LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Branislav Petrovic

Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime21/7/2010, 1:11 pm

Branislav Petrović (7. april 1937. - 26. septembar 2002.) je bio srpski pesnik i novinar.Rođen je 1937. godine u selu Bjeluša koje se pripada opštini Arilje. Gimnaziju je završio u Čačku. Studirao je na Pravnom fakultetu a diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu na odseku za jugoslovensku književnost i srpski jezik.

Radio kao novinar u „Borbi“, kolumnista u NIN-u, urednik u časopisu „Vidici“ i „Srpski književni glasnik“, urednik u Izdavačkom preduzeću „Prosveta“.

Izbor iz kolumni koje je objavljivao u NIN-u, objavio je u knjizi "Kvadratura kruga".

Osvajao je više nagrada za svoju poeziju.

Zbirke pesama

* Moć govora
* Gradilište
* O prokleta da si ulico Rige od Fere
* Predosećanje budućnosti
* Tragom prah
* Sve samlji
* Pesme
* Da vidiš čuda
* Žeževasion


Branislav Petrovic Petrovic

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime21/7/2010, 1:13 pm

(1937-2002)


Jeste dođu meni

Jeste dođu meni moje lude bubice
jeste salete me neke crne ulice
al
zato ćeš ti kao stara kučka
skapati jednom posle dobrog ručka

Jeste pošašave kadkad moji damari
jeste spopadnu me užasi i darmari
al
ti si za mene pročitana knjiga
i ko te sad čita baš je mene briga

Jeste mnogi pamte moje pijane zore
jeste o meni se priča sve najgore
al
tebe više do jutra ne čeka
pesnik koji te za noć voleo dva veka

Jeste mene će anđeli od prakse
po nalogu zvezda zauvek da uhapse
al
tvoje srce biva sve lihtije
i život ti se menja u pihtije

Jeste jesam širio laži kao gubu
jesu mene mrtvog videli u klubu
al
kao i uvek kad god sam to hteo
čim je svanulo ja sam oživeo

Sad u šumskoj kući zbratimljen sa šumom
poručujem trista čajeva sa rumom
al to je samo slučajno (onako)
jeste
to je zato da ne bih zaplako

I moram ti reći već šenulim umom
dobra stvar ti čajevi sa rumom
još
da si ti tu
zveri
moja
davna
bila bi to čajanka
nepojmljiva
slavna!


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime21/7/2010, 1:13 pm

Poslanica pesniku

Predvideo sam u svojim zapisima
da će te zateći na Delu ko kojota
da će ti vršljati po jetri i mislima
i svašta praviti od tvoga života

Govorio sam ne jednom svojim učenicima
da će ti po trulim munjama pronaći log
i da ćeš ih dočekati radosnim kricima
ko međ gubavcima što dočekan je bog

Govorio sam i javno rečima punim joda
na čuvenim svetkovinama u slavu žetve
da istinski pesnik od svoga naroda
može doživeti samo udarce i kletve

Pa i bez toga se sve moglo desiti
bez rodnih palica knute i vešala
mogli su te Japanci 1905. obesiti
kako bi tek onda tvoja majka zaplakala

Jer rod si onima kojima ne pomažu trave
jer drug onima što piju zmijski otrov ko vodu
jer brat si onima što tek iza brave
dožive istinsku slobodu

Jer posumnjao si u sve ne samo u kipove i biste
posumnjao u Um u Srce u Oplođajni Ud
posumnjao u ruke prljave a još više u ruke čiste
više u velike ljubavi nego u mali blud.

Posumnjao si i sumnja tvoja bila ti mati
i sumnja bila ti sestra bila ti otac bila ti brat
i sumnja bila ti bič na kom će dojahati
tužilac sa presudom i dželat


Predvideo sam u tvojim zapisima
da će te zateći nad pesmom ko kojota
da će ti vršljati po jetri i mislima
i svašta praviti od tvoga života

Govorio sam ne jednom svojim učenicima
da će ti po trulim munjama pronaci log
i da ćeš ih dočekati radosnim kricima
kao što je gubave dočekao bog

Govorio sam i javno rečima od čelika
na čuvenim svetkovinama u slavu žetve
da istinski narod od svojih pesnika
može dočekati samo plač i kletve.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime30/7/2010, 9:39 pm

HOD PO MUKAMA

Oslepeće
me tvorac, samo da proveri
slep šta ću ispevati.
Posebnu zmiju
gaji u zmijarniku svom -
mojom je krvlju napaja.
Zver, njegova
ljubimica, posebno obučena
da me što duže raskida, ne odvaja se
od
čizme njegove.
I ljubav je tvorac izmislio
da me liši nade i
spokoja.
Trave je otrovne zasejao po poljima
za moju ubogu
trpezu.
Kakva sve čudesa nije izmislio
da me pokori!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime16/8/2010, 10:26 pm

STARAC ZVANI OSTRVO



Na pusto, Dunavo,
Odbačen,
ko gaće:
ribar riđe brade zadoji me pivom!
Taj svet što se rađa,
jednog dana,
znaće
rane koje otkrih
na tom starcu živom.

Riba avanturu završi na žaru.
Ko čovek.
Ko čovek.
Slavan po svojoj gladi.
Bela Ruska lađa uz tugu prastaru,
tegli iz Mađarske benzinske buradi.

Miriše starac na konja, na cvet.
Kutlačom pomaže vatri da čorbu skuva.
Tu se skrasio da okonča let.
O, starče,
neka te šakal iz Kenije cuva!
A bog nek ti kupuje cigare i brašno.
I sapun.
I tamjan.
I mrtvački veš.
Genijalni starče! – biće, proričem, strašno,
kad isus
s neba
siđe
da uzme
tvoj leš.

Neka ti sunce besplatno pere i kuva.
Slavuj nek ti peva umesto gramofona.
Vetar sa severa kroz oči nam duva,
kroz lobanju ko kroz vagon iz Londona.

Koristi nesreću ko čaj, ko energiju.
Prohujali život kao ribarsku mrežu
Tugu kao duvan, voće i rakiju.
Smrt iskoristi kao ravnotežu.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime23/8/2010, 6:42 pm

Panta Rhei

Evo me igram fudbal sa bandom okorelih mališana
pomalo nalik njima pomalo svojoj zlobi
šutiram penal gol jedan nula
jedan nula
al ono istinsko tek počinje
O kako mrzim ove nasmejane dečake
ove kovrdžave kose gradove na svetlom vetru
o kakobih tukao te lepe detinje oči
ta srca u galopu taj bakar
kako bih pojeo taj pljesak mome pogotku

tu bujicu to more to bravo brane
o kako bih zaratio sa svim tim glupim sjajem
što mi se podsmeva ptičijim letom
što se ceri ružno sa svakoga krova

Al
igra teče dalje
Gle TEČE
stanite četiri slova
stanite T
stanite E
stanite Č
stanite E
TEČE
Heraklite ti si zaista hulja
Pa ovo i nije pesma
al utakmica teče dalje
teče čovek teče reka teče groblje
teče moje namršteno čelo
već smo poveli sa dva nula
od radosti je život iz mene kroz rebra iskočio
ležim srećan na zemlji slep za veštine maga
za njegovo zvučno drveće sa požarom umesto mračne smrti
ne vidim oblak koji prosipa zlatnu kišu
(a to je jedan od njegovih strašnih trikova)
ne vidim grumen reke iznad igrališta
ni vetar u kamenjaru što kuće zida
al utakmica se ne prekida

Jurišaju moji plavokosi koji kudravi
nadiru moji mrtvaci
more im golova treba dati
(grob mi za podzemlje cipele obuva)
oči im treba rasticati
glave im treba pokidati
evo me srećan na zemlji
grob mi već ruku ljubi
(živ bio veliki porasto)
pobedili smo
pobedili smo
Heraklite crkni pukni.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime20/9/2010, 8:20 pm

Рингишпил

Забораву џелату падоше шакаa
суботе моје лепе
умивене неумивене
петкови моји намрштени
сви моји дани
кад сме да се умре а не сме да се плаче
стооки стакленац времена
полулудог полулуд
гле
овог ми трена прште у парампарче

још данас у мојој самоћи гостује понека реч
рингишпил разроки играч у свемир градове мами
врте се ливаде планине стогови сламе
врте се позоришта кланице преноћишта
возика просјак доброчинства добрих људи
о један старац извео моћ своју да се пробуди
ПОЗОР ЉУДИ
гле
у ваздух се жена спрема
боже има ли те покажи се сад
учини да безуспешно буде
навлачење хаљине на колена

у ваздуху се извија видра моје самоће
за сунце сунцу ближа
лепота мора да одлети
бродом срцем чиме год хоће
хватам за грло белог празнила
о лепојка се високо узнела
није ме спазила!

Земљани!
Још данас док ова путаста недеља цвета
гостује наша ватра у вашем зеленом леду
устаће мртви у подне да лове јагње лета
па да га у своју тишину одведу:
муком ће својим да га закољу
на жару живота да га испеку
они тамо
најзад ће да га поједу!

Неко узлеће сам неко има своју грлицу
неко звездари љубавно писмо неко сећање
неко се не вози јер му се не вози
неко се не вози јер кости мир му ишту
неко се не вози јер нема пара
неко пак више воли слаткише
тек:

родитељи младунчад погубише
жене мужеве
љуштуре пужеве
дан сунце месец клупе у парку
поп мантију
милиционер анархију
врата изгубише кваку
Још данас још данас још данас
ко се врти не боји се смрти!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime4/10/2010, 7:01 pm

Konj u polju


Šta se zbilo, vranče, sa tvojim vrelim nozdrvama?
U koje predele puste tvoj topli jezik ode?
Il si u snažnom galopu jurno za mrtvim kobilama,
il te žednog crne odmamile vode?

Milujem lešinu tvoju, neprihvatljivi prizor sveta,
dodirujem oči, čelo, mudre rane,
i ja ću tako, u polju, slavan, bez pokreta,
večera dobra biti za šakale i gavrane.


***

Krvlju pojim smrt u svome srcu
pustog sveta gorku lastavicu


***
Lako je otkriti vatru u pepelu -
JA PRVI OTKRIH DA CVET MRZI PČELU!

Ja sam pomoću tajnih elektroda
Prvi ustanovio o čemu razmišlja voda!

O ČEMU SIJA SUNCE - to svi zemljoradnici znaju:

JA SAM PRONAŠAO KRAJ U BESKRAJU!

