LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Velimir Rajić

Ići dole 
AutorPoruka
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Velimir Rajić  Empty
PočaljiNaslov: Velimir Rajić    Velimir Rajić  Icon_minitime21/7/2010, 10:11 pm

Velimir Rajić, pesnik ljubavi i rodoljublja

Velimir Rajić, rođen je 20. januara 1879. godine u Aleksincu.

-Ah, moje pesme! rekao je.

Nema veše ni daha ni pogleda. Umro je 9. oktobra ili 21. oktobra po julijanskom kalendaru 1915. godine u Gornjem Milanovcu u kući svoje strine Jelke Rajić.

S bolešću je drugovao od najranijeg detinjstva, a bolest je bila teška, neizlečiva. Senka smrti stalno je zaklanjala svetlost pesnikovih životnih radosti.

Bleda lica i tužnih očiju, ličio je na sveca koji je sišao sa ikone nekog drevnog manastira. Oni koji su napisali nekoliko toplih stranica o njemu kažu, da je savlađivao težinu i žestinu bola i da je nosio čistotu čoveka koja se retko sretala u vreme velikih i košmarnih političkih i ljudskih borbi.

”U pravom smislu on je bio kulturan i otmen. Bio je blag i tolerantan. Neprijatelja nije imao sem svoje svirepe bolesti. Imao je više spreme i znanja nego što je hteo pokazati”, pisao je Jaša Prodanović 1923. godine.

Pesme Velimira Rajića su pesme bola preobražene uvek u ritmove beznađa, u privlačne i zvučne talase snova koji nikada nisu prozračni i topli jer se završavaju buđenjem i neodoljivom epileptičnom javom. Bolest i bol u Rajićevoj poeziji su prirodna poetska osećanja, jedna vizija. Poetska čistota Rajićeve poezije uzbuđuje pitanjima i definicijom smrti koja kao stalna senka lebdi u svakoj reči. Ta stalna bliskost osećanja smrti čini Rajićeve stihove treperavim i čistim.

Rajićevi stihovi su i jedna tužaljka za ženom, za nedosanjanim i nedostižnim ljubavima, vezama i strastima.

Kao student na filozofskom fakultetu, kao već dobar poznavalac francuskog i ruskog jezika, prevodi u ”ZVEZDI” Janka Veselinovića gde upoznaje njegovu ćerku Persidu – Pepu. Napisao je pesmu: U prvi sumrak letnje noći jedne, ali to je susret, jedne ljubavne pesme, pejsaž mladog borja na Kalemegdanu i bol realni koji mu ne da ni koraka napred. Kasnije je napisao pesmu – Jednoj maloj gospođici i to za vreme kratke posete Vlade Stanimirovića i Rajića, u kući njegove drugarice Mage Magazinović. Maga je imala neobičnu bluzu te Stanimirović napisa pesmu: - oda šarenoj bluzi, a Rajić bez ijedne greške i popravke napisa pesmu: -

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Velimir Rajić  Empty
PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Velimir Rajić  Icon_minitime21/7/2010, 10:12 pm

ŽELjA

Haj, da mi je, milo drago moje

samo jednom da otvorim tebi

širom srce ojađeno svoje,

ništa drugo poželeo ne bi !

Ništa ne bih ja želeo druge,

do da glavu spustim ti na krilo,

i da plačem dugo, vrlo dugo

čini mi se, lakše bi mi bilo.

Zaljubljuje se u Kosaru Babić i njegove meditavije o bolesti i smrti nestaju kad na nju misli. Družili su se, šetali, ali je to postalo nešto više od prijateljstva. Ona nije bila ravnodušna. Plamičak ljubavi leluja i u njenom srcu, ali naslućuje njegovu bolest. Udaje se za profesora Glišu Elezovića. Velimir je zapisao u svom dnevniku: ”…Jutros je odigran svršetak tragedije moje ljubavi. Ona se jutros, na jutrenju, venčala, naravno, s drugim. Po svršenom obredu, i ja sam prišao i čestitao… Ona mi je lepo zahvalila. A možda ona i ne sluti da je njeno venčanje bilo opelo mojoj ljubavi”. Svetački ispijenu gordost i otmenost mladog čoveka koji voli, a koji se boji i svoje ljubavi i svoga tela, tamnim glasom mladosti, potresno opisuje svoja osećanja u pesmi: - NA DAN TVOG VENČANjA, možda jedinoj koja ga je nadživela. Najlepša ljubav, Najveća pesnička inspiracija Velimira Rajića bila je završena, a pesma štampana posle dve godine u Srpskom književnom glasniku.

Imao je susrete još sa nekim ženama šetajući senovitim stazama Kalemegdana pa je sve to pretakao u pesme. Sonati: - jedna intimna istorija, želja i druge. Pesma ”MOJ SAN”, skriva je jer je u njoj žudnja za toplinom domaćeg ognjišta i dece:

MOJ SAN

Ja snivam, budan, malo, tiho mesto

tu mala kuća, mala -ali moja,

u travi, sniska, starinskoga kroja

rumenog sunca zrak poslednji nesto

života drevnog dah poslednji presto…

na travi, posle umora i znoja,

ja sedim, srećan; pokraj mene moja

malena draga, a međ nama mesto

gde naše dete skakuće i cupka,

čas tatu svoga za brkove čupa

čas sečnu travu; bere mami cveće

Al tad, glas jedan, kao prasak groma

u svesti jekne: ”to je slika doma

što nikad, nikad, nikad biti neće.

Posle završetka filozofskog fakulteta u Beogradu, postavljen je Velimir Rajić za suplenta u Drugoj beogradskoj gimnaziji, školi koju je i sam pohađao. Zbog bolesti ostavlja školsku katedru. Zamenjuje je stolom u administraciji Ministarstva prosvete. Ni tu ne ostaje dugo. Prelazi u Narodnu biblioteku.

1935. godine Živko Milićević u predgovoru zajedničkoj knjizi Velimira Rajića i Stevana Lukovića daje ovaj portret: …Velimir Rajić je u svom kutu, u tišini biblioteke koju bi narušavalo samo prevrtanje listova, podsećao i ličio na kakvu zalutalu senku: toliko je bilo nečeg tihog i u njegovoj reči i u njegovom pokretu”.

Dečački bespomoćan, u tihom očajanju, razgovarao je sa bogom, jedinim društvom i utehom. Bez bogotražiteljstva i mistike, videći sebe u ogledalu smrti, Rajić je u Bogu našao svoj dijalog, svoju bezutešnu utehu. U jednoj od najboljih pesama ”BASNA O ŽIVOTU”, jednostavnom simbolikom objašnjava zarobljenost tela i izvesnost smrti:

I utka Gospod u suton i mreže

od lastavice lake ljute jade

i kada tkivo, po svršetku leže,

on sreza život i meni ga dade.

U telu mome živi strašni pauk

što siše mozak, srž i krvcu svežu;

u duši – suton, i u njemu jauk: -

to pišti lasta, sputana u mrežu…

Kad se naišli ratovi, unuk Tanaska Rajića, junaka drugog srpskog ustanka, Velimir nije mogao da miruje među knjigama pa je 1913. i 1914. tražio da ide na ratište, smatrajući da kao Srbin ima pravo da se lično žrtvuje za slobodu svoje zemlje. Vojne lekarske komisije su ga odbile. Odbile su ga i kada je buknuo prvi svetski rat.

Velimir Rajić perom kuje svoje rodoljublje. Uređuje ”RATNE ZAPISE”. Među poslednjima napušta Beograd kada je prestonica preseljena za Niš. Praotački i krvno vezan za svoju zemlju očajava što ne može da bude na samom ratištu, u prvim redovima. Ali sa Aleksom Šantićem, Milosavom Jelićem, DIS-om, i Stanimirovićem piše stihove bola, junaštva i nade koji zvone vizijom, istorijskom i aktuelnom za vreme početka srpske epopeje.

Pre besmislenog i bespomoćnog plesa smrti, u noćima tifusnog, grozničavog povlačenja 1915. godine, pomiren sa demonom smrti, sa njegovom egzekucijom, pesnik umire u Gornjem Milanovcu i boreći se poslednjim rečima pokazuje skromno i skrovito mesto, gde je ostavio poslednje rukopise: ”Ah, moje pesme” !

Više nema ni daha ni pogleda. Umro je u trideset i šestoj godini, 21. oktobra 1915. godine po julijanskom kalendaru.

Uoči toga dana, na kraju milenijuma, književni klub koji nosi ime pesnika Velimira Rajića rođenog u Aleksincu, održao je omaž posvećujući mu trenutke nezaborava, zajedno sa građanima ovoga grada.

Nadežda Stanisavljević

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Velimir Rajić  Empty
PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Velimir Rajić  Icon_minitime21/7/2010, 10:13 pm

Na dan njenog venčanja

I srušiše se lepi snovi moji,
Jer glavu tvoju venac sad pokriva,
Kraj tebe drugi pred oltarom stoji-
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Čestitao sam ti. I ti reče "Hvala"...
A da li znadeš da se u tom času
Granitna zgrada mojih ideala
sruši i smrvi i u pep'o rasu?

Al' ne! Nevidim od toga ni sena;
Po tvome licu radost se razliva...
I svršeno je! Ti si sada žena -
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Ja neću kleti ni njega ni tebe,
Ni gorku suzu što sam tebe sreo;
Ja neću kleti čak ni samog sebe,
Jer ja bih time svoju ljubav kleo.

I našto kletve! Našto ružne reči?
O sreći svojoj čovek vazda sniva;
Bol, jad i patnju smrt jedino leči.
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Pa pođi s Bogom! Još ti mogu reći:
Da Bog da sunce sreće da ti sija!
Sve što god da počneš svršila u sreći!
Sa tvoje sreće biću srećan i ja.

I svakog dana ja ću da se molim
Kad zvono verne u crkvu poziva...
Ja nisam znao da tako te volim.
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Čuj Bože molbu moje duše jadne:
Sva patnja što si pis'o njoj k'o ženi,
Nak' mimoiđe nju, i neka padne
Na onaj deo što je pisan meni!

Usliši ovu molitvu, o Bože!
I duša će mi mirno da počiva;
I šaputace večno dok god može:
Prosta ti bila moja ljubav živa!

I onda kada dođe ono doba
U kom će zemlja telo da mi skriva,
Čućeš i opet sa dna moga groba:
PROSTA TI BILA MOJA LJUBAV ŽIVA!

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Velimir Rajić  Empty
PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Velimir Rajić  Icon_minitime9/2/2011, 10:46 am

Zasto?

I nocas opet, sedeo sam, pio,
Sa ljudma koji tugu svoju blaze
U vinu pokoj i zaborav traze,
I opet nisam zadovoljan bio.

Na dusu moju teski jad se svio
Ni vino meni nista ne pomaze:
Sa svakom casom sinji jad se slaze,
Ko da se cemer s rujnim vinom slio.

Sto vecno tuga i jad i bol raste?
Sto pesma moja, tuzna piska laste
Bez gnezda, vecno da Boga priziva?

Sto vecno da sam bekrija a trezan?
Sto vecno da sam slobodan a vezan?
Sto da sam mrtav sred zivota ziva?

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Velimir Rajić  Empty
PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Velimir Rajić  Icon_minitime29/1/2012, 8:02 pm

Велимир Рајић,


рођен је 20. јануара 1879. године у Алексинцу.
С болешћу је друговао од најранијег детињства, а болест је била тешка, неизлечива. Сенка смрти стално је заклањала светлост песникових животних радости. Рајић, песник љубави и родољубља
Његове песме су песме бола преображене увек у ритмове безнађа, у привлачне и звучне таласе снова који никада нису прозрачни и топли јер се завршавају буђењем и неодољивом епилептичном јавом.. Поетска чистота Рајићеве поезије узбуђује питањима и дефиницијом смрти која као стална сенка лебди у свакој речи. Та стална блискост осећања смрти чини Рајићеве стихове треперавим и чистим.
Умро је 9. октобра или 21. октобра по јулијанском календару 1915. године у Горњем Милановцу

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Velimir Rajić  Empty
PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Velimir Rajić  Icon_minitime29/1/2012, 8:03 pm

ЖЕЉА


Хај, да ми је, мило драго моје
само једном да отворим теби
широм срце ојађено своје,
ништа друго пожелео не би'!

Ништа не бих ја желео друго,
до да главу спустим ти на крило,
и да плачем дуго, врло дуго
чини ми се, лакше би ми било.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Velimir Rajić  Empty
PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Velimir Rajić  Icon_minitime29/1/2012, 8:03 pm

ИСТИНИТА ПЕСМА


Да когод знаде како мене боли
То што ме судба пасторчетом створи!
Колики терет моју душу мори!
И како душа преклиње, и моли!

И моје срце живо је, и воли.
Ал' о том једне не сме да прозбори!
И, као жижак, само себе гори...
О, нико не зна како љуто боли!

Па где су оне земаљске дивоте
Рад којих човек Бога благосиља?
Зар има Бога? Вере? Поуздања?...

О, ћути, празни, кукавни животе!
За тебе нема, осим смрти, циља,
Ни друге наде, осим очајања!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Velimir Rajić  Empty
PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Velimir Rajić  Icon_minitime29/1/2012, 8:04 pm

ЈЕДНА ИНТИМНА ИСТОРИЈА


У први сумрак летње ноћи једне
Ја сам Вас првом у животу срео;
Кроз сребрнасто магличасти вео
Ја спазих Вашег лица црте чедне.

И моје очи, земне, сласти жедне
Упреше у Вас поглед доста смео;
Тај смели поглед као да је хтео
Да изда тајне једне душе бедне.

Упознасмо се. И да бих Вас глед'о
Изближе подђх с Вама напоредо;
И целог пута ја очију својих

Не скидох са Вас. И мада смо доста
Са друштвом ишли, мени жеља оста:
Ја очи своје доста не напојих...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Velimir Rajić  Empty
PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Velimir Rajić  Icon_minitime29/1/2012, 8:05 pm

ЉУБАВНО ПИСМО


Ти, можда, данас, у овом тренутку,
Са сузом бола, опет мислиш на ме,
Скривена негде, у каквоме кутку.

И твоје мисли, сплет жеља и таме,
Све теже могу да објасне "сцену" –
И с тугом чекаш сад свршетак "драме"...

Јест, ја сам збиља увредио жену
У теби што је, жену која воли,
Ту жену свету и благословену;

Ал' твоја љубав мене љуто боли.
Ја нисам за то. Ничег нема за ме;
Мој живот – стене и кршеви голи;

Твој – препун снаге и младости саме...
Ти волиш живот, зато волиш мене;
Ја дишем дахом очаја и чаме...

И ако желиш да ти живе зене
Не стамне брзо – ти се мене мани;
Јер, дете моје, младост брзо вене...

Мој живот – то су усеви у страни:
Њих пали жега, бију град и кише;
А земља посна, оскудна у храни,

Те никад, никад не донесе више
Човеку него што му гладном треба.
А он, сиромах, и крв своју сише

Те да прогута комад црна хлеба...
Та мука љута, вечита, до гроба –
То, то је Живот и Дарови Неба.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Velimir Rajić  Empty
PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Velimir Rajić  Icon_minitime29/1/2012, 8:05 pm

МОЈ САН


Ја снивам, будан, мало, тихо место
ту мала кућа, мала -али моја,
у трави, сниска, старинскога кроја
руменог сунца зрак последњи несто
живота древног дах последњи престо…
на трави, после умора и зноја,
ја седим, срећан; покрај мене моја
малена драга, а међ нама место
где наше дете скакуће и цупка,
час тату свога за бркове чупа
час сечну траву; бере мами цвеће
aл тад, глас један, као прасак грома
у свести јекне: ”то је слика дома
што никад, никад, никад бити неће.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Velimir Rajić  Empty
PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Velimir Rajić  Icon_minitime29/1/2012, 8:06 pm

НА КАРНЕВАЛУ
Једној дубровачкој дами под маском

И ја сам дош'о да у хуци бала,
У ведрој шали, разговору медном,
Потражим лека свом животу ледном -
И ти си пришла, и руку ми дала.

Ја не знам ко си... Велика ти хвала
На пажњи што си указала једном
Малаксаломе; што си речју чедном
Васкрсла гробље прошлих идеала.

Крај тебе ја сам оживео мало,
И срце, мртво, куцати је стало
К'о и пре што је куцало и било.

Сва прошлост моја, у свечаном руху,
Све жеље, наде, куле у ваздуху,
То све се мени, покрај тебе, снило...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Velimir Rajić  Empty
PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Velimir Rajić  Icon_minitime7/10/2015, 7:14 pm

Basna o životu

U jednom kutu nebesnoga šara
Još od postanja stoji Razboj viti,
Tu Gospod sedi večno. Život stvara.
I čunak stalno proleta kroz niti

Od Zla i Dobra, od meda i žuči...
I anđeli Mu nose tanku pređu
Od slave, jada, pamuka i tuči,
Jakovnu, slabu, jasniju i bleđu,

Sa jedne hrpe, goleme ko gora.
U osnovicu, čestu ili retku,
Po neku žicu svakog svoga stvora
Utkiva Gospod tkuvu u početku.

U svakom tkivu ima šara bitna.
Dve nigdi nisu jednake nit' iste;
U nekom jedna, nejasna i sitna,
U nekom - puno, sve krupne i čiste...

Kad Gospod htede život moj da otka,
Preostaše Mu nekolika pasma.
I poče tkati. Osnova i potka
Za novo tkanje behu retke sasma.

I žice retke, svakog časa beže. -
'Hej! malo pređe!' - anđelima reče.
Prinesoše mu paukove mreže
I modri suton u jesenje veče.

Bog, zadovoljan, stade živle tkati.
I tanko tkivo sve to više raste. -
'I ovde valja neku šaru dati.' -
Donesoše mu tužnu pisku laste.

I utka Gospod u suton i mreže
Od lastavice lake ljute jade.
I kada tkivo, po svršetku, leže,
On sreza život i meni ga dade...

U telu mome živi strašni pauk
Što siše mozak, srž i krvcu svežu;
U duši - suton, i u njemu jauk: -
To pisti lasta, sputana u mrežu...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Velimir Rajić  Empty
PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Velimir Rajić  Icon_minitime7/10/2015, 7:15 pm

Zavet



Kada umrem - smrt će skoro doći,
Još tren koji pa će zakucati
I na moga života tamnicu,
Te rastočit železne okove
Što mi dušu od postanka stežu,
I spasti je ropstva večitoga, -
Nemojte mi ruke prekrštati,
Jer mi živom behu savezane.

Nemojte me u crkvu nositi,
Jer kad god sam u Boga molio
Da me spase nevolje očajne,
On se svagda molbi oglušio.
Već me pravo groblju ponesite,
Kopajte mi raku preduboku,
Da me mrtva ne ogreje sunce,
Jer moj život studena je zima, -
Nek mi bude od zemljice toplo.

Čelo glave krst mi ne stavljajte,
Jer sam bio raspet za života,
Već naval'te gomilu kamenja,
Nek se diže do neba visoko.
Pa kad dođe čas Strašnoga Suda,
I kad mrtvi počnu ustajati,
Neka tada sve groblje oživi;
kamen nek mi pritisne grobnicu -
Samo da se ja dići ne mogu.

Ne sejte mi iznad groba cveće,
Rumen-ružu, mirisni bosiljak,
Već po grobu pelen zasadite,
Gorki pelen i oštru ostrugu:
Kad je ceo život pelen bio,
Našto će mi posle smrti ruža?

Ne sejte mi iznad groba cveće,
Rumen-ružu, mirisni bosiljak;
Jer kad grane prvo premaleće,
Iz ruže će poniknut ostruga,
Iz bosiljka pelen procvatiti:
Pelen će vam gorke suze mamit,
A ostruga srce razdirati,
Što mi niste zavet ispunili!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Velimir Rajić  Empty
PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Velimir Rajić  Icon_minitime7/10/2015, 7:17 pm

НОВО ЛЕТО


Ту скоро, ја сам многе људе срет`о
Где један другом довикују, гредом,
И с пуним срцем: "Срећно ново лето!"
Сви моји дани једнаки су, редом:

Ниједан дан ми ништа није дао,
Те да га бројим изван оних други`,
И да ми, данас, чега буде жао,
Јер сви су били досадни и дуги;

Јер сваког дана ја сам на ноћ чек`о,
А сваке ноћи изглед`о сам зору;
Јер дан ми, сваки, сунцем душу пек`о,
А ноћ ми, свака, доносила мору...

И свет се чуди, и погледа криво
Човека који ни за што не мари;
Та мени срце предсказује живо:
Јест лето ново, ал` су дани стари...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Velimir Rajić  Empty
PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Velimir Rajić  Icon_minitime7/10/2015, 7:19 pm


RASKLAPA ZORA . . .

Rasklapa zora trepavice sane,
I budi danak sa svojega krila:
"Ustani, dragi, noć je veće bila!"
I danak sluša, i pokorno svane,

I krvav istok svom silinom plane.
U sobi tama. Maloga kandila
Poslednji zraci, meki kao svila,
Umiru; nema ko ulja da kane . . .

Kandilo moje, mi smo sreće jedne:
I moje grudi za životom žedne,
K'o ti za uljem; moj duh, svake noći,

I svakog dana, i svakoga časka,
Puckara, pišti — ali toga glaska
Nit' čuju, niti mogu mu pomoći . . .

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Velimir Rajić  Empty
PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Velimir Rajić  Icon_minitime7/10/2015, 7:19 pm

JEDNA INTIMNA ISTORIJA

(1—12)

1.
U prvi sumrak letnje noći jedne
Ja sam Vas prvom u životu sreo;
Kroz srebrnasto magličasti veo
Ja spazih Vašeg lica crte čedne.

I moje oči, zemne, slasti žedne
Upreše u Vas pogled dosta smeo;
Taj smeli pogled kao da je hteo
Da izda tajne jedne duše bedne.

Upoznasmo se. I da bih Vas gled'o
Izbliže pođoh s Vama naporedo;
I celog puta ja očiju svojih

Ne skidoh sa Vas. I ma da smo dosta
Sa društvom išli, meni želja osta:
Ja oči svoje dosta ne napojih . . .

2.
Od toga časa, u grud'ma mi planu
Nov plamen koji tako slatko žeže,
Od kog faleko crne misli beže,
I koji melem privija na ranu.

I meni zora k'o da jednom svanu; —
Po mrkloj noći gde severac reže
Oslavi jutro divotno i sveže,
I jasno sunce prvi put mi granu.

Ja željah da ste večno pokraj mene;
Da moja ljubav nikada ne svane;
I venac lepih želja ja sam pleo.

Al' kad sam kraj Vas bio, ja sam dugo,
I vrlo dugo, kaziv'o sve drugo,
Samo ne ono što sam reći hteo.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Velimir Rajić  Empty
PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Velimir Rajić  Icon_minitime7/10/2015, 7:20 pm


ZAROBLJENOJ BRAĆI

Stari snovi naši nisu bili varka:
Na Srpskome Jugu nema više roba;
Prenula je snaga Miloša i Marka,
Vaskrsao Srbin iz Kosovskog Groba!

Bog je dig'o stare vitezove naše
Što za rod umreše u oružja zveci;
Njina trošna tela na Kosovu paše,
Al' duh njihov osta u njihovoj deci!

Planula je širom krv i ljubav žarka,
Izvidaše rane od Vidova dana:
Naš je danas Prilep Kraljevića Marka,
I malena Banjska Strahinjića Bana!

Slobodna je raja, ona duša čista,
Nad kojom se, davno, zaplakala Vila:
Car Dušana kruna u Skoplju se blista,
Nad njom Beli Or'o raširio krila!

Razmrskane glave leži guja šarka,
Krv, kap po kap, tužnom robu što je pila;
Prenula je snaga Miloša i Marka, —
Po gorama našim opet peva Vila!...




____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Velimir Rajić  Empty
PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Velimir Rajić  Icon_minitime7/10/2015, 7:21 pm


OTADŽBINI


Krv rođena me sveg sažiže vrela;
U suzama se pokajničkim kupam:
Sa svetim strahom, pogružena čela,
Pred žrtvenik Ti grešnom nogom stupam.

Jest', ja sam silno grešan prema Tebi,
Ja nisam išo putem Tvojim svetim;
Ja sam se samo starao o sebi,
A nikad Tebe, Majke da se setim!

Do sad sam bio sebičan i ružan:
Za svoje bole ja sam samo znao,
Bez osećanja da sam Tebi dužan,
I da ti ništa, ništa nisam dao!

Al' danas ljutu ja osećam grižu
Do same srži svake svoje kosti,
I plačem: suze jedna drugu stižu,
I grcam: "Majko, molim te, oprosti!

Krv moja srpska žeže me i pali!
U grlu glas mi treperi i grca!
Ko vrelo gvožđe duša mi se kali
U ognju krvi i suzi što vrca!

I evo Ti se teškom kletvom kunem:
Zvezdanim plavim nebom nada sobom,
I zemljom, gde ću mrtav sam da trunem —
Životom svojim, zemaljskim, i grobom,

Životom večnim — i raspetim Bogom —
Da neću više grešit se o Tebe:
Po tvom ću putu ići čvrstom nogom,
Zaboraviti na samoga sebe!"



____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Velimir Rajić  Empty
PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Velimir Rajić  Icon_minitime7/10/2015, 7:22 pm


PRED PROLEĆE

U meni, opet, vaskrsava ono
Što ne znam šta je, al' znam šta će biti.
A biće sanak, rastrgane niti
Života mrtvog, i zagrobno zvono.

U spomen mrtvim, kojima je don'o
Brat, mlađi, vence da im groblje kiti,
I ime koje s njinim će se sliti,
Te da bi čovek potpunije klon'o...

Ja neću klonut', jer ne imam rašta;
Jer sav je život samo prazna mašta,
A prazna mašta hoće silne žrtve:

Ja ću i dalje osećati ono
Što ne znam šta je; moje grobno zvono
Proleća svakog pominjaće mrtve...


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Velimir Rajić  Empty
PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Velimir Rajić  Icon_minitime7/10/2015, 7:23 pm

BEZ NATPISA.

Ne marim ljude koji dele vreme
I koji stalno isti poso rade
U isto doba; ljude koji grade
Najmanjoj stvari obligatne sheme;

I one koji silom traže teme,
I živo drvo u gȏ kamen sade;
Ni one koji vrebaju parade
Da progovore, i opet zaneme.

Ja radim onda kad, sred mrtvog muka,
Zatrepte nervi, i kad sȃmȃ ruka
Za pero hvata, danju ili noću;

Kad nešto silno u mozak prižeže,
Obične misli kad u nevrat beže, —
Kad jasno ne znam ni ja sam šta hoću.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Velimir Rajić  Empty
PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Velimir Rajić  Icon_minitime7/10/2015, 7:26 pm

НА КАРНЕВАЛУ
Једној дубровачкој дами под маском

И ја сам дош'о да у хуци бала,
У ведрој шали, разговору медном,
Потражим лека свом животу ледном -
И ти си пришла, и руку ми дала.

Ја не знам ко си... Велика ти хвала
На пажњи што си указала једном
Малаксаломе; што си речју чедном
Васкрсла гробље прошлих идеала.

Крај тебе ја сам оживео мало,
И срце, мртво, куцати је стало
К'о и пре што је куцало и било.

Сва прошлост моја, у свечаном руху,
Све жеље, наде, куле у ваздуху,
То све се мени, покрај тебе, снило...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Velimir Rajić  Empty
PočaljiNaslov: Re: Velimir Rajić    Velimir Rajić  Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Velimir Rajić
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: