Đura Jakšić

Naslov: Đura Jakšić 15/11/2009, 9:04 pm

Pesnik i slikar, jedna je od kljuchnih figura srpskog romantizma. Rodjen je 1832. godine u Srpskoj Crnji u Banatu. Posle zavrshene gimnazije odlazi u Temishvar da uchi slikanje. Neko vreme je bio na umetnichkoj akademiji u Peshti, ali je morao da je napusti zbog revolucionarnih dogadjanja 1848., u kojima je, iako je imao samo 16 godina, uchestvovao kao dobrovoljac.

Godine 1850. vraca se u Banat i uchi slikanje kod Konstantina Danila. Nakon izvesnog vremena provedenog kod Danila, 1851. odlazi u Bech gde nastavlja studije slikarstva i druzzi se sa Brankom Radichevicem i Djurom Danichicem. Posle Becha, 1853. odlazi u Minhen gde upisuje tamoshnju umetnichku akademiju. Od 1855. zzivi u Kikindi, potom u Novom Sadu, a od 1857. u Srbiji, gde radi kao seoski uchitelj. Objavio je dosta pesama, ali ga je ceo zzivot pratila oskudica. Nemashtina, alkohol i boemski zzivot verovatno su ubrzali njegovu smrt. Umro je 1878. godine od tuberkuloze.

Đura Jakšić 2958ru

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded

Naslov: Re: Đura Jakšić 15/11/2009, 9:05 pm

Nebo

Nebo moje, sunce moje,
Zagrli me, poljubi me!
Zzeljan sam ti pusta raja:
Zagrljaja, uzdisaja;
Zagrli me, raju moj!
Tude bele ruke sklopi,
Tako! Chekaj! Ljubi! Ljubi,
Dok se teret ne izgubi,
A srce ne rastopi -
Ne izgori zivot moj!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded

Naslov: Re: Đura Jakšić 27/11/2009, 9:08 pm

Padajte, braćo!

Padajte, braćo! Plin'te u krvi!
Ostav'te sela, nek gori plam!
Bacajte sami u oganj decu!
Stresite s sebe ropstvo i sram!

Ginite, braćo, junaci, ljudi!
Za propast vašu svet će da zna...
Nebo će plakat dugo i gorko,
Jer neće biti Srbina...

Mi nesmo braća, mi Srbi nesmo!
Ili vi neste Nemanjin soj?
Ta da smo Srbi, ta da smo ljudi —
Ta da smo braća — oh, bože moj!...

Ta zar bi tako s Avale plave
Gledali ledno u ognjen čas?
Ta zar bi tako — oh, braćo draga!
Ta zar bi tako prezreli vas?

Prezrite bratstva, pokor i kletvu!
Što nebo dade, pogaz'te vi!
Ta nije l' grešno, nije li grozno —
Krv dece vaše gledamo mi!...

A gde je pomoć, il' suza bratska?
Il' „Juriš, rode, za brata svog!”?...
U veljoj bedi, smrti i krvi
Danas vas, same, ostavlja bog!...

Al' opet, grešan, grešno sam pevo —
Ranjeno srce naroda mog!
Ta Srbin kipi — kipi i čeka —
Al' ne da đavo... il' ne da bog!

1862.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded

Broj poruka : 4371 Datum upisa : 18.03.2009

" Ponoć "

...Ponoc je.
U crnom plastu nema boginja;
Slobodne duse to je svetinja...
To gluvo doba, taj crni cas -
Al' kakav glas?
Po tamnom krilu nema ponoci
Ko grdan talas jedan jedini
Da se po morskoj valja pucini -
Lagano huji - ko da umire,
Il' da iz crne zemlje izvire?
Mozda to dusi zemlji govore?
Il' zemlja kune svoje pokore?
Il' nebo, mozda, dalje putuje,
Da moju kletvu vise ne cuje?
Pa zvezde placu, nebo tuguje,
Poslednji put se s zemljom rukuje...
Pa zar da neba svetu nestane?
Pa zar da zemlji vise ne svane?
Zar da ostane -
Tama?...
I hod se cuje -
Da l' ponoc tako mirno putuje?
Ni vazduh tako tiho ne gazi -
Ko da sa onog sveta dolazi?
Il' kradom oblak ide navise?
Il' bolnik kakav tesko uzdise?
Il' andjo melem s neba donosi?
Il' ostru kosu da ga pokosi?
Da ljubav ne(j)de?... Da zloba nije?...
Mozda se krade, da nam popije
I ovu jednu casu radosti?
Il' mozda, suza ide zalosti?
Da nas orosi tuzna kapljica?
Ili nam mrtve vraca zemljica?
. . . . . . . . . . . . . .
Vrata skrinuse...
O, duse! O mila seni!
O, majko moja! O, blago meni!
Mnogo je dana, mnogo godina,
Mnogo je gorkih bilo istina;
Mnogo mi puta drhtase grudi,
Mnogo mi srca cepase ljudi;
Mnogo sam kajo, mnogo gresio
I s hladnom smrcu sebe tesio;
Mnogu sam gorku casu popio,
Mnogi sam komad suzom topio...
O, majko, majko! O, mila seni!
Otkad te, majko, nisam video,
Nikakva dobra nisam video!...
Il' mozda mislis: Ta dobro mu je,
Kad ono tiho tkanje ne cuje,
Sto pauk veze zicom tananom
Nad onim nasim crnim tavanom,
Medju ljudma si - medju bliznjima -"
Al' zlo je, majko, biti medj njima!
Pod ruku s zlobom pakost putuje,
S njima se zavist bratski rukuje,
A laz se uvek onde nahodi
Gde ih po svetu podlost provodi;
Laska ih dvori, izdajstvo sluzi,
A nevera se sa njima druzi...
O, majko, majko, svet je pakostan -
Zivot je, majko, vrlo zalostan...
. . . . . . . . . . . . . . . .

Naslov: Re: Đura Jakšić 10/12/2009, 10:50 pm

Vece

Kao zlatne toke krvlju pokapane,
Dole pada sunce za goru, za grane.
I sve nemo cuti, ne mice se nista,
Ta najbolji vitez pade sa bojista!
U srcu se zivot zastrasenom taji,
Samo vetar huji... To su uzdisaji...
A slavuji tiho uz pesmicu zale
Ne bi li im hladne stene zaplakale.-
Nemo potok bezi - ko zna kuda tezi?
Mozda grobu svome - moru 'ladjanome!
Sve u mrtvom sanu mrka ponoc nadje,
Sve je izumrlo - sad mesec izadje!...
Smrtno bleda lica gore nebu leti...
Poginuli vitez... eno se posveti!...

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded

Naslov: Re: Đura Jakšić 13/12/2009, 6:18 pm

Putnik

Uvek na opazu
Kud covek ne brodi
Birajuci stazu
Koja sreci vodi.

Gledi staze redom:
Ovom necu ici;
Idem pravo sredom
Pre cu k meti stici.-

I polazi s bogom
Putem putnik mladi,
Mladom, lakom nogom
Po cvetnoj livadi.

Sto je drugom tesko,
Lako je za njega,
Srce mu s' vitesko
Ne strasi nicega.

Po bregovi tudji
Ko zerav se sija,
Ide pevajuci
A znoj ga probija.-

Sa junackim skokom
Sve bede obara,
Pred njegovim okom
Sve se u raj stvara.-

Mnogo je obiso
Sveta pregolema,
I doma bi iso
Al vec doma nema.-

Mira meni treba,
Snaga mi je pala,
A zaradit hleba
Ruka j' malaksala.-

Ah! al' nigdi stanka,
Nigdi za meneka!
Starost me nejaka,
Starost mene ceka!

I sa tugom veljom
Laca stap opeta,
No ne s onom zeljom
Upoznati sveta.

Upozna ga dosti,
Ne treba mu vise,
Sve mu vec pakosti
O grudi razbise.-

Vrane njemu kose
Postase srebrne-
Dobro noge nose
-Da u grob posrne.-

Zbogom, svete beli!
Ja stazu izbira,
Dusa dalje zeli,
Telo iste mira.

I sve na opazu
Dalje putnik hodi,
R a d o s l e d i s t a z u,
K o j a g r o b u v o d i ..

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded

Naslov: Re: Đura Jakšić 10/1/2010, 10:26 pm

Gospodjici.....U Spomen

Mnogi me je dosad zapitkiv'o:
Sa chega sam srca obolela?
Sad nek znade moja druzzba cela:
Rana j' ljubav shto sam od njih skriv'o.

Tebe ljubim, chedo ponoshljivo,
Ti si rane srcu mi nanela.
Pa shto si se od mene ponela?
Shto li gromom bijesh srce zzivo?

Grom je rjech, kojom zborish, hola,
Da me necesh nikad ljubiti,
K'o Gromovnik sa svoga prestola.

Verujem ti kao tvorcu svome.
Veruj i ti - da cu te ljubiti,
Kapi dok je srcu bolnome.

1855

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded

Naslov: Re: Đura Jakšić 29/3/2010, 8:37 pm

Kroz ponoc

Kroz ponoc nemu i gusto granje
Vidi se zvezda tiho treptanje,
Cuje se srca silno kucanje -
O lakše samo kroz gusto granje!
Tu blizu potok daljinu para,
Tu se na cvecu cvece odmara,
Tu mene ceka ašikovanje-
O lakše samo kroz gusto granje!
Pašcu, umrecu, duša mi gore,
Rastopice me do bele zore,
K'o grudu snega vrelo suncanje-
O lakše, lakše, kroz gusto granje!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded

Naslov: Re: Đura Jakšić 22/5/2010, 8:42 pm

Плен

Далеко су села, далеко механе,
Далеко пастири бело стадо хране;
Далеко, далеко! Бог би знао где су!
Облаци их крију, вихори потресу.
Гором вихор бесни, долом облак плива,
С усијаног чела хладни зној пролива,
Каткад громом рикне, сене муњом плахом,
Ил' грмљавом грмне - са громким уздахом.

Стрепи, стрепи, јадан свете, од менека,
Освета те моја са висине чека!
Тужитељи вредни пред Бога су стали,
Покори су твоји Богу додијали;
Разгневљено небо у пламену гори,
Чујем громку трубу, чујем где се ори.
Ал' шта рекох, тужан, да ти небо прети?
Сам ћеш у свом јаду - греху изумрети!...

Висока је гора, с звездама се грли.
Човечији звуци ту су изумрли,
У њој славуј песме није запевао.
Ја на њојзи стојим!... Ко ме ј' амо звао?
Несу ово пути за у небо плаво;
Да у пак'о воде, високи су здраво!
Растрвљено, пусто стење и врлети,
Отворена пропаст прогутат' те прети.
Као црном жалост увијена ризом,
Вечан хладак влада над мрачним амбизом;
А из тамних груди нешто проговара,
Тако тужно, болно, срце ти се ара.
Је ли ово клетва умирућих груди?
Ил' се у дубини дух умрли буди?...

Овдена се легу орловићи само,
Откуда их после на небу гледамо,
Где са врелим зраком слабо крило снаже,
Ил' у низу, где 'но мрку крвцу траже.

Отлен матор ор'о на грабеж излеће,
Те на мирне јањце оштре канџе меће;
Ил' на бојном пољу народа далеци'
Слатке хране бира у крвавој реци;
Па доклен се бритки јатаган крвави,
Орао се сури на бојишту бави.

Само писка слабих орловића стоји.
Нема ко ће да их врелом крвцом поји;
Већ одавна дома не враћа се стари,
Ил' не има хране, ил' за њих не мари,
Ил' га јоште рана тишти усијана?
Орлићи му пиште већ три бела дана!
По далеком свету старина тумара,
На бојишту негде с гаврани се кара...

Ал' каква се јека са долине чује,
Какав но се оку витез уакзује?
Плахе кида муње, громове разбија,
Из очију тамних жив му огањ сија.
Откуда ли иде, са којих ли страна,
Без панџира сјајна и без буздована,
Без опреме сваке за бој понесене,
У студену гору, у пустошне стене?...

Хај, њему је гора домовина мила!
Све оружје - пуста, убојита крила,
Громови имуње - познаници стари,
А студено стење - вечити другари!
Крвави су кљуни до мрких очију,
Крвава се крила кроз облаке вију.

То је витез славан, јунаци га знају,
Али му се живи никад не подају;
Бој га жесток често на свом челу гледа,
С погибијм вељом лети успореда!

Из долине, рањен, кроз облаке рони,
Силена га љубав по вихору гони;
Цвили, пишти љуто небеским хатаром,
До Бога просеца са јуначким паром;
- Не даде му рана доћи, усијана,
Орлићи му пиште већ три бела дана!
Можда глад их мори, можда љута жеђи?
Можда ћеду скоро свакомзлу подлећи?

Целу скупља снагу, па унапред коси,
Широко га крило по вихору носи;
Мислиш сад ће вихор попустити мало,
Толико се снаге на њег' захуктало.
Ал' и вихор душу бегајућу стеже,
Са јуначким дахом плаховито дува,
Дршће хладна стена, ломи грана сува -
А орао цвили, гора се разлеже!...

Спустило се крило, слабо, малаксано,
Распаде се срце, муком растрзано.
Ено, пада веће!... О, немоћи клете!...
Тако близу среће!.. Тако близу мете!...

Утиша се бура, вихор не вихори,
Само бајна дуга у долини гори;
А на хладној стени рањен ор'о спава
Широка му крила сломљена, крвава!

Где је она снага, што вихором тресе,
Да у мрачну пропаст крвав плен унесе?
Убојито срце, што у сунце тежи?...
Све са моћни крили пребијено лежи!...

Поред њега рука, крвљу помазана.
Чија ј' ово рука, из кога ли стана?
Обележја нема десница витешка,
Ни прстена златна, ни синџира тешка;
Само један белег силенога творца:
Што још комад љута притискује мача,
Тако јако, као у бој да корача -
По томе бих рек'о да је Црногорца!

(1858)

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded

Naslov: Re: Đura Jakšić 21/7/2010, 2:05 pm

Ah, životu

Ah, životu i bijeli svetu!
Zašto ste mi na takvom teretu?
što oči 'vake jade gledu?
Koje volim - ti mi bolujedu,
Koje ljubim - ti mi umiredu,
Najmiliji nisu mi na svetu -
Ah, životu, moj teški teretu!!!

1855.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”

Naslov: Re: Đura Jakšić 21/7/2010, 2:05 pm

Gde ja...

Gde ja šećer sijem,
Tu otrov izrasti;
Gde ja pevat' mnijem,
Tu ću u plač pasti.
Gde na druga brojim,
Tu krvnika imam,
Gde ja lovor svojim,
Trnom venac primam.
- Skoro sveća kraju,
Danak crnoj noći,
Al' kraj mome vaju
Nikad neće doći.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”

Naslov: Đura Jakšić 15/8/2010, 4:50 pm

Đura Jakšić, pesnik i slikar, jedna je od ključnih figura srpskog
romantizma. Rođen je 1832. godine u Srpskoj Crnji u Banatu. Posle
završene gimnazije odlazi u Temišvar da uči slikanje. Neko vreme je bio
na umetničkoj akademiji u Pešti, ali je morao da je napusti zbog
revolucionarnih događanja 1848., u kojima je, iako je imao samo 16
godina, učestvovao kao dobrovoljac.

Godine 1850. vraća se u Banat i uči slikanje kod Konstantina Danila.
Nakon izvesnog vremena provedenog kod Danila, 1851. odlazi u Beč gde
nastavlja studije slikarstva i druži se sa Brankom Radičevićem i Đurom
Daničićem. Posle Beča, 1853. odlazi u Minhen gde upisuje tamošnju
umetničku akademiju. Od 1855. živi u Kikindi, potom u Novom Sadu, a od
1857. u Srbiji, gde radi kao seoski učitelj. Objavio je dosta pesama,
ali ga je ceo život pratila oskudica. Nemaština, alkohol i boemski život
verovatno su ubrzali njegovu smrt. Umro je 1873. godine od tuberkuloze.

Jakšić je bio pesnik, slikar, patriota i umetnička ličnost snažne
stvaralačke imaginacije. U njegovom opusu izdvajaju se brojni portreti
gde je uspevao da postigne prefinjenu karakterizaciju likova, što se
posebno odnosi na brojne ženske portrete. Čuven je njegov portret Mile
Popović, kćeri kikindskog kafedžije u koju je bio zaljubljen a koji je
poznatiji kao: Devojka u plavom. Između ostalog je slikao, u duhu
romantizma a i sopstvenog patriotizma, portrete slavnih ličnosti srpske
istorije: Cara Dušana, Kraljević Marka, Kneza Lazara. Slika Na Karauli
je tipičan predstavnik romantizma.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded

Naslov: Re: Đura Jakšić 15/8/2010, 4:51 pm

Nebo

Nebo moje, sunce moje,
Zagrli me, poljubi me!
Željan sam ti pusta raja:
Zagrljaja, uzdisaja;
Zagrli me, raju moj!
Tude bele ruke sklopi,
Tako! Čekaj! Ljubi! Ljubi,
Dok se teret ne izgubi,
A srce ne rastopi -
Ne izgori život moj!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded

Naslov: Re: Đura Jakšić 15/8/2010, 4:51 pm

Padajte, braćo!

Padajte, braćo! Plin'te u krvi!
Ostav'te sela, nek gori plam!
Bacajte sami u oganj decu!
Stresite s sebe ropstvo i sram!

Ginite, braćo, junaci, ljudi!
Za propast vašu svet će da zna...
Nebo će plakat dugo i gorko,
Jer neće biti Srbina...

Mi nesmo braća, mi Srbi nesmo!
Ili vi neste Nemanjin soj?
Ta da smo Srbi, ta da smo ljudi —
Ta da smo braća — oh, bože moj!...

Ta zar bi tako s Avale plave
Gledali ledno u ognjen čas?
Ta zar bi tako — oh, braćo draga!
Ta zar bi tako prezreli vas?

Prezrite bratstva, pokor i kletvu!
Što nebo dade, pogaz'te vi!
Ta nije l' grešno, nije li grozno —
Krv dece vaše gledamo mi!...

A gde je pomoć, il' suza bratska?
Il' „Juriš, rode, za brata svog!”?...
U veljoj bedi, smrti i krvi
Danas vas, same, ostavlja bog!...

Al' opet, grešan, grešno sam pevo —
Ranjeno srce naroda mog!
Ta Srbin kipi — kipi i čeka —
Al' ne da đavo... il' ne da bog!

1862.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded

Naslov: Re: Đura Jakšić 15/8/2010, 4:51 pm

Osmeh

Volem slušat morskijeh talasa
Strahovitu smrtonosnu jeku,
I noževa krvožednu seku,
I lajanje nesnošljivih pasa;
Volem čuti groma lelek pusti,
I urlanje lavova svirepo:
Nego osmeh umereni lepo
S čovečijih tankih slušat usti.
More davi, strasno lav ujeda,
Sablja seče, grmeć grom obara -
Al' toliko pokora ne stvara,
Kao osmeh čovečijeg jeda.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded

Naslov: Re: Đura Jakšić 4/10/2010, 7:32 pm

Ja sam stena

Ja sam stena,
o koju se zloba mori,
svetska čuda i pokori.
Mnogi težak oblak, jeka,
krš gromova, oganj, kletva
i sto čuda neba, zemlje,
razbilo se o meneka...
Usamljena
na sredini morske pene,
cepam munje i gromove;
a talase rikajuće
sa hrapavim kamom grudi
u kapljice sitne mrvim.
U noćima smrti strasne
na rame mi ptice sleću
i zloslutnim grakću glasom:
pakost, zlobu i nesreću -
sto zlokobih
dva'est osam stojim leta,
prezirući, smejući se
pakostima bezbožnika;
hladna, nema
za radosti i za zlosti,
nepomična, neosetna,
u kojojzi otrov-srce,
umorena ljuta zmija,
na uzglavku - večnom mraku -
na kamenu od uvreda,
razmrskana, ćuti, spava...
Ja sam stena... al' krvava!...
Ispirana gnevom, jedom,
zaljuljana mukom, bedom!...
Smrt mi grozna, nemilosna,
sa pesnicom koštunjavom,
zlokobnicom oka svoga,
umiruća časom preti...
Čekaj, sele!
Još ne želim ja umreti!
Dok se zemlja ne zatrese,
burno more ne zajoše,
ne pocrni sjaj zvezdani,
i meseca svetlost bleda
ne zavije u oblaku
božje pravde i istine,
sjajne zore i večeri
zrak crveni ne proturi
u krvave ljute zmije,
kojima će duh večiti
po jauku, bolu, pisci,
nesrećnoga šibat sveta -
donde - donde!...
Uvređeno srce moje,
u večitom bolu, gnevu,
smeha se je zaželelo...
- Ha! Il' možda, neće doći
strašnog suda glas užasni?
Možda nikad neće moći
gorkoj muci i jauku
nasmejat se srce moje?...
Idi!... Idi!...
Ne diraj me mraznom rukom,
da preživim večnost tužnu
na vrletnom mome visu,
gde me čuda i otrovi
zlobnog sveta uzvisiše -
al' otklen ću sam, po volji,
stojat... pasti... ili večno
zla i podlost prezirati
lednim okom gorskog lava...
Ja sam stena, al' krvava!...

(1860)

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded

Naslov: Re: Đura Jakšić 2/12/2011, 10:53 pm

Jednoj nestasnoj devojci

Zar poljubac meni starcu,
Dajes mlada sa usana?
Zar na moje staro rame
Pada ruka usijana?

Je l' to ljubav?... Je li sala?
Te je tvoja ruka mala
Na ramenu sedog starca
Zadrhtala, zatreptala?

Il' si dosla zluradice,
Da me varkas, da me jedis?
Izmucene stare grudi
Da povredis, da pozledis?

- Ja te ljubim!... Tvrdis, mlada,
Puna jada, puna nada -
Ali ljubav sedom starcu
Veruj, duso, tesko pada...

Uvele su grudi moje,
Tvoja ljubav vatra ziva -
Pa se bojim, starac sedi,
Od plamena i goriva.

1875.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded

Naslov: Re: Đura Jakšić 2/12/2011, 10:55 pm

Osmeh

Volem slusat morskijeh talasa
Strahovitu smrtonosnu jeku,
I nozeva krvozednu seku,
I lajanje nesnosljivih pasa;

Volem cuti groma lelek pusti,
I urlanje lavova svirepo:
Nego osmeh umereni lepo
S covecijih tankih slusat usti.

More davi, strasno lav ujeda,
Sablja sece, grmec grom obara -
Al' toliko pokora ne stvara,
Kao osmeh covecijeg jeda.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded

Naslov: Re: Đura Jakšić 28/1/2012, 7:55 pm

ОТАЏБИНА

И овај камен земље Србије,
Што, претећ сунцу, дере кроз облак,
Суморног чела мрачним борама
О вековечности прича далекој,
Показујући немом мимиком
Образа свога бразде дубоке.

Векова тавних то су трагови —
Те црне боре, мрачне пећине;
А камен овај, кô пирамида
Што се из праха диже у небо,
Костију кршних то је гомила,
Што су у борби против душмана
Дедови твоји вољно слагали,
Лепећи крвљу срца рођеног
Мишица својих кости сломљене, —
Да унуцима спреме бусију,
Оклен ће некад смело, презирућ,
Душмана чекат чете грабљиве.

И само дотле, до тог камена,
До тог бедема —
Ногом ћеш ступит, можда, поганом.
Дрзнеш ли даље?... Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином страшном кидају;
Разумећеш их срцем страшљивим
Шта ти са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати...
Ал’ један израз, једну мисао,
Чућеш у борбе страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!...“

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Đura Jakšić 28/1/2012, 7:56 pm

СТАЗЕ

Две преда мном стазе стоје:
Једна с цвећем, друга с трњем;
Гвоздене су ноге моје —
Идем трњу да се врнем.

Ја уступам цвећа стазе
Којима је нога мека;
Нек’ по цвећу жене газе,
А трње је за човека!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Đura Jakšić 28/1/2012, 7:57 pm

ОТАЦ И СИН
Jеданпут иде стари Амиџа
Кô неки седи мандарин;
А за њим тапка, трчи, скакуће
Јуначке крви најмлађи син.

Вашар је био — а на вашару
Сабље, пиштољи, арапски ат;
Туниске капе, сребро и злато,
Млетачка свила, женевски сат.

„Е, шта ћеш, сине, да купи бабо?“
Детета склоност кушаше свог.
„Хоћеш ли сабљу, ту бритку, сјајну,
Ил’ волим ата мисирског?

Ил’, можда, желиш од свиле рухо?
Нека ти буде свилено све!
Говори, сине, говори брже,
Да купим оне токе злаћене?“

Дете се чешка руком по глави,
Као да не зна шта би од свег:
„Ах, бабо, бабо, купи ми, бабо,
Печења купи јарећег...“

Сад се и бабо чеше по глави,
Гледајућ дуго синчића свог:
— Е, ја сам волô сабље и копља,
А син ми јарца печеног!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Đura Jakšić 28/1/2012, 7:58 pm

НА ЛИПАРУ

Jесте ли ми род, сирочићи мали?
Ил’ су и вас, можда, јади отровали?
Или вас је, слабе, прогонио свет —
Па дођосте само да, кад људе знамо,
Да се и ми мало боље упознамо,
У двопеву тужном певајући сет?...

Ми смо мале,
Ал’ смо знале
Да нас неће
Нико хтети,
Нико смети
Тако волети,
Као ти —
Ћију ћи!

Моје тице лепе, једини другари,
У новоме стану познаници стари,
Срце вам је добро, песма вам је мед;
Али моје срце, али моје груди
Леденом су злобом разбијали људи,
Па се, место срца, ухватио лед.

С белом булом,
Са зумбулом,
Шарен-рајем,
Рајским мајем,
Цвећем, миром,
Са лепиром,
Летимо ти ми
Срца топити —
Ћију ћи!

Моје тице мале, јадни сиротани!
Прошли су ме давно моји лепи дани —
Увело је цвеће, одбег'о ме мај;
А на души оста, кô скрхана биљка,
Ил’ кô тужан мирис увелог босиљка,
Једна тешка рана, тежак уздисај.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Đura Jakšić 28/1/2012, 8:03 pm

A zamislite, pre 145 godina ovako je pisao jedan pesnik Jevropi...
I nista se od tad nije promenilo...

ЈЕВРОПИ

Теби да певам — теби, тиранко!
А дух ми мори отров и гнев;
Увреда твојих жаоци јетки
Потпаљују ми племенит спев.

Милионима народи пиште,
Милион груди просипа крв —
Милионима пале кућиште,
Милион људи гмиже кô црв.

И милиони долазе смерно
Јевропи гордој на холи суд:
„Не може више, раја не може
Сносити јарам, мучити труд!

Тиран нас гази, срамоти жене,
Усева наших отима плод.
Пресуди, силна, да л’ живет може
У таквом игу несрећни род?...

Изгинућемо!..

„Па изгините!“
Подсмеха твога горди је збор.
„И гинућемо, гинути славно —
Ил’ мачем пресећ Гордијев чвор!

Изгинућемо — али слободни,
Јер Србин неће да буде роб!
Тамо далеко, на светом гробљу,
Потражићемо живот ил’ гроб!“

11. јануара 1867.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Đura Jakšić 3/8/2014, 7:51 am

Ah životu

Ah, životu i bijeli svetu!
Zašto ste mi na takvom teretu?
Što oči ‘vake jade gledu?
Koje volim – ti mi bolujedu,
Koje ljubim – ti mi umiredu,
Najmiliji nisu mi na svetu -
Ah, životu, moj teški teretu!!!