim? Vi svi još sedite sa pohotnim
očima: Vi slobodne duše, kuda vam se dede sloboda vaša! Izgledate mi
čisto kao oni koji su dugo gledali igru opakih nagih devojaka: i same
duše vaše igraju! U vama, vi viši ljudi, mora da ima više onoga što ovaj
čarobnik naziva duhom čarobnim i varljivim. – mora biti da smo mi
različiti. I odista, dovoljno smo razgovarali i razmišljali jedan s
drugim, pre nego što se Zaratustra povratio u pećinu svoju, a da bih
mogao znati: mi i jesmo različiti. Mi i tražimo razno ovde gore, vi i
ja. Ja tražim više sigurnosti, i zato sam došao k Zaratustri. Jer on je
još najčvršća kula i volja – – danas, kad se sve ljulja, kad se cela
zemlja trese. A vi, kad vas vidim kako zverate očima, čisto mi se čini
da vi tražite više nesigurnosti, – više zebnje, više opasnosti, više
zemljotresa. Vi ste željni, tako mi se čisto čini, oprostite pričini
mojoj, o vi viši ljudi, – – vi ste željni najgoreg, najopasnijeg načina
života, koji meni najviše straha zadaje, života divljih zverova, šuma,
pećina, strmih brda i bezdanih provalija. Vama se nekako ne sviđaju
najbolje vodioci iz opasnosti, već baš oni koji vas odvode sa pravih
staza, zavodioci. Ali, ako je takva želja u vama i istinska, ona mi ipak
izgleda nemoguća. Jer strah – to je nasleđeno i osnovno osećanje u
čoveku; iz straha se daje protumačiti sve, i prvi greh i prva vrlina. Iz
straha je izrasla i moja vrlina, koja se zove: nauka. Mislim, strah od
divljeg zverinja, – njemu se čovek najduže učio, računajući tu i zverku
koju u samome sebi nosi, i od koje se boji: – nju zove Zaratustra
'životinjom u čoveku'. Taj dugi stari strah, kad se najzad istanjio, kad
je postao duhovan, duševan – danas, tako mi izgleda, zove se: nauka.« –
Tako je govorio savesni; a Zaratustra, koji se baš beše vratio u svoju
pećinu, i koji beše čuo i pogodio poslednje što je ovaj rekao, prosu na
savesnoga punu ruku ruža i smejaše se »istinama« njegovim. »Kako!
uzviknu, šta to baš čuh? Odista, kako mi se čini, ili si ti budala ili
sam ja sâm: a tvoju 'istinu' obrnuću brže-bolje naopako. Jer strah – to
je naš izuzetak. A smelost i pustolovina i želja za nepoznatim, za
nepokušanim – smelost je, čini mi se, cela ranija povest čovekova. Od
najdivljijih najsmelijih zverova zavišću svojom ispipao je on i preoteo
sve vrline njihove: i tako je tek postao – čovekom. Ta smelost, kad se
najzad istanjila, kad je postala duhovna, duševna, ta čovečanska smelost
sa orlovskim krilima i zmijskom mudrošću: ona se, tako mi se čini, zove
danas – « »Zaratustra!« – povikaše svi koji su tu sedeli, kao iz jednog
grla, i podigoše veliku graju i smeh: a sa njih se diže u vis kao neki
težak oblak. I čarobnik se smejaše, i reče mudro: »Gle! Nestade ga,
zloga duha mog! Nisam li vas ja sâm opomenuo da ga se čuvate, i rekao,
da je varalica, da je duh lažljiv i varljiv? Naročito kad se pokaže nag.
Ali šta ja mogu za njegove podvale! Jesam li ja stvorio, njega i svet?
Dobro de! Budimo opet dobri i dobre volje! I mada je Zaratustra
namrgođen – pogledajte ga samo! on se ljuti na me: – – još pre nego što
padne noć, opet ću mu biti drag, i hvaliće me, jer on ne može dugo da
živi a da ne čini takve budalaštine. Taj – voli neprijatelje svoje: u
toj se veštini on najbolje razaznaje, od svih koje sam video. Ali se on
zato sveti – prijateljima svojim!« Tako je govorio stari čarobnik, a
viši ljudi su odobravali što kaže: tako da je Zaratustra išao od jednog k
drugom i s puno zlobe i ljubavi stiskao ruke prijateljima svojim, – kao
neko koji kod svakog ima nešto da popravi i da se izvini. A kad je pri
tom došao do vrata svoje pećine, spopade ga opet želja za dobrim
vazduhom napolju, i za zverima njegovim, – i htede da se izvuče.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime23/6/2010, 6:55 pm

Među kćerima pustinje



1.



»Nemoj odlaziti! reče tad putnik koji se nazivaše senkom Zaratustrinom,
ostani kod nas, inače će nas opet spopasti stara potmula turabnost. Već
nas je onaj stari čarobnik poslužio onim što ima najgore u sebi, i gle
samo, eno dobri pobožni papa proliva opet suze i sasvim se već ukrcao
ponovo na more teške tuge. Ovi kraljevi prave doduše pred nama veselo
lice: jer oni su danas to od sviju nas najbolje naučili! Ali da nema ko
da ih gleda, opkladio bih se da bi i kod njih opet počela iznova opaka
igra – – opaka igra oblaka što promiču, vlažne tugobe, natmurenih
nebesa, ukradenih sunaca, urlajućih jesenjih vetrova, – opaka igra našeg
urlanja i vikanja za pomoć: ostani kod nas, o Zaratustra! Ovde ima
mnogo skrivene bede koja bi da progovori, mnogo sutona, mnogo oblaka,
mnogo zagušna vazduha! Ti si nas nahranio snažnom hranom za ljude, i
snažnim izrekama: ne daj sad da nas na kraju jela spopadnu mekušni
ženski duhovi! Ti jedini činiš da vazduh oko tebe biva snažan i čist. Da
li sam igde još na zemlji naišao na tako dobar vazduh kao kod tebe u
pećini tvojoj? Mnoge sam zemlje upoznao, nos se moj naučio da ispituje i
procenjuje svakovrstan vazduh: ali kod tebe udišu nozdrve moje svoju
najveću slast! Osim može biti, – može biti – o, oprosti jednu staru
uspomenu! Oprosti mi jednu staru pesmu posle jela koju sam nekad spevao
medu kćerima pustinje: – jer i kod njih beše vazduh isto tako dobar,
jasan, pun istoka; onde sam bio najviše udaljen od oblačne vlažne
turobne stare-Evrope! Tada sam voleo onakve devojke s istoka, i ona
plavetna nebesa, sa kojih ne vise oblaci ni misli. Nećete verovati
koliko je bilo lepo videti ih kad sede, ako ne bi igrale, zadubene ali
ne u misli, kao male tajne, kao kitnjaste zagonetke, kao oraščići posle
jela – odista, mnogobrojne i neobične! ali bezoblične: zagonetke koje se
daju odgonetnuti: za ljubav tim devojkama izmislio sam tada jedan
psalam da se poje posle jela.« To reče putnik i senka; i pre nego što mu
je ko mogao odgovoriti, beše već dohvatio harfu starog čarobnika, i
prekrstio noge, gledajući unaokolo mirnim i mudrim očima: – a nozdrvama
udisaše polako i ispitujući vazduh, kao neko koji u novim zemljama okusi
neznani zrak. Zatim otpoče da peva, kao da urla.



2.



Pustinja se širi: avaj onome, ko pustinje u grudima skriva.



– Ha! svečano!

odista svečano!

dostojan početak!

afrikanski svečano!

I lava dostojno,

a i kakvog moralnog drekavca –

– ali ništa za vas,

dražesne družice,

kraj čijih je nogu

meni, prvi put,

Evropljaninu pod palmom,

sedeti dopušteno. Selah.



Čudno odista!

Evo me gde sedim

blizu pustinje, a ipak

u isti mah udaljen od nje,

i još ni u čem pust:

to jest, progutala me

ova majušna oaza: –

– ona baš zinula beše,

zinula ustima slatkim,

o ta mirisna ustašca! : –

ja u njih padoh,

propadoh, skroz – među vas,

dražesne družice! Selah.



Slava onome kitu,

ako je ovako gosta

ugostio svog! – vi znate

šta misli tim učenost moja? –

slava trbuhu onom

ako, ovako

kao ovaj trbuh, oaza

dražesna beše: u što sumnjam,

– jer dolazim iz Evrope,

koja u sve sumnja, više

nego sve ostarije ženice skupa.

Neka bi je popravio Bog!

Amin!



Evo me gde sedim

u ovoj majušnoj oazi,

kao urma – zagasita,

šećerna, zlatna, žudna

ustašca devojačkih,

više još devičanskih

ledenih, snežnih, oštrih

sekutića: za njima

gine srce svim toplim urmama. Selah.



Kao to voće s juga,

tako, sasvim tako

ležim ja sad, oko mene

bumbarćići leću,

i njuše i njišu se,

i s njima još manje,

još luđe, i grešne

željice i misli, –

opkoljen vama,

vi neme, vidovite

device-mačke,

Dudu i Zulejka,

– obsvingljen, da natrpam sve

što osećam u jednu reč:

(nek bog oprosti greh protiv jezika!)

– sedim tu, udišem najbolji zrak,

odista, rajski zrak,

zrak čist i svetao, zlatom prošaran,

najbolji što je ikad

s meseca pao –

bilo slučajno,

bilo iz obesti?

kao što stoji u starim pričama.

Al', sumnjalica ja,

ja sumnjam, naravno, jer dolazim

iz Evrope,

koja u sve sumnja, više

nego sve ostarije ženice skupa.

Neka bi je popravio Bog!

Amin!



Pijući najbolji zrak,

s nozdrvama nabubrelim

kao pehari,

bez budućnosti, i bez uspomena

sedim tu,

dražesna družice,

i gledam palmu,

gledam igračicu,

kako se vije, svija i previja, –

– ko dugo gleda, igr'o bi i sâm!

Igračica je, rekao bih, ta

dugo, predugo, uvek stajala

na jednoj nozi?

pa je smetnula s uma, rekao bih,

– sećaš se, toplo srce, sećaš li se

drugu nožicu?

Jer ja uzalud

tražim tog malog

skupog blizanca

– to jest drugu nogu –

pod svetim krugom

dražesne joj, lepe,

lelujave lepeze-suknjice.

Čak, verujte mi, drugarice lepe,

rekao bih čisto:

izgubila je!

Nema je!

propala je!

druga nožica! –

šteta za lepu drugu nožicu!

No – gde to jadna tuguje sada

samotna nožica?

Možda od straha mre sad pred nekim

goropadnim čudovištem od lava,

plavogrivim? Il, je možda čak

izgrižena, oglodana gde –

do kostiju, avaj! oglodana! Selah.



O, ne plačite

meka srca!

srca k'o urme!

prebela prsa!

ne plačite,srca

od slatkog drvca

šećerna!

Ne plači više,

bleda Dudu!

budi čovek, Zulejka! hrabro!

– Il' bi vam možda sada

godilo nešto snažno,

nešto što snaži srce?: –

miropomazan stih?

svečana utešna reč? –

Ha! amo dostojanstveno!

vrlo, evropejsko dostojanstvo!

Duvajte, duvajte opet

vrlinâ mehovi!

Ha!

daj da zaurlam još jednom,

da moralno zaurlam!

poput moralnog lava

pred kćerima pustinje!

– Jer urlik vrline,

dražesne device,

više je neg sve drugo

strasna prednost i strašna glad Evropejca

I stojim evo već

kao Evropejac,

ne mogu drugačije, tako mi pomogao Bog!

Amin!



Pustinja se širi: avaj onome, ko pustinje u grudima skriva.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime23/6/2010, 6:55 pm

Buđenje



1.



Posle pesme putnika i seni, napuni se pećina odjedared grajom i smehom: i
kako su svi iskupljeni gosti u isti mah stali govoriti, pa ni magarac,
ohrabren time, nije ostao miran, podiđe Zaratustru mala zlovolja, i on
se podsmehnu u sebi ovakvoj poseti: iako se radovao njihovoj veselosti.
Jer ona mu izgledaše znak ozdravljanja. On se dakle izvuče napolje, i
govoraše tu svojim zverima. »Kud se dede nevolja njihova? reče, i već
odahnu sam od male svoje dosade, – kod mene su se odvikli, kako mi se
čini, od vike za pomoć! – ali, nažalost, još ne i od vike uopšte«. I
Zaratustra zapuši svoje uši, jer se baš beše pomešalo magarčevo i-ja na
čudan način sa veselom grajom ovih viših ljudi. »Oni su veseli, otpoče
opet, a ko zna? možda o trošku domaćina svog; i mada su od mene naučili
smejati se, to ipak nije moj smeh kojem su se naučili. Ali, šta je stalo
do toga! To su stari ljudi: oni ozdravljaju na svoj način, oni se smeju
na svoj način; moje su uši imale već i gore što da izdrže pa se nisu
rogušile. Ovaj dan znači pobedu: uzmiče eno već, beži, duh težine, stari
moj dindušmanin! Kako će lepo da svrši ovaj dan koji je tako ružno i
teško počeo! A hoće da svrši. Već se bliži veče: eno ga gde preko mora
jaše amo, dobri jahač. Kako se ugiba, blaženi, vraćajući se u zavičaj,
na purpurnim sedlima svojim! Nebo ga vedro gleda, svet leži u dubini: o
svi vi čudaci što dođoste k meni, isplati se zaista živeti kod mene!«
Tako je govorio Zaraturstra. I opet se začu vika i smeh viših ljudi iz
pećine: tada on poče iznova. »Zagrizli su, moj je mamac dobar; i pred
njima uzmiče neprijatelj njihov, duh težine. Da li pravo čujem: eno uče
već da se smeju sami sebi? Moja je muška hrana dobra, moja reč puna soka
i smoka: ali, zaista vam kažem, ja ih i nisam hranio zeljem što nadima,
već hranom ratničkom, hranom pobedničkom: nove sam požude razbudio u
njima. Nove nade uđoše u ruke i noge njihove, srce se njihovo isteže.
Oni nalaze nove reči, još malo pa će iz duha njihova obest izbijati.
Takva hrana nije dabome za decu, niti za čežnjive stare i mlade ženice.
Njihova se utroba ubeđuje na drugi način; njima nisam ja lekar i
učitelj. Gađenje uzmiče ispred ovih viših ljudi: eto! to je moja pobeda.
U mome carstvu stiču pouzdanje, sav glupi stid napušta ih, oni se
iskaljuju. Oni iskaljuju srce svoje, dobri im se časi vraćaju, oni opet
slave i preživaju, – oni postaju zahvalni. To je za mene najbolji znak:
postaju zahvalni. Neće dugo trajati a oni će početi da izmišljaju
svetkovine, i da dižu spomenike starim radostima svojim. Oni su na putu
ozdravljenja!« Tako je govorio Zaratustra u srcu svom, gledajući u
polje; a njegove zveri ulagivahu se oko njega, i poštovahu njegovu sreću
i njegovo ćutanje.



2.



Ali odjedared, poplaši se uvo Zaratustrino: jer u pećini, koja je dotle
bila puna graje i smeha, nasta iznenada mrtva tišina; – a do nosa mu
dopiraše mirisan kâd tamjana, kao od zapaljenih šišarki. »Šta se to
zbiva? Šta to rade?« zapita se, i privuče ulazu, tako da je mogao,
neopažen, videti šta mu rade gosti. Ali, da divna čuda! šta je morao da
vidi svojim rođenim očima! »Oni su postali svi opet pobožni, oni se
mole, oni su pomahnitali!« – govorio je, i nije se mogao načuditi. I
zaista! svi ti viši ljudi, oba kralja, papa van službe, opaki čarobnik,
dobrovoljni prosjak, putnik i senka, stari pretskazivač, savesni u duhu,
i najružniji čovek: svi su oni ležali kao deca, ili kao skrušene stare
žene, na kolenima, obožavajući magarca. I baš beše počeo najružniji
čovek da se guši i penuši, kao da će da pokulja iz njega nešto što se ne
da iskazati; a kad je uskipeo da dođe do pravih reči, vidi, to beše
pobožna čudna litanija u slavu obožavanog i okađenog magarca. A ta
litanija zvonila je ovako: Amin! Slava i čast i mudrost i hvala i
pohvala i krepkost neka je bogu našemu, na vjeki vjekov! – A magarac
odvikivaše, I-ja! On nosi teret naš, on uze na se oblik služinački, on
je trpeljiva srca i ne kaže nikad Ne; a ko ljubi Boga svoga, taj ga i
kažnjava. – A magarac odvikivaše, I-ja! On ne zbori reči: jedino što
svetu koji je stvorio kaže uvek I-ja: on time slavi svoj svet. U tome je
mudrina njegova, što neće da govori: te tako retko kad da nema pravo. –
A magarac odvikivaše, I-ja. Neopažen ide on po svetu. Siva boja kože u
koju je uvijena vrlina njegova. Ako ima duha, on ga krije; ali svako
veruje u velike uši njegove. – A magarac odvikivaše, I-ja. Koliko je
skrivene mudrosti u tome što ima duge uši, i sve sa I-ja potvrđuje a
nikad ne poriče! Nije li on stvorio svet po svome podobiju, to jest, što
je moglo biti glupljim? – A magarac odvikivaše, I-ja. Ti hodiš pravim i
krivim putevima; slabo te se tiče, šta nama ljudima izgleda pravo šta
krivo. Tvoje je carstvo s one strane dobra i zla. U tome je tvoja
nevinost, što ne znaš šta je to nevinost. – A magarac odvikivaše, I-ja.
Pogle samo kako nikoga ne guraš od sebe, ni prosjaka, ni kraljeve.
Puštaš decu da dolaze k tebi, a kad te opaki dečaci draže, ti kažeš
jednostavno I-ja. – A magarac odvikivaše, I-ja. Ti voliš magarice i
sveže smokve, ti jedeš što dohvatiš. I boca te zagolica u srcu, ako si
baš gladan. U tome leži mudrost jednoga boga. – A magarac odvikivaše,
I-ja.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime23/6/2010, 6:55 pm

Magareća slava



1.



Ali, kod toga se mesta litanije Zaratustra nije mogao više uzdržati,
nego viknu i sâm I-ja, još glasnije nago magarac, i skoči posred svojih
pomahnitalih gostiju. »Ta šta to radite, vi deco od ljudi? povika,
dižući bogomoljce silom sa zemlje. Teško vama, da vas još ko vidi osim
Zaratustre: Svaki bi mislio da ste vi sa novom verom svojom najgori
hulitelji, i najluđi od svih starih žena! Pa i ti sam, ti stari papo,
zar to priliči tebi, da ovako obožavaš magarca kao boga?« – »O
Zaratustra, oprosti, odgovori papa, ali što se boga tiče,i u,tome sam ja
prosvećeniji od tebe. A tako i treba da bude. Bolje je obožavati boga u
ovom obliku, nego ni u kojem obliku! Promisli malo ovu izreku, pa ćeš
brzo doći do toga da u ovakvoj izreci ima mudrosti. Onaj koji je rekao
'bog je duh' – taj je na zemlji učinio dosad najveći korak i skok ka
bezverju: takva se reč na zemlji ne daje lako popraviti! Staro moje srce
skače i skakuće, zato što na zemlji ima još nešto što se može
obožavati. Oprosti zato, o Zaratustra, jednom starom pobožnom papskom
srcu! « – »Pa ti, reče Zaratustra putniku i senki, ti kažeš i misliš da
si slobodan duh? A evo se klanjaš i služiš kumirima i popovima? Gore je,
zaista ti kažem, to što radiš ovde nego ono što si radio među onim
tvojim opakim crnpurastim devojkama, ti opaki novi bogomoljče!« »Da
gore, odgovori putnik i sen, imaš pravo: ali šta ja tu mogu! Stari je
bog opet živ, o Zaratustra, ma šta ti govorio. Svemu je kriv najružniji
čovek: on ga je probudio u nov život. A to što kaže da ga je on nekad
ubio: smrt kod bogova, uvek je predrasuda.« – »Pa i ti, reče Zaratustra,
ti opaki stari čarobniče, šta si ti to učinio? Ko će, u ovo
slobodnjačko doba, odsad u tebe verovati kad ti veruješ u ovakvu
magareću bogovštinu? Glupost je to bila što si učinio; kako si mogao, ti
mudrac, učiniti takvu glupost!« »O Zaratustra, odgovori mudri čarobnik,
ti imaš pravo, bila je glupost, – ali mi je i dosta teško pala.« – tek
ti, reče Zaratustra savesnome u duhu, promeri samo i metni prst na nos
svoj! Zar je sve ovo po tvojoj savesti? Zar nije duh tvoj odviše
čistunac za molitve i za isparenje ovih bogomoljaca?« »Ima u tome nešto,
odgovori savesni i metnu prst na nos, ima u tome pozorištu nešto što
čak godi mome duhu. Može biti da ne smem da verujem u boga: ali je
pouzdano da mi bog u ovom obliku izgleda još najverovatniji. Bog treba
da je večit, prema svedočanstvu najpobožnijih: ko ima toliko vremena,
taj se ne žuri sa vremenom. Što je moguće lakše, i što je moguće
gluplje: na taj način može neko koji je takav daleko da dospe. A ko ima
duha i suviše, toga još ponajlakše zalude baš sama ludost i glupost.
Razmisli o samome sebi, o Zaratustra! Ti sâm – zar ne! i ti sâm mogao bi
od silne mudrosti postati magarcem. Zar ne ide savršen mudrac rado pa
najkrivljim stazama? Kao što se to vidi, o Zaratustra, – kao što se to
vidi po tebi!« »I, najzad ti, reče Zaratustra, i okrete se prema
najružnijem čoveku, koji je još jednako ležao na patosu s uzdignutam
rukom prema magarcu (jer mu je davao da pije vina) Govori, ti
neiskazani, šta si to tu počinio? Izgledaš mi preobražen, iz oka ti bije
plamen, ogrtačem uzvišenoga zagrnuta je ružnoća tvoja: šta si učinio?
Je li istina to što ovi ovde kažu, da si njega opet probudio? Čemu? Zar
nije bio iz temelja umrtvljen i utuljen? I ti sâm izgledaš mi probuđen:
šta si učinio? šta si ti prevrnuo? Čemu si se ti okrenuo? Govori, o ti
neiskazani!« »O Zaratustra, odgovori najružniji čovek, ti si spadalo! Da
li je on još živ, ili je opet živ, ili je iz temelja mrtav, – ko to
ponajbolje zna od nas dvojice? Ja tebe pitam. Ali ja jedno znam, – a to
sam od sama tebe naučio, o Zaratustra: onaj koji hoće najtemeljnije da
ubije, taj se smeje. 'Ne gnevom već smehom se ubija' – tako si ti
govorio nakad. O Zaratustra, ti skriveni, ti uništitelju bez gneva, ti
opasni svetitelju, – ti si spadalo! «



2.



Tada se dogodi da Zaratustra, začuđen sve takvim doskočicama mesto
odgovora, odskoči unatrag do vrata svoje pećine, i, okrenut licem prema
gostima svojim, povika snažnim glasom: »O vi vragolani svi skupa, o vi
lakrdijaši! Što se izmotavate i zamotavate preda mnom! Kako je u svakome
od vas srce skakutalo od radosti i pakosti, zato što ste najzad opet
postali kao dečica, to jest pobožni, – što ste najzad opet činili što
deca čine, to jest molili se bogu, skrštavali ruke i govorili 'dragi
Bože'! Ali, sad napustite ovu dečju sobu, moju rođenu pećinu, u kojoj se
teraju danas svakojake detinjarije. Rashladite i iskalite ovde napolju
toplu svoju obest detinju i nemirno srce svoje! Naravno: ne postanete li
kao dečica, nećete dospeti u ono carstvo nebesko. (I Zaratustra pokaza
rukama na nebo.) Ali mi nećemo u carstvo nebesko: mi smo postali ljudi, –
mi dakle hoćemo carstvo zemaljsko.«



3.



I još jednom stade Zaratustra besediti. »O novi prijatelji moji, reče, –
vi osobenjaci, vi viši ljudi, koliko mi se sad svidate, – – otkako ste
se opet obveselili! Vi ste, zaista vam kažem, svi procvetali: meni se
čini da su za takvo cveće, kao vi što ste, potrebne nove slave, – kakva
mala hrabra ludorija, kakva služba božija ili slava magareća, kakva
stara, vesela budala Zaratustra, vihor-vetar koji će vam izduvati iz
duše pomrčinu. Nemojte zaboraviti ovu noć i ovu magareću slavu, vi viši
ljudi. To ste izmislili kod mene, to je za mene, dobro znamenje, – tako
što izmišljaju samo oni koji su na putu ozdravljenja! A ako je još
jednom budete slavili, ovu magareću slavu, učinite to sebi za ljubav,
učinite to i meni za ljubav! I meni u pomen!«
_________________

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime28/6/2010, 7:02 pm

Pijana pesma



l.



Međutim behu jedan za drugim izašli napolje u hladnu zamišljenu noć; a
sâm Zaratustra vodio je za ruku najružnijeg čoveka, da mu pokaže svoj
noćni svet, i veliki okrugao mesec, i srebrne vodopade kod svoje pećine.
Tako su bili najzad svi na okupu u miru, sve sami stari ljudi, ali sa
utešenim hrabrim srcem, i začuđeni u sebi što se na zemlji tako dobro
osećaju; a prijatna tišina noći prodirala je sve više i više ka srcu im.
I Zaratustra iznova pomisli u sebi: »o koliko mi se sad sviđaju, ovi
viši ljudi!« – nego ne htede reći glasno, jer je poštovao njihovu sreću i
njihovo ćutanje. – Ali tad se dogodi ono što je toga čudnog dugog dana
bilo najčudnije: najružniji čovek poče još jedanput, i to poslednji put,
da se guši i penuši, pa kad je doterao do reči, nuto, pitanje okruglo i
čisto iskoči iz njegovih usta, jedno lepo duboko jasno pitanje, koje se
taknu srca svih što su ga slušali. »Prijatelji moji svi skupa, reče
najružniji čovek, kako se vama čini? Ovoga dana radi – ja sam prvi put
zadovoljan što sam proživeo ceo život. I nije dosta da samo toliko
posvedočim. Vredi živeti na zemlji: jedan dan, jedna slava sa
Zaratustrom, naučili su me da volim zemlju. 'To li beše – život?' reći
ću smrti: 'Pa dobro! Daj još jednput!' Prijatelji moji, kako se vama
čini? Zar nećete i vi reći smrti kao ja: To li beše – život? Pa dobro,
Zaratustre radi, daj još jedanput« – Tako je govorio najružniji čovek; a
tada je bilo nedaleko od ponoći. I šta mislite, šta se tada dogodilo?
Tek što su viši ljudi čuli njegovo pitanje, postadoše odjednom svesni
toga da su preobraženi i opet zdravi, i toga, ko je to učinio:
priskočiše dakle svi ka Zaratustri, zahvaljujući, slaveći ga,
umiljavajući se oko njega, ljubeći mu ruke, kako je već bilo kome u
prirodi: tako da su se neki smejali a neki plakali. A stari čarobnik
igrao je od zadovoljstva; pa sve iako je, kao što kažu naki pripovedači,
bio tada pun slatka vina, bio je zacelo još puniji slatkog života, i
odrekao se bio svakog umora. Ima ih čak koji pripovedaju, da je tada i
magarac igrao: nije mu, dakle, pre tega najružniji čovek uzalud davao
vina da pije. Možda je bilo tako a možda i nije; ali ako uistinu one
večeri magarac i nije igrao, dogodila su se tada još veća i čudnija
čudesa nego što bi bilo igranje jednoga magarca. Ukratko, što rekao
Zaratustra: »Šta je meni stalo do tog!«



2.



Zaratustra je međutim, kad se dešavalo ovo sa najružnijim čovekom,
stajao kao opijen: pogled mu se ugasio, jezikom je zaplitao, noge mu
počeše klecati. I ko bi tu mogao pogoditi, kakve tad misli proletahu
kroz dušu Zaratustrinu? Ali mu duh očevidno beše ustuknuo, i potekao
unapred, tako da je bio u dalekim daljinama i kao »na visokom grebenu,
kako stoji u knjigama, na sredini izmedu dva mora, – putujući kao težak
oblak izmedu onoga što je bilo i onoga što će biti«. No polako, kako su
ga viši ljudi grlili i ljubili, dolazio je pomalo k sebi, i branio se
rukama od navale poštovalaca i pomagalaca; samo nije govorio. Tek
odjedared obrnu brzo glavu, kao da je čuo nešto: tada metnu prst na usta
i reče: »Hodite!« Sve se unaokolo utiša i utaji; samo iz dubine
dopiraše polako do gore zvon zvona. Zaratustra osluškivaše, kao i viši
ljudi; zatim metnu i po drugi prst na usta, i reče opet: »Hodite!
hodite! Još malo pa će ponoć!« – a glas mu se beše izmenio. Ali se još
jednako nije kretao s mesta: tada posta još tiše i još tajanstvenije, i
svi osluškivaše, i magarac, i Zaratustrine počasne zveri, orao i zmija,
isto tako i pećina Zaratustrina, i veliki hladni mesec, i sama noć. A
Zaratustra metnu i po treći put prst na usta, i reče:



Hodite! hodite! hodite! Podimo sad! Čas je kucnuo: pođimo u noć!



3.



O, vi viši ljudi, još malo pa će ponoć: te hoću da vam kazujem nešto na
uši, što ono staro zvono meni na uvo kazuje, – – tako tajanstveno, tako
strašno, tako srdačno, kao što govori meni ono ponoćno zvono koje je
doživelo više nego što može doživeti čovek: – koje je brojalo još otaca
vaših bolne otkucaje srca – ah! ah! kako uzdiše! kako se u snu smeje! ta
stara duboka, duboka ponoć! Ćut! ćut! Tu se mnogo šta čuje što danju ne
sme da da glasa od sebe; nego sad, u hladnome zraku, sad kada se
stišala i sva graja u srcima vašim, – – sad progovara, sad se čuje, sad
se uvlači u noćne prebudne duše: ah! ah! kako uzdiše! kako se smeju u
snu! – zar ne čuješ kako tajanstveno, strašno, srdačno tebi govori,
stara duboka, duboka ponoć? O čoveče, pazi!



4.



Teško meni! Kud se dede vreme? Ne potonuh li u duboke kladence? Svet
spi. – Ah! Ah! Pas zavija, mesečina sja. Radije ću umreti, umreti, nego
vama reći šta u ovaj čas misli ponoćno srce moje. Evo, umro sam već. Sve
je prošlo. Pauče, šta to pleteš oko mene? Hoćeš li krv? Ah, ah! Rosa
pada, čas je tu – – čas, u koji mi se koža ježi od studi, koji pita i
jednako pita: »u koga bije srce u junaka? – ko da bude zemlji gospodar?
Ko će reći: ovuda tecite, vi velike i male reke!« Čas se približuje: o
čoveče, ti viši čoveče, pazi! ovo je govor za osetljive uši, za tvoje
uši – to ponoć tiha k tebi prilazi!



5.



Nosi me, zanosi me, igra duša moja. Rade nasušni, svakodnevni! Ko da
bude zemlji gospodar? Mesec je hladan, vetar ćuti. Ah! Ah! Da li ste već
dosta visoko odleteli? Vi ste igrali: ali noga nije što i krilo. Vi
dobri igrači, otišla je sad radost sva: vino se pretvori u talog, pehari
omekšaše, grobovi zajecaše. Ne odleteste dosta visoko: i evo gde
grobovi jecaju: »iskupite mrtve! Zašto je tako dugo noć? Ne opija li nas
to mesečina?« Vi viši ljudi, oslobodite grobove, probudite leševe! Ah,
šta to još dube crv? Sve više se približuje čas, – – eno mumla zvono,
još bruji srce, još dube drvo crv, i srce crv. Ah! Ah! Dubok je svet!



6.



Slatka liro! Slatka liro! Ja volim tvoj zvuk, tvoj opojni turobni huk! –
kako mi iz davnine, kako mi iz daljine dolazi huk tvoj, iz daleka, iz
ribnjaka ljubavi! Ti staro zvono, ti slatka liro! Svaki bol urezao ti se
u srce, bol očinski, bol dedovski, bol pradedovski; govor je tvoj
sazreo, – – sazreo kao zlatna jesen, ili popodne, kao pustinjsko srce
moje – i ti si progovorilo? i sâm je svet sazreo, grozd je zarudeo, – i
hoće evo da umre, od sreće da umre. Vi viši ljudi, zar ne osećate miris?
Potajno kulja odozdo miris, – miomir i miris večnosti, ružičasto
blažen, zagasit i zlatan kao vino, miris od stare sreće, – od opojne
sreće kad ponoć mre, i kad poje: dubok je svet, bez dna, dublji nego dan
što zna!



7.



Mani me! Mani! Odviše sam čist za te. Ne dotiči me se! Zar nije baš u
ovaj čas svet moj postao savršen? Koža moja odviše je čista za tvoje
ruke. Okani me se, ti glupi blesasti tupi dane! Zar nije ponoć vedrija?
Najčistiji treba da budu zemlji gospodar, oni koji su ostali nepoznati,
koji su najjači, ponoćne duše, vedrije i dublje od svakog dana. O dane,
ti za mnom pružaš ruke? Ti bi da napipaš sreću moju? Ja sam za tebe
bogat, usamljen, rudnik pun blaga, riznica puna zlata? O svete, ti mene
tražiš? Zar sam ti svetovan? Zar sam ti duhovan? Zar sam božanski za
tebe? Ali dane i svete, vi ste odviše nezgrapni, – – imajte dosetljive
ruke, hvatajte dublju sreću, dublju nesreću, hvatajte budikakvog boga,
ne hvatajte mene: moja nesreća, moja sreća je duboka, o ti čudni dane,
ali ja nisam bog, nisam pakao božiji: dubok je njegov jad.



8.



Božiji je jad dublji, ti čudni svete! Hvataj božiji jad, a ne mene! Šta
sam ja! Opojna slatka lira, – – jedna ponoćna lira, jedna zvonka
kreketuša koju niko ne razume, ali koja mora da kaže što ima, pred
golubovima, o vi viši ljudi! Jer vi me ne razumete! Prošlo je! Prošlo! O
mladosti! O podne! O popodne! Došlo je evo veče, i noć, i ponoć, – pas
zavija vihor-vetar taj: – ili zar nije vihor-vetar pas? Cvili, laje,
zavija. Ah! Ah! kako uzdiše! kako se smeje, kako se guši i koca, ta
ponoć! A sad, kako trezveno govori, ta pijana proročica! Da nije natpila
pijanost svoju? da nije postala prebudna? da ne preživa? – preživa jad
svoj, u snu, stara duboka ponoć, i više još radost svoju. Jer radost, ma
kolilko jad bio dubok; Radost je dublja još neg vaj.



9.



O ti lozin čokote! Što me slaviš? Zar te nisam posekao! Bio sam svirep,
iz tebe teče krv: – otkud ta hvala tvoja pijanoj svireposti mojoj? »Što
je postalo savršeno, sve što je sazrelo – hoće da umre!« tako kažeš ti.
Blagosloven neka je navek nož vinogradarev! Ali, avaj, sve što je
nazrelo hoće da živi! Jad kaže: »Prodi sad! Odlazi, jade!« Ali, sve što
pati, hoće da živi da bi sazrelo, i postalo puno radosti i puno čežnje,
čežnje za udaljenim, višim, vedrijim. »Ja hoću naslednika, kaže sve što
pati, ja hoću decu, ja neću sebe«, – a radost neće naslednike, neće
decu, – radost hoće samu sebe, hoće večnost, hoće povraćaj, hoće sve
isto na vjeki vjekov. Jad kaže: »Skrhaj se, krvavi, srce! Hodi jednako,
nogo! Leti, krilo! Napred! u vis, bole!« Jeste, staro srce moje: Jad
kaže: »prodi sad!«



10.



O vi viši ljudi, kako se vama čini? Da li sam ja prorok? da li
sanjalica? pijanac? tumač snova? zvono ponoćno? jesam li kap rose?
pramen dima i daha večnosti? Ne čujete li? Ne osećate li? Baš u ovaj čas
postao je svet moj savršen, i ponoć je podne, – i bol je radost, i
prokletstvo je blagoslov, i noć je jedno sunce, – odlazite, ili ćete
naučiti: da je i mudrac budala. Jeste li ikad pristali na ikakvu radost?
O, prijatelji moji, onda ste pristali i na svaki jad. Sve su stvari
vezane jedna za drugu, udenute jedna u drugu, zaljubljene jedna u drugu,
– - jeste li ikada poželeli da jedanput dođe još jedanput, jeste li
ikada rekli: »sviđaš mi se, srećo! Protrč, trenute!«, onda ste poželeli i
sve još jedanput! – sve iznova, sve večno, sve u vezi jedno s drugim,
udenuto i zaljubljeno jedno u drugo, tako ste eto vi voleli svet, – – vi
večiti, tako ga volite večito i u svako doba: pa i jadu vi kažete:
prođi sad, ali dođi opet! Jer radost kaže: večno traj!



11.



Svaka radost hoće da sve stvari večno traju, hoće meda, hoće taloga,
hoće pijane ponoći, hoće grobova, hoće utehe u suzama sa grobova, hoće
pozlaćenu večernju rumen – – šta neće radost! ona je žednija, srdačnija,
gladnija, strašnija, tajanstvenija od sveg jada, ona hoće sebe, ona
guta sebe, volja prstena bori se u njoj, – – ona hoće ljubav, ona hoće
mržnje, ona je prebogata, deli drugima, rasipa, prosi da je neko uzme,
zahvaljuje onome ko je uzima, ona bi da je mrze, – – radost je tako
bogata da žudi za jadom, za paklom, za mržnjom, za sramotom, za
bogaljem, za svetom, – jer ovaj svet, o ta vi ga bar znate! Vi viši
ljudi, za vama čezne, radost, neobuzdana, blažena, – za jadom vašim, vi
promašeni i unakaženi! Za onim što je promašeno i nakaženo čezne svaka
večna radost. Jer svaka radost hoće samu sebe, te stoga hoće vaj! O
srećo, o bole! O pukni, srce! Vi viši ljudi, naučite jednom da radost
hoće večnost, – radost kaže svima stvarima da večno traju:

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime28/6/2010, 7:02 pm

Znak



A u jutro posle te noći, skoči Zaratustra sa svoga ležišta, opasa se, i
izađe iz svoje pećine, plemenit i krepak, kao jutarnje sunce kad izlazi
iza mračnog stenja. »Veliko svetlo nebesko, progovori kao što je nekad
govorio, ti duboko oko sreće, u čemu bi bila sva sreća tvoja da onih
nemaš kojima sijaš! I kad bi oni ostali u sobama svojim dok si ti već
budno i na putu ovamo da poklanjaš i razdeljuješ: kako bi se razgnevila
tad ponosita sramežljivost tvoja! A eto! ovi još spavaju, ti viši ljudi,
dok sam ja budan: to nisu pravi saputnici moji! Ne čekam ja na njih
ovde u brdima mojim. Hteo bih da otpočnem delo svoje, svoj dan: ali oni
ne razumeju znamenja moga jutra, korak moj – nije za njih budilnik. Oni
još skapavaju u pećini mojoj, san njihov još pije od opojnih pasama
mojih. Ali uvo koje bi oslušnulo da li će mene čuti, – toga poslušnog
uva nema među udovima njihovim.« – To je govorio Zaratustra u svome srcu
dok se sunce rađalo: a tad pogleda upitnim pogledom u visinu, jer ču
iznad sebe oštri krik svoga orla. »Vrlo dobro! povika gore, to mi se
dopada, i to mi pripada. Zveri su moje budne, jer sam ja budan. Orao je
moj budan, i slavi sunce kao i ja. Orlovskim kandžama dohvati novu
svetlost. Vi ste prave životinje moje; ja vas volim. Ali mi nema još
prvih ljudi mojih!« Tako je govorio Zaratustra; a tada se dogodi da
odjedared ču, kako oko njega proleću i lepršaju se nebrojene ptice, – i
udaranje tako mnogih krila, i navala oko njegove glave, bili su toliki
da je zaklopio oči. Jer odista, kao da se oblak sručio na njega, oblak
od strela koje se sipaju na novog neprijatelja. No gle, ovo ovde beše
oblak od ljubavi, i to na novog prijatelja. »Šta se zbiva sa mnom?«
razmišljaše Zaratustra u svome srcu, i polako se spusti na veliki kamen
što je ležao pokraj izlaza iz njegove pećine. Ali, hvatajući rukama oko
sebe i iznad sebe i ispod sebe, da bi se odbranio od nežnosti ptica,
nuto, zbi se s njim nešto još čudnovatije: i nehotice beše zahvatio
rukom posred jedne guste tople grive; a u isti mah odjeknu tu pred njim
urlik, – blag odužen rik lava. »To je znak«, reče Zaratustra, i srce mu
se preobrazi. I odista, kad se ispred njega raščisti zrak, ležaše mu kod
nogu žuta golema zver, prislanjaše glavu na njegovo koleno, i ne htede
ga se okanuti od silne ljubavi, baš kao pas koji opet nađe svog starog
gospodara. A golubovi behu isto tako užurbani da pokažu svoju ljubav kao
i lav; i svaki put kad bi kakav golub proleteo lavu preko nosa, zadrmao
bi lav glavom čudeći se i smejući se. Na sve to izgovori Zaratustra
samo ovu jednu reč: »deca su moja blizu, deca moja«, – i onda ućuta
sasvim. Ali je njegovo srce bilo razdragano, i iz očiju mu kapahu suze i
padahu dole na ruke njegove. Nije obraćao pažnju ni na što više, nego
je sedeo nepomično i nebraneći se više od životinja. A golubovi letahu
gore dole, spuštahu se na njegova ramena, milovahu mu bele kose, i ne
znadoše već šta će od milošte i veselja. Stari lav pak lizaše jednako
suze što padahu na ruke Zaratustrine, ričući uz to i mumlajući potrnulo.
Tako su radile ove životinje. – To je sve trajalo dugo vremena, ili
kratko vremena: jer, pravo reći, na zemlji za ovakve stvari i nema
vremena. – Međutim behu se porazbudili viši ljudi u Zaratustrinoj
pećini, i spremahu se svi skupa za pohod: da idu u susret Zaratustri, i
da mu požele dabro jutro, – jer behu videli, kad su poustajali, da njega
već ne beše među njima. Ali, kad su dospeli do vrata od pećine, a šum
njihovih koraka bio izmakao ispred njih, naroguši se lav užasno, okrete
se odjednom od Zaratustre, i poskoči, besno ričući, na pećinu; a viši
ljudi, kad čuše kako riče, dreknuše kao iz jednog grla, pobegoše natrag,
i nestade ih za tren oka. Sâm Zaratustra ipak, zanesen i unezveren,
podiže se sa svog sedišta, pogleda oko sebe, zastade u čudu, zapita se u
sebi šta je to, pribra se, i beše sâm »Šta to čuh? progovori najzad
polako, šta se to sada sa mnom zbi?« I odmah mu se povrati sećanje, a
jednim pogledom obuhvati i shvati sve što se beše dogodilo između juče i
danas. »Evo ovde kamena, reče i pogladi se po bradi, na njemu sam sedeo
juče iz jutra, ovde je pristupio k meni prorok, i ovde sam čuo prvi put
povik koji sam i sada baš čuo, veliki povik za pomoć. O vi viši ljudi, o
vašoj nevolji vračao mi je juče izjutra onaj stari pretskazivač, – – na
vašu nevolju htede me on zavesti i u iskušenje dovesti: o Zaratustra,
govorio mi je on, ja dolazim da te zavedem na tvoj poslednji greh. Na
moj poslednji greh? povika Zaratustra i smejaše se ljutito svojoj
rođenoj reči: šta je to još ostalo za mene da bude moj poslednji greh?« –
I još jednom utonu Zaratustra u misli, sede ponovo na veliki kamen, i
razmišljaše. Odjedared poskoči, – »Sažaljenje! Sazaljenje prema višim
ljudima! povika, i lice njegovo pretvori se u čelik. Neka! To – to je
bilo i prošlo! Moja patnja i moje sažaljenje – šta je stalo do njih! Zar
ja težim za srećom? Ja težim za delom svojim! Tako je! Došao je lav,
deca su moja blizu, Zaratustra je sazreo, moj čas je kucnuo: – Ovo je
moje jutro, oslavio je moj dan: ovamo, sad, diži se, veliko Podne!« – –

Tako je
govorio Zaratustra napuštajući svoju pećinu, plemenit i krepak, kao
jutarnje sunce kad izlazi iza mračnog stenja.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime28/6/2010, 7:03 pm

DRUGI DEO



Tako je govorio Zaratustra.



Dete sa ogledalom Na to je opet
otišao Zaratustra natrag u goru i u samoću svoje pećine, i povukao se od
ljudi: iščekujući, kao što čeka sejač koji je bacio svoje seme. Ali mu
se duša ispuni nestrpljivošću, i čežnjom za onima koje je voleo: jer je
imao još mnogo da im da. A to je ono što je najteže: iz ljubavi stisnuti
otvorenu šaku, i deleći darove sačuvati stid. Tako su usamljeniku
prolazili meseci i godine; a njegova mudrost rastijaše, i zadavaše mu
bolove svojim obiljem. Tada jednog jutra, probudivši se rano još pre
zore, premišljaše dugo ležeći u postelji, i najzad progovori u svome
srcu: »Što se to poplaših toliko u snu, da sam se probudio? Ne beše li
mi pristupilo jedno dete, noseći ogledalo? O Zaratustra – reče mi dete –
pogledaj se u ogledalu! A kad sam se pogledao u ogledalu, uzviknuh
glasno, i srce mi zadrhta: jer ne videh u njemu sebe nego iskeženo lice
đavolovo u grohotnu kikotu. Zaista vam kažem, dobro sam razumeo znamenje
i opomenu sna: moja nauka je u opasnosti, kukolj hoće da se nazove
pšenicom! Moji su se dušmani osilili, i unakazili su lik moje nauke,
tako da se i najmiliji moji moraju stideti darova koje sam im dao.
Izgubio sam prijatelje svoje; kucnuo je čas da pođem tražiti svoje
izgubljene!« To govoreći skoči Zaratustra, ali ne kao neko koji se
prestravio pa traži vazduha, već pre kao prorok i psalmopevac kada se
spusti na nj duh sveti. Začuđeno ga gledahu njegov orao i negova zmija:
jer na obrazima mu počivaše, kao jutarnja rumen, buduća sreća. Šta bi od
mene, zveri moje? - reče Zaratustra. Nisam li se izmenio? Ne dođe li mi
blaženstvo kao bura s vetrom? Budalasta je moja sreća, i spremna da
govori budalaštine: još je odviše mlada – imajte strpljenja s njom!
Ranila me je moja sreća: svi koji pate neka mi previjaju ranu! Opet smem
da siđem k svojim prijateljima, i k svojim neprijateljima! Zaratustra
sme opet da govori i da deli darove, i da milima čini sve što im se
najviše mili! Moja se nestrpljiva ljubav preliva bujicom, nizbrdice, ka
izlasku i silasku. Iz ćutljivih brda, i iz bure bolova žubori duša moja
hučno u doline. Predugo sam čeznuo i izgledao u daljinu. Predugo sam
pripadao samoći: tako se odvikoh od ćutanja. Sav savcat postao sam usta,
i šuštanje potoka niz vrletnu stenu: hoću svoj govor da sunovratim u
doline. Ma jurila bujica moje ljubavi i kroz neprolaze! Koja bujica još
nije našla najzad put u more! Ja nosim doduše u sebi jezero jedno,
jezero usamljeničko, samo sebi dovoljno; ali će ga bujica moje ljubavi
povući snažno sobom sunovrat, u more! Novom stazom gazim, i nov mi govor
dolazi na usta; zasitio sam se, kao svi što stvaraju, starinskih
jezika. Duh moj neće više da ide na izgaženim potpeticama. Prelagano
hrli unapred za me svaki govor: – u tvoja kola uskočiću, olujo! Pa i
tebe još ošinuću pakošću svojom! Kao uzvik ili poklič poleteću preko
širokih mora, dok ne nađem blaženo ostrvlje na kojem žive moji
prijatelji: A medu njima moji neprijatelji! Kako sad volim svakoga kome
mogu progovoriti reč! I neprijatelji moji dopunjuju moje blaženstvo. Kad
hoću da uzjašem svog najbešnjeg hata, moje mi koplje najbolje pomogne
da se dignem na nj: ono je svagda spreman sluga mojoj nozi: Moje koplje,
koje ustremljujem na moje dušmane! Koliko sam zahvalan svojim dušmanima
da ga mogu najzad ustremiti! Odviše se nakupilo kiše u mome oblaku: uz
grohot munja bacaću sada strava grada u dubinu,Silno će se tad nadimati
moje grudi, silno će dunuti svojim olujem preko brda: tako će im
odlanuti. Zaista vam kažem, kao što dolazi oluj, dolazi i moja sreća, i
moja sloboda! A moji dušmani neka misle da Zloduh besni nad njihovim
glavama. Nego, i vi ćete biti prestrašeni, prijatelji moji divljom
mudrošću mojom; i možda ćete pobeći zajedno s mojim dušmanima. Ah, kad
bih umeo da vas natrag domamim zvucima pastirskih svirala! Ah, kad bi
moja lavica mudrost mogla da se nauči da tiho riče! A mnogom smo se čemu
već naučili otkako smo zajedno! Moja divlja mudrost zatrudnela je u
samotnoj gori; na golom kamenu rodila je svoje mlado, svoje najmlađe.
Sad trči kao sumanuta kroz golu pustinju, i traži svuda zelenu travicu –
moja stara divlja mudrost!

Na mekoj travici vaših srdaca, prijatelji moji! – na vašoj ljubavi,
htela bi da prostre svome čedu!



Tako je govorio Zaratustra.



Na blaženom ostrvlju

Smokve padaju s drveća, sočne su i slatke; i, dok padaju, puca im rumena
koža. Ja sam sever-vetar za zrele smokve. Tako, kao smokve, padaju vam
pred noge ovi nauci, dragi prijatelji, pijte im dakle sok, i sisajte im
slatko meso! Svuda je unaokolo jesen i čisto nebo, i podne. Pogledajte,
koliko je obilje oko nas! A iz tog izobilja lepo je gledati napolje na
daleka mora. Nekad izgovarahu reč Bog dok gledahu na daleka mora; a ja
sam vas eto naučio da kažete: Natčovek. Bog je jedno domišljanje; a ja
hoću da vaše domišljanje ne dopire dalje od vaše stvaralačke volje.
Možete li stvoriti boga? – Ne govorite mi više ni o kakvim bogovima! A
natčoveka biste pouzdano mogli stvoriti. Možda ne baš vi, draga braćo!
Ali se možete pretvoriti u oce i praoce natčovekove: i to bi trebalo da
vam je vaša najbolja tvorevina! – Bog je jedno domišljanje: a ja hoću da
vaše domišljanje bude ograničeno mogućnošću mišljenja. Možete li
zamisliti boga? U tome treba da je vaša volja prema istini: da se sve
pretvori u ono što čovek može zamisliti, može videti, može opipati! Do
krajnjih granica treba da mislite svojim rođenim čulima! Što ste
nazivali svetom, to tek vi treba da stvorite: to treba da postane vašim
razumom, vašom slikom i prilikom, vašom voljom, vašom ljubavlju! I,
zaista vam kažem, sve to treba samo vašega blaženstva radi, vi koji
idete za saznanjem! Kako biste i mogli podnositi život bez ovakve nade,
vi koji idete za saznanjem? Ne smete ostati ukorenjeni za svagda ni u
neshvatljivome, ni u nerazumnome. Nego evo, otkriću vam sasvim svoje
srce, prijatelji: kad bi bilo bogova, zar bih ja izdržao da ne budem
bog! Dakle, nema bogova. Izvukao sam doduše zaključak; ali sad vuče on
mene. – Bog je jedno domišljanje: ali, ko bi okušao sve muke ovakvog
domišljanja a da ne umre? Zar da se oduzme onome koji stvara vera
njegova, i orlu let njegov po orlovskim visinama? Bog je misao koja čini
sve što je pravo krivim i zavrti sve što stoji nepomično. Kako? Zar da
zaista ne postoji više vreme, i zar da je sve što je prolazno laž?
Ovakve misli bacaju u kovitlac i u nesvest ljudske kosti, i gone još i
stomak na povraćanje: zaista vam kažem vrtoglavicom zovem ja, i bolešću,
kad se tako domišlja. Zlim zovem ja to, i neprijateljskim za čoveka:
sve te nauke o jednome i savršenome i nepokolebljivome i sitome i
neprolaznome! Sve neprolazno – samo je slika! A pesnici odviše lažu. –
Nego, najbolje slike treba da govore o vremenu, i o onom što će biti:
treba da su slavopoji, i opravdanje svega što je prolazno! Stvaranje –
to je veliko isceljenjem od patnji, i olakšica za življenje. A da bi
bilo onoga koji stvara zato su potrebne patnje, i mnoge promene. Da,
mnogo gorkog umiranja treba da ima u vašem življenju, vi koji stvarate!
Budite dakle pokrovitelji i opravdači svega što je prolazno. Da bi onaj
koji stvara i sam bio detetom koje treba iznova da se rodi, mora on
ujedno hteti da bude i porodilja, i porođajne muke porodiljine. Zaista
vam kažem, moj me je put vodio kroz sto duša, i preko sto kolevaka i
porođajnih muka. Na mnogome sam već bio rastanku, i poznajem pune očaja
poslednje časove. Ali, tako hoće moja stvaralačka volja, moj udes. Ili,
da vam kažem još poštenije: baš taj i takav udes – hoće moja volja. Sve
što oseća na meni, pati, i leži u kvrgama: ali mi volja moja uvek
pritiče u pomoć kao oslobodilac i dobroglasnik. Htenje oslobađa: to je
prava nauka o volji i o slobodi – njoj vas dakle uči Zaratustra.
Ne-hteti-više, i Ne-ceniti-više, i Ne-stvarati-više! ah, taj umor i
takva presićenost neka su večno daleko od mene! I u saznavanju osećam
jedino želju moje volje za oplođavanjem i za razvijanjem, i ako ima
nevinosti u mome saznanju, ima je samo zbog toga što je u njemu volje za
oplođavanjem. Ta volja namamila me je da napustim Boga i bogove; jer,
šta bi imalo da se stvara kad bi bogova – već bilo! Nego, prema čoveku,
jednako i sve iznova, goni me ona moja plodonosna volja za stvaranjem;
kao što nešto goni čekić prema kamenu. Ah, ljudi, u kamenu počiva mi
slika jedna, moja slika nad slikama! Ah, što baš mora da počiva u
najtvrđem u najružnijem kamenu! Moj čekić besno sad udara da bi razbio
kvrge. Od kamena se lome komadi: šta je meni do tog stalo? Hoću da je
izradim do kraja: jer sen jedna dolazila je k meni – ono što je najtiše i
najlakše od sviju stvari, došlo je jednom k meni! Lepota natčoveka
došla je kao sen k meni. Ah, draga braćo! Šta je meni stalo još – do
bogova! –

Tako je govorio Zaratustra.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime28/6/2010, 7:03 pm

O samilosnima

Prijatelji, ovaj je podsmeh dopro do ušiju vašeg prijatelja: »vidi
Zaratustru! Zar ne ide među nama kao medu zverinjem?« Jer i sam je čovek
za onoga koji teži za saznanjem: zverka sa rumenim obrazima. Otkuda mi
to? Da li otud što se vrlo često morao stideti sebe? O prijatelji! Evo
šta kaže onaj koji teži za saznanjem: Stid, stid, stid – to je povest
čovekova! I stoga blagorodni naređuje sebi da ne posramljuje druge:
naređuje sebi sram pred svim što pati. Zaista vam kažem, ja ne volim
milostive koji su blaženi sa svoje samilosti: oni ne znaju šta je sram.
Ako baš moram biti samilostan neću da mi kažu da sam; a kad sam
samilostan onda gledam da sam izdaleka. Najradije pokrijem i glavu i
bežim bezobzirce dok me ne poznaju: kažem vam da i vi tako širite
prijatelji moji! Neka mi udes moj dovodi u sretanje uvek one koji se ne
pate takve kao što ste vi, i one s kojima smem da delim istu nadu i isti
obed i isti med! Zaista vam kažem češće sam pomogao onima koji pate:
ali mi se uvek činilo da bolje radim kad sebe učim kako se sam treba
bolje radovati. Otkako je ljudi čovek se suviše malo radovao: eto to, i
samo to, draga braćo, naš je prvi greh! Učimo bolje radovati se, pa ćemo
se najbolje odlučiti da drugome zadajemo bola, ili da smišljamo šta
zadaje bol. Stoga perem ruku koja je pomogla paćeniku, stoga brišem još i
dušu svoju od toga. Jer, gledajući paćenika gde pati, stideo sam se
njegova stida radi; a kad sam mu pomogao, ogrešio sam se teško o njegov
ponos. Velike obaveze ne čine zahvalnim nego osvetljivim, a ako se malo
dabročinstvo ne zaboravi, lako postane od njega crv što ne prestaje da
podgriza, »Budite uzdržani u primanju! Odlikujte, time što ćete primiti!
– to kažem onima koji sami nemaju ništa da podele. A ja, ja sam onaj
što deli: rado delim, kao prijatelj prijateljima. Stranci, i siromašni,
neka sami kidaju plod s moga drveta: tako je manja sramota. Prosjake pak
trebalo bi sasvim ukloniti! Zaista vam kažem, jed je dati im što a jed
je ne dati im ništa. I isto tako grešnike, i rđave savesti! Verujte mi,
prijatelji: griža savesti nauči čoveka da grize. Ponajgore su, međutim,
sitne misli. Zaista vam kažem, bolje je još i zlo učiniti nego sitno
misliti! Doduše, vi kažete: »želja za sitne pakosti uštedi nam mnogo
veliko zlo delo« Ali u tome ne treba hteti štedeti. Zlo je delo kao čir:
zasvrbi i zagolica, i probije, – govori pošteno. »Vidi, ja sam bolest« –
tako govori zlo delo: to je njegovo poštenje. Ali sitna misao je kao
gljiva: gmiže i zavlači se, i nije tobože nigde – dok odjednom nije celo
telo natrulo, i svelo, od samih gljivica. Onome u koga je ušao đavo,
reći ću ovo na uho: »najbolje će biti da pustiš svog đavola nek poraste!
I za tebe ima još put ka veličini!« – Ah, draga braćo! O svakome znamo
ponešto odviše! Mnogi nam postane providan, pa ipak još ni izdaleka ne
možemo kroza nj. Teško je živeti s ljudima, zato što je tako teško
ćutati. Mi nismo najnepravičniji prema onome koji nam je na dosadi, već
prema onome koji nas se ništa ne tiče. Ako imaš prijatelja koji pati,
budi odmorište patnji njegovoj. ali u isto doba i tvrđa postelja,
vojnička postelja: tako ćeš mu najbolje biti od pomoći. Nanese li ti
prijatelj nepravdu, reci: »praštam ti što si meni učinio; ali što si to
sebi učinio, – to ti ne mogu oprostiti!« Tako govori svaka velika
ljubav: ona savlađuje i opraštaj, i milosrđe. Treba svoje srce obuzdati;
jer ako mu se pusti na volju, otići će nabrzo i glava s njim! Ah, gde
su na svetu činjene veće ludosti nego među samilosnima? I šta je na
svetu zadavalo više patnje nego ludosti samilosnih? Teško svima koji
imaju ljubavi, ako nemaju još i visine koja nadvisuje njihovu samilost!«
Ovako mi jednom govoraše đavo: »i bog ima svoj pakao: to je njegova
ljubav prema ljudima«. A nedavno, čuh ga gde reče ovo: »Bog je mrtav;
Bog je umro od svoje samilosti prema ljudima«. Čuvajte se dakle
milosrđa: otuda će još ljudima doći crni oblak! Zaista vam kazem, ja
umem da proreknem vreme. A zapamtite još i ovo: svaka je još velika
ljubav iznad sve svoje samilosti: jer što joj je najdraže, ona bi tek da
– stvori! »Prinosim sebe sama na žrtvu svojoj ljubavi, a svoga bližnjeg
kao i sebe« – tako govore svi koji stvaraju. A tvrda su srca stvaraoci.


Tako je govorio Zaratustra.



O sveštenicima

Jednom dade Zaratustra znak svojim učenicima, i reče im ove reči: »Eto
tu sveštenika: iako su to moji dušmani prodite mirno mimo njih, i sa
mačem u koricama! I među njima ima junaka; mnogi su od njih premnogo
patili: – pa bi hteli da i drugi pate. Opaki su to dušmani: ništa nije
tako žedno osvete kao njihova smirenost. Onaj koji ih dohvati, može lako
da se ukalja. Ali moja je krv srodna njihovoj krvi; i meni je stalo do
tog da se još i u njihovoj krvi poštuje moja krv.« – A kad su bili
prošli mimo, spopade Zaratustru bol; boreći se s bolom, i odolevajući
mu, prozbori, i reče: Žao mi je tih sveštenika. A i ne dopadaju mi se;
ali na to mnogo ne dajem otkako sam među ljudima. Nego, patim i patio
sam s njima: oni su za me zatočenici, i obeleženi. Onaj što ga zovu
Spasiteljem bacio ih je u kvrge: – U kvrge lažnih vrednosti, i praznih
reči! Ah, da se bar kogod od njih spasao od svoga Spasitelja! Mišljahu
da su stali na obećanu zemlju, kad ih je ono more bacalo tamo i amo; a
kad tamo, pod njima beše čudovište koje je spavalo! Lažne vrednosti, i
prazne reći: to su najstrašnija čudovišta za smrtne ljude, – u njima
dugo spi i čeka zao udes. Ali najzad se pojavi, i ostane budan, i
poždere i proguta sve što je sazidalo sebi na njemu skloništa.
Pogledajte samo ta skloništa što su ih sazidali sebi ti sveštenici!
Crkvama zovu oni svoje nakađene peštere! Neka bi nestalo te lažne
svetlosti, i toga teškoga zadaha! Tu gde duša gore u svoje visine – ne
sme da uzleti! Protivno tome naređuje njihova vera: »na kolenima se
dižite uza stepenice, grešnici!« Zaista vam kažem, volim videti
besramnika, nego ispovrnute oči njihove sramežljivosti i njihove pobožne
molitve! Ko je napravio te peštere, i te pokajničke stepene? Zar ne oni
što htedoše da se sakriju a beše ih stid od vedroga neba? Tek kad opet
zasija vedro nebo kroz razbijene krovove, na travu i na crveni turčinak
uz porušene zidove – obratiću se opet srcem svojim skloništima toga
boga. Bogom nazivaše što im se protivilo, i što ih je bolelo: i zaista
vam kažem, bilo je mnogo junačkoga duha u njihovu obožavanju! Ali ne
znadoše drukčije da vole svoga boga razapinjući čoveka na krst! Htedoše
da žive kao leševi, i leš svoj tukoše da bi pomodrio; još i iz njihovih
govora osećam oštri zadah mrtvačnice. Ko živi u njihovoj blizini, zivi u
blizini crnih ribnjaka iz kojih žaba krekeće svoju umilnu turobnu
pesmu. Morali bi mi pevati lepše pesme ako hoće da verujem u njihova
Spasitelja: većma spaseni morali bi mi izgledati njegovi učenici! Rado
bi ih video nage: jer samo lepota trebala bi da sme propovedati
pokajanje. A koga može uveriti ova pokrivena turobnost! Zaista vam kažem
ni sami njihovi spasitelji nisu došli iz slobode, i iz sedmoga neba
slobode! Zaista, ni sami oni nikada nisu hodili po prostirkama saznanja!
Duh tih spasitelja bio je pun jamâ; i oni su u svaku jamu ututnuli
svoju zabludu da je njome zapuše, i nazvali su je bogom. Njihov duh
utopio se bio u njihovoj samilosti, al' i kad se nadimahu i prenadimahu
od samilosti uvek je plivala po površini neka velika ludost. Živo, i s
drekom gonili su oni stado svoje preko svoga praga: baš kao da ima samo
jedan jedini prag što vodi u budućnost! Zaista vam kažem i ti pastiri
spadali su još među ovce! Uske su duhove a prostrane duse imali ti
pastiri: ali, braćo moja, kako su dosad uske zemlje bile i
najprostranije duše! Po putu kojim su hodili pisali su znake krvlju, i
ludost njihova učila je da se krvlju dokazuje istina. A baš je kriv
najlošiji svedok za istinu; krv otruje i najčistiju nauku zabludom i
mržnjom u srcima. Zar je to dokaz za nešto kad neko ide i u vatru za
svoju nauku! Zaista vam kažem više znači kad nauka izađe iz svog rođenog
plamena! Zagrejano srce a hladna glava: gde se to dvoje susretne tu se
javlja buran vetar, »Spasitelj«. Zaista vam kažem, bilo je većih i
blagorodnijih nego što su ti koje narod zove spasiteljiina, ti plahoviti
burni vetrovi! A još veći nego što su bili svi spasitelji, moraju doći,
braćo, da vas spasu, ako hoćete da pogodite put ka slobodi! Nikad još
nije bilo na svetu natčoveka. Video sam ih nage oboje: i najvećeg
čoveka, i najmanjeg: – Odviše su još slični jedan drugome. Zaista vam
kažem, i najveći još mi je – odviše čovek! –

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime28/6/2010, 7:03 pm

O vrlima



Gromovito, i s pomoću munja nebeskih, mora se govoriti labavim i
uspavanim čulima. Ali glas lepote zbori tiho: uvlači se samo u
najbudnije duše. Lako je zadrhtao danas i nasmejao se moj štit; to je
sveti smeh, i sveto drhtanje lepote. Vama, vi vrli, smejala se danas
moja lepota. I glas njen govoraše mi ovako: »oni bi još – da im se
plati!« Vi biste još da vam se plati, vi vrli! Hteli biste nagradu za
vrlinu, i nebo mesto zemlje, i večnost posle vaše prolaznosti? I sad ste
kivni na me, što učim da nema onoga koji nagrađuje i koji plaća? A
odista, ja čak ne učim ni da je vrlina sama sebi plata. Ah, to i jeste
moja žalost: u sam smisao stvari lažno su upleli nagradu i kazan – pa
sad još i u dubinu vaših duša, vi vrli! Ali će moja reč, kao surla
divljeg vepra, zaparati dubinu vaših duša; ispovrnuće vas kao ralom. Sve
što leži skriveno u tim dubinama izići će na svetlost; i kad razriveni i
iskrhani budete ležali na suncu, izlučiće se vaša laž od vaše istine.
Jer evo šta je vaša istina: vi ste odviše čistunci za prljavštinu reči:
osveta, kazan, nagrada, odmazda.Vi volite svoju vrlinu kao što majka
voli svoje čedo; ali zar je iko još čuo da bi majka da joj plate za
njenu ljubav? Vaša vrlina je ono što vam je najdraže. Vi nosite u sebi
žeđ prstenovu, koji se svija i vrti da bi dostigao sam sebe. A svako
delo vrline liči na zvezdu koja je zgasnula: još svetlost njena putuje
put – i ko zna dokle će još put putovati? Tako i svetlost vaše vrline
još putuje put, – i kad je delo učinjeno. Ma bilo već zi.boravljeno i
mrtvo: zrak njegove svetlosti živi i dalje, i putuje put. Da vaša vrlina
budete vi sami, a ne tek nešto tuđe, tek koža, ili ogrtač: to traži, vi
vrli, istina iz dubine vaše duše! Ali ih ima i takvih za koje je vrlina
borba pod udarcima biča: a i vi ste i suviše slušali dreku njihovu! I
ima ih opet koji vrlinom zovu sustajanje svojih poroka; kad jednom
njihova mržnja i njihova surevnjivost ne mogu dalje, i izdišu, tada se
budi u njima »pravdoljublje«, i trlja uspavane oči. I ima ih koji idu
nizbrdice; njihovi ih đavoli vuku dole. Ali, što niže padaju tim se više
žari njihovo oko, i tim većma plamti požuda za njihovim Bogom. Ah, i
njihove ste se dreke naslušali, vi koji ste vrli: »što nisam ja, to je
moj bog, i moja vrlina!« I ima ih koji se primiču teško i sa štropotom
kao kola što voze kamenje niz brdo: Ti zbore mnogo o dostojanstvu i o
violini; – oni svoj zapirač zovu vrlinom! I ima ih koji su kao večni
satovi kad se naviju; oni čine svoje tik-tak; i hoće da to tik-tak znači
– vrlina. Zaista vam kažem, u ovima uživam gde-god nađem takve satove,
naviću ih svojom porugom, a oni će još i da zvrje! Neki su opet gordi sa
ono malo svoje spravedljivosti, i nje se radi ogrešuju o sve na svetu:
tako da upravo natapaju svet svojom nepravednošću. Ah, kako im ružno
otiče iz usta reč »vrlina«! I kad bi da kažu: »ja sam svet«, izgleda kao
da bi hteli reći: »ja sam osvećen!« Svojom bi vrlinom hteli oni da
iskopaju oči svojim neprijateljima; i oni se uzdižu samo toga radi da bi
druge unizili. I ima ih još i takvih koji sede u svojoj hari, i ovako
pregovaraju iz svoga rogoza i iz trske: »Vrlina – to je kad se sedi
mirno u bari. Mi ne ujedamo nikog, i sklanjamo se ispred svakog koji
ujeda; a u svemu smo onoga mišljenja koje nam se dâ.« I ima ih još i
takvih koji vole da se prenemažu, i misle u sebi: vrlina, to je neka
vrsta prenemaganja. Njihova su kolena uvek spremna da se saviju na
molitvu, i njihove ruke hvale i veličaju vrlinu, ali im srce ne zna
ništa o tom. I ima ih još i takvih koji misle da je vrlina u tome što će
reći: »Vrlina je potrebna!« a u istini jedino u što veruju to je, da je
policija potrebna. Mnogi koji nije u stanju da vidi ono što je uzvišeno
na ljudima, zove vrlinom kad vidi ono što je nisko na njima: svoj zli
pogled dakle zove vrlinom. Neki bi hteli da se uzdignu i dođu u
ushićenje, pa to zovu vrlinom; drugi bi opet da ih pregaze – pa i to
zovu vrlinom. I tako, skoro svi veruju da učestvuju u vrlini; i svako
drži da se raspoznaje bar u tome šta je »Dobro« a šta »Zlo«. Nego,
Zaratustra nije došao da svim tim lažama i budalama kaže: »Šta vi znate
šta je vrlina! Kako bi vi i mogli znati šta je vrlina!« – Nego zato, da
biste se vi, prijatelji moji, zasitili već jednom starih reči što ste ih
naučili od laža i budala; Da biste se zasitili reči »nagrada«,
»odmazda«, »kazan«, »pravedna osveta«. – Zasitili se, da govorite: »delo
je dobro stoga što nije sebično«. Ah, prijatelji! Da sami u onome što
činite budete kao što majka unosi sebe u svoje čedo: to treba da bude
vaša reč o vrlini! – Gle, ja vam oduzeh do sto reči, do sto najmilijih
igračaka vaše vrline; i vi se sad srdite na mene, kao što se srde deca.
Igrali su se na morskoj obali, – a dođe talas i otrže im, i proguta
igračku: i eto ih gde plaču. Ali ako im isti taj talas donese nove
igračke, i prospe nove šarene školjke pred njih! Oni će tada biti
utešeni; a ako oni, tako ćete i vi, prijatelji moji, dobiti svoju utehu –
i novih šarenih školjaka! –



Tako je govorio Zaratustra.



O ološu



Život je vrelo radosti; ali, gde pije i ološ tu su svi kladenci
otrovani. Uživam u svemu što je čisto; ali ne volim da vidim usta što se
krive, i žeđ nečistih. Oni su svoj pogled bacili u vodu kladenca; i sad
njihov odvratni osmeh pliva po vodi i gleda me iz kladenca. Oni su
svetu vodu otrovali svojom pohotljivošću; a nazivajući slašću svoje
pogane snove otrovali su još i reči. Nevoljno zadrhće plamen kad oni
svoja vlažna srca prislone uz vatru; i sam duh uzavri, i zadimi, kad
ološ pride k vatri. Sladunjav, i gnjil, postaje plod u njihovoj ruci: a
pogledom svojim obaraju voćku, i stresaju lišće s nje. Mnogi koji su
okrenuli od života, okrenuli su se samo zbog ološa: nisu hteli da dele
kladenac, i plamen, i plod, s ološem. I mnogi koji su otišli u pustinju,
i trpeli žeđ skupa sa divljim zverima, nisu nipošto hteli da sede oko
česme zajedno sa prljavim mazgarima. I mnogi koji su dolazili kao
uništitelji, i kao grad plodnim poljima, hteli su jedino da ološu stanu
nogom za vrat, i da mu zapuše ždrelo. Nije to bio zalogaj koji sam
najupornije žvakao: da bih saznao da su životu potrebni i samo
neprijateljstvo, i umiranje, i krstovi: – Nego sam vazdan raspitivao, i
skoro se zadavio jedanput svojim pitanjem. šta, zar je životu i ološ
nužan? Zar su potrebni otrovni kladenci, i smrdljiva vatra, i pogani
snovi, i crvi u hlebu nasušnom? Nije mi moja mržnja grizla život, već mi
ga je moje gadenje hlapljivo podgrizalo! Ah, često sam se ratosiljao
duha kad sam video da i ološ može biti duhovit! A onima koji vladaju,
okrenuo sam leđa kad sam video šta im sad znači vladati: ucenjivati se, i
cenkati se oko sile, – s ološem! Stanovao sam među narodima ne znajući
njihova jezika, ne slušajući što govore: da ne bih razumeo jezika
njihova ucenjivanja i cenjkanja oko moći. Držeći zapušen nos, prolazio
sam zlovoljno kroz juče i kroz danas, jer, zaista vam kažem, smrdi sve
juče i sve danas na ološ koji piskara! Živeo sam dugo kao bogalj koji je
oglunuo, i oslepeo, i zanemeo, da ne bih morao živeti skupa sa ološem,
koji drži silu u rukama, koji piše, i koji se veseli. S mukom se duh moj
peo po stepenicama, i hranio se oprezno mrvama radosti; poštapao se,
slep, kroz život. Pa šta se zbi sa mnom? Kako sam se izlečio od gađenja?
Šta zažari opet pogled moj? Kako uzleteh na visine gde ne sedi više
ološ oko česme? Je li mi samo moje gađenje načinilo krila, i dalo snage
da naslutim vrela? Zaista vam kažem morao sam uzleteti u najviše visine
da bih opet našao vrelo radosti! O, i našao sam ga, braćo moja! Tu u
najvišim visinama izvire za me vrelo radosti! I ima života od kojega ne
pije i ološ! Čisto bih rekao da mi prehitro izvireš, vrelo radosti! I
često prazniš pehar samo da bi ga opet moglo napuniti! Moram se još
navići da ti smernije prilazim: prehitro me još vuče k tebi moje srce: –
Moje srce u kojem plamti moje leto, kratko, toplo, sanjalačko,
preblaženo leto: kako čezne moje srce, i leto u njemu, za tvojom
svežinom. Prošla je strašljiva tugoba moga proleća! Prošla je pakost
mojih snežnih pahuljica u junu mesecu! Postao sam sav leto, i sav podne
letnje! Leto u najvišim visinama, sa hladnim vrelima, i blaženom tišinom
o dođite, prijatelji, da tišina bude još blaženija! Jer to je naša
visina, i naš zavičaj: previsoko i prestrmeno je ovde za sve koji su
nečisti, i za njihovu žeđ. Bacite samo svoj čisti pogled u vrelo moje
radosti, prijatelji! On ga neće zamutiti! Ono će ležati nasmejano pred
vama u svoj svojoj čistoti. Na drvetu što se zove budućnost, gradimo mi
svoje gnezdo; neka nama osamljenima orlovi donose hranu u svojim
kljunovima! Zaista vam kažem od te hrane neće i nečisti jesti! Jer bi im
se činilo da jedu vatru, i ždrela bi im izgorela! Zaista vam kažem, tu
nema konaka za nečiste! Ledenica bila bi za njihove telesine naša sreća,
a i za njihove duhove! Kao silni vetrovi živećemo iznad njih, susedi
orlovima, susedi snegu, susedi suncu: jer tako žive silni vetrovi. I kao
vetar dunuću jednom po njima, i svojim duhom ugasiću dah njihova duha:
to traži moja budućnost. Zaista vam kažem, silan je vetar Zaratustra za
sve nizine; i evo šta kaže on svojim dušmanima, i svemu što pljuje i
bljuje: »čuvajte se, i ne pljujte uz vetar!« -

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime28/6/2010, 7:04 pm

O vrlima



Gromovito, i s pomoću munja nebeskih, mora se govoriti labavim i
uspavanim čulima. Ali glas lepote zbori tiho: uvlači se samo u
najbudnije duše. Lako je zadrhtao danas i nasmejao se moj štit; to je
sveti smeh, i sveto drhtanje lepote. Vama, vi vrli, smejala se danas
moja lepota. I glas njen govoraše mi ovako: »oni bi još – da im se
plati!« Vi biste još da vam se plati, vi vrli! Hteli biste nagradu za
vrlinu, i nebo mesto zemlje, i večnost posle vaše prolaznosti? I sad ste
kivni na me, što učim da nema onoga koji nagrađuje i koji plaća? A
odista, ja čak ne učim ni da je vrlina sama sebi plata. Ah, to i jeste
moja žalost: u sam smisao stvari lažno su upleli nagradu i kazan – pa
sad još i u dubinu vaših duša, vi vrli! Ali će moja reč, kao surla
divljeg vepra, zaparati dubinu vaših duša; ispovrnuće vas kao ralom. Sve
što leži skriveno u tim dubinama izići će na svetlost; i kad razriveni i
iskrhani budete ležali na suncu, izlučiće se vaša laž od vaše istine.
Jer evo šta je vaša istina: vi ste odviše čistunci za prljavštinu reči:
osveta, kazan, nagrada, odmazda.Vi volite svoju vrlinu kao što majka
voli svoje čedo; ali zar je iko još čuo da bi majka da joj plate za
njenu ljubav? Vaša vrlina je ono što vam je najdraže. Vi nosite u sebi
žeđ prstenovu, koji se svija i vrti da bi dostigao sam sebe. A svako
delo vrline liči na zvezdu koja je zgasnula: još svetlost njena putuje
put – i ko zna dokle će još put putovati? Tako i svetlost vaše vrline
još putuje put, – i kad je delo učinjeno. Ma bilo već zi.boravljeno i
mrtvo: zrak njegove svetlosti živi i dalje, i putuje put. Da vaša vrlina
budete vi sami, a ne tek nešto tuđe, tek koža, ili ogrtač: to traži, vi
vrli, istina iz dubine vaše duše! Ali ih ima i takvih za koje je vrlina
borba pod udarcima biča: a i vi ste i suviše slušali dreku njihovu! I
ima ih opet koji vrlinom zovu sustajanje svojih poroka; kad jednom
njihova mržnja i njihova surevnjivost ne mogu dalje, i izdišu, tada se
budi u njima »pravdoljublje«, i trlja uspavane oči. I ima ih koji idu
nizbrdice; njihovi ih đavoli vuku dole. Ali, što niže padaju tim se više
žari njihovo oko, i tim većma plamti požuda za njihovim Bogom. Ah, i
njihove ste se dreke naslušali, vi koji ste vrli: »što nisam ja, to je
moj bog, i moja vrlina!« I ima ih koji se primiču teško i sa štropotom
kao kola što voze kamenje niz brdo: Ti zbore mnogo o dostojanstvu i o
violini; – oni svoj zapirač zovu vrlinom! I ima ih koji su kao večni
satovi kad se naviju; oni čine svoje tik-tak; i hoće da to tik-tak znači
– vrlina. Zaista vam kažem, u ovima uživam gde-god nađem takve satove,
naviću ih svojom porugom, a oni će još i da zvrje! Neki su opet gordi sa
ono malo svoje spravedljivosti, i nje se radi ogrešuju o sve na svetu:
tako da upravo natapaju svet svojom nepravednošću. Ah, kako im ružno
otiče iz usta reč »vrlina«! I kad bi da kažu: »ja sam svet«, izgleda kao
da bi hteli reći: »ja sam osvećen!« Svojom bi vrlinom hteli oni da
iskopaju oči svojim neprijateljima; i oni se uzdižu samo toga radi da bi
druge unizili. I ima ih još i takvih koji sede u svojoj hari, i ovako
pregovaraju iz svoga rogoza i iz trske: »Vrlina – to je kad se sedi
mirno u bari. Mi ne ujedamo nikog, i sklanjamo se ispred svakog koji
ujeda; a u svemu smo onoga mišljenja koje nam se dâ.« I ima ih još i
takvih koji vole da se prenemažu, i misle u sebi: vrlina, to je neka
vrsta prenemaganja. Njihova su kolena uvek spremna da se saviju na
molitvu, i njihove ruke hvale i veličaju vrlinu, ali im srce ne zna
ništa o tom. I ima ih još i takvih koji misle da je vrlina u tome što će
reći: »Vrlina je potrebna!« a u istini jedino u što veruju to je, da je
policija potrebna. Mnogi koji nije u stanju da vidi ono što je uzvišeno
na ljudima, zove vrlinom kad vidi ono što je nisko na njima: svoj zli
pogled dakle zove vrlinom. Neki bi hteli da se uzdignu i dođu u
ushićenje, pa to zovu vrlinom; drugi bi opet da ih pregaze – pa i to
zovu vrlinom. I tako, skoro svi veruju da učestvuju u vrlini; i svako
drži da se raspoznaje bar u tome šta je »Dobro« a šta »Zlo«. Nego,
Zaratustra nije došao da svim tim lažama i budalama kaže: »Šta vi znate
šta je vrlina! Kako bi vi i mogli znati šta je vrlina!« – Nego zato, da
biste se vi, prijatelji moji, zasitili već jednom starih reči što ste ih
naučili od laža i budala; Da biste se zasitili reči »nagrada«,
»odmazda«, »kazan«, »pravedna osveta«. – Zasitili se, da govorite: »delo
je dobro stoga što nije sebično«. Ah, prijatelji! Da sami u onome što
činite budete kao što majka unosi sebe u svoje čedo: to treba da bude
vaša reč o vrlini! – Gle, ja vam oduzeh do sto reči, do sto najmilijih
igračaka vaše vrline; i vi se sad srdite na mene, kao što se srde deca.
Igrali su se na morskoj obali, – a dođe talas i otrže im, i proguta
igračku: i eto ih gde plaču. Ali ako im isti taj talas donese nove
igračke, i prospe nove šarene školjke pred njih! Oni će tada biti
utešeni; a ako oni, tako ćete i vi, prijatelji moji, dobiti svoju utehu –
i novih šarenih školjaka! –



Tako je govorio Zaratustra.



O ološu



Život je vrelo radosti; ali, gde pije i ološ tu su svi kladenci
otrovani. Uživam u svemu što je čisto; ali ne volim da vidim usta što se
krive, i žeđ nečistih. Oni su svoj pogled bacili u vodu kladenca; i sad
njihov odvratni osmeh pliva po vodi i gleda me iz kladenca. Oni su
svetu vodu otrovali svojom pohotljivošću; a nazivajući slašću svoje
pogane snove otrovali su još i reči. Nevoljno zadrhće plamen kad oni
svoja vlažna srca prislone uz vatru; i sam duh uzavri, i zadimi, kad
ološ pride k vatri. Sladunjav, i gnjil, postaje plod u njihovoj ruci: a
pogledom svojim obaraju voćku, i stresaju lišće s nje. Mnogi koji su
okrenuli od života, okrenuli su se samo zbog ološa: nisu hteli da dele
kladenac, i plamen, i plod, s ološem. I mnogi koji su otišli u pustinju,
i trpeli žeđ skupa sa divljim zverima, nisu nipošto hteli da sede oko
česme zajedno sa prljavim mazgarima. I mnogi koji su dolazili kao
uništitelji, i kao grad plodnim poljima, hteli su jedino da ološu stanu
nogom za vrat, i da mu zapuše ždrelo. Nije to bio zalogaj koji sam
najupornije žvakao: da bih saznao da su životu potrebni i samo
neprijateljstvo, i umiranje, i krstovi: – Nego sam vazdan raspitivao, i
skoro se zadavio jedanput svojim pitanjem. šta, zar je životu i ološ
nužan? Zar su potrebni otrovni kladenci, i smrdljiva vatra, i pogani
snovi, i crvi u hlebu nasušnom? Nije mi moja mržnja grizla život, već mi
ga je moje gadenje hlapljivo podgrizalo! Ah, često sam se ratosiljao
duha kad sam video da i ološ može biti duhovit! A onima koji vladaju,
okrenuo sam leđa kad sam video šta im sad znači vladati: ucenjivati se, i
cenkati se oko sile, – s ološem! Stanovao sam među narodima ne znajući
njihova jezika, ne slušajući što govore: da ne bih razumeo jezika
njihova ucenjivanja i cenjkanja oko moći. Držeći zapušen nos, prolazio
sam zlovoljno kroz juče i kroz danas, jer, zaista vam kažem, smrdi sve
juče i sve danas na ološ koji piskara! Živeo sam dugo kao bogalj koji je
oglunuo, i oslepeo, i zanemeo, da ne bih morao živeti skupa sa ološem,
koji drži silu u rukama, koji piše, i koji se veseli. S mukom se duh moj
peo po stepenicama, i hranio se oprezno mrvama radosti; poštapao se,
slep, kroz život. Pa šta se zbi sa mnom? Kako sam se izlečio od gađenja?
Šta zažari opet pogled moj? Kako uzleteh na visine gde ne sedi više
ološ oko česme? Je li mi samo moje gađenje načinilo krila, i dalo snage
da naslutim vrela? Zaista vam kažem morao sam uzleteti u najviše visine
da bih opet našao vrelo radosti! O, i našao sam ga, braćo moja! Tu u
najvišim visinama izvire za me vrelo radosti! I ima života od kojega ne
pije i ološ! Čisto bih rekao da mi prehitro izvireš, vrelo radosti! I
često prazniš pehar samo da bi ga opet moglo napuniti! Moram se još
navići da ti smernije prilazim: prehitro me još vuče k tebi moje srce: –
Moje srce u kojem plamti moje leto, kratko, toplo, sanjalačko,
preblaženo leto: kako čezne moje srce, i leto u njemu, za tvojom
svežinom. Prošla je strašljiva tugoba moga proleća! Prošla je pakost
mojih snežnih pahuljica u junu mesecu! Postao sam sav leto, i sav podne
letnje! Leto u najvišim visinama, sa hladnim vrelima, i blaženom tišinom
o dođite, prijatelji, da tišina bude još blaženija! Jer to je naša
visina, i naš zavičaj: previsoko i prestrmeno je ovde za sve koji su
nečisti, i za njihovu žeđ. Bacite samo svoj čisti pogled u vrelo moje
radosti, prijatelji! On ga neće zamutiti! Ono će ležati nasmejano pred
vama u svoj svojoj čistoti. Na drvetu što se zove budućnost, gradimo mi
svoje gnezdo; neka nama osamljenima orlovi donose hranu u svojim
kljunovima! Zaista vam kažem od te hrane neće i nečisti jesti! Jer bi im
se činilo da jedu vatru, i ždrela bi im izgorela! Zaista vam kažem, tu
nema konaka za nečiste! Ledenica bila bi za njihove telesine naša sreća,
a i za njihove duhove! Kao silni vetrovi živećemo iznad njih, susedi
orlovima, susedi snegu, susedi suncu: jer tako žive silni vetrovi. I kao
vetar dunuću jednom po njima, i svojim duhom ugasiću dah njihova duha:
to traži moja budućnost. Zaista vam kažem, silan je vetar Zaratustra za
sve nizine; i evo šta kaže on svojim dušmanima, i svemu što pljuje i
bljuje: »čuvajte se, i ne pljujte uz vetar!« -

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime28/6/2010, 7:04 pm

O otrovnim paucima

Pogle, tu je leglo otrovnih pauka! Želiš li da ih vidiš očima? Eto im
mreže: dodirni je, i ona će zadrhtati. I odmah, brže-bolje, on će se
pojaviti. Dobro došao, otrovni pauče! Na leđima tvojim crni se trougao,
tvoje crno znamenje; ali ja znam od čega se crni i tvoja duša. Od
pakosti crni se tvoja dusa: gde ti ugrizeš načini se crna krasta; tvoj
otrov zapoji dušu osvetom! Ja vam govorim u pričama, vama koji zapajate
dušu otrovom, vi propovednici jednakosti! Svi ste mi vi otrovni pauci, i
osvetnici iz potaje! Ali ja ću otkriti vaše potaje, i ja vam se smejem u
lice svojim smehom sa visine. Ja kidam mreže vaše, da bi vas vaša
srditost izmamila sa vaših lažljivih legala, te da bi pakost vaša
provirila iz vaše reči »pravdoljublje«. Čovek ima da se isceli od
osvete: to je za me most što vodi ka najvišoj nadi, i duga koja se
javlja posle mnogih nepogoda. To naravno ne ide u račun otrovnim
paucima. »Baš to mi i hoćemo da se zove pravdoljubljem, da u svetu bude
što više nepogoda naše osvete« – tako govore oni među sobom. »Hoćemo da
se svetimo, i da naružimo sve koji nisu kao mi« – tako se zavetuju svi
koji su srca otrovnih pauka. »Odsada neka bude,želja za 'jednakošću' ime
za vrlinu; a protiv svega što je moćno nadaćemo divlju dreku!«
Propovednici jednakosti, tiranska izbezumljenost nemoći vapije iz vas za
»pravdoljubljem«: potajna vaša pohlepnost za tiranijom htela bi da se
umota tako u reči vrline! Ustojana sujeta, uzdržavana zavist, možda
sujeta i zavist vaših otaca, bije iz vas kao oganj i kao bezumlje
osvete. Što je u ocu ćutalo, progovara u sinu; i našao sam često da je
sin otkrivena tajna oca svog. Izgledaju oduševljeni: ali u njima nije
usplamtelo srce, – nego osveta. A kad postanu uljudni i hladni, oni nisu
to po duhu svom nego iz zavisti. Njihova surevnjivost povešće ih i na
staze mislilačke; ali ih izdaje ta njihova surevnjivost uvek će otići
predaleko, i, premoreni, moraće da legnu i da otpočinu, naposletku, ma i
posred snega. Iz svake njihove tužbe odjekuje pakost, u svakoj njihovoj
pohvali ima usiljenog vajkanja, a biti sudijom to je za njih
blaženstvo. Poslušajte me, prijatelji moji: ne imajte mnogo vere u one u
kojih je snažan nagon za kažnjavanjem! To su ljudi lošeg soja i kolena;
iz očiju im viri dželat i uhoda. Ne imajte vere u one koji mnogo zbore o
svome pravdoljublju! Zaista vam kažem, nije jedino med što nedostaje
njihovim dušama. A kad čujete kako se sami nazivaju »dobri i pravedni«,
ne smećite s uma da im nedostaje samo vlast pa da budu fariseji! Dragi
prijatelji, neću da me krivo razumete, i zamenjujete drugim. Ima ih koji
propovedaju moj nauk o životu, ali su ujedno i propovednici
pravdoljublja, i otrovnih pauka. To što oni govore za volju života, i
ako na svome leglu sede okrenuti od života, to je zato što hoće time da
nanesu kvara, i zadadu bola. Hoće da zadadu bola onima u čijim je rukama
danas vlast, jer ti još ponajradije slušaju propoved o smrti. Da nije
tako, ne bi takav nauk propovedali otrovni pauci: jer baš oni bili su
nekad najveći opadači sveta, i spaljivači jeretika. Neću da me krivo
razumete, i zamenjujete ovim propovednicima jednakosti. Jer meni
pravdoljublje kaže: »ljudi nisu jednaki«. I oni neće to ni biti! Zar bi
vredela što ljubav moja prema natčoveku kad bih drukčije govorio: Preko
tisuću mostova i prelaza neka se guraju oni prema budućnosti, i neka sve
više borbe i nejednakost dođe među njih: to da kažem uči me moja velika
ljubav! Neka bi postali pronalazači likova i sablasti u svom
neprijateljstvu, i neka bi sa tim svojim likovima i sablastima među
sobom bili još i najviši boj! Dobro i zlo, i bogatstvo i sirotinja, i
veliko i malo, i sva ostala imena kojima se označavaju vrednosti: sve to
treba da postane oružjem, i zvonkim znanjem da se život uvek iznova ima
sam da savlada! Život sam iz sebe hoće da se nazida u visinu, na
stubove, i na stepene: hoće da ima izgled preko širokih vidika, sve do u
blaženstva lepote, – zato mu treba visine! I, sa visinom treba mu i
stepena, i onih koji su protiv stepena, i onih koji se penju! Život hoće
da ide u vis, i penjući se da se savlađuje. Evo pogledajte, prijatelji
moji! Ovde gde je leglo otrovnih pauka, tu se dižu u vis ruševine jednog
starog hrama – pogledajte ga samo ozarenim pogledom! Zaista vam kažem,
onaj što je nekad ovde svoje misli zidao kamenjem u vis, taj je poznavao
tajnu života kao što je znaju najmudriji! On nas evo uči, i priča da
svako razume, da su i borba i nejednakost još lepi, i rat i vlast i
prevlast. Kako se božanstveno, u junačkom obgrljaju, rvu i krhaju
svodovi i lukovi: kako bacaju svetlost i sen jedan preko drugog stromeći
u visinu. – Tako pouzdano, i u lepoti, treba i mi da smo jedan drugom
neprijatelji, prijatelji moji! Božanstveno treba da stremimo jedan preko
drugog, i jedan protiv drugog! – Vaj! Eto mene ujede otrovni pauk, moj
stari dušmanin! Božanstveno pouzdano, i u lepoti, ugrize me u prst!
»Mora biti kazne i pravde na svetu – misli on: ne treba da zabadava peva
pesmu u slavu neprijateljstva!« Eto, on se osveti! I teško meni, sad će
još i dušu da mi zanese osvetom! Da se ne bih zanosio, privežite me uz
ovaj stub, prijatelji moji! Volim biti svetitelj privezan uza stub, nego
vrtlog osvete! Zaista vam kažem, Zaratustra nije vrtlog, niti je oluj,
pa ako i jeste igrač, nipošto nije igrač po ćudi otrovnih paukova! –

Tako je govorio Zaratustra.



O slavnim mudracima

Služili ste puku, i sujeverju pučine, svi vi slavni mudraci! – a ne
istini! Toga su vas radi i poštovali. Toga su radi i trpeli vaše
neverovanje, jer je to bila dosetka, i stranputica koja vodi ka puku.
Tako i gospodar dopušta ponešto svojim robovima i uživa u njihovoj
obesti. Ali onaj kojeg pučina mrzi, kao što mrze psi kurjaka: to je
slobodni duh, dušmanin okova, nepoklonik ikonama, usamljenik u šumama.
Izgoniti njega iz njegova zaklona – to je oduvek nazivao puk »smislom za
pravednost«: na njega nateruje on još i sad svoje najzubatije pse.
»Jer, narod je tu: dakle i istina je tu! Držite one koji je još traže!«
tako se čuje od vajkada sa svih strana. Svome puku hteli ste da ugodite u
njegovu obožavanju: i to ste nazivali »voljom za istinom«, vi slavni
mudraci! Vi ste govorili u svome srcu: »iz naroda sam došao: glas
naroda, glas voljom »božiji«. Tvrdoglavo i mudro, kao mazga, uvek ste
bili tumači pučine. I mnogi silnik koji je hteo da bude dobar s narodom,
upregao bi pred svoje hate još – po jedno magare, po jednog slavnog
mudraca. A ja, vi slavni mudraci, zatražih eto da najzad zbacite sa sebe
sasvim lavovsku kožu! Da zbacite šarenu kožu grabljive zveri, i kandže
onoga koji ispituje, traži, osvaja! O, tek kad biste skrhali svoju volju
da poštujete, i da budete poštovani, tek tada bih poverovao vašem
»istinoljublju«. Istinu ljubi za mene onaj koji ide u bezbožne pustinje,
i koji je skrhao u sebi srce koje poštuje, i hoće da bude poštovano. Na
žutome pesku, i preplanuo od sunca, pogleda on, doduše žedno, na plodna
polja sa bistrim vrelima, gde se u gustom granju živi stvorovi
odmaraju. Ali, njegova žeđ nije u stanju da ga nagovori da i on bude kao
i oni koji uživaju: jer gde su oaze tu ima i službe lažnim bogovima.
Gladna, silovita, usamljena, bezbožna: takva želi da je, volja lavovska.
Nepodložna sreći slugu, isceljena od bogova i od obožavanja,
neustrašiva a strašna, velika, i usamljena: takva je volja u ljubitelja
istine. Oduvek su u pustinji živeli oni što ljube istinu slobodni
duhovi, kao gospodari pustinje; a u gradovima žive dobro uhranjeni,
slavni mudraci, marva za zapregu. Jer oni večno vuku, kao mazge – kola
pučine! Ja se zbog toga na njih ne ljutim: ali su oni za me uvek samo
služinčad i zaprega, ma kake da su im kajasi zlatom optočeni. Često su
bili dobre sluge, i isplaćivalo se držati ih. Jer evo šta kaže vrlina:
»ako moraš biti slugom a ti gledaj da poslužiš onom koji će najviše
koristi imati od tebe! »Duh i vrlina u tvoga gospodara, treba da raste
zato što mu služiš: pa ćeš rasti i ti naporedo sa njegovim duhom, i
njegovom vrlinom.« I zaista vam kažem, vi slavni mudraci! vi služitelji
pučine! I vi sami rasli ste naporedo sa duhom i vrlinom pučine – i ona
je rasla u vama! To kažem vama na slavu! Pa ipak vi za mene ostajete puk
i u vašim vrlinama, pučina sa glupim očima, – pučina koja ne zna šta je
to duh! Duh je život koji sam zadaje rane životu: u rođenom bolu stiče
sebi sve više znanja, – da li ste vi to već znali? I evo u čemu je sreća
za duh: da bude miropomazan, i suzama posvećen za žrtvu, – da li ste vi
to već znali? Još i slepilo slepca, i njegovo traženje i pipanje, treba
da govori o silini sunca u koje je gledao, – da li ste vi to već znali?
Stenjem neka nauči zidati onaj koji ide za saznanjem! Nije dosta da duh
ume samo pomerati stene, – da li ste vi to već znali? Vi ste videli
samo iskre duha: ali vi ne vidite njega kao nakovanj, i ne vidite
svirepost njegova čekića! Zaista vam kažem, vi ne poznajete oholost
duha! Ali biste manje još mogli podneti skromnost njegovu, kad bi
jedared progovorila! I još se nikada niste usudili da bacite svoj duh u
jamu punu leda: niste sami dovoljno topli za to! zato ne poznajete ni
uživanja što ih pruža hladnoća njegova. Uvek, i u svemu, odviše se
drugarski držite prema duhu; od mudrosti gradili ste često sklonište, i
bolnicu za loše pesnike. Vi niste orlovi: stog i ne osetiste sreće od
straha u duhu. Ako nije ptica neka ne seda blizu provalija. Vi ste
mlaki: a hladno je svako duboko saznanje. Hladna kao led su
najunutrašnjija vrela duha: prava slast za tople ruke, i za one koji
rade. Dostojanstveno stojite vi, i kruto, i s pravim leđima, vi slavni
mudraci! – vas ne povija jak vetar, niti jaka volja. Zar još nikad ne
videste kako morem brodi jedro zaobljeno i nadahnuto, i drhćući pred
silinom vetrovom? Kao to jedro, drhćući pred silinom duha, brodi morem
moja mudrost – moja divlja mudrost! Nego, vi služitelji pučine, vi
slavni mudraci, – otkud biste i mogli vi sa mnom ići.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime28/6/2010, 7:04 pm

Pesma u noći

Noć je: čuj kako glasno žubore sad potoci, i vodoskoci. A i duša je moja
vodoskok koji žubori. Noć je: sad se tek bude ljubavne pesme
zaljubljenih. A i duša je moja ljubavna pesma zaljubljenoga. Nešto
nezasićeno, nezasitljivo, na dnu je moje duše; i hoće da progovori.
Silna žudnja za ljubavlju nakupila se u meni, i progovara jezikom
ljubavi. Ja sam svetlost: o, kad bih bio noć! Ali u tome i jeste moja
osamljenost, što sam okružen svetlošću. O, kad bih bio taman, i mračan
kao noć! Kako bih sisajući ležao na grudima svetlosti! I još bih i vas
blagosiljao, vi sitne zvezdice, i svetlaci na nebu! – i bio bih blažen s
vašeg treperenja. Ali ja živim u svom sopstvenom sjaju, ja upijam
ponovo u sebe plamenove koji iz mene biju. Ja ne znam za sreću onoga
koji uzima; a često sam sanjao da je još veće blaženstvo ukrasti nego
uzeti. U tome je moja sirotinja, što se moja ruka nikad ne odmara od
davanja; u tome je moja zavist, što vidim oči koje čekaju, i gledam u
noći čežnjom obasjane. O da zla udesa sviju koji udeljuju! O da
pomračenja moga sunca! O da čežnje za čeznućem! O da grdne gladi posred
sitosti! Oni primaju od mene; ali zar ja dodirujem time dušu njihovu?
Provalija zija između davanja i primanja; a najmanju provaliju treba
preći najposle. Glad niče iz moje lepote: hteo bih da zadam bola onima
kojima svetlim, hteo bih da poharam one kojima delim. – tako me mori
glad za pakošću. Hoću da povučem ruku kad joj se druga ruka već pruža
nasusret; oklevam, kao što okleva vodopad, još u padanju: – tako me mori
glad za pakošću. Na takvu osvetu smišlja moje obilje: takva podlost
izvire iz moje osame. Moja sreća u davanju zamrla je dajući, moja se
vrlina zasitila sebe same u svome obilju! Onaj koji uvek daje, u
opasnosti je da izgubi stid; u onoga koji uvek udeljuje, ruka i srce
otvrdnu od samog deljenja. Moje se oko ne preliva više stidom onih što
mole: moja je ruka otežala odviše za drhtave ruke što se pune. Kuda je
nestalo suze iz moga oka, i milosti iz moga srca? O, da osame sviju koji
udeljuju! O, da nemog ćutanja sviju koji sijaju! Mnoga sunca kruže u
pustome prostoru: za sve što je mračno govore ona svojom svetlošću, – za
mene ćute. To je neprijateljstvo svetlosti prema onom što sjaji:
nemilosrdno ide ona svojim putevima. Nemilosrdno u dnu srca prema onom
što sjaji, hladno prema suncima, – tako ide svojim putem svako sunce.
Kao oluje preleću sunca svoje puteve, takav je njihov hod. Ona idu za
svojom neumoljivom voljom, to je njihova hladnoća. O, tek vi, vi tamni i
mračni kao noć, tek vi stvarate toplotu iz onog što sjaji! O, tek vi
napajate se, i krepite, mlekom iz vimena svetlosti! Ah, led je oko mene,
i moja će ruka izgoreti od leda! Ah, žeđ je u meni, koja čezne i vene
za vašom žeđu! Noć je: o, što moram da svetlim! I što moram da sam žeđ
za noći! I osama! Noć je: iz mene, kao iz vrela, izbija želja, – hteo
bih da progovorim. Noć je: čuj kako glasno žubore sad potoci i
vodoskoci. A i moja je duša vodoskok koji žubori. Noć je: sad se bude
ljubavne pesme zaljubljenih. A i moja je dusa ljubavna pesma
zaljubljenoga. –

Tako je govorio Zaratustra.



Pesma uz igru

Jedne večeri išao je Zaratustra sa svojim učenicima kroz šumu; pa kako
je pošao da potraži vrelo, izađe odjedared na jednu zelenu livadu, koju
je tiho okruživalo drveće i žbunje: po livadi su igrale devojke. Čim
devojke ugledaše Zaratustru, prestadoše igrati; ali im Zaratustra priđe
pozdravljajući ih ljubazno rukom, i progovori im ovako: »Ne prekidajte
igru, ljupke devojcice. Nisam ja došao da kvarim igru krivo vas
pogledajući, – ja sam prijatelj devojčicama. Ja branim boga pred
đavolom: jer đavo je duh težine. Kako bih ja, lakokrile, mogao biti
nesklon božanskom plesu? Ili nožicama devojačkim sa nežnim člančićima?
Ja jesam doduše šuma, i noć mračnih drveta: ali, ko se ne plaši moga
mraka taj će naći senice od ruža pod mojim čempresima. A naći će i
maloga boga što ga devojke najviše vole: naći će ga gde leži uz izvor,
mirno, sa sklopljenim očima. Zaista, zaspao mi je posred bela dana,
danguba jedna! Predugo je vijao leptirove! Ne srdite se na me, lepe
igračice, što ću maloga boga udariti malo prutom! Vikaće iz sveg grla, i
plakaće, – ali smešan je još i kad plače! I onda neka vas sa suzama u
očima pozove na igru; a ja ću sam zapevati jednu pesmu uz njegovu igru.
Jednu pesmu uz igru, i ujedno podsmevku duhu težine, mome najvišemu
velikomoćnomu đavolu, za kojeg kažu da je »gospodar sveta«. Evo pesme
što ju je Zaratustra pevao, dok je Kupidon skupa s devojčicama plesao: U
tvoje sam oko nedavna zagledao, živote! I učini mi se da padam u
bezdan. Ali me ti izvuče na zlatnoj udici, i smejao si mi se sa
podsmehom kad sam te nazvao bezdnom. »Tako to govore ribe, rekao si;
čemu one ne mogu doći na dno, to je bezdno. A uistini ja sam samo
promenljiv, i divalj i u svemu žena; i to ne žena puna vrlina. Iako me
vi ljudi nazivate 'dubinom' ili 'vernošću' 'večnom' i 'tajanstvenom'. Vi
ljudi pridajete nam uvek svoje sopstvene vrline, – o, vi puni vrlina!« I
on se smejaše nevernim smehom, ali, ja mu ne verujem nikad, ni njegovom
smehu, kad sam sebe ruži. A kada sam u četiri oka govorio sa svojom
divljom mudrošću, reče mi ona srdito: »Ti hoćeš, ti želiš, ti voliš, i
samo zato ti uznosiš život!« Malo ti ne odgovorih pakosno, i. ne rekoh
njoj srditoj istinu u oči; a mudrosti se ne može odgovoriti pakosnije
nego kad joj se »kaže istina u oči«. Jer tako stoje stvari među nama
trima. Iz dna duše volim život samo – i, odista, ponajvećma, onda kada
ga mrzim Što sam naklonjen mudrosti, često i odviše: to je stoga što me
podseća premnogo na život! Ona ima iste oči, isti smeh, pa čak i isti
pozlaćeni prut za pecanje: šta ću, kad su oboje tako slični? A kad me
jednom život zapita: Šta je to, mudrost? – odgovorih mu živo: »Ah da,
mudrost! Žedni se za njom, i ne nasiti se, gleda se kroz veo, hvata se
mrežama. Je li lepa? Šta ja znam! Ali pokušavaju da pecaju njome i
najmatorije šarane. Promenljiva je, i prkosna; često sam je viđao kako
se ugrize u usnu, i kako naopako provlači češalj kroz kosu. Možda je
pakosna i lažna, i žena u svemu; ali kad govori loše o sebi samoj tada
je baš najzanosnija.« Kad sam to rekao životu, nasmeja se on prkosno, i
zatvori oči. »O kome ti to govoriš? reče, zacelo o meni? Sve da i imaš
pravo, – zar se to meni tako u lice kazuje! Nego de, govori sad već i o
toj tvojoj mudrosti!« Ah, i ti tada otvori opet oči svoje, ljubljeni
živote! I učini mi se opet da padam u bezdan. – Tako je pevao
Zaratustra. A kad se svrši igra, i devojčice se raziđoše, posta sumoran.
»Sunce je davno već selo, reče najzad; livada je orošena večernjom
rosom, iz šume bije hladovina. Nešto nepoznato je oko mene, i gleda me
zamišljeno. Šta! Zar si ti još u životu, Zaratustra? Zašto? Čemu? Čime?
Kamo? Gde? Kako? Zar nije ludost, biti još u životu? – Ah, prijatelji
moji, to iz mene veče tako pita. Oprostite mi moju sumornost! Dode veče:
oprostite mi što veče dode!«

Tako je govorio Zaratustra.



Pesma nad grobovima

»Onamo je ostrvo grobova, daleko od sveta; onamo su i grobovi moje
mladosti. Onamo ću odneti i večno zeleni venac života.« Tako razmislivši
u srcu svom, prevezao sam se preko mora. – O vi, priviđenja i snovi
moje mladosti! O, svi vi ljubavni pogledi, božanstveni trenuci! Kako mi
brzo pomreste! Ja vas se spominjem danas kao da se spominjem svojih
pokojnika. Sa vaše strane, najdraži moji pokojnici, dolazi mi sladak
zadah, koji krâvi srce, i mami suze na oči. Odista, on uzbuđuje i
raskravljuje srce usamljenome morskom putniku. Još uvek ja sam
najbogatiji, i najdostojniji zavisti – za koji sam najusamljeniji! Jer
ja sam vas imao, i ja sam još vaš: da li su ikome, recite padale u krilo
sa drvetâ tako rumene jabuke kao meni?Još sam uvek ja carstvo i
naslednik vaše ljubavi, i vaš spomen čini da cvate u meni mnogobrojne
vrline divljake, o vi koji ste mi najdraži! Ah, mi besmo stvoreni da
ostanemo jedno kraj drugog, vi bajna neznana čudesa; vi niste prilazili k
meni, i k mojoj strasnoj želji, kao bojažljive ptičice – ne, već kao
što prilaze rastuženi rastuženome! Da, stvorene za vrednost, kao i ja, i
za nežnost u Večnostima, ja vas moram pomenuti sada po neveri vašoj, vi
božanstveni pogledi i trenuci: drugoga imena još ne naučih. Odista,
prebrzo mi pomreste, begunci moji! Ali, ne pobegoste vi od mene, niti
pobegoh ja od vas: nevini smo mi jedno drugom u svome neverstvu. Da bi
mene ubili, zaklaše vas, ptice pevačice mojih nada! Da, na vas je, mili
moji, pakost odapinjala svoje strele – da bi pogodila moje srce! I
pogodila je! Ta vi mi beste najrođeniji, najlepše što imam, i što me
obuzima: i zato moradoste umreti tako mladi, i tako pre vremena! Pustili
su strelu onamo gde će me najjače pogoditi: na vas, čija je put kao
paper meka, ili, još pre, kao osmeh koji se gubi u oku! Ja ću ovako
progovoriti mojim dušmanima: šta je sav pokolj medu ljudima naspram ovog
što ste meni učinili! Veće ste mi zlo učinili nego što je sav pokolj
među ljudima; uzeste mi ono što se ne može naknaditi: – to ja vama
kažem, dušmani moji! Ta ubiste mi priviđenja, i najdraža čudesa moje
mladosti! Oduzeste mi moje drugove blažene sablasti. Njihovoj uspomeni
posvećujem ovaj venac, i ovu kletvu. Ovu kletvu vama, dušmani moji!
Pokratiste mi moju večitost, kao što se tvrda gruda zemlje rasprsne u
hladnoj noći! Jedva je sagledah, kao iskru u božijim očima, – svega
jedan tren! Evo šta reče jednom u čas dobar moja čistota: »božanska neka
su sva bića«. A vi me tada napadoste nečistim avetinjama; o, u nepovrat
pobeže tako onaj dobri čas! »Svi dani neka su za me sveti« – tako je
zborila nekad mudrost moje mladosti: odista, zbor jedne nasmejane
mudrosti! A vi mi, dušmani, ukradoste tada moje noći, i prodadoste ih za
besanu patnju: o, u nepovrat pobeže tako ona nasmejana mudrost! Bejah
jednom željan povoljnog proročanstva iz leta ptičjeg: a vi mi tada
prevedoste preko staze gadnu sovuljagu, neman jednu. O, u nepovrat
pobeže tako moja nežna želja! Zavetovah se jednom da ću se odreći svakog
gađenja: a vi mi tada pretvoriste sve moje bliske i najbliže, u gnojave
čireve. O, u nepovrat pobeže tako moj blagorodni zavet! Iđah nekad kao
slepac, blaženim stazama: a vi tada baciste nečisti na put slepomu: i
sada su mu odvratne nekadašnje staze za slepce. I kad činjah ono što mi
najteže padaše, i slavljah pobedu svojih savlađivanja: tada učiniste vi
da oni koji su me voleli viču kao da im nanosim najveću bol. Zaista, to
vam beše oduvek vaš posao: da mi zagorčate moj najslađi med, i trud
mojih najboljih pčela. Mojoj ste samilosti slali uvek najdrskije
prosjake; k mome ste sažaljenju gurali uvek neizlečive bestidnike. Tako
ste vređali moje vrline u veri njihovoj. A kad sam još i najsvetije što
sam imao prineo na žrtvu: brže bolje stavila je uza me vaša »pobožnost«
svoje sočnije darove: tad, u obilju vašega soka, udavilo se i ono što mi
je bilo najsvetije. Jednom sam hteo igrati kao što još nikad igrao
nisam: hteo sam igrati preko svih nebesa. A vi mi tada zavedoste moga
najmilijeg pevača. I on zasvira jednu strašnu, sumornu pesmu, o, duvao
mi je u uši kao kakav mutan rog! Pevaču ubico, oruđe pakosti,
najneviniji u svemu! Bejah već spreman za najlepšu igru: i ti mi tad
zvucima tvojim ubi moje ushićenje! U igri tek umem da kažem priču o
najvećim stvarima: – a ovako ostade mi eto najveća moja priča nekazana u
udovima! Nekazana, i neiskupljena, ostade mi moja najveća nada! I
pomeriše mi sva priviđenja, i sve utehe moje mladosti! Kako sam mogao to
podneti? Kako sam mogao odbolovati i preboleti takve rane? Kako je
mogla moja duša da se uzdigne opet iz tih grobova? Da, ima na meni nešto
neodoljivo, nepogrebivo, nešto što krši stene: to nešto je moja volja.
Ćuteći, i nepromenljiva kroči ona kroz godine. Svojim hodom a mojim
nogama hoće da ide, moja stara volja; tvrdoga je srca njena ćud, i
neranjiva. Samo na peti svojoj ja sam neranjiv. Tu si još uvek ti, i
uvek ista, strpljivosti prepuna! Uvek još probijaš sebi puta kroz sve
grobove! U tebi još živi i ono što nije iskupljeno od moje mladosti; kao
život, i kao mladost, sediš ti tu puna nade na surim ruševinama
grobova. Da, još si mi ti rušilac sviju grobova: Slava tebi, voljo moja!
A samo gde je grabova ima i uskrsnuća. –
_________________

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime28/6/2010, 7:05 pm

O samoprevladavanju

»Voljom za istinom« zovete, vi najmudriji, ono što vas goni i što vas
raspaljuje? Voljom koja bi htela da može da zamisli sve što postoji:
tako zovem ja volju vašu! Vi biste sve što postoji tek da načinite da se
može zamisliti, jer vi sumnjate, u opravdanu nepoverenju, da li se već
zamišlja. Ili će vam se pokoriti, ili ćete ga pokoriti! Tako hoće vaša
volja. Treba da postane uglađeno, i duhu podložno, kao ogledalo njegovo,
i odsjaj njegov. U tome je sva vaša volja, vi najmudriji, vaša volja za
moći; pa i onda kad govorite o dobru i zlu, i o precenjivanju
vrednosti. Hteli biste tek da stvorite svet pred kojim biste mogli
klečati: to vam je vaša zadnja nada, i zanos koji vas opija. Nemudri,
medutim puk, – on je kao reka niz koju dalje plovi čun: a u čunu
smestile se svečano, i kukuljicima zakrivene, odredbe vrednosti. Vi ste
svoju volju i svoje vrednosti položili na tok postanja; a staru jednu,
volja za moći otkrio sam ja u onome što smatra puk dobrim i zlim. To ste
vi, najmudriji, posadili te goste u taj čun, i iskitili ih bljeskom, i
gordim imenima, – vi, i vaša gospodarska volja! A reka nosi dalje vaš
čun: mora da ga nosi. Ništa ne mari što se talas odbijajući penuša, i
gnevno juriša protiv krmi! Nije reka vaša opasnost, i kraj vašeg dobra i
zla, vi najmudriji! – već ona sama volja, volja za moći, – neiscrpna
životna volja koja stvara. Ali da biste razumeli što govorim o dobru i
zlu, hoću još pre toga da vam govorim o životu, i u čemu se sastoji sve
što živi. Išao sam za onim što živi, išao sam velikim i malim stazama,
da bih doznao u čemu se sastoji. Stostrukim ogledalima hvatao sam
njegove poglede, kad su mu usta ćutala: da bih mu iz očiju čitao šta
kaže. I čitao sam mu iz očiju. I, gdegod sam naišao na nešto što živi tu
sam čuo i govor o pokornosti. Sve što živi, pokorava se. A drugo je
ovo: Onome se zapoveda koji ne ume da se sebi sam pokorava. Tako je to
kod svega što živi. I ovo je treće što sam čuo: da je zapovedati teže
nego pokoravati se. Onaj što zapoveda, ne nosi samo teret svih onih koji
se pokoravaju, a taj ga može lako i prigniečiti: – Već mi se čini da je
u zapovedanju uvek i smelosti i junaštva; jer svuda gde se zapoveda ono
što živi meće na kocku sebe samo. Čak i kad zapoveda sebi samom, i tada
još mora da ispasta za svoje zapovedanje. Svome rođenom zakonu mora da
bude sudija, i osvetnikom, i žrtvom. Kako to! pitao sam se u sebi. Šta
nagoni ono što živi da se pokorava, i da zapoveda, i da još i
zapovedajući bude pokorno? Čujte dakle što ću vam reći, vi najmudriji!
Ispitajte dobro da li sam se uvukao u srce samome životu, i čak do u
žilice njegova srca! Gde sam naišao na nešto što živi tu sam nalazio i
volju za moći: i čak i u volji služitelja, našao sam volju da bi hteo
biti gospodarem. Da ono što je slabije služi onome što je jače, na to ga
goni volja njegova koja hoće da gospodari nad onim što je još slabije:
jedino toj želji ne može odoleti. I kao što se ono što je manje podaje
onom što je veće, da bi moglo imati želje i moći nad još manjim: tako se
podaje još i ono što je najveće, i moći radi stavlja – i život na
kocku. U tome se sastoji podavanje onog što je najveće: da je junaštvo, i
opasnost, i jedno kockanje na život i smrt. Gde se žrtvuje, i služi, i
bacaju ljubavni pogledi: i tu je volje da bi se postalo gospodarem.
Stranputicama se tu, i da niko ne vidi, uvlači ono što je slabije u
tvrđenju, i sve do u srce, onome što je moćni je – i krade moći. A ovu
tajnu rekao je meni sam život: »Čuj, reče, ja sam ono što jednako treba
sebe samo da prevlađu je«. »Naravno, vi to zovete voljom za rađanjem,
ili nagonom za svrhom, za višim, za daljim, za mnogostrukim: ali sve to
jedno je, i jedna tajna. »Radije bih propao nego što bih se odrekao toga
Jednog; zaista ti kažem, gde se propada, i gde opada lišće, znaj, tu se
žrtvuje život – za ljubav moći! »Mora da sam, vaj, i borba i
postajanje, i cilj i ono što se protivi cilju: ah, ko pogodi moju volju,
pogodiće zacelo i kakvim krivim stazama mora ona da ide!« »Ma šta da
stvorim, i ma kako voleo ono što stvorim – ubrzo moram da postanem
protivnikom tome, i svemu što volim. tako traži moja valja.« »A i ti
koji ideš za saznanjem, samo si staza, i utisak stupanja moje volje:
zaista ti kažem, moja volja za moći kroči i nogama tvoje volje za
istinom!« »Nije, međutim, pogodio istinu onaj koji se bacio na nju onom
rečju o »volji za opstankom«: takva valja – i ne postoji! »Jer: ono što
ne postoji, ne može hteti a ono što postoji, kako može imati još volje
da tek postoji?« »Samo gde ima života, ima i volje: ali, ne volje za
životom nego – tako te ja učim – volje za moći! « »Onaj koji živi, ceni
mnogošta više nego sam život; ali iz same ocene govori – volja za moći!«
– Tako me je nekad učio život: i iz toga izdvojiću vam još, vi
najmudriji, tajnu srca vašega. Zaista vam evo kažem: dobro i zlo, koji
bi bili večni – toga nema! To se mora jednako samo iz sebe savlađivati.
Nasilje je, što vi činite sa vrednostima, i sa rečima o dobru i zlu, vi
koji ocenjujete vrednosti; i u tome je vaša skrivena ljubav, i sjaj,
trepet i prelivanje vaše duše. Ali, veća sila raste iz vaših vrednosti: i
novo prevlađivanje: o nju će se razbiti i jaje, i ljuska od jajeta. I
onaj koji ima da bude stvaralac u dobru i zlu: i taj, zaista vam kažem,
mora prvo biti rušiteljem, i razbijačem vrednosti. Tako ide najveće zlo
uz najveće dobro: a ovo je ono što stvara. Govorimo samo o tom, vi
najmudriji, iako to ne valja. Još je gore ćutati; sve istine koje se
prećute postanu otrovnima. I treba da se sve razbije što se na našim
istinama razbiti – daje! Ostaje još mnogo domova koje treba nazidati! –

Tako je govorio Zaratustra.



O uzvišenima

Mirno je dno moga mora: ko bi mislio da se u njemu kriju šaljiva
čudovišta! Nepokolebljiva je moja dubina: ali se ona blista od
zagonetki, i smehova, što po njoj plivaju. Video sam danas jednog od
uzvišenih, jednog od svečanih, jednog pokajnika duhom o kako se moja
duša smejala njegovoj ružnoći. S uzdignutim prsima, i kao oni koji
zadržavaju dah: tako je stajao uzvišeniji preda mnom, i bez reči: Sa
njega su visile gadne istine, njegov plen, a odelo mu je bilo sve
poderano; video sam i mnogo trnja na njemu – ali ruže nijedne ne videh.
Još se nije naučio smehu, niti lepoti. Namršten vratio se ovaj lovac iz
šume saznanja. Vratio se iz boja sa divljim zverovima: ali iz njegove
zbilje još viri divlja zver – još neukroćena! Još uvek izgleda on kao
tigar koji se sprema da skoči; ali ja ne volim te napete duše, moj se
ukus buni protiv svih tih koji se uzdržavaju. Vi mi velite, prijatelji,
da ne treba raspravljati o ukusu, i o kusu? Ali, ceo je život
raspravljanje o ukusu i kusu! Ukus: to je, ujedno, i mera, i ono što se
meri, i onaj koji meri; a teško svemu što živi a hoće da živi bez
raspravljanja o meri, i onom što se meri, i onom koji meri! Tek kad bi
se zasitio svoje uzvišenosti, taj uzvišeni: tek tada bi počeo bivati
lep, – i tek tada bio bi meni po ukusu, i ukusan. I tek ako okrene leđa
sebi samome, tek tada će preskočiti svoju rođenu sen – i, zaista vam
kažem, skočiti u svoje sunce. Odviše je dugo proveo u hladu, pobledeli
su obrazi u pokajnika duhom; malte nije umro od gladi u svome čekanju.
Još ima preziranja u njegovu oku; još mu se na usnama krije gadenje. On
doduše sad miruje, ali mir njegov još se nije ispružio na sunce. Trebalo
bi da radi isto što i bik; sreća njegova trebalo bi da odiše zemljom a
ne preziranjem zemlje. Voleo bih da ga vidim kako kao beli bik, zadihan,
i ričući, vuče plug: i još i rikom svojom trebalo bi da slavi sve što
je zemaljsko! Mrki su njegovi obrazi; sen od ruke igra na njima.
Osenčeno još je videlo njegovih očiju. Samo delo njegovo baca još na nj
tu sen: ruka baca u zasenak njega koji njome radi. Još on nije svoje
delo savladao. Uživam doduše u njegovu vratu, koji je kao u bika: ali
bih voleo još da vidim i da su oči kao u anđela. I treba još i od svoje
junačke volje da se oduči: hoću da mi bude i uzdignut, ne samo uzvišen: –
trebalo bi da ga uzdigne sam etar, njega bezvoljnoga! On je pobeđivao
nemani, rešavao zagonetke; ali treba još da i iskupi svoje nemani, i
svoje zagonetke, treba još da ih i preobrazi u decu nebesku. Njegovo
saznanje još nije naučilo da se smeje, i da ne bude surevnjivo; njegova
bujna strast još se nije stišala u lepoti. Zaista vam kažem, njegova
živa želja ne treba da zaćuti, i da utone u sitosti već u lepoti!
Ljupkost je deo velikodušnosti, u blagorodnoga. Sa rukom preko čela:
tako bi trebalo da otpočne junak, i tako bi trebalo da još i svoj
otpočik savlada. Ali baš junaku lepo je najteže od svih stvari.
Nedostižno je lepo za svaku plahnitu volju. Malo tek više, malo samo
manje: to ovde znači mnogo, to ovde znači najviše. Stajati sa odapetim
mišićima, i sa razvezanom voljom to je za vas najteže od svega, vi
uzvišeni! Kad se moć smiluje, i siđe, da je vide: takav je silazak za
mene lepota. I ni od koga ne tražim toliko lepote koliko baš od tebe,
silniče: tvoja dobrota neka bude tvoje zadnje savlađivanje sebe sama.
Uveren sam da si u stanju učiniti svako zlo: zato tražim od tebe dobro.
Zaista vam kažem, često sam se smejao slabićima, koji su držali da su
dobri stoga što su im šape bile nemoćne! Treba da težiš za vrlinom
stuba: što se više diže u vis tim je lepši i nežniji, ali utoliko tvrđi i
otporniji iznutra. Jeste, uzvišeni, bićeš ti jednom još lep, i
ogledaćeš svoju lepotu u ogledalu. Tada će drhtati tvaja duša od
božanskih želja; a obožavanja biće još i u tvojoj sujeti!Jer, to je
tajna dušina: tek kad ju je junak napustio, pristupa joj polako, u snu, –
nadjunak –

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime28/6/2010, 7:05 pm

U zemlji obrazovanja

Predaleko sam odleteo unapred u budućnost, strava me spapade. Kad sam
pogledao oko sebe, imao sam šta videti: vreme mi beše jedini savremenik.
Tad poleteh unazad, kući – sve brže i brže: tako stigoh k vama, vi
današnji ljudi, i stigoh u zemlju obrazovanja. Prvi put ponesoh oko za
vas, i živu želju: zaista vam kažem, došao sam sa čežnjom u srcu.Ali šta
se zbi? Ma kako da me beše strah, – morao sam se smejati! Nikad još
moje oko ne vide tako nešto šareno i zamazano!Smejao sam se jednako,
mada su mi i noge klecale i srce drhtalo: »ta ovo je ovde zavičaj sviju
lonaca boja! « – rekoh. Obojeni, sa pedeset mrlja na licu i po udovima,
sedeli ste preda mnom na moje divno čudo, vi sadašnji ljudi! A, oko vas
pedeset ogledala, da laskaju vašem šarenilu, i da ga umnogostruče!
Odista, niste mogli naći bolje maske, vi sadašnji ljudi, od svog
rođenoga lika! Ko bi vas – prepoznao! Ispisani znacima prošlosti, i
preko tih znakova premazani još novim znacima: na taj ste se način dobro
skrili od svih tumača, i ispitivača! I sve da je čovek vrač, i da ume
zagledati u creva, – ko bi još mogao pomisliti da vi imate creva!
Izgleda kao da ste pečeni od boja, i od izlepljenih cedulja. Iz vaših
koprena vire sva vremena, i svi narodi, redom i bez reda;, iz vaših
pokreta zbore svi običaji, i sve vere, svaka za se i sve u isti mah.
Koji bi od vas skinuo sa sebe koprenu i premâz, i boju i pokrete, na
tome bi taman toliko ostalo da posluži za strašilo pticama. Odista, ja
sam bio i sâm takva zastrašena ptica, jer sam vas jednom video nage, i
bez boje; i ja sam se tada digao, i odleteo, kad mi je kostur počeo da
daje ljubavne znake. Milije još bilo bi mi da služim za nadnicu u donjem
svetu, i kod senki nekadašnjosti! – Ta i podzemnici su ugojeniji i
puniji od vas! To i jeste ono što ne mogu nikako da svarim, što vas ne
mogu da izdržim ni nage ni obučene, vi ljudi sadašnjosti! Sve maglovite
neprijatnosti budućnosti, i sve što je ježilo kožu pticama koje su
proletale, sve je to ipak prijatnije i primamljivije, od vaše
»stvarnosti«. Jer vi kažete: »Mi smo stvarni od glave do pete, i ne
znamo ni za veru ni za sujeverje«: tako se isprsujete – ah, a i nemate
prsiju! Kako biste i mogli imati vere, vi šareni, i zamazani! – kad ste
samo slika svega onog što se nekad verovalo! Vi sami živi ste dokaz
protiv vere, i razbijači svake misli. Ja vas zovem neverodostojnima, vi
predstavnici stvarnosti! U vašim duhovima žamore sva vremena jedno mimo
drugog; ali još i snovi, i žamor sviju vremena, stvarniji su nego vaša
java! Neplodni ste vi, zato nemate vere. Jer, ko je morao da stvara taj
je oduvek imao svojih živih snova, i zvezdanih znamenja – i taj je
verovao da ima vere! – Vi ste pritvorene kapije iza kojih vrebaju
grobari. I evo šta je vaša stvarnost: »Sve je zaslužilo da propadne.« O,
kako ste jadni i žalosni, vi neplodni, kako vam se provide rebra! To je
zacelo zapazio već i poneki od vas. I onda je rekao: »tu je neki bog,
dok sam spavao, nešto potajno uzeo od mene? Odista, taman toliko da
načini od toga ženku! Čudno je kako su tanka moja rebra!« rekao je već
mnogi od ljudi sadašnjosti. Jeste, smešni ste mi, vi ljudi sadašnjosti! A
naročito još kad se čudite sami sebi! I zlo bi bilo po meni kad se ne
bih mogao smejati vašem čuđenju, i kad bih marao progutati ceo gad iz
vaših pljuvaonica! Ovako, uzeću vas olako, jer ono što ja nosim teško
je; neće mi ništa biti ako na moju torbu slete još i bube i bumbari!
Zaista vam kažem, moj teret neće biti veći! I neće me zbog vas, vi ljudi
sadašnjosti, snaći moj veliki umor. – Ah, kuda bih se još peo sa svojom
živom željom! Sa svih vrhova gledam da li ću ugledati dom, i domovinu.
Ali zavičaja za me nigde nema; večni sam putnik po gradovima, i uvek
tražim da mi otvore na svima kapijama. Tuđi su mi, i na podsmeh su mi,
ljudi sadašnjosti ka kojima tek što me je srce povuklo; i prognanik sam
iz dedovine, i otadžbine. Ja jedino još volim unukovinu, zemlju dece
moje, još neotkrivenu, u najdaljem moru: nju tražim, i k njoj brodim na
svojim jedrima. Na deci svojoj hoću da popravim što sam dete mojih
otaca, a na svoj budućnosti – ovu sadašnjost! –

Tako je govorio Zaratustra.



O neokaljanom saznanju

Kada se juče pojavio mesec, mislio sam da će se iz njega roditi sunce:
tako je težak i bremen ležao na vidiku. Ali me je slagao sa svojom
trudnoćom; i radije ću još verovati da je u mesecu muško nego žensko.
Dabome, nije toliko baš ni muško, taj bojažljivi noćnik. Zaista vam
kažem, s nemirnom savešću grede on preko krovova. Jer je pohotljiv i
surevnjiv, taj monah u mesecu, pohotljiv za zemljom, i za svim
uživanjima zaljubljenih. Ne, ja ne volim toga mačka po krovovima!
Odvratni su mi oni koji se šunjaju oko poluotvorenih prozora! Smerno, i
ćutljivo, grede on, sve dalje i dalje po zvezdanome ćilimu: – ali ja ne
volim muške noge što idu na prstima, i na kojima ne zvekće mamuza. Korak
onoga koji je pošten, govori; a samo mačka krade se po zemlji da je
niko ne čuje. Eto, tako se i mesec primiče kao mačka, nepošteno. – Ovo
ja pričam vama, osetljive pritvorice, vama čije je »saznanje – čisto« !
Vas ja nazivam – pohotljivcima! I vi volite zemlju, i sve što je
zemaljsko: ja sam vas prozreo! – ali u vašoj ljubavi ima stida, i griže
savesti, – vi ste slični mesecu! Vaš se duh dao nagovoriti da prezire
sve što je zemaljsko, ali ne i vaša utroba: a ona je najjače što je na
vama! Pa se vaš duh stidi što se pokorava vašoj utrobi, i od rođenoga
stida ide krivim i lažnim stazama. »Nešto najviše bilo bi za mene – kaže
sam u sebi vaš lažljivi duh – da gledam na život bez žudnje, a ne kao
pas, s isplaženim jezikom;« »Da se gledajući osećam srećnim, s izumrlom
voljom, bez žeđi i pomame sebičnosti – hladan, i siv po celome telu, ali
opijenim mesečarskim očima! « »To bi mi bilo najdraže – tako vara sam
sebe prevareni – da volim zemlju kao što je voli mesec, i da sam očima
dodirujem njenu lepotu«. »I u tome neka je za mene neokaljano saznanje:
što ja od stvari ništa ne tražim, osim da smem ležati pred njima kao
ogledalo sa sto očiju.« – O, vi osetljive pritvorice, vi pohotljivci! U
vašoj žudi nema čednosti, i vi stoga oporočavate žuđenje uopšte! Zaista
vam kažem vi ne volite zemlju kao oni koji stvaraju, koji oplođavaju,
koji se razvijaju! Gde ima čednosti? Gde i volje za oplođavanjem. A onaj
koji hoće da stvara više od sebe, u toga je i volja najčistija. Gde ima
lepote? Gde moram da hoću celom svojom voljom; gde hoću da propadnem,
samo da od slike ne bi uvek ostala slika. Voleti pa propasti, to ide
jedno s drugim od pamtiveka. Volja za ljubavlju, to je ujedno biti
spreman na smrt. To ja kažem vama kukavcima! To vaše nemuško razroko
gledanje treba da znači: »udubili se u razmišljanje«! A što napipate
tromim očima, treba da se zove » lepo«! O, da poganitelja blagorodnih
imena! Ali, prokletstvo je vaše u tom, vi neokaljani, vi posednici
čistoga saznanja, da se nikada nećete poroditi, ma koliko da teški i
brerneni ležite na vidiku! Zaista vam kažem, vaša su usta puna
blagorodnih reči: pa biste da mi mislimo da vam se i srce presipa, vi
lažljivci? A moje su reči neznatne, prezrene, krive reči: ja pokupim
rado što na vašim gozbama padne s trpeze na zemlju. Pa ipak mogu s njima
– da kažem istinu pritvoricama! Da, koskama svojim, i školjčicama, i
bodljikama – zagolicaću pod nos pritvorice! Nečist je uvek vazduh oko
nas, i pri vašim gozbama, jer vaše pohotne misli, vaše laži, i vaša
zabašurivanja, lete po vazduhu! Usudite se pre svega da poverujete sami
sebi – sebi, i svojoj utrobi! Uvek laže, ko sam sebi ne veruje. Boga
jednog kukuljicu namaknuli ste sebi na glavu, vi »prečisti«: u kukuljicu
jednoga Boga svio se i skrio se vaš gadni crv. Zaista vam kažem, vi
varate, vi »udubeni u razmišljanje«! I Zaratustra se dao nekada zavoditi
vašim bogovskim kožama; nije mogao da prozre klupko zmija kojima behu
ispunjene. Mislio sam nekad, da gledam bogovsku dušu gde se igra u vašim
igrama, vi ljudi čistoga saznanja! Mislio sam da nema bolje veštine od
vaših veština. Daljina mi nije dala da vidim kaljužu zmija, i da osetim
gadni zadah, i skrila je od mene lukavstvo guštera koji se tada
pohotljivo verao. Ali dođoh vam blizu: i svanu mi dan – sad treba da
svane i vama, – svršeno je sa ljubavnim zanosom mesečevim! Pogledajte
samo! Eno ga gde leži uhvaćen, i bled – pred rujnom zorom! Jer ona se,
ognjena, već pojavljuje, – javlja se njena ljubav prema zemlji! Čednost,
i žudnja za stvaranjem, u svakoj je ljubavi sunčevoj! Pogledajte samo,
kako se nestrpljivo izdiže nad morem! Zar ne osećate žeđ, i topao dah
njene ljubavi? Htela bi da sisa more, i da njegovu dubinu ispija k sebi u
visinu: i žud uzdiže more, i stvaraju se tisuću grudi. Htelo bi da ga
ljubi i sisa žeđ sunčevu: htelo bi da postane vazduhom i visinom, i
stazom kojom kroči svetlost, da postane i samo svetlost! Zaista vam
kažem, kao sunce, tako i ja volim život, i sva duboka mora. I to je moje
saznanje: sve što je duboko, treba u visinu – u moju visinu! –

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Tako je govorio Zaratustra   Tako je govorio Zaratustra - Page 2 Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Tako je govorio Zaratustra
Nazad na vrh 
Strana 2 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Krug svesti i mudrosti- piše se u temama ispod naslovne :: Knjige mudrosti-
Skoči na: