pitalice

Naslov: Re: pitalice 17/8/2011, 8:12 pm

Sedim u obliznjem kaficu i ispijam svoju uobicajenu kafu.Volim atmosferu u svome kraju,volim svoje mesto,svog konobara koji je uvek nasmejan volim sunce kako sija i kako me pece po ramenu dok ja slusam poznatu stvar od Stinga i smesim se.Naprasno osmeh koji sam imala na licu zamire pljas cujem udarac od kojeg mi se krv ledi.Okrecem glavu i ne mogu da poverujem svojim ocima.Dete uplakano i krv koja mu curi iz nosa.Ona histericno vice i vuce ga.Svi je posmatramo nemo i cutimo.Nasilje koje nikada nisam razumela jeli to mozda dokaz ko je jaci,a ko slabiji?Pitanje koje mi se celoga zivota nametalo.

Dosanjati

Naslov: Re: pitalice 18/8/2011, 9:43 pm

Stajala je na obali reke poslednji put. Rešila je, otići će zauvek negde daleko, gde će moći da vrisne svoju samoću. Gde nema ljudi, upitnih pogleda, gde vetrovi duvaju za večite sanjalice. Otići će tamo, odakle je i potekla kao slap u reci...Kroz vetrove da odšapuće, kad glas u grlu zastane svu tugu , da je raspe poput maslačka...negde gde njega nema.
Medju kiše da se skloni, da isplače sve suze što su se skupljane u njoj i previrale kao vino, neukroćeno, dozrelo, da se izlije iz krčaga i razbije sve njene iluzije.
Da...otići će u svet Tame...da dosanja san, napiše svu svoju tugu u najlepšoj pesmi svog života...

Ukrotiti

Naslov: Re: pitalice 18/8/2011, 11:26 pm

Ne, mene ne mozete nikakvim stegama stezati...
Nedam se ja...
Zar ne znate da livadam cvetnim razbarusenim jutrima
trcim u susret danu da ga savladam pre nego sto kroz mene krene,
da rekama brzake menjam cudljive, pa ne mogu oni od mojih biti
brzi, da oblake sputavam gromovima i munjama da ne jece,
jeke u meni su silnije kad se naljutim.
Ne, nemoze mene savladati niko jer moja dusa nemirna i nesmirena jeste,
kroz nju se trista cuda valja, kroz nju trista cuda krstari,
trista se mreza oko nje plete, ali da je neko savlada i ukroti...
A ne to niko ne ume i ne moze.
Znato zasto?
Zato sto nijedna dusa ne ume kao moja najneznijom neznoscu sanja...

obasjano

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: pitalice 22/8/2011, 7:23 pm

Prepoznajem zablude,i cesto se pitam gde je u tome zaborav.Obasjano zadovoljstvo nestaje u mojoj zabrinutosti.Muk i cutanje nastaje.I sta na kraju ostane?Samo lutanje,bez cilja.Skupljam ruke u ovoj toploj noci,bez suza i bez kraja.Znala sam da je prepoznam,ali nisam mogla da odolim tom trenutku koliko god da sam bila mudra.Placam danak,zato kazem da mu nema kraja.Placam i do kraja zivota ostacu neciji duznik.A tezila sam savrsenstvu,tezila i shvatila da ga nema.Uzalud sam pokusavala gresku da ispravim,izgleda postoje neke greske koje nemaju svoj popravni.Obasjano je bilo to jutro...a toliko je proslo vremena i godina od tada.

Klupko

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Sedim u polumraku svoje malene sobe. Slušam Adagio...prebirem po mislim. letnja žega me čini po malo nervoznom...mada sam zagazila duboko u noć izlomljena nesanicom. Pokušavam dugo već da odmotam klupko svog života, da dodjem k sebi. Da se probudim iz nekog prostora izmedju sna i jave, bezvremena u kom sam upletena kao u paukovu mreža.
Na trenutak mi se učini da nadjem izlaz, krenem, vratim se ponovo na početak. Nedovoljno jaka...Treba mi neko, nešto...ma...treba da se sebi vratim da bih krenula dalje...Klupko će se odmotati jednom, mora...Čiovek nije rodjen da se vrti u začaranom krugu, već da Svet oko sebe okreće.

Razboj ( tkački, ne za vežbanje )

Gost

Sedela je za razbojem i tkala,mislima su joj tekle reci njegove,molitve Bogu,decije suze,sumorni dani i svaki utkan konac po jednom je suzom zalila.Rukama rapavim ,otvrdnulim ,radnickim,brzo je zavrsavala jos jedan prekrivac za svoju najsariju kcer,trebace joj vrlo brzo...Nije mogla vise,konac je izlazio iz reda ona ga je vracala uvek istom upornoscu,kao sto je i kroz svoj mucenicki zivot isla.Svaki pad podnosila kao i njegov samar i udarac,kada bi nezadovoljan u kucu usao.Od posebnog soja je bila,zadojena trpnjom,ucena da veruje i da se usud mozda poigrava sa njenim zivotom...Poslednje je tkanje privela kraju,osetila olaksanje, ustala sa razboja i sela na ivicu kauca.Izvadila maramu sto je nakada davno jos ,na vasaru ,krijuci da on ne zna kupila,zbog sarenih boja koje su joj licile na zivot koji je toliko zelela a nije ga dozivela...Prekrstila se,izgovorila zadnjim atomom snage molitvu koju je kroz zivot toliko puta ponavljala..i zaspala vecnim snom, sa rukama zgrcenim u kojima je drzala sliku svoje dece...dala im je sve sto je u zivotu mogla...

Potop

Naslov: Re: pitalice 15/10/2011, 3:46 pm

Gde ste sada svi?Sada kada mi srce neravnomerno bije,kada preskace, sada kada trenutno van svakog stroja stoji.Gde ste?Razmisljam dok su mi obrazi vreli,dok mi glas podrhtava,a osmeha vise nema.Groznica mi telo potresa,potop zivota kao munja seva i sve je drugacije...Ovako iskopanih ociju mozda je bolje sto vise nista ne vidim,ali ja osecam...osecam da je sve nestalo vetrovima koji su otisli a nisu imali snage duvati.Sve je stalo samo u jednom trenutku vremena.

Milina

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Milina

Pomislim po nekad ušuškana u svoju samoću, da se život zaista poigrava sa mnom. Bez i malo obzira, bez trunke savesti. Otme mi se po neka suza iz oka...I sliva se niz obraz...a ja se pitam : Ma kuda li je ona krenula ?
Ustanem...protegnem se, pogledam kroz prozor ...Ugledam veliki pun Mesec...Zvezde...i znam jedna od njih je moja. Zacakli mi pogled od nekog žara. Srce mi zaigra. Pustim ,,Adagio,, i zaplovim u magiju snova...Tada pronadjem sve one drage ljude do kojih mi je stalo. Smeše mi se, dodiruju me...Da...to su senke...nadanja, čežnje...Tu negde su i plavooki nedodiri...tako daleki i toliko moji...Tu je i reka naših susretanja, naših vetrova i smoa nama znanih nemira u kojima smo pronalazili nirvanu za naše dve duše...
Milina jedna kad pšomislim samo na moj Svet snova...

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Izvinjavam se....zaboravih da zadam temu...

Tema : Posveta

Naslov: Re: pitalice 6/1/2012, 5:35 am

Tama, jedan veliki oblak razvucen sirinom neba, osvetljen blagom
svetloscu sakrivenog meseca. Ja, sedim u mraku tople sobe, tisina, misao
upucena tebi, pisem posvetu tebi koji sanjas, tebi koji sada spavas
mirnim snom. Prigusenim sapatom ime ti dozivam. Znam, ne cujes me, jer u
ovoj noci na vratima jutra ti spavas snom u kojem moj glas pristupa
nema. Mozda, mozda ako te i dalje budem zvala, mozda te ipak dozovem.
Ali ne, pustam te da spavas, ne zelim da remetim tvoj san. Na ivici
noci, na vratima dana, ostace posveta napisana tebi, pisana na papiru
mojim mislima, onim prvim jutarnjim mislima, onim koje ce te jednom
dovesti meni, mozda vec ....

Kad zatvorim oci

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”

Naslov: Re: pitalice 8/1/2012, 6:33 pm

Kad zatvorim oci

Ne zelim da ih zatvaram, jer ono sto vidim,ono sto osecam u njima cak ne bi mogla ni da napisem.Bojim se reci koje bi izgovorila,bojim se svega sto bi mogla napisati.Bojim se kada zatvorim oci da se necu moci vratiti iz tog groznog mraka,iz te tame koju sam jednom davno osetila.Toj tami kojoj sam jednom davno poklonila sva svoja cutanja.

Zatreperiti

Naslov: Re: pitalice 9/1/2012, 11:54 am

Zatreperiti

Posmatram te, drhtis kao leptir na vetru, ne znas kuda da krenes,
pitas sam sebe zasto ljudi ne vole dobre ljude...
Vrtis se vec danima samo u krug istim pitanjem. Jutros si krenuo
ulicom jednosmernom, smesak ti ne silazi sa usana, ides ka necemu
sigurnim korakom ali spustene glave, kao da nesto krijes,kao da znas
sve odgovore.
I svi veruju pronasao si sebe u svojim pitanjima, neko ti klimne glavnom,
neko u oci gleda, vecina ipak izbegava tvoje poglede, neki te tapnu
po ramenu onako prijateljski...
Samo te ja posmatram sa distance...
Poznajem te. Koracamo istim putevima, istim pitanjama progonjeni,
i molim u sebi podigni glavu, koracaj, koracaj, pred tvojom dusom ce se svi
putevi otvoriti, koracaj, samo koracaj, nemoj me izneveriti, progutaj tu suzu
skrivenu u kutku oka koja ceka da krene, nemoj njenim bolom zatreperiti.
Dosta si ti koraci treperili pitanjima na koje ni zivot ne ume da da odgovore...

Nestajanje

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: pitalice 9/1/2012, 11:58 am

ispravka:

meseceva rosa ::: Zatreperiti

Posmatram te, drhtis kao leptir na vetru, ne znas kuda da krenes,
pitas sam sebe zasto ljudi ne vole dobre ljude...
Vrtis se vec danima samo u krug istim pitanjima. Jutros si krenuo
ulicom jednosmernom, smesak ti ne silazi sa usana, ides ka necemu
sigurnim korakom ali spustene glave, kao da nesto krijes, kao da znas
sve odgovore.
I svi veruju pronasao si sebe u svojim pitanjima, neko ti klimne glavom,
neko u oci gleda, vecina ipak izbegava tvoje poglede, neki te tapnu
po ramenu onako prijateljski...
Samo te ja posmatram sa distance...
Poznajem te. Koracamo istim putevima, istim pitanjama progonjeni,
i molim u sebi podigni glavu, koracaj, koracaj, pred tvojom dusom ce se svi
putevi otvoriti, koracaj, samo koracaj, nemoj me izneveriti, progutaj tu suzu
skrivenu u kutku oka koja ceka da krene, nemoj njenim bolom zatreperiti.
Dosta si ti koraci treperili pitanjima na koje ni zivot ne ume da da odgovore...

Nestajanje

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Gost

Nestajanje

Na granici smo zastali ..razdvojili moguce od nemoguceg..i pitam se ..sad kad mnogo godina je proslo,gde je zapravo sve pocelo i kada...i ima li svoj kraj?Mozda je to bilo one godine kad mi se noga zaglavila izmedju dve daske na klupi,(a na kojoj smo toliko lepih uspomena sagradili)i kada sam u ocaju shvatila da mi na ovom svetu treba neko ko ce mi pomoci..a sumanuto dozivala svoju majku,da me iscupa iz krljusti nevaljale klupe:-)..Mozda je pocelo kada sam ukrala dve cigarete iz paklice svog dede i otrcala sa drugaricom u skolsko dvoriste ,po tek palom mraku,da probamo i to cudo sto se dimi...pa kasljale i gusile se,a onda kuci prale zube pola sata..i cutale u tisini jer smo zgresilei mislile da nam na celu pise sta smo to uradile:-)Mozda je ipak pocelo ,onda pred bioskopom,mada se ne secam koji se film pustao,kada je on,Milan...dosao do mene i gurnuo mi u ruku neki papiric,a ja sva ustreptala ,crvena i uzbudjena...brze bolje otvorila da procitam...I love Yu:-)....nisam mu zamerila gresku u pravopisu,nisam je ni primecivala...i sto bi...dogodila se ljubav!
Opet kad razmislim...mozda je bilo kad se sve okrenulo naopacke,pa su poceli surovi dani demonstarcije...tenkovi su nadolazili sa svih strana,stanje se pogorsavalo,mnoga nestajanja i ubistva...silovanja mojih drugarica...teska detinjstva su to bila...pogibije sa svih strana..oduzeta mladost....a On S.M.odlucno je govorio nesme vas niko da bije!!Eh,kako je to bilo tuzno i smesno...Dogodilo se i ono zbog cega jedan dan svog zivota nemam u svojoj memoriji..zasto ..ni dan danas neznam..ali nema jednog dana...Probudili su nas ranom zorom...trcali smo nekud ..isli tamo vamo...i onda su se parkirala kola,pitala sam mamu,gde je tata?..Odgovor je bio...Oh..,sine moj...eno ga u kolima....Lezao je ispruzen na bolnickim kolicima...nepomican,nepokretan...Sakrila sam se iz kuce..da san prodje...zelela sam da bude san....I tako dogadjaj za dogadjajem ,nizali su se kroz moj zivot...treperili su trenuci dobra i zla ,srece i tuge..i znam citav taj tok je nestajanje...zapoceto..a opet,radost je tek sletela u moja krila i tek su mi poceli dani srece...dali su i oni ti dani...zapravo pocetci nestajanja ...nadam se imacu vremena jos da to saznam....neka ih bude...to je jedino sto zelim..i neka traju...

"Dnevnik usamljenog pileta"
Zar ptica

svestranost

Gost

Ponekad sam kao robot.
Krecem se po vec nacrtanim i zacrtanim mapama zivotnim,okrecem se i postizem koliko cak nisam ni svesna da mogu.Jurim na sve strane sveta,prateci vase korake a sluzeci vam samo da vas podsetim da udahnete vazduh kada se zaboravite! Na liniji sam ,na crti ,onoj najtananijoj,jer vi hocete tako,a ja sam tu da gazim....I sa koje me starne dozovete ja joj se okrenem,cutim vase cutnje,patim vase patnje,zelim vase zelje...Po potrebi mogu biti sve...i kurva sam i zena,sa manirima,bez manira,sa stilom,kuvarica i domacica i sluzbenica i radnica i pravnica i komicarka i lekarka i majka i brizna i stroga i vesela i nesmejana i bez bolesti i bez bola i bez sumornosti ...pratim vas,pratim vase zelje..i sve mogu biti zbog vas...Pa ponekad se pitam...jesam li zaista...ali zaista ...toliko svestrana...ili sam samo ono sto nikako ne bih smela da budem...jesam li samo vasa sluzavka?

Zar ptica

nepostojana zelja

Naslov: Re: pitalice 27/4/2012, 9:19 am

Htela sam da te prekinem, noga je bila spremna da stane na vrat pospanoj želji....tako te dugo nisam videla, crte tvog lica kao kroz mutno staklo.....Htela sam, ali nisam mogla, nisam imala dovoljno vatre u grudima, snage u nogama, razuma u glavi, šta li. I sad si opet tu, jednako velik i živ, budna te želja pronosi kroz moje usporene dane i kroz moje lenje misli. Samo mi klasika prija ovog proleća. Nisi rekao ni reč na moj pozdrav, samo si podigao obrve visoko na tren, hvatajući me pogledom celu, pre nego što sam zatvorila vrata da ne smetam...Kao ceo moj život u tom trenu zarobljen...šta radim? Sklanjam se od svega što bi moglo da me dotakne jače nego vetar, zasijam pa se sklonim da ne oslepim koga, zatvaram vrata pred životom, ne znajući stvarnost li je to ili samo san. Dokle ću se ovako gubiti?

Izgladnelost

Naslov: Re: pitalice 20/5/2012, 9:18 pm

Savest koja pece koja boli.Koja mi ne da mira.Nemam san,izdala sam tebe...sebe,izdala sam naS.Hoces li mi ikada oprostiti sto sam prestala da te volim,sto nisam imala hrabrosti i snage da izdrzim do kraja.A kraj je bio onda kada sam te cekala i onda kada te vise nikada nisam docekala.Razumi me...i oprosti mi.

Da znas da me bolis

Naslov: Re: pitalice 19/6/2012, 10:06 pm

Da znas da me bolis

Posle duge borbe da te izbresem iz zivota ti me u koraku pratis. Gde god da sam otisla naisla sam na tebe. I posle toliko vremena milim na tebe iako me to lomi i boli. Zelim da se vratis da sve bude kao pre ali tebi nije vise vazno, nikada nije ni bilo. Bila sam i ostacu samo jedna devojka u prolazu za tebe samo avantura i meni je to jasno. Svakog jutro, svake zore i svake veceri misli me odvedu tebi... Kad bi samo znao koliko sam te volela, koliko te i dalje volim. Kad bi samo znao koliko vremena provedem misleci na tvoj lik na tvoj glas...Kad bi znao da me i dalje bolis...Da mi gorke suze svake veceri padaju niz lice poput bisera koji se kotrljaju niz moje ruke...Kad bi samo znao...

Sanjarenje o tvom liku

Naslov: Re: pitalice 16/7/2012, 1:34 pm

To samo i umem ovog leta..
Evo sam naučila da živim život
sa pola duše
Ponekad mislim mogla bih tako doveka
Ponekad znam
ovo život nije
nije ni ž od života
Pola duše kod tebe je

To samo i umem ovog leta
pod terorom sunca
u šaci vetra

Zadržiš mi ruku u svojoj
i upadnem u kovitlac tvog oka
život se sabija u jednu sliku

To samo i umem ovog leta
da sanjarim o tvom liku

Naslov: Re: pitalice 16/7/2012, 1:35 pm

e da, nova pitalica

zlo u meni

Naslov: Re: pitalice 16/7/2012, 3:37 pm

U vazduhu visi tuga.
Mogu je opipati, mirisati, gristi...
kao jabuku.
O nju okačena ceri se laž.
Vuče za ruku,
I budi ono demonsko...
Što u meni drema,
Gasi draž,
One što je moja,
Koje više nema.

Ujed/Ugriz

Naslov: Re: pitalice 21/7/2012, 10:46 am

Ne nisam vise bila ljuta,ljutnja me je prosla.U meni je rasla mrznja koju nikada u sebi nisam osecala.Mrznja pomesana sa besom.Ujed je bio toliko bolan,da sam ostavila na svojim rukama krvavi oziljak.Sebe sam ranjavala i povredjivala da ne bi povredila nekoga ko mozda nije bio ni kriv.Da ne bi povredila nekoga ko bi mi prvi stao na putu.Polako sam se smirila i dosla sebi...cutala sam.A sve me je bolelo.Najvise me je bolela tisina koja je svuda oko mene jecala.

Sanjari

Gost

Ka cemu ljudi streme,sta mislite?
Ja znam,verujem,da je njihova slabost njihovo sanjarenje.
Biti sanjar,to znaci leteti,to znaci uzivati,mozda biti hedonist,ali ni to nije greh.
Ako nista drugo,inspirativno je,stimulativno...
To znaci voleti jace,
voleti dublje,nepresusnim izvorima radosti trcati,hm...jos kad su bose noge....
to je onda san koji se zivi...koji traje.
Zato ,sanjajte...ali otvorenih ociju..ili bar otvorenog uma,
da se sliju radosti pod kozu,da vas trnci od uzbudjenja drze pod sjajne
okvire srece.

Zar ptica

energija

Naslov: Re: pitalice 19/5/2013, 11:06 pm

Mekana, umota se u mene, provlaci me kroz sebe kad oseti da padam,
i onda zapucketa svojim prstima plamtecom snagom vatrenih stihija
dok ne prokljuca svom silinom iz mene. A ponekad je tiha ko reka
u smiraj dana koja u sebi svu snagu zivota nosi zakljucavajuci
sve moje stihije u nedodire...

zvuk

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Broj poruka : 417 Datum upisa : 25.10.2012

Otišao je.Raširio krila,vinuo se u vazduh,dok mu je vetar milovao kosu.Ali,niko kao ona nije imao onako nežne,ljupke prste,koji su ga činili budnim.Tu,skriven među jastučnastim oblacima,video je jedno davno,skoro zaboravljeno sećanje.
Sede kraj vodenice,čvrsto zagrljeni.Ćute.Vetar,sove,cvrčci...nema ih...Tišinu remeti samo prodoran zvuk mlinskog točka.I tako svako veče.Zaljuljeni par,večito zagrljeni,zvezde,vodenica.Poput predela oslikanog na nekom pejzažu.Kao jedna slika koja večito stoji,na prvi pogled nesalomiva.Možda prosto..navika,trajnost...
Godine prolaze i dolaze.Menjaju stalni prirodni poredak,podsećajući čoveka da je smrt blizu.To isto vreme ostavilo je brazde bora,a i vid je počeo već da ga izadje...Došao je,dve decenije kasnije kod iste te vodenice,ali sam.Ona je nestala,izgubila se.Kad bi makar znao gde je.Ništa više nije bilo kao pre.Nije bilo više tiho,odzvanjali su zvukovi prirode na svakom koraku.Sve sem jednog.Zvuk vodenice je umro.Kao da se predao pod težinom života.Sada je sve to bila samo puka gomila ruševina,trava je izbijala iz pukotina na svakom koraku.
I sada,dok leti,daleko,daleko,iznad visokih planiskih venaca i mora,u ušima čuje zvuk stare vodenice,zvuk letnjih noći i prohujale mladosti...

Kamen spoticanja

Naslov: Re: pitalice 19/7/2013, 11:25 am

Pomislim tako nekad, sedeći na terasi u smiraj dana, kad svi glasovi utihnu i sve dođe na svoje, pomislim kako je život zapravo lep, taman onoliko koliko možeš podneti. Pomislim kako imam sve što bi trebalo za sreću, i više. Pojurim tako, zaslepljena lepotom, zaluđena novorođenom radošću, potrčim brzo, sve bih ciknuti htela, kao dete u igri. A onda samo odjednom osetim krv u nosu i ukus prašine u ustima, pružam ruke da me neko uzme da ljubi i prođe, a nikog nema, ne. Ti si moj kamen spoticanja. Iako stojiš uvek na istom mestu, iako znam šta me čeka, uvek se iznenadim iznova, uvek me boli do srži, uvek te mrzim što te ima.

strah u meni

Broj poruka : 4997 Datum upisa : 12.10.2010

Strah u meni

Mislila sam proći će. Nestaće kako se i uvukao, naglo i bolno. Ne...on je tu, rovari mislima, kroz krvotok bridi. Izaziva sne i gura ih u košmare. Nesavladiv, jak, težak. Podivljao, gotovo kao zver riče iz moje utrobe kao glad.
I jeste glad...i žed...i strah...da te nikada dotaći neću sem u snu...

Polja suncokreta

Gost

Polja suncokreta

Okrenuta prema suncu,pred cistim izvorom postojanja, istine i ljubavi stajacu ovog dana ,kao polje suncokreta ispod oblaka. Otplakacu iz svojihgrudi tisinu i sva cutanja.Nemo stajati dok upijam sva znanja koja su "nerecju" recena. Dozvolicu tihom vetru da mi glavu savija i telom upravlja,onako kako je u venama zapisano,bez borbe i bez otpora.Moja je iskrenost velika kao prostor izmedju zemlje i svemira.Moja dusa svetla kao najaca spoznaja,ona sto bice preuzima na kraju puta. Stajacu mirno, okrenuta suncu kao polje suncokreta gledajuci nemo svu istinu iz ociju ovog sveta.

Zar ptica

Tisina vetra