LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Priče i bajke

Ići dole 
AutorPoruka
bealiever

bealiever

Ženski
Broj poruka : 828
Godina : 43
Location : Tako blizu ali ipak daleko...
Humor : uvek :)
Datum upisa : 31.07.2008

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime20/9/2008, 6:08 pm

Kako je otvorena tema "pesme za decu" zašto ne bi priuštili sebi to zadovoljstvo i napisali po neku bajku za naše mališane. Svako od nas, ko ima decu, (barem bi tako trebalo da bude) priča bajke u kojima su isti ti mališani glavni junaci. Zapišite po neku.

____________________________________________
Možda su moji snovi suviše jaki i veliki da bi bili deo ove stvarnosti..
a možda je i ova stvarnost samo mali delić mojih snova...
Priče i bajke 2pqs0tj
Nazad na vrh Ići dole
http://www.bealiever.blog.rs
bealiever

bealiever

Ženski
Broj poruka : 828
Godina : 43
Location : Tako blizu ali ipak daleko...
Humor : uvek :)
Datum upisa : 31.07.2008

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime20/9/2008, 6:18 pm

Cesto, moze se reci i neprestano, deca mi postavljaju pitanja na koja, malte ne, tesko nalazim odgovor koji ce njima biti prihvatljiv. Tako me je i sinoc mladji sincic pitao "Mama, a sta je zaista mrak?" Normalno usledio je kratak odgovor, kao pokusaj bekstva od detaljnog objasnjavanja tipa " Pa to ti je deo dana kada nema Sunca...." ,"ali, mama, ti si rekla da Sunce ne spava..." ,tuzno je konstatovao i sagao svoju malu, slatku glavicu, definitivno nezadovoljan mojim odgovorom. Dobro, pomislh, vreme je za pricu...

Mrak, to ti je jedna kompleksna licnost...nasmejala sam se, cutao je i lagano se ususkao izmedju mene i starijeg mu brata, pokazujuci da je spreman za novu pricu.

Mrak ima oci iako ih ti ne vidis....on uvek vidi tebe i cuva te. To je ono kada moje mile okice (mazeci ga po licu predjoh mu preko ociju) ne vide kuda ides, pa ipak nikada ne padnes.

Mrak je kada Zemlja okrene ledja Suncu, tada vidimo nalepse nebo koje postoji. Tada nam mrak dopusta da letimo medju zvezdama svojim pogledom i mastamo kada proleti po neka zvezda padalica... "mama, je li to onda kada pozelimo zelju?", da milo moje, zelju...

Mrak je i kada te posecuje ono isto cudoviste iz ormana, koje je nekada posecivalo mene...Mrak je i kada sanjas da letis visoko i brzo, kada si veliki kao onaj stari hrast u parku i jak kao tata.

Mrak je i kada ti uz poljubac pozelim laku noc; mrak je, vreme je da spavas...


Laku noc mili moji, lepo sanjajte
Smile

____________________________________________
Možda su moji snovi suviše jaki i veliki da bi bili deo ove stvarnosti..
a možda je i ova stvarnost samo mali delić mojih snova...
Priče i bajke 2pqs0tj
Nazad na vrh Ići dole
http://www.bealiever.blog.rs
bealiever

bealiever

Ženski
Broj poruka : 828
Godina : 43
Location : Tako blizu ali ipak daleko...
Humor : uvek :)
Datum upisa : 31.07.2008

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime4/5/2009, 10:19 pm

- Sanjaš li?
Zapita Mala vila tihim glasom. Dečak se okrete zbunjen i pomalo uplašen, okrećući glavicu levo desno.
- Ne? Kako to kada sam ja u tvom snu? - Lebdeći oko njega Mala vila nastavi
- Pogledaj ove divne boje i stari bakin orman... Znaš šta? Hajde da uđemo.
- Otvoriše se toga momenta stara drvena vrata puštajući tihi, škriputavi zvuk iz prastarih, već zarđalih šarki. Mrak bi okupan blještavom svetlošću koja mališane natera da na tren pokriju oči rukicama.
- Woow... šta si to učinila? Kako?
Zapita mali Vule svoju novu drugaricu. Okicama je tražio nešto u licu okruženom crnim loknama. Odgovora nije bilo, samo smešak.
- Nisam ja, to je tvoje delo. Znaš, svaki put kada nešto jako poželiš, iako ne znaš šta je to zapravo, želja se ispuni. Samooo... uzdahu lagano,
-Ne zna svako da pronađe ispunjenje svoje želje, jer ne gleda iskreno, otvorenog srca. Ti si to upravo naučio.
- Izvini, a ko si ti?
Zbunjeni dečak je još uvek trljao svoje oči pokušavajući jednom rukom da uhvati vilu za krilo.
- Možeš me zvati Mala, tako me svi zovu. Valjda zato što sam najmanja, poslednja rođena vila.
Tužno je sagla glavu pokušavajući da sakrije nekakav sjajan trag na obrazu.
- Ti plačeš? Nisam znao da vile plaču... Rastuži se Vule i umalo i on neupusti suzu, pa pomisli u sebi, sećajući se svoga deke, - Ne, dečaci ne plaču! Odlučno se isprsi, zabaci glavu i reče: -Hajde, velika si ti, vidiš skoro isto kao ja Smile. Nego, reci mi, kuda vode ova vrata? Nisam ih do sada video, baka me nikada nije puštala u ovu kućicu...
Zavirivao je iza vratnica, ali ništa nije video. Vuklo ga je nešto jako, osećanje nepoznatog i želja za istraživanjem privlače više nego bilo šta drugo.
-To ćeš ti meni reći. Ovaj put samo od tebe zavisi...


Naši životi zavise upravo od odluka koje donosimo, još od najranijeg detinjstva. UČITE SVOJU DECU DA MAŠTAJU JER ĆE IM BITI MNOGO LAKŠE DA DONOSE ZAKLJUČKE I PRAVE ODLUKE KADA ODRASTU!

____________________________________________
Možda su moji snovi suviše jaki i veliki da bi bili deo ove stvarnosti..
a možda je i ova stvarnost samo mali delić mojih snova...
Priče i bajke 2pqs0tj
Nazad na vrh Ići dole
http://www.bealiever.blog.rs
Madamm

Madamm

Ženski
Broj poruka : 406
Godina : 59
Location : Izmedju sna i jave
Datum upisa : 31.05.2009

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime12/11/2009, 10:31 pm

Ovo nije bajka...ali je deciji biser.... Very Happy Nadam se da nece smetati ako ovde to napisem. Ovo je pismeni zadatak jednog malog osnovca o ptici Sovi... Very Happy

Sova je ptica. Ona danju spava, a nocu je potpuno slepa, kao slepi mis. Posto ja ne znam puno o sovama, pisacu o zivotinji koju znam.
To je krava. Krava je sisar. Ona ima sest strana,gornju, donju, levu i desnu. Na zadnjoj strani je rep, na kraju repa je jedna cetka.Ona sluzi da se krava brani od muva, da ne bi upadale u mleko. Mleko visi ispod krave. Na prednjoj strani je glava koja sluzi da na njoj rastu rogovi. Rogovi sluze da bi krava bola. Glava sluzi i da bi na nju stala usta. Krava jede malo, jer ono sto pojede, jede dva puta. Usta sluze i da bi krava mukala. Ako ne muce, onda su joj usta puna.
Muska krava je vo. Vo nije sisar.
Meni jos uvek nije jasno kako se dobija mleko.
Rolling Eyes Wink Very Happy
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime27/1/2010, 6:18 pm

VJESNIK PROLJEĆA
Daleko na jugu, dolje pored mora, Proljeće se smijalo pod sunčanim nebom, šetalo po maslinovim
gajevima i ispod tamnih čempresa na grobljima i odmaralo se u hladovini pored kamenih crkava na
čijim su tornjevima ćutala zvona od starosti. Šetalo se tako Proljeće i mislilo o svom skorom putu na
sjever.
– Uskoro će vrijeme da pođem gore na svoj dragi sjever. A koga da pošaljem da objavi moj
dolazak?
– Da li ćeš ti poći, mala moja prijateljice, da javiš da ja dolazim? – obrati se proljeće jednoj lasti
koja je upravo toga trenutka vijala jednu bubu oko crkvenog tornja.
– Ah, ah, pusti me samo još malo da se nagledam nemirnog mora, a ove godine pošalji nekog
drugog umjesto mene – zamoli lasta tako umiljato, da joj niko na svijetu ne bi mogao odbiti molbe.
– Pošalji, na primjer, dugonogu rodu, ona je i onako jača od mene.
– Rodu? Ko da sad nju nađe; ona je negdje u Egiptu, šeta obalom velike rijeke Nila i gleda
krokodile kako se sunčaju u toplome mulju. Moram da potražim koga drugog.
To reče Proljeće i pođe uzduž mora da potraži nekog ko će biti njegov ovogodišnji vjesnik. Molilo
je mnoge ptičice, ali svaka je htjela da još bar malo ostane u sunčanom primorju: jedna se bojala da
je na sjeveru još hladno, drugoj je bilo žao južnog sunca, neke su opet bile zaljubljene u vitke
čemprese i tako Proljeće već umorno i tužno od traženja sjede u jedan maslinjak i doboko se
zamisli.
– Koga, koga da pošaljem na sjever? – uzviknu ono glasno i skoro u očajanju.
– Koga, pitaš? Ta zar se na mene zaboravilo? – javi se nečiji veseo glas iz maslinovih grana.
Začuđeno i obradovano Proljeće podiže glavu, ali na svoje veliko čudo ne ugleda nikog.
– Hej, ko je to, ko to misli dobrovoljno na moj dragi sjever? Gdje si, junače, ne vidim te?
– Otkuda da me i vidiš. Ja sam vjetar Jugo. Jug je moj zavičaj, obišao sam ga već uzduž i
poprijeko, poznajem sve zalive, bio sam u svim gradovima, prošao sam kroza sve maslinjake,
bezbroj puta obletio sam stare kule i bedeme i već mi je ovdje postalo dosadno. Velim ti, drage ću
volje poletiti na sjever da javim tvoj dolazak.
– Ali kako će na sjeveru doznati da ja dolazim, kad tebe, moga glasnika, niko ne može da vidi?
Lastu bar svak ugleda i onda kaže: "Eto Proljeća, dolaze laste."
– Ne brini ti ništa – radosno povika Jugo, diže se visoko u sunčan vazduh i poleti put sjevera.
Za kratko vrijeme Jugo stiže na vrh prve planine na sjeveru. Najprije ga osjeti snijeg i odmah stade
da se topi.
2
– Ne znam ni sam šta mi je – prošapta on vrlo začuđen – postaje mi tako toplo kao da sam
bolestan. Biće sigurno da Proljeće dolazi.
U dubokoj mračnoj pećini probudi se zlovoljni medvjed, omirisa vazduh i radostan krenu izlazu.
– Osjećam da će uskoro Proljeće. Golica me u nosu topli južni vjetar.
Podigavši se s visoke litice, orao krstaš veseo zaokruži nad planinom.
– Ohoho, čini mi se da Jugo duva u moja krila, a to je znak da je Proljeće blizu.
S planine se Jugo spusti u nizine još ponegdje pokrivene slojem tanka snijega.
– Ko me je to zovnuo? – prošapta visibaba začuđeno provirivši ispod snijega. – Gle, ko me je to
zovnuo, sve mi se čini da sam čula nečiji glas?
– I mene je neko probudio, lijepa susjetko – začu se sneni glas jednog starog drijena. – Moram da
požurim da razvijem svoje zlatne cvjetove, jer čim se ja probudim, znači da će ubrzo Proljeće, a ja
među prvima moram da ga pozdravim.
– Ti da ga prvi pozdraviš! To pravo pripada samo meni i mojim bijelim cvjetovima – povika jedan
crni trn iz obližnje živice poznat inače kao velika svađalica.
– A možda i meni – ču se iz blizine jagorčevina. – Svak će reći da su moji žuti cvjetovi najljepši
dar Proljeću.
Zadovoljan Jugo je slušao njihovu prepirku, osluškivao kako pucketaju pupovi na drveću, gledao
vesele vrane kako se dižu iznad oranica, pa se onda odjednom i sam zamisli: koji li je to najljepši
dar koji se sprema Proljeću?
Zamisli se tako Jugo, duboko se zamisli i krenu da pogleda ko je to spremio najljepši dar za
Proljeće. Lutao je nekoliko dana, divio se zlatnim cvjetovima drijena, bijelim visibabama, žutoj
jagorčevini, rascvjetalom crnom trnu, i tek jednog sunčanog jutra, dok je lutao kroza žbunove na
ivici jednog brežuljka, on zadivljen zastade opijen divnim mirisom. Ispod žbuna ga je gledao
skroman cvjetić modar kao njegovo rodno more daleko tamo dolje na jugu.
– Gle, evo ga, našao sam ga. Zar ovo nije najljepši dar Proljeću? – povika on radostan i podiže se
visoko u sunčan vazduh noseći sa sobom miris ljubičice. – Ah, ah, ne vjerujem da je ljepšeg mirisa
našao čak ni moj daleki rođak, vjetar iz Indije.
Pijan od radosti on čak zaboravi i na koju stranu treba da duva i stade da se vrti u krug baš kao
obijesni vihor. I zabavljen tako svojom igrom nije ni opazio, da Proljeće već bješe stiglo i u ozbiljni
sjeverni kraj.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime27/1/2010, 6:27 pm

VIŠNJA


Višnja u njenom vrtu opet se zaodjenula bijelim
cvjetovima. Njena mi krošnja liči na grudvice snijega koje je neko
pažljivo naslagao po granama, a grane na tanke ruke koje su posegnule
za nečim nevidljivim i dalekim. U topla proljećna jutra, dok prolazim
njenom ulicom, uskom i malo strmom, s otvorenim pogledom na more, svaki
put zastanem da se nadišem mirisa.

Kiše su česte u našem gradu.
Čim se iza Učke pojave oblaci, nije daleko do prvih kapi. Strahujem za
višnju i njene cvjetove. Ako bude lijepih dana, oni će se zadržati
dugo. Počnu li kiše, ove ljupke latice razlepršaće se po vrtu. Ništa
onda neće ostati od njene ljepote.

Gdje je sada Kati? U kojem
gradu, u kojoj ulici? Ima li višnju pod prozorom i more u blizini? I da
li je dječaci i tamo vole kao što smo je mi voljeli i čeznuli za njenim
osmijesima?

Sve je počelo onog dana kada je u naš razred došla Kati. Kati kao sunce, Kati kao radost, Kati kao osvježenje u našim očima.

Naša razrednica je iznenada ušla u učionicu. Za njom je koračala nova učenica. Bilo je to lijepo iznenađenje za sve nas.

- Od danas imamo novu učenicu - rekla je razrednica.

- Zove se Kati, Kati Vegel. Vi ćete joj pomoći da se što prije navikne na promjenu.

- Ih, što je nalickana! - otelo se Filozofu.

- Opet ti! - rekao je Cezar i pritisnuo mu nos o klupu.

-
Nisam htio, razrednice. Otelo mi se, šta mogu - izvinjavao se Filozof
našoj razrednici, šireći svoje ruke i velike buljave oči.

Kati
se nije naljutila. Samo se nasmiješila i pogledala prema Filozofu.
Njemu su se zacrvenili uši i obrazi kao da ih je obliznuo plamen.

-
Moramo joj naći mjesto gdje će sjediti. Da vidimo - rekla je razrednica
i počela pogledom pretraživati razred. - Evo, ovdje! Filozofe, od danas
ćeš imati koleginicu.

- Nemojte, razrednice, molim vas. Tako sam se dobro navikao na Cezara.

- Naravno, sve prepisuješ od njega. Ovako ćeš biti i mirniji.

Cezar
je oslobodio klupu i prešao kod mene koji sam do tada sjedio sam jer mi
je drugar otišao u drugi grad. Zašto tada razrednica nije Kati stavila
da sjedi kod mene? Nikada to neću znati, a toliko sam to priželjkivao.
Filozof je s dubokim naklonom pokazao Kati slobodno mjesto, na što je
cijeli razred prasnuo u smijeh. Kati se opet samo blago nasmiješila,
pružila ruku Filozofu i sjela na svoje novo mjesto.

Sjedila je
paralelno sa mnom. Mogao sam je mirno pogledati. Bila je lijepa. Imala
je svijetlu kosu spletenu u debelu pletenicu, plave oči, malo prćast
nos i duge, vrlo duge i tanke prste... Okrenula je glavu prema meni jer
je osjetila da je gledam. Morao sam brzo oboriti pogled. Ali, taj sam
njen pogled zapamtio zauvijek. U njemu je, čini mi se, bilo neke sjete
i znatiželje, a možda i ljubavi na prvi pogled. Ili mi se samo činilo.

Od
tada su počeli ljubavni jadi dvanaest dječaka iz našeg razreda. Ko će
osvojiti srce Kati Vegel? Ko će biti taj srećnik koji će je odvesti u
jedino gradsko kino i negdje u zadnjem redu šaputati joj prve ljubavne
riječi? Ko će je držati za ruke i voditi na more?

- Ja sam je vodio na sladoled - hvalio se Stole.

- Lažeš - prekinuo ga je Ćukalo. - Lažeš. Ti si škrtica, i da je pristala, ti je ne bi odveo. Sam bi smazao bure sladoleda.

- Majke mi! Jeli smo sladoled već tri puta - kleo se Stole.

- Od mene je posudila ljubavne pjesme - izjavio je Aco Broćilo. - Podvukla je neke stihove. I to one... znate...

-
I ti lažeš - Ćukalo je i dalje bio nepovjerljiv. - Ima ona knjiga koje
ti ne možeš ni zamisliti. Stari joj je kapetan vojnog broda i ima para
da je obuče u zlato, pa može da dobije što poželi... sve, baš sve.

- Pa šta, i nije baš čemu. Ima krive noge - rekao je Tešić.

- Idiote! - proderao se Rade. - Ti si slijep.

- Vidio sam je s mamom na Slatini... - javio se Gaša Klupoder. - Imala je smiješan šeširić na glavi...

-
Ljudi, svi ste vi lažljivci. Ne gleda ona nas - prekinuo ga je Ćukalo.
- Za nju smo mi bijeda. Jednostavno to - bijeda. Evo, na primjer,
pogledajte mene! Kao da sam skitnica. Baš ona obraća pažnju na ovakve.

- Nećemo je pustiti drugima - odjednom će Visoki Ce. - Ona je naša Kati.

- Naša, naša... - tužno ga dočeka Ostoja. - Ali strašno se pravi važna...

Ćutao
sam. Kati je za mene bila oličenje čistote i ljepote. Svaki dan je
dolazila uredno počešljana i nasmiješena. Bila je pažljiva prema svima.
Brzo se priviknula na novu sredinu. Otac joj je bio oficir na vojnom
brodu, a majka nije radila. Viđao sam ih kako skupa sjede u vrtu i
čitaju, šetaju pored mora ili odlaze na Učku.

Trudili smo se da
nas Kati zapazi. Bilo je tu svega i svačega - ljubavnih pisama, poruka,
anonimnih ceduljica, a gradski zidovi su plaćali svoj danak grafitima
kojima smo ih ispisivali. Oni hrabriji skakali su sa najviših stijena u
more, ronili, penjali se na opasne litice... šta sve nismo radili da
nas Kati zapazi! Ona je za sve bila zainteresovana, svemu se divila,
ponekada čudila, uvijek smijala, i... ništa. Kati Vegel je ostajala
naša velika tajna, nepoznanica, zagonetka koju nismo mogli da
odgonetnemo, čežnja i inspiracija za dječačke snove.

Šta sam ja
mogao učiniti za Kati Vegel, ja siromašni dječak lučkog radnika,
skroman u svemu i nekako stidljiv i usamljen među svojim drugarima. Svi
su se već ispucali, a ja nisam imao šta da joj pokažem. Uvijek sam bio
žgoljavi mršavko. U našoj kući, od kada znam za sebe, jede se skromno.
Oblačimo se uvijek kupujući na rasprodaji. Kada dođe zima, nije mi
toplo. I ako imam debeli kaput ili džemper, on je za nekoliko brojeva
veći. Sve nasljeđujem od starijeg brata. Kada je toplije, nemam lijepu
košulju. Ona je uvijek isprana i blijeda. Nemam ni lijepu frizuru. Moj
frizer je majka sa svojim makazama, pa kako ispadne. Nemam svoju sobu,
radio, ne slušam muziku, a i u kino ne idem često. Tek kada me bez
ulaznice propusti hromi Luka. Jedino šta bih joj mogao pokazati jesu
moje pjesme. Niko za njih ne zna. Pišem najbolje sastave u razredu.
Nastavnica ih uvijek čita pred svima. Ona to tako lijepo zna. Ali šta
to vrijedi - od kada je Kati došla, nismo imali pismenu vježbu. I ko
zna da li bi to za nju nešto značilo. Nemam hrabrosti ni povoda da joj,
prvoj i jedinoj do sada, pokažem svoje stihove. Pogotovo nemam
hrabrosti da je pozovem u šetnju, u kino ili svojoj kući koja nije
daleko od njene vile. I naša je kuća lijepa. Nalazi se uz samo more.
Dijelimo je sa jednim komšijom. Bilo bi lijepo družiti se s njom u
našem vrtu, pokazati joj zbirku školjki i puževa koje sam sakupio,
razgovarati o pročitanim knjigama i gledati u njene lijepe oči, a možda
i pročitati pjesmu o njenim lijepim i nježnim rukama.

Ali, umjesto da se iskažem, ja sam se osramotio.

Igrali
smo rukometnu utakmicu protiv susjedne škole. Svake godine na dan škole
igra se takva utakmica. Kao najbolji strijelac bio sam zadužen da pucam
prema golu. Bio sam na muci. Svi su od mene očekivali da dajem golove
i, uz ostale, donesem pobjedu. Naš protivnik je bio jak. Rezultat je
stalno bio izjednačen. Dao sam, kao i obično, najviše golova, ali
nikako da povedemo s većom razlikom. Naša škola ima dobar tim i
najbolje navijače. Navijali su uz gromoglasnu viku. Pa ipak, od svih
navijača ja sam vidio samo kako Kati radosno plješće rukama za svaki
moj pogodak. Trčao sam, skakao, osvajao i gubio lopte, borio se i
stalno vidio njeno nasmijano lice koje me bodri. Činilo mi se da je to
samo za mene.

Da bih se iskazao, počeo sam se poigravati s
protivničkim igračima. Nekoliko puta to mi je i pošlo za rukom. Poveli
smo. Raspoloženje naših navijača bilo je na vrhuncu. Dobio sam krila.
Ona me gleda, ona mi se divi! Konačno ću osvojiti njeno srce, mislio
sam. Ali nisam znao mjeru. Počeo sam sve više da potcjenjujem
protivničke igrače. To nije moglo proći nekažnjeno. Njihova ekipa je
iskoristila nekoliko mojih neuspjelih parada i primakla se na samo
jedan pogodak razlike. Glasovi naših navijača postali su tiši, a
protivničkih glasniji. Kada je protivnik izjednačio rezultat - mojom
krivicom, osjetio sam strah. Šta ako izgubimo? Šta će reći Kati? Kako
ću joj pogledati u oči?

Počeo sam igrati ozbiljnije. Više sam
dodavao lopte. Još uvijek sam imao vremena da na trenutak pogledam
prema Kati. Stajala je na istom mjestu, uzbuđena, stisnutih ruku, bez
osmijeha. Ona je bila svijetla tačka u masi koju sam vidio i čuo. Svi
ostali bili su samo sjenke u magli.

Bližio se kraj utakmice.
Rezultat je bio neriješen. Onda je protivnička ekipa povela. Sudac je u
posljednjem trenutku dosudio sedmerac u našu korist. Moji su odlučili
da ga ja izvedem. Nije mi to bilo drago, ali svi su znali da iz
sedmerca gotovo nikada ne promašim. Znači, produžetak i možda pobjeda u
mojim rukama. Pa dobro, sada ću da izvedem pravu stvar. Stao sam na
crtu. Čekao sam da sudac da znak. On nije žurio. Nisam ni ja. Golman se
namještao, kočio, strepio. Okrenuo sam se da vidim gdje je Kati.
Stajala je uz samu ivicu igrališta. Njene krupne oči bile su nepomične,
ruke pritisnute uz obraze, usne poluotvorene... Osjetio sam neku
neobjašnjivu radost, snagu i samopouzdanje. Ona me gleda! Sada ćeš
vidjeti, Kati, šta je pravi igrač! Sada ćeš vidjeti ko sam! Samo što
nisam poletio prema golu.

Nastupila je tišina.

Zamahnuo
sam jednom, drugi put i... šta je to? Pa ja sam promašio! Je li to
moguće?! Okolo vrisak protivničkih igrača. Moji drugovi stoje zbunjeni.
Ne vjeruju. Polagano napuštaju teren oborenih pogleda. Vidim prijekor u
njihovim očima. Bijes.

Odlazim polako na klupu i sjedam. Dolazi
mi da zaplačem. Šta sam to uradio? Kako sam mogao? Upropastio sam sve.
Oborio sam glavu na koljena. Čujem kako se svi udaljavaju. Ostajem sam.
Uskoro će početi zakuska, a kasnije zabava. Čujem školski orkestar kako
isprobava instrumente. Ostaću ovdje. Nemam volje da idem nikuda. Ja sam
jedini krivac za sve. Nikada mi to neće oprostiti moji drugari, nikada.
A naročito ona. Ona, mala ljupka Kati Vegel, ljepotica naše škole.
Osramotio sam se, strašno osramotio. To ne bi promašilo ni najmanje
dijete. Pobjeći ću na more. Tamo mi je uvijek najljepše kada sam
usamljen i tužan.

Ustao sam dižući glavu iz dlanova. Šta je to?
Ona!!! Kati Vegel stoji ispred mene. Vedra, nasmijana, napućenih
usnica, u lijepoj lepršavoj haljini i laganim sandalama na nogama.

- Ti... - čujem njen glas kao najljepšu muziku iz daljine.

- Ti... - mucam zbunjeno gledajući u njene ruke i duge prste.

-
Ti nisi ti kriv - kaže Kati. - To se svakome moglo dogoditi. I nisu u
pravu što se ljute na tebe. Pa to je samo sport. Drugi put ćete vi
pobijediti.

- Ja...ja sam kriv - mucam i dalje osjećajući vatru u obrazima i tlo koje mi izmiče ispod nogu.

- Ne nerviraj se. Ti si, ipak, najbolje igrao.

- Mogli smo pobijediti...

- Mogli ste. Ali zar je to toliko važno.

- Jeste.

- Biće još utakmica.

- Zašto si ostala?

- Ljutiš se?

- O ne!

- Onda je sve u redu. Željela sam da ostanem. Znala sam da ti je teško.

- Ljutiš li se na mene što sam promašio?

- Ma neeee... - otegla je milozvučno. - Ja ni ne volim sport. Svedno mi je.

- Mislio sam da ćeš se ljutiti.

- Ma ne ljutim se. Hoćemo li na zabavu?

- Ja ne bih.

- Zašto?

- Tako, nije mi baš do nje u ovom momentu.

- Onda možemo prošetati. Važi li?

Od toga dana Kati je bila moja. Odlazili smo zajedno u kino, u šetnje pored mora, izlete na Učku, njenoj ili mojoj kući, svuda.

Prolazili
su dani, mjeseci, godišnja doba. Kati i ja smo rasli. Kako sam samo
volio tu djevojčicu! Kako sam samo volio njene vitke prste u svojoj
ruci, njene bistre oči i zvonak glas! Koliko sam lijepih stvari naučio
od nje! Više od škole i svih knjiga.

I, kao što to obično uvijek
biva, sve što je lijepo kratko traje. Kati je odselila iz našeg grada.
Plakali smo na rastanku. Poklonio sam joj svesku sa svojim pjesmama, a
ona meni nekoliko lijepih knjiga i jedan prekrasan crtež koji je sama
nacrtala. Bila je pažljiva i dugo mi pisala. Onda je opet selila, jer
je njen otac često mijenjao mjesta službovanja, njena su pisma
postajala sve rjeđa, a onda s godinama prestala dolaziti. Nisam više
znao gdje živi. Bili smo već veliki i odrasli ljudi.

Višnja u
njenom vrtu opet se zaodjenula bijelim cvjetovima. Dok prolazim strmom
uličicom do mora, mirišu grudvice njenih cvjetova. Zastanem pred
velikom kapijom i kao da čujem kako me Kati doziva. Ali trgnem se i
znam: to je samo san. Kati je sada u nekom drugom gradu. Pitam se ima
li višnju pod prozorom kao što je ova pod kojom smo često sjedili i da
li je i tamo vole kao što smo je mi voljeli.

Jovica Djurdjic

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime27/1/2010, 6:31 pm

U cara Trojana kozje usi






Bio jedan car koji se zvao Trojan. U toga cara bile su uši kozje pa
je redom zvao berbere da ga briju; ali kako je koji išao nije se natrag
vraćao, jer kako bi ga koji obrijao, car Trojan bi ga zapitao šta je
video na njemu, a berberin bi odgovorio da je video kozje uši, onda bi
ga car odmah posekao. Tako dođe red na jednog berberina, ali se ovaj
učini bolestan pa pošlje svog momka. Kad ovaj iziđe pred cara, zapita
ga car što nije majstor došao, a on odgovori da je bolestan. Onda car
Trojan sede te ga momak obrije. Momak brijući cara opazi da su u njega
kozje uši, ali kad ga Trojan zapita šta je u njega video, on odgovori
da nije video ništa. Onda mu car da dvanaest dukata i reče mu da od sad
uvek dolazi on da ga brije. Kad momak otide kući, zapita ga majstor
kako je u cara, a on mu odgovori da je dobro i da mu ja car kazao da ga
svagda on brije i pokaže mu dvanaest dukata što je od cara dobio, ali
mu ne kaže da je u cara video kozje uši. Od to doba ovaj je momak
jednako išao i Trojana brijao, i za svako brijanje dobijao po dvanaest
dukata, i nije nikome kazivao da car ima kozje uši. Ali ga najposle
stane mučiti i gristi gde ne sme nikome da kaže, te se počne gubiti i
venuti. Majstor to opazi pa ga stane pitati šta mu je, a on mu na mnogo
zapitkivanje najposle odgovori da ima nešto na srcu, ali ne sme nikome
kazati, ''a da mi je – veli – da komegod kažem, odmah bi mi odlaknulo.''
Onda mu majstor reče:
- Kaži meni, ja neću nikome kazati: ako li se bojiš meni kazati, a
ti idi duhovniku, pa kaži njemu; ako li nećeš ni njemu, a ti izađi u
polje iza grada, pa iskopaj jamu te zavuci glavu u nju, pa tri puta
zemlji kaži šta znaš, pa onda opet jamu zatrpaj.
Momak izabere ovo treće: otide iza grada u polje, pa iskopa jamu, te u nju zavuče glavu i u tri puta rekne:
- U cara Trojana kozje uši!
Pa onda zagrne zemlju, i tako se smiri i otide kući.
Kad posle toga prođe neko vreme, ali iz one jame nikla zova, i tri
pruta narasla lepa i prava kao sveća. Čobančad kad nađu zovu, odseku
jedan prut i od njega načine sviralu, ali kad počnu svirati, svirala
izdaje glas:
- U cara Trojana kozje uši!
To se odmah razglasi po svemu gradu, a najposle i car Trojan sam sobom čuje kako deca sviraju:
- U cara Trojana kozje uši!
Čuvši to car Trojan odmah dozove onoga berberskoga momka, pa ga zapita:
- More, šta si ti oglasio narodu za mene?
A on se siromah stade pravdati da nije nikome ništa kazao, ali da
je video šta on ima. Onda car istrgne sablju da ga poseče, a on se
prepadne pa sve po redu iskaže, kako se zemlji ispovedao, pa kako je
sad na onome mestu narasla zova, od koje svaka svirala izdaje onaki
glas. Onda car sedne s njim na kola, i pođe na ono mesto da vidi je li
istina, kad tamo, ali još samo jedan prut nađu. Car Trojan naredi da se
načini svirala od onoga pruta da vidi kako će svirati. Kad oni načine
sviralu i počnu svirati, a svirka izdaje glas:
- U cara Trojana kozje uši!
Onda se car Trojan uveri da se na zemlji ništa ne može sakriti, pa
onome berberinu oprosti život, i posle dopusti da svaki može dolaziti
da ga brije.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime27/1/2010, 6:34 pm

Djevojka cara nadmudrila


Jedan siromah življaše u jednoj pećini i nemaše ništa do jednu šćer,
koja bijaše mnogo mudra i iđaše svuda u prošnju, pa i oca svoga učaše
kako će prositi i pametno govoriti. Dođe jednom siromah k caru da mu
štogođ udijeli; car ga upita okle je i ko ga je naučio mudro govoriti.
Ovaj mu odgovori okle je i kako ga je šćer naučila. ,.A šćer tvoja od
koga se naučila?" upita car, a siromah odgovori: "Bog je nju umudrio i
naša jadna siromaština." Tada mu car dade trideset jaja i reče mu:
"Ponesi ovo tvojoj šćeri i reci joj neka mi iz tijeh jaja izleže pilad,
pak ću je dobro darovati, ako li pak ne izleže, hoću te staviti na
muke." Siromah otide plačući u pećinu i kaže sve šćeri. Ona pozna da su
jaja varena, i reče ocu da pođe počinuti a da će se ona za sve brinuti.
Otac je posluša i otide spavati, a ona dohvati pinjatu i nastavi na
vatru punu vode i boba, ia kad svari bob, zovne ujutro oca i reče mu da
uzme ralo i volove pak da ide orati pokraj puta kuda će pasati car, i
reče mu: "Kad vidiš cara, uzmi bob pak sij, i viči: ""haj volovi,
pomozi Bože da rodi vareni bob."" Kad te car zapita kako može roditi
vareni bob, a ti reci: kao i iz varenijeh jaja izleći se pilad."
Siromah posluša šćer pa otide te stane orati; kad ugleda cara đe ide,
on stane vikati: "Haj volovi, pomozi Bože da rodi vareni bob." Čuvši
car ove riječi, stane na putu i reče siromahu: "Siromaše, kako može
roditi vareni bob?" A on mu odgovori: "Čestati pare, kao i iz varenijeh
jaja izleći se pilad." Stavi se car odmah da ga je šćer naučila, pa
zapovjedi slugama te ga uhvate i dovedu predanj, pa mu onda pruži
povjesmo lana govoreći: "Uzmi to, i od toga imaš učiniti guminu i jedra
sva što je od potrebe za jedan brod; ako li ne, izgubićeš glavu." Ovi
siromah s velikijem strahom uzme povjesmo i plačući otide doma i kaže
sve svojoj šćeri. Šćer ga pošlje da spava obećavajući da će ona sve to
učiniti. Sjutradan uzme mali komad drveta, pak probudi oca i reče mu:
"Na ti ovo drvo i ponesi ga caru neka mi od njega napravi kuđelju i
vreteno i stative i ostalo što trebuje, pak ću ja njemu napraviti sve
što naređuje." Siromah posluša šćer i iskaže caru sve kao što ga je ona
naučila. Car čuvši ovo začudi se i stane misliti šta će činiti, pa onda
dohvati jednu malu čašicu i reče mu: "Uzmi ovu čašicu i ponesi tvojoj
šćeri neka mi njom preseka more da ostane polje." Siromah posluša i
plačući ponese šćeri onu čašicu i kaže joj sve što je car rekao.
Đevojka mu reče da ostavi do sjutra i da će ona sve učiniti A sjutradan
zovne oca i da mu litru stupe i reče "Ponesi ovo caru i reci mu neka
ovijem zatisne sve izvore i sva jezera, pak ću ja presekati more."
Siromah otide i ovako caru reče. Car videći da je đevojka mnogo mudrija
od njega, zapovjedi mu da je dovede pred njega; a kad je dovede i oboje
se poklone pred njim, onda je car zapita: "Pogodi, đevojko, šta se može
najdalje čuti?" Đevojka odgovori "Čestiti care, najdalje se može čuti
grom i laž." Tada se car dohvati za bradu i obrnuvši se svojoj gospodin
zapita ih: "Pogodite koliko valja moja brada?" Kad jedni stanu govoriti
ovoliko drugi onoliko, onda đevojka odgovori svijema da nijesu
pogodili, pak reče: "Careva brada valja koliko tri kiše ljetne." Car se
začudi pa reče: "Đevojka je najbolje pogodila." Pa je onda zapita hoće
li biti njegova žena, i da drukčije ne može biti nego tako. Đevojka se
pokloni i reče: "Čestiti care! kako ti hoćeš neka bude, samo molim da
mi napišeš na karti svojom rukom, ako bi se kad gođ na me rasrdio i
mene od sebe oćerao, da sam gospođa uzeti iz tvoga dvora ono što mi je
najmilije." Car joj ovo odobri i potpiše. Pošto pasa nekoliko vremena,
car se na nju ražljuti i reče joj: "Neću te više za ženu, nego hajde iz
moga dvora kud znaš." Carica mu odgovori: "Svijetli care, poslušaću,
samo me pusti da prenoćim a sjutra ću poći." Car joj dopusti da
prenoći, onda carica kad su bili pri večeri pomiješa mu u vino rakiju i
neka mirisna bilja, i nudeći ga da pije govoraše mu: "Pij care veselo,
jer ćemo se sjutra rastati, i vjeruj mi da ću biti veselija nego kad
sam se s tobom sastala." Car se opjani i zaspi, a carica spravi karocu
i ponese cara u kamenu pećinu. Kad se car u pećini probudi i vidi đe
je, poviče: "Ko me ovđe donese?" A carica mu odgovori: "Ja sam te
donijela." Car je upita: "Za što si ti to od mene učinila? da li ti
nijesam rekao da više nijesi moja žena?" Onda mu ona izvadivši onu
kartu reče: "Istina je, čestiti care, da si mi to kazao, ali pogledaj
što si na ovoj karti potpisao: što mi bude najmilije u tvojemu domu da
ponesem sobom kad od tebe pođem." Car videći to, poljubi je i povrate
se opet u carski dvor.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime27/1/2010, 6:46 pm

Zlatna jabuka i devet paunica


Bio jedan car pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku koja za
jednu noć i cveta i uzre i neko je obere, a nikako se nije moglo
doznati ko. Jednom stane se car razgovarati sa svojim sinovima: Kud se to deva rod s naše jabuke! Na to će peću najstariji sin: Ja ću noćac čuvati jabuku, da vidim ko je to bere.
I kad se smrkne, on otide pod jabuku pa legne pod njom da je čuva, ali
kad jabuke već počnu zreti, on zaspi, pa kad se u zoru probudi, a to
jabuka obrana. Onda on otide k ocu i kaže mu sve po istini. Tada se
ponudi drugi sin da čuva jabuku, ali i on prođe kao i onaj: zaspi pod
jabukom, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana. Sad dođe red na
najmlađega sina da i on čuva jabuku; on se opravi, dođe pod jabuku i
namesti krevet pod njom pa legne spavati. Kad bude ispred ponoći, on se
probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka već počela zreti, sav se dvor
sjaje od nje. U taj čas doleti devet zlatnih paunica, osam padnu na
jabuku a deveta njemu u krevet, kako padne na krevet, stvori se devojka
da je nije bilo lepše u svemu carstvu. Carev sin opcinjen lepotom
devojke dade joj jabuke ali on je zamoli da mu ostavi barem jednu; a
ona mu ostavi dve: jednu njemu a drugu da odnese svome ocu. Devojka se
potom opet pretvori u paunicu i odleti sa ostalima.
Kad ujutru dan osvane, ustane carev sin pa odnese ocu one
obadve jabuke. Ocu bude to vrlo milo i pohvali najmlađega sina. Kad
bude opet uveče, najmlađi carev sin opet se namesti kao i pre da čuva
jabuku, i sačuva je opet onako i sutradan opet donese ocu dve zlatne
jabuke. Pošto je tako nekoliko noćuzaredom uspevao da sacuva jabuke,
braca mu pozavidese. U tome se još nađe nekaka prokleta babetina koja
im se obeća da će uhvatiti i doznati kako on jabuku sačuva. Kad bude
uveče, ta se baba prikrade pod jabuku pa se podvuče pod krevet i onde
se pritaji. Posle dođe i najmlađi carev sin, te legne kao i pre. Kad
bude oko ponoći, ali eto ti devet paunica, osam padnu na jabuku, a
deveta njemu u krevet pa se pretvori u devojku. Onda baba polagano uzme
devojčinu pletenicu, koja je visila niz krevet pa je oseče, a devojka
odmah đipi s kreveta, stvori se paunica pa poleti, a ostale paunice s
jabuke za njom i tako ih nestane. Onda đipi i carev sin pa poviče: Šta je to? Kad tamo, ali baba pod krevetom, on zgrabi babu pa je izvuče ispod kreveta i sutradan zapovedi da je bace u tamnicu.
Paunice više ne dođu na jabuku i zato je carev sin jednako
tužio i plakao. Najposle naumi da ide u svet da traži svoju paunicu i
da se ne vraha kući dok je ne nađe; pa onda otide k ocu i kaže mu što
je naumio. Otac ga stane odvraćati i govoriti mu da se mahne toga, nego
će mu naći drugu devojku koju god hoće u svemu carstvu. Ali je to sve
bilo zaludu, on se spremi i još s jednim slugom pođe u svet da traži
svoju paunicu.
Idući tako zadugo po svetu, dođe jedanput na jedno jezero i onde
nađe jedne velike i bogate dvore i u njima jednu babu, caricu i jednu
devojku babinu kćer pa zapita babu: Zaboga, bako, e da li ti što znaš za devet zlatnih paunica? A baba mu stane kazivati: E,
moj sinko, znam ja za njih: one dolaze svako podne ovde na ovo jezero,
te se kupaju; nego se ti prođi paunica, već evo ti moja kći, krasna
devojka i toliko blago, sve će tebi ostati.
Ali on jedva čekajući
da vidi paunice nije hteo ni slušati što baba govori za svoju kćer. Kad
bude ujutru, carev sin ustane i opravi se na jezero da čeka paunice, a
baba potkupi slugu njegova i da mu jedan meščić, kojim se vatrapiri pa
mu reče: Vidiš ovaj meščić; kad iziđete na jezero, a ti mu krišom
samo malo duni za vrat pa će zaspati te se neće moći s paunicama
razgovarati.
Nesretni sluga tako i učini: kad iziđu na jezero, on
nađe zgodu pa svome gospodaru dune za vrat iz onoga meščića, a on
siromah odmah zaspi kao mrtav. Tek što on zaspi, ali eto ti devet
paunica, kako dođu, osam padnu na jezero, a deveta njemu na konja pa ga
stane grliti i buditi: Ustaj, hrano! Ustaj, srce! Ustaj, dušo! A on ništa ne zna kao da je mrtav. Paunice pošto se okupaju, odlete sve zajedno. Onda se on odmah probudi pa zapita slugu: Šta je, jesu li dolazile?
A sluga odgovori da su dolazile i kako su osam pale ujezero, a deveta
njemu na konja i kako ga je grlila i budila. Carev sin siromah čujući
to, zavapi od tuge.
Kad bude drugi dan ujutru, on se opet opravi sa slugom, sedne na
konja pa sve pored jezera šeće. Sluga opet nađe zgodu te mu dune za
vrat iz meščića, a on odmah zaspi kao mrtav. Tek što on zaspi, ali eto
ti devet paunica: osam padnu u jezero, a deveta njemu na konja pa ga
stane grliti i buditi: Ustaj, hrano! Ustaj, srce! Ustaj, dušo! Ali ništa ne pomaže: on spava kao mrtav. Onda ona reče sluzi: Kaži
gospodaru svome: još sutra može nas ovde dočekati pa nas više nikad
ovde neće videti. I tako opet odlete. Tek što one odlete, probudi se
carev sin pa pita slugu:
Jesu li dolazile? A sluga mu odgovori:
Jesu i poručile su ti da ih još i sutra možeš ovde dočekati pa više
nikad ovde neće doći. On siromah kad to čuje ne zna šta će od sebe da
radi: sve čupa kosu s glave od muke i žalosti.
Kad treći dao svane, on se opet opravi na jezero, usedne na konja
pa sve pokraj jezera, ali nije hteo šetati, nego sve stane trčati da ne
bi zaspao. Ali opet sluga nekako nađe zgodu te mu dune iz meščića za
vrat, a on odmah padne po konju i zaspi. Tek što on zaspi, ali eto ti
devet paunica, kako dođu, osam padnu u jezero, a deveta njemu na konja
pa ga stane buditi i grliti: Ustaj, hrano! Ustaj, srce! Ustaj, dušo! Ali ništa ne pomaže: on spava kao mrtav. Onda reče paunica sluzi: Kad
ti ustane gospodar, kaži mu neka smakne gornji klin na donji pa će me
onda naći. S otim odlete sve paunice. Kako one odlete, a carev se sin
probudi pa zapita slugu:
Jesu li dolazile? A sluga odgovori:
Dolazile su, i ona što je bila pala tebi na konja, rekla mi je da ti
kažem da smakneš gornji klin na donji pa ćeš je onda naći. Kako on to čuje, istrgne sablju te oseče sluzi glavu.
Posle toga počne sam putovati po svetu i tako putujući zadugo, dođe
ujednu planinu i onde zanoći u jednoga pustinika pa ga zapita ne bi li
mu znao kazati što za devet zlatnih paunica. Pustinik mu odgovori: E, moj sinko, srećan si, sam te je bog uputio kuda treba!
Odavde nema do njih više od po dana hoda. Samo vala upravo da ideš pa
ćeš naći jedne velike vratnice, kad prođeš one vratnice, drži desno pa
ćeš doći upravo u njihov grad, onde su njihovi dvori. Kad ujutru svane,
carev sin ustane, opravi se i zahvali pustiniku pa pođe kako mu je
kazao. I tako putujući naiđe na velike vratnice i prošavši ih, odmah
uzme desno i tako oko podne ugleda grad gde se beli i vrlo se obraduje.
Kad uđe u grad, napita i dvor zlatnih paunica. Kad dođe na vrata, onde
ga zaustavi straža i zapita ko je i otkuda je pa pošto se on kaže,
otidu te jave carici, a ona kako čuje, kao bez duše dotrči pred njega
onako kao devojka pa uzevši se s njim po ruke uvede ga u dvore. Tu bude
velika radost i posle nekoliko dana venčaju se njih dvoje i on ostane
živeti onde kod nje. Posle nekoga vremena pođe carica u šetnju, a carev
sin ostane u dvoru; carica mu na polasku da ključeve od dvanaest
podruma pa mu reče: U sve podrume možeš ići, ali u dvanaesti ne idi nipošto niti ga otvoraj, ne šali se glavom! S otim ona otide.
Carev sin ostavši sam u dvoru, stane misliti u sebi: Šta bi to bilo u dvanaestom podrumu?
Pa onda stane otvorati podrume sve redom. Kad dođe na dvanaesti, nije
iznajpre hteo otvorati ga, ali ga opet stane kopati: šta bi to bilo u
tome podrumu! pa najposle otvori i dvanaesti podrum, kad tamo, ali
nasred podruma jedno veliko bure sa gvozdenim obručima odvranjeno pa iz
njega iziđe glas: Zaboga, brate, molim te, umreh od žeđi, daj mi čašu vode!
Carev sin uzme čašu vode pa uspe u bure, ali kako je on uspe, odmah
pukne jedan obruč na buretu. Zatim opet izađe glas iz bureta: Zaboga, brate, umreh od žeđi! Daj mi još jednu čašu vode! Carev sin opet uspe čašu vode, a na buretu pukne još jedan obruč. Po treći put iziđe glas iz bureta: Zaboga, brate, umreh od žeđi! daj mi još jednu čašu vode!
Carev sin uspe još jednu čašu vode, pukne obruč i treći; onda se bure
raspadne, a zmaj izleti iz njega pa na putu uhvati caricu i odnese je.
Posle dođu sluškinje i kažu carevome sinu šta je i kako je, a on
siromah od žalosti nije znao šta će raditi; najposle naumi opet da ide
usvet da je traži.
I tako putujući po svetu za dugo, dođe na jednu vodu pa idući
pokraj one vode opazi u jednoj lokvi malu ribicu gde se praćaka. Ribica
kad vidi carevoga sina, stane mu se moliti: Pobogu da si mi brat, baci me u vodu! Ja ću tebi jedared vrlo trebovati, samo uzmi od mene jednu ljusku pa kad ti zatrebam, samo je protri malo. Carev sin digne ribicu, uzme od nje jednu ljusku pa ribicu baci u vodu a ljusku zavije u maramu. Posle nekoga vremena idući tako po svetu nađe lisicu gde se uhvatila u gvožđa. Kad ga lisica opazi, reče mu: Pobogu da si mi brat, pusti me iz ovih gvožđa!
Ja ću ti kadgod trebati, samo uzmi od mene jednu dlaku pa kad ti
zatrebam, samo je malo protri. On uzme od nje jednu dlaku pa je pusti.
Opet tako idući preko jedne planine nađe kurjaka gde se uhvatio u
gvožđa. I kurjak kad ga vidi, reče mu: Pobogu da si mi brat, pusti me!
Ja ćy tebi biti u nevolji, samo uzmi od mene jednu dlaku pa kad ti
zatrebam, samo je malo protri. On uzme dlaku od kurjaka pa ga pusti.
Iza toga carev sin opet dugo putujući srete jednoga čoveka pa ga
zapita: Zaboga, brate, e da li si čuo kad od koga gde su dvori zmaja cara?
Ovaj ga čovek lepo uputi i kaže mu i vreme u koje vala da je tamo. Onda
mu carev sin zahvali pa pođe unapredak i jedva jednom dođe u grad
zmajev. Kad uđe u zmajeve dvore, nađe svoju ljubu i oboje se vrlo
obraduju kad se sastanu, pa se stanu razgovarati šta će sad, kako će se
izbaviti. Najposle se dogovore da beže. Brže-bolje spreme se na put,
sednu na konje pa beži. Kako oni umaknu iz dvora, a zmaj na konju dođe;
kad uđe u dvor, ali carice nema; onda on stane govoriti konju: Šta ćemo sad: ili ćemo jesti i piti ili ćemo terati? Konj mu odgovori: Jedi i pij, stići ćemo ih, ne staraj se.
Kad zmaj ruča, onda sedne na konja pa teraj za njima i za tili čas ih
stigne. Kako ih stigne, caricu otme od carevoga sina pa mu reče: Ti idi zbogom, sad ti praštam za ono što si mi u podrumu dao vode; ali se više ne vraćaj ako ti je život mio.
On siromah pođe malo, ali ne mogavši srcu odoleti, vrati se natrag pa
sutradan opet u zmajev dvor i nađe caricu a ona sedi sama u dvoru i
suze roni. Kad se nanovo videše i sastaše, počeše se opet razgovarati
kako bi pobegli. Onda reče carev sin njojzi: Kad dođe zmaj, pitaj ti njega gde je dobio onoga konja pa ćeš mi kazati, da i ja tražim onakoga, ne bismo li mu kako utekli.
S otim otide iz dvora. Kad zmaj dođe kući, ona mu se stane umilavati i
previjati se oko njega i od svašta se s njime razgovarati; pa mu
najposle reče: Ala imaš brza konja! Gde ga dobi, tako ti boga?! A on joj odgovori: E gde sam ja dobio, onde ne može svak dobiti.
U toj i u toj planini ima jedna baba pa ima dvanaest konja za jaslama
da ne znaš koji je od koga lepši. A ima jedan u budžaku konj kao da je
gubav, tako se čini, ali je on najbolji; on je brat moga konja, njega
ko dobije, može u nebesa ići. Ali ko hoće da dobije od babe konja, vala
da služi u nje tri dana: u babe ima jedna kobila i ždrebe pa tu kobilu
i ždrebe vala čuvati tri noći, ko za tri noći sačuva kobilu i ždrebe,
baba mu da konja da bira kojega hoće. A ko se u babe najmi pa za tri
dana ne sačuva kobile i ždrebeta, on je izgubio glavu.
Sutradan kad zmaj otide od kuće, carev sin dođe pa mu ona kaže sve
šta je čula od zmaja. Onda on otide u onu planinu k babi i došavši k
njoj reče joj: Pomozi bog, bako! A ona mu prihvati boga: Bog ti pomogao, sinko; a koje dobro? On joj reče: Rad bih u tebe služiti. Onda mu baba reče: Dobro, sinko.
Za tri dana ako mi sačuvaš kobilu, daću ti konja koga god hoćeš; ako li
ne sačuvaš, uzeću ti glavu. Pa ga onda izvede nasred dvora, oko kojega
je bio sve kolac do koca i na svakome kocu po ljudska glava, samo na
jednome nije bila i ovaj je kolac sve jednako vikao: Daj, baba, glavu. Baba mu ovo sve pokaže pa mu reče: Vidiš, ovi su svi bili u mene u najmu pa nisu mogli kobile sačuvati.
Ali se carev sin od toga ne poplaši, nego ostane kod babe da služi. Kad
bude uveče usedne on na kobilu pa u polje a ždrebe trči uz kobilu. Tako
je sedeo na kobili jednako, a kad bude oko ponoći on zadrema na kobili
i zaspi, a kad se probudi, a on opkoračio nekaku kladu pa sedi na njoj
i drži ular u rukama. Kako to vidi, prepadne se pa skoči da traži
kobilu i tako tražeći je udari na nekaku vodu. Kad je vidi, onda se
seti one ribice što je iz lokve u vodu bacio pa izvadivši iz marame onu
njezinu ljusku, protre je malo međuprstima, a ribica mu se u jedan put
javi iz vode: Šta je, pobratime? A on joj odgovori: Utekla mi babina kobila pa ne znam gde je. A ribica mu reče: Eno je među nama, stvorila se riba a ždrebe ribić; nego udri ularom po vodi i reci: dura, ba-bina kobila! Onda on udari ularom po vodi govoreći: Dura, babina kobila!
A ona odmah postane kobila kao što je i bila i iziđe sa ždrebetom na
obalu. Onda je on zaulari i uzjaše pa kući, a ždrebe uz kobilu. Kad
dođe kući, baba njemu da jesti, a kobilu uvede u konjušnicu pa sve
žaračem: U ribe, kurvo! A kobila joj odgovori: Ja sam bila u ribama, ali su njemu ribe prijateli pa me prokazaše. Onda opet baba: A ti u lisice!
Kad bude pred noć, on usedne na kobilu pa u polje a ždrebe trči uz
kobilu. Tako je sedeo jednako na kobili, a kad bude oko ponoći, on
zadrema na kobili i zaspi, a kad se prene, a on opkoračio nekakvu kladu
pa sedi na njoj i drži ular u rukama. Kad to vidi, prepadne se pa skoči
da traži kobilu. Ali mu odmah padne na pamet što je baba kobili
govorila pa izvadi iz marame onu lisičju dlaku i protre je, a lisica u
jedan put te preda nj: Šta je, pobratime? A on odgovori: Utekla mi babina kobila pa ne znam gde je. A lisica mu odgovori: Evo je među nama, stvorila se lisica a ždrebe lisičić; nego udri ularom o zemlju pa reci: dura, babina kobila! On onda udari ularom o zemlju govoreći: Dura, babina kobila!
a kobila postane kobila kao što je i bila i u jedan put se sa ždrebetom
obri pred njim. Onda je on zaulari i uzjaše pa kući a ždrebe uz kobilu.
Kad dođe kući, baba mu iznese ručak, a kobilu odmah uvede u konjušnicu
pa sve žaračem govoreći: U lisice, kurvo! A ona joj odgovori: Bila sam u lisicama, ali su lisice njemu prijatelji pa me prokazaše. Onda opet baba: A ti u kurjake!
Kad bude pred noć, carev sin usedne na kobilu pa hajde u polje, a
ždrebe trči uz kobilu. Tako je sedeo na kobili jednako, a kad bude oko
ponoći, on zadrema i zaspa na kobili, a kad se prene, a on opkoračio
nekakvu kladu pa sedi na njoj i ular drži u rukama. Kad to vidi,
prepadne se pa skoči da traži kobilu; ali mu odmah padne na pamet što
je baba kobili govorila pa izvadi iz marame kurjačju dlaku i protre je,
a kurjak ujedan put te preda nj: Šta je pobratime? A on mu reče: Utekla mi babina kobila pa ne znam gde je. A kurjak mu reče: Evo je među nama, stvorila se kurjačica a ždrebe kurjačić; nego udri ularom o zemlju pa reci: dura, babina kobila On onda udari ularom o zemlju govoreći: Dura, babina kobila!
a kobila postane kobila kao što je i bila i u jedan put se sa ždrebetom
obri pred njim. Onda je carev sin zaulari i uzjaše pa kući, a ždrebe uz
kobilu.
Kad dođe kući, baba mu da ručak, a kobilu uvede u konjušnicu pa sve žaračem govopeću: U kurjake, kurvo! A kobila joj odgovori: Bila sam u kurjacima, ali su kurjaci njemu prijatelji pa me prokazaše. Onda baba iziđe napolje a carev joj sin reče: E, baba, ja sam tebe služio pošteno, sad mi daj što smo pogodili. Baba mu odgovori: ,,Sinko, što je pogođeno ono vala da bude. Eto od dvanaest konja biraj kojega hoćeš. A on reče babi: Ta šta ću birati, daj mi onoga iz budžaka, gubavog, za mene nisu lepi. Onda ga baba stane odvraćati: Kako bi ti uzeo onoga gubavog kod takih krasnih konja! Ali on jednako ostane na svome govoreći: Daj ti meni koga ja hoću, tako je pogođeno. Baba ne imajući kud kamo, da mu gubavoga konja, a on se onda s njom oprosti pa pođe vodeći konja na ularu.
Kad ga odvede u jednu šumu, otre ga i uredi, a konj sine kao da mu je
zlatna dlaka. Onda on usedne na njega pa ga potrči, a on poleti baš kao
tica i za tili čas donese ga pred zmajeve dvore. Carev sin kako uđe
unutra, odmah reče carici: Spremaj se što brže. I tako se brzo
spreme, sednu oboje na onoga konja pa hajde s bogom putovati. Posle
malo kad zmaj dođe i vidi da carice nema, rekne svome konju: Šta ćemo sad: ili ćemo jesti i piti ili ćemo terati? A konj mu odgovori: Jeo ne jeo, pio ne pio, terao ne terao, nećeš ga stići.
Kad to zmaj čuje, odmah sedne na konja pa poteraj. A njih dvoje kad
opaze za sobom zmaja gde ih tera, prepadnu se, te stanu nagoniti konja
da brže trči, ali im konj odgovori: Ne bojte se, ne treba bežati. Kad jedanput, ali zmaj već da ih stigne, onda konj pod zmajem poviče konju pod carevim sinom i caricom: Zaboga, brate, pričekaj me, hoću da crknem tebe vijajući. A ovaj mu odgovori: A što si lud te nosiš tu alu.
Nogama u vreten, te njega o kamen pa hajde sa mnom. Kad to čuje konj
pod zmajem, a on mahne glavom i snagom, a nogama u vreten te zmaja o
kamen; zmaj sav prsne na komade, a konj se s njima udruži. Onda carica
usedne na ovoga konja i tako otidu sretno u njezino carstvo i onde
ostanu carujući do svoga veka.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime27/1/2010, 7:14 pm

Suma Striborova

Zašao neki momak u šumu Striborovu, a nije znao
da je ono šuma začarana i da se u njoj svakojaka čuda zbivaju. Zbivala
se u njoj čuda dobra, ali i naopaka - svakome po zasluzi. Morala je pak
ta šuma ostati začarana, doklegod u nju ne stupi onaj, kojemu je milija
njegova nevolja, nego sva sreća ovoga svijeta.
Nasjekao dakle onaj
momak drva i sjeo na panj, da počine, jer bijaše lijep zimski dan. Ali
iz panja iziđe pred njega zmija i stade se umiljavati oko njega. Ono
pak ne bijaše prava zmija, nego bijaše ljudska duša, radi grijeha i
zlobe ukleta, a mogao je osloboditi samo onaj, koji bi se s njom
vjenčao. Bljeskala se zmija kao srebro na suncu i gledala momku upravo
u oči.

»Lijepe li gujice, Bože moj! Gotovo da bih je i kući ponio«, - progovori momak od šale.

»
Evo budalaste glave, koja će me osloboditi na svoju nesreću«, - pomisli
grješna duša u guji, požuri se i pretvori se odmah od guje u ljepotu
djevojku, te stade pred momka. Rukavci joj bijeli i vezeni kao krila
leptirova, a sitne nožice kao u banice. Ali kako bijaše zlobno
pomislila, onako joj ostade u ustima gujin jezik.

»Evo me! Vodi me kući i vjenčaj se sa mnom!« - reče guja-djevojka momku.

Sad
da je ono bio siguran i dosjetljiv momak, pak da brže mahnuo ušicom od
sjekire na nju i da je viknuo: »Nisam baš ja mislio, da se sa šumskim
čudom vjenčam«, postala bi djevojka opet gujom, utekla bi u panj i
nikomu ništa. Ali ono je bio neki dobričina, plašljiv i stidljiv
mladić, pak ga bilo stid da joj ne ispuni želje, kad se već radi njega
pretvorila. A baš mu se i svidjela, jer je bila ljepolika, a on,
neuputan, nije mogao znati, što joj je ostalo u ustima. Uze on djevojku
za ruku i povede je kući. A živio je taj momak sa svojom starom majkom
i pazio majku kao ikonu.

»Evo, majko, snahe«, - reče momak, kad stigoše on i djevojka kući.
»Hvala
Bogu, sinko«, - odvrati majka i pogleda ljepotu djevojku. Ali je majka
bila stara i mudra i odmah spozna, što imade snaha u ustima. Ode snaha
da se preobuče, a mati reče sinu: »Lijepu si mladu izabrao, samo pazi,
sine, nije li ono guja!« Sin se malo ne skamenio od čuda: otkud njegova
mati znade, da je ono bila guja? Razljuti se u srcu i pomisli: »Moja
majka mora da je vještica«. I odmah zamrzi na majku.

Počelo njih
troje živjeti zajedno, ali ono zlo i naopako. Snaha jezičljiva,
nazlobna, proždrljiva i goropadna. Bila je tamo litica visoka do
oblaka, te snaha zapovjedi jednog dana starici, neka joj donese snijega
sa vrha litice, da se umije.

»Nema puta na onu visinu«, - reče starica.
»Uzmi kozu, neka te vodi. Kuda ona gore, tuda ti naglavce dolje«, - reče snaha.
Tamo bio i sin, pa se nasmijao na te riječi, samo da ugodi svojoj ženi.

To
se tako ražalilo majci, da odmah pođe na liticu po snijeg, jer joj nije
bilo žao života. Idući putem, htjela se pomoliti Bogu za pomoć, ali se
predomisli govoreći: »Opazio bi Bog, da mi sin ne valja.« No Bog joj
ipak osta na pomoći, i ona sretno donese snasi snijega s litice ispod
oblaka.

Drugog dana zapovjedi snaha baki:

»Idi tamo na jezero zamrznuto. Usred jezera ima rupa. Uhvati mi na rupi šarana za ručak.«
»Provalit će se led poda mnom, propast ću u jezero«, - odvrati baka.
»Radovat će se šaran, propadneš li s njime«, reče snaha.

I
opet se sin nasmijao, a baka se tako ražalostila, da odmah ode na
jezero. Pucketa led pod bakom, plače ona, da joj se suze po licu mrznu.
Ali još ne će da se Bogu moli, taji pred Bogom, da joj je sin grješan.
»I bolje da poginem«, pomisli baka i ide po ledu. Ali još nije došlo
vrijeme, da baka umre. Zato preletje nad njom galeb, noseći ribu.
Omakne se riba galebu i padne upravo pred baku. Baka uze ribu i donese
srećno snasi.

Trećeg dana sjela baka uz ognjište i uze sinovu
košulju, da je okrpa. Kad to vidje snaha, poletje do nje, istrže joj
košulju iz ruku i viknu:

»Ostavi to, sljepice stara, nisu to tvoji poslovi.«

I
ne dade majci, da okrpa sinovu košulju. Sad se starici posve rastuži
srce, te ona ode pred kuću, sjedne na onoj ciči zimi na klupu i pomoli
se Bogu:

» Bože moj, pomozi mi! «

Uto vidje ona, kako k
njoj ide neko ubogo djevojče, na njemu samo izderana rubina, a rame
pomodrilo od studeni, jer joj se rukav iskinuo. Ali se svejedno
djevojče nasmijava jer je umilne ćudi. Pod pazuhom joj svežanj triješća.

»Hoćete li, bako, kupiti luči?« pita djevojče.

»Nemam
novaca, kćerce, nego ako hoćeš da ti okrpam taj rukavčić«, - reče tužna
baka, koja je još držala u rukama iglu i konac za sinovu košulju. Baka
okrpa djevojčici rukav, a djevojka joj dade svežanj luči, zahvali joj
milo i ode dalje, radosna, što joj rame ne zebe.

U veče reče
snaha baki: »Mi ćemo poći u goste kumi, a ti da si ugrijala vode, dok
se vratim.« Bila snaha proždrljiva i uvijek gledala, gdje da se ugosti.

Kad
oni odoše, osta baka sama, pa uze onog triješća, što joj ga prodalo
djevojče, i potpali oganj na ognjištu, a onda ode u komoru po drva. Dok
je ona u komori tražila drva, začuje, kako u kuhinji nešto pucka, nešto
kucka: kuc! kuc!

»Tko je božji? « - upita baka iz komore.
»Domaći! Domaći!« - ozovu se iz kuhinje neki sitni glasovi, kao da žvrgolje vrepci pod strehom.

Dalo
se baki na čudo, što je ovo ovako u noći, i ona ude u kuhinju. Kad ona
tamo, ali ono se na ognjištu istom rasplamsale luči, a oko plamena
zaigrali kolo »Domaći«, sve sami mužići od jedva po lakta. Na njima
kožusi, kapice i opančići crveni kao plamenovi, kosa i brada sive kao
pepeo, a oči žarke kao živi ugljen. Izlazi njih sve više i više iz
plamena, svaka luč po jednog daje. Kako izlaze, tako se smiju i vrište,
prebacuju se po ognjištu, cikću od veselja i hvataju se u kolo.

Pa
zaigra kolo: po ognjištu, po pepelu, pod policu, na stolicu, po ćupu,
na klupu! Igraj! Igraj! Brzo! Brže! Cikću, vrište, guraju se i
krevelje. Sol prosuše, kvas proliše, brašno rastepoše - sve od velike
radosti. Vatra na ognjištu plamsa i sjaji, pucka i grije; a baka gleda
i gleda. Nije joj žao ni soli ni kvasca, nego se raduje veselju, što
joj ga Bog šalje na utjehu.

Čini se baki, da se pomladila -
nasmije se kao grlica, poskoči kao curica, hvata se u kolo sa Domaćima
pa zaigra. Ali joj ipak ostalo još čemera u srcu, a to bijaše tako
teško, te kolo odmah stade.

»Božja braćo«, - reče onda baka
Domaćima, »biste li vi meni znali pomoći, da ugledam jezik svoje snahe,
pa kad kažem momu sinu, što sam na svoje oči vidjela, možda se opameti?
! « Baka stane pripovijedati Domaćima sve, kako je bilo. Domaći
posjedali uokolo po rubu ognjišta, nožice ovjesili niz ognjište,
nanizali se kao čičak do čička i slušaju baku; pa sve klimaju glavama
od čuda. Kako klimaju glavama, onako im se žare crvene kapice: mislio
bi tko, ono sama vatra na ognjištu plaminja.

Kad je baka svršila
pripovijedanje, viknu jedan od Domaćih, po imenu Malik Tintilinić: »Ja
ću ti pomoći! Idem u sunčanu zemlju i donijet ću ti svračjih jaja.
Podmetnut ćemo ih pod kokoš, pa kad se izlegu svračići, prevarit će se
snaha: polakomit će se kao svaka šumska guja za svračićima i isplazit
će jezik.«

Svi Domaći ciknuše od radosti, što se Malik
Tintilinić tako dobro dosjetio. Još oni najbolje vrište, ali ide snaha
iz gostiju i nosi sebi kolač. Nasrne snaha ljutito na vrata, da vidi,
tko to u kuhinji vrišti. Ali kad ona raskrili vrata, a ono: top! -
prasne plamen, skočiše Domaći, topnuše svi u jedan mah nožicama o
ognjište, ponesoše se nad plamen, poletješe pod krov - kvrcnuše daščice
na krovu i nestade Domaćih. Samo Malik Tintilinić ne uteče, nego se
sakrije u pepelu.

Kako je plamen iznenada prsnuo u vis, a vrata
udarila o vratnicu, onako se uplašila snaha i od straha sjela na zemlju
kao vreća. Rastepe joj se kolač u rukama, raspadnu joj se kose i
češljevi, bulji oči i viče od jeda:

» Što je ovo bilo, nesrećo stara! «
»Vjetar podigao plamen, kad si otvorila vrata«, - reče baka i mudro se drži.

»A što je ono u pepelu?« - opet će snaha, jer je iz pepela virila crvena peta opančića Malika Tintilinića.
»Ono je žeravica«, - odvraća baka.

Ali
snaha ne vjeruje, nego ustane onako raspletena i ide da vidi iz bližega
što je na ognjištu. Prikučila se licem do pepela, ali se Malik
Tintilinić hitro baci nožicom i kvrcne petom snahu po nosu. Viče snaha
kao da se u moru topi, sva je garava po licu, a pepeo joj posuo
raščupane kose.

»Što je ovo, nesrećo stara? « - pišti snaha.
»Poprskao te kesten iz žeravice«, - odvraća baka, a Malik Tintilinić u pepelu puca od smijeha.

Kad
je snaha otišla da se umije, pokaže baka Maliku Tintiliniću, gdje je u
komori snaha nasadila kokoš, da bude malih pilića za Božić. Još iste
noći donese Malik svračjih jaja i podmetne ih pod kokoš umjesto
kokošjih.
Zapovjedila snaha baki, da dobro pazi na kokoš, pa kad se
izlegu pilići, neka joj javi. Pozvat će snaha čitavo selo, da vidi,
kako ona ima pilića na Božić, kad ih nitko nema.

Došlo vrijeme,
izlegli se svračići. Javi baka snasi, da su pilići izašli, a snaha
pozove selo. Došle kume i susjede, malo i veliko, a bio tamo i sin
bakin. Snaha zapovjedi baki, da donese gnijezdo u trijem. Donese baka
gnijezdo, podigoše kokoš, a ono u gnijezdu nešto zakriješti: iskočiše
goli svračići, pa skok! skok! po trijemu.
Kad je snaha-guja opazila
ovako iznenada svračiće, prevari se, polakomi se u njoj zmijina ćud,
poletje snaha po trijemu za svračićima i isplazi za njima svoj tanki i
šiljasti jezik kao u šumi. Vrisnuše i prekrstiše se kume i susjede, te
povedoše svoju djecu kući, jer upoznaše, da je ono zaista šumska guja.

Majka
pak radosno pođe do sina govoreći: »Otpremi je, sine, otkud si je
doveo, sad si na svoje oči vidio, koga u kući hraniš.« I mati htjede da
ogrli sinka. Ali sin je bio baš posve budalast čovjek, pa se još više
usprkosio i suprot sela i suprot majke i suprot istih svojih očiju.
Neće da sudi ženi-guji nego još vikne na majku:

»Otkud tebi svračići u to doba, vještice stara? Nosi mi se iz kuće!«

E,
sad je mati vidjela, da pomoći nema. Zacvili kao ljuta godina i samo
umoli, da je bar ne tjera iz kuće, dok je dan, da ne vidi selo, kakvog
je sina othranila. Sin privoli, da mati ostane do večera još u kući.
Kad je došla večer, uze baka u torbu nešto kruha i nešto onih luči, što
joj ih je dalo ubogo djevojče. A onda ode kukajući iz kuće sinove.
Čim
je mati prešla preko praga, utrne se vatra na ognjištu i pade raspelo
sa stijene. Ostadoše sin i snaha u mračnoj izbi - i sada sin osjeti,
kako je počinio veliku grehotu na majci, i pokaje se jako. Ali ne smije
da ženi o tom govori, jer je plašljiv, nego joj kaže:

»Hajdemo za materom, da vidimo, kako će poginuti od studeni«.

Skoči
veselo zlorada snaha, nađe im kožuhe, obukoše se i odoše iz daleka za
staricom. A baka žalosna ide po snijegu, u po noći, preko polja. Kad je
došla na jedno veliko strnište, uhvati je takova studen, da nije mogla
dalje. Zato izvadi iz torbe one luči, razgrne snijeg i potpali vatru,
da se malo ugrije. Jedva se luči rasplamsale, ali ono čudo! Eto iz njih
izlaze Domaći, upravo kao da je na kućnom ognjištu! Iskakuju iz vatre
sve uokolo u snijeg, a za njima iskre frcaju na sve strane u tamnu noć.
Milo je baki, gotovo bi proplakala od milinja, što je ne ostaviše samu
na putu. A oni se kupe oko nje, smiju se i zvižde.

»Božja
braćo«, - reče baka, - »nije meni do radosti, nego mi hajde pomozite u
nesreći.« Pripovjedi baka Domaćima, kako se budalasti sin još više
pozlobio na nju, otkad se i on i selo uvjerili, da je u snahe zaista
gujin jezik.

» Izagnao me, a vi pomozite, ako znate.« Malo šute
Domaći, malo tepu snijeg s opančića i ne znaju baki savjeta. Ali onda
Malik Tintilinić reče: »Hajdemo do Stribora, starješine našega. On
svačemu savjeta znade.«

I odmah se Malik popne na glogov grm,
zviznu u prste, a ono iz mraka preko strništa dokasa k njima jelen i
dvanaest vjeverica. Posadiše baku na jelena, a Domaći posjedaše na
vjeverice i pođoše put šume Striborove. Jašu oni kroz noć - na jelenu
rogovi i paroščići, a na svakom paroščiću zvjezdica. Sjaji se jelen i
kazuje put, a za njim juri dvanaest vjeverica, a u svake vjeverice dva
oka kao dva draga kamena. Jure oni i žure, a za njima izdaleka trči
snaha i sin, sve im nestaje sape. Tako stigoše do šume Striborove, i
ponese jelen baku kroz šumu.

Spozna snaha sve u mraku, da je ono
šuma Striborova, gdje je ona već jednom radi grijeha ukleta bila, ali
od velike zlobe ne može se ni sjetiti svojih novih grijeha, ni pobojati
se za njih, nego se još više raduje govoreći: »Propast će neuka baka u
ovoj šumi sred tolikih čarolija« - i poletje još brže za jelenom.
Donese dakle jelen baku pred Stribora. Stribor pak bijaše šumski
starješina. Sjedio je sred šume, u dubu tako velikom, da je u njem bilo
sedam zlatnih dvorova i osmo selo, srebrnom ogradicom ograđeno. Pred
najljepšim dvorom sjedi Stribor na stolici, u crvenoj kabanici.

»Pomozi
baki, propala je od snahe-guje«, rekoše Domaći Striboru, kad mu se
bijahu poklonili i oni i baka. Pripovjede oni sve, kako je bilo. A
snaha i sin došuljali se do duba, pa kroz crvotoč gledaju i slušaju što
će biti.

Kad su Domaći svršili svoju pripovijest, reče Stribor baki:

»Ne
boj se starice! Ostavi snahu, neka živi u zlobi, dok je zloba ne dovede
opet onamo, otkuda se prerano oslobodila. A tebi ću lako pomoći. Gledaj
tamo ono selo, srebrom ograđeno!«

Pogleda baka, a ono njezino
rodno selo, u kojemu je mladovala, a u selu proštenje i veselje. Zvona
zvone, gusle gude, zastave se viju, a pjesme podcikuju.

»Uniđi
kroz ogradicu, pljesni rukama i pomladit ćeš se odmah. Ostat ćeš u selu
svome, da mladuješ i da se raduješ, kao pred pedesetak godina!« - reče
Stribor.

Razveseli se baka kao nikada, poletje odmah do
ogradice, uhvatila se već rukom za srebrna vratašca, ali se uto još
nečega sjetila, pa upita Stribora:

»A što će biti od mog sina?«
»Ne
budali, bako! « - odgovori Stribor: - »Otkud bi ti za svoga sina znala?
On će ostati u ovom vremenu, a ti ćeš se vratiti u mladost svoju! Ni
znati ne ćeš za kakvog sina!«

Kad je baka ovo čula, zamisli se teško. A onda se polako vrati od gredice, dođe natrag pred Stribora, nakloni se duboko i reče:

»Hvala
ti, dobri gospodaru, na svemu dobru, što mi ga daješ. Ali ja volim
ostati u svojoj nesreći, a znati, da imam sina, negoli da mi dadeš sve
blago i sve dobro ovoga svijeta, a da moram zaboraviti sina! «

Kad
je baka ovo izrekla, strahovito jeknu cijela dubrava, prestadoše čari u
šumi Striborovoj, jer je baki bila draža njezina nevolja, nego sva
sreća ovog svijeta. Zanjiše se čitava šuma, provali se zemlja, propade
u zemlju ogromni dub sa dvorovima i sa selom srebrom ograđenim, nestade
Stribora i Domaćih, - ciknu snaha iza duba, pretvori se u guju - uteče
u rupu - a majka i sin nađoše se nasred šume sami, jedno uz drugo. Pade
sin pred majku na koljena, ljubi joj skute i rukave, a onda je podiže
na svoje ruke i nosi kući, kuda sretno do zore stigoše. Moli sin Boga i
majku, da mu oproste. Bog mu oprosti, a majka mu nije ni zamjerila bila.
Momak
se poslije vjenčao s onim ubogim i milim djevojčetom, što im bijaše
dovela Domaće u kuću.Još i sad sretno žive svi zajedno, pak im Malik
Tintilinić u zimnje večeri rado na ognjište dohodi.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime27/1/2010, 10:47 pm

Biberce

Bila žena nerotkinja, pa molila Boga da joj da da rodi,
makar bilo dete kao biberovo zrno. Bog joj dade po želji, te rodi muško
dete kao biberovo zrno. Iz početka u radosti nije marila što je tolišno
dete rodila, ali posle dođe joj na žao gledajući drugu decu koja su se
s njezinim rodila gde narastoše na ženidbu i udadbu, a njezino ostalo
kao biberovo zrno. Onda okrene u plač i jauk svaki dan. Jedan put dođe
joj u san neko i kaže da ne plače više, biće njen sin veliki kao
jablan. Iza toga sna ostane vesela, ali ne zadugo, jer malo po tom dođe
joj sin i reče da mora ići kud mu je u snu rečeno; i tako on ode a mati
ostane plačući.

Išavši on zadugo dođe u jedan carski dvor pa uđe
u bašču, kad tamo – carska kći sedi pod jednim drvetom i plače. On joj
nazove pomoz Bog i zapita je, za što plače, a ona mu odgovori da je to
drvo pod kojim seđaše, rodilo tri zlatne jabuke, da joj je otac
zapovedio da čuva, ali dođe ala ispod zemlje te za tri jutra odnese sve
tri jabuke jednu po jednu, te sad nesme ocu da kaže, a otac sazvao
sutra silne goste da im pokaže šta mu je Bog dao. On joj kaže da ućuti,
on će joj sve tri jabuke od ale doneti, samo da mu da dve svoje sluge
da idu s njim. Po tom on kupi jednu ovcu i zaklavši je sva četiri
čerega metne u torbu a ostalo baci pa ponesavši i jedno uže ode sa
slugama iza grada na jezero, i onde digne jedan kamen pa reče slugama,
da ga na užetu spuste dole, pa kad zadrma uže, da ga vuku gore. Tako ga
sluge spuste, kad tamo – lepa bašča i kuća, kad uđe u kuću, a to ala
sedi kod vatre i u velikom kazanu nešto vari. Ala kako ga ugleda, skoči
nanj, a on joj brže baci jedan čereg mesa; dok se ona sagnu i uze meso,
on ukrade jednu jabuku; ala opet na njega nasrne, a on joj baci drugi
čereg pa uzme i drugu jabuku, kad ala onaj čereg proguta, ona opet na
njega nasrne, a on joj baci treći pa uzme i treću jabuku; kad ala
četvrtom na njega nasrnu, on joj baci i četvrti čereg, pa bježi natrag,
i tek da se uhvati za uže, a ala ispadne na polje, a on brže odseče od
svoje noge mesa pa joj baci i zadrma za uže, te ga izvuku gore. Potom
preda carskoj kćeri jabuke pa ode.

Malo vreme zatim prođe, a ala
počne svaki dan gore izlaziti, te je svaki dan jela po jednu devojku
koju su joj morali iz grada slati redom, tako dođe red i na carevu
kćer, koja je bila isprošena. Otac i mati i sva gospoda isprate je do
jezera, i onde izgrlivši se s njom i izljubivši otac i mati vrate se
kukajući, a ona ostane sama da čeka alu. Čekajući tako stane se moliti
Bogu, da joj pošlje Biberče, koje joj jabuke od ale donelo, da je sad
izbavi.

U tom Biberče dođe u grad, a grad sav u crno zavijen.
Kad on zapita što je, i oni mu kažu, on brže na jezero i nađe carevu
kćer gde sedi i plače, pa je zapita, hoće li poći za njega, ako je od
ale izbavi. Ona reče: "Hoću, ali ti me ne možeš izbaviti; jedan je samo
koji bi mogao, ali toga nema." "A koji je taj?" zapita on, a ona
odgovori: "Istina da je mali kao biberovo zrno, al' on bi mene
izbavio." Biberče se nasmeje i reče joj da je Biberče sad veliki momak,
i da je došao da je izbavi. Ona se začudi i kad vidi prsten što mu je
dala onda kad joj je doneo jabuke, osvedoči se da je on baš. Onda joj
on kaže da ga malo pobište, i ako zaspi da ga probudi, kad se jezero
zadrma. On legne njoj na krilo i ona ga počne biskati, te on zaspi, kad
u jedan put jezero se zanjiha, a ona počne plakati, i suza kane njemu
na obraz, a on se trgne, uzme mač i stane da čeka alu. U tom eto ti ale
sa devet glava, on je dočeka i odseče joj jednu glavu, a ala juriš na
njega, a on joj odseče i drugu, i tako svih devet. Po tom zaište od
devojke maramu pa povadi svih jezika devet i veže u maramu, a devojci
kaže da nikom ne kazuje ko je je izbavio, on će već doći kad bude
vreme, pa onda ode. Kad i devojka pođe kući, srete je njen mladoženja i
kaže joj: ako ne će kazati da je je on izbavio, da će je ubiti, pa joj
je sve jedno. Ona se razmisli, i opominjući se šta joj je Biberče
kazalo, da će doći kad bude vreme, obeća da će kazati da je je on
izbavio.

Mladoženja se vrati te ponese za svedočanstvo svih
devet osečeni glava. Kad ona dođe s njim svome ocu i materi, nije se
moglo znati koga većma grle i ljube, nju ili njega, i naume, odmah da
ih venčaju, ali se ona načini bolesna. Kad prođa nekoliko dana, eto ti
Biberčeta, i kaže da je on izbavio devojku. Sad car kome će da veruje?
Devojka ne sme da kaže, onaj preti da će je ubiti; te car naredi da im
sud sudi. Kad iziđu na sud, sud reče: ko ima svedočanstvo, onoga je
devojka. Kad onaj iznese glave a ovaj jezike, opet sud ne zna, kome će
da veruje, jer onaj kaže da nije glave odmah posekao nego potrčao s
devojkom k ocu, a kad ovaj iznese devojačku maramu, on kaže da je
devojka maramu od straha izgubila. Onda car reče, da u jutru idu oba u
crkvu na molitvu, tamo će biti i devojka, pa ko pre dođe, njegova je.
Biberče nije htelo ići, dok ne zazvoni, a onaj se digne u ponoći, ali
čim korači u crkvu, provali se pod njim zemlja i sav se iseče na
noževe. Onda devojka upali sveću i sedne kod jame da čeka suđenoga. Kad
udari zvono, eto ti Biberčeta. Onda car vidi ko je prav, i venča svoju
kćer za Biberče. Po tom Biberče ode svojoj materi da vidi da je on
veliki.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime2/4/2010, 8:07 pm

Ha, ha...Pa evo najkraće priče za decu, moje sam tako par puta prevarila;)

Bili baba i deda, i imali klupu, i na klupi lonac,
i u loncu četka!
Da ti pričam priču ispočetka.
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime2/4/2010, 8:18 pm

Е ово ти је добро.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime5/4/2010, 11:54 pm

Dobro bi bilo da deca nisu uporna! Posle shvatim da je možda bilo jednostavnije
isprčati "Vasilisu prekrasnu", nego "babu i dedu" ponavljati u nedogled....
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime23/6/2010, 10:26 pm

NEĆU DA JEDEM POVRĆE

Jovan i Cica su bili brat i sestra, ali se jedno drugom nisu baš dopadali.
Cica je mislila da je Jovan mamin miljenik, jer je on uvek radio sve kako
treba i nikad nije upadao u nevolje. Joca je mislio da je Cica tupavica i
gnjavator - i nikad nije propuštao da joj to i kaže. Ali samo onda kad mama
to nije mogla da cuje. Najgore je bilo dok su sedeli za stolom, jer bi
Jovan uvek pojeo sve što mu sipaju, a Cica bi odgurnula svoj tanjir u stranu
i tražila šunku ili keks. Ništa drugo nije volela da jede. "Au, super,
imamo kupus za rucak! Mnogo volim kupus," rekao je Joca jednog dana. "Kupus,
bljak," rekla je Cica, koja je redovno odbijala da jede povrce. Ona ga je
nazviala problemovrce, jer ju je uvek uvaljivalo u probleme. "Ako ne pojedeš
povrce neceš dobiti puding,"upozorila ju je mama. "Odvratno, odvratno!"
vikala je Cica i lupala viljuškom u tanjir. Tata se namrštio. "Nemoj opet!"
rekao je."Zašto svaki obrok u kuci mora da mi presedne?"
"Zato što Cica nece da jede povrce, eto zašto, "odvrati Joca, stavljajuci
u usta i poslednji zalogaj iz svog tanjira. "Problempovrce je bljak i necu
da ga jedem,"uzviknula je Cica. Umesto da se naljuti, mama je pokušala da je
ubedi. "Kupus, šargarepa i karfiol su zdravi. Od njih ceš porasti velika
i snažna, "rekla je. "Ti nikad neceš biti velika, zauvek ceš ostati mala,"
pevušio je Joca. Cica je pocela da place, skocila je sa stolice i otrcala
napolje. Osvrnula se po bašti, Trava. Listovi Dragoljuba. Sve sam zeleniš.
Uzela je svoja plasticna kolica i napunila ih pregrštima trave i lišca
Dragoljuba, i onda sve to lepo izmešala štapom. Zatim je ponostno odgurala
kolica u kuhinju. "Pogledajte," rekla je, "uzgajila sam svoje vlastito
problempovrce. Da ga pojedem?" Naravno da ne, mila, "rekla je mama. Ali tata
je ustao i izbliza pogledao zeleniš, kao bi se uverio da je bezopasan i rekao;
"Ne znam zašto ga ne bi pojela. Da ti ga skuvam Cica-maco?"
Ulio je u šerpu kljucalu vodu iz canika i zatim u nju potopio nekoliko
pregršti lišca i trave. Uzeo je varjacu i sve dobro izmešao, i upitao potom
Cicu da li bi htela da doda malo soli. Joca je poceo da se kikoce kad je
tata uzeo cediljku, procedio Cicino povrce i zamolio je da mu doda svoj tanjir.
"A sad lepo sedi na svoje mesto,"rekao je tata, stavljajuci tanjir pred Cicu,
koja je pomislila da zelena mešavina izgleda grozno. "Izvoli. Naše povrce
ti se ne dopada, ali sam siguran da ceš biti oduševljena svojim." Cica je
uzela kašiku i pogledala u tanjir. Zatim je videla kako se tata i mama smeju.
"Pokazacu ja njima,"pomislila je, "baš hocu!" Vrlo polako je prinosila kašiku
ustima i naposletku pocela da žvace. Mama i tata su prestali da se smeju, ali
su se i dalje smeškali. Cica je uzela još na šta su prestali da se smeškaju.
Zalogaj za zalogajem je nestajao u njenim ustima, sve dok tanjir nije bio
potpuno prazan. Najzad je Cica spustila kašiku. "Ovo je bilo supeeeeeeeer,"
rekla je. Mama, tata i Joca su je samo nemo posmatrali."Vec nekako osecam
da sam veca i snažnija. Ali, mislim da cu sledeci put ipak da jedem ono vaše
problempovrce, jer mi je za ovo potrebno puno vremena da ga uberem." I od
tada je uvek jela ono "njihovo" povrce.





____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime21/7/2010, 10:27 pm

BOGATAš I GOLJIN SIN

Živeo negde jedan bogati seljak koji je iz godine u godinu bivao sve bogatiji: imao je na više mesta vrlo lepa imanja, prave male spahiluke. Zvao se Petar, ali zbog njegova bogatstva svi su ga zvali Petar Gavan. A živeo u udžerici kraj bogataševa doma i jedan siromašak koji osim žene i gomile dece nije imao ništa drugo na svetu. Ime mu je bilo Jan, ali zbog njegova siromaštva svi su ga zvali Jan Golja.
Petar Gavan, koji je bio tako neobicno bogat, bio je uz to i pravi i oholi škrtac - a bogataši su cesto takvi - i što je koji covek bio siromašniji, pokazivao se prema njemu tim vecom tvrdicom. Drukciji je bio sa gospodom i sebi ravnim bogatašima: tad mu nikakvi izdaci nisu bili preveliki ni gozbe preskupe, jer je hteo da stekne njihovo uvaženje.
Ali mada je bio neizmerno bogat, Petar Gavan nije bio nikad zadovoljan i u dnu duše zavideo je Janu Golji na mnogoj deci, jer sam nije imao ni jedno dete, koje bi upravljalo mnogim njegovim imanjima kad on jednom bude ostareo. Žena mu je iz bliza i iz daleka tražila lekare i nadrilekare da joj pomognu. Ali je sve bilo uzaman, jer za boljku ovakve vrste još nije nikla biljka u koje bi bilo moci od pomoci.
- Sve mi ide uz dlaku - govorio je Petar Gavan, i kad god se u Jana našla prinova, buknula bi u njemu zavist, i on bi svoju pesmu ponovo pocinjao iz pocetka.
Dogodilo se jedne veceri da neka stara žena prode onud i zamoli u njega sklonište preko noci. Zar za tako šta da mu se obraca nekakva slepica? Nije njegov dom - dom staraca i starica, rece, a zatim joj zatvori vrata pred nosem.
Starica morade poci dalje i onda se s istom molbom obrati Janu Golji.
O, primio bi je od sveg srca rado, kaže Jan, ali žena mu je upravo na babinjama, i zbog toga ne zna gde bi i kako bi u svojoj udžerici smestio putnicu-namernicu.
- Kad je tako - rece stara - onda sam došla baš u pravo vreme, jer ja se u te stvari razumem. I to rekavši, ude u sobu.
- Pa ovo je izvanredno lepo detence! - rece videvši muškarcica na grudima porodilje. - Taj ce jednom u životu daleko doterati! I zbog toga valja vam zamoliti Petra Gavana da mu bude kršteni kum.
Jan i žena mu samo se zgledaše. Jer pre bi sunce pocrnelo nego što bi se Petar Gavan spustio tako nisko da bude kršteni kum detetu takvih golja kakvi su Jan i njegova žena.
- Covek se rada kao siromah - rece starica - ali ce vaš sin biti jednom bogat. A ni Petar Gavan, koji danas izigrava velika gospodina, nije bio odeven kad je došao na svet. I zbog toga, Jane, ucini kako ti kažem.
Jan Golja poceše se za uvetom, a zatim se uzme cešati svuda po glavi. Ali je starica ostala uporna i pošto je pripadala onoj vrsti ljudi koji znaju više no drugi, posluša je Jan, ode Petru Gavanu i kaže mu s kakvom je molbom došao.
- Jesi li ti pao na teme? - rece mu bogataš. - Zar ja da budem kršteni kum golacevicu takvoga golje kao što si ti? Tornjaj se odavde, i to smesta, ako želiš da se vratiš kucicitav!
I to rekavši, tresne vratima pred njim da se sve orilo.
"To bi i bilo premnogo za siromašne ljude - okumiti se s takvim bogatašem", mislio je u sebi Jan vracajuci se otud cvrsta koraka.
Kad dode kuci, zapita ga starica kako je tekla stvar i Jan morade da isprica po istini: da nije bilo onako kako je ona zamislila.
- To izlazi na isto - rece stara - jer tvoj ce sin biti ipak onaj koji ce ga naslediti, i sve što je Petar Gavan stekao i scicijašio, on ce jednog dana dobiti. Samo to morate zadržati za sebe - dodade starica - inace ce - ovo vam kažem da znate - doci do teškoca.
Dobro, dobro, oni ce o tome cutati, to je jasno.
Sutradan izvadi starica iz svoje kotarice lepo odelce, uredi dete, ukrasi ga, odnese ga svešteniku te bude kršten i dobije ime Petar.
Ali se Petar Gavan stalno jedio što nema dece. I kako mu ih žena nije darovala, slože se njih dvoje da kupe jedno dete i usvoje ga. To, dabogme, mora biti lepo dete, ali ne sme biti skupo. I toga radi pode Petar Gavan Janu Golji.
- A je l' ,ti - rece mu - ti imaš mnogo dece?
- Bogme imam, neka su mi živa i zdrava! - kaže Jan. - S mojom decurlijom je kao s tvojim imanjima: jedva da ih možeš izbrojati.
- M-da. A ja nemam dece - rece Petar Gavan - pa da mi prodaš svog najmladeg sincica.
Jan kaže da se ne razume u trgovanje, a narocito ne u trgovanje takvom robom. Ali se onda seti reci one starice, i tako razmena dobara bude izvršena. Jan dobije mericu ovsa, a Petar Gavan njegova sincica. Gavan obeca da ce mu sina doživotno hraniti i izdržavati, pa se cak na to i zakune.
Kad je prošlo neko vreme, pocne opet s Petrom Gavanom stara pesma: jest, imao je dete, ali to nije bila krv njegove krvi ni izdanak njegove loze. Žena mu morade ponovo tražiti pomoc lekara i nadrilekara, ali sad s mnogo više srece no dotad: posle uspešna lecenja, nade se u kolevci u domu Petra Gavana jedna - cerkica. Gavan je sad bio u sedmom nebu i smatrao je da mu je onaj golacevic, sin Jana Golje, suvišan. Ali kad ga je vec uzeo, nije mu zasad ostajalo šta drugo no da ga i zadrži, a posle ce videti šta ce i kako ce s njim.
Jan Golja i njegova žena bili su, naravno, zadovoljni novim stanjem u domu Petra Gavana. Gledajuci decaka kako se igra s lepom, ljupkom devojcicom, oni su ih vec videli kao buduce mladence. Jer u reci one starice cvrsto su verovali i bili u tom tako nepokolebljivi kao da vec imaju u džepu Gavanov novac.
Jednoga dana izleti Janovoj ženi iz usta prorocanstvo one starice. Cim ga je izbrbljala, pokajala se, ali reci, kad jednom izlete, više se u usta ne vracaju, nego samo dobivaju sve snažnija krila. Sad su obletale sav onaj kraj i nisu se smirile dok nisu doprle do ušiju i samog Petra Gavana. Ono na šta je Gavan skoro bio zaboravio, pocne mu se opet vrteti po glavi; da je ovaj njegov usvojenik samo jedan golacevic, a kad se takvi najedu, udari im to u glavu i pocnu se zanositi kojekakvim mislima. "Sad se igra s mojom cerkicom, a nije iskljuceno da ce mu se na kraju prohteti da mi postane zet", govorio je sam sebi. Zbog toga se uznemiri i stane razmišljati kako da ga se otarasi.
Slucaj je bio takav da je Petar Gavan imao sestru koja je prebivala daleko, daleko, severno od brda, zapadno od jezera i južno od velikih slapova. I jednog dana kaže decaku da joj odnese njegovo pismo, ali da dobro pazi na nj, jer to je, veli, osobito važno pismo. šta je u njemu bilo sadržano, to mu nije kazao. A pisao je sestri da odvede decaka na most iznad velikih slapova i gurne ga da se stropošta u vodu.
Decak pohita što je brže mogao. O sutonu našao se usred šume, ne znajuci kako da dode do cije kuce gde bi prenocio. Uto se sretne s jednom starom ženom, a to je, u stvari, bila upravo ona starica koja ga je kao novorodence nosila na krštenje i bila mu kuma, samo što to decak nije znao.
- Kud si pošao, momcicu? - zapita ga.
- Pošao sam k sestri Petra Gavana, koja prebiva severno od brda, zapadno od jezera i južno od velikih slapova - odgovori decak. - Nosim njegovo pismo i treba da joj ga predam. Ali, draga bakice, da li bi bila tako dobra da me primiš na prenocište?
Hoce, hoce, kaže starica, njezina kuca je tu blizu.
Tako decak pode s njom, a cim je zaspao, uzme mu starica pismo i ode brzo k ucitelju koji je prebivao u kuci kraj same šume. Zamoli ga da joj procita pismo i on joj ga procita.
- Opaku nameru ima u glavi taj Petar Gavan - rece stara - ali se ne usuduje da je sam svojom rukom izvrši. Nego, nece ni ovako ostvariti svoju zamisao!
A onda zamoli ucitelja da napiše drugo pismo: preporucuje sestri da bude dobra prema decaku i drži ga kao svoje rodeno dete dok on, Petar Gavan, ne bude došao po njega - tako je glasila poruka u ovom drugom pismu. Potom se brzo vrati kuci i kad je decak ujutru ustao, pismo se nalazilo u njegovu džepu. Momcic zahvali starici na ljubaznom prijemu i pode dalje.
Kad je stigao do sestre Petra Gavana, ona procita bratovo pismo i primi decaka najlepše i najljubaznije, i njemu je kod nje bilo tako kako je samo mogao poželeti. što je vreme više prolazilo, ona ga je sve vecma volela, jer je bio uctiv i poslušan i jer je u njega bila snažna jezgra dobrote.
Ali ma kako da mu je kod nje dobro bilo, on je ipak cesto ceznuo za kucom; možda ga je želja vukla kuci i zbog toga što je ponekad mislio na devojce s kojim se igrao dok su bili mali i s kojim se i posle tako lepo slagao.
Godine su prolazile jedna za drugom, decak se razvio u visoka, snažnog mladica, a Petar Gavan nikako da dode po njega niti da šta javi. Sedeo je na svojem imanju i razmišljao o tome za koga da uda kcer, jer je ona vec bila u godinama za udaju i valjalo je jednog dana rešiti se - njoj: da prestane devovati, a njemu: da je udomi.
Kci mu, medutim, o udaji ni da cuje: ne treba joj, kaže, covek. Ali bi ovda-onda zapitala oca kad ce se mladic vratiti kuci; i što je bila starija, sve bi mu se cešce obracala s tim pitanjem, tako da Petar Gavan poce da strahuje od pomisli da mu se sestra možda nije držala uputstva u njegovu pismu. Gospode, ako je Goljin sin živ! Samo bi mu to trebalo! Te tako jednog dana upregne konje u
kola i krene k sestri. Hteo je iz njezinih usta da cuje i tako se uveri u to da je mladic vec odavno mrtav.
Kad je tamo prispeo, stajao je njegov golacevic na dvorištu! Petar Gavan se osetio u tom trenutku tako kao da ce sici s uma.
- Zašto nisi ucinila ono što sam ti pisao da uciniš? - upita sestru.
- Pa zar nisam ucinila? - odgovori mu sestra. - Zar ga nisam držala sasvim kao svoje rodeno dete, onako kako si me zamolio u pismu? - I to rekavši, pruži mu pismo.
Gavan ga je citao i citao, gledao u pismo i gledao toliko da mu oci umalo nisu iskocile iz glave, jer pismo je bilo napisano tako kao da ga je pisala njegova ruka.
- Sve mi ide uz dlaku! - rece, i da je smeo, smoždio bi mladica na mestu. Ali nije smeo, nego napiše ženi pismo i naredi joj u njemu da pode s mladicem do visoke peci i gurne ga u užarenu pec; ne ucini li tako, morace se sama sruciti u pec kad se on bude vratio kuci.
Onda pismo pruži mladicu i zamoli da ga odnese kuci. On, Petar Gavan, vratice se kuci kad bude izvršeno ono što je u pismu naredio da se izvrši.
Mladic smesta krene na put i kad je bilo uvece, nade se usred guste šume, gde se sretne s onom staricom.
- Odakle li dolaziš? - zapita ga.
- Dolazim od Petra Gavana, koji je u gostima kod svoje sestre, i nosim pismo njegovoj ženi - odgovori joj mladic. A zatim je zamoli:
- Ah, draga bakice, primi me i sad na prenocište.
Hoce, hoce, kaže mu starica, i rado ce ga primiti, te tako podu dalje zajedno. Kad je pak mladic zaspao, uzme mu starica pismo, ode s njim do ucitelja i zamoli ga da joj procita pismo, što on i ucini.
- Sad je smislio nešto drugo davolsko i gura ženu da to izvrši - kaže ucitelj.
- Ali od njegove namere nece biti ništa ni sad! - rece starica.
Tako, po njezinoj molbi, napiše ucitelj drugo pismo. U tom drugom pismu porucuje Gavan ženi da smesta sa kcerju i njihovim usvojenikom, sinom Jana Golje, ode svešteniku i zamoli ga da oglasi veridbu ovo dvoje mladih. Ne bude li tako uradila, bacice je u visoku pec kad se bude vratio kuci - takoje stajalo u pismu.
Potom starica požuri kuci i kad se mladic izjutra probudio, pismo je bilo u njegovu džepu. On zahvali starici na ljubaznu prijemu i onda ode.
Kad je stigao kuci i kad ga je ugledala žena Petra Gavana, razrogacila je oci, a još ih je vecma razrogacila kad je procitala muževo pismo. "Mnogo šta cuje covek u životu, ali ovako nešto ni sanjati ne bih mogla", rece u sebi. Ali ne želeci ni najmanje da je muž baci u visoku pec, prizove kcer. I glecuda! - sad joj kci odjedanput dobi volju da se uda. Tako odu odmah svešteniku i zamole ga da oglasi veridbu dvoje mladih, kceri Petra Gavana i sina Jana Golje.
U nedelju, na dan prvog oglasa veridbe, Gavanova žena priredi pravu svetkovinu: u svima prozorima na kuci gorele su svece. Ugledavši s brežuljka svoj dom u žarkoj svetlosti, Petar Gavan, koji se vracao od sestre, mislio je da mu je u kuci izbio požar. A kad je cuo šta se dogodilo, zamalo da pukne od besa.
Pojuri k ženi u sobu i tresne pesnicom o sto da je sve pucalo.
- šta si ti to uradila dok sam bio van kuce? - drekne na nju. - šta te je navelo na to da mi skuvaš ovakvu poparu? Zašto nisi ucinila onako kako piše u pismu?
- Zar nisam ucinila onako kako piše u tvojem pismu? - odgovori mu žena. - Zar nisam bila kod sveštenika, zamolila ga da oglasi veridbu naše kceri i sina Jana Golje i priredila pravu svetkovinu? - rece mužu i pruži mu njegovo pismo.
Petar Gavan uzme citati pismo i citao ga je dotle dok nije požuteo i pozeleneo, jer je pismo bilo napisano upravo onako kako on piše, njegovim pravim pravcatim rukopisom.
- Cini mi se - rece naposletku - da je sam davo umešao ovde svoje prste.
Onda pozove sina Jana Golje.
- Ti to kao hoceš da mi postaneš zet, je li, ti? - rece mu. - E, brajce, ne ide to tako naprecac! Nego prvo podi k divu na kraj sveta, taj ume da odgovori na sva pitanja. Pitaj ga: zašto meni uvek sve ide uz dlaku? Doneseš li mi odgovor, dobiceš moju kcer za ženu; inace od tog posla ne može biti ništa.
Mladic nije bio nimalo ushicen time što mu valja poci na kraj sveta, a nije, dabogme, imao ni razlog da se raduje što ostavlja dragu devojku. Ona pak, kci Gavanova, molila je oca i preklinjala da ga ne šalje na put do na kraj sveta, plakala je i plakala da samo što nije oslepela od placa, ali joj otac ostade tvrda i neumoljiva srca - mladic je morao krenuti na put. Sad je Petar Gavan verovao da je dobio igru, jer onaj div na kraju sveta bio je ljudožder - to je Gavan znao!
Dugo je mladicu valjalo putovati do na kraj sveta: morao je proci kroz tri kraljevine da donde dospe. Kad dode do prvog kraljevskog dvora, doceka ga na stepenicama sam kralj.
- Kud si pošao, mladicu? - zapita ga.
- Kad si pošao divu na kraj sveta - rece kralj - onda budi dobar, dragi mladicu, pa ga pitaj šta je i kako je s mojom kcerju, koja mi je nestala pre sedam godina.
- Pokušacu - kaže mladic. - Dobijem li odgovor na jedno pitanje, dobicu, valjda, i na više pitanja.
Onda ga kralj lepo primi i pocasti i snabde ga bogato namirnicama. Mladic mu zahvali i pode dalje na put dok ne ugleda jedno brdo, tako strašno veliko i visoko kakva nigde drugde u celom svetu nije bilo. To je bio kraj sveta, i div koji je umeo da odgovori na sva pitanja prebivao je u tom brdu. Da bi se dospelo do njegova prebivališta, moralo se preci preko velike reke. Na obali je bio camac, a u camcu je sedela jedna stara, ružna žena. Mladic je zamoli da ga preveze preko.
- Hoceš li k divu? - upita starica. Da, hoce, kaže joj; hoce da ga pita zašto Petru Gavanu uvek sve ide uz dlaku.
- Ah, dragi mladicu - rece stara žena - onda ga pitaj i to dokle cu još sedeti ovde, jer ima vec tri stotine godina otkako se nalazim u ovom camcu.
- Pokušacu - kaže joj mladic i ona ga onda preveze preko reke.
U brdu su bila vrata i mladic nije pravo znao treba li da ude ili da ne ude, jer se u bravi na vratima nalazio kljuc. Onda stegne srce, otvori vrata i ude u veliku dvoranu, ciji su se zidovi sijali kao suvo zlato. U dvorani je sedela prelepa, nežna mlada devojka sa preslicom, na kojoj je prela najtananije zlatne niti.
- Odavno nisam videla cestita coveka - rece mu devojka - ali kako si, dragi mladicu, dospeo ovamo i šta tražiš ovde?
- Poslao me ovamo Petar Gavan - odgovori joj mladic. - Naredio mi je da mnogo pozdravim diva i pitam ga: zašto njemu, Gavanu, uvek sve ide uz dlaku. Kad bih mogao razgovarati s ocem-divom?
- Kad bi mogao razgovarati s divom? O, dragi mladicu, ti ne znaš šta govoriš - kaže mu lepa devojka. - Sad nije kod kuce, izišao je, ali ako te bude zatekao ovde kad se vrati, progutace te u slast, i to odjedanput, kao zalogaj.
- To bi, bogme, bilo neprijatno - rece mladic. - Ali ja, u svakom slucaju, moram s njim razgovarati, jer mi ga još valja pitati o ovom i onom - i on joj isprica sve naloge što ih je primio. A kad joj pomenu kralja koji je pre sedam godina izgubio kcer, ona uzdahnu i rece:
- O, zamisli samo kad bi taj kralj bio moj otac! Jest, moram ti pomoci kako budem znala i mogla. I zamisli samo kako bi bilo kad bismo imali srecu da zajedno odemo odavde.
Onda mu pokaže zlatan mac koji je visio o zidu.
- Pokušaj da vidiš možeš li ga podici - kaže mu. Mladic pokuša caskom, ali ga ne uzmože podici.
- Popij jedan gutljaj iz ove boce! - kaže mu devojka, i to pomože: sad je mogao skinuti mac sa zida.
- Popij još jedan gutljaj! - kaže mu opet, i on tako ucini: sad je išlo mnogo bolje, sad je mogao podici mac visoko. A onda ispije bocu do dna, i to mu toliko poveca snagu da je teškim macem mogao mahati kako je hteo, tako lako kao da ima u ruci vrbov prut.
- Sad se uvuci pod postelju i pokrij se ovom medvedom kožom da ti div ne oseti miris - kaže mu devojka.
Mladic ucini tako. Zavuce se pod postelju i pokrije se medvedom kožom do preko ušiju.
U istom casu div s hukom ude u sobu.
- Huuu! - rece šireci nozdrve. - Osecam ljudsku krv.
- Jest, to je mogucno - rece princeza. - Malocas doleteo ti je jastreb s velikom koskom u kljunu. To je svakako bila ljudska kost kad ti tako golica nos.
- Jedna jedina koska ne može tako jako mirisati - kaže div.
- Jest, da, ali secam se, cini mi se, da su bile dve koske - rece ona.
- E, dobro, dobro - kaže div, a onda sedne i uzme joj pricati o svojim junackim delima, o tome koliko je ljudi tog dana prožderao i tako dalje. Potom je došlo vreme da se spava i tako oni legnu i div zaspi.
Odjednom se princeza trgne.
- Ah! - krikne i okrene se u postelji.
- šta je? - zapita div.
- Ah, sanjala sam nešto smešno - odgovori princeza.
- A šta si to sanjala? - upita div.
- Sanjala sam o nekom ko se zove Petar Gavan i taj me pitao zašto njemu uvek sve ide uz dlaku - kaže mu ona.
- To dolazi odatle što nece da uzme za zeta mladica koji mu je suden - rece div, zatim ponovo zaspi i zahrce da je brdo jecalo. Ali odjedanput princeza se opet trgne.
- Ah, ah! - krikne i okrene se u postelji.
- No, šta je sad? - pita div i pocne se ljutiti.
- Ah, sanjala sam nešto smešno - odgovori ona.
- šta si to sanjala? - pita je div.
- Sanjala sam o jednom kralju koji je imao u vrtu nekakvu sasvim cudnovatu vocku - odgovori princeza. - Sve jabuke s te vocke bile su crvene na jednoj strani, a bele na drugoj; kako je to mogucno?
Div joj na to pitanje odgovori:
- To dolazi od silnog zlata i srebra što je tamo zakopano u vreme kad su svi carevi i kraljevi sveta ratovali medu sobom.
I okrenuvši se k zidu, stade opet hrkati da se brdo treslo.
Ali se princeza odjednom trgne.
- Ah, ah, ah! - krikne i obrne se u postelji.
- šta ti je sad? - drekne div, vec sasvim ljut i osoran.
- Ah, sanjala sam nešto neobicno - rece princeza.
- No, šta si sanjala? - upita je div.
- Sanjala sam o nekom kralju koji je imao izvor najbistrije i najpitkije vode kakve nije nigde u svetu, a sad je voda u njemu zagadena i prljava kao lokva. Ah, dobri moj - rece - kaži mi kako je to mogucno?
Div joj na to pitanje odgovori:
- To je zbog strvine jednog konja koji je zakopan tamo kraj izvora. Treba strvinu iskopati i izvor ce opet biti cist kao što je nekad bio. Ali sad me ostavi na miru s tim svojim sanjanjem.
I okrenuvši se k zidu, pocne hrkati da je sve pucalo.
Ali se princeza odjednom trgne.
- Ah, ah, ah, ah! - krikne i prevrne se u potelji.
- šta li je opet? - drekne div, sad vec sasvim besan.
- Ah, sanjala sam nešto neobicno - rece princeza.
- šta si to sanjala? - vikao je div.
- Sanjala sam - kaže mu ona - o jednom kralju koji me je pitao šta je i kako je s njegovom pre sedam godina nestalom kcerju. A ja bih htela da znam ko je taj kralj.
Div joj na to pitanje odgovori:
- Taj kralj je tvoj otac. Ali može on pitati i razbijati glavu pitanjem koliko god hoce, ti ostaješ tu gde si. A sad me ostavi naposletku na miru sa svojim snovima; jesi li razumela ?
Zatim se okrete k zidu, zaspi i tako zahrka da se brdo treslo i pucalo kao da ga je zahvatila olujina.
Ali najednom trgne se princeza i opet:
- Ah, ah, ah, ah, ah! - krikne i okrene se u postelji. Div skoci.
- šta ti je opet? - izdere se na nju vrlo grubo, jer sad je bio van sebe od besa.
- Ah, najmiliji i najbolji tatice - rece princeza - trgla sam se, nisam mogla drukcije, jer sam sanjala nešto tako cudnovato.
- To je nekakvo strašno sanjanje ove noci - kaže joj. - Ti inace ne sanjaš takve ni tolike snove. Pa de, šta si sad sanjala? - drekne besno.
- Sanjala sam - kaže princeza - kako me starica sa camca na reci pita doklece još morati ostati u camcu. Div joj na to pitanje odgovori:
- Ostace donde dok ne bude dobila zamenu. A dobice je tada kad neko sedne u camac na njezino mesto, a ona skoci na zemlju i rekne: "Sad sedi ti ovde toliko vremena koliko sam ja sedela." - Onda ce ona biti slobodna, a onaj koji bude u camcu, ostace umesto nje. Ali ako me sada ne budeš ostavila na miru da mogu spavati, glavu cu ti odseci - rece joj na kraju, skine sa zida mac i položi ga kraj sebe u postelju. Onda zaspi i zahrce da se sve orilo kao kad puca grom za gromom.
Dobivši od diva odgovor na sva pitanja, izmigolji se princeza iz postelje; u isto vreme izvuce se i mladic iz svojeg skrovišta, pa, ne caseci casa, dohvati mac i jednim silnim udarcem odsece divu glavu. Sad je princeza bila slobodna i njih dvoje potrce odmah k reci ostavivši mrtva diva u lokvi njegove divovske krvi.
Kad dodoše do camca, zapita starica mladica da li je od diva dobio odgovor na njezino pitanje.
- Prvo nas prevezi preko, pa ceš onda cuti njegov odgovor - rece joj mladic.
Dobro, prevešce ih. A kad izidoše iz camca i stadoše na zemlju, okrete se mladic i rece joj:
- Kad iduci put budeš nekog prevozila, treba da staneš nogom na zemlju, a onom ko za tobom ostane u camcu da kažeš: "Sedi sad ti ovde toliko koliko sam ja sedela!" - Onda ceš biti slobodna, a onaj drugi ostace u camcu umesto tebe.
- Trebalo je da mi kažeš pre no što sam te prevezla, pa bi sad ti sedeo ovde mesto mene -ljutito je vikala starica za njim i princezom.
Onda su išli istim putem kojim je mladic bio došao i kad stigoše do kraljevskog dvora u kojem je prebivao princezin otac, može se zamisliti kako su ih tamo docekali raširenih ruku. Kralj se tako radovao da se to ne može izraziti recima. Mladica prosto nije hteo pustiti da ode, jer je želeo da mu on bude zet i naslednik, a ta njegova želja je bila potpuno razumljiva. Kao njen otac, tako je mislila i princeza, i ona ga je molila i molila da ne ode od nje, ali je on ostao pri onom što je vec na pocetku rekao: mora, veli, kuci da saopšti odgovor Petru Gavanu, a osim toga - a ovo je kazao samo princezi, koja je cula šta je div rekao - neko ga kod kuce ocekuje s velikom cežnjom.
Pošto je bilo nemoguce zadržati ga, opremi ga kralj za put kako se samo moglo poželeti: da mu lepa odela, konje i kola, tako da je mladic pošao od njega kao najotmeniji plemic.
Zatim prispe u drugu prestonicu, i kad su tamo ucinili onako kako je div rekao da treba uciniti, potece u izvoru voda pitka kao najbolje vino. I ovaj kralj obdari ga mnogim darovima, a potom mladic ode do treceg kraljevskog dvora. Tamo naredi da se kopa s obeju strana jabuke, dok se nije iskopalo tako strašno mnogo zlata i srebra da se to ni prikazati ne može. Kralj mu da pola od svega iskopanog blaga.
Tako je sin Jana Golje postao pravi veliki gospodin, i Petar Gavan stajao je s kapom u ruci kad je u svojem dvorištu prilazio sjajnim kolima, gotovo verujuci da mu dolazi kralj da se pozdravi s tako znamenitom licnošcu kao što je on, Petar Gavan.
Kad vide ko je taj što sedi u kolima, može se zamisliti kako je razrogacio oci. A kad cu divov odgovor, smesta naredi da se što brže spremi sve što je potrebno za svadbu njegove kceri i sina Jana Golje.
To je bilo svetkovanje i svadbovanje tako sjajno kako se odavno a možda i nikad pre toga nije ni culo ni videlo. Gavan, tvrdica kakva se samo zamisliti može, davao je sada novac i šakom i kapom samo da svadbovanje bude što velelepnije.
Medu svatima bili su i sestra Petra Gavana i starica kojoj Gavan negda nije hteo dati ni da prenoci u njegovu domu i koja je krstila Goljina sina, i Jan Golja sa ženom i svom njihovom tevabijom, svi u novim novcatim odelima i haljinama. Svatovsku gozbu spremilo je sedam kuvarica iz prestonice, a toliko je ljudi došlo u svatove da im se konji nisu mogli izbrojati. Svati su igrali i pevali, ijujukali i opet igrali, jeli i pili kao da su bili u svatovima samog kralja.
Sad bi Petar Gavan zaista mogao biti zadovoljan, jer bolja zeta ne bi nikad našao ma koliko ga tražio. Ali, uprkos svemu, on nije bio istinski zadovoljan. Nije mu išlo u glavu da je golacevic bogatiji od njega, a jedio se i što mu je zet bio nerasudan i ne uze sve što je div imao, nego je ostavio da leži sve tamo gde je bilo; a što cak ni kljuc od divovih vrata nije poneo sa sobom, to mu baš nikako nije davalo mira.
I tako Petar Gavan upregne jednog dana konje u kola i ode, a da niko nije znao reci kuda ni kamo. On je, medutim, otišao na kraj sveta da uzme sve ono što je div imao.
Kad je došao na reku, ude u camac i starica ga zamoli da sedne. Cim je Gavan seo, ona se u jednom skoku nade na zemlji i okrenuvši se k njemu, rece:
- Sad sedi ti ovde toliko koliko sam ja sedela! - I tako Petar Gavan ostade da sedi u camcu, i sedi tamo i danas i zuri u zlato što se sija iz divove otvorene dvorane.
Ali je njegovoj kceri i sinu Jana Golje sasvim dobro i oni žive u zajednickoj sreci i zadovoljstvu. A živi i onaj ko je poslednji ispricao ovu pripovetku.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7793
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime9/10/2010, 3:28 pm

Decje naocare

Vidi Kolja, da njegov otac uvek stavlja
naocare i tako cita.
Eto i sada otac je stavio naocare na nos
i poceo da cita knjigu. Videvsi to, mali
Kolja je prisao ocu i rekao mu:
- Kupi i meni, tata, naocare, i ja bih
hteo da citam knjige.
Otac je ogovorio:
- Dobro. Kupicu ti decje naocare.
I kupio sinu bukvar.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7793
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime9/10/2010, 3:44 pm

O Lidiji



Jednoga dana je osnovac Lidija posla iz skole svojoj kuci.
Pratila je njena staramajka. Bilo je toplo, i Lidija je bila samo
u haljini, bez kaputa. U rukama Lidija nista nije imala.
A staramajka je nosila u jednoj ruci Lidijin kaput i kaljace,
a u drugoj tasnu sa knjigama i kosaricu sa hranom..
Usput su sreli Natasu. Natasa se pozdravila sa njima
i upitala:
- Lidija zasto te staramajka ne uzme na ruke?
- Ta valjda nisam vise mala! - uvredila se Lidija.
- Ne, ti nisi mala, ali ti veoma cuvas svoje rucice. Onda zasto
ne bi pricuvala i nozice? - rece Natasa.
Lidija se zastidela, jer je razumela da joj se Natasa podsmeva.





____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime14/10/2010, 1:27 pm

Maslacak i sipurak

Rastao je Maslacak iz dana u dan i bivao sve lepsi.Njegov fesic
beo kao planinski sneg, isticao ga je medju mnogim drugim poljskim
cvetovima.
Jednog dana, ponosan na svoju lepotu, obrati se on susedu Sipurku:
-Sipurko sipuravi! Sipurko sipuravi, u trnje zagnjureni!
Ja se ponosim fesicem! Ja se ponosim fesicem!
I tako jednom, dvaput, triput.
Jednog, drugog, treceg dana.
Cutljivi Sipurak pocrveni kao krv od stida.
Jedne noci, dok su dva suseda spavala dubokim snom, dunuo je vetar:
Fijuuuu!
Fijuuuu prvi put, fijuuuu drugi, fijuuuu treci put.
Beli fesic Maslacka pretvori se u male snezne pahuljice,
koje odletese preko polja i izgubise se negde u sumarku. Uspavani Maslacak
ostade gologlav, kao zrno divljeg gloga.
Sutradan, kada se sipurak probudio , ugleda suseda bez kapice na glavi.
Dobro je protrljao oci da slucajno ne sanja:
- Ponosni Maslacku, - oglasi se Sipurak - gde ti je beli fesic?
Maslacak je sagnute glave gorko plakao.

Iz Albanske knjizevnosti

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7793
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime14/10/2010, 5:52 pm

Дрво и цвет


У зору је подно стабла изникао мален Цвет. И тек што је отворио очи, угледао је Стабло.
- Ти си, сигурно, велики Цвет - рече му.
- Не, ја нисам Цвет. Ја сам Стабло - одговори Стабло.
- Каква је разлика између Стабла и Цвета? - упита Цвет.
- Ми Стабла издржимо и најјаче ветрове, а ви, Цветови, прехладите се и од најблажег лахора.
- То је све? - поновно упита Цвет.
- Вас могу убрати и даровати. Вас се може ставити у вазу и неговати. А с нама Стаблима је друкчије.
Нас не могу убрати и поклонити. И не могу нас ставити у вазу и неговати. Ми увек остајемо по страни.
- Зар смо ми Цветови на путу?
- Не, углавном нисте. Али вас примете и када сте далеко од пута. Често вас и погазе.
Уосталом, лако је погазити оне који воле, јер они нису заштићени.
- Шта се догоди када неко погази Цвет?
- То се увек сазна. И због тога се може много плакати. Неки и након много времена спомињу прегажен цвет.
Нас Стабла нико не може прегазити, али нас и не воле као што воле Цветове.
- Онда си ти - рече му Цвет - изузетак међу Стаблима, јер тебе воли један мали Цвет.
Када је око поднева припекло сунце, Стабло је својом сеном заштитило Цветић.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7793
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime14/10/2010, 6:25 pm

MOJ DEDA I JA

Kaže mi mama da sam ja nekada bio beba.
A deda mi priča kako je i on nekada bio beba.
Mama mi onda kaže da sam rastao i rastao i, evo, sad sam porastao.
A deda mi kaže da je i on rastao i rastao, i na kraju - porastao.
Samo mi jedno nije jasno: obojca smo rasli i porasli, pa moj deda postao - deda, a ja ostao - dete!?...
Kako to?!


(Božidar Timotijević

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7793
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime14/10/2010, 6:30 pm



Družina kiše



U jednoj prelepoj zemlji pored jedne reke, a odmah iza jednog brda nalazi se šumica u kojoj živi jedan meda i jedan slatki medvedić. Njih dvojica su nerazdvojni prijatelji. Kada meda i medvedić, na primer, krenu da beru kruške oni uvek idu zajedno u paru i gde god krene meda eto ti i medvedića za njim. Inače, medvedić je jako pametan i vredan, ali retko kad dobije priliku da nešto kaže i pokaže.

Svakog vikenda, ova dva prijatelja, na obližnjoj šumskoj pijaci, prodaju kruške koje su sakupili u toku nedelje. Međutim, jedne noći meda usni san o jednom plavokosom dečaku koji u ruci nosi kutiju šibica i glasno peva sledeću pesmicu:

Izvolite prodajem kutijicu sa malo kiše,
U nekim mestima je nema više,
Zato kupite kutijicu sa malo kiše.

Kada se probudio, meda je svoj san ispričao medvediću i obojica su se složili da to nije običan san.

- Svaki san nešto znači. Ti si mali medvedić pa ti se može učiniti da to nije tačno, ali zapamti ovo: Snove sanjamo svaki dan i oni se ostvaruju ako verujemo u njih. A ja verujem. – reče meda.

- A jel mogu ja nešto da kažem? – upita medvedić.

- Sačekaj samo da ti još ovo kažem. Od sutra nećemo više prodavati kruške, već ćemo prodavati kišu. I videćeš, jednog dana, naš san će se ostvariti. Najvažnije je da budemo istrajni i vredni u našem poslu.

I tako su meda i medvedić počeli da skupljaju kišu u kutijice šibica koje su vikendom prodavali na maloj drvenoj tezgi. Pored tezge ležao je jedan mačak koji je grickao parče slanine.

- A zašto ti ništa ne radiš, nego po ceo dan ležiš i grickaš tu slaninu?- upita meda mačka.

- Nekada sam i ja radio. Bio sam sluga kod jedne nezgodne gazdarice. - reče mačak.

- A zašto je gazdarica bila nezgodna?- upita meda.

- Evo zašto: Prvoga dana ulovio sam jednog miša, ali gazdarica nije bila zadovoljna. Tražila je da sledećeg dana ulovim dva miša. Drugog dana ulovio sam dva miša, ali gazdarica opet nije bila zadovoljna. Tražila je tri miša. I tako sam svakoga dana lovio sve više miševa dok ih nisam sve pohvatao. Onda sam ostao bez posla. Gazdarica mi je dala otkaz. - tužno reče mačak.

- A jesi li dobio otpremninu?- upita meda radoznalo.

- Jesam, bilo je u naturu: dva puta po turu. - reče mačak.

- To baš i nije lepo sa njene strane. – odgovori meda.

- Meni i medvediću je potreban još jedan drug koji bi skupljao kišu. Ti si vrlo spretan mačak i bio bi nam od velike pomoći, uz to mogao bi i da ostvariš neku želju, ukoliko je imaš. – reče meda.

- Naravno da imam želju. Voleo bih da jednoga dana imam kuću od slanine. – odgovori mačak.

- E pa onda smo se dogovorili, možeš uzeti ove kutijice šibica i početi sa skupljanjem kiše. I, jednoga dana, tvoja želja će se ostvariti. – reče meda.

I tako je mačak počeo da skuplja kišu. Svakoga dana je radio i bio je veoma vešt. Nije bilo te kiše koja bi mu pobegla. S osmehom je donosio kutijice kiše koje su meda i medvedić prodavali. Međutim, niko nije želeo da kupi kišu. Jednom je jedan trgovac došao do tezge i počeo da priča ovako:

- De, de, de da vidim šta ovde imamo. Kiša na prodaju? To nikome ne treba. Proputovao sam svet uzduž i popreko i video sam da svuda pada kiša. Čak i u pustinji pada kiša. Kome mislite da prodate kišu? Treba da znate da vam kišu niko neće kupiti. – reče trgovac.

- Ali ja sam sanjao jedan san...- reče meda, a trgovac nastavi dalje:

- Znam sanjao si san i misliš da će se ostvariti. Ali u snove veruju samo deca, a odrasli znaju da su snovi izmišljotine koje se ne ostvaruju.

- A jel mogu ja nešto da kažem?- upita medvedić.

- Sačekaj samo da još ovo kažem. Bolje vam je da prodajete kruške kao nekada. One su vrednije od kiše. Što pre donesete odluku biće vam bolje – reče trgovac i nastavi dalje svojim putem.

Međutim meda, medvedić i mačak nisu želeli da prodaju kruške kao nekada. Oni su verovali u kišu.

- Jednoga dana mačak je, skupljajući kišu, naišao na jednog petla koji je kukurikao neku čudnu pesmicu. Pošto su se upoznali, mačak je predložio petlu da ga upozna sa medom i medvedićem. Kada su stigli u šumu mačak reče medi:

- Medo, vidi koga ti dovodim! Još jednog druga za našu družinu kiše, našao sam ga na polju dok je slobodno šetao.

- A zašto ti samo šetaš po poljima i ništa ne radiš?- meda upita petla.

- Nekada sam i ja radio. Kukurikao sam na jednom bogatom imanju i to svaki dan. Onda sam došao na ideju da probam da svaki drugi dan kukuričem i video sam da niko zbog toga na mene ne urliče. Onda sam probao da svaki treći dan kukuričem i video sam da niko zbog toga na mene ne urliče. Na kraju sam prestao da kukuričem i ljudi su to primetili i odlučili su da kupe jedan digitalni sat. Tako sam dobio otkaz. – reče petao.

- A jesi li dobio otpremninu?- upita radoznalo meda.

- Nisam, mada su hteli da daju metlu dva puta po petlu. – odgovori petao.

- To baš i nije lepo sa njihove strane. – odgovori meda.

- Meni, medvediću i mačku je potreban još jedan drug koji bi reklamirao našu kišu. Ti si veoma dobar pevač i bio bi nam od velike pomoći, uz to mogao bi i da ostvariš neku želju, ukoliko je imaš. – reče meda.

- Naravno da imam želju. Voleo bih da jednoga dana imam svoj kokošinjac sa kokama. – odgovori petao.

- E pa onda smo se dogovorili, možeš početi da putuješ po ovoj prelepoj zemlji i da kukuričeš o našoj kiši. I, jednoga dana, tvoja želja će se ostvariti. – reče meda.

I tako je petao putovao po zemlji i kukurikao sledeću pesmicu:

Kukuriku, kukuriku,
dan je novi na vidiku!
U šumici, pored tezge miša,
prodaje se u kutijici kiša.
Vrlo je povoljno da znate,
svratite da probate!

Međutim, niko nije hteo da kupi kišu. Dani su prolazili i prolazili, ali se ništa nije dešavalo.

Jednoga dana, sasvim iznenada, u šumicu je došao jedan seljak. Odmah je pronašao tezgu oko koje je stajala družina kiše.

- Da li vi prodajete kišu? – upita seljak.

- Da, mi prodajemo kišu. – odgovori jednoglasno družina kiše.

- Čuo sam reklamu i došao sam da proverim. Ja sam, inače, iz jednog sela koga stalno zaobilazi kiša. Još se nije desilo da u našem selu padne kiša. Ukoliko vi stvarno imate kišu, ja bih vas bogato nagradio. Po džak para svakome. Šta kažete?

- Evo izvolite. Ovo je kutijica kiše. Potrebno je samo da je otvorite i u vašem selu pašće kiša. Izvolite.- meda ponudi kutijicu šibice seljaku.

- E pa onda družino, evo svakom po džak para. Trošite po svojoj želji i volji. – reče seljak i veselo ode u svoje selo.

- Šta ćeš uraditi sa džakom para? – upita meda mačka.

- Ja ću napraviti kuću od slanine. – odgovori mačak.

- A ti? – upita meda petla.

- Ja ću napraviti svoj kokošinjac sa kokama. – odgovori petao.

- A ti medo, šta ćeš ti uraditi? – upita mačak.

- Da, stvarno medo, šta ćeš ti uraditi? Nikad nam nisi rekao svoju želju. – reče petao.

- Ja ću svoj džak para dati jednom dečaku, koji piše za decu, da napiše priču o nama. Voleo bih i da ostala deca čuju priču o družini kiše, o snovima i željama koje se ostvaruju. -reče meda.

- A jel mogu ja nešto da kažem? – upita medvedić.

- Ajde sad reci! – rekoše meda, mačak i petao u glas.

- Snovi su lepi i ostvaruju se ukoliko verujemo u njih. – reče medvedić.

Čiča Miča i gotova priča



(Miloš Stefanović

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7793
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime14/10/2010, 6:32 pm

Zlatni novčić



Nekada davno, u jednom malom gradu na obali mora, živeo je dečak po imenu Milan. Kao i svi drugi dečaci i Milan je imao svoje želje i snove. "Najviše bih voleo da putujem po svetu, da upoznajem nove ljude i daleke zemlje" - govorio je Milan. Ali svoju želju nije mogao da ostvari, jer je bio jako siromašan. Pored toga, dečak nije imao roditelje i živeo je sam. Jedino što je imao bila je nada da će se njegova želja jednom ostvariti.

Dobra vila, koja deci širom sveta ispunjava sve želje i snove, čula je Milanovu želju i jedne noći je doletela u njegov dom. Jednim pokretom ruke pretvorila ga je u zlatni novčić, a zatim je nestala bez traga. U stvari ostao je jedan trag, bio je to zlatni novčić koji je na malom krevetu čekao da ga neko pronađe.

Posle nekoliko meseci jedan bogati trgovac je, sasvim slučajno, došao u Milanov dom. Prišao je krevetu i ugledao zlatni novčić koji se sjajio u tami. Uzeo ga je u ruku, pogledao sa obe strane, a zatim ga je stavio u džep. Novčić je, potom, odneo u jednu daleku zemlju i zamenio ga za džak bibera. Tako je novčić počeo svoje putovanje po svetu koje se kasnije nastavilo zahvaljujući drugim trgovcima koji su novčić međusobno razmenjivali. Zlatni novčić je ubrzo, iz ruke u ruku, proputovao celi svet i upoznao nove ljude i daleke zemlje.

I danas zlatni novčić putuje po svetu, ako ga nekada dobijete znajte da je to Milan, setite se njegove želje i pustite ga da putuje.



(Miloš Stefanović

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7793
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime14/10/2010, 6:50 pm

Prica o zrnu peska


Na pustinjski pesak, koji je lezao nepomicno, padali su uzareni zraci sunca. Svuda unaokolo, do u nedogled, vladala je mukla tisina.Tako je to trajalo danima i mesecima,godinama i vekovima.
Jedno maleno zrnce, koje se nalazilo na povrsini pescanih naslaga, otpoce jednog jutra, nekim cudom, da misli. U njegovoj sicusnoj glavi rojile su se velike slike o nekom drukcijem i neobicnijem zivotu. Pescano zrnce je zazelelo da se pokrene iz svoje zazarene jednolicnosti, da napusti ovo dosadno mesto sa kojeg se nije cuo ni sum, ni glas, niti se moglo bilo sta, sem peska, videti.
Uto dunu pustinjski vetar.
Jedan sloj peska sa povrsine pokrenu se iz svoje nepomicnosti i polete kroz vazduh. U sivom pescanom oblaku, koji je plovio nad pustinjom, nalazilo se i zrnce koje misli. U njegovoj sicusnoj glavi prvi put je likovala misao: "Pocelo je, najzad!"
Posle nekoliko casova vazdusne voznje, zrnce pade kraj jedne zelene oaze. Naculjilo je svoj sicusni sluh i osluskivalo veselo kloktanje izvora. Dani i noci su postajali sve zanimljiviji. U oazu su navracali beduini sa kamilama. Dovikivali su se medju sobom, a ponekad i pevali. O, koliko je samo tada bilo sumova!
Meseci i godine su prolazili. U sicusnoj glavi su ponovo otpocinjale da se roje velike slike o drukcijem zivotu.
I od tada, kako bi dunuo vetar, tako bi i zrnce koje misli ulazilo u sivi, pescani oblak, koji bi ga preseljavao na sve novija i zanimljivija mesta.
Sicusna glava nije mirovala. Stalno su se u njoj rojile velike slike. Maleno zrnce je sve cesce zudelo za novim vetrom koji mu je uvek donosio promenu.
Jednog dana dunu neki strasni vetar koji je satima vitlao pescani oblak nad pustinjom, sve dok ga ne nadnese nad morsku pucinu. Tako se maleno zrnce nadje i na morskom dnu. Posmatralo je sada velike i male ribe i osluskivalo iznad sebe huku talasa. Vodene struje koje su ga valjale, premestise ga najzad i do mesta odakle su bageri vadili pesak za gradnje. Kad se jednog jutra zrnce probudilo na lopati, otpoce njegova duga voznja. Samo,ovoga puta, bez vetra. Vozilo se sada kamionima, vozovima i kolicima. U njegovoj sicusnoj glavi carovala je samo jedna misao:"To je, dakle, onaj veliki zivot!"
U nekom velikom gradu, u nekoj velikoj ulici, radnici ga pomesase sa zitkim katranom i ugradise u asfalt. Danima su preko njega, uz buku, prelazile automobilske gume. Maleno zrnce je sa osmehom osluskivalo zamor velegrada, sve dok mu se ponovo ne ukaza slika o drukcijem zivotu. Zrnce koje misli je napregnuto ocekivalo vetar. Ali, kada se vetar pojavio, zrnce nije uspelo, onako zarobljeno u asfaltu, ni za dlaku da se pokrene sa svog mesta. Vetar je ulicom preko njega , veselo vitlao samo izguzvane hartijice.

(Stevan Raickovic

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7793
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime14/10/2010, 6:58 pm

Svitac traži prijatelja





Jedne letnje večeri izlete svitac iz trave, podiže svoj plavičasti fenjer i poče da trči tamo-amo. Šta li to traži? Prijatelja on traži! Jer svi imaju po nekog, imaju mnogo prijatelja, a on jednog jedinog.

A kakva je sreća imati prijatelja i igrati se s njim! Tako je poželeo da i on ima bar jednog prijatelja i pođe da ga traži. Leteo je tako, leteo kad ču u travi neko šuštanje. Izdiže fenjer da pogleda šta je i spazi skakavca kako uzbuđeno žuri nekud. Skakavčiću, skakavčiću - pozva ga svitac. Šta hoćeš? Odazva se skakavac. Želiš li da mi postaneš prijatelj? Želim. E, pa onda hajde da se igramo. Obradova se svitac.

Dobro, saglasi se skakavac, ali malo kasnije moram da potražim svog bratića. Vrlo je nestašan. Negde se izgubio, a već je mrak. Još se nije vratio kući pa je majka vrlo zabrinuta. Poslala me je da ga pronađem. A ti si došao u pravi čas. Hajde, osvetli mi put i pomozi mi da ga pronađem. E, ne mogu da ti svetlim, odgovori svitac.

Moram da idem da tražim prijatelja. Dižući svoj plavičasti fenjerčić, svitac odlete dalje. Opet je leteo tako okolo kad ču u travi neki šum. Podiže fenjer da vidi šta je to, kad ugleda jednog mrava koji je grabio napred, noseći veliki tovar. Hej, ti, pozva ga svitac. Mrav se odazva. Hoćeš li da mi budeš prijatelj? Hoću, odgovori mrav. Onda pođi sa mnom da se igramo. Dobro, saglasi se mrav. Samo čekaj da donesem kući ovaj tovar.

Baš si dobrodošao jer sam zalutao. Hajde pomozi mi da pronađem put. Ali svitac reče: "Ne mogu da ti pomognem, jer moram da tražim prijatelja." Sa tim rečima podiže svoj fenjerčić i ode dalje. Jedne letnje večeri svitac je opet trčao tamo-amo sa svojim uzdignutim plavim fenjerčićem. Šta li on to opet traži? Još traži prijatelja. Pa zar ga nije već našao? Nije.

Draga deco, vi svi znate kako se može steći prijatelj. Naučite i svica, jer on stalno leti unaokolo tražeći ga. Kako je samo umoran!


( Su Ju Đin

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7793
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime14/10/2010, 7:04 pm

Izokrenuta prica




Tek je brdo izaslo iza Sunca, a krevet skoci iz prostranog cice, navuce noge na opanke, stavi glavu na kapu i otvori kucu na vratima.
"Gle nocas je je zemlja dobro pokvasila kisu!", zacudjeno progundje brk sucuci cicu, pa brzim dvoristem pozuri niz korake, istjera stalu iz kravei rece:
Rogata livado, idi pasi u zelenoj kravi, a ja cu noge pod put, pa cu poci u drva da donesem sume."Cica stavi rame na sjekiru i namignu babom na svoje oko.
"Bako, skuvaj u jajetu cetiri lonca dok se posao vrati s cice.
Danas ce rucak slatko pojesti starca."

Put raspali niz cicu dizuci svojom sirokom prasinom oblake opanaka. Od toga se uplasise neka kola, pa u trku izvrnuse konje, a uzda ispusti kocijasa i bubnu ledinom o ledja.
Dogadjaj se uplasi od ovoga neobicnog cice i opruzi polje preko nogu jureci brze nego brdo preko zeca. Najzad, kad je bacio sebe ispred pogleda, od zuba mu zacvokota strah i glava mu se dize na kosi:iz obliznjeg vuka virila je krvolocna suma! "Au, sad je bostan obrao cicu!" Obuzet ludim starcem, nas ti strah preskoci preko caksira i podera trn, pa brze od polja pretrca preko zasijane zvijezde.

Pred kucnom babom doceka ga vjerni prag. "Tako mi svetog vuka, eno nedjelje u sumi!", viknu glasina hrapavim cicom. Kuca se prepade, uskoci u babu i zabravi kljuc vratima, a siroto drvo pope se na cicu i gore se uhvati granom za ruke ocekujuci dvoriste da dojuri u vuka.

Draga djeco, ova je prica pretrpejela zemljotres, pa je u njoj sve ispreturano. Pokusajte da svaku rijec vratite na njeno mjesto. : )


(Branko Copic

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7793
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime14/10/2010, 7:06 pm

Bajka o labudu



Zivela na vrhu planine mala Snezana, kraljica zime. Na nozicama je imala cipele od srebra, bila je ogrnuta belim plastom, poprskanim sneznim zvezdicama, na glavi je nosila ledenu krunu koja se prelivala u bezbroj boja kada suncev zrak na nju padne. Kralljici zime nije bilo hladno ni na vrhu planine. Spavala je u sneznom gnezdu, golisava se valjala po smetovima, vozila se po jezeru na nekoj crnoj ptici tuzno oborene glave.

Kako je Snezana bila vrlo mala, mogla je sasvim udobno da joj sedne u krilo. Padale su na to jezero i druge ptice, divlje patke i guske, ali su one bile suvise male da bi mogle maloj kraljici zime sluziti umesto camcica.
Cesto je Snezana mislila zasto li je crna ptica tuzna, zasto uvek obori glavu, i jednom je upita: - Moj crni camcicu, zasto si uvek toliko tuzan? Kako, mala kraljice znas da sam tuzan? Tiho pevusi ploveci jezerom: kad te na obali ugledam, uvek ti radosno mahnem krilom- odgovori ptica okoliseci.

Tuzan si, tuzan camcicu, uvek sumorno obaras glavu i gledas u vodu. Reci mi sta te mori, mozda cu ti pomoci - rece Snezana. Ali ptica ne odgovori nista, samo jos vise obori glavu i zaplovi brze. Snezana toga dana nije htela vise da navaljuje pitanjima, ali cvrsto u sebi odluci da dozna tajnu crne ptice.
Stalno je krisom posmatrala iz svog sneznog gnezda nebi li videla sta radi kad je sama. Tako posle nekoliko dana opazi da je ptica jos vise pogla glavu, kao da se zagledala u svoju sliku u vodi, i plovi lagano, lagano rekao bi covek ne mice se.

Samo kad nekoliko trenutaka Snezana okrene pogled na drugu stranu i opet ga vrati na jezero, opazi da se ptica malo odmakla sa mesta gde je bila. Brzo se iz svog gnezda spusti do jezera, pa je ponovo upita: Camcicu moj crni, reci mi zasto si tuzan? Ja sam kraljica sve ove beline, kraljica sam zime i sneznih pahuljica. Zar ne verujes u moju moc? Hajde provozaj me jezerom, pa ces mi onda reci svoju tajnu. Ptica tiho doplovi glatkom povrsinom vode ne dizuci na njoj ni jednog talasica, pruzi svoje krilo i kada Snezana sede na njega, otisnu se polako prema sredini jezera.

Okolo je sve bilo belo, belele su se grane stabla drveca, beleli se oblaci na nebu, belele se veverice sto su katkad skakale s grane na granu, blistala se od beline Snezana, kraljica zime.
Mala kraljice, odvec sam uzbudjena i nemogu ti reci sta me tisti, - prozbori najzad ptica, ali dovece dodji opet na obalu pa ces cuti.
Celog dana je Snezana bila nemirna i jedva cekala da padne noc. Kad se smrklo, otisla je na obalu jezera gde je crna ptica vec cekala.

Skrivena u noci, ispovedala se tiho kraljici zime.
Sve je oko mene belo, i drvece i nebo i zveri, i ti mala kraljice, samo sam ja od noci crnja. Zato me mori tuga.
Cuvsi to Snezana radosno rece: kad ti je to jedina nevolja, camcicu ne brini! Ucinicu da i ti postanes beo, zaplovi nocas na sredinu jezera i cekaj.
Posle ovoga kraljica je otisla do ledene kule, na stenje, gde je zivela Srebrna Zvezda , majka svih pahuljica. Mogla joj je i zapovediti, ali Srebrna Zvezda je bila veoma, veoma, stara pa je Snezana zbog toga umiljato zamoli:
Dobra Srebrna Zvezdo, ti sto si mojoj majci odecu tkala, posalji nocas na pticu sto stoji sred jezera jato pahuljica i njima zauvek pokrij njeno perje.
Ucini da se sutra probudi sva bela kao sneg mog prestola.

Tako je molila Snezana, a crna je ptica uzdrhtalo cekala na sred jezera. Kada bi oko ponoci, san pticu savlada, ona polozi glavu na krilo i ostade tako nepomicna. A, istog casa pade jato pahuljica i svu je zaveja, te u trenu postade bela kao sneg na prestolu kraljice zime. Ujutru Snezana opazi da vodom plovi beli labud, prvi na svetu. Drugi su se posle toga radjali i umirali, ali taj pravi jos i sad zivi i po istom jezeru vozi Snezanu, kraljicu zime.



( Desanka Maksimovic

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7793
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime22/10/2010, 7:03 pm

Majcino pismo Svetu


Dragi Svete,

Moj sin danas polazi u skolu. Jedno vreme ce za njega sve
biti neobicno i novo.. Zelela bih da se ti prema njemu odnosis
nezno.

Vidis, do sada je on bio glavni u kuci. Bio je gazda u svom
dvoristu. Ja sam uvek bola tu da vidam njegove rane, i da ga
utesim.

Ali sada, stvari ce se promeniti.

Ovoga jutra, on ce sici niz stepenice i mahnuti mi rukom.
Krenuce u veliku avanturu u kojoj ce verovatno biti i ratova
i tragedija i tuge.

Da bi ziveo u svetu u kome mora da zivi, bice potrebna
vera, ljubav i hrabrost.

Zato, Svete, zelela bih da ga nekako uzmes za tu njegovu
mladu ruku i da ga naucis stvarima koje ce morati da zna. Uci
ga, ali nezno, ako mozes. Nauci ga da na svakog nitkova
dolazi po jedan heroj; da na svakog kvarnog politicara dolazi po
jedan vodja koji se istinski posvetio svom poslu; da na svakog
neprijatelja dolazi po jedan prijatelj. Nauci ga cudesnim
stvarima koje pruzaju knjige.

Daj mu da na miru razmoslja o vecitoj tajni ptica na nebu,
pcela na suncu i cveca na zelenom brezuljku. Nauci ga da je
mnogo casnije da dozivi neuspeh, nego da vara.

Nauci ga da veruje u sopstvene ideje, cak i kad mu svi
drugi kazu da nisu valjane. Nauci ga da svoje misice i svoj mozak
proda sto je moguce skuplje, ali da nikada ne stavlja cenu na
svoje srce i dusu.

Nauci ga da zatvori usi pred gomilom koja urla... ali da
stoji uspravno i da se bori ako misli da je u pravu.

Uci ga nezno, Svete, ali ga nemoj razmaziti, zato sto se
dobar celik kuje samo u vatri.

Ovo je veliki zahtev, Svete, ali vidi sta mozes da
ucinis. On je tako drag mali covek.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Brida

Brida

Ženski
Broj poruka : 75
Godina : 60
Location : daleko od sveta
Datum upisa : 20.10.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime22/10/2010, 8:31 pm

BILI JEDNOM MOJI MAMA I TATA
[center]
Dokle će da mi sole pamet sa nekim Crvenkapama, Snežanama i Ivicom i Maricom, kad to ništa nije tačno! I posle kažu: "Ko te je naučio da lažeš? A oni me naučili, jer samo izmišljaju neštro što ne postoji.
Sigurno i vi znate priču o onoj devojci Pepeljugi kojoj je umrla mama, pa se zato kralju slomilo srce..(Kasnije je našao novu ženu, pa mu se opet srce sastavilo).
I jednom je Pepeljuga išla na bal...(A bal uopšte ne postoji - ima samo priredba u obdaništu).
I tamo je srela princa... (I to lažu, jer nisam još čuo da je neko učio za princa).
Kad je Pepeljuga pošla kući , trčala je niz stepenice i izgubila cipelu...(Dobro to je još moguće. Ali, ja znam da se to dešava samo mojoj babi kad je stavim na pokretne stepenice, jer je trapava).
I onda je princ uzeo tu cipelu pa je posle našao Pepeljugu i stavio je na konja..(I to je brate gomila izmišljotina. Kao prvo, gde si ti video ženiu da jaše?)
I tako su oni otišli u njegov zamak...(Svašta! Ja sam čuo da svi imaju vikendice, a ovo - nikad!)
Ali ja neću da kažem da se tako nešto nikad ne događa. Samo niko ne zna kako je ta priča postala. Svi oni lažu što kažu da je to bilo u davna vremena. A to je bilo kad sam ja bio mali, možda prošle godine. Došla baka da me čuva da joj ne bude dosadno. A mama i tata se lepo doterali, kao da ja imam priredbu u obdaništu. Onda je moja mama najlepša u publici. I tako oni otišli na neko proslavljenje. Baka mi pričala priče, a i ja njoj, a kad je odjednom bila noć, mi smo legli. Taman se baka uspavala, a mama i tata dolaze. Čujem kako šapuću u predsoblju:
_ Sve mora da se završi naopako! Jednom u životu izađem iz ovog kaveza i mora da mi presedne! Ti si kriv što mi se slomila ova prokleta štikla!
- Nisam ti ja kriv, nego te tvoje bakandže: Hoće, gospođa, da ide na štiklama, a juče izašla iz opanaka!
- Bolje bi ti bilo da bar pod stare dane naučiš da igraš , nego što popuješ!
- Da nećeš da me upišeš u školu plesa?
- Upisaću te u Zoološki vrt. Da mi nisi ko slon stao na nogu, ne bi mi se ovo desilo.
- Nije, nego ti nemaš blage veze sa valcerom.
- A ti jedino što znaš dda igraš - to je kolo. Iju ju!
I tako su oni pričali, a baka je hrkala i nije mi dala da spavam. I odjednom je došlo jutro. Mi smo se spremili das idemo u našu kućicu na reci, kad je mama digla dževu. Nema joj jedne cipele! Ona druga stoji sama samcita. Tada na vrata uđe moj tata:
- Evo ti tvoje cipele. Ko nova! Jutros kad sam išao u prodavnicu, odneo sam je kod obućara da više ne kreštiš po kući. A sad pakujte prnje i uskačite u krntiju, pa da odjezdimo u naš zama!
I tako ja znam da je naš obućar svima pričao o maminoj cipeli, a bake su onda ispričale svojim unucima. I tako je postala priča o Pepeljugi i princu, a niko ne zna da su to moji mama i tata. I zato ta priča treba da počinje ovako:
"Bili jednom moja mama i moj tata.."

Lidija Nikolić
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7793
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime25/10/2010, 9:59 pm

Plavo lisce



Katja je imala dve olovke. A Lena nijednu.
Zamolila Lena Katju:
- Daj mi zelenu olovku.
A Katja veli:
- Pitacu mamu.
Sutradan su dosle obadve devojcice u skolu.
Lena pita:
- Da li je mama dozvolila?
- Mama je dozvolila, ali nisam brata pitala.
- Pa nista, pitaj jos brata, - kaze Lena
Dolazi Katja sutradan.
- Dakle, da li je dozvolio brat, - pita Lena.
_ Brat je dozvolio, ali ja se bojim, slomices ti olovku.
- Ja cu sasvim pazljivo, - kaze Lena.
- Pazi, - kaze Katja, - nemoj da je zarezujes, ne pritiskaj
jako, ne uzimaj u usta. I nemoj mnogo da crtas.
- Ja bih, - kaze Lena, - samo lisce na drvecu nacrtala
i zelenu travu.
- To je mnogo, - kaze Katja, a obrve je sastavila.
I lice nezadovoljni napravila.
Pogleda je Lena i skloni se. Olovku nije uzela.
Katja se zacudi i potrca za njom:
- Pa sta ti je? Uzmi!
- Ne treba, - odgovori Lena.

Na casu ucitelj pita:
- Zasto je kod tebe, Lenocka, lisce na drvecu
plave boje?
- Nisam imala zelene olovke.
- A sto nisi od svoje drugarice uzela?
Lena cuta.
A Katja je pocrvenela i kaze:
- Ja sam joj davala, a ona nije htela da uzme.

Ucitelj ih obadve pogleda:
- Treba tako davati, da bi se moglo uzeti.


( Valentina Osejeva

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime16/11/2010, 12:23 pm

Prica iz Austrije

U davnim, davnim vremenima na mestu na kojem je danas grad Klagenfurt nalazila se se velika mocvara. Naseljeni su bili samo obliznji brezuljci. Ako bi slucajno neka zivotinja ili covek zalutali u mocvaru, nikada se vise ne bi vratili. U mocvari je ziveo opasan zmaj koji bi pojeo sve sto bi doslo u njegovu blizinu. Svi su ga se bojali. Onda je gospodar te zemlje odlucio da sagradi kulu na samom rubu te mocvare i pozvao je sve hrabre seljake da se s kule obracunaju s nemani - lukavom i slinom. Seljaci su vezali debelu kravu lancem na koji je bila pricvrscena kuka, sakrili se u kulu i s malih prozora posmatrali ceo kraj. Uskoro su zaculi tutnjavu velikog zmaja i veideli su da je napo kravu. Kuka mu se zarila u celjusti - sto se vise trudio da se oslobodi, ona se zarivala sve dublje. Seljaci su priskocili, buzdovanima ubili zmaja i ceo kraj je odahnuo. Na mestu na kojem se nalazila kula gospodar je sagradio dvorac, a mocvara je isusena i ljudi su malo-pomalo naselili niziju. Danas je u centru grada Lindvurm, spomenik koji predstavlja zmaja.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime16/11/2010, 12:29 pm

Prica iz Ceske

Bruncvik je legendarni ceski junak koji je putovao po svetu sedam godina i doziveo mnoge avanture. Njegov brod nastradao je u brodolomu i on je morao da se iskrca na ostrvo Amber. Jednom godisnje na to ostrvo doletala je velika ptica grabljivica. Bruncvik je, sakriven u konjskoj kozi, cekao na vrhu brda. Ubrzo se pojavila ptica, zgrabila konjsku kozu kao plen za svoje ptice i ponela je u gnezdo koje se nalazilo na kopnu. Dok su ptici grickali kozu, Bruncvik je uspeo da izadje iz nje i pobegne iz gnezda. Danas se pored Karlovog mosta nalazi skulptura Bruncvika, a legenda kaze da njego carobni mac lezi u kamenu tog mosta.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime16/11/2010, 12:39 pm

Prica iz Poljske

Prica se da je nekada davno na brdu Vavel ziveo zmaj koga su zvali vavelskim zmajem. Bio je vrlo opasan - sprzio bi batrom svakog onog koji bi pokusao da mu se priblizi. Najsladji plen bila su mu deca, koju bi za tren oka pojeo. Kralj je bio toliko ocajan da je ponudio ruku svoje kceri junaku koji bude uspeo da ubije zmaja i osobodi narod nevolje. Mnogi vitezovi pokusali su to da ucine, ali nijedan nije uspeo. Kada je sve vec izgledalo bezndezno, javio se segrt po imenu Krak sa zeljom da i on okusa srecu u borbi sa zmajem. Svi su mu se smejali jer nisu verovali da siromasni segrt, bez oruzja i oklopa, moze da pobedi zmaja. ali Krak je bio lukav i dosetljiv kao nijedan vitez. Pre polaska na dvoboj, znajuci da je zmaj uvek gladan Krak je ispekao tri ovce, a njihove stomake napunio je najljucim travama i zacinima koje je moga da nadje. Prozdrljivi zmaj pojeo je sve tri ovce i od toga je tako ozedneo da je popio pola obliznje reke Visle, naduo se na kraju i pukao. Tako je zmaj ubijen, a segrt Krak je dobio ruku lepe princeze i kljuceve grada, koji je u njegovu cast nazvan Krakov.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime16/11/2010, 12:47 pm

Prica iz Bugarske

Jovan Rilski je ziveo u pecini na planini Rili, predat molitvama, postu i samoci. Posle dvanaest godina takvog zivota iz pecine su ga isterali rozbojnici, a utociste je nasao u supljem stablu nekog ogromnog hrasta. Posecivali su ga pastiri i beskucnici, koji su ubrzo zapazili da on ima moc isceljivanja bolesnih. Ljudi iz cele zemlje dolazili su koj Jovana da zatraze blagoslov. Cak se i car uputio k njemu. Ali car nije zeleo da se penje na planinu, vec je poslao izaslanike po svetitelja. Jovan Rilski nije hteo da sidje i porucio je caru da smernost nece naci na ovom svetu, vec tek na onom, ali da ce se tada rado s njim sresti. Car je shvatio te reci i u znak zahvalnosti podigao je manastir na planini Rili, a za igumana je postavljen Jovan Rilski.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime16/11/2010, 12:53 pm

Prica iz Svajcarske

Legenda govori o hrabrom svajcarskom junaku koji se suprotstavio austrijskoj dinastiji Habzburgovaca. Ona je jacala od XIII veka i na kraju je postala toliko snazna da je zagospodarila velikim delom Svajcarske. Guverner austriskog cara u jednom svajcarskom gradu zeleo je da proveri koliko gradjani postuju vlast. Zbog toga je na stub postavio sesir u bojama austrijske zastave i zatrazio da se svi koji tuda prodju poklone sesiru. Jedini koji nije poslusao naredbu bio je Viljem Tel. Cim je guverner saznao za to, naredio je da ga uhvate i dovedu. Kao kaznu za neposlusnost trazio je od Viljema Tela da sa udaljenosti od 50 koraka strelom pogodi jabuku koja se nalazila na glavi njegovog sina. Svajcarski junak je, nemajuci izbora, gadjao jabuku i pogodio ju je u sam centar. Posle toga Viljem Tel je ubio guvernera i tima oznacio pocetak borbe za osobodjenje.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime16/11/2010, 1:05 pm

Prica iz Belgije

Antverpen je luka na reci Seldi, na severu Belgije. U gradu se nalazi fontana Brabo, podignuta kao spomenik mitskom junaku i rimskom ratniku Silvijusu Barobou. Gradjane Antverpena dugo je ugnjetavao div Antigon, koji je na obali reke Selde podigao carinarnicu. Kapetani recnih brodova koji su zeleli da pristanu u luku morali su da mu isplate veliku sumu novca. Svakom ko bi odbio da plati div bi odsekao ruku. Jedini koji se suprotstavio strasnom Antigonu bio je hrabri rimski ratnik Brabo. Uspeo je da divu u borvi odsece ruku i bacio ju je u reku. Gradjani su prepricavali taj dogadjaj i ponavljali reci hand (ruka) i njerpen (baciti), pa je grad prozvan Handnjerpen. Pod tim imenom bio je poznat sve do XVII veka, kada je naziv promenjen u Antverpen.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime16/11/2010, 1:55 pm

Prica iz Kenije

Jednom je gusenica usla u zecevu kucu dok zec nije bio tu. Priblizavajuci se kuci, zec primeti tragove ispred ulaza i zapita koje unutra. Gusenica je dubokim glasom odgovorila da je u kuci zivotinja koja udara nosoroge o zemlju i slonove pretvara u prah. Zec se prepade i potrazi pomoc. Prvo je sreo sakala, ali se i on uplasio. Zec potom zamoli nosoroga da mu pomogne, ali nosorog pomisli na to da ta zivotinja moze da ga tresne o zemlji i pobeze. Trazio je zec pomoc i od slona, ali ni slon nije bio voljan da se bori sa zivotinjom koja moze da ga pretvori u prah. Onda zec srete zabu i zamoli je za pomoc. Zaba stade pred kucu i rece: "Ja sam zivotinja koja udara o zemlju one koji udaraju nosoroge o zemlju i pretvara u prah one koji slonove pretvaraju u prah!" Gusenica se prepade i izadje iz kuce. Svi su bili iznenadjeni, a gusenica rece:"Buka u ovoj kuci je tolika da ovako nezno bice kao sto sam ja ne bi moglo u njoj da zivi." To rece i ode.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime17/11/2010, 1:16 am

Prica iz Juznoafricke Republike

Bogomoljka, noj i vatra


Je busmanska legenda koja govori o tome kako je bogomoljka donela prvu vatru ljudima. Pre toga oni su jeli sirovu hranu, bas kao leopardi i lavovi, a spavali su u sklonistima bez imalo svetla. Kada se priblizila noju koji je jeo, bogomoljkaje primetila da njegova hrana mirise drugacije od onog sto su jeli ljudi. Shvatila je da je razlog tome to sto noj svaki zalogaj hrane stavlja nakratko u vatru. Kada je zavrsio, sakrio je vatru pod krilo. Znajuci da joj noj nece dati vatru, bogomoljka je odlucila da ga prevari.
"Pogledaj", rece ona, "nasla sam drvo sa zrelim zutim sljivama." Noj je, sav srecan, poceo da jede sljive.
"One na vrhu mnogo su ukusnije", rece bogomoljka, a noj se odmah potrudi da ih dohvati. Propeo se na prste i rasirio krila da bi odrzao ravnotezu. Bogomoljka je brzo uzela malo vatre i odnela je Busmanima. Od tada noj vise ne leti i drzi krila cvrsto priljubljena uz telo da ne bi izgubio i ono malo vatre sto mu je ostalo.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime18/11/2010, 1:31 pm

Prica iz Vijetnama

U Vijetnamu postoji mnogo jezera. Jedno od njih je Ho Hoan Kiem ili jezero vracenog maca.Nekada se to jezero zbog boje zvalo Zelena voda.
Legenda kaze da je vijetnamski kralj Le Taj To imao mocan mac koji mu je omogucio pobedu u desetogodisnjem ratu protiv Kine. Jednog dana, dok je kralj plovio po jezeru, pojavila se velika kornjaca. Kralj je zamahnuo ka kornjaci, ali je ona, pre nego sto je uspeo da je posece, zgrabila mac i progutala ga. Ljut zbog gubitka dragocenog maca kralj je naredio da se jezero isusi.Ali ni kornjaca ni mac nisu pronadjeni. Kralj je napokon shvatio da su mu Bogovi mac pozajmili za borbu. Kada je Vijetnam postao slobodan, mac je vracen Bogovima.
Voda se vratila u jezero, a kralj je u znak zahvalnosti sagradio hram na obali. Od tada se Zelena voda zove Jezero vracenog maca.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime28/11/2010, 3:58 am

Ko stanuje u lopti?

Stvarno, ko stanuje u lopti, u toj okrugloj i veseloj kuci? Mozda u lopti sanjaju vile, mozda patuljci, a mozda madjionicari? U lopti mozda stanuju vile, ali vile niko nije video ni u sumi, a kamoli u lopti. Ni u najvecoj lopti ljudi ne mogu da stanuju, ali patuljci mogu. U lopti, verovatno, zive madjionicari. Oni mogu u sve i svasta da se pretvore i svuda i na svakom mestu da postoje, pa i u lopti.
Mozda....mozda, ali ko, stvarno, stanuje u lopti?
U lopti stanuje.....stanuje....stanuje....jedan beli, sasvim beli zec. Zato lopta skakuce. I u lopti stanuje....stanuje....stanuje....jedna bela ptica. Zato lopta leti. I u lopti stanuje jos jedan tocak. Zato se lopta kotrlja. Kad zec, ptica i tocak spavju u svojoj okrugloj kuci bez vrata i prozora, onda lopta miruje. Stanovnici lopte se dobro slazu. Posvadjaju se samo onda kad se u njihov zivot umesaju noge. O tome postoji i ova prica:
Spava zec u lopti i spava ptica u lopti i spava tocak u lopti i lopta na zelenom igralistu miruje. Onda do lopte dotrce dve noge i leva sutne loptu. Tocak se probudi, pocne da se kotrlja i da vice:
-Zeko, zasto me guras?Hocu da spavam.
Onda desna noga udari loptu, a zec se probudi i lopta pocne da skakuce po igralistu. Zec tada zavice:
-Ptico, zasto me budis? Hocu da spavam.
Tada opet leva noga udari loptu, probudi se ptica i lopta poleti uvis. Tada ptica zacvrkuce:
-Tockicu, tockicu, zasto me budis? Hocu da spavam. Tocak odgovori da nikoga nije probudio i tako nastane svadja u lopti izmedju zeca, tocka i ptice.
I znate li sta onda biva sa loptom? Tada svaki stanovnik lopte vuce na svoju stranu i lopta se cas kotrlja, cas skakuce, a cas leti.
Igraci kazu da je najbolje zapoceti utakmicu onda kad se u lopti svadju tocak , zec i ptica...
Na lopti nemojte praviti vrata - kroz vrata ce odleteti ptica, odskakutace zec i otkotrljace se tocak.

Dragan Lukic

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime27/3/2011, 5:47 pm

BAJKA O ZRNU PESKA





Priče i bajke Pijesak

Na
pustinjski pesak, koji je ležao nepomično, padali su užareni zraci
sunca. Svuda unaokolo, do u nedogled, vladala je mukla tišina. Tako je
to trajalo danima i mesecima, godinama i vekovima.
Jedno maleno zrnce, koje se nalazilo na površini peščanih naslaga,
otpoče jednog jutra, nekim čudom, da misli. U njegovoj sićušnoj glavi
rojile su se velike slike o nekom drukčijem i neobičnijem životu.
Peščano zrnce je zaželelo da se pokrene iz svoje zažarene
jednoličnosti, da napusti ovo dosadno mesto sa kojeg se nije čuo ni šum,
ni glas, niti se moglo bilo šta, sem peska, videti. Utom dunu
pustinjski vetar. Jedan sloj peska sa površine pokrenu se iz svoje
nepomičnosti i polete kroz vazduh. U sivom peščanom oblaku, koji je
plovio nad pustinjom, nalazilo se i zrnce koje misli. U njegovoj
sićušnoj glavi prvi put je likovala misao:
“Počelo je, najzad!”
Posle nekoliko časova vazdušne vožnje, zrnce pade kraj jedne zelene
oaze. Naćuljilo je svoj sićušni sluh i osluškivalo veselo kloktanje
izvora. Dani i noći su postajali sve
zanimljiviji. U oazu su navraćali beduini sa kamilama. Dovikivali su se
među sobom, a ponekad i pevali. O, koliko je samo tada bilo šumova!
Meseci i godine su prolazili.
U sićušnoj glavi su ponovo otpočinjale da se roje velike slike o
drukčijem životu. I od tada, kako bi dunuo vetar, tako bi i zrnce koje
misli ulazilo u sivi, peščani oblak, koji bi ga preseljavao na sve
novija i zanimljivija mesta. Sićušna glava nije mirovala. Stalno su se u
njoj rojile velike slike. Maleno zrnce je sve češce žudelo za novim
vetrom koji mu je uvek donosio promenu. Jednog dana dunu neki strašni
vetar koji je satima vitlao peščani oblak nad pustinjom, sve dok ga ne
nadnese nad morsku pučinu. Tako se maleno zrnce nađe i na morskom dnu.
Posmatralo je sada velike i male ribe i osluškivalo iznad sebe huku
talasa.
Vodene struje koje su ga valjale, premestiše ga najzad i do mesta
odakle su bageri vadili pesak za gradnju. Kad se jednog jutra zrnce
probudilo na lopati, otpoče njegova duga vožnja. Samo, ovoga puta, bez
vetra. Vozilo se sada kamionima, vozovima i kolicima. U njegovoj
sićušnoj glavi carovala je samo jedna misao:
“To je, dakle, onaj veliki život!”
U nekom velikom gradu, u nekoj velikoj ulici, radnici ga pomešaše sa
žitkim katranom i ugradiše u asfalt. Danima su preko njega, uz buku,
prelazile automobilske gume. Maleno zrnce je sa osmehom osluškivalo
žamor velegrada, sve dok mu se ponovo ne ukaza slika o drukčijem
životu. Zrnce koje misli je napregnuto očekivalo vetar. Ali, kada se
vetar pojavio, zrnce nije uspelo, onako zarobljeno u asfaltu, ni za
dlaku da se pokrene sa svog mesta. Vetar je ulicom preko njega i veselo
vitlao samo izgužvane hartijice.

Stevan Raičković

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime11/6/2011, 10:55 pm

VATRA NA PLANINI


Pricaju ljudi da je u stara vremena živeo u
Adis Abebi neki mladic po imenu Arha. Još kao decak došao je iz oblasti
Guragej i stupio u službu kod bogatog trgovca Haptuma Haseja.
Haptum
Hasej je bio tako bogat da je imao sve što se može kupiti za novac, i
cesto ga je mucila dosada jer se vec beše umorio od svega, i ništa novo
nije postojalo cega bi se mogao latiti.
Jedne hladne noci, dok je
vlažni vetar brisao preko zaravni, Haptum pozva Arhu da donese drva za
vatru. Kad Arha izvrši naredbu, Haptum zapoce razgovor.
- Koliku
hladnocu može da izdrži covek? - rece on, isprva govoreci više kao za
sebe. - Da mi je znati može li neko da provede celu noc na najvišem vrhu
planinskom, Maunt Sululti, gde duvaju najhladniji vetrovi, i da sve to
izdrži bez cebadi ili ma kakve odece na sebi, pa da opet ostane živ?
- Ne znam - odgovori Arha. - Uostalom, zar to ne bi bila prava glupost?
-
Pa, ako time ništa ne bi dobio, zaista bi bilo glupo da tako provede
noc - rece Haptum. - Ali ja bih se kladio u sve na svetu da nijedan
covek to ionako ne može da ucini.
- E, ja sam baš uveren da pravi
junak može prestojati potpuno nag celu noc na Maunt Sululti, pa da opet
ostane živ - rece Arha. - Samo, to me se ništa ne tice jer nemam u šta
da se kladim.
- Znaš šta - rece Haptum. - Pošto si tako siguran da
se to može izvesti, ja cu se opkladiti s tobom. Ako budeš prestojao celu
noc na stenju Maunt Sululte, bez hrane i vode, bez odece, cebadi ili
vatre, i ako preživiš, dacu ti na poklon deset jutara dobre oranice, i
kucu, i nekoliko goveda pride.
Arha nije mogao da veruje svojim ušima.
- Govorite li to ozbiljno? - upita on.
- Ja sam covek od reci - odgovori Haptum.
- Onda cu ja to izvesti sutra uvece - rece Arha - pa cu posle toga, dokle god budem živ, obradivati sopstvenu zemlju.
Ali
je ipak zebao pri pomisli na tu noc, jer je na planinskom vrhu vetar
sekao kao brijac. Zato se sutra ujutru Arha uputi jednom mudrom starcu
iz plemena Guragej i isprica mu kakvu je opkladu sklopio. Starac ga je
slušao bez reci, zamislivši se, a kad je Arha završio, on rece:
-
Pomoci cu ti. Na onoj strani doline preko puta Sululte uzdiže se jedna
visoka stena, koja se odande danju lepo vidi. Sutra uvece, kad sunce
zade, ja cu na toj steni zapaliti vatru, pa ceš moci da je vidiš sa vrha
na kome budeš stajao. Cele noci moraš gledati u svetlost moje vatre; ne
smeš sklopiti oci i dozvoliti da se na tebe spusti tama. Dok tako budeš
posmatrao moju vatru, secaj se toplote i toga kako ja, tvoj prijatelj,
sedim kraj vatre i podsticem je misleci na tebe. Ako to budeš uradio,
preživeceš noc uprkos najoštrijem vetru.
Arha toplo zahvali starcu,
pa se laka srca vrati Haptumovoj kuci. Rece mu da je spreman, i tako ga
gazda to popodne posla na vrh Maunt Sululte, i sa njim još dvojicu
slugu, koji su imali budno da paze na njega. Kad pade noc, Arha skide
odecu, i tako stajaše na vlažnom i hladnom vetru koji poce da briše nad
zaravni cim sunce zade. Na drugoj strani doline ugleda svetlost starceve
vatre, koja, udaljena nekoliko milja, sijaše u tami kao zvezda.
Vetar
postajaše sve hladniji; probijaše se Arhi kroz meso i smrzavaše mu srž u
kostima. Stena na kojoj je stajao bejaše hladna kao led. Sa svakim
casom koji je proticao on je sve više trnuo od zime, i na kraju poce
verovati da se nikada više nece ugrejati; ali ipak ne skidaše oka sa
treperave svetlosti daleko u dolini, misleci stalno na svog starog
prijatelja koji tamo sedi i podstice vatru njega radi. Pokatkad bi
pramenje magle zaklonilo svetlost, ali se on
naprezaše da je nekako
nazre dok magla ne prode. Kijao je, kašljao, cvokotao, i bivaše mu sve
teže i teže. Ali ipak stajaše tako celu noc, i tek kad svanu zora, obuce
se i side s planine u Adis Abebu.
Haptum se veoma iznenadi kad ugleda Arhu, i podrobno ispita sluge o svemu što se dogodilo.
- Je li celu noc izdržao bez hrane i pica, bez cebadi i odece?
- Jeste - rekoše mu sluge. - Izdržao je bez svega toga.
- Bogme, ti si junacina! - rece Haptum Arhi. - Kako si to uspeo?
- Sasvim prosto. Posmatrao sam svetlost vatre na jednom brežuljku u daljini - odgovori Arha.
- Šta kažeš? Posmatrao si vatru? E, onda si izgubio opkladu, još si moj sluga i nemaš nikakve zemlje!
- Ali ta vatra nije bila tako blizu da bi me ugrejala; gorela je daleko, cak na drugom kraju doline!
- Diži ruke od one zemlje! - rece Haptum. - Nisi ispunio pogodbu. Ta ti je vatra spasla život.
Arha se veoma ražalosti, pa se opet uputi svom starom prijatelju iz plemena Guragej i isprica mu šta se dogodilo.
- Iznesi tu stvar pred sudiju - posavetova ga starac.
Arha
izade pred sudiju i izloži mu svoju žalbu, a sudija posla po Haptuma.
Kad Haptum isprica svoju pricu, i kad sluge još jednom potvrdiše da je
Arha gledao u onu vatru na drugom kraju doline, sudija rece:
- Ne, ti si izgubio opkladu, jer je Haptum Hasej postavio uslov da ne bude nikakve vatre.
Još
jednom ode Arha svome starom prijatelju, sa tužnom vešcu da mu je
sudeno da završi život kao sluga, iako je preživeo sve one patnje na
planinskom vrhu.
- Ne gubi nadu - rece mu starac. - Više se mudrosti
može paci u divljim brdima nego u ma kome gradskom sudiji. Pa se iz
onih stopa diže i ode jednom coveku po imenu Hajlu, u cijem je domu
služio još kao mladic. Objasni tom dobrom coveku kakva je opklada
sklopljena izmedu Haptuma i Arhe, i upita ga da li se tu može nešto
uciniti.
- Ne brini - rece Hajlu starcu, pošto je malo promislio. - Postaracu se da ucinim nešto tebi za ljubav.
Nekoliko
dana docnije Hajlu posla poziv mnogim ljudima u gradu da dodu k njemu
na gozbu. Medu pozvanima bio je i Haptum, a pored njega i onaj sudija
što je presudio da je Arha izgubio opkladu.
Kad dode dan gozbe,
pojaviše se gosti, jašuci na mazgama sa skupocenim amovima, dok su
mnogobrojne sluge išle pešice za njima. Haptum stiže sa dvadesetoricom
slugu; jedan od njih držaše mu nad glavom svileni suncobran, da ga
zaštiti od sunca, a cetvorica dobošara, udarajuci u doboše, objavljivahu
svima da je stigao slavni Haptum.
Zvanice se posadiše na meke
prostirke i poceše da caskaju. Iz kuhinje dopiraše miris izvrsnih jela:
kozjeg pecenja, pecenog kukuruza i dure*, palacinki koje domoroci zovu
"indžera" i raznih primamljivih umaka. Zbog toga mirisa hrane gosti su
postajali sve gladniji, a vreme je prolazilo. Vec je davno trebalo da
budu posluženi, ali od jela nije bilo ni traga, samo je mirišljava para
dopirala iz kuhinje. Spusti se i vece, a gostima niko ne donese ništa za
jelo. Oni vec poceše da se sašaptavaju, cudeci se zašto uvaženi Hajlu
ne naredi slugama da ih necim posluže. A iz kuhinje su se i dalje širili
divni mirisi. Najzad jedan od pozvanih rece u ime svih:
- Hajlu, zašto se tako ponašaš prema nama? Zašto si nas pozvao na gozbu, a sad nas nicim ne služiš?
- Pa zar ne osecate miris hrane? - zacudeno ih upita Hajlu.
- Osecamo i te kako, ali mirisati nije isto što i jesti, od toga covek ne postaje sit!
-
Ali se zato greje na vatri koja gori tako daleko da se jedva može okom
sagledati? - upita Hajlu. - Ako se Arha ogrejao na vatri koju je
posmatrao dok je stajao na Maunt Sululti, onda ste se i vi zasitili
mirisima iz moje kuhinje!
Svi se složiše s njim; sudija uvide da
nije bio u pravu, a Haptum se postide, pa zahvali Hajluu na savetu i
izjavi da ce Arha smesta dobiti zemlju, kucu i stoku.
Onda Hajlu naredi da se donese jelo, i gozba otpoce.


*Dura - vrsta žitarice koja se gaji u Etiopiji


(Etiopska)

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Nella_broken_hart

Nella_broken_hart

Ženski
Broj poruka : 434
Godina : 28
Location : Beograd
Datum upisa : 05.07.2011

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime11/7/2011, 4:13 am

ČAROBNICA KOJA JE LJUDIMA MENJALA LICA

U davno doba življaše jedna divna devojka koja je odbijala svoje prosce jer joj nisu bili dovoljno lepi. Najzad, jedan mladić zamoli svoju rođaku da se kod devojke zauzme za njega. Devojka mu na to poruči da treba često da se kupa i trlja lice i telo kedrovim grančicama.
Zaljubljeni mladić postupao je onako kako mu je ona bila naložila. Snažno se trljao kedrovim grančicama dok mu ne bi potekla krv i lice bilo sve izgrebano. Pošto su mu rane zacelile, posla opet svoju rođaku devojci. Ali ona odgovori: "Reci mu neka se sada trlja grančicama omorike".
Ali omorikine grane mnogo su oštrije od kedrovih grančica. Ipak, mladić ispuni i ovu njenu želju i kada mu lice i telo zarastoše, zamoli rođaku da ode devojci i po treći put. Devojka odgovori prezrivo: "Reci mu da se sada trlja kupinovim vrežama".
Mladić se, prirodno, pokoleba pred tim novim iskušenjem; te kada je čuo da daleko iza planine živi čarobnica koja ima moć da menja lica, odluči da pođe da je potraži. Pošto je išao neko vreme, izbi iz guste šume na proplanak sa retkim drvećem. Uskoro ugleda dim i stiže do jednog stvorenja sa dva lica po imenu Acuvitlas, koje je sedelo pred kućom.
- što si došao ovamo? - upita Acuvitlas.
- Tražim onu ženu što ume menjati lica.
- Ovo je njen dom - odgovori on. - Možeš ući.
Mladić proviri kroz pukotinu pre no što će ući. Po zidovima je bilo mnogo lica, jedno od njih sve prekriveno divnim pegama. Kad uđe u kuću i sede, toga lica više nije bilo na zidu.
- šta te je dovelo ovamo? - upita čarobnica. A mladić odgovori:
- U mome selu živi lepa devojka koju želim da uzmem za ženu. No ona me odbija jer nisam dovoljno lep; tražila je od mene da trljam lice i telo kedrovim grančicama. Ja sam učinio kako je želela, ali mi onda reče da se trljam granama omorike; i pošto sam se trljao omorikinim granama, ona mi po treći put poruči da se trljam kupinovim vrežama. Tada sam pomislio na tebe i došao da te pitam bi li bila dobra da mi izmeniš lice.
- Dobro, izmeniću ti ga. Razgledaj lica na zidu i vidi da li ti se koje od njih sviđa.
Tako govoreći, čarobnica skidaše sa zida jedno po jedno lice da ga on pogleda. Ali za svako od njih on bi rekao:
- Ne verujem da bi mi ovo pristajalo. Najzad kaza:
- Ima samo još jedno lice - i iznese ono pegavo.
- Ovo će ti pristajati - dodade dok je skidala njegovo staro lice i stavljala mu novo. Tada ga pusti da ode uz opomenu:
- Nemoj skretati sa staze, već idi istim putem kojim si došao.
Mladić krete kuci, ali šuma mu je izgledala svuda toliko ista da zaluta. Iznenada ogromna žena, u stvari Mrka Medvedica, prepreči mu put.
- Kuda ideš? - upita.
- Idem kući.
- Bolje hodi k meni. Spremiću ti nešto za jelo.
Videći da nema mogućnosti da izbegne, mladić je otprati kuci. Tamo je ležala mlada i lepša žena, Crna Medvedica, duge crne spuštene kose. Ona im okrete leđa kad udoše i pravila se da nije čula kad Mrka Medvedica reče mladiću:
- Čekaj tu dok ti ne donesem nešto za jelo.
On osta da čeka. Iznenada mlada žena sede, izvuče nekoliko suvih riba iz vreće ispletene od kedrovih grana i reče:
- Sakrij ove ribe. Moja polusestra neće ti dati drugo do zmije. Pravi se kao da ih jedeš, ali jedi umesto njih ribe. - Tada opet leže.
Uto se vrati Mrka Medvedica. Ona stavi nekoliko zmija na vrelo kamenje ognjišta, poli ih vodom, i kad su bile gotove, ponudi mladića da jede. Bilo joj je milo jer se on pravio kao da mu jelo prija.
Sutradan mu Mrka Medvedica opet reče da ostane u kući dok ona ne prikupi hrane za njega; ali čim je zamakla, mladić se diže da beži. Tada mu Crna Medvedica, koja je cele noći ležala lica okrenuta od svoje polusestre, reče tiho:
- Kuda ideš?
- Idem kući.
- Nećeš joj umaći, jer će te brzo stići. Nego hodi ovamo, ja ću ti dati nešto što će te zaštititi.
Mlada žena mu pričvrsti jedan pljosnat kamen na grudi, drugi na leđa i još po jedan sa svake strane. Tada se mladić oprosti od nje i pođe u pravcu svoje kuće.
Samo što je otišao, a vrati se Mrka Medvedica.
- Kuda je otišao? - upita svoju polusestru.
- Ja ne znam. Nisam obratila pažnju na to.
- Oh, dobro, ja ću ga već pronaći - reče Mrka Medvedica nestrpljivo dok je hitala vratima. Napolju se pretvori u medveda, ubrzo dostiže mladica i reče mu:
- Hej, kuda si pošao? Mladić stade.
- Idem kući - reče.
- Hodi ovamo - naredi Medvedica.
Kad joj se primakao, ona podiže prednju šapu i pokuša da mu razdere grudi; ali joj pandža zagreba kamen i skliznu.
- Lezi - naredi zatim. Digavši drugu prednju šapu, pokuša da ga razdere po strani; ali joj opet pandža skliznu kad je naišla na tvrdi kamen; i zadnje šape ozledi tako na njegovim leđima. Tada razjapi čeljusti da mu odgrize glavu, ali ga slučajno proguta celog. Užasna bol zavi joj stomak te se ječeći otetura kući i leže kraj vatre. Bol je postajala sve veća, te najzad reče svojoj polusestri:
- Idi i zovi deda-Ždrala. Možda će me moći izlečiti.
Ždral dođe, položi uho na njen trbuh i reče:
- Ovo je ozbiljna stvar. Opet joj položi uho na stomak.
- Da, ovo je veoma ozbiljno. Izgleda kao da imaš ljudsko stvorenje u trbuhu.
Misleći da joj se podsmeva, Medvedica ljutito dohvati malo pepela i baci mu u lice. Pepeo ga celog zasu. Tako Ždral, koji je do tada bio crn, postade siv; i ostade siv do današnjeg dana.
Sada on opet stavi svoj nos na Medvedicu i ponjuši. Ali ga mladić, ispruživši napolje svoju ruku, ščepa za nos. Ždral zakrešta i zalepeta krilima, kao što ždralovi klepeću i danas. Mladić ne puštaše ždrala dok mu se nos ne izduži u dugačak kljun; tada ga naglo pusti te se ovaj izvali na leđa. Tužan, ždral se pokupi i ode.
Mladić tada razdra srce Medvedici i ubi je. Izvlačeći se iz njenog tela, reče Crnoj Medvedici:
- Hoćeš li poći sa mnom mojoj kući?
- Ako to želiš - odgovori mlada žena.
Ona napuni dve kotarice od kedrovog granja sušenom ribom, i davši mu da ponese jednu, pođe sa njim.
Uz put susretoše ženu Labudicu, koja je tražila korenje kamasa. Ona im reče:
- Kuda idete?
- Idemo kući.
- Hodite sa mnom, daću vam da se nečim založite.
Oni pođoše s njom do njene kuće. Tu ona ugreja dva kamena, stavi na njih dva korena od kamasa i prekri ih. Dok su se pekli, bajalaje:
- Jacajao, jacajao - rastite, rastite.
Kad je otklopila pećnicu, kamasovo korenje bilo je naraslo u ogromnu gomilu. Mladi čovek i njegova žena jeli su do mile volje, i pokupivši ostatak u korpu od kedrovog granja, nastaviše put. Zahvaljujući ovom čudu koje je Labudica učinila, i danas samo nekoliko korena kamasa može utoliti glad mnoštva ljudi.
Mladi ljudi stigoše kući bez drugih doživljaja. Da proslavi povratak i ženidbu, on pozva sve starce na gozbu, za koju su sušena riba i kamasovo korenje bili više nego dovoljni. Kad se gozba završila, starci se vratiše svojim kućama i rekoše porodicama:
- Taj mladić je postao čudesno lep i sada ima i lepu ženu. Da li je trljanje kedrovim i omorikinim grančicama doprinelo tome lepom izgledu? Ili je našao čarobnicu koja ljudima menja lica?
Devojka koja ga je bila odbila ču te razgovore i reši se da ga poseti. Njeni su je odvraćali da ne ide, ali ih je ona ubeđivala kako samo želi da vidi njegovu ženu. Tako ode njegovoj kući, drsko sede uz njega i reče:
- Brate moj, jesi li našao čarobnicu koja menja lica?
- Da - odgovori on.
- Kojim si putem išao? Mladić iskreno odgovori:
- Onuda kroz one šume.
- šta si joj rekao?
Mladić slaga rekavši joj upravo suprotno od onoga što je kazao. Devojka odmah skoći na noge i požuri kroz šumu da i ona nađe čarobnicu. Naišavši na pravi put, požuri dok ne stiže do kuće na proplanku i vide stražara sa dva lica kako sedi pred vratima.
- Da li u ovoj kući živi čarobnica koja menja lica?
- Da.
Ne ustežući se ni trenutka, ona uđe. Ali čarobnica je osetila njen dolazak i pokrila sva lica koja su visila o zidovima.
- šta želiš? - upita ona.
- Želela bih lice lepše od ovoga koje imam.
- Mislim da ću te moći zadovoljiti - odvrati čarobnica; i skinuvši devojčino pravo lice, ona joj namesti drugo, koje je bilo strahovito iskrivljeno. Ne mogavši ga videti, devojka je zamišljala da je njeno novo lice još lepše od staroga i ne stigavši čak ni da zahvali čarobnici, požuri napolje i ubrzo se kroz šumu uputi mladićevoj kći.
- Zar nisam dobila divno lice? - upita ona sedajući kraj njega.
- Ne, ti izgledaš strašno. Odlazi i nemoj više dolaziti ovamo - reče joj on.
Strahovito smetena, devojka ode kući. Tamo su se svi smejali njenom ružnom licu. Gorko je plakala, ali ga nije mogla promeniti, jer više nikad nije našla put do čarobnice.

BAJKA IZ ALJASKE
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7793
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime14/7/2020, 1:26 am

Priče i bajke Patulj10

Patuljkova tajna – Desanka Maksimović





Živeo je u planini neki stari patulјak koji je znao sve tajne ptica, gmizavaca, izvora i bilјa u njoj. Znao je čas kad koji izvor u gori postaje životvoran, čas kad će koja ptica umreti, koje trave čoveka usrećuju. Znao je i po čemu će pogoditi čas svoje smrti.



Jednog jutra rano pođe kroz goru kao neki vladar kroz svoje carstvo. Suve grančice su puckarale pod njegovim nogama i rosa ga do pojasa kupala, jer je vrlo, vrlo mali bio. Na granama su već pevale razbuđene ptice, izvori su glasno žuborili, i mirisala svud borovina i paprat. Najednom u crnim granama  četinara  vide patulјak sivu priliku tetreba gde leprša krilima budeći se iza sna noćnog. Oko njegovog vrata blistala se ogrlica zelenomodrog perja, a kada zamaha krilima učini se kao da se ogrće nekim  belim  ogrtačem. Patulјak opazi kako tetreb još jednom raširi crni lepezasti rep, kako radosno pogleda u nebo ispod svoje crvene obrve, i prhnu negde nad borje.

Patulјak tad uzdahnu i prošaputa  tužno: – Tetreb će danas poginuti. Belo perje nad njegovim ramenima jutros je potamnilo.

Potom se uplašeno osvrte oko sebe da ga ko nije čuo, jer nikom nije hteo govoriti nijedne svoje tajne.

Onda pođe dalјe niz planinu skakućući lako s kamena na kamen i skrivajući se iza debala. Išao je na najhladniji izvor da se umije. U dalјini se čula voda kako klokoće i penuša preko stenja. Da je drugi putnik tuda naišao, ništa neobično ne bi čuo, ali u pesmi izvora patulјak ču neke neobične zvuke, koji se javlјaju samo jednom u sto godina, u času, kad izvor postaje životvoran, kad njegova voda može da podmladi za čitav lјudski vek onoga ko je se napije.

Zato patulјak kao bez duše jurnu tamo. Bio je već prilično star i hteo je da se podmladi. Ali ne stiže na vreme: u času kad on zamoči šake u izvor, njegova voda postade opet obična planinska voda. I patulјak stade tužno gledati svoju belu bradu, i misliti da li će moći doživeti idućih sto godina, da se na izvoru podmladi. Poče sumorno razgledati oko sebe, po stablima borova, da možda nije poteklo mleko umesto smole, jer bi to bio znak da je došlo vreme njegove smrti. Ali toga časa je još tekla mirisna smola niz stabla drveća u planini, i patulјak odahnu spokojno.

Kako je već bilo podne, sede na neki panj oko koga su rasle jagode i dobro se najede. Pri tom mišlјaše:

-Treba bar da uoči Ivanjdana uvrebam čas kada se rascveta koji zlatni cvet paprati i da ga uberem, pa ću biti srećan cele ove godine, ako me smrt ne zadesi.

Jedino je on znao tu tajnu o zlatnom cvetu paprati, koji se rascvetava samo jednom u godini dana, usred ivanjske noći, i potom odmah uvene. Ali ko uspe da ga ubere, cele godine, a nekad i celog života, bude srećan. Samo patulјak je čuvao ovu tajnu kao i sve ostale, i bio je rešen da je drugome kaže jedino u času svoje smrti.

Mislio je on tako o papratovom cvetu i sračunavao po sunčevoj senci kada će doći Ivanjdan, kad najednom se trže i oslušnu: negde u gori, u stablu nekog starog bora, ču gde mili crv i pomisli:

– Stari bor će večeras umreti, crv će ga oboriti. Šteta, on je nikao u istom času kad sam se ja rodio.

Oko patulјka su vrdali gušteri, sunčale se zmije, savijene u koture kao voštanice . Ali on ih se nije plašio, i sa uživanjem je posmatrao jednu šarku na steni kako glavu uzdiže i motri. Njen vrat se blago povijao kao  vrat  labuda  i oči se prelivale rosno na suncu.

– Sirotica – pomisli patulјak – uživa na suncu a i ne sluti da će je do večeri ubiti. Vidim crvenu pegu u njenom oku.

Švrlјao je patulјak tako ceo dan. Obišao je sve svoje poznanike vukove, medvede, zečeve, a u samo veče ode u pohode nekom svom prijatelјu patulјku. Bio je to čas kad su se lovci i pastiri vraćali kući, i patulјci iz prikrajka posmatrahu ko će se pomoliti  stazom.

Prvi se ukazaše neki lovci. Preko puške su nosili ubijenog jutrošnjeg tetreba i pevali su na sav glas. Malo kasnije naiđoše čobani noseći onu mrtvu šarku, koja se sunčala po podne na steni. Patulјak se onda pozdravi sa svojim prijatelјem i pođe da vidi da li je crv već oborio stari bor. I zbilјa nađe drvo gde leži na zemlјi, a ptice oko njega tužno lete i bubice mu mile po stablu i korenu.

Pođe tada patulјak sumoran kući, a uz njega pristade neki detlić klјucajući stalno u stabla borova, kao da hoće nešto da mu kaže. Patulјak se osvrte, i, gle, vide da umesto smole niz koru borova teče mleko. – To beše znak da stari patulјak treba da ide sa ovog sveta.

Kad vide to, on stade razmišlјati kome bi svoju tajnu kazao i tako ga usrećio za ceo život. I seti se male čobanice, koja je  svakog dana gonila koze kroz planinu. On je pričeka na savijutku putanje, i kad se devojčica pojavi sa svojim stadom, stade pred nju, pa joj reče:

-Hoćeš li celog života da budeš srećna?

Ona se uplaši kad vide tako malog čoveka i htede da beži, ali on joj reče smešeći se:

-Ne boj se, i slušaj šta ću ti kazati. Ako hoćeš celog života da budeš srećna, uberi zlatni cvet paprati. On se otvara samo uoči Ivanjdana i odmah posle uvene. Niko ga sem mene nije do sada video; ali ja ću za nekoliko časaka umreti i tebi predajem svoju tajnu.

Tako on reče i zavuče se u dubinu šume, a devojčica otrča veselo niz stazu te razglasi tajnu i ostalim čobanima. I uoči Ivanjdana odoše svi u šumu, svaki ubra po jedan zlatan cvet i zakiti se njime.

I od tada svi čobani na svetu su srećni.




____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Priče i bajke Empty
PočaljiNaslov: Re: Priče i bajke   Priče i bajke Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Priče i bajke
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Ponešto i za klince - piše se u temama ispod naslovne :: O deci-
Skoči na: