Misao dana

Gledamo se kamen i ja.
Ja gledam kamen.
Kamen gleda budalu.

Sretoh jutros jednog ludaka.
Gledam ja njega,gleda on mene.
Odmeravamo se.
Unesoh mu se u lice.Iznerviran viknuh:
"Šta me gledaš budalo!!!"
I onda shvatih da gledam u ogledalo.

"Ako si smiren i pun ljubavi, srest ċeš i takve ljude, a ako nisi srest
ċeš slične sebi!"

:Tko
gospodari drugima snažan je, tko gospodari sobom ,neustrašiv je.

Čovek se u životu često okreće za sobom
da vidi koliki je pu prešeo,misleći da će tako
otkriti koliko mu je još puta preostalo.

Drži sreću kao pticu što nežnije i lakše... Bude li se osjećala
slobodnom ostat će rado u ruci.

Suprotnost tačnoj tvrdnji jeste pogrešna tvrdnja.
Suprotnost jednoj dubokoj istini može biti druga duboka istina.

Ljubav je vatra, da. Ali nikad ne znaš hoće li ti zagrijati srce ili
zapaliti kuću

Otvorim vrata, prva, i tebe nema tamo.
Otvorim vrata, druga, a tamo samo bol
i patnja.
Otvorim vrata, treca, jer tamo je sreca najveca.
Otvorim vrata,
cetvrta, a tamo besciljnost, i nastavim dalje.
Otvorim vrata, vrata bez
povratka i krenem na put bez povratka.

I opet se vracam na stari zakljucak: Mozes se
osloniti samo na sebe.

Nikad se ne zna Bes.Kad god pomisliš da nemaš nekoga
ko bi ti bio oslonac u životu,pojavi se neko rame,neka
ispružena ruka,nečije grudi,a ja nimalo ne sumnjam da
ja mnogo onih koji stoje u redu ne bi li tako ispunili svoju
svrhu i bili ti oslonac u život,možda i do samog kraja.
Dovoljno je samo da se okreneš oko sebe.

ako i pokusas da se oslonis na nekoga,...bice to kao na koru od banane...

"Ako budeš delić sebe dala,
liččće svet na tebe više nego na druge"

Ja sam ja i neću da potčinim svoj ukus jednodušnom sudu čovečanstva. Ako ne volim neku stvar, ne volim je, to je sve; ne vidim nikakav razlog da se pretvaram da volim nešto samo zato što većina voli ili se pretvara da voli.

Mislio sam,da sam stena nesalomiva.
Izdržao sam nalete olujnih vetrova,
plamen užarenog sunca,
hladne jesenje kiše,
led me okivao
a ja sam ponosno stajao.
Mislio sam,da sam stena nesalomiva.
A onda se pojavio čelični malj,
razbio me u parčiće....

Znam ljude koji veruju da je ljubav samo za besposlene i za mesečare; i
druge koje su ostareli, a nikad nisu bili zaljubljeni, i treće koji su
smatrali za nedovoljno poštovanja svoje muškosti da svoju ljubav kažu
ili pokažu. Samo ljudi velike uglađenosti i artisti u životu naprave od
ljubavi neiscrpni izvor svoje radosti ili svoje tuge. Lirski pesnik
govori o svojoj ljubavi ozbiljno kao o stvorenju sveta. I danas je više
na zemlji samoubistava zbog propale ljubavi, nego zbog propalog imanja
ili propale časti. Prosečni čovek uvek voli više ženu nego ljubav. Kod
žene je sasvim obratno: retko je kojoj ženi dovoljan samo čovek, i koja
ne čezne da bude i voljena. Istina, mnogo se na svetu manje misli o
ljubavi nego što izgleda. Ljubav na svetu održavaju samo žene i
pesnici. Svakako, od svih vaših ljudi, ženama su pesnici najbliži, jer
i oni žive u stalnom uzbuđenju i imaju puno ženskog i detinjastog.
Sanjalice i mistici, pesnici svagda nalaze da realni život nije
dovoljno velik ni dovoljno lep, i oni grade da bi ga dogradili, i
stvaraju da bi ga dovršili. Njihove su ljubavi nestalne, ali raskošne.
Žena je blagodarna čoveku i koji je ne voli, ali koji ima izgleda da je
voli; ne traži u čoveku herojstvo nego pažnju; veruje i u laži ako su
delikatne i nežne, i uživa i u maloj sreći, ako je ništa ne muti. Čovek
voli ljubavbol, a žena voli ljubavradost. Za ženu je ljubav blistava
sasvim dovoljna. Žena može otići i u ludilo i u samoubistvo, ako je
stalno trujete rečima o dubini ljubavi i lepoti suza; ali po svom
instinktu deteta i epikurejca, ona mrzi svaku dubinu i ima užas od
velikih suza..."


-Ne znam sta mi bi ali ova misao malo duza mi se danas omakla.

Naše življenje u najprisnijoj vezi sa stvarnošću, kao i naši uzaludni pokušaji bežanja od nje i naše vraćanje njoj - sve su to sastavni delovi velike ljudske stvarnosti, koja krije u sebi raznolike i bezbrojne mogućnosti i uzima na sebe stotine vidova, od kojih neki izgledaju potpuno nestvarno.
Ivo Andrić

Pakao nije u muci;
pakao je u praznom srcu.Moje je srce puno.

Postoje dani koji se razlikuju od onih drugih... dovoljan je samo jedan trenutak..jedan dogadjaj..jedna rec. koji ti mogu okrenuti svet naglavacke.Mogu od nicega stvoriti nesto kao sto je jedna rec ili od svega stvoriti nista kao sto je cutanje...Mogu uciniti da se osecas posebnim i jedinstvenim.Dati ti osecaj da si najmocnije i najsrecnije bice na svetu..ili te jednostavno vratiti u tvoju tisinu..vratiti nazad tvoje srusene zidove iza kojih si se ne tako davno osecao sigurnim i zasticenim

Bolje je ćutati i pustiti druge da misle da si glup,
nego progovoriti i time otkloniti svaku sumnju.

ĆUTIM KAO ZALIVEN.

Bolje da izgledam glupo,
jer izgled može da vara.
Ako se raspričam,tu dileme neće biti.

I DALJE ĆUTIM I IZGLEDAM GLUPO.

Za Ratnika ne postoji nemoguća ljubav.
Ne dopušta da ga obeshrabri
cutanje, ravnodušnost, ili odbijanje. Zna da
se, iza ledene maske
koju ljudi navlače, krije vatreno srce.
Zbog toga Ratnik stavlja na
kocku više nego drugi. U neumornoj je
potrazi za ljubavlju - pa iako
to znači mnogo puta čuti reč ne , vraćati
se kući shrvan i poražen,
osećati odbačenost dušom i telom.
Ratnik je neustrašiv kad stremi za
onim što mu je neophodno.
Bez ljubavi, on je niko i ništa

Mislio sam da vladam sobom,
da mogu kontrolisati svaku svoju misao.
Onda sam upoznao nju,izgubio kontrolu.
Više ne mislim,samo se prepuštam.

Ljubav je uvek nova.
Svejedno je volimo li jedan, dva, deset puta u životu - uvek smo pred situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas može odvesti u pakao ili raj, ali uvijek nas nekamo odvede. Treba je prihvatiti, jer ona je hrana našeg postojanja. Ako je odbacimo, umret cemo od gladi, gledajuci bremenite grane na stablu života, bez hrabrosti da ispružimo ruku i oberemo plodove. Treba ici za ljubavlju ma gde ona bila cak i kad to znaci sate, dane, nedelje razocarenja i tuge.
Jer u casu kad krenemo u susret ljubavi, i ona krece u susret nama.
I spasi nas

Tada Ljubav začuje neki glas: "Dođi Ljubavi, ja ću te povesti sa sobom." Bio je to starac u malenom čamcu. Kada su stigli do kopna Ljubav se iskrca, a starac ode. Ljubav je bila toliko sretna da je zaboravila pitati starca za ime. Ljubav shvati koliko mu duguje, te upita Znanje: "Znanje, ti sigurno znaš tko me je spasio? To je bilo Vrijeme." odgovorilo je Znanje. "Vrijeme?" upitala je Ljubav. "Pa zašto bi me Vrijeme spasilo?" Znanje puno mudrosti odgovori: "Zato što je samo Vrijeme sposobno procijeniti koliko je Ljubav važna u životu.

Novi dan koji sprema nova iskušenja.

Želiš li biti mudar, nauči razumljivo pitati, pažljivo slušati,
mirno odgovarati i prestani govoriti, kada se više nema šta reći!












__________________

-Ono sto krasi pustinju, rece mali princ, to je sto se u njoj negde skriva bunar...

-Ljudi sa tvoje planete, rece mali princ, gaje pet hiljada ruza samo u jednom vrtu... i nisu u stanju da u njima nadju ono sto traze...
-Nisu u stanju da nadju, odgovorih...
-A ipak ono sto traze, moze se naci u jednoj jedinoj ruzi ili u malo vode...
-Naravno, odgovorih.
A mali princ dodade:
-Ali oci su slepe. Treba traziti srcem.

braca smo u dusi,,,jednaki smo svi bili dobri il`zli...