LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Haled Hoseini

Ići dole 
AutorPoruka
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Haled Hoseini Empty
PočaljiNaslov: Haled Hoseini   Haled Hoseini Icon_minitime28/6/2010, 12:14 pm

Haled Hoseini Haled_hoseiniac7


Haled Hoseini


Haled Hoseini rođen je 1965. u Kabulu, u Avganistanu. Njegov otac bio je diplomata u Ministarstvu spoljnih poslova u Avganistanu, a njegova majka je predavala farsi i istoriju u velikoj srednjoj školi u Kabulu. Ministarstvo spoljnih poslova šalje njegovu porodicu 1970. godine u Teheran, gde je njegov otac radio za avganistansku ambasadu.
U Teheranu su živeli do 1973, kada su se vratili u Kabul. Jula 1973, u noći kada je rođen najmlađi Hoseinijev brat, zbačen je avganistanski kralj Zahir Šah u državnom udaru, koji je bez krvi organizovao kraljev rođak, Daud Kan. U to vreme, Hoseini je išao u četvrti razred, i već su ga privukle poezija i proza; pročitao je veliki broj dela persijske poezije, kao i romane u opsegu od Alise u zemlji čuda do ciklusa o Majku Hameru od Mikija Spilejna, prevedene na farsi.
Avganistansko Ministarstvo spoljnih poslova 1976. godine još jednom premešta Hoseinijevu porodicu, ovog puta u Pariz. Bili su spremni da se vrate u Kabul 1980, ali je do tada Avganistan već doživeo krvavi komunistički prevrat i invaziju sovjetske vojske. Hoseinijevi su tražili i dobil politički azil od Sjedinjenih američkoh država. Hoseinijeva porodica se u septembru 1980. preselila u San Hoze, u Kaliforniju. Kratko vreme živeli su od socijalne pomoći i bonova za hranu, pošto su u Avganistanu izgubili svu svoju imovinu. Njegov otac je radio nekoliko poslova istovremeno i uspeo je da obezbedi svojoj porodici život bez socijalne pomoći. Haled Hoseini je maturirao 1984. i upisao se na univerzitet Santa Klara, gde je diplomirao na osnovnim studijama iz biologije 1988. Sledeće godine upisao je školu medicine „San Dijego“, univerziteta u Kaliforniji, gde je 1993. odbranio diplomu iz medicine. Završio je stažiranje u bolnici Sidar-Sinaj u Los Anđelesu i 1996. započeo bavljenje internom medicinom. Međutim, njegova prva ljubav uvek je bilo pisanje.
Hoseini ima žive, nežne i lepe uspomene na mirnodopsku presovjetsku eru Avganistana, kao i na svoja lična iskustva sa avganistanskim Hazarama (plemena u Avganistanu, Pakistanu i Iranu). Jedan pripadnik Hazara naroda posebno je imao uticaja na malog Haleda – bio je to tridesetogodišnjak po imenu Husein Kan, koji je radio za Hoseinijeve dok su živeli u Iranu. Kada je Haled bio u trećem razredu, učio je Kana da čita i piše. Iako je njegov odnos sa Huseinom Kanom bio kratakotrajan i više zvaničan, Hoseini se uvek sećao topline i privrženosti koja se razvila među njima – to je odnos koji se odrazio u njegovom prvom romanu Lovac na zmajeve (Laguna, 2006).
Oženjen je Rojom i imaju dvoje dece (dečaka i devojčicu, Harisa i Faru). Hoseini je 2006. imenovan za ambasadora dobre volje UNHCR-a, Agencije za izbeglice Ujedinjenih nacija.

http://www.laguna.rs/index.php?m=pisci&id=227

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Haled Hoseini Empty
PočaljiNaslov: Re: Haled Hoseini   Haled Hoseini Icon_minitime28/6/2010, 12:24 pm

Haled Hoseini Haled_hoseinif32

Danas sam pročitala ovu knjigu. Mogu samo da kažem, da u zadnje vrijeme, i to mnogo, mngogo vremena, nisam pročitala ništa ljepše, ništa osjećajnije, ništa potresnije. Nije me sramota da kažem da sam plakala, a tokom čitanja cijele knjige, knedla iz grla mi nije silazila. Pisac ubojitih riječi, osjećanja koja su lišena patetike, a nabijena emocijama, koje se ogledaju kroz vjernost, dječija nadanja i dječija razočarenja, lojalnost, požrtvovanost, jednom riječju, osjećanja kakva treba da budu, a kakvih više nema. I kako korim sebe što sam bila sputana okovima predrasuda. Sada ljude i svijet u Avganistanu, gledam potpuno drugačijim očima, zahvaljujući ovom mladom piscu.Još sam pod utiscima, ali imam mnogo toga da kažem, pa ću to drugi put.

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Haled Hoseini Empty
PočaljiNaslov: Re: Haled Hoseini   Haled Hoseini Icon_minitime28/6/2010, 12:44 pm


____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Haled Hoseini Empty
PočaljiNaslov: Re: Haled Hoseini   Haled Hoseini Icon_minitime28/6/2010, 12:50 pm

Haled Hoseini
HILJADU ZLATNIH SUNACA


"Pogledaj me, Marijam."
Marijam ju je nevoljno poslušala. Nana je rekla: "Upamti to sada, i upamti dobro. Kao što igla kompasa pokazuje na sever, muškarcev prst, kad optužuje, uvek nade neku ženu. Uvek. Dobro to upamti, Marijam."


"Da uci? Šta da uci, mula-sahibe?" upitala je Nana oštro. "Šta to ima da se uci?" Ošinula je Marijam pogledom. Marijam se zagledala u šake. "Kakva svrha od školovanja devojke kao što si ti? To ti je kao da se cisti pljuvaonica. A u tim školama ionako ništa korisno neceš nauciti. Postoji samo jedno, jedno jedino što treba nekome kao što smo ti i ja, a to se ne uci u školi. Pogledaj me." "Ne bi trebalo tako da govoriš pred njom, dete moje", rekao je Mula Fejzulah. "Pogledaj me." Marijam ju je poslušala.
"Samo jedno. A to je: tahamul. Trpljenje."

Muško srce ti je jadna, jadna stvar, Marijam. Nije kao majcina utroba. Nece da krvari, nece da se rastegne da ti napravi mesta. Jedino te ja volim, i niko više. Ja sam sve što imaš na ovom svetu, Marijam, i kada mene ne bude bilo, neceš imati ništa. Ništa! Jer si I sama ništa!" Onda je probala da joj izazove grižu savesti.

Mogla je da pita Nanu zašto ova nece da ide kod Džalilovih doktora, što je on uporno zahtevao, zašto nece da pije lekove koje joj je kupovao. Da je umela to da sroci, možda bi rekla Nani kako joj je dojadilo da
bude orude, da je lažu, da je svojataju, koriste. Da joj je muka od Naninog krivljenja istine o njihovom životu i toga što od nje, Marijam, pravi još jedan razlog da se žali na život. Bojiš se, Nana, mogla je da kaže. Bojiš se da cu možda naci srecu koju ti nikada nisi. A ti ne želiš da ja budem srecna. Ne želiš mi lep život. Ti si ta cije je srce jadno.


Mogla je da pita Nanu zašto ova nece da ide kod Džalilovih doktora, što je on uporno zahtevao, zašto nece da pije lekove koje joj je kupovao. Da je umela to da sroci, možda bi rekla Nani kako joj je dojadilo da
bude orude, da je lažu, da je svojataju, koriste. Da joj je muka od Naninog krivljenja istine o njihovom životu i toga što od nje, Marijam, pravi još jedan razlog da se žali na život. Bojiš se, Nana, mogla je da kaže. Bojiš se da cu možda naci srecu koju ti nikada nisi. A ti ne želiš da ja budem srecna. Ne želiš mi lep život. Ti si ta cije je srce jadno.


Marijam je ležala na sofi, ruku gurnutih izmedu kolena, gledajuci snežni vrtlog kako se izvija I kovitla s druge strane prozora. Setila se kako je Nana jednom rekla da je svaka pahulja uzdah jedne ranjene žene negde u svetu. Da svi uzdasi lete u nebo, skupljaju se u oblacima, a onda se lome u sicušne delice koji tiho padaju dole na ljude. Da podsete kako žene poput nas pate, kazala je tad. Kako nemo trpimo sve što nas zadesi.


Marijam ga je poslušala. Nije bilo lako, trpeti ga da tako razgovara s njom, trpeti njegov prezir,
njegov podsmeh, njegove uvrede, njegovo hodanje pored nje kao da je kucna macka. Ali posle
cetiri godine braka, Marijam je dobro znala koliko toga žena može da istrpi kada se boji. A
Marijam se jeste bojala. Živela je u strahu od njegovog promenljivog raspoloženja, njegove
zapaljive naravi, njegove uporne sklonosti da cak i najobicniji razgovor pretvori u svadu, koju je,
povremeno, rešavao pesnicama, šamarima, šutiranjem, što je ponekad kasnije pokušavao da
izgladi traljavim izvinjavanjem, a ponekad nije. Za cetiri godine od onog dana u kupatilu, bilo je
još šest ciklusa nade koja se rada pa umire, i svaki gubitak, svaka propast, svaki odlazak doktoru
teže je padao Marijam od prethodnog. Sa svakim razocaranjem, Rašid je postajao sve dalji I ogorceniji.


"Nekih dana", rekla je mami grubim glasom, "slušam onaj sat kako kuca u hodniku. Onda pomislim na sve otkucaje, sve minute, sve sate i dane i nedelje i mesece i godine koji me cekaju. Sve bez njih. I onda ne mogu da dišem, kao da mi je neko zgazio na srce, Lejla. Malakšem.
Samo bih se negde srušila."

Mami je ubrzo zaspala, ostavivši Lejlu sa sukobljenim osecanjima: uverena da mami želi da živi, povredena što ona nije razlog za to. Ona nikada nece ostaviti
belege na maminom srcu kao što su to ucinila njena braca, zato što je mamino srce kao bledunjavo žalo, sa koga Lejline otiske vecito spiraju talasi tuge, koji nadiru i udaraju, nadiru I udaraju.



Godišnja doba su dolazila i prolazila; predsednici su u Kabulu preuzimali vlast i bili ubijani;
jedno carstvo je poraženo; stari ratovi su se okoncali, a novi izbili. Medutim, Marijam to jedva
da je primecivala, jedva da ju je za to bilo briga. Provela je te godine u nekom dalekom kutku svog uma. Na suvom, jalovom polju, daleko od tuge i želja, daleko od snova, daleko od razocaranja. Tu buducnost nije bila bitna. A prošlost je sadržala samo ovu mudrost: ljubav je opasna greška, a njen saucesnik nada varljiva je iluzija. A kad god bi ta dva otrovna cveta procvetala na tom specenom polju, Marijam bi ih išcupala. Išcupala i bacila, pre nego što puste korena.

Pomislila je kako je došla na ovaj svet, kao arami jedne bedne seljanke, neželjen stvor, žalostan, nesrecan slucaj, korov. A ipak, odlazi sa sveta kao žena koja je volela i koju su voleli. Ostavlja ga kao prijateljica, pratilja, cuvar. Kao majka. Napokon neko. Ne. Nije tako loše, pomislila je Marijam, što ce ovako umreti. Nije tako loše. Ovo je smislen kraj za slucajno zacet život.
Marijamine poslednje misli bile su reci iz Kur'ana, koje je tiho prošaputala. Nebesa i Zemlju je sa ciljem stvorio; On nocu zavija dan i danom zavija noc, On je Sunce i Mesec potcinio, svako se krece do roka odredenog. On je Silni, On mnogo prašta!
"Klekni", rekao je taliban.

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Haled Hoseini Empty
PočaljiNaslov: Re: Haled Hoseini   Haled Hoseini Icon_minitime30/6/2010, 12:27 pm

Haled Hoseini Lovac_na_ymajeve860


HALED HOSEINI : „ LOVAC NA ZMAJEVE“

— Nema bjednijeg čina od krađe, Amire — reče Baba. — Onaj tko uzme nešto što nije njegovo, pa bio to život ili štruca nana... Pljujem ja na njega! A ako nam se staze ikad ukrste, Bog mu pomogao! Razumiješ?
Pomisao na Babu kako mlati kradljivca istovremeno me plašila i veselila.
— Da, Baba.
25
— Ako Bog postoji, nadam se da ima važnija posla nego paziti na to pijem li ja viski ili jedem svinjetinu. Silazi sad! Od ove priče o grijehu ponovo sam ožednio.
Gledao sam kako na šanku natače čašu i pitao se koliko će vremena proći dok opet ovako ne popričamo. Jer, istina je da sam uvijek imao osjećaj da me Baba pomalo mrzi. Kako i ne bi? Napokon, zar nisam ubio njegovu ljubljenu ženu, njegovu prekrasnu princezu? Bio bi red da sam makar malko sličniji njemu. Ali nisam, nimalo.


Neobično je bilo to što ni ja o Hasanu i sebi nisam nikad razmišljao kao o prijateljima. Barem ne u uobičajenom smislu. Pa što ako smo jedan drugoga učili voziti bicikl bez ruku i sklapati fotoaparat kućne izrade od kartonske kutije? Pa što ako smo cijele zime provodili puštajući zmajeve? Pa što ako je za mene lice Afganistana bilo lice krhkog dječaka obrijane glave, nisko nasađenih ušiju, dječaka s licem kineske lutke, vječno ozarenog zečjim osmijehom?
Pa što ako je sve to tako? Jer povijest nije lako prevladati, a ni religiju. Napokon, ja sam bio Paštun, a on Hazar, ja sam bio sunit, a on šijit, i ništa se tu nije moglo promijeniti. Ništa.
Ali bili smo djeca koja su zajedno naučila puzati i nikakva povijest, pa ni narodna, društvena ili vjerska pripadnost, tu nisu ništa mogle promijeniti. Veći dio prvih dvanaest godina svojeg života proveo sam u igri s Hasanom. Katkad mi se cijelo moje djetinjstvo činilo poput dugoga dokonog ljetnog dana s Hasanom, gdje lovimo jedan drugoga kroz spletove grana u dvorištu mojeg oca, igrajući se skrivača, lovice, kauboja i Indijanaca, mučenja kukaca — čija je kruna neprijeporno postignuće čupanja žalca iz zatka pčele, koju smo zatim sirotu svezali za konac i povukli natrag svaki put kad bi poletjela.
31

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Haled Hoseini Empty
PočaljiNaslov: Re: Haled Hoseini   Haled Hoseini Icon_minitime30/6/2010, 12:28 pm

— Sto je, Amire? — upita me Baba zavaljen u fotelju, prstiju isprepletenih na zatiljku. Plavičast mu se dim kovitlao oko lica. Od njegova mi se pogleda osušilo grlo. Nakašljah se i rekoh mu da sam napisao priču.
Baba klimnu glavom i izmami na lice osmijeh koji je izražavao jedva išta više od hinjenog zanimanja.
— E pa, to je krasno, zar ne? — reče. I dalje ništa. Samo me gledao kroz oblak dima.
Stajao sam tako vjerojatno manje od jedne minute, ali to mi je do dana današnjeg bila najdulja minuta u životu. Sekunde su se vukle, svaka vječnošću razdvojena od sljedeće. Zrak je postajao težak, vlažan, gotovo krut. Udisao sam kamenje. Baba me gledao s visoka i nije zatražio da pročita priču.
36

Volio sam zimu u Kabulu. Volio sam je zbog meka struganja noćnog snijega po oknu, zbog pucketanja svježeg snijega pod mojim gumenim čizmama, zbog topline peći od lijevana željeza dok vjetar huji kroz dvorišta. Ali ponajviše stoga što bi, dok se drveće ledilo i cesta kovala u ledeni oklop, hladnoća između mene i Babe malko popustila. Razlog su tome bili zmajevi. Baba i ja smo živjeli u istoj kući, u različitim sferama postojanja. Zmajevi su bili jedina tanka spona na mjestu preklapanja tih sfera.
52

— Otkud znaš? — upitah ga.
— Znam.
— Otkud možeš znati?
Okrenu mi se. Nekoliko graški znoja skotrlja mu se s plješive lubanje. — Zar bih ja ikad tebi slagao, Amir aga?
Najedanput se odlučih s njim malko poigrati.
— Ne znam, bi li?
— Prije bih se najeo zemlje — reče i srdito me pogleda.
— Stvarno? Učinio bi to? Upitno me pogledao.
— Da li bih što učinio?
— Najeo se zemlje da ti ja kažem? — rekoh. Znao sam da sam okrutan, kao kad sam ga bockao što ne zna neku težu riječ. Ali bilo je nečeg privlačnog u zadirkivanju Hasana — makar i u bolesnom smislu. Nešto gotovo slično našoj igri mučenja kukaca. Samo stoje sada on bio mrav, a ja sam držao povećalo.
Dugo je pogledom pretraživao moje lice. Sjedili smo ispod stabla višnje, dva dječaka koji su se najedanput gledala, doista gledala. Tada se opet dogodilo ono — Hasanu se lice promijenilo. Možda se nije baš sasvim promijenilo, ali najedanput sam
56
imao osjećaj da gledam dva lica — jedno koje poznajem, koje je bilo ono prvo što pamtim, i drugo koje me motri ispod površine. Vidio sam to već prije — svaki put me to malko potreslo. Jednostavno bi se to drugo lice pojavilo na djeličak trenutka, dovoljno dugo da ostavi nelagodan dojam da sam ga negdje već vidio. Uto je Hasan trepnuo i bio je to ponovo samo on. Samo Hasan.
— Da zatražiš to, bih — reče napokon gledajući me ravno u oči. Oborih pogled. Do dana današnjeg teško gledam u oči ljude poput Hasana, ljude koji misle svaku riječ koju izreknu.
— Ipak, pitam se... — doda. — Bi li ikad takvo što zatražio, Amir aga?
I kao od šale preuzeo je moj mali pokus. Kad se ja poigravam s njim i stavljam njegovu odanost na kušnju, može se i on poigrati sa mnom i staviti na kušnju moju dostojnost.
Da barem nisam započeo taj razgovor! Natjerah se na osmijeh.
— Ne budi šašav, Hasane! Znaš da ne bih.
Hasan uzvrati osmijehom. Samo što njegov nije izgledao usiljeno.
— Znam — reče.
Tako je to kod ljudi koji misle sve što kažu. Misle da to čine i drugi.
57

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Haled Hoseini Empty
PočaljiNaslov: Re: Haled Hoseini   Haled Hoseini Icon_minitime30/6/2010, 12:29 pm

Kako sam ja njemu mogao biti tako otvorena knjiga kad uglavnom nisam imao pojma što se njemu vrzma po glavi? Ja sam išao u školu, umio čitati i pisati. Ja sam bio onaj pametni. Hasan nije umio čitati ni čitanku za prvi razred, a mene je čitao s lakoćom. To me je malko uznemirilo, ali ujedno i utješilo, imati nekoga tko uvijek zna što trebaš.
63

Ali jedino što sam čuo — što sam se silio da čujem — bilo je udaranje krvi u mojoj glavi. Jedino što sam vidio bio je plavi zmaj. Jedino što sam njušio bila je pobjeda. Spas. Iskupljenje. Ako Baba nije u pravu i ako postoji Bog, kao što tvrde u školi, On bi me pustio da pobijedim. Nisam znao što je cilj onom drugom, možda samo pravo na hvalisanje? Ali za mene je to bila jedina prilika da postanem netko koga se vidi a ne samo gleda, koga se čuje a ne samo sluša. Da postoji Bog, on bi usmjerio vjetrove, potjerao ih tako da trzajem uzice prerežem svoju bol, svoju čežnju. Previše sam prošao, predaleko došao. I najedanput, tek tako, nada preraste u spoznaju. Pobijedit ću. Bilo je to samo pitanje trenutka.
66

Čak i sa svojeg položaja vidio sam kako se u Hasanove oči uvlači strah, ali on odmahnu glavom.
— Amir aga je pobijedio na natjecanju i ja sam gonio ovoga zmaja za njega. Pošteno sam ga gonio. To je njegov zmaj.
— Vjerni Hazar. Vjeran poput psa — ustvrdi Asef. Kemalov smijeh bio je prodoran i napet.
— Ali, prije nego što se žrtvuješ za njega, razmisli o ovome: bi li on učinio to isto za tebe? Jesi li se ikad zapitao zašto te nikad ne uključuje u igre kad ima goste? Zašto se s tobom igra samo kad nema nikoga drugog u blizini? Reći ću ti zašto, Hazaru. Jer za njega, ti si samo nekakav ružni kućni ljubimac. Nešto čime se može igrati kad mu je dosadno, nešto u što može udarati kad je ljut. Nemoj se nikad zavaravati i pomisliti da si nešto više.
— Amir aga i ja smo prijatelji — reče Hasan. Činilo se da ga oblijeva rumenilo.
— Prijatelji? — ponovi Asef smijući se. — Budalo jadna! Jednog ćeš se dana trgnuti iz tog sna i doznati koliko ti je dobar prijatelj. A sad bas\ Dosta je bilo. Daj tog zmaja.
Hasan se sagne i podigne kamen.
Asef se tržne. Ustukne i stane.
— Posljednja prilika, Hazaru.
Hasan, umjesto odgovora, podigne ruku s kamenom.
— Kako god želiš.
Asef otkopča svoj zimski kaput, skine ga i složi namjerno polako. Nasloni ga na zid.
Zinuh, kao da ću nešto reći. Kao da. Ostatak mojeg života mogao je biti drugačiji da jesam. Ali nisam. Samo sam gledao. Skamenjen.
Asef tržne rukom i druga se dvojica razdvoje u polukrug, stijesnivši Hasana u uličici.
— Predomislio sam se, Hazaru — nastavi Asef. — Pustit ću te da zadržiš zmaja, Hazaru. Pustit ću te da ga zadržiš tako da te uvijek podsjeæa na ono što kanim učiniti.
73
Tada nasrne. Hasan baci kamen. Pogodi njime Asefa u čelo. Asef zacvili, baci se na Hasana i obori ga na tlo, a Vali i Kemal za njim.
Ugrizao sam se za šaku. Zažmirio. Uspomena:
Jesi li znao da su Hasana i tebe othranile iste dojke? Jesi li to znao, Amir aga? Sakina, tako se zvala. Bila je to svijetla, plavooka Hazarka iz Bamije i pjevala vam stare svadbene pjesme. Kažu da postoje bratske veze među ljudima koje othrani ista sisa. Jesi li to znao ?
74

Hasan se nakon toga kretao marginom mojeg života. Pazio sam da nam se putanje ukrštaju u što manjoj mjeri, tako sam isplanirao dane. Jer, kad je on bio u blizini, iz prostorije bi ponestalo kisika. U prsima bi me steglo i nisam mogao posrkati dovoljno zraka. Ostao bih stajati dahćući u vlastitom mjehuru atmosfere bez kisika. Ali, čak i kad ga nije bilo, bio je prisutan. Bio je u ručno opranoj i izglačanoj odjeći na stolici od trske, u toplim papučama ostavljenima pred mojim vratima, u cjepanicama koje su već gorjele u peći kad bih sišao na doručak.
86
Kamo god sam se okrenuo, vidio bih znakove njegove odanosti, njegove vraški nepokolebljive odanosti.


Ustao sam I pokupio s tla prezreo plod mogranja.
— Sto bi učinio da te ovim pogodim? — upitah ga bacakajući plod u ruci.
Hasanov je osmijeh splasnuo. Izgledao je stariji nego što sam pamtio. Ne odrasliji, nego stariji. Kako je to moguće? Crte su mu se urezale u preplanulo lice i nabori mu obrubili oči i usta, poput utora koje bih mogao urezati nožem.
— Što bi učinio? — ponovih.
On problijedi. Do njega su na povjetarcu lepršale spajalicom pričvršćene stranice s pričom koju sam mu obećao čitati. Bacih mogranj na njega. Pogodi ga u prsa, rasprsne se u mlazu crvene pulpe. Hasanov je uzvik bio nabijen iznenađenjem i bolju.
— Pogodi ti mene! — pozvah ga.
Hasan je pogledavao čas mrlju na prsima, čas mene.
— Hajde, pogodi me! — viknuh.
89
Hasan je doista ustao, ali ostao je samo stajati, zapanjen poput nekoga koga je plimni val odvukao u trenutku kad je uživao u šetnji žalom.
Pogodih ga još jednim mogranjem, ovaj put u rame. Sok mu se raspe po licu.
— Uzvrati mi! — otpljunuh. — Uzvrati mi, proklet bio!
Da barem jest! Da je barem izvršio kaznu za kojom sam žudio, možda bih zaspao noću. Možda bi tada među nama opet sve bilo kao nekoć. Ali Hasan nije učinio ništa dok sam ga gađao opet i opet.
— Ti si kukavica — rekoh. — Obična sinja kukavica!
Ne znam koliko sam ga puta pogodio. Znam samo da je Hasan, kad sam napokon iscrpljen i usoptan, stao, bio pokriven crvenom bojom kao da stoji pred streljačkim vodom. Padoh ničice sav umoran, slab i živčan.
Tada je Hasan dohvatio mogranj. Prišao mi je. Otvorio ga je i zgnječio o vlastito čelo.
— Evo — promrmlja dok mu se crveni sok poput krvi slijevao niz lice. — Jesi li sad zadovoljan? Je li ti sad bolje? — Okrene se i krene nizbrdo.
Više ne susprezah suze. Njihao sam se naprijed-natrag na koljenima.
—Što ću ja s tobom, Hasane? Što ću ja s tobom?
Ali još dok su mi se suze sušile, i dok sam teturao nizbrdo, već sam znao odgovor.
90

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Haled Hoseini Empty
PočaljiNaslov: Re: Haled Hoseini   Haled Hoseini Icon_minitime30/6/2010, 12:30 pm

Baba je bez ustručavanja upitao:
— Jesi li ukrao taj novac? Jesi li ukrao Amirov sat, Hasane?
Hasanov odgovor sastojao se od jedne jedine riječi izgovorene tankim, kreštavim glasom:
— Jesam.
Trgnuh se kao da sam primio pljusku. Stegne me u srcu i gotovo izlanuh istinu. Tada shvatih — bila je to Hasanova konačna žrtva za mene. Da je zanijekao, Baba bi mu povjerovao jer svi smo znali da Hasan nikad ne laže. A kad bi mu Baba povjerovao, optužen bih bio ja. Morao bih objašnjavati i pokazati svoje pravo lice. Baba mi to nikad ne bi oprostio,
100
a to me dovelo do nove spoznaje, naime, da je Hasan znao da znam. Znao je da sam vidio sve u sokaku, da sam tamo stajao i nisam ništa učinio. Znao je da sam ga izdao, a svejedno me još jedanput spašavao, možda po posljednji put. Volio sam ga u tom trenutku, volio ga više nego ikad ikoga, i htio sam im reæi da sam ja guja u njedrima, čudovište u jezeru. Nisam bio dostojan takve žrtve. Bio sam lažljivac, varalica i lopov. I bio bih im rekao da dijelom nisam bio zadovoljan. Zadovoljan što će sve to tako brzo završiti. Baba će ih otpustiti, nastat će bol, ali život će teći dalje. Htio sam to, nastaviti dalje, zaboraviti, okrenuti novu stranicu. Htio sam ponovo početi disati. Međutim, Baba me iznenadi riječima:
— Opraštam ti.
Oprašta? Ali krađa je neoprostiv grijeh, zajednički nazivnik za sve grijehe. Kad nekoga ubiješ, ukrao si mu život. Uskratio si njegovoj ženi pravo na muža, njegovu djecu lišio oca. Kad slažeš, otmeš nekome pravo na istinu. Kad varaš, kradeš pravo na poštenje. Nema ružnijeg čina od krađe. Nije li me Baba posjeo u krilo i rekao mi te riječi? Kako onda može jednostavno oprostiti Hasanu? A ako mu Baba to može oprostiti, kako onda ne može meni oprostiti što nisam sin kakvog je oduvijek želio? Zašto...
— Odlazimo, aga sahibe — reče Ali.
— Sto? — rekne Baba dok mu se iz lica gubila boja.
— Ne možemo više ovdje živjeti — odvrati Ali.
— Ta opraštam mu, Ali, zar nisi čuo? — reče Baba.
— Život nam je ovdje nepodnošljiv, aga sahibe. Odlazimo.
Ali privuče Hasana i prebaci ruku sinu oko ramena. Bila je to zaštitna gesta i znao sam od koga ga Ali štiti. Ali pogleda prema meni, a u njegovu hladnu pogledu u kojem nije bilo praštanja, vidio sam da mu je Hasan sve rekao. Sve o onome što su mu učinili Asef i njegovi prijatelji, o zmaju, o meni. Začudo, bilo mi je drago što me netko vidi u pravom svjetlu; bio sam sit pretvaranja.
— Ne marim ni za novac ni za sat — reče Baba raširenih ruku, dlanova okrenutih nagore. — Ne razumijem zašto to činite... kako to misliš "nepodnošljiv"?
101
— Žalim, aga sahibe, ali već smo se spakirali. Donijeli smo odluku.
Baba ustade s bolnim grčem na licu.
— Zar se nisam dobro brinuo za vas, Ali? Zar nisam dobro skrbio za tebe i Hasana? Ti si mi poput brata, Ali, ti dobro to znaš. Ne čini to, molim te!
— Ne otežavaj mi ono što je već dovoljno teško, aga sahibe
— reče Ali. Usta su mu se trzala i na trenutak mi se učini da sam vidio grimasu. U tom sam trenutku shvatio dubinu boli koju sam svima nanio, pustoš tuge koju sam u svima izazvao, kad čak ni Ali na svojem paraliziranom licu ne može prikriti patnju. Natjerah se da pogledam Hasana, ali on je pognuo glavu i ramena su mu klonula, a prstom je motao nit koja se odvojila s opšava njegove halje.
— Recite mi barem zašto, želim znati! — umolno će sad već Baba.
Ali nije ništa rekao Babi, baš kao što se nije usprotivio kad je Hasan priznao krađu. Nikad neću pravo shvatiti zašto, ali mogao sam ih zamisliti u onoj mračnoj kolibici kako plaču, a Hasan ga preklinje da me ne oda. Ali nisam mogao zamisliti kolik je napor Ali morao uložiti da održi obećanje.
— Hoćeš li nas odvesti na autobusni kolodvor?
— Zabranjujem vam da idete — povikne Baba. —Čuješ li me? Zabranjujem vam!
— Oprosti, ali ne možeš mi ništa zabraniti, aga sahibe — reče Ali. — Više ne radimo za tebe.
— Kamo ćete? — upita ga Baba. Glas ga je izdavao.
— U Hazaradžat.
— K svojoj rodbini?
— Da. Hoćeš li nas povesti na autobusni kolodvor, aga sahibe?
Tada se dogodi nešto što nisam nikad prije vidio kod Babe
— on zaplače. To me malko uplaši, prizor odrasla čovjeka kako jeca! Očevi ne bi smjeli plakati.
102


____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Haled Hoseini Empty
PočaljiNaslov: Re: Haled Hoseini   Haled Hoseini Icon_minitime17/9/2010, 10:42 pm

Procitala sam Lovac na zmajeve".Lak za citanje bez mnogo filozofije.Osim toga piše o temama i kulturi o kojima ne znam baš mnogo, i pruža mi priliku da se na l lep način informišem.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Haled Hoseini Empty
PočaljiNaslov: Re: Haled Hoseini   Haled Hoseini Icon_minitime3/4/2012, 1:06 pm

Uopšte nije lak za čitanje. Koliko si obratila pažnju na likove koje opisuje? Koliko si obratila pažnju na lik Amira, koji laže da bi uzdigao sebe i nasuprot njemu Hasana, koji je čista duša i koji je takav zauvijek ostao, a Amir je ostao s osjećajem krivice čitavog života. Koliko si psihološki sagledala njegovog oca, njegovo održavanje starih, tradicionalnih moralnih normi, kada brani tuđu ženu, po cijenu gubitka sopstvenog života ( scena u kamionu s Ruskim vojnikom ). I toliko toga, roman je psihološki opis svih likova , do detalja dat.

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7793
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Haled Hoseini Empty
PočaljiNaslov: Re: Haled Hoseini   Haled Hoseini Icon_minitime3/4/2012, 1:46 pm

Procitala sam obe knjige, i mogu samo reci da trebe ziveti medju
tim narodom, da bi covek umeo da razume njihovu tradiciju.
Mene je vise dotakla knjiga Hiljadu sunasaca i sad je kupujem i poklanjam mojim dugaricama.
Marijam i Lejla su me nadahnule da napisem nekoliko pesama, i evo i ja priznajem,
citala sam i plakala neprestano, a kad sam se vratila da je citam opet, jer sam mislila da sam mozda nesto brzim citanjem zanemarila, bilo je isto suze su same navirale.
Inace dosta poznajem mentalitet i kulturu i veru tih naroda, pa sam umela da se uzivim
bas ono do kraja...

Isto mi se dogodilo i sa knjigom od Holi Pejn "Devicanski cvor" gde sam zavolela Nurdan
i u moje pesme unela potke i cvorove te nezne, a jake duse...

Neke knjige vam ne daju izbor odmah ih zavolite i vezete se za njih...
Bar je meni tako, cuvam ih na posebnom mestu, mimo drugih...

Iako sam ja obozavatelj najvise ruske literature:)

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Haled Hoseini Empty
PočaljiNaslov: Re: Haled Hoseini   Haled Hoseini Icon_minitime3/4/2012, 3:50 pm

I ja sam plakala ko' kiša na " hiljadu zlatnih sunaca ", a ko ne bi kada osjeti povrijeđenu dječiju dušu, koja uzalud čeka oca koji neće doći da je povede u bioskop, i kada ostaje da spava ispred kapije njegove kuće? Ma daj, molim te, to je za plač, plač iz dna duše, zato je on meni psihološki dubok i jak pisac i sunca su mi stvarno sunca kjiževnosti i ženskog lika Merijam, kojem se divim i koji mi je najjači ženski lik u ikada pročitanoj literauri, a pročitala sam milion i po knjiga i više.

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7793
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Haled Hoseini Empty
PočaljiNaslov: Re: Haled Hoseini   Haled Hoseini Icon_minitime17/9/2017, 10:03 pm

Haled Hoseini Lovac_10


Lovac na zmajeve – Dragulji Lagune
Haled Hoseini


Moj otac je oblikovao svet oko sebe kako mu se sviđalo, a jedini izuzetak, i to očigledan, bio sam ja. Problem je, naravno, bio u tome što je Baba svet doživljavao crno-belo. A o tome šta je crno a šta belo odlučivao je on. Osobu koja tako živi ne možete da volite a da je se pritom i ne bojite. Možda čak pomalo i da je mrzite.

Amir, mladi i bogati pripovedač, koji sazreva u poslednjim mirnim danima svoje otadžbine, pre revolucije i upada ruske vojske, sin pesnikinje i ambicioznog oca lekara, sklopio je u detinjstvu prijateljstvo sa Hasanom, sinom sluge svoga oca. Svi mu zameraju što se druži sa nekim ko mu nije ravan, dok se Amir bori sa svojim osećanjima prema hladnom ocu i odanom drugu. A onda će se dogoditi izdaja koja će svima promeniti živote.

Ovaj nesvakidašnji, snažan roman o potrebi za iskupljenjem, svirepoj okrutnosti i žestokoj ljubavi koja prašta već je postao svojevrstan književni klasik.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7793
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Haled Hoseini Empty
PočaljiNaslov: Re: Haled Hoseini   Haled Hoseini Icon_minitime17/9/2017, 10:06 pm

Haled Hoseini A_plan10


Novi roman autora svetskih bestselera Lovac na zmajeve i Hiljadu čudesnih sunaca.

Proslavljeni autor Haled Hoseini vraća se sa novim romanom posle šest godina – emocionalnom, provokativnom i nezaboravnom pričom o tome kako volimo, kako jedni druge štitimo i kako odluke koje donosimo odjekuju pokolenjima.

Znači tako. Hoćete priču, pa jednu ću i da vam ispričam....

Avganistan, 1952. godine. Abdulah i njegova sestra Pari žive sa ocem i maćehom u zabačenom selu. Otac je u večitoj potrazi za poslom a porodica se bori sa siromaštvom i ledenim zimama. Abdulahu je Pari divna i dobra poput vile po kojoj je dobila ime, ona je čitav njegov svet. On je njen zaštitnik, više kao otac nego kao brat, spreman da za nju učini sve, čak i da menja svoje jedine cipele za lepo novo pero u njenoj zbirci. Svake noći oni spavaju jedno pored drugog u kaputima, čvrsto zagrljeni.

Jednog dana zaputiće se sa ocem preko pustinje u Kabul. Pari i Abdulah ne slute da će im ono što ih tamo čeka razoriti život – jer ponekad ljudi kažu kako prst mora da se odseče da bi se sačuvala ruka.

Ovo delo velikog zamaha i ambicije prati brojne upečatljive likove od Avganistana do Pariza i od San Franciska do grčkog ostrva Tinos, i priča njihove dirljive i neodoljive priče, ponovo dokazujući Hoseinijevo duboko razumevanje spona koje nam oblikuju živote i koje nas određuju kao ljude.

„U ovoj priči koja bodri duh i pruža istinsko čitalačko zadovoljstvo Hoseini iskazuje optimizam koji nije bio toliko vidljiv u njegovim prethodnim delima.“

„Hoseinijev osećaj za detalj i emocionalne nijanse u ovom romanu jesu ono što dugo ostaje u nama.“

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Haled Hoseini Empty
PočaljiNaslov: Re: Haled Hoseini   Haled Hoseini Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Haled Hoseini
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Veliki pisci-
Skoči na: