LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Đura Jakšić

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Đura Jakšić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Đura Jakšić   Đura Jakšić - Page 2 Icon_minitime3/8/2014, 8:02 am

Гле красоте...

Гле красоте, гле дивоте:
Ветар преста, мирно, ти'о;
Дан данашњи срце м' оте,
Чисто бих га пољубио.

Ни врућине, зиме није,
Тек најлепше, хладовина:
У хладу се слатко — пије;
Дај, девојко, — дај ми вина!

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Đura Jakšić - Page 2 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Đura Jakšić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Đura Jakšić   Đura Jakšić - Page 2 Icon_minitime3/8/2014, 8:03 am

Првенчад

Ала ј' красно летње вече,
Кад га пратиш ти, месече,
Па још оне звезде ситне,
Кад мложина од њи' блистне,
И кад ветар мало пирне,
Снагом срце моје дирне,
Па још ако драгу спази
Ди са оног брега слази —
Душа с' онда с срцем игра,
'Оће срце да надигра.
Да му, болном, не помажем,
Прси јаке да не стежем,
Срце б' ово искочило,
'Ладно тело оставило.

2.
После красне ове кише
Сваког биља биће више,
Свако цвеће ено расти,
О, да лепе света сласти!
Свако дете ено с' кити,
Као зора када свити.
Ја у цвећу биља тражим,
Ди га тражим, не налазим;
Нема, нема за ме биља,
Кад ми не да већа сила.
Боловаћу и умрећу,
Рани биља наћи нећу;
Рани мојој нема лека,
Докле траје земног века.
Драга мени рану дала,
Небу кад ме горе звала.
Она оде, а ја оста',
Болно срце онда поста.
Али даће, даће река
Смртна мојој рани лека.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Đura Jakšić - Page 2 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Đura Jakšić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Đura Jakšić   Đura Jakšić - Page 2 Icon_minitime3/8/2014, 8:06 am

Црногорац Црногорки


Ране моје љуто тишту,
Мила, дивна Црногорко!
Моје груди помоћ ишту,
Испаране на бојишту.

Помоћ, помоћ, Црногорко!
Потпраши ми пушке мале:
Руке су ми малаксале,
Секућ' Турке, Црногорко!

А кад паднем, горски лаве,
Моја лепа Црногорко,
Тешке ране и крваве
Нек замене турске главе!

Ох, свети ме, Црногорко,
Не кукањем и са плачем,
Већ крвавим љутим мачем:
У бој, у бој, Црногорко!

А на дому храни синке,
Моју надо, Црногорко;
Оне дивне мушке слике,
Оне храбре осветнике,

Храни, негуј, Црногорко,
И леп наук казуј њима:
Светити се душманима —
Моја верна Црногорко!

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Đura Jakšić - Page 2 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Đura Jakšić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Đura Jakšić   Đura Jakšić - Page 2 Icon_minitime3/8/2014, 8:07 am

Косово

Где преста закон, нестаде греха,
Не чујеш плача, не чујеш смеха;
У пусту земљу, у стене голе
Срце ме зове...

Камен до кама, стена до стене,
Небу се дижу, крвљу појене,
Храстови над њим' гордо се шире,
Громове, муње, међ' собом мире;
Тамо развале — раке крваве
Негдашње снаге, негдашње славе!
Многих јунака ту кости леже,
Из њих се после ор'о излеже
И с овог света горе одлета,
Да јаде наше небу докаже.

Пода мном поље од крви наше,
На њему паде све што бејаше!
Ту царе Лазо, ту сунце зађе,
Ту девет миле изгину браће,
Ту с дружбм давно Обилић спава! —
Косово равно!... Рано крвава!...

Ту паше нема за мирна стада,
Где кости леже многих хиљада;
Ни са њих тече изворна вода,
Крв где је текла целог народа!
Песмицу славуј не пева мали,
Где бесан хајдук џевердар пали;
Тек ветар хуји... врани гаврани
Унапред гракћу о новој храни...

Севкају муње, громови буче.
Посред олује ја, јунак, стојим,
Нити се муње ни грома бојим,
Та мене срце на страшно вуче!
Виша су дела мојих оцева,
Нег' да ј' уз гусле унуче пева:
Глас грозе, страха, грома, олује,
Уз песму треба громко да хује,
Да чује свете, чују нељуди
Громовну песму србињских груди!...

А кад ми старост косе почупа,
Дршћућа нога већ гробу пође,
Нека ми човек гроба мимође —
Глас човека нек вихор заступа!

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Đura Jakšić - Page 2 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Đura Jakšić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Đura Jakšić   Đura Jakšić - Page 2 Icon_minitime3/8/2014, 8:07 am

Кога да љубим...

Кога да љубим и шта да волим?
С несреће своје мрзим се сам.
Мрзим на људе, мрзим... о, Боже,
Ја само мрзост у срцу знам!
А тебе нема — о, дужо моја!
Онаку сјајну узе те Бог —
Да ништа немам лепо и мило
У вечној мржњи живота свог!

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Đura Jakšić - Page 2 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Đura Jakšić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Đura Jakšić   Đura Jakšić - Page 2 Icon_minitime3/8/2014, 8:08 am

Све је прошло...

Све је прошло што ми се милило,
Мојих дана приспело је вече;
Чини ми се у сну ми се снило —
Сан је био — ал' и сан протече!...

Имах мому која ме волела —
И данас ми за њом срце вене;
Душа би ми оставила тела,
Те девојке кад се опомене!

Већ сам с њоме стај'о пред олтаром,
Да постигнем што ми срце жуди,
С пламом срца, са љубавим жаром —
Ал' смрт њена од сна ме пробуди.

Мислио сам сред мачева љути',
Где јунаци своме гневу годе,
Болном срцу мрку крв просути
На бојишту србињске слободе,

Ал' сан оде к'о пролећни снеже,
Крв не оста срца на бојишту,
На њем' змија к'о да отров леже,
Прошлости га тако ране тишту!...

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Đura Jakšić - Page 2 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Đura Jakšić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Đura Jakšić   Đura Jakšić - Page 2 Icon_minitime3/8/2014, 8:10 am

Каткад

Кадикада тешко ми је;
Тако боле груди,
Да ми срце једва бије,
Живот да разбуди!

Све милине већ које су,
Што их људи желе,
У том часу таке несу,
Мене да веселе.

Сама љубав, најсилнија,
Што кâ сунце сија,
Мени тиња — тâ највећа —
К'о обична свећа.

А што више вина пијем,
То величам јаде:
Скочим каткад, да разбијем
Чашу у комаде...

Тако ми се тужит' стане,
Срце ми се пори —
А каткада пламом плане,
К'о жив огањ гори.

У том часу, љутој муци,
желео бих здраво,
У крвавој с ножем руци,
Бојиште крваво!...

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Đura Jakšić - Page 2 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Đura Jakšić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Đura Jakšić   Đura Jakšić - Page 2 Icon_minitime3/8/2014, 8:11 am

Његовој Светлости
Књазу Александру Карађорђевићу


У праху олтар разорен лежи,
Из пакла грозан продире смех,
Ђаво се смеши, а Србин греши —
О, велан, тежак, о, паклен грех!...
Невера пуста — диже се змија —
Да паром једа задахне свет;
Сведок да буде крвавих збитија,
Да греху крвав оплете сплет!...
Жедница клета, крвница љута,
Грамзећ' за крвљу народа мог,
Гасила ј' жеђу хиљаду пута,
Ал' сад јој силан не даде Бог.
— Књаз верно чува, љуби и гледи
Србију своју, вас српски род;
Ноћи не штеди, дане не штеди.
Па је ли ово верности плод?...
Кад вихор тешки са буром прети,
Кроз округ света продире плач;
Сваки се мисли шта ће донети
Беснећег рата крвави мач!
Народи чуше звеку мачева,
Србија сама песама глас!
Србија мирно весело пева!
Зар зато светли да гине књаз?
Тешке грехоте!... Вечнога срама!...
— Кол'ко је свету трајања рок,
Тај срам да пере Србин сузама,
Не би га суза опрао ток.
Али Бог суза не хте да лије —
— Плак'о је Србин векова ред —
Над светлим књазом анђ'о се вије,
Згажена змија прогута јед.
»Бог да сачува, Бог да поживи
Нашега књаза, Србаља над!
Његовој слави свет нек се диви!«
Чује се Српство радосно сад.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Đura Jakšić - Page 2 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Đura Jakšić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Đura Jakšić   Đura Jakšić - Page 2 Icon_minitime3/8/2014, 8:12 am

Калуђери

Глед'о сам вам метаније,
Кад варате Бога жива;
Глед'о сам вас, где се пије,
Где се једе и ужива.

Слуш'о сам вас, кад кунете
Своје стадо, своје верне,
И кад тајни призовете,
Лицемерни, лицемерне!

Глед'о сам вас — не да нисам,
Кад разблудом успламтите;
Глед'о сам вас, не да нисам,
Лицемерни, упамтите!

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Đura Jakšić - Page 2 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Đura Jakšić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Đura Jakšić   Đura Jakšić - Page 2 Icon_minitime3/8/2014, 8:13 am

Љубав

1.
Љубим те, љубим, душо,
Љубим те, рају мој!
А осим тебе никог,
До само народ свој.

Он ће са мачем доћи,
Кад куцне један час,
Отет' ће стару славу,
Добит' ће нови глас.

А ти ћеш, моје сунце,
Сво благо моје — сво,
Ти ћеш ми родит' сина,
Да чува благо то.
2.
Ако ми родиш сина,
Роди ми Милоша;
А буде л' мила ћерка,
Нек буде Милица:

Крваво иде време
Српске освете,
Требаће земља српска
Храбре Милоше.

Ал' био Милош или
Лепа Милица —
Само да Српство љуби,
Љуби Србина...
3.
Кажи му, кажи, да је
Љубави наше цвет,
Да је у Српству ник'о,
Видео дан и свет.

Певај му српску песму,
Њоме га тишај ти,
Са њоме бу́ди чедо
Бескрајне љубави.

Опомињи га, душо,
Славних старина;
А свакад — свакад жарко
Да љуби Србина!
4.
Не треба њему земље
Међа дедови' —
Са земљом нека суде
Српски кнезови.

а њему бојно копље,
Палош убојан,
У леву руку абрјак,
Бојан — тробојан.

П' онда му подај хата
Мамна — помамна,
Па реци: »Сине, иди,
Гони душмана!«...
5.
На небу нема звезде
Да сија као ти;
Па баш ни сунце нема
Таке светлости.

А где је срца, срце,
Да тако љубит' зна?
А где је душе, душо,
Лепог анђела?

на нашој земљи нема,
Ни небо нема тог —
Та што је лепо било,
Мени је дао Бог.
6.
Често те у сну снивам,
Моја љубави!
Често те тако виђам,
Цвете убави!

Па грлим небо плаво,
грлим, уздишем;
А љубим сунце јарко,
Љубим, издишем.

Ал', ево, зора свиће,
И, ево, прође сан,
Ал' тебе нема, нема —
Нема да сване дан!
7.
Па где си, где си, душо,
Где си, анђелу?
Зашто ми кријеш лице,
Ружу румену?

Та да је једно царство,
Да га прегазим,
Па да на оном крају
Сунце опазим;

Ил' да је један Дунав,
Да га препливам,
Па да на твојим грудма
Небо уживам!
8.
Али те крије тамна,
Пуста даљина —
Далеко ми је Банат,
Црна хаљина.

Па ко ће знати, душо,
Да л' теби није зло?
Можда и тужиш тамо,
Моја дивото?

Ил' још и не знам, сунце,
За твоје јаде све?
Ал' ти да знадеш да ми
Срце умире!
9.
ах, залуду ме дома
Лепо тешише —
У срцу ми је тешко,
К'о да издише.

Чујем му туге неме
Лагани тужан пој —
За тобом плаче, душо,
За тобом, рају мој!

Ал' тебе нема — нема,
Да га утешиш,
Ил' да ми срце плачно
Срцу пригрлиш.
10.
И рекла си ми писат'
Многе промене,
На сваком белом листу
Златне спомене.

Ал', ево, ево, прође
И овај црни дан,
К'о једна тамна сенка,
К'о један горки сан,

А писма јоште нема —
Нема, анђелу,
Да росом живне душу,
Ружу увелу!
11.
Ил', можда, дршће рука?
Да неси болна ти?
Ох, само то да није,
Моја љубави!

По души, можда, лебди
Горак уздисај?
А можда ми се ледом
Умива душе рај?

Ох, ћути, ћути, срце!
Не коби тако ти!
Та Бог је Бог и теби —
Бог је милости!...
12.
И дошао је листак
Књиге пребеле,
И писала си мени,
Мили анђеле!

А листак лебди, дише
Као душица,
А душа сија, трепти
Као росица.

Ил' можда га је суза
Горка капала?
Ил' га је, можда, туга
Твоја писала?

13.
Јеси ли чула, душо,
Да поноћ уздише,
Кад јој на црним грудма
Звезду ранише?

Јеси ли вид'ла, сунце,
Где славуј умире,
Када му вихор белу
Ружу раздире?

Онда ћеш знати, чедо,
Вероват', рају мој,
Како је срцу моме,
Души рањеној!...

14.
Жубор вода шљунком тече,
Хуји шумица,
А на небу звезда трепти,
Звезда даница.

Срце моје игра, бије,
Све се превија —
Чини ми се, моја душо,
Да је Србија!

А од оне звезде сјајне
Чиниш ми се ти,
Пак бих иш'о — ишао бих
Звезде љубити!...

15.
Па баш да умрем, душо,
Да ме сахране;
Па баш и пеп'о гроба
Да ми нестане —

Остаће љубав моја,
Веруј, остати,
И док је света, века,
Да ће трајати!

Па ако т' срце љубав
Само верује,
Чућеш у немој ноћи
Како тугује...

16.
У лепом врту рошен,
Цвет је изник'о,
На твојим грудма ношен,
Свету с' привик'о.

У љубави је нашој
Мирис извео,
При растанку је нашем
Пао, увео.

Па када умрем, душо,
Он ће остати,
Па ће на гробу, можда,
Опет цветати...

17.
Још никако гласа нема
Мани Србину,
Да ми јавља срећу моју,
Твоју судбину.

Да ми каже: »Драги брате,
Родио се син!«
Да ми каже: да је јунак,
Да је Србљанин.

Да нацрта мушко чедо,
Да опише сој —
Да је Србин, да је јунак,
Да је пород мој!

18.
Црне веђе, црне очи,
А не чујеш плач;
А када би заплакало,
За шарен би мач,

Да се њиме игра чедо,
Да се нашали,
Ил', срчано, од колевке
Парче одвали.

Е, тако је српско дете,
Бре, Турчине, бре!
С голим мачем у свет јури,
С мачем умире...

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Đura Jakšić - Page 2 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Đura Jakšić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Đura Jakšić   Đura Jakšić - Page 2 Icon_minitime3/8/2014, 8:14 am

Đura Jakšić - Page 2 Djura_Jaksic_(1832-1878)

Đ U R A J A K Š I Ć
(Srpska Crnja, 27.07.1832 — Beograd, 17.11.1878)



Najveći liričar srpski u drugoj polovini devetnaestoga veka, Đura Jakšić, rodio se u Srpskoj Crnji, selu kikindskoga okruga u Banatu, 27. jula 1832. godine od roditelja Dine i Hristine. Otac mu je bio srpski sveštenik.

Školovanje je započeo Đura u mestu svoga rođenja a za tim je produžio u Segedinu, gde je 1843. stupio u prvi razred gimnazije. Svega je izučio tri gimnaziska razreda, i to s mukom, prekidanjem i velikim natezanjem. Ali učeći kojekako treći razred — a od škole ga je naročito odbijalo učenje lekcija na pamet — upiše se u neku posebnu školu crtačku, koju je pohodio tačnije i marljivije. Rezultat je bio u tome što je otac njegov uvideo u čemu je talenat Đurin te ga s jeseni te, 1846, godine odvede u Temišvar, gde će učiti samo crtanje. Od pet stotina učenika on bejaše najbolji. Iduće jeseni pošalje ga otac u Peštu i Đura se upiše u Akademiju Umetnosti. S proleća 1848, zbog revolucionih događaja, vrati se kući, pa da ne bi dangubio odvede ga otac u Veliki Bečkerek umetniku-slikaru Danijelu kod koga je Đura, marljivo radeći, presedeo sve do duboke zime te godine, a tada se — kad revolucija sve zahvati — morade vratiti kući. Njegov otac dopade bede a mladi Đura s oružjem u ruci stupi na bojno polje. Borio se kod Mokrina, bio je u pohodu banovu u Bačkoj, a u boju kod Kiš-Heđeša umalo što ne dopade ropstva. Godine 1851. pošalje ga otac u Beč, gde je proveo vreme do 1853. Tada u Beču počne Đura pesme pevati, a 1853. ode u Minhen gde je vrlo ozbiljno učio. Ali je tu mogao ostati svega pola godine, pa se, zbog oskudice u izdržavanju, vrati doma. Neko je vreme proveo u Kikindi radeći, po privatnim porudžbinama, slikarske poslove, a pokušao je nastaniti se u Novom Sadu. Najzad s proleća 1857. pređe u Srbiju, gde postane učitelj u Podgorcu a za tim Sumrakovcu, selima okruga crnorečkoga. "Romantična tišina sumrakovačka, divna lepota seoske okoline, što je potpuno harmoniralo o pesničkom žicom njegovom — sve je to bilo dobro došlo posle života u Kikindi i N. Sadu kao lek uzrujanoj duši njegovoj. I on se ovde odista okrepio. Kolo pesama njegovih ovoga vremena znatno se odvaja od ranijih mu pesama". Po svršetku školske godine dođe u Beograd, gde je u privatnoj jednoj školi imao mnogo posla a malo zarade. S jeseni 1860. ode u Požarevac zaučitelja i tu se u junu 1861. oženi, pa se, uz malu pomoć očevu, krene, u septembru, s mladom u Beč da uči slikanje dalje. Sad bejaše veseo i zadovoljan, vredan radnik i uredan domaćin svoje sirotinje. U leto 1862., ne mogući dalje izdržati s malim prihodima, ostavi Beč i siđe u Novi Sad gde se mislio nastaniti stalno. Dotle već bejaše izišao na glas sa svojih lirskih i epskih pesama; počeo je bio pisati pripovetke, a tada mu Matica Srpska nagradi prvu dramu "Seoba Srbalja" sa stotinu dukata. Ipak s proleća 1863. pređe u Srbiju, i u njoj ostade do kraja svoga života. Postane učitelj crtanja u gimnaziji kragujevačkoj, a odatle bude vraćen u selo za učitelja osnovne škole; za tim nastane sve do 1871. niz premeštanja, a tada bude iz službe otpušten. Živa i plaha priroda njegova, narav za koju je sam rekao daje "dosta neharmonično u mene smeštena" — učiniše te je dolazio u sukob sa ljudima u čijoj je sredini služio. Godine 1872. postade njegovim zaštitnikom Knez Srbije Milan. I Đuri tada svanu. Dotadašnje stanje svoje i novo doba koje mu se tada otvorilo, sam najlepše obeležava u posveti zbirke svojih pesama, 1873, Knezu Milanu:

—————————————

— Ljudskoga srca otrov-izvori
Ljuljahu čisto slanu pučinu
— Života moga besnu sudbinu —
U svome gnevu da me razori,
Da me umori...
I dok sam onde, na tom kamenu,
Životu burnom raku kopao,
Donde je mržnja u svom plamenu
Šaptala željno: "Sad je propao!
... Ah, sve mi ode, sve me ostavi!
Ne beše za me ruke pomoćne;
Jedino samo tice ponoćne
Šuštahu tužno krili garavi:
U svetu brale nema ljubavi!"
. I već sam bonom dušom zadrkto,
Osećajući potres diviji —
Valova besnih huku bezbožnu,
Što željni plena besno juriše,
Prvake mutne u vis penjući,
Da me s ivice stenja kamenog
U mračnu propast dole survaju, —
Al' tvoja milost, naša Svetlosti,
Prirode blage krotkom desnicom
Vođena napred, umom pažljivim
Iz palata se sjajnih podiže,
Da jade ljudske na svom izvoru---
Upozna, vidi, nadu ulije,
Uteši bolnog, bednog izbavi.---

Novembra 17. godine 1872. dobio je Đura službu korektora u Državnoj Štampariji, koje je zvanje docnije postalo ukazno. Napaćeni pesnik i umetnik tek je tada dahnuo dušom. Ali na šest godina po tom došao je i dan njegove rane smrti: on je preminuo 16. novembra 1878. Sahranjen je na groblju Sv. Marka, a radničko pevačko društvo koje nosi njegovo ime okitilo je bronzanim poprsjem njegovim Kalemegdan. —

Prvi zbornik pesama Jakšićevih izdao je sam pesnik 1873. Posle smrti njegove izdao mu je sve književne radove odbor, koji se naročito toga radi sastavio. Treće izdanje preduzela je, postupno, Srpska Književna Zadruga, otpočevši red sa devetim kolom.

"U poeziji je Đura počeo lirskom pesmom, pa se onda javio onim oblicima epske poezije što su bliže lirici, pa epskim pesmama; za tim je počeo pisati pripovetke i na posletku drame. Za dvadeset i pet godina napisao je oko 150 lirskih i epskih pesama, 29 pripovedaka i 3 tragedije... Ne samo hronološki nego i po karakteru svome deli se poezija Đurina na tri kola — na pesme lirske i epske, pripovetke i drame."

Jakšić je pesnik jaka temperamenta, čovek koga na poetski način celinom duše njegove obuzima osećaj. Njegovo je oduševljenje veliko, silno; poetski, pak, dar njegov potpomognut onim što mu je darovit slikar, koji je bio u njegovoj duši, dao, stvorio je u poeziji srpskoj niz najlepših pesničkih slika. U najbolje pogođenoj karakteristici Jakšićeve lirike d-r Lj. Nedić je izneo tu snagu pesnikova talenta. "No Jakšić — veli se tu — nije samo slikar-pesnik, koji ume rečima slikati ono što bi slikar na platnu naslikao. Veština pesnikova viša je i savršenija od veštine slikareve; pesnik ide dalje no što može ići slikar, on ume rečima naslikati i ono što nikoja kičica nije kadra predstaviti. U slici se, obično i po pravilu, može predstaviti samo ono što je konkretno, što se vidi i što se može opipati; retko kad može ispasti slikaru za rukom da uhvati na platnu i ono što je nevidljivo a ima ga u stvarima i što im, često, daje njihovu osobenu karakteristiku i njihovu osobenu čar... U ovu vrstu spisa i opisa spada pesma Jakšićeva P o n o ć .... Ona je složena iz dva bitno različna dela, kao što se to odmah, na prvi pogled, vidi: iz uvoda, u kojem je samo opis, i onih dirljivih reči kojima se pesnik jada seni majčinoj; koja mu u noći dolazi da vidi kako mu je dole na zemlji... Jedinstvena je čar u prvom delu, u kojem je onaj opis u kome je pesnik umeo da da izraza onom što izgleda gotovo i nemoguće rečima iskazati, onaj tihi, nečujni, tajanstveni hod vremena kako protiče, noseći sobom ponoć i senke njene:

— Po tamnom krilu neme ponoći,
K'o grdan talas jedan jedini
Da se po morskoj valja pučini —
Lagano huji k'o da umire,
Il' da iz crne zemlje izvire.
—————————————
Da l' ponoć tako mirno putuje?
Ni vazduh tako mirno ne gazi —
K'o da sa onog sveta dolazi?
Il' kradom oblak ide naviše?
Il' bolnik kakav teško uzdiše? —

Ovo je jedinstven opis u pesmi; poezija dalje ne može, više se u njoj ne može postići... U ovoj pesmi svojoj Jakšić je najveći; u njoj on dostiže vrhunac svoje pesničke moći. To je jedinstvena pesmau svoj našoj poeziji." Svežosti iskrenostu osećanju, krepkost i jedrina u izrazu, bogastvo u slikama i poređenjima — čine Jakšićevu poeziju jedinstvenom u našoj književnosti druge polovine devetnaestoga stoleća.

Pripovetke su Jakšićeve: romantične, satirične, iz srpskog života u Ugarskoj, iz seoskog života u Srbiji i iz ratnoga doba. Prva grupa odvodi čitaoca mahom u prošlost srpskoga naroda i odlikuje se bogatstvom poetskoga stila. Druga je grupa odjek pesnikove srdžbe na sve što je zauzeto pretpostavljanjem lične koristi narodnom dobru. "U pripovetkama iz života ugarskih Srba pesnik je spleo u poetske događaje svoje detinjske i mladačke uspomene. U njima se seća lepih, pitomih ravnica ovoga zavičaja i krasne braće svoje, što na njima žive; seća se njihovih kitnjastih sela, spretnih i čistih stanova, njihove ljubaznosti i gostoljublja, njihova razgovora i junaštva; seća se i junaka, bujnih mladića, krasnih devojaka i čestitih žena, krepkih i razboritih muževa i staraca, dobrih sveštenika; seća se svoje mladosti i živovanja u svom zavičaju — ali se uza sve to seća kako se rodna polja te lepe zemlje krvavim znojem nataplju, kako pored sve rodnosti njene vredni sinovi njeni često od gladi skapavaju, kako se nevinost gazi, kako trudbenici narodni stradaju — kako u tom raju na zemlji ne sudi pravedan sud." Pripovetke iz života seljaka u Srbiji imaju s malim izuzetkom veseo završetak u kome se kazuje kako na kraju krajeva pobeđuje dobro nad zlim; u njima se pesnik "odužuje blagodarnim osećanjem seoskome svetu i selima u Srbiji, gde u najmučnije dane svoga života nađe utočišta, mira, vedrine, ljubaznosti i gostoprimstva." Pripovetke o ratnim događajima pričaju doživljaje pojedinih više ili manje poznatih ličnosti, ali je u njima pesnik više idealisao no što je slikao, te se njima primiče prvoj grupi, romantičnim pripovjetkama. — Uopšte uzevši sav pripovedački rad Jakšićev i ako ne daje ono što se danas od pripovedača traži ispunjuje čitavo jedno doba u istoriskom razvoju književne pripovetke u Srba a odlikuje se lepim poetskim slikama, dobrim jezikom i valjanom tendencijom.

Iz oblasti drame Jakšić je ostavio tri rada: "Seobu Srbalja" (1862.), "Jelisavetu, kneginju crnogorsku" (1868) i "Stanoja Glavaša" (1878). U svim ovim radovima čitalac nalazi lirskog pesnika prvoga reda ali gledalac ne vidi dramske radnje. Njegove drame pojačavaju sud po kome je Jakšić veliki lirski pesnik jer su bogate dikcijom prave pesničke lepote, živošću osećanja i poetskom maštom. One za sva vremena ostaju zbornici najčistije poezije koja ima velike cene i u delima u kojima oskudeva dramska tehnika. —

Đura Jakšić je poznat u starijem pokoljenju srpskom i kao slikar. Do jednoga vremena i on je sam držao da mu je glavni poziv u slikarskoj umetnosti, a pesništvo je dolazilo tek samo kao dopuna. Prilike su docnije donele te je njegov dar slikarski ostao nerazvijen, a pesnička je žica dala najlepše produkte lirske poezije. U njegovim se slikarskim radovima poznaje sledbenik Rembrantove škole u slikarstvu. —

Skroz umetnička duša Jakšićeva stvorila je imenu njegovu spomenik trajniji od svakoga spomenika koji mogu ljudi drugome podići. I pravo je da taj spomenik ostane za sva vremena, jer "vaka dela spomena s' ne stide!"

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Đura Jakšić - Page 2 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Đura Jakšić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Đura Jakšić   Đura Jakšić - Page 2 Icon_minitime3/8/2014, 8:14 am

ĐURA J A K Š I Ć


ŽIVOT. — Rođen je 27. jula 1832. u Srpskoj Crnji, u Banatu, u staroj rodoljubivoj svešteničkoj porodici. Tri razreda gimnazije svršio je u Segedinu, i zatim ostavio školu. Porodica hoće da ga spremi za sveštenika ili trgovca, on oseća u sebi umetnički talenat, odaje se na izučavanje slikarstva i 1847. uči slikarstvo kod privatnih učitelja u Temišvaru. Kao šesnaestogodišnji mladić borio se 1848. u redovima dobrovoljaca. Posle bune, 1849. neko vreme se sklonio u Beograd. Pošto se sve utišalo, produžio je da uči slikarstvo u Pešti,88 Bečkereku, 1850, od 1851. do kraja 1852. na slikarskoj akademiji u Beču. 1853. ode u Minhen, gde je ostao pola godine. Vrativši se u domovinu, živi kao slikar, radeći najviše crkvene ikonostase. 1857. pređe u Srbiju i dobije za privremenog učitelja i selu Podgorcu, u okrugu timočkom. U tom selu i u obližnjem selu Sumrakovcu služio je do 1858. Od 1858. do 1860. bio je učitelj crtanja u jednom pansionatu u Beogradu. 1860. postao je učitelj u Požarevcu. 1861. produžio je slikarske studije u Beču, ali već 1862. je u Novom Sadu, gde oskudno živi od slikarstva i od književnog rada. 1863. vraća se u Srbiju. 1863. je učitelj crtanja u kragujevačkoj gimnaziji, 1865. — učitelj osnovne škole u Sabanti kod Jagodine, 1866. u Požarevcu, 1868. u Rači Kragujevačkoj, 1869. učitelj crtanja u jagodinskoj realci, gde je 1871. otpušten iz državne službe. 1872. postao je korektor državne štamparije, i tu je ostao do smrti. Umro je 16. novembra 1878. godine.

KNJIŽEVNI RAD.— Čitajući Petefija, svog Petefija, kako je on govorio, koji je toliko odgovarao njegovoj prirodi, i Bajrona, koji je bio pesnički uzor svima romantičarima evropskim, pored Zmaja, koji je jako uticao na njega i upućivao ga u poeziju, on je počeo pevati u Beču 1853. godine. Prvi stihovi su mu štampani 1853. u Serbskomъ lѣtopisu, i otada je sarađivao na gotovo svim srpskim časopisima. Šezdesetih godina skrenuo je opštu pažnju na sebe. 1863. izlazi njegova istorijska drama Seoba Srbalja, 1868. Jelisaveta, kneginja crnogorska, a tek 1873. zbirka lirskih Pesama. Stanoje Glavaš izišao je 1878. Od 1876. do 1878. izišle su u Beogradu četiri sveščice njegovih Pripovedaka. Celokupna dela izišla su u dva maha, 1882—1883. i 1912. u Beogradu.

LIRIČAR. — Srpski romantizam imao je dva velika pesnika: Zmaja i Jakšića. Zmaj je obimniji i obilniji, raznovrsniji, širi, idejniji, ali Jakšić ima jači temperamenat, osobeniji je, on je pravi, rođeni romantičarski pesnik. Zmaj, gipka i prijemljiva duha, razvijao se sa vremenom, prilagođavao se, menjao ideje i osećanja; Jakšić je ostajao stalno isti, sa svim dobrim i rđavim osobinama svoje jake pesničke individualnosti, uvek bujan liričar, uvek pesnik ličnosti i strasti.

U prvom redu, iznad svega, i u svakoj prilici, on je bio liričar. Njegovo opšte i književno obrazovanje bilo je nedovoljno, živeo je u teškim prilikama i u nepovoljnim sredinama gde se nije mogao razvijati, sve što je imao izvlačio je iz sama sebe, iz svoje elementarno jake prirode. Sva njegova poezija je ono što je on kazao za prvu svesku svojih stihova: "knjiga života burnoga — u trenucima divlje uzbune..." On je bio duboko nezadovoljan životom koji ga je stalno pritiskivao i gušio, osećao je u sebi veliku snagu koja ga je raspinjala, žudio uvek za nečim jačim, višim i lepšim, nije shvatao život bez velikih strasti i podviga, bio očajno i bolno razdražen što mora da gamiže po zemlji i u prozaičnom svakidašnjem životu, da tavori u jednom hladnom i sivom dobu, bez boje i bez poezije. Vojislav Ilić rekao je docnije za njegovu poeziju:

Ko zvučne lire strasni zvuk,
Očajno, strasno bruji.

Jakšić je poređen sa Bajronom, koji je na njega uticao i kao na pesnika i kao na slikara, i odista bilo je u njemu toga titanskog nezadovoljstva, žestokosti strasti, eksplozija gneva, bune protiv života.

Više no ijedan od romantičara srpskih Jakšić je bio pesnik u romantičarskom smislu reči, ustreptao pesnik svim svojim bićem i svim svojim životom, noseći u sebi istinski "sveti plamen" poezije. On čini pun utisak iskrenog pesnika, on u ondašnju sladunjavu, frazeološku poeziju unosi svoju ličnu snagu, ekspanzivnu bujnost jedne strasne pesničke duše koja svet gleda u pesničkoj viziji i koja daje katkada drhtavicu velike poezije.

EPSKA POEZIJA. — Kao gotovo svi srpski pesnici, Jakšić se ogledao u epskoj poeziji, ali ne mnogo uspešnije no njegovi prethodnici i poslednici. Od njega je ostalo nekoliko epskih pesama (Bratoubica, Nevesta Pivljanina Baja, Barjaktarovići, Mučenica, Pričest). To su u stvari romantičke pripovetke u stihu. On je tu dao punu slobodu svojoj romantičarskoj mašti, odbacio svake obzire o prirodnosti, logici i verovatnosti; događaji se nižu kao u kakvoj čarobnoj priči, ličnosti su melodramske, sve je visoko poetsko, svečano i zadihano. Lirika je preplavila epsko razvijanje, stihovi su nakićeni, rečiti i zatrpavaju radnju. Ali tu ima poleta, toplote osećanja, i lepih stihova. I ono što valja u tim pokušajima epske poezije, to su lirski delovi.

DRAMSKI RADOVI. — Jakšić je jedan od ređih romantičarskih pesnika koji su se ogledali i na drami. Njegov dramski rad nije neznatan: na 6.000 stihova lirskih i epskih pesama on je u 12.000 stihova ispevao tri drame: Seoba Srbalja (1863), Jelisaveta, kneginja crnogorska (1868) i Stanoje Glavaš (1878). Sve te tri drame su iz srpske istorije, ali sa vrlo malo istinski istorijskog. Jakšić se istorijom nije bavio, niti je za svoje drame pravio neka naročita istorijska istraživanja. On nije pravio razliku između doba doseljenja Srba na Balkan, XV veka zetske istorije i ustanka u Srbiji početkom XIX veka: sve ličnosti iz ta tri tako razna doba liče jedne na druge, imaju ista osećanja, izražavaju se podjednako, sve su romantične fikcije jednog romantičarskog pesnika. To su samo istorijski okviri, i u njih pesnik unosi romantične doživljaje i romantične ličnosti koje govore visokim i lirskim romantičkim jezikom.

Ali sve te drame nisu jednake vrednosti. Seoba Srbalja je početnički posao, dosta nevešta melodrama, sa neizbežnim intrigantom i otrovom koji u poslednjem času odmršava celu radnju. Ali, čistotom jezika, bogatom dikcijom, ona odskače iznad učenih, pedantnih drama koje su se tada prema retorikama pisale u srpskoj književnosti. Jelisaveta, kneginja crnogorska, koja se prvobitno zvala Poslednji Crnojevići, najbolja je Jakšićeva drama, i sa Maksimom Crnojevićem Laze Kostića najbolji proizvod romantične drame srpske. Delo je istorijski proizvoljno, ličnosti su preterane ili u dobru ili u zlu, psihologija površna, sklada nema, u radnji negde se juri a negde mili. Ali predmet je zgodno izabran, drama ima poleta i rečitosti, živopisna je, negde je i zanimljiva; ima lepih stihova, jamb [po ugledu na L. Kostića u Maksimu Crnojeviću], koji se tu srećno u drami upotrebio, daje mnogo živosti; nekoja mesta idu u najbolju ljubavnu liriku srpsku. Stanoje Glavaš je poslednje veće delo koje je Jakšić radio, ima sve mane njegove drame: neveštinu, preterivanja, nagomilanost motiva i reči, preteranu romantiku. Ali i ove drame, kao i svi njegovi radovi, vrede obiljem poezije.

Uopšte, Jakšićeve drame, iako idu u najbolje proizvode naše oskudne romantičarske drame, ipak zaostaju za njegovom lirskom poezijom. Jakšić je bio suviše čovek od mašte i bez osećanja za dramu, gde treba ravnoteže u glavi, vedrine u duhu, umešnosti, analitičkih sposobnosti, osećanja mere i sklada. Njegove drame istorijske sadržine malo su istorijski tačne, u njima je suviše dano maha poetičnoj mašti koja je ličnosti shvatila apsolutno, osećanja doterala do paroksizma, psihologiju uprostila na najmanju meru, sve svela na stavove, gestove, fraze, lepe reči. Ali svuda se pokazuje pesnik, i lirska mesta daju vrednosti njegovim dramskim pokušajima. Jakšić liričar spasava svuda Jakšića dramatičara.

PRIPOVETKE. — Jakšić je ne samo jedan od najvećih liričara i prvih dramatičara srpskih nego i jedan od najranijih i najplodnijih pripovedača srpskih. On je više pisao u prozi no u stihu, i za sobom je ostavio više pripovedaka no mnogi drugi srpski pisci koji su se samo pripovetkom bavili. On je pisao pripovetke od početka šezdesetih godina pa sve do smrti, naročito sedamdesetih godina, kada je važio kao jedan od glavnih pripovedača srpskih. Od njega je ostalo na četrdeset većih i manjih pripovedaka, od kojih izvesne, shvaćene na široj osnovici kao roman, nisu dovršene.

Njegove pripovetke, pisane u jednom istom lirskom raspoloženju i zadahnute jednim istim romantičarskim duhom, mogu se podeliti na čisto romantičarske pripovetke, koje su poetizovanja prošlosti i sadašnjosti, u stvari poeme u prozi, pisane u slobodnom stihu, i na pripovetke romantičarske u osnovu, ali u kojima se oseća nov realistički duh, u kojima se slika suvremeni život, više po njegovim ružnim no poetičnim stvarima, i u kojima ima političke i socijalne tendencije.

Njegove prve pripovetke, pisane gotovo isključivo šezdesetih godina, jesu idealizacija ili srednjovekovne prošlosti ili sela suvremene Srbije i nacionalnih ratova u vremenu od 1875—1878. Jakšić, pesnik, nije gledao svet onakav kakav je, no kroz veo svojih pesničkih iluzija, sa visine svojih pesničkih ideala. On je tako, kao i svi romantičari, poetski prikazao srednji vek, sa njegovim ponositim vitezovima i bledim lepoticama. On je živeo na selu, ali nije slikao ono što je video no ono što je hteo da vidi. On voli seljaka i kao romantičar koji "prirodnog čoveka" stavlja iznad civilizovanog čoveka, i kao narodnjak koji misli da je narodna snaga i narodna duša u seljaku, i da nju truju varoško činovništvo i građanstvo. I zato on nije dao stvarnu sliku srpskih sela oko 1860, no idilično-epske spevove u prozi. Veliki rodoljub, uveren da su ratovi oko 1875—1878. bili "Srpski rat", krstaški i oslobodilački rat srpskoga naroda, on je i ljude i događaje toga vremena slikao u pesničkom zanosu, unoseći mnogo heroizma i poezije u svaki red.

Ali on je posmatrao i slikao suvremeni život srpski i sa druge strane. Slobodnjak po svojim političkim idejama, razdražen bedom i gonjenjima, osetivši na svojim leđima sav teret društvene nepravde, on se, oko 1870, sa ogorčenjem bacio na političku satiru i na socijalnu pripovetku. On je u tom dobu za Ujedinjenu omladinu srpsku ono što je Hajne oko 1840. bio za Mladu Nemačku, njen književni zastavnik i osvetnik, i sav svoj veliki talenat stavlja u službu ideja slobode i pravde. On snažno i bez ustezanja kazuje sve što vređa i buni mladu Srbiju, sve što misli i oseća mladi napredni naraštaj. U svojim satirama napada birokratsku stegu i glupost, gušenje slobode misli i savesti, ganjanje malih i slabih, svu težinu, rugobu i komičnost birokratskog sistema. U tim njegovim satirama ima mnogo prolaznog, lokalnog i ličnog ali ima i snage osećanja i izraza, ima slike jednoga doba i raspoloženja jednoga naraštaja.

Najveći i najbolji deo Jakšićevih pripovedaka to su pripovetke sa banatskog sela, koje se dešavaju u doba oko 1848, i koje gotovo sve imaju jaku socijalnu tendenciju. On je banatsko selo znao i osećao mnogo bolje no srbijansko selo, koje je onako ružičasto slikao, imao je duboko osećanje socijalne pravde i istinsku ljubav prema masi narodnoj, i svome velikom rodoljublju davao je realan, socijalan oblik, ljubav prema narodu svodio na njen pravi oblik: na ljubav prema puku. S jedne strane njegova plaha i buntovna priroda, sa druge strane život koji ga je obmanuo i sirotinja koja ga je stalno pritiskivala, učinili su da je on imao ono što ljudi njegova naraštaja nisu imali: strasnu mržnju na nepravdu i nasilje, široko čovekoljublje, bratsko saučešće prema malim i slabim. I on se zato pridružio socijalnim apostolima sedamdesetih godina, postao drug "novih ljudi", i otuda u njegovim pripovetkama toliko socijalnoga duha.

Iako je Jakšić napisao veliki broj pripovedaka, ipak ga ne treba uzeti kao pravog pripovedača. On je taj posao radio samo uzgred, često radi ličnog i političkog obračunavanja, gotovo uvek po narudžbini. Sav taj rad je užurban i nesavršen i često stoji ispod njegovog talenta. Ali plemenita i visoka osećanja, smele misli, rečita ljubav prema narodu, moderno osećanje socijalne pravde, plahovita mržnja na zlo, nasilje i nepravdu, i, naročito, visok lirizam nadoknađuju za sve. I tu se on pokazivao kao najindividualniji, najrečitiji i najliričniji pisac svega srpskog romantizma.

OPŠTI POGLED. — Lirizam i živopisnost, to su dve odlike književnog rada Đure Jakšića. Njegova topla i zadihana poezija je nagla i neposredna manifestacija njegove jake i nedisciplinovane ličnosti. On je topliji, osećajniji, bujniji no ijedan srpski liričar, i u celoj srpskoj književnosti nema pesnika koji je u toliko potpunoj meri bio romantičar, sav u osećanju koje kipi i preliva se, i u mašti koja nema prepona.

Niko do njega u srpskoj poeziji nije bio toliko deskriptivan, nije unosio toliko i boje i slika u svoje stihove. Pre no što je postao pesnik bio je slikar (pod prvim svojim stihovima potpisivao se Đ. Jakšić, moler), i celog svog života bavio se slikarstvom. Učeći slikarstvo u Beču i Minhenu, on je vaspitao svoje oko i razvio svoju maštu na delima velikih slikara, i on će u poeziju unositi mnoge slikarske osobine i navike. Rembrant ga je zaneo svojom silnom i misterioznom patetičnošću i velikim kontrastima senke i svetlosti — i on će u poeziju unositi patetičnost, ljubav prema boji, svetlosti i tami, jaku maštu, kontraste. Kao romantičarski slikari, on ne vodi toliko računa o tačnosti nacrta, o pravilnosti linija, o skladu između pojedinih delova; za njega je glavno neposredan izraz, ličan žig, živost boja, efekti kontrasta. U celoj svojoj poeziji on je više kolorist no crtač, i više slikar no pisac. I sva njegova živopisna, bojadisana poezija, podsećajući na talijanske koloriste koji su pisali sa toliko sjaja i boje, odaje slikara.

Pored boje, kao i svi romantičari, on voli reč. Kod njega ima prirodne i iskrene rečitosti, ali njemu nikada nije bilo dovoljno reči. Reč za njega nije samo obeležje smisla, spoljni izraz jedne predstave: reč za njega ima svoju boju, svoj ton, svoju muziku, svoje biće nezavisno od spoljnjega sveta. On voli lepe reči kao lepo cveće i lepe melodije; one ga zanose i opijaju. On slika rečima, često i misli rečima, sav se predaje ređanju lepih, zvonkih reči. Dikcija, to je njegova i dobra i rđava strana. On krepkim, zvučnim, gromkim, slikovