Persijska poezija

Po legendi, persijska poezija je proistekla iz ljubavnih razgovora viteškog persijskog kralja
Behramgura i njegove drage Dilarame. Legenda kaže da su ti razgovori tekli u obliku skladne
pesme, prefinjenog ritma i zvučnih rima. Naravno, književna istorija smatra da su drugi
momenti doveli do stvaranja i procveta ove poezije....
Razvoj najčešćih pesničkih formi:
Kasida, duža monorimična pesma, koja obično nije nikada prelazila sto stihova. Ponekad je
panegirična ili satirična, poučna ili religiozna, a katkad i elegična. Najčuveniji pesnici kasida
su pesnik Rudaki, zatim Unsuri, Faruhi, Enveri, Hakani i Kani.
Gazel, lirska pesma koja je gotovo identična po formi i redosledu rima sa kasidom, ali je

elastičnija i nema prigodan karakter. Obično ne prelazi petnaest stihova. Persijski pesnici
doveli su ovu formu do savršenstva u pogledu oblika i sadržine. U gazelu su opevali ljubav u
vino, ružu i slavuja, lepotu i mladost, večne istine, smisao života i suštinu sveta. Poslednji
distih sadržavao je i obično i "nom de plume" pesnika. U ovoj formi dali su remek-dela Sadi
Rubai, tj. katren (sadrži u stvari četiri polustiha, dakle dva stiha), sa rimama po sistemu a a b
a, najkraća je od svih persijskih pesničkih formi; stekla je svetsku slavu kroz stihove Omera
Hajama. Rubaije su koristili gotovo svi persijski pesnici. Rubaija je iziskivala savršenstvo
forme, konciznost misli i jasnoću.
Mesnevija, ili rimovani distisi, u kojoj dva polustiha imaju istu rimu, a svaki distih drugačiju.

Ovu pesničku formu koristili su persijski pesnici za sastave koji broje više hiljada stihova, za
epopeje, romentične, alegorijske, didaktičke i mističke spevove. U mesnevijskoj formi
izlagana su i naučna iskustva. Mesnevija je čist produkt persijskog duha.
Svoja pesnička ostvarenja, persijski pesnici su, bilo sami ili kasnije drugi, sakupljali udivan e
u kojima su pesme bile poređane po utvrđenom redu.

Gete je jednom prilikom izrazio svoj sud o persijskoj književnosti: "Persijanci su imali sedam
velikih pesnika od kojih je svaki malo veći od mene.

SVET JE ZMIJA

Koje ljude častima obaspu nek' se
odveć ne ohole,
Kol'ko ljudi svet uzdigne, pa ih
zbaci dole!
Ovaj svet je zmija, ko svet voli
ima da je kroti
Dok se ona jednog dana protiv njega
ne uroti.
Umara

Sramota je velja izdizati sebe

Iznad svih stvorenja isticati sebe;
Od zenice oka treba naučiti;
Gledat' sve i svakog - ne gledati sebe.
Ansari

RAZUM

Razum uvek moj vođ beše, i napred me
je vodio.
Mudar duh me širom zemlje proslavio
i bodrio.

Razum da mi krunu vere, to opet
i opet kažem
Vera dade moć i sngu da izdržim
i ne lažem.

Da se točak sudbe prema ljudskoj
snazi ravna
Prestolje bi moje bilo vrh Meseca već
odavna.

Nije tako! Vrednost se mudrosti stvarno
slabo ceni,
Kod ćudljive sudbe sveta, kako otac
reče meni.

A znanje više vredi no sva dobra, čin
i zlato
Tako duh mi neustrašiv šapt'o i tešio
za to.

Kad sjajnije imaš srce, no što Mesec
može sjati,
Šta bi presto vrh Meseca mogao ti
više dati?!
Da s' oduprem krutoj sudbi i odbijem
zbog dušmana
Dosta mi je znanje k'o štit, dosta vera
k'o odbrana!



Nasiri Hursev

CRNO BOJI KOSU
U žalosti crno ponajbolje stoji
Pa zato i starac crnim kosu boji.


POLJUPCI

Ljubiti se ... to je isto
Što i morsku vodu piti
Sve štogod je više piješ
To ćeš više žedan biti

ELEGIJA U SMRT ŠEHIDA

Krenu Šehidov karavan i nigde ne stade Nego slušaj: mene čeka isto putovanje; Kako oko broji: to je jedno telo manje A za dušu: gubitak se penje na hiljade.
Rudaki

Ja sve reših: od Saturna što se gore vrti

Pa do Zemlje i što ona sobom dole prti,
Smelo zbacih teške lance obmane i laži
Jest, ja svaki čvor odreših, samo ne
čvor - smrti.
Ibn Sina

SVEĆA

O ti, čija svetla duša sa tvog čela
plamom prži
Telo živi dok i duša; tvoja ... dok
je telo drži.

Svakog časa tvoja duša uzme nešto
od tvog tela,
E bi rek'o: celo telo istopi ti duša smela!

Zašto, ako nisi zvezda, samo bdiš pod
nočnim nebom,
Zašto, ako nisi zaljubljena, plačeš nad
samom sobom?

Jesi, ti si zvezda al' je ... tvoje nebo
- vosak meki,
Jesi, ti si draga al' je ... tvoj ljubavnik
- svećnjak neki.

Nu de čuda: na košulju* ti oblačiš
svoje telo**,
Drugi odelo na kožu, a ti kožu na odelo!

Kada hoćeš da s' ugasiš živneš čim
te žar poljubi,
Kad oboliš ozdravićeš: glava ti se
čim odrubi!

Čak i usred svog smejanja ... zaplačeš,
i čudna stvarčica:
Ljubavnik si sebe same, samoj sebi
ljubavnica!

Bez proleća ti procvetaš, bez jesenjeg
veneš roka,
Časom se smeješ bez usta, a časom
plačeš bez oka


Ti si u svemu slična meni, a ja opet
sasvim tebi,
Mi smo svakom prijatelji, a neprijatelji
sebi.

Obadvoje propadamo, druge da
razveselimo,
Drugima sreću delimo, sebe same
žalostimo!

Oboje smo uvek plačni, oboje lomni
i bledi,
Oboje smo usamljeni, odbačeni
puni jedi.

Ja na tvojoj glavi gledam što s' u mome
srcu zbiva,
Ti na svojoj glavi nosiš što s' u mojim
grud'ma skriva.

Oba naša lica liče onim žutim
cvetovima,
Moje: kao pun pupoljak, tvoje: cvet
u vrtovima.

Kad sam dalje od tvog lica, mrzak
mi je dan što peče,
Oduzmu li tebe meni, žalosna mi
noć i veče.

Ja sam kuš'o sve drugare, od mladosti
do starosti,
Al' nijednog od vernosti, ni dvojice
od stalnosti!

Ti si, Svećo, moj prijatelj, tebi tajne
i odajem,
Ti si moja prava druga, ja sam tvoj drug
tvoj i ostajem.
* Pesnik misli na fitilj.
**Pesnik misli na vosak.

Minučihri

Izgoren


Ne postojim više. Bijah jednom
i nestadoh u plamenu moje ljubavi.
Jedna ogromna vatra. Lagani popeo
rasuo se u zraku i pao nježno
pred tvoje noge. Ne zgazi ga,
u njemu još kuca moje srce.


Mohammad Hafis
Perzija, XIV st.

TO JE CARSTVO

Zbirka poezije i burence vina,
komad suha kruha-nijema tišina,
a ja i ti samo-oko nas pustinja.
To je carstv, a ne kruna od rubina!

KAD SE PLAVA LJUBICA

Kad se plava ljubica u bašči previja,
a jutarnji lahor ružicu razvija-
mudar je, toko s dragom prebijelih grudi
pije vino - i čaše o kamne razbija!

UŽIVANJE MANJKAVO JE

Uživanje manjkavo je, gdje god razum vlada,
pijan čovjek nit očaja, nit se čemu nada.
Među pijanstvom i trijeznošću ima jedno stanje,
eto, to je život, kojem robujem od sada.

BOLJE JE PITI VINO

Piti vino i pijući obožavat krasna bića,
e je bolje, već ko sofi odreći se zmenog žića.
Ako svi u pakao odu, koji ljube, koji piju-
nitko neće gledat raja ni kušati rajskog pića!

VRČ

Kada mi je piće utjeha jednina,
kad mi radost prave naj i violina,
ako od mog praha netko vrč izgradi,
neka taj vrč bude uvije pun vina!

POPIJTE I ZA MENE

O drugovi, kad se na vrelu veselja
sastanete, spomenite često prijatelja.
Kad zareda čaša po veselu društvu.
Popijte i za me - to je moja želja!

ŽAŠTO VINO PRODAJU

Otkako se nebom sjajni mjesec kreće,
nitko nije našao blagodati veće
od vina; čudim se zašto ga prodaju,
kad od vina ništa bolje kupit neće

TKO TE VEČERAS POVEDE

Tko te večeras dovede meni tako pijanu?
Tko diže zastor da se pokažeš na divanu
čovjeku , koji prilazi u ljubavnome žaru?
Vjetar te donese a žar u njemu jače planu!

DA SE PIJE!

Kada u tom samostanu naš boravak večan nije,
grehota je proživjeti, a ne imat stvari dvije:
rujna vina i draganu, već o svijetu raspravljati,
je li prosto, hoćel nestat. Saki, toči da se pije!

FILOZOFIJA

Filozofija nova i stara
sa "jest" i "nije" čovjeka umara.
Ja u nju nikad zavirio nijesam
ko što sam u dno vinskoga pehara.

Omar Hajjam
1048-1131