pitalice

Naslov: Re: pitalice 5/1/2011, 9:37 pm

Додир у тами, лаган, нежан. Усне, близу, дах топао. Тама овијена тишинама. Погледи, стаклене очи, неверица трена опијена. Свећа дрхти, титрај светлости. Дах, надима груди, пушта нежност која лелуја међу зидовима. Дим цигарете, догорева жар, буди се она притајена, лепа, луда, непозната. Тела, топла, додирују се. Тканина пада, лаганим шумом. Топли дланови, спојени, игра почиње. Благо лудило, прераста све мисли. Уши, глуве, брујање. Капи зноја, мешају се на уснама пожудним, похотним. Екстаза, напред у ноћ, ка јутру, под тамом месеца, крочимо.

Падти

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Samoća... Padanje u bezdan ili možda spas? Sve jedno, sama sam i razmišljam. U sobi punoj neke tuge. Padam iz noći u noć...Nema nikoga , sem Neba da pogleda u moje oči, mutne od suza i soli koja peče zenice. Počeše da gube boju u bolu. I tako, svake noći, sve bliže ponoru.Padam, a kažu..moram se dići, imam za koga da ustanem..Zbog sebe ne bih nikad ni ustala...Lakše mi da padam, pad je uvek slobodan.Padaš sam od sebe, bez ikakvog truda.Jednostavno vuče te nešto dole...Eh, da ustaneš..treba trud...nekad meli, nekada ogroman. Trudim se, ustajem, posrćem..i opet padam. U tami mojih maštanja, s vremena na vreme pojave se Zvezde koje me vuku na zemlju, da stanem čvrsto..Pa me onda vinu visoko do Neba...To su moji prijatelji...I kad padam , znaju ,osete, čak i ovde...Pošalju mi poruku, smajlića, vrate me...Kad odu...ja padam ponovo...i nikada ne znam da li ću ustati jača ili ranjivija nego pre...

Relikvija

Naslov: Re: pitalice 5/1/2011, 9:54 pm

Padanje

Hajde dodji podigni me.Ziva sam.Dosta mi je padanja.Hocu da u ovome mraku pronadjem samo ono jedno jedino lice koje se stalno nadnosilo nada mnom.Koje me je cuvalo,trazilo.I koje je samo zbog mene svih ovih godina zivelo.Podigni me,kolena su mi krvava,ne boli me.Bole me svi oni padovi lutanja.I dok me budes podizao samo sakri moje suze da ih nevidi niko.Jer u njima je sve ono sto nikada nisam rekla,sve one price koje nikome nisam ispricala.U njima su sve moje godine koje sam te cekala.

Glava

Naslov: Re: pitalice 5/1/2011, 9:55 pm

Ja sam kriva uletela sam.Neka bude na tvoje reci Strelice

Relikvija

Gost

Jos kao mala devojcica,pamtim pricu moje bake,kako je u jednom manastiru cekala ceo dan i celu noc,da pridje i celiva relikviju nekog sveca.Ne secam se vise,ni koji manastir ni koji svetac,znam samo da ,kada nas je napustala,otisla je sa verom da su joj svi gresi ,namerni i nenamerni,oprosteni.
Rece mi tada jos,relikvija ,odnosno,ruka sveca,kada sam stala pred nju,pomerila se! To je znak da mi je oprosteno.

Procesija

Naslov: Re: pitalice 14/1/2011, 6:02 pm

Svaku noc, kad usnim, na manstirska vrata kucam.
Otvara sestra Herentina, i ozbiljno me gleda, onako malenu.
I ja nju gledam ozbiljno.
Dosla sam da zauzmem mesto , zna to ona, pa se smesi.
Danas cu Patrijarhu Pavlu ruku poljubiti, volim sto imam tu privilegiju.
Kroz njegovu ruku dotaknuti boga.
Obukla sam belu haljinicu, isplela vencice od cveca i okitila kosu.
Polako narod se okuplja, zapocinje crkveni poj, mirisu tamjan i bosiljak,
zveckaju kandila, zamirisale duse.
Oko zidina mnastirskih Pecke patrijarsije, hoda lagano povorka ljubavi i dobrote.
Tri kruga....
Bilo je nekad stvarno.
Sad je samo u snu.
Ali kroz mene taj krug ljubavi i dobrote, stalno tece, nikad ne prestaje.

Obelisk

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: pitalice 20/1/2011, 7:46 am

Zrak sunca koji postaje kamen.Da li kamen moze da zraci?Moze jel to je zrak Boga sunca.Koji mu daje moc.Obelisk je trofej mira,to je pobeda.Gde se Sunce odmaralo posle svog napornog dana.Utociste i svoju niravanu je nalazilo u vreme zalaska.Veza onoga i ovoga sveta.

Med

Naslov: Re: pitalice 27/1/2011, 6:48 pm

Нектар створен поленом, разнесен, донесен, сладак. Боје ливаде и шума, мирис цвећа и борова. Багрем уплетен у тешку и опору слатку опну. Остаје на уснама, на прстима, тај мед, крилима, кошници предат. На твојим грудима остављен. На врату зачета сласт, неке ноћи, чудних љубави.

Лане

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: pitalice 27/1/2011, 7:58 pm

Polje.Cvetno,klasje do pojasa.Svuda okolo ptica poj se cuje.Bulke divljaju u divljem i ludom kasu.Leptiri se igraju,dok bube svuda naokolo slecu na moju dusu.Odnekud cuje se pesma.pesma budjenja proleca.Prosla je dosadna i mrtva zima.Svi su sretni i razdragani osim preplasenog laneta koji stidljivo izviruje iz tek zelenog i olistalog kutka sume.Strah mu je u ocima,nepoverenje se oseca.Pati od srece i kao da se raduje bolu.Kao da ne zna da razlikuje,radost od tuge.Mozda se i sam pita da li izmedju te dve stvari uopste ima razlike.

Dimenzija

Gost

Prvobitno je to ravan prostor,duzina i sirina,misleci da je zemlja jedna ravna linija.
Kasnije dobija jaci smisao,jer dobija i trecu dimenziju,dobija visinu.Kada gledamo drvo,vidimo njegov oblik sa svih strana.To je prostor u kom se krecemo i nacin na koji okolinu vidimo.Krecemo se gore-dole,levo-desno,napred-nazad.Prosireni vidici svemira,mogu se nazvati dimenzijom.Ono sto je tako daleko za vidljivost naseg oka,nazivamo dimenzijom.Da nije tako,svet bi cudno izgledao,bili bi smo izgubljeni u prostoru,bilo bi cudno kretati se.

Zaoka

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Ne misliš valjda da je dovoljna žaoka otrovna da njom me sputaš da koračam.Ne, ne plašim se ja takvih kao što si ti. Zalud si poput stršljena na mene nasrtao. Moja aura je moja snaga, da borim se osmehom i sjajem u oku . Zapitaj se, na putu kojim si krenuo, na kakve ćeš prepreke naići. Tvoja jedna žaoka otrova, ništa nije, za roj stršljena koji te mogu progoniti zbog onoga što si učinio. Progoniće te savest. Ne igraj se.

Andjeo

Gost

Andjeo sa svetlosnim krilima,sa lepim recima na usnama,sa ocima dubokim kao more,sto istinu samo zbore.Andjeo nesvadljivo bice,ono u kome razum cveta i vera duboka na krilima nosi.Andjeo,onaj sto ne trazi u ljudima rec jednu,pa da u svadju prasne,ono sto za ljutnju nezna,ono sto blagoscu svojom prosvetljuje,ono sto rane zaceljuje.Andjeo ,nezajedljivo bice,ono sto ne vreba iza coska sto u sebi samo radosti za druge ima.Andjeo ,jednostavno i lepo,andjeo cuvar naseg zivota.

zavist

Naslov: Re: pitalice 1/2/2011, 6:02 pm

Pune ruke posla,tu je gde je.Ne mozes je izbaciti,ne mozes je iskoreniti.Zavist.Nesto sto te razdire i sece.Prosto nemozes da gospodaris nad ovim osecajem.Stalno sam se pitala kako je tim ljudima.Kako mogu da zive sa tim teretom koji nosi svoju tezinu.Pitala sam se,ali se vise ne pitam.Odgovor dobijam svakodnevno.Cak pronalazim,i opravdanje za njih.Zalim ih.Jer oni su prosto zatocenici jednog cudnog vozila koji prosto nema ni svoj pocetak ni kraj.

Ogrtac

Naslov: Re: pitalice 9/2/2011, 1:33 pm

Tragam, a tragovi mi posuti pepelpm proslih traganja.
Padaju oni po meni kao kapi kise u vrelim letnjim danima.
Sanjam a snovi me vuku u daljine sto govore iz mene.
Prepoanaces me,ti to mozes,
po bezvremenskom ogrtacu tragaca i nevidljivim stopama,
sto govore jezikom svemira.

Tisina

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

U vremenu ovog tenutka, zastala sam. Osluškujem tišinu u kopreni sveta što me okružuje.Razmišljam,da li je stvarno bezglasje noći ušlo u moju sobu, ili to ja želim malo mira, čak ni sekund jedan da se čuje kad proleti kroz svemir.Lebdim u nepresušnom carstvu snova...U dvorcu tame, gospodarica noći. Tišina će biti, ako ja tako hoću.
Moj dvorac, moje carstvo , moji snovi...u tišini...Samo reči govore nemo, zapisane da kruže vremenom...

Vrisak

Naslov: Re: pitalice 10/2/2011, 7:23 am

Da li moze da se cujem vrisak u ovoj tisini?Onaj ko je sposoban da se razume cutanjem,pogledom moze da oseti i taj vrisak u tisini.On dolazi nocu,tiho se prikrada i kada mu se najmanje nadas,cak i ako ga ne zelis sedi u nekom tvom prikrajku duse.Pustam ga povremeno da se oslobodim onoga sto nosim u sebi.Jer nisam kamen i nemam suza,nemam srca.Ali zato imam u sebi taj vrisak tisine i oni koji me ne poznaju kazu da je to moj govor duse.

Hotel

Naslov: Re: pitalice 10/2/2011, 5:52 pm

Hotel

На некој хриди. Над морем, белим од пене. Окренут ка изласцима сунца, ка подневима. У крику галебова немиран. Опчињен ветром, маглама, мирисом чемпреса и зрелих смокви. Са малом терасом, баштенским љуљашкама, мокрим мермером, под срмом луне, сања свој сан сабласти, хотел, изгубљених душа.

Орах

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !

Naslov: Re: pitalice 10/2/2011, 6:46 pm

Ma vise nisu bitne ni godine,nije bilo bitno ni vreme.Vise nije nista ni bitno.Jer kada krenes da skupljas svoje snove kao orahe onda shvatis kakva ti je bila godina.Svoje snove krenes da teglis kao pun dzak koji ne znas kuda poneti.Dzak puca,pretrazujes ponovo ona beznadja jer treba srce izneti na pravi put,

Budjenje

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Lenjo se protežem u krevetu.Ne volim kad mi zraci Sunca, prekinu skitanje kroz zemlju snova.pogubim se, pa nekako setna započnem dan. Treba mi vremena, čini se, svakim danom sve više, da preskočim bez napora tu granicu izmedju na i jave.Nikako da zagazim čvrstim korakom u dan. Snovi su moj život. Kao da neki Andjeo tumara u tami uz mene, pa mi snove boji duginim bojama...Java...večita zebnja, kako iskoračati još jedan dan i sate u njemu...Još bih da spavam , čemu budjenje...

Peron

Gost

Jutro,rano,zvono na vratima ne prestaje! Cuje se vika ,neko doziva moju baku,moju majku,brata...neznam sta se desava...Otvaraju se vrata neka zena govori nesto,nerazumem sta,shvatam da nije dobro ali mi mozak jednostavno ne razume reci koje izgovaraju...shvatam jedino da pominju ime mog oca.Brat se oblaci i usput govori da ide do zeleznicke stanice i ja polazim za njim.Stizem i gledam ,ljudi su se okupili gledaju ,nesto se gurkaju,sapucu ,prilazim......na peronu ,mrtvo telo mog oca,kao da spava,tako mirno,prilazim da ga probudim....ne zelim da znam zasto,....vrisak i mrak pred ocima....trenutak kad sam shvatila sta se desava bio je trenutak kad su ga spustali tamo,tamo gde cemo svi jednom.Bilo mi je 14 godina a njemu 42.Boli i danas ,jedan mi grumen bola i tuge uvek ali uvek u grudima stoji...i kada obucem osmeh najveci na svetu.

iskon

Naslov: Re: pitalice 13/2/2011, 10:32 pm

Ukrojena nametnutim pitanjima, iza ogledala tražim odgovore. Tišina obuzela mračne delove, ne mogu da doprem do vidljivih iskri. Soba mala, teški zidovi memlom odišu, iskon vremena trag ostavio na ispucalim ramovima. Pomeram u stranu ne bih li blago pronašla, srebrne niti haljina svečanih na lutkama i po koja slika uljem na platnu drevnih naroda.

Milina

Naslov: Re: pitalice 14/2/2011, 7:49 am

Milina je kada osetim u svojoj kosi toplu ruku vetra.Kada u daljini cujem na gitari akorde tako poznate pesme.A napolju topla kisa lije.U meni se budi nova iskra zelja ,koja se razliva u jednom sasvim novom carobnom svetlu.Milina je kada kroz tvoje biste oci vidim tvoju dusu koja me greje i ovoga jutra.Dok moje srce te ceka jer znas da za nas kraja nema.

Bulke

Gost

Sanjam kako na pragu svog doma stojim a ruke mi pruzene ka livadama prepunim divnih ,crvenih bulki u molitvi gore.Sanjam da pretrcavam preko mosta i da se kao na najmeksi jastuk bacam na njihove cvetove a one me svojim laticama miluju i pozdravljaju,govore dobro dosla kuci a suze im krvave iz ociju kaplju...eeeh natopljene su one,tezak ih je cemer sustigao,ali jos odolevaju zlu pa se rascvetaju najlepse sto znaju,Krv je moja sa suprotne strane njihovog postojanja ali dusa mi je za mladoscu i divnim uspomenama iz detinjstva patila i jos uvek pati ,za divnim trenucima bezbriznosti i spokojstva.Moje divne lepe crvene bulke imali vas igde jos na svetu tako lepe i mile kao ovde.

Hrast

Naslov: Re: pitalice 14/2/2011, 6:23 pm

Nadvijen nad parkom kaldrmom oivičene staze stari hrast godine već odavno ne broji. Gord, spokojan, čvrst stabilno stoji. Po nekad, zaseni prolaznike, posavetuje mlade stabljike hrabre da budu, da probaju do neba da vinu se, da dosegnu Sunčevu svetlost razbuktalim granama u proleće milo.

plašt

Naslov: Re: pitalice 15/2/2011, 3:05 pm

Znam da se nista vise sudbonosno nece dogoditi.Ni tebi ni meni.I to ako se budemo nekada negde slucajno sreli bicu ogrnuta plastom neizlecivog luzera kome se nemoj priblizavati.Ti obicni kupce bez nade.Koji si mogao a nisi hteo da promenis moj put.Sada je rok prosao.Kako da te nazovem,u tom slucajnom prolazu?Tragacu moje nesrece,lazni prijatelju...ma nije ni bitno.Samo prodji pored mene.

Kotlovi

Naslov: Re: pitalice 15/2/2011, 11:16 pm

U kotlovima nasih sudbina zaspala je Milica modrozelenih ociju
i dve ranjene srne iz neke basne..Secas se..koliko sam volela
u svetlost nase zvezde koju polako gasis...

Beskraj

Gost

Beskraj saznanja sudbine,beskraj ocajnicke tuge,beskraj cekanja ,beskraj patnje i bola,beskraj sumskog zelenila ,beskraj plavog mora,beskraj toplote sunca ,beskraj dalekih zvezda,beskraj zelenih polja,beskraj ledenih planina,beskraj navisljih visina,milion beskraja na ovom svetu ali onaj najlepsi beskraj je ,toplina ljudske reci i ljubavi.

zvona

Naslov: Re: pitalice 16/2/2011, 5:21 pm

Beskraj ne postoji u ovozemaljskom zivotu. U njemu je uvek necemu kraj. Beskraj je u prasku svemira, u dimenzijama gde cemo se sresti na tren, ili samo za jedno trajanje zivota...

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

ladykatarina ::: Beskraj ne postoji u ovozemaljskom zivotu. U njemu je uvek necemu kraj. Beskraj je u prasku svemira, u dimenzijama gde cemo se sresti na tren, ili samo za jedno trajanje zivota...

ladykatarina, niste nam zadali novu temu.

Naslov: Re: pitalice 19/2/2011, 7:20 pm

zvona

Zvona nad jos jednim zamagljenim smirajem.Jos jedna senka lutanja,senka voljenog coveka.Jesam nemirna svaki put kada cujem zvona,zvona koja pevaju o ljubavi,o ratu o smrti.Vlazan mi je glas,ne mogu da progovorim.Osecam oko sebe samo ljubicasti zvuk koji vucem godinama kao teret zabrane.I crtam u ovom zavrsenom danu jos jedan vitraz usnulosti.

Lomovi

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Lomovi

Uzburkala planinska reka.Ja na obali, ranjivih stopala, od trnja krvavih. Pocepane pantalone na kolenima. Opet lomovi i padovi. Skrušeno, gotovo bez emocija, gledam u vodu. Slapovi preskaču kamenje, a oni stoje , čini se stoički, nepromenljivi. Varka prirode i vremena koje teče. Pretvoriće voda kamen u neki oblik koji će vreme tragovima obeležiti. Sve to gledam, razmišljam. Šta me je to toliko slomilo, da ništa više ne osećam sem protoka vremena .
Budim se, shvatam. U javi su moji lomovi, u snovima kroz vreme teče moja krv, a ja plovim snovima u tragu prošlih i budućih dana.

Žilet

Gost

Zilet je tvoj jezik,pokvareni stvore,jer nema toga koga ti posekao svojom recju nisi,bolesni skote neumorni,sto vredjas i govoris lazi,klevetas i ogovaras bez pardona.Zilet je tvoj jezik,ostar i zao,zilet je tvoja misao !

jabuka

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

JABUKA

Jednom davno, sanjala sam san. Kažu, čudna voćka je jabuka. Još kad je crvena, liči na one otrovne, iz bajki. Ubrala sam je. Najlepša je na grani bila. Rumena, kao moji obrazi, kad na njega pomislim. Verovala sam, jednom ću ga sresti, mada...činilo se tad nemoguće. Prolazilo je vreme, mi u nekom medjusvetu, zamagljenom, ni u snu , ni na javi. Dan za danom...sreli smo se.
Pružila sam ruku,zbunjeno, nesigurno, uzeo je jabuku....Kaže, pojeo je u slast...Od tada opsedaju me nemiri. A on, da li mirno spava, ne znam ?
Sedim u sobu. Slušam Crvenu jabuku i pesmu...,,Ima nešto od srca do srca,, Pitam se?...Da li sam sanjala,ili je to bila java u trenu snova...Možda samo moja želja....

ARSENIK

Gost

Ti bi da me otrujes,sta, da me ubijes ,tolika si kukavica da mi ne mozes reci u lice sta imas ,nego bi da nestanem pa da odes njoj? Epa dragi moj ,tesko ces to meni uciniti,sad cu te tako lagano sutnuti da odletis pravo njoj pod noge a u buduce neka se ona bakce sa tvojim ludilom pa se ubijajte koliko god zelite.Znajuci te sad smatram sebe blagoslovenom posto sam te se otarasila.

Harac

Naslov: Re: pitalice 3/3/2011, 7:19 am

Dokle cu ga placati?Ima li mu kraja?Harac.Danak u vremenu bez vremena.Mutna misao koja te steze oko vrata i prosto ti ne da da dises.Tako danima,mesecima i godinama.Kada cu ga otplatiti.Kada cu svoj dug vise okajati.I poceti normalno ziveti.Reci mi se otimaju,i lete prema oblacima.iIstrgnute iz sopstvenog jauka.Nepriznata krivica koja se izgleda placa celoga zivota.Samo na dnu ostaje neisplakani plac,kao precutan strah.

Nektar

Gost

Mmmm,tvoje usne i slatki nektar koji sladi moje ,ljubi me da ti ispijem svaku kap te slasti.Ti si moje slatko bice,nezno ,romanticno,vrelo kad treba,ali najvise volim kada me ljubis....taj medeni ukus koji mi u ustima ostaje posle tebe,taj nektar tvoje strasti poziva me svaki put iznova u svet ljubavi,mirises mi ljubav i slatko je kao ljubav.

benzin

Naslov: Re: pitalice 4/3/2011, 7:07 pm

Jos uvek mogu da osetim miris benzina u svojim nozdravama.Luda voznja i mladost koja je zauvek zaspala.Nepromisljenost u samo jednom jedinom trenutku.Dokazivanje i noc koja se spustila kao nijedna do sada.Noc bola.Svod nebeski je secam se bio tako hladan,staklen.Samo nemi jauk i muk.Strah koja ledi kosti,i krik koji te vuce sve dalje i dalje.Jedno srce je zauvek zacutalo,zanemelo.I ogromno polje gavranova koje se sjatilo.

Slavuj

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

U bisernoj Zori plamčci Sunca kroz granje u malom lugu proviruju.Lagani povetarac njiše listove.Prolećnom pesmom ukomponovan šum i pesma sićanog slavuja.Budi se priroda, stidljivo visibabe izviru medju tek ozelenelim travčicama.Proleće miriše u poslednjim tragovima duge zime. A slavuj poje bez prestanka. Budjenje ranog proleća pesmom nebeskih letača...

Sibir

Naslov: Re: pitalice 13/3/2011, 3:45 pm

Izgubljen pogled u daljini.Zgariste koje ostaje po jezivim svodom.Zlo od kojeg se cuvam.Teskoba koja te gusi i steze.Hladnoca i bol svuda oko tebe.Sibir.Nicega nema osim praznine prostranstva.Milujem pogledom svoju promrzlu neznost dok polako pokusavam da ustanem,da se uzdignem na ovoj zici nemoci.Ruke koje drhte,sada vec modre,hipnotisane,krvare i vape sa spasom.I pitam se jel moram?Jel bas ja moram po ko zna koji put praviti iznova nove korake.

Vrisnuti

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Umirila sam se..Zatišje pred buru, osećam. Skupio se u meni nekakav jad.Ljuta?! Kivna?! Besna?! U sopstvenoj koži skupljena, kao mali crv.Izjeda me nešto. Zbog tebe?! Zbog sebe?! I jedno i drugo. Gde bih, šta bih noćas...Idem , oblačim jaknu, uzimam kišobran.Lije napolju..Nema Zvezda, samo oblaci sivi. Prolama se munja, tutnji nebo, ječe gromovi u mom vrisku. Lakše mi je...

Opsednutost

Naslov: Re: pitalice 17/3/2011, 12:23 am

Toliko moćno,tvrdo,staro kao svet,kao zemlja,kao orkan.Urezalo se pod nemu kožu podmuklim dahom da luta mislima u nedogled...Proći će i kiša ova,sprati ceo kraj lutanja tvoga.Okrenuću lice nebu snova,daljinom mašte probiti zrake sunca kroz kapi tvojih strahova.Dišem opet punim plućima...

Podlost

Naslov: Re: pitalice 18/3/2011, 8:08 pm

U samo jednom jedinom trenutku sam je shvatila,mada je nisam najbolje razumela.Mozda zato sto nisam zelela.Mozda zato sto sam je gurala od sebe ne zeleci da priznam jos jednu svoju gresku.Tvoja podlost je bila kao gnjila kruska.Tvoj beskorisni zivot,i usta puna lazi i prevare sam davno primecivala.Ali sam te pustala...pustala,misleci dokle vise mozes tako?Ja sam ta koja navlacim masku,i samo kroz prorez koji sam napravila gledam te.Dok ti nisi ni svestan svojim cestica u vremenu koje nikada neces dovrsiti.

Sazaljenje

Naslov: Re: pitalice 19/3/2011, 12:10 am

Tvoj lik u ovom trenutku ne izaziva sažaljenje!Veruj mi,iz čitavog tvog bića izbija bezbojnost oholosti tvoje.Možeš ukrasiti lice najsjajnijom maskom ali će uvek njegova ništavnost izdisati svaku poru lica bezličnoga...Zavidno ćeš želeti moju nutrinu,snagu,svežinu,lepotu,rumenilo obraza,sedefast mladež života na meni...Ali želje stvarnost nisu...

Zavist

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Pitam se, dokle ćeš više da me proganjaš. Mrvo jedna u svemiru. Ma dosta je bilo.Zar ne vidiš, ne čuješ , ne osećaš, da nema mesta za tebe u mom životu. Sve si šanse davno prokockao,šta sada tražiš? Ne, neću se osvrtati na tvoj gnev. Ma, ni tvoja bol ne boli više.U stvari..tebe nek boli, mene ne boli. Vreme je , krajnje vreme da mislim na sebe. Život mi prodje u nesebičnosti, e sada je vreme da volim sebe i budem baš takva.Osorna, sebična, tvrdoglava. Ma sve ono što tebe izludjuje ja ću biti. A ti..radi šta ti volja. Ostaje ti samo da mi zavidiš...

Bruka

Naslov: Re: pitalice 20/3/2011, 2:48 am

Zlobnosti tvoje sad je previše!Zatvorenih očiju i bez sustezanja otvaram davno zaključana vrata sećanja moga kajanja...Sada sam svesna nemoćnosti tela da se odupre svakom dahu razuma...Misliš da si pametan,elegantan...ne vidiš li ti sebe?Ti si ništa,gaziš skupim cipelama po mojoj duši tako moćno,sirovo...Ma dosta je bilo!!!!!!!Ti si bezlična senka koja izaziva gnušanje svojom prazninom,jednom rečju bruka...

Plesati

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Mali bar na obali mora.Suton. Danima te posmatram, ti mene piješ pogledima iz noći u noć. Osećam noćas, uz šum talasa oborićemo jedno drugo plesom. Kruži energija izmedju nas od prvog dana. Ništa da ne kažemo, govore pogledi. Stojim za šankom, lagano usnama dodirujem čašu, oblizujem se.Da, sladak je vermut...I ti si sladak...Pesma..moja omiljena...Zoveš me da plešemo..Već drhtim...U ritmu, pripijeni pratimo taktove..Disanje nam se ubrzava...Bežimo do plaže u mrak..Šumi more,mi plešemo, moja haljina, tvoja košulja, nošeni talasima po pesku šapuću ...a mi ...

Opomena

Naslov: Re: pitalice 20/3/2011, 3:43 am

Svukao si me...Neumornom željom privlačio si me k sebi,dok sam se sve više podčinjavala,topila,blistala,stenjala grozničavim očima.Grčevito sam se hvatala za tu tananu grančicu koja nas je jedino izgleda i vezivala...Nisi ti mene ljubio ti si mene gladan bio,to mi je trebala biti opomena za sva vremena...

Dvoličnost

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Hej ti dragi moj. Zar misliš da me kupiti možeš šačicom laži. Davno sam otkrila šta se krije u tebi.Nisi ti ono što pričaš da jesi. Sve karte si otvorio onog dana kada sam te zamolila da priznaš istinu, od koje si bežao, bežiš i sada. Stani pred ogledalo, ti dvolični čoveče. Stani, stavi prst na čelo i zapitaj se ko si.Spoznaj sebe, da bi dalje mogao. Rascepan na dva dela, udaraš glavom o zid. Ne znaš kosi. Hej, dodji k sebi dvolični čoveče. Provaljen si skroz.Nek ti je prosto.

Mač

Naslov: Re: pitalice 20/3/2011, 4:08 am

Davno si ti počeo prljavu igru.Od samog početka navlačiš masku na senku čoveka kojeg više očito nema.Da li si hteo sebi dokazati da si još onaj bezbrižni dečkić,čupave kose koju je mrsio povetarac one letnje noći kada nam je i Nebo bilo preusko...Ili si sad poželeo Svemir?Ne razumem tvoj čin,shvataš li da si me zauvek izgubio?Trebao si da promisliš pre nego što si njoj plamenim dahom nežno bacao biserje u uši...Da,mač si mi u srce zario...

Miris

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Poželela sam te.Dugo se videli nismo ti i ja.Čudni su ti naši susreti. Nagli, strastveni. Piće u kafanici, na ćošku male zabite ulice. Da ne bismo bili vidjeni. Svaki put, još dok vino ispijamo , mi pogledima jedno drugo izludimo. Tako retki, a tako strašću nabijeni susreti.
Često se pitam, šta nas to vezuje, šta nas to goni da se vidjamo, gola strast ili nešto jače..Odgovor ne znam.Bojim se da ima tu ljubavi.. Još mi je u nosu miris tvog predivnog muškog parfema. Pri samoj pomisli ja se stresem...Od miline..Uf..jedva čekam da te vidim..Sve na tebe miriše noćas...

Koraci