Vasilij Polenov

Vasilij Dimitrijevič Polenov (rus. Поленов Василий Дмитриевич) (1. jun (20. maj po julijanskom kalendaru) 1844, Sankt Peterburg, - 18. jul 1927, Polenovo u Tulskoj Oblasti) bio je ruski pejzažni slikar povezan sa pokretom Peredvižniki u ruskom realizmu.

Polenov je studirao kod Pavela Čistjakova i u Carskoj akademiji umetnosti od 1863. do 1871. Bio je penzioner akademija umetnosti Italije i Francuske, gde je naslikao veći broj slika inspirisanih evropskom istorijom u duhu akademizma; u isto vreme je radio dosta i van institucija.
Vasilij Dimitrijevič Polenov, „Bakin vrt“
Викизворник
Vikimedijina ostava ima još srodnih multimedijalnih datoteka:
Vasily Polenov

Polenov je učestvovao u Rusko-turskom ratu 1877-1878 kao ratni umetnik]. Vrativši se iz rata, pridružio se grupi Peredvižniki, uzimajući učešća u njihovim pokretnim izložbama. Njegove radove je obožavao Pavel Mihailovič Tretjakov, koji je mnogo njegovih radova uzeo za svoju ličnu galeriju.

Kasnih sedamdesetih godina 19. veka Polenov je radio na pejzažima u realističkoj tradiciji Alekseja Savrasova i Fjodora Vasiljeva. Radio je na tihoj poeziji ruske prirode, povezane sa svakodnevnim životom.

Bio je jedan od prvih ruskih umetnika koji je postigao plein air svežinu boja kombinovanu sa umetničkom završnicom kompozicije („Dvorište moskovskog suda“, 1878; „Bakin vrt“, 1878; „Zaroško jezero“, 1879). Principi koje je Polenov razvio imalu su veliki uticaj na dalji razvoj ruskog (a naročito sovjetskog) pejzažnog slikarstva.

Polenovljeve skice Bliskog istoka i Grčke (1881-1882) utrle su put njegovom remek-delu „Hrist i grešnik“ (1886-87), interesantnom pokušaju da se zanovi piktoreskni sistem akademizma. U radovima iz 1880-ih, Polenov je težio da spoji novozavetne teme i svoju sklonost ka pejsažima. Od 1870-ih, Polenov se takođe posvetio i pozorišnim dekorima. Najistaknutija su njegova uređenja palate Save Mamontova i njegove Privatne Ruske Opere]. Od 1910 do 1918 Polenov je takođe bio uključen i u projekat narodnog pozorišta.

Polenov je 1893. godine izabran za članka Sankt Peterburške Akademije umetnosti a 1926. je imenovan Narodnim umetnikom Republike. Dugi niz godina je podučavao mlade umetnike u Moskovskoj školi umetnosti. Neki od njegovih učenika su bili i Abram Arkipov, Isak Levitan, Konstantin Korovin i Aleksandar Golovin. Polenovljeva kuća u Boroku je kasnije postala muzej nacionalne umetnosti.