Misao dana

„Na ovom svijetu nema ničeg blažeg ni istančanijeg od vode. Ali
ona pobjeđuje nepopustljivu tvrdoću i u tome joj ništa nije ravno. Slabo
nadvladava snažno, tvrdoća popušta pred nježnim - to svatko zna -
pa ipak nitko ne djeluje u skladu s tim."

Lao Tse

'Najveći porok je površnost“.

Oskar Vajld

A ja vam kažem da je život mrak, osim kad postoji žar,
a svaki je žar slep, osim kad postoji znanje,
a svako znanje je uzaludno, osim kad postoji rad,
a svaki je rad prazan, ako nema ljubavi,
a kad sa ljubavlju radite, tek onda se spajate
sa drugima, sa sobom i sa Bogom.* *Halil Džubran - pesnik

Kroz dvadeset godina, bićete više razočarani zbog stvari koje niste uradili, nego zbog onih koje jeste. Zato podignite sidro. Odjedrite iz mirne luke... Istražujte. Sanjajte. Otkrivajte.

Voleti drugog čoveka znači i razumeti ga, a svakako i opraštati mu. Nije, doduše, lako voleti čoveka onakav kakav jeste, ali samo ako budemo u stanju da ga ne samo prihvatimo već da ga i zavolimo upravo onakav kakav jeste, podstaći ćemo ga da postane upravo onakav kakav može da bude. "

Zivot je kao harfa na kojoj su zategnute dve zice.Ljubav i mrznja.Cim
jedna popusti,druga zazvuci u tihoj simfoniji zivota."

Jedno jedino mesto je sveto ... Ono, u Reči koju ne možeš da izgovoriš.

*Majčino srce nikad ne vara.

*Majku ne možeš nikad prevariti.

*Nema te muke i tereta, koji majka neće podneti za ljubav čeda svoga.

*Ne može se ništa sakriti od oka materina.

*Dala bi majka djetetu kad bi imala otkle.

*Majčina ruka najbrža.

*Majčine noge najbrže.

*Svaka majka stere meku postelju.

*Majka kao majka.

*Nad majkom nema milosrda.

*Svaka tica svome jatu leti, svaka majka svog se sina sjeti.

*Lane majku može zaboraviti, ali majka lane nikada.

*Što majka pomisli, da Bog sačuva.

*Puna su usta kad kažeš reč majko.

*Zovi strinu majkom nebili ti kolač ukuvala.

*Sve je drugo, majka jedno.

*Svega ima po dvoje, samo Bog i majka po jedno.

*Lako je sebi naći druga, ali je teško djeci naći majku.

*Žena je žena, al je majka majka.

*Ko nema majke nema nikoga.

*Imaš majku, imaš razgovora-imaš babu, imaš odgovora.

*Sitnoj deci kad umre otac, umro je roditelj; ali kad umre majka

umro je i roditelji branitelj.

*Čoveku je na suncu dobro, a detetu je kod majke dobro.

*Uželeo se kao dete majke.

''Jučer sam bio pametan. Stoga sam želio mijenjati svijet. Danas sam mudar. Stoga mijenjam sebe."

Sri Chinmoy

Čitajuci dobre pisce, dešavaju se pred nama čuda. Često
na početku neke rečenice, kad vidimo kako se pomalja
jedna misao, mi zastanemo zadivljeni i uplašeni. I sa
nevericom se pitamo:Je li mogućno?Hoće li se to što naslućujem
zaista desiti?Je li ovo zaista ona ista misao koju smo i mi
ne jednom, naslutili pri dodiru naše svesti sa svetom
oko nas, skrivani deo naše unutarnje stvarnosti? Zar ima
još neko da je ovo ovako video i osetio?"
A kad, pročitavši do kraja, vidimo da je zaista tko,
mi ostajemo nad tom rečenicom zamišljeni, zahvalni i srećni,
jer nam je pao u deo najveći dar koji čitanje može da nam pruži:
osetili smo da nismo sami nikad, ni u najtežim ni u najlepšim trenucima, ni u svojim najgorim nedoumicama,
ni u najsmelijim zaključcima, nego da smo povezani sa
drugim ljudima mnogostrukim i tajnim vezama koje i ne
slutimo, a koje nam "naš" pisac otkriva.
To je spasonosno.
Ivo. A.

U tom svetu pred mojim očima sve pati. Ne samo ljudi
i svi živi stvorovi, i cveće, i drveće, nego i mrtve stvari;
sve to pati od stida i tuge što nije ono i onako kakvo bi trebalo
to zaista ne bih umeo da kažem, isto kao što nikako ne znam,
ili se ne sećam pravo, kakvo je to što je
nekad bilo, i da li je ikad i bilo drukčije nego što je sad.
Da, ne znam i ne bih umeo da objasnim ni sebi ni drugima,
jer je sve u meni i oko mene maglovito, višeznačno
i protivrečno. Jedino tuga i stid zbog svega toga su jasni i stvarni.
Ivo A.

I pre sam patio. I pre sam se noću budio proklinjući
svoje nagone i postupke, i bolno želeći da izbrišem ono što
se izbrisati ne da, i da budem onakav kakav nisam i ne
mogu biti. I pre je toga bilo, ali tada sam bar mogao da
pišem. A sada osećam kako se u meni diže odvratnost pri
samoj pomisli da nešto o tome zapišem. Grci se i savijaj
i ćuti.
Ivo A.

IGRA NIJE POSAO


Igra nije posao, to jest igra nije napor svjestan da se uled nekih
izazivanja nekih posljedica mjenjaju uzroci u jednu izvesnu svrhu,
čovjeku potrebnu za postignuće nekih njegovih stvarnih, životnih ciljeva.
Igra je poricanje jednolične i dosadne čamotinje ljudskih jednostranosti
u vršenju dužnosti , poziva i zanimanja. Dečja igra je borba protiv dosade
društvenog života. Dečja igra je često imitacija. Djeca se igraju države,
vojske, obiteljskog života, fijakera, scena itd. Dječja igra je (kao kod
mladih životinja) oslobađanje suvišnih telesnih snaga. Dječja igra je
samozaboravljivanje, bjeg pred dosadnom društvenom stvarnosti i odmor od
napetosti, dječja igra, dakle, nije napor nego oslobođenje, mir u odumiranju
izvesnih stanja, koja mogu biti i kretanje, a da se samo radi o izmjeni
vrste kretanja, djelatnosti koja izaziva veselje. Igra je odraz najraznovsnijih
životnih prilika, ona je uslovljena društvenošću, a mi se ni u našim igrama
ne možemo udaljiti od mravinjaka ljudskog. Taj žamor društvene gungule dopire
sve do najranijeg našeg djetinjstva. To je kod djece zov prašume, zov praživota
nagon životinje da pobegne od svoje samoće, zov krvi. Djeca beže, djeca se
skrivaju, djeca odsustvuju i izbegavaju životnu stvarnost, djeca stvaraju
svoje svjetove po mracnim prostorima, pod stolovima, iza zavjesa, po podrumima
i tavanima. U tu svoju samoću djeca unose odraze života koji ih je već
deformisao: igraju se rata, detektiva, krvnika, suca, stratišta, smrti,
sprovoda, svadbe. Djeca krivotvore novac, igraju se lutrije, služe svetu misu i imitiraju
oblike društvenog i životinjskog života. Djeca su umjetnici, jer i umjetnosti je to isto:
stvaranje magičnih krugova koji su stvoreni na bijegu od realnosti, po potrebi
uzdizanja stvarnosti na viši stepen (zapravo bjega iz nje), igranje tim začaranim krugom
na crti samoobmanjivanja, da ta društvena igra ima svoje naročito značenje.
(Iluzija jer se sve to zbiva unutar društvene stvarnosti, više manje ipak
tačno determinirano.)

Miroslav Krleža

MALI LJUDI


Mali ljudi, koje mi zovemo "deca", imaju svoje velike bolove i
duge patnje, koje posle kao mudri i pametni ljudi zaboravljaju. Upravo,
gube ih iz vida. A kad bismo mogli da se spustimo natrag u detinjstvo,
kao u klupu iz osnovne škole iz koje smo davno izišli, mi bismo ih
opet ugledali. Tamo dole, pod tim uglom, ti bolovi i te patnje žive i
dalje i postoje kao svaka stvarnost.

Ivo A.

Jedno jedino mesto je sveto ... Ono, u Reči koju ne možeš da izgovoriš.

Ako činite dobro, činite ga za sebe. Ako činite zlo, činite ga sebi.

I kad sam sam nisam sam jer imam sebe uz sebe !!!

Udišem i znam da je ljutnja u meni.
Izdišem i znam da sam ljut.
Udišem
i znam da je ljutnja neprijatna.
Izdišem i znam: ovo osećanje će
proći.
Udišem i smirujem se.
Udišem i snažan sam dovoljno da
savladam ovu ljutnju.

"Budite iskreni i strogi prema svima koje volite, do kojih vam je stalo, a lepo vaspitani za sve druge prema kojima ste ravnodusni.." Dusko Radovic