JA SAM SAZNAO JEDNOG DAVNOG MAJA,
DA BESKRAJ BOLUJE OD KRAJA!

I više od toga:
JA SAM UZ ŠOLJU ČAJA,
OTKRIO DAKRAJ PATI OD BESKRAJA!

Prijatelj, divan, iz ponornog čela,
prosipa zvedze na banatska sela!
I više od toga:

JA SAM U BANATU
SVOJU LUDU GLAVU NAŠAO U BLATU.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime10/10/2010, 8:14 pm

Miroslavu Egeriću


Ovih dana ovih dana
ja i moja žena
gradimo sebi prvo dete
oooh
da nas vidite samo
kako jedno na drugo kidišemo
kao u doba očeva granate
poljupci lete
pljušte
lete
to nas dvoje rešavamo Pitanje Svetsko
to se mi sa čovečanstvom solidarišemo

ženo moja
oh
ženo moja
pojmiš li šta se noćas
u ovom prozaičnom sobičku zbiva
to mi zi ničega iz ničega
joj iz ničega
gradimo čoveka živa
čoveka
to je nadrealista što žedan kad je ptice lovi
mangup što u svome telu krompir seje
spadalo koje otadžbinu proda
ringišpil u brod prekuje morem plovi
onaj fantastican što reči ume da izgovara
pa to je onaj što na zemlji jedini ume kuće da zida
i da ih nikad dovoljno lepe ruši
znaš ti tu gladnicu što sa vulkanima druguje na dnu mora
onaj što strašno mnogo psuje pije i puši
ženo moja
još iz tebe svetlost dubrovnika muca
trijumf morske soli
pronašao sam, ura:
tvoja su kolena gorka
kao obrazi gvozdene rude
ali čuj reči
kojima darivam ljude;
hiljadu poljubaca treba za prćasti nosić samo
taj veličanstveni izvor slina
a koliko ljubavi za ruke rebra noge
a tek za one stvari
ženo moja hrabro jurišaj na me
iako sam ovako nezgrapan i čupav

ne štedi poljupce za budućeg fantastu
poljupce za našeg sina

Snevam:
u proleće
tatinu curicu
van dana i gradske buke
daleko od škole tate mame
odmami poljsko cveće
kad tamo u parku na klupi jedan je međed čeka
taj dripac toliko drzak da moju ćerkicu ljubi
a on je ljubi ljubi
otima se ona
al
ne odustaje momak grubi
bude pod njima mnogo trave svelo
a negde u ponoć njeno se otvari telo
u njemu
joj
al moram priznati da je to posao nekog velikog boga
počinje avantura čoveka još jednoga.

A mamin dečko
preskače zidove gradske
i progone ga seljaci što krade njihovo voće
ali on krade jer on je muško i tako mu se hoće
i šta mu ko može
neka sav svet iskoči iz kože
jer on će jednoga leta u polju
u vihoru ratnom na užarenoj morskoj plaži
jednoj lepotici bezobrazno
VAŽI LI
NE VAŽI
pokaži joj sine moj pokaži
oooh
za tvoju snagu
na životinju noćas gladnu liči tvoj tata
a tvoja sirota majka
od prevelikog straha
s njim se u koštac
hvata.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime13/10/2010, 9:00 pm

IZ DAVNIH PREDELA LETA

Gde si mi
sad
narandzo
leta
u sumi
na granchicama?
(Jao boli)
I ja te prenesem
i nastavljamo
u travi!
Baka tvoja!
Princeza bela!
U kuci beloj
zaprsku mesa i razmislja
brizno:

BOZE CIME LI SE TAJ BAVI?
SELJAK NIJE...ODELO MU JE NOVO...
A NI GOSPODIN NIJE...POKRETI
SU MU NEKAKO...
GRUBI...
TJA...
MORA DA JE NEKI DJAVO
CIM GA MOJA LUTKICA...
Bako,bela fantasticna,najlepsa bako!
Tvoja lutkica bela ima plikove na kozi!
Pssst...o mladezima ni reci-nije to
za baku-
vise bi zanimalo dedu!
Deda
neobrijan
cvornovat
sed:
U ALBANIJI DEVESTO PETNAESTE
JELI SMO LED
PA TE TRKE
KAD PRVI PUT VIDESMO GRKE!
FIJUCE METAK KROZ BEZNADJe BELO-
DA NE BI PROPAO METAK VOJNIK
PODMETNE CELO.
A JEDAN IZ NASE CETE CVETOZAR
RODJEN U BANATU
PODMETNU TRBU POD GRANATU...

Dosta deda!Znas baki se gadi...
znamo,
znamo i to da si pjeo generala
da ne bi umro od gladi...
Znamo
dodjavola
sve o ratu
sve o lesevima
sve o stravi!-
pricaj ti nama dedice,
pricaj ti nama,
pricaj ti nama o... ljubavi!

Na vreme nismo obratili paznju.
Pocinje kisa.
Kisa,sta to bese kisa?
Ti se oblacis
cesljas
skidas mi travke s ledja
uvuci kosulju kazes
poznaje li mi se pitas,
-oh!-
strasno nevreme preti,
zemlja od neba bezi!-
zao mi je sto nisam pesnik
pa da svaki tvoj pokret
i svaku rec
i sve detalje
u vecnost
ubelezim!

Sad kao mala deca trcimo prema domu
jer ko zna sta moze pasti na pamet nekom
gromu.
Pred samom kapijom tebi je misao pukla:
JAO...
JA SAM ZABORAVILA...
NISAM OBUKLA...

E pa ako i nisi
sta ja tu mogu!
Neka to bude od nas dvoje
poklon velikom bogu!

Uletesmo u bakin dvorac
kao cvetovi kao komete
bas kad je bakica pomislila
GDE LI MI TAJ
PO OVOM NEVREMENU
ODVEDE DETE?

I drzeci se za ruke
i trceci kroz kisu
putnici
zvezdanog
puta
doziveli smo citav zivot
za tih nekoliko minuta

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime15/10/2010, 7:45 pm

NOĆNA PESMA

Hulje mi neke poručiše piće
da vide kako
u pesniku
sviće

I taman kad poče sunce da se rađa
izbi neka gužva
neka tuča
svađa

Oko moga sjaja staše da se glože
potegoše čaše
revolvere
nože

Tu behu i neke Zalutale žene
staše da vrište
laju
ko hijene

Za njima tragom gorki nespavači
ko da su svu noć
spali
na lomači

Tada i u meni već poče da sviće
zastave razvih
i postadoh
piće

Jedan od onih što se prvi napi
nagnu me iz čaše
ne osta
ni kapi.



Branislav Petrović

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime18/10/2010, 8:44 pm

PREDOSEĆANJE BUDUĆNOSTI


Njihove su noći surove i dolge
jao
gde su sada burlaci sa Volge
U Serbiji sebri
svuda
ista tuga
istorijo strašna
bolna i preduga
Proleće je opet!
Kiša poljubaca!
Ljubeći me ljubiš budućeg
mrtvaca.

O reci mi reci
Da li si u stanju
Da zamisliš moju
Glavu ko lobanju?
U pustome polju
Prazno
I duboko
I mrava što živi gde je
Bilo oko…
I poljskoga miša
Što potajno
Želi
Da istera mrava
Pa da se useli…
I pčelu!
Što sleti
Kada vetar duva
Na cvet što je niko
Iz bivšega uva!
Budućnosti strašna
Sudbo nevesela
Kad bih bar mogao
Da budem ta pčela...

Kad gori čovek
Ceo svet se
Greje -
Kad izgori
Čovek
Tad
Pepeo sve je.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime24/10/2010, 10:43 pm

Pesma o Aninom povratku sa letovanja


Vratila se sa mora moja cigančica pocrnela
pocrnela kao afrička kraljica
baš me briga što je tamo na moru jednog
dripca iz Pančeva ljubila
sad je važno da se ona meni vratila
jer ima na moru opasnih morskih pasa
ima na moru mornara ima na moru alasa
mogao je neko kolena njena da mi otme
za spomenik u svome gradu
mogli su gusari mogli su mangupi da mi je ukradu
pričaj mi kako je bilo kako izgleda more
ima li more mlađeg brata je li more protiv rata
voli li more bure svežeg piva ume li more da pliva
kako ljube francuzi cigančice moja ljubljena moja ženo?

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime27/11/2010, 5:37 pm

Zlatna pesma


Kamen nije kamen bez svog uma kamnog.
Drvo bez mudrosti ne bi bilo drvo.
Gde je vatra bez razuma svog plamnog,
ne Reč - Um je bio prvo.

Cvet smeran u polju poruka ja važna
podzemnih mudraca - taj ukras razuma!
Ptice močvarice, zmije, žaba, vlažna,
samo su traganja neznanog nam Uma.

Sujeto ljudska divna si, nadstvarna!
Pepeo zvezdani ravan ti je tek,
a vaseljena ti je blagodarna.

Dok uma je ljudskog trajaće pejzaž i vek.
U pejzažu zver zavija, gladna, gola:
Um nastao sparivanjem zla i bola.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime27/11/2010, 5:39 pm

Jutro pod lipama

Nemoj zaboraviti jutro pod lipama.
Već mrtav, a srce radi, radi.
Srce u ljudima, hobotnicama i sipama,
srce ljubavi
i srce
gladi.

Noć dugu probdih sa ludama gradskim.
Sa lažnim pesnicima, šarlatanima, uljezima.
Sa kraljevićima, jadnim, maloumnim, skoro danskim,

po podrumima
mrtvačnicama
i ćumezima.

Svetlost dalekih polja, dah kafilerije!
Miris, nestvaran, lipa, procvalih tek!
O, kao da sam ovoga jutra sa teške pušten robije,

sve postojeće iznad sebe
ispijam
kao
lek.

Moći biti budan, u svitanje, s gradom!
Motati se po pekarama, kasapnicama, lunjati pijacama!
srce, žabu iz grudi, izvaditi, kradom,
i baciti ga paščadiji
i njihovim
pticama.

Postati spomenik na trgu - o bede!
Nek te kroz jaruge zabačene seoski proslave džukci!

Najgladniji nek te u večnost uvede
i nek se na kraju
pomokri
na tvojoj
humci.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime26/12/2010, 9:26 pm

SRCE

O srcetu najviše znam.
Kad god poželim mogu da osetim njegovo kucanje, u grudima, na levoj strani.
Srce je uvek levo.
Imao sam ga i u detinjstvu.
Srce je pumpa.
Ali i Mozak lično ima da zahvali toj pumpi za sve svoje nestašluke. Toj pumpi koja radi radi. Slavna radilica beskraja!
Od kako sam se rodio srce mi nikada nije stalo. To je zadivljujući
podatak iz moje biografije. Važniji od godine rođenja, objavljenih
knjiga, pročitanih ljubavi, gradova u kojima sam gladovao, bitaka u
kojima sam junački poginuo.
Kad kažemo osobi koju volimo TI SI MOJE SRCE nismo je mogli ni sa čim
toplijim uporediti. Jer reći nekome TI SI MOJE SUNCE zaista je
preterivanje. Još nije utvrđeno da li je Sunce Mozak ili Srce sveta. Ili
i jedno i drugo.
Meni je sve jasno u vezi sa Srcem sem jednog malog maleckog ovolickog
pitanja: ŠTA JE TO ŠTO NJEGA GONI NA PRAĆAKANJE BEZ ODMORA KAKVA TO SILA
KOMANDUJE NJEGOVIM RITMIČKIM POKRETIMA TIKA TAKA TIKA TAKA NIJE LI TO
NEKA NJEGOVA VLASTITA SVEST NEKI NJEGOV VLASTITI CILJ KOJI JE ZAVEŠTAN
NEGDE DUBOKO DUBOKO MNOGO DUBLJE OD ČOVEKA?
Istraživati u tom pravcu.

Ovo je bila istrgnuta stranica iz beležaka od pre desetak godina kada
sam, jedne nerazumne jeseni, pokušao da odgonetnem ono što nije uspelo
učenjacima kroz vekove. To je bio period koji se u mom skromnom
revolucionarnom i reformatorskom životu mirne duše može nazvati SRCE.
Ispitivao sam Mozak, Jetru, Bubrege, Oči, Uši, Ruke. Pa ipak, bilo je to
razdoblje SRCA.
Mozak, čarobnjak iza čela, taj šašavko, neuporedivi šarlatan, obasipa
nas novim i novim čudima - čovek je već nemoćan pred sopstvenim moćima.
Ali postoje večna čuda, neshvatljiva, nepojmljiva divna i neponovljiva,
tu, u nama, u našem trošnom organizmu, u našim krhkim životinjama.
Pitanja navode na prapočetke, na lukavstvo Sunca, na razum dalekih
sazvežđa, na mudrost Magline i Pustarstva, pitanja kroz divne predele
rasuđivanja vode u tamu očaja, nespoznaje, mraka.
Rodio si se i majka stavlja ruku na tvoje grudi - guče mala golubica u tebi, nemirno trčkara mali tigar u kavezu grudi.
I živiš sto godina, a mali lavić ne otpočine nikada.
U mesarskoj radionici vidiš srce bića bliskog krave konja žirafe ovce
svinje i pitaš se to li je to. I skoro da jekneš: Zar je moguće!
Pre desetak godina ni slutio nisam da će moj period SRCE postati
obeležje veka. Zaista, prijatelji, šta će naš vek značiti u ponorima
budućih vekova ako ne SRCE.
Ovo je pravi vek, ovo je vek SRCA.
Čovek na mesecu, naš brat, i to je podvig po kome smo slavni zauvek, kao
Stari Grci, ali srce jednog čoveka u grudima drugog - može li se i
pronalazak vatre meriti s tim?
Moje srce u tvojim grudima, brate.
Tvoje u mojim!
Oslušni moje srce u tvojim grudima... tika taka tika taka.
Moj mali tigar, moje putasto magare!
Tvoja golubica u mom snu!
Lavić tvoje majke.
Srce sestre brata tvoje srce!
Pesnici odavno rekoše POKLONIĆU TI SVOJE SRCE, ali čak ni pesnici, ti
večni maloletni prestupnici, nisu mogli naslutiti: POKLONIĆU TI SVOJE
SRCE postaje stvarnost bukvalna bolna jezovita i iznad svega - divna.
Tragika je neminovna: kad zakuca moje srce u tvojim grudima, druškane,
ja ću biti daleko od tebe, u nekim pustim zvezdarama, i ti nećeš moći sa
mnom da podeliš radost zbog novog antilopčeta u tvojim grudima.
Ja ću biti odsutan.
Zato ti brate čuvaj moje srce.
Čuvajući moje srce ti mene spasavaš od ništavila, ti mene braniš od glupe smrti, ti tegliš prema besmrtnosti. Tegliš za obojicu.
Nemoj se plašiti moga srca u tvojim grudima. Dobro je to moje srce. Neće
ono tebi ništa. Ono samo malo tuguje za mnom. Ali i to će proći. Ti
poštuj njegovu tugu za mnom. Ipak je to, kroz tolike doživljaje,
ustanke, revolucije, poplave i zemljotrese, bilo moje srce. Ni jedan
ustanak nije podignut bez srca, ni jedna revolucija nije uspela ako nije
bilo srca. Sloboda bez srca nije sloboda. Čak i dželati imaju srce.
Čuvaj moje srce.
A kad i tebi kucne čas predaj ga sledećem. Neka bar srce bude besmrtno.
Skeptici su požurili: lov na srca, hajke na mladiće po zabačenim
pokrajinama sveta. Spasavanje izmišljenih veličina, bankara, trgovaca,
zlih vođa.
Ne tuguj srce moje!
Šta je izmislio čovek, a da od toga nije stradao. Ti to najbolje znaš, srce moje.
Ali MOJE SRCE U TVOJIM GRUDIMA eto, to je naš vek.
Po tome će nas pamtiti u ponorima vekova.
Već čujem učitelja istorije: BILO JE TO, DECO, U VEKU SRCA...

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime10/5/2011, 9:29 pm

Zar se ne bojimo toga?
Iz beskrajnog beskraja,
nedokucivo, neuhvatljivo,
nesto, oko nas se spaja.
Nasmesi se, ispi casu vina.
Daj ruku nekoj ruci,
i jos jednu suzu nasoj muci.
I zadnji drhtaj.
I zadnji osmeh.
I jedan tren vremena
se spaja sa nedokucivim
plavetnilom beskraja.
Nedokucivo plavo,
neuhvatljivo nesto,
iznad nasih glava.
Ja drhtim, ja se tresem,
ja necu jos bola, jos smeha,
i jos jedan stisak ruke.
Jedan je uveli listak
pao, nestao.
A sve je zeleno,
i ponovo buja,
i tece reka, i pesma slavuja.
Zadnji delic mog vremena
je prosao!
Ja drhtim, ja se smesim.
Beskrajno plavetnilo
samnom se spaja.
Jos jedan zivot je nestao!
A gitara svira,
a gitara svira!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime10/5/2011, 9:30 pm

Proleće je opet!
Kiša poljubaca!
Ljubeći me ljubiš
budućeg mrtvaca.
O reci mi reci
Da li si u stanju
Da zamisliš moju
Glavu ko lobanju?
U pustome polju
Prazno
I duboko
I mrava što živi gde
Je bilo oko...
I poljskoga miša
Što potajno
Želi
Da istera mrava
Pa da se useli...
I pčelu!
Što sleti
Kada vetar duva
Na cvet što je niko
Iz bivšega uva!...
Budućnosti strašna
Sudbo nevesela
Kad bih bar mogao
Da budem ta pčela...

Kad gori čovek
Ceo svet se
Greje —
Kad izgori
Čovek
Tad
Pepeo sve je.

Zbogom Branislave Petroviću! Pozdravlja te tvoj zemaljski drug Matija Bećković.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime13/7/2011, 11:07 pm

PRILOG ZA EVROPSKU ISTORIJU


(Iz dnevnika)


Orijentisali smo se prema zvezdama
vodile nas trube i ključevi tamnica
osluškivali savete onih ispod zemlje
nismo se zaustavljali

Prvo smo otkrili kožu jedne žene
finu negovanu od mladih zmija izatkanu
zatim smo pronašli krila anđela
koja je neki vojnik izgubio

Naišli smo na selo napušteno
prepoznavali stvari iz detinjstva
dočekao nas je samo jedan starac
koji nije uspeo da umakne

Hteli smo se snabdeti pijaćom vodom
ali su bunari bili zagađeni
do vrha puni ljudi uginulih
i njihovih vernih životinja

Pa smo naišli na crkvu razvaljenu
tu smo se pomokrili
pa smo produžili sve do prve škole
koju smo zapalili da se ogrejemo

Probudio nas je školski poslužitelj
krikom neopisivim
izgazili smo ga čizmama
i bacili u pepeo

Naišao je učitelj sa đacima
zaprepašćenje ih je odalo
učitelja smo kao i poslužitelja
đake smo silovali

Ugledali smo zelenu livadu
tu smo zastali da predahnemo
klali smo se malo među sobom
ćaskali prebirali po sećanju

Onda smo krenuli dalje
za zvezdom koja nas je vodila
imali smo zadatak da nas po zlu zapamte
narodi koje posetimo

Naišli smo na čoveka bez obe ruke
i bez noge na raskršću
zahtevali smo da propisno salutira
kad nije mogao streljali smo ga

Prolazili smo kroz velike gradove
činili se nevešti
ostavljali konzerve sa epidemijama
i odlazili dalje

Naišli smo na ženu udovicu
sa troje dece u naručju
decu smo ponovo u majku vratili
a majku bacili našim psima

Pa smo krenuli dalje
ispred leleka koji nas je pratio
tako smo stigli do jednog izvora
gde smo se umili

Naišao je vlasnik izvora
i nazvao nas poganim psima
videlo se da je naš čovek
poveli smo ga s nama

Da ga proverimo
našli smo dete s jagnjetom u naručju
zubima ih je oboje zaklao
stekao je naše puno poverenje

Imali smo jednog osteljivog mladića
bez prestanka je plakao
postepeno smo ga čeličili
stvarali od njega čoveka

Sve je zadatke izvršavao
kao najbolji među nama
ali kad je svešteniku jezik čupao
urlikao je on a ne sveštenik

Davali smo mu lakše zadatke
da strelja đake po školskim dvorištima
ni to ga nije ispunjavalo radošću
oduzeli smo mu činove i ispljuvali ga

Naiđosmo na groblje zabačeno
u grobove ubacismo bombe sa suzavcem
mrtvaci su iz grobova iskakali
mi smo ih ponovo ubijali

Za nama nerazuman lelek nedostojnih
ispred nas ciljevei uzvišeni
iznad Zver koja nas vodi
putevima Gospodnjim

Naiđosmo na ženu bremenitu
koja drsko ličaše na Bogorodicu
dete iščupasmo da ga gajimo
a nju nedostojnu štakorima

Naiđosmo na ljudsko oko
oslobođeno od očne duplje čovekove
umismo se njegovim pogledima
i kretosmo dalje

Naiđosmo na ljudsku ruku
oslobođenu od nedostojnog
ta ruka nas je ko sestra milovala
i mahala nam pri polasku

Naiđosmo na mozak čovekov
izvađen iz lobanje
spoznasmo čistu misao
i upamtismo je

Naiđosmo na jedno srce
nismo znali čije je
bacakalo se oko naših nogu
htelo je u naše grudi

Bacismo bombu na to srce
isekosmo ga noževima
ali ono ne odustade
skakalo je za nama

Uhvatismo ga i vezasmo
polismo sumporom i zapalismo
ali ono je bivalo sve snažnije
žilavo neko srce

Ponudismo grudi štakora
pa zatim grudi psa
ali ono nije htelo
htelo je samo u naše grudi

Dadosmo mu grudi mladića
koga smo raščinili i ispljuvali
sa takvim srcem
mogao je sa nama

Naiđosmo na dojku dojilje
koju su odsekle naše prethodnice
klekosmo i napismo se mleka ponuđenog
i nastavismo okrepljeni

I još smo dugo putovali
iza nas lelek i štakori
ispred nas čista misao
i poruka narodima

Nepredviđeno zađosmo u neka brda
u brdima naiđosmo na bistru vodu
ugledasmo u bistroj vodi naša lica
i iznenada briznusmo u plač.


Iz knjige


MOĆ I PRAH,
Dnevnik, Novi Sad, 1992.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime5/8/2011, 10:09 pm

Sad više nema tame u koju nisam sišo po svoje zlato.
Nag i siromašan padam u provaliju.
Sve poznato i drago trampih za nepoznato
unapred slaveći svoju pogibiju.

Zidaru je lako: kad mu je teško, kuće zida.
Lekaru još lakše: kada je bolestan, ljude leči.
Meni je najteže, ljubavi moja čista -
mene u jatima napuštaju reči.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime8/12/2011, 10:04 pm

IDE ČOVEK PORED REKE

Ide čovek majko moja najstarija država
ide crkva porušena ide lađa bez posade
ide groblje svih vremena prah i pepeo
sklanjaj decu majko moja ide zločinac

Večnost mu se iza čela pritajila gospo blaga
iza čela u tvrđavi u tamnici sunčevoj
srce mu je puno smrti milostiva puno očaja
ide čovek pored reke pevač beskrajni

Ide čovek gospo moja sve nogu pred nogu
ide čovek pored reke kroz beskraj zeleni.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime7/1/2012, 1:53 pm

na tragu ti je

na tragu ti je
uhoda neshvatljive revnosti
odan sudijama
surov i pravican
na tvom radnom stolu sator je razapeo

tvoja gospodja mu cisto rublje prinosi
tvoja kcer
zivu vodu na dlanu

na njegov mig
tvoj verni pas ce te rastrgnuti
glodare i sitne ptice
lovi za njega tvoja macka.

azdaja koju hranis rukopisom
kad bi ti bar ona ostala verna

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime7/1/2012, 1:55 pm

Čistilište

O prokleta da si ulico rige od fere
i proklet da je čas ljubavi nagle
posle kog te milicajci kao zvere
uginulo
odnose iz gradskog blata
kroz užasne
svetske magle

Milicajci umnoj patnji nestasali
sve brđani kršni orni da pretuku
nas koji smo niz ulice popadali
i sve koji
sustanuli
ko psa
srce svoje vuku

Pa me bace u podrume kao vreću repe hmelja
škljocne brava kao iza džeparoša ludog brata
pa u duši zleduha se javne želja
nikad da se ne otvore
teška
vrata

Glava puna dimničara polenovog praha slave
na pesnicu uvežbanu pade klonu
sa usana po betonu popadaše ljubičice plave
svi trepeti
u tom trenu
utihnuše
sve
potonu

Pred sudiju izvode te dan kad svane
pred sudiju izbrijanog uhranjenog okupanog druga
budi čovek na svlači se na pokazuj rane
u tom nedostojnom času
budi bašta u mostaru
budi svetlost
juga

Budi višnja kad procveta budi šuma posle kiše
i puževi rogove kad puste nežne
budi krčag vrućeg mleka pa da dečja zamiriše
soba
budi ptica što doleće
iz daklele zemlje
snežne
sve budi pre
groba

Ne ljuti se na sudiju i presudu smešnu
ti si vatra na poljani koju deca lože
pa zaboga ljubio si jednu lepu ženu neutešnu
i sad
možeš
ako treba
i bez svoje
kože

Ne ljuti se na sudiju i presudu smešnu
imao si lakih krila pune štale
pa zaboga ljubio si jednu stvarno lepu ženu grešnu
i sad moraš
niz potoke
niz orlove
niz
kristale.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime7/1/2012, 1:56 pm

Kako Ana dijalektički traje u meni

Ana je bila cvet
ana je bila divlja krava
ana je uvek pozivana kad treba
neko carstvo da spašava

Ana je učestvovala u osvajačkom pohodu dece
na grobove očeva
ana uveče zalazi
ana izjutra izgreva
ana obično plače
kad mene pojede medved u velikom gradu

to su čuli mladići
iz susednih bratskih zemalja
pa mi je svake noći
četrdeset puta ukradu.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime7/1/2012, 1:56 pm

KAKO ANA REŠAVA UKRŠTENE REČI

Kakve su njene namere,
kad sve druge sahranjuje,
samo mene oživljava?

Ima li, Ana, stvarnog razloga
da tako lepo spava?

Priznajem Pesnika,
al, znam:
niko ne može
žešće da opravda vazduh
od njene tamne kože.

Kad Ana plače!
(o ne lažem vas)
to je lepše
od voća!
Od kiše!
Od... rakova na žaru!
Od... čega god hoćete!
Od ptice u galopu!
pa nisam ja valjda vica radi
prokockao celu evropu!

A kad se svlači!
Slobodan i proklet prisustvujem
(a ne znam kako da preživim)
najvećem čudu u svetlosti!
Zaklinjem se:
da bih tebe ogrejao,
Ana, zapalio bih i svoje kosti.

Kad lađu crta! Kad ječam seje!
Kad objavljuje rat! Kad se smeje!
Kad školjke hrani! Kad se prehladi u lovu!
Kad čita magnet! Kad kupi haljinu novu!
Kad pije pivo! Kad iznenada dođe!
Kad ljubi proleterske vođe!

Kad je moja desna ruka!
Kad je grčka azbuka!
Kad sanja cveće!
Kad NEĆE!

Sećanje na Nepojmljivog Dečka
uvek će moći vatru da zameni:
zato su mi oblaci zeleni, pa zeleni!
Pa rumeni!

Pa kad se vokali spoje!
Dragi Bože,
usijane glavurde moje!

Ja mogu na njenoj usni da spojim more s cvetovima!
Mogu u njenoj državi da budem referent za kišu!
Mogu pod njenim prozorom da imitiram dunav,
il neke druge vulkane,
mogu da se zakunem
u sve što imam,
i nemam,
da svet postoji zbog Ane.

Kakve su njene namere
kad sve druge sahranjuje
samo mene oživljava -
ima li Ana
stvarnog razloga
da bude tako lepa kad spava?

I cvetovi i puževi i englezi
svi već znaju:
ona poljupcem može
od svake bolesti da izleči!
Ali ja nju naj, naj, naj volim
kad spaja svetlosti,
kad rešava ukrštene reči.

Ona to izvodi kao da se igra!
A meni izgleda kao da svet stvara!
Ko Vergilijev najmlađi konj:
u jednoj ruci drži svet,
a drugom ga osvetljava!
Traži se, na primer, reč, koja može
vodu da pije,
samu sebe da izgovara,
da gori,
da leti,
i da spava.
Neka reč
koja nije kao ostale reči:
reč koja ume da rešava ukrštene reči!

Tada nastaje mala drama:
voda otiče za svojim obalama:
Ana, naga,
na mom dlanu,
večnost osmišljava!
(A mogla bi baš nju briga da se razboli
ili da spava.)
I dddok je tttako
ooo opasnu
ddddržim u zzzz zagrljaju
rrrreči se
reči se
sssssame rrrrrr
rešavaju!

Kakve su njene namere
kad sve druge sahranjuje
samo mene oživljava?
Što se bar ne pokrije kad spava!?

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime7/1/2012, 1:59 pm

KUD MINU ZVEZDA

Kud minu zvezda, signal večne tmine,
zvezda što se rađa kad čovek premine?

Prostori strašni i ponori sivi,
odajte tajnu zašto čovek živi.

Il munja što se s ludim gromom svađa,
zna zašto se čovek na tom svetu rađa?

A već kad je jednom tako divno rođen,
šta mu bi da ode, žiznji oslobođen!

Na putu kroz Večnost, ko zna šta sve čeka,
nevičnog Beskraju sirotog čoveka.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...


Poslednji izmenio meseceva rosa dana 7/1/2012, 2:00 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime7/1/2012, 1:59 pm

***

Prihvatih dar koji su mi dali
bogovi da bi me uz pesme proždrali

Od gozbe do gozbe tumaram po dobu
(juče sam pevao na sopstvenom grobu)

U meni se pesnik s filosofom kolje
dobro biti neće - široko im polje

Pesnik za crno čudo prezire metafore
i laži
zato dok peva (takva je pogodba) filosof
stoji na straži

Filosof stražari po najvećem mrazu i
drhti kao prut
zauzvrat mu pesnik
kroz najcrnje tmine
svojom ludom glavom
osvetljava put

jer šta su drugo do rođena braća
filosof i pesnik - dva gola golaća

Jer šta su drugo do zidari sveta
pesnik i filosof - dva čista deteta

Juče su se tukli -
te njihove tuče
moraće bogovi
napamet da uče!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime7/1/2012, 2:01 pm

***

Не умем да живим а живи ми се
кад умрем родићу се чини ми се

О боже боже шта учини твој син
ти му даде лиру он је окачи о клин

И јаукну страшно ко нико пре њега
одричући се и песме и себе и свега

Србија је земља у којој за пића
песнике туку за нова открића

Кад постигнем циљ и доспем у тмину
нек се зна да нисам им`о отаџбину

Време је свемоћно оно звезде меље
да се зна да нисам им`о родитеље

Па и мајку своју најсветију зору
сам сам измислио као метафору

Мајку то сазвежђе што кроз бескрај броди
дуго сам молио да ме живог роди

И родила ме живог ко жаруљу
ал ме без оружја пустила у руљу

И будући да сам први пут ван тмине
не умедох да се браним од светине

И дотле је дошло о мајко опрости
враћам се натраг у тебе кроз кости

Само сазвежђа мудра памте у свом сјају
како ми је било тесно у бескрају.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime7/1/2012, 2:02 pm

ДОБРОВОЉНИ ПРИЛОГ
ЗА НАЦИОНАЛНУ ИСТОРИЈУ


Припустили на жену су пчелу,
заражену пољупцем демона,
и сад трчи, вриштећи, по селу,
и насрће на старца Егона.

Старац Егон, вичан умирању,
живо пиле чупа у дворишту –
баца пиле и насрће на њу –
сад су најзад на свом Губилишту!

Исто тако кад је себар Лука
за Душана реко да је псето –
седам нових измислише мука
и мучише Луку цело лето.

Пребише му и ноге и руке –
Душан лично пи његове крви –
сада Душан лежи поред Луке –
Давно су их измирили црви.

А Јелена, Душанова жена,
витка, ко млад витез стегоноша,
криком себра тајно обљубљена,
роди цару нејаког Уроша.

Нејак Урош, као сви нејаки,
злочин узе себи за заставу,
ал стигоше коњаници лаки,
жедни славе, по његову главу.

Слуга неки по имену Лазар
скупи војску, влахе и ратаре,
народ неук, несрећан и храбар,
добра гозба беше за Татаре.

Гостише се неколико дана,
ко гаврани кад стигну стрвину,
неки Милош уби им султана –
добро дошло султановом сину.

Он обнови таму и поноре
које Душан у Закон унесе,
и забрани свитања и зоре,
и начини сунце да обесе.

Неки Вишњић, после много лета,
у невиду своме сунце нађе,
и рече му: БУДИ ВОДИЧ СВЕТА!
И гле: Сунце не уме да зађе!

И гле сунце не уме да зађе,
усред ноћи смртоносно жеже –
јадни Егон не може да нађе
док му жена хлаче не одвеже.

А те хлаче страшно запетљане –
жена кида зубима канаве –
кад у њима! – две прастаре ране –
дивни знаци старе српске славе.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime7/1/2012, 2:02 pm

KADA TE OSTAVI ONAJ KOGA VOLIŠ

Kada te ostavi onaj koga voliš.
Kada te ostavi onaj koga voliš.
Kada te ostavi onaj koga voliš.
Kada te ostavi onaj koga voliš.

Prvo osetiš jedno ništa
Prvo osetiš jedno ništa.
Prvo osetiš jedno ništa.
Prvo osetiš jedno ništa.

Zatim osetiš jedno ništa.
Zatim osetiš jedno ništa.
Zatim osetiš jedno ništa.
Zatim osetiš jedno ništa.

Idem da prošetam.
Gde češ po kiši?
Ja volim kišu.
Ponesi kišobran.
Ne treba mi kišobran.
Pa idi onda kad si luda.

I šetaš. I šetaš. I šetaš. I šetaš. I šetaš. I šetaš. I šetaš .I šetaš...
I svi gledaju kako šetaš.
I kisneš. I kisneš. I kisneš. I kisneš. I kisneš. I kisneš. I kisneš. I kisneš...
I već ti je bolje.
I ne boli te ništa.
I ne boli te ništa.
Samo malo...ništa.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime7/1/2012, 2:03 pm

ОСЕЋАЊЕ БУДУЋНОСТИ

Судиће нам будући људи.
Као што прави син оца волети не сме.
Већ видим судију, насмешен, правично суди,
без милости за нашу јаву, наше песме.

Ловећи нове магнете и руде
судиће светлости кроз коју ходимо.
Дивни наследници, строго ће да суде -
осудиће нас да се поново родимо.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime7/1/2012, 2:07 pm

tuzor
( MySity )


На потфоруму "Књижевност", у оквиру теме "ФилоСатира", уз Јеретичку причу Бранка Ћопића навео сам и пар одломака из "Књиге задушница" Бране Црнчевића, који поближе говоре о Бранку.

Веома је упечатљива и Црнчевићева специфична посвета песнику Брани Петровићу, насловљена као "Докази о бесмртности душе". ТиСи и ја смо већ прећутно утврдили да песници не умиру, узимајући за доказ дело и судбину Либера Марконија.
http://www.mycity.rs/Poezija/Slobodan-Markovic-Libero-Markoni.html

Доказ се појачава кроз дело и судбину Бране Петровића. Сличнога мишљења, односно интуитивног осећања је и Црнчевић, који и даље упорно тврди да су само гласине да је Песник преминуо. "Лаже жута штампа потпомогнута црном телевизијом и брбљивим радијом".

Врат му је био јак и кратак. Данас помишљам да су га у претходним животима, због песама и пића, немилосрдни владари често секли мачем и вешали, скраћујући његов врат, а он се поново рађао са главом лава који уме да пева, ругајући се онима који су му скратили врат. Бранине маљаве груди једва су трпеле кошуљу а његова кошуља није подносила омиљени улар цивилизације, кравату. То ће га доцније коштати! Где ћеш без кравате, тако го, међу свет који држи чвор под грлом не би ли се разликовао од раздрљених?
. . .
Брана је био пренасељен песмама којима је дозвољавао сопствени живот. Његове су се песме напијале са непознатима, жениле се и удавале, освојиле су безброј пари ушију и узнемириле не једно срце.

Дакако, Брана Петровић никада није примљен у САНУ. Да је "организовао" себе и своју поезију, вероватно би се одмах обрео међу важним академицима. А и шта би му значило да буде академик? Зар није најбоље од себе остављао у "Шуматовцу", на "Коларцу", "Под липом"...? Док је тако могло... Јер, како је народ српски све више губио уво за поезију и песнике, тако је и Брана све више бивао принуђен да се окрене нечему што доноси релативно сигурне и редовне приходе, ма колико они били мали и Песника недостојни. Шта је могло Њему да значи запослење у "Просвети", на месту уредника поезије, осим мучног губљења времена и себе? Па је тако за кафанским столом умео да у трену импровизује:

Ја сам ти се брале разболео
Од болести тешке мрзовоље
Лакше би ми било да ме кољу
Ја не умем песму да прикољем.

Брани лишеном слободе није много помогло ни то што је радио као колумниста у НИН-у. Прозни новински текст - зар је то компензација за слободу Персника? Може ли робија, ма колико била кинђурена, бити што и слобода неслућена за обичне смртнике? Наравно да не може.

Љубомир Симовић је приредио књигу Жежевасион, на основу две Бранине фасцикле и осталих делића заоставштине Песникове. Ево одломака из песме ШУМА:

Ко је онај,
Што с камена на камен,
Подвијених ногавица,
Прескаче поток
И добрано мокрих чарапа греде према колибама?

Јеси ли светац или ухода?
Плаћаш ли или си плаћен?
(Плачеш ли или си оплакан?)
Јеси ли соко српски или енглеска фукара?
Немачки ђак или руско ђубре?
Шаљу ли те на Косово да Дечане попишаш?
Ил си американска будала са фотоапаратом?

. . .

Јеси ли шеф или помије лиферујеш
За међународни свињац са седиштем у Хагу?
Имаш ли телефон?
Пијеш ли? (или само једеш?)
Пушиш ли? (или ти пуше?)
Издајеш ли стан? Или сестру?
Јеси ли пријављен?
Пријављујеш ли?
Жениш ли се? (Ил си решио да се удаш?)
Читаш ли ове глупости?
Јелде да је поезија будалаштина?
Јелде да песнику треба јебати нану нанину?



Из циклуса "Стихови о смећу", још две Бранине песме:

1.
Дуго се веровало да је прва
Снага на свету снага Црва.

Ал кад превлада силно смеће
Ни Црва на свету бити неће.

Ни црва ни стрва ни љуте гује,
Ни ува које слуша славује.

Ни мачке ни пса, никојег звера
Ни ока које гледа језера.

Ни октопода, ни крабе ни раже,
Ни језика да све то каже.

Европска уметност, афричко цвеће,
Све ће да буде једно смеће.

Свему ће, свему да доака
Већ на скок спремна светска клоака.


4.
Шта ћеш ти приложити општем смећу?
Чарапе? Гаће? Душу псећу?

Нико ти замерити неће (и не сме)
Да општем смећу приложиш песме.

Гомилама смећа које се пуше
Додај бљувотине срца, душе.

Хоће ли те флаше, те пластике, крпе
Смеће твога духа моћи да отрпе?

Духови ђубрета да ли ће да приме
Твоја узнесења, метафоре, риме?

Са великим смећем нека
И твоје песме крену против река.

Нека кидишу на грану, на лист -
Ко ти даје право да останеш чист?

Нека насрну на пчеле, на бубе -
Ко им даје право да мимо свих љубе?

У времену смећа све што неће
Да постане смеће већ је смеће.

Па и ти сам, измирен са светом,
Крени за смећем, здружен са ђубретом.

Dopuna: 16 Okt 2010 19:40


ПОСЛАНИЦА ПЕСНИКУ


Предвидео сам у својим записима
да ће те затећи на Делу ко којота
да ће ти вршљати по јетри и мислима
и свашта правити од твог живота

Говорио сам не једном својим ученицима
да ће ти по трулим муњама пронаћи лог
и да ћеш их дочекати радосним крицима
ко међ губавцима што дочекан је бог

Говорио сам и јавно речима пуним јода
на чувеним светковинама у славу жетве
да истински песник од свога народа
може доживети само ударце и клетве

Па и без тога се све могло десити
без родних палица кнуте и вешала
могли су те Јапанци 1905. обесити
како би тек онда твоја мајка заплакала

Јер род си онима којима не помажу траве
јер друг онима што пију змијски отров ко воду
јер брат си онима што тек иза браве
доживе истинску слободу

Јер посумњао си у све не само у кипове и бисте
посумњао у Ум у Срце у Оплођајни Уд
посумњао у руке прљаве а још више у руке чисте
више у велике љубави него у мали блуд.

Посумњао си и сумња твоја била ти мати
и сумња била ти сестра била ти отац била брат
и сумња била ти бич на ком ће дојахати
тужилац са пресудом и џелат

Предвидео сам у својим записима
да ће те затећи над песмом ко којота
да ће ти вршљати по јетри и мислима
и свашта правити од твог живота

Говорио сам не једном својим ученицима
да ће ти по трулим муњама пронаћи лог
и да ћеш их дочекати радосним крицима
као што је губаве дочекао бог

Говорио сам и јавно речима од челика
на чувеним светковинама у славу жетве
да истински народ од својих песника
може дочекати само плач и клетве.

Dopuna: 17 Okt 2010 8:26


СА ПРОЗОРА МОГА ДОМА


Са прозора мога дома (манастира, тамнице?)
гледам земљу у покрету (лица, улице?)

Овце које брсте болест брсте брест
(бели голуб изнад крова као црна вест)

Коњ у трку кроз слапове детелине (јечма, ражи!)
Душо прхни кроз пшенице спаса тражи

Човек који зида кућу (шталу, мост?)
ти знаш звезду у коју се обретнула људска кост

Књиге су ти иза леђа (Дис, Спиноза)
Гле кроз поље иде дечак (за њим коза)

У даљини видим краве (ил ирваси?)
сад музику пусти јаче (ил угаси!)

С пијаце се пиљар враћа (у кафану, кући!)
жена ће га пољубити (или тући?)

На конопац веша гаће (човек, жена?)
ал је лепа боже (друже?) ова твоја васељена!



ЗЛАТНА ПЕСМА


Камен није камен без свог ума камног.
Дрво без мудрости не би било дрво.
Где је ватра без разума свог пламног,
не Реч - Ум је био прво.

Цвет смеран у пољу порука је важна
подзмених мудраца - тај украс разума!
Птице мочварице, змије, жаба, влажна,
само су трагања незнаног нам ума.

Сујето људска дивна си, надстварна!
Пепео звездани раван ти је тек,
а васељена ти је благодарна.

Док ума је људског трајаће пејсаж и век.
У пејсажу звер завија, гладна, гола:
Ум настао спаривањем зла и бола.



* * *


Да ме сутра растргну ко жену
горки себри пред лицем Дечана
ти остани чувај васељену
ти остани мудра и свечана

Кад конопце донесу и даске
и принесу кљешта и ексере
путујем ти без срца и маске
путујем ти без наде и вере

У пределе са очима змије
у пределе са шапама лава
у пролеће иза погибије
где Нирвана с Ништавилом спава

Коња јашем коњ ми поиграва
а звекећу звезде на прсима
мога дора чувена је слава
он се зоба будућим људима

У гриви му сто громова ноћи
из ноздрва модар шакал суче
мога дора чувене су моћи
њега звезде ко азбуку уче

Мог дората по беспућу лове
и туку га књижевници хули
да открију наше тајне нове
којено смо у Бихаћу чули

Знаш ли драга у Бихаћу сада
у Бихаћу на дну старог света
мене туку старешине града
у Бихаћу кад багрем процвета

Мене туку пивом и челиком
мене туку ватром и пчелама
а видају циганком великом
што тргује отровним стрелама

Чопор нових растрже ме чуда
ни пролеће без оружја није
ти си моја задужбина луда
прави разлог моје погибије

У Бихаћ ти падох као вече
звона звоне а џамије горе
на Цетињу после страшне сече
драга моја презире нас море.

Dopuna: 19 Okt 2010 18:24


* * *


У твојој крви моје галије плове
превозе губавце на острва нова
и ловце који давно мртви лове
заразне звери у прашуми снова

Капетан давно не зна стране света
кувари палубу језицима лижу
ужасно доба спрема се да цвета
мртви се морнари на устанак дижу

Са губавцима у сродству сам сада
њихова ће лица сунце да постиде
безнађе губавца то је нова нада
деца без очију родитеље виде

Певачи ведри ви лажно певате
лукавства страшног ви сте бедне жртве
јадни шарлатани ви појма немате
шта сам научио слушајући мртве

Кад би то превели на језик човечи
ко бесне жабе у сјај катедрале
свесне своје беде побегле би речи
које су нас до сад дивно забављале

Ал суровост таква ни нама не лежи
који смо одавно острвља и хриди
одавно смирени у туђој равнотежи
која је бесмртна ал се себе стиди

И нека остане без те суровости
премудрост мртвих да у цвеће уђе
јер ми смо и иначе непожељни гости
у овом пределу где нам је све туђе

Са губавцима здружени у јаду
једримо према острву што тоне
губећи последњу и сувишну наду
на врху свемира на дну васионе...

tuzor
( MySity )

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime7/1/2012, 2:10 pm

ПРЕДОСЕЋАЊЕ БУДУЋНОСТИ

Предосећам: гаси ме крв
Предивна, у сну спасава се Јава
Из потаје измилео дежурни црв.
Свемоћан - песме наше пролепшава.


1

У таљиге света ко сунце упрегнут
срце кроз језик напушта стару рагу
која је изгубила снагу
тражећи пут

Милост за моје ноздрве и жвале
милост за моје бубреге и јетру
милост за моју лешину на ветру
милост за моје наде посустале

Милост за моја непца и копита
милост за птице које сада круже
изнад мога леша као изнад руже
као изнад цркве или младог жита

Милост за ловца што растера птице
милост за пса што ловца растрже
милост за чопор који потом стиже
на славну гозбу - моје мртво лице

Милост за бога који то дозволи
(како ли је њему кад га то забавља)
анђео мој драги са неба ми јавља
да је и бог човек - да и њега боли

Убио се бог - по звездама знам
овај свет је костур дивног шарлатана
овај свет је моја и његова рана -
а био је тако мио узбуђен и сам

Милост за његове сузе у самоћи
милост за његове узде и таљиге
милост за његове љубави и књиге
милост за наше стваралачке моћи

Милост за моје жвале и ноздрве
милост за учитеља који учи црве!


2

Играо се ветар "разболелог Диса"
играо се ветар у јесење вече
кад пред оним што звук чује од мириса
сва наша знања постиђена клече

Играо се ветар с Дисом и Бодлером
играо се ветар у јесење вече
кад пред твојим лицем ко пред револвером
и звук и мирис задивљени клече

Траве се напиле срца и мудрости
и очију оних што су с оне стране
уредно ко књиге послагали кости
а нама послали будућност и ране

Где су они сада питаш као дете
одговор не зна ни жар у твом телу
одговор не знају ни птице што лете
да свију гнезда у тајном пределу

Љубави моја баш си право дете
одговор не зна ни сунце што зађе
за далека брда као за магнете
неке старе цркве грома или лађе

Па кад сунце не зна шта ће учењаци
шта мудраци стари шта ваздух шта воде
пољупци су твоји најбољи предзнаци
неке другачије и лепше слободе

Љуби ме без страха да ће да осете
жеђ за нашим друштвом мртваци у пољу
јер они који су успели да одлете
имају јаву десет пута бољу

Играо се ветар у гранама кедра
играо се ветар у јесењој ноћи
жедан жедан жедан у твоја сам недра
закопао себе и све своје моћи


3

Певао нисам - одричем се плача.
Плакао нисам - одричем се јаве.
У име будућих градова и певача
моје ме песме рађају па даве.

Насрћу дани на ме ко осице,
подивљале звери на канадску шуму -
у свим понорима виде моје лице
и одговор на све откопавају у мом уму.

Ни један мозак своја знања не зна -
тајне запретане иза бледог чела -
чаролија света, тица неопрезна,
кроз очне је дупље амо излетела.

Пред том чаролијом ко пред туђим чудом
клечим да земља целива ми чело -
како објаснити мени неразумном и лудом
да то није туђе него моје дело!

Ти и ја сами у своме изуму!
И љубав је наша мала мајсторија!
Волиш ли ме као запаљену шуму
у којој смо изгорели, до темеља, и ти и ја?

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime7/1/2012, 2:10 pm

БИТИ ТИ

1
Бити ти - звезда кроз коју живот се мења.
Бити ти - цвет, дивна замисао земље и корења.

Бити ти - дрво које на западу гори.
Бити ти - чудо даровано зори.

Бити ти - земља у сукобу са лепотом,
бити ти - моја једина веза са смрћу и животом.

Бити ти - спој мора и ваздуха.
Бити ти - свађа између чула вида и чула слуха.

Бити ти! - једино вредно, а немогуће!
Бити ти - водич света кроз светлост и беспуће.

Бити ти - ова песма која ће репрезентовати доба.
Бити ти - једини посетилац мога гроба.

Бити ти, тако лепа, а тако немогућа,
бити ти - моја мајка и њена бела кућа.

Бити ти.


2
Љубави, кад тебе не буде на свету,
од чега ће звезде снове да ми плету?



* * *


Глава му је сада кубе Млечног Пута
срце мирис на трпези пчеле
измирен са собом по бескрају лута
испија пића из небеске зделе

То што црви творе није уништење
творба је црва пука играрија
душа умрлога нуди исцељење
живи мисле да то сунце сија

Живи мисле да то ветар дува
то у ствари дах узнетог лети
изнад пустих кућа и свемира глува
храбрих животиња ума и плавети

Живи мисле да то киша пада
то у ствари мртвац звезду купа
то у ствари мртвац светом влада
то изнад свега зјапи Црна Рупа

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime7/1/2012, 2:10 pm


НЕКОЛИКЕ БРАНИНЕ МИСЛИ
У СТИХ НЕПРЕТОЧЕНЕ


У турско доба, срећом, није било интелектуалаца, иначе бисмо још били под Турцима.

Глорификација прошлости само је вид одбране од садашњости.

Живим, дакле - живим!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime7/1/2012, 2:11 pm

ПОНОЋ ПЕРИФЕРИЈА КИША РАЗГОВОР С ПРИЈАТЕЉЕМ


Тешко ти је што си човек бил волео да си пчела
бил волео да си глиста луди љиљан коњ без ока
бил волео да си море гроб без крста птица бела
бил волео да си ватра бил волео да си фока

Тешко ти је тако кажеш бил волео да си квака
бил волео да си доба кад цветају нар и липе
бил волео да си куга бил волео сан лудака
бил волео да си јастог срце крабе разум сипе

Јадаш ми се е па добро бил волео да си шума
бил волео бил волео бил волео киша да си
бил волео да си новац бил попио чашу рума
бил волео да си да си...



* * *


Сад више нема таме у коју нисам сишо по своје злато.
Наг и сиромашан падам у провалију.
Све познато и драго трампих за непознато
унапред славећи своју погибију.

Зидару је лако: кад му је тешко куће зида.
Лекару још лакше: кад је болестан људе лечи.
Мени је најтеже љубави моја чиста -
мене у јатима напуштају речи.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime7/1/2012, 2:11 pm

ОСЛОБОЂЕЊА


Или грми?
Већ песник путује
према звезди
да јој срце чује.

Оста Земља - сумпора пун чабар,
оста,
човек,
немогуће
храбар.
Да се бори све док не изгуби
све што има,
и не зна,
и љуби.

Да издржи све док не малакше.
Кад малакше
бити ће му лакше.

О сунчев сјају претворен у траву!
Кад полетим,
коме да оставим главу?
Главчину!
Пуну најжешћих чудеса!
Девојчица!
Пчела!
Куга!
Земљотреса!
Вулкана пчела ратова небеса,
Главчину! -
До срца пуну главотреса!

О, сунчев жару
крунисан
у
жабу!
У белог коња!
Катанац и браву!
Кад
одлетим,
ваистину, ко ће знати,
тајну над тајнама -
моју земаљску јаву.

Прокажен на ланцу води псину.

Видесте л га?

Ваистину ваистину?

Кад после снегова дође жарко лето,
а после лета тихи гроб у шуми!
Ко ће запамтити
да су ме боксери тукли,
у дивној покрајини,
у забаченој Руми!

И пророк што рече ПОКЛОНИМО СЕ ПРАХУ.
И пророк што рече СВЕ ЈЕ ПРАХ.
И светац што жену обљуби у сну.
У праву би.
Ал!
Пустоловине моје!
Ватре у ранама!
Док летим у небо
тугујем за вама.

Напуштено тело на ђубришту
труне.
Душа по беспућу новог амала тражи.
Сви светови су ваистину ваистину,
нечији снови,
нечији злочини,
нечије лажи.

Збуњене душе у Нигде залутале!
Ваистину ваистину -
сва су умирања
нечије неслане шале.

Па кад, ваистину, ту не могу ништа,
дружино драга,
ја кидам из позоришта!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime7/1/2012, 2:14 pm

(Анђели људи бог и друга олош)


Анђели људи бог и друга олош
у мојој кући пијанче и ждеру
све су појели само још
мене да прождеру

Виљушке чаше и тањири звече
чорба се пуши ко дете у смоли
свеци нижег ранга туку ме и черече -
бога боли

И сви ће бити кажњени жестоко
што туку мене право божје дете
као што птицу високо звану соко
не моле за крила кад ће да полете

дечаци дивљи што беже из школе
и беже од себе бегунци без циља
беже од љубави ропства и слободе
корацима од хиљаду миља

Мангупи без мере! Поздрав вама свима!
Наставите само! Не дајте да клоне
ваше лудо срце у мојим грудима!
Враголани века! Реформатори васионе!

Дивљаци што никад нисте тамо где сте!
Без родитеља отаџбине и других лажи! -
као што ћете мртви лежати покрај цесте
будуће вас доба за водиче тражи!

Презрите земљу по којој ходите!
Будућност која вам иде у сретање!
Презрите све што безумно волите!
Пролеће и његово генијално цветање!

Мудри да погну главе пред вашим лудостима!
Од ваших костију да зидају куће!
Да се саветују са вашим костима
кад искрсне неко питање горуће!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime7/1/2012, 2:14 pm

(Опет смо изашли на трг сјајан градски)


Опет смо изашли на трг, сјајан, градски,
и тукли смо се без разлога, братски.

Ноћ је мирисала на Липе, будуће,
град су напуштале улице и куће.

И видех људе страшне и крилате,
и крв на уснама, твојим, драги брате.

Тако смо се дивно, понесено, боли,
без бодежа, срцем, слободнио и голи.

За пољупцима уклети трагачи,
завршићемо славно, на ломачи.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime7/1/2012, 2:14 pm

(Лепо нас пролеће на јуриш заузима)


Лепо нас пролеће на јуриш заузима
мртво
бело јагње са цветом у зубима

Љубимо се
ал
гле
тама
сече нам главе сјајним маказама

Са земље на небо једна звезда пада
једна лепа звезда
једна
бивша
нада.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime7/1/2012, 2:15 pm

НОЋНА ПЕСМА


Хуље ми неке поручише пиће
да виде како
у песнику
свиће

И таман кад поче сунце да се рађа
изби нека гужва
нека туча
свађа

Око мога сјаја сташе да се гложе
потегоше чаше
револвере
ноже

Ту близу и неке Залутале жене
сташе да вриште
лају
ко хијене

За њима трагом горки неспавачи
ко да су сву ноћ
спали
на ломачи

Тада и у мени већ поче да свиће
заставе развих
и постадох
пиће

Један од оних што се први напи
нагну ме из чаше
не оста
ни капи.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime7/1/2012, 2:15 pm

(Ево градитеља који граде цвеће)


Ево градитеља који граде цвеће
који граде воду који граде муње
ево градитеља који граде сунце
који граде ваздух који граде пчеле

Они су створили снегове и кише
они су створили пужеве и жабе
они су творци пустих покрајина
и творци народа давно изумрлих

Они су творци звезда на дну мора
и творци јежева и ватре и куге
они су створили Време пуно Света
они су све то дивно измислили

Ево градитеља који граде Време
који граде Светлост који граде Таму
ево градитеља који граде Наду
ево мајстора на гласу

Они су ноздрве своје порушили
они су своја чула до темеља
они су напустили свој ум и своја срца
само да саграде своју грађевину

Они су језике своје почупали
они су јетру своју из утробе
они се заиста не штеде на послу
ево правих мајстора кад вам кажем

Ево градитеља који граде жито
који граде лађе који граде децу
ево градитеља који су под земљом
саградили небо веће од надземног

Они су створили све што је створено
они су створили све што не постоји
без њих би било као на дну гроба
из ког је мртвац давно утекао

Њих славе пчеле муње и цветови
њих слави време својим непролазом
они су љубимци куге и времена
они поседују све кључеве света

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime7/1/2012, 2:16 pm

tuzor
(my city)

У оквиру теме посвећене песничком стваралаштву Симе Пандуровића, упознали смо се са његовом песмом Паук, и дали наговештај унеколико другачије преокупације Бране Петровића, а у оквиру истог симбола.

http://www.mycity.rs/Poezija/Sima-Pandurovic.html#1129654


Бранин Паук је из његове збирке песама Све самљи, објављене 1977. године. Првобитну радосну зачуђеност пред животом и свиме што живот носи и у себи подразумева, потоње песничко илустровање малих радости и посебну мешавину ужаснуто-ироничног односа према смрти, у поменутој књизи заменило је бављење "општим" темама и симболима и њиховим "рефлексијама" на стварно, чулно и сазнајно људско биће.


НАД КРЗНОМ АНЂЕЛА ЗАПРЕПАШЋЕНОГ ВИДИМ ТЕ


Над крзном Анђела
Запрепашћеног
Видим те

Над збирком инсеката пронађеном у лобањи
Оног човека
Оне године
Оног дана

Над срцем Црне Јаме
Благо насмешеног
Видим те
(Воће на столу
Дигитрон
Цвет босиљка)

Наспрам чудовишта на које си кидисао
Од тачкице у знаку питања
Мањи си



ПАУК


Свашта се прича о великом мудоњи
Те да Антилопу својим ласом укроти
Те да Диносаура (на тајном месту)
У сужањству држи

О његовој дечици приче су још чудније
Те да се хране само отровом Звечарке
Те да пију само крв Ласице
Из лобање свежег Тигра

О његовој жени прича је збиља необична
Те како она у гробове силази
Те како за трен ока
Мртваца на свој калем намота

Зато се (веле) по паучини
Судбина чита као са длана



ЖАБА


На столу учењака хуље
Њено срце бацакало се
Урликало
Везано за електроде
Дозивало је мајку

Покажи да је ниси заборавио

Она је експеримент заборавила
И сад живахно плива
У својој великој сузи

Она се не сећа далеке баруштине
У којој си ти био укусна ларва

Баци се на њен лепљиви језик
Покажи да је ниси заборавио

Ко убије жабу
Умреће му мајка

(tuzor, MyCity

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime7/1/2012, 2:18 pm

ПОХВАЛА РУЦИ


Она црта муњу и гле! - осветљени смо
У нашој великој кући, земаљској!
Она милује лобању и гле! - глад наша
Као глад црног пса, пење се у небеса.

Она приноси јабуку за нашу лепу девојку,
Приноси бокал вина за нашег славног ујака!
Она је измислила Круг, Троугао и Крст
И скинула нас са вешала, певајући.

Да се вода пење у цвет.
Да цвет у звер.
Да звер у наду која је исмејана.
Као Ли Тај По, мој сестрић,
Ја славим руку која тимари коња,
Ја славим руку која сеје раж!

Која је сачинила пределе земаљске зарад
Лова својега,
Која је саградила урвине небеске зарад
Неспокоја својега.

Која развеје ваздух плаветни
За љубав тице, летећег рукотвора.
Која распусти воде дубоке
За љубав рукотвора пливајућег.

У корену ти ватре извори.
У стаблу станиште пепела.
У гранама ти гнездо Злослута.
У плоду плач човеков.

Ти говориш,
А ко ће те разумети, Руко човекова?
Сејеш,
А шта ли ће нићи, Лучоношо?

На далеким путевима по светлости те препознају.
По срцу које те прати као ловачки пас.
Сунце си упрегла у своје кочије - о да ли
Ћеш стићи куд си наумила?

На путовању шта ли те све чека?
Које Немани, које Црне Јаме?
Срце човеково које те прати -
да ли ће и срце, Руко, издржати?

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime7/1/2012, 2:18 pm

AЛ ЖИВОТ ЈОШ ТРАЈЕ

Пустахије славне, звездари, рибари,
боксачи давно угашене снаге,
сјатили смо се овде, у Мочвари,
у царству тица, болести и влаге.

У торбама се већ збуђало брашно
(храна за будуће и минуле дане),
Господе, љубити је страшно
док над главом круже шакали и вране.

Оперски певач гласа порушена
сличан је тврђави, напуштеном рову,
ал' ништа није лепо као жена
којој слепи просјак дарује хаљину нову.

Шетач по жици у тајном циркусу,
чудак што у срцу гаји пијавице,
ко поноћно слово погинулом Русу -
такав је свет виђен с разапете жице.

О, на трапезу играчицо славна!
Ко виде трапез да те не пожели!
Кафана, блуднице, купатила јавна -
посетиоци су давно излудели.

Траје игра света. Ђул мирише.
Ђул мирише љубави моја.
Ђул мирише љубави моја, ђул мирише.
А нас нема љубави моја. Никада више!

Са тресетом помешани, са водама,
са пролећем, са жаруљом љубавнице,
са жабама, са змијама, са родама,
и боксачи, и варвари, и убице.

А свет траје.Ђул мирише.
Ћул мирише, сестро моја.
Ђул мирише а нас нема више.
Нема више мајко моја, никад више.

Па и певач који ову песму пева,
и сам пустахија, и сам гром угашен,
у звезду претворен узалуд изгрева,
на истоку света, немиран , неспашен.

И нема спаса ни њему ни вама,
власници Мочваре, продавци улова!
Светлост ће да згасне, завладаће тама,
и ужаси нови, и племена нова.

Ал живот још траје! (Љиљан који пева!)
Зоро после пада поздрављена буди!
Из мртве драге жив пламен изгрева
и тако још живе непојмљиви људи.

Ал живот још траје. Ђул мирише.
Ђул мирише љубави моја.
О не пријатемо да нас не буде више!
Љубави моја, ђул мирише!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime7/1/2012, 2:20 pm

Balada o džambasu i krčmarici


U Šapcu bila mala krčma
U krčmi lepa krčmarica
imala muža na robiji
sa robije dobijala nežna pisma

Vraćao se džambas iz Sremske Mitrovice
jahao neku ostarelu ragu
pada kiša duvao pasji vetar
ledilo se srce skitačko

Stigao u Šabac ušao u krčmu
seo pored peći poručio rakiju
milicajac iza šanka sumnjičavo ga pogledao
bila noć decembarska prvi sneg padao

Sutradan bio pazarni dan raga bila za prodaju
otimarena doterana otišla je za lepe pare
ponovo džambas u krčmu došao
krčmarica ga prepoznala

Donela mu selapored njega upitala za bratski život
pričao džambas o putevima bez kraja
o kobilama mađarskim o vlaškim ciganima
dopalo se krčmarici zavolela patnju džambasku

Sutradan stiglo pismo iz Požarevca
Putovalo pismo preko snežne zemlje
lepa krčmarica suzu pustila
čitajući pismo iz Požarevca

Spazio džambas suzu u očima
zaigralo njegovo srce lopovsko
zajedno su čitali i tumačili
nije lako sestro lepa njemu tako na robiji

Video džambas njegovu fotografiju
gledale ga bratske oči nepoznate
u ruci posle držao njenu ruku
tako da je tu ostao da zanoći

Izjutra poranio nacepao drva
uneo u naručju založio vatru
bila mećava sneg stresao sa cokula
gledale ga najlepše oči u Šapcu.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime7/1/2012, 2:20 pm

Jutro


Ispregoh konja,
upregoh
magarca,
u svoje srce,
taljige teretne!
Džilitnu se sivi!
Srce,
okupani smo jutros
noćnim užasima
i srećni što smo živi!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime7/1/2012, 2:32 pm

Žena

Živu zvezdu u utrobi imaš prijateljice moja
crkvu davno porušenu novu školu
krotitelja lavova sa licem nevine devojčice
ispod samog srca nosiš prijateljice moja

Osluhni njegovo ispod svoga bila
u dubinama praiskona prijateljice moja
u dubinama neba u ponorima sveta u maloj
poljskoj kućici na japanskom ostrvu u doba trešanja
ljubavi moja

Živo čudo ispunjava te tvoriteljko moja
neka je blagoslovena pravlaga životodajna
ja blagosiljam spoj Ženstva sa Strancima
koji nove Strance iz pramraka izvodi
u opasnu svetlost sveta
ženo

Kako se stiže do tvoga carstva do prasveta u tebi
prijateljice moja
može li se smrću do vlažnog sna u tebi do spokoja
može li padom kroz čeljusti zveri kroz cveće
može li se
ponovo u tvoju utrobu može li zauvek u čas začeća

Kako izbeći progon iz tvog toplog tela
kako ostati večno ispod tvoje sise jao kako
spasiteljice moja
mogu li se nagoditi sa Ubicom u tebi sa zvezdom
zrakolomnom
mogu li daj da uđem i večno da ostanem

Mogu li sa čajem sa voćem koje ti prinose muževi
mogu li mi tu pčele pomoći brzi konji
mogu li patnjom poniženjem teškim robijaškim radom

kao Tantal i Sizif istovremeno
mogu li ikako u staru postojbinu
mogu li
tvoriteljko moja?




”Kad gori čovek ceo svet se greje”.
(Branislav Petrović)

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime21/7/2014, 10:00 am

Kratak opis xx og vijeka


Orijentisali smo se prema zvezdama
Vodile nas trube i ključevi tamnica
Osluškivali savete onih ispod zemlje
Nismo se zaustavljali

Prvo smo otkrili kožu jedne žene
Finu, negovanu, od mladih zmija izatkanu
Zatim smo pronašli krila anđela
Koja je neki vojnik izgubio

Naišli smo na selo napušteno
Prepoznavali stvari iz detinjstva
Dočekao nas je samo jedan starac
Koji nije uspeo da umakne

Hteli smo se snabdeti pijaćom vodom
Ali su bunari bili zagađeni
Do vrha puni ljudi uginulih
I njihovih vernih životinja

Pa smo naišli na crkvu razvaljenu
Tu smo se pomokrili
Pa smo produžili sve do prve škole
Koju smo zapalili da se ogrejemo

Probudio nas je školski poslužitelj
Krikom neopisivim
Izgazili smo ga čizmama
I bacili u pepeo

Naišao je učitelj sa đacima
Zaprepašćenje ih je odalo
Učitelja smo kao i poslužitelja
Đake smo silovali

Ugledali smo zelenu livadu
Tu smo zastali da predahnemo
Klali smo se malo među sobom
Ćaskali, prebirali po sećanju

Onda smo krenuli dalje
Za zvezdom koja nas je vodila
Imali smo zadatak da nas po zlu zapamte
Narodi koje posetimo

Naišli smo na čoveka bez obe ruke
I bez noge na raskršću
Zahtevali smo da propisno salutira
Kad nije mogao - streljali smo ga

Prolazili smo kroz velike gradove
Činili se nevešti
Ostavljali konzerve sa epidemijama
I odlazili dalje

Naišli smo na ženu udovicu
Sa troje dece u naručju
Decu smo ponovo u majku vratili
A majku bacili našim psima

Pa smo krenuli dalje
Ispred leleka koji nas je pratio
Tako smo stigli do jednog izvora
Gde smo se umili

Naišao je vlasnik izvora
I nazvao nas poganim psima
Videlo se da je naš čovek
Poveli smo ga s nama

Da ga proverimo
Našli smo dete s' jagnjetom u naručju
Zubima ih je oboje zaklao
Stekao je naše puno poverenje

Imali smo jednog osteljivog mladića
Bez prestanka je plakao
Postepeno smo ga čeličili
Stvarali od njega čoveka

Sve je zadatke izvršavao
Kao najbolji među nama
Ali kad je svešteniku jezik čupao
Urlikao je on, a ne sveštenik

Davali smo mu lakše zadatke
Da strelja đake po školskim dvorištima
Ni to ga nije ispunjavalo radošću
Oduzeli smo mu činove i ispljuvali ga

Naiđosmo na groblje zabačeno
U grobove ubacismo bombe sa suzavcem
Mrtvaci su iz grobova iskakali
Mi smo ih ponovo ubijali

Za nama nerazuman lelek nedostojnih
Ispred nas ciljevei uzvišeni
Iznad Zver koja nas vodi
Putevima Gospodnjim

Naiđosmo na ženu bremenitu
Koja drsko ličaše na Bogorodicu
Dete iščupasmo da ga gajimo
A nju nedostojnu štakorima

Naiđosmo na ljudsko oko
Oslobođeno od očne duplje čovekove
Umismo se njegovim pogledima
I kretosmo dalje

Naiđosmo na ljudsku ruku
Oslobođenu od nedostojnog
Ta ruka nas je ko sestra milovala
I mahala nam pri polasku

Naiđosmo na mozak čovekov
Izvađen iz lobanje
Spoznasmo čistu misao
I upamtismo je

Naiđosmo na jedno srce
Nismo znali čije je
Bacakalo se oko naših nogu
Htelo je u naše grudi

Bacismo bombu na to srce
Isekosmo ga noževima
Ali ono ne odustade
Skakalo je za nama

Uhvatismo ga i vezasmo
Polismo sumporom i zapalismo
Ali ono je bivalo sve snažnije
Žilavo neko srce

Ponudismo grudi štakora
Pa zatim grudi psa
Ali ono nije htelo
Htelo je samo u naše grudi

Dadosmo mu grudi mladića
Koga smo raščinili i ispljuvali
Sa takvim srcem
Mogao je sa nama

Naiđosmo na dojku dojilje
Koju su odsekle naše prethodnice
Klekosmo i napismo se mleka ponuđenog
I nastavismo okrepljeni

I još smo dugo putovali
Iza nas lelek i štakori
Ispred nas čista misao
I poruka narodima

Nepredviđeno zađosmo u neka brda
U brdima naiđosmo na bistru vodu
Ugledasmo u bistroj vodi naša lica
I iznenada briznusmo u plač

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Branislav Petrovic 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime21/7/2014, 10:01 am

IMA JEDNA ZVEZDA

Ima jedna zvezda
lukava lepa nevidljiva drska i zla
krije se kao da je nekog opljačkala
kao da je nekom kuću zatrla

Šta sve ne čine astronomi
šta sve ti šašavci u svom fanatizmu
pentraju se po sazvežđima zaviruju u pakao
ali te zvezde nigde nema

Zapostavili porodice
i danju i noću zure u nebesa
žene ih varaju sa trgovcima
žene na zemlji i nebesima

Nabavili najskuplje instrumente
konsultuju proroke jurodive na smrt osuđene
zmijama se pod jezike zavlače
evo već hiljadama godina pa ništa

Ekipe hemičara i fizičara
najpoznatiji svetski stručnjaci i nobelovci
iznose neverovatne dokaze i argumente
ali zvezde nema pa nema

Ni ciganke nisu pomogle
ni čuveni starci proslavljeni na lomačama
ni vlasnik svinje sa glavom pantera
ni svinja ni panter nisu pomogli

Ni muzičari nisu pomogli
još manje sobarice u novim hotelima
ako iko policija bi ukazala na neki trag
ali ni policija nije mogla




Ima jedna zvezda

ne samo u pesmama ne samo u snu
mađije i čini na nas je bacila
i daleko nas mlade odvela.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Branislav Petrovic 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Sponsored content




Branislav Petrovic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Petrovic   Branislav Petrovic Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Branislav Petrovic
Nazad na vrh 
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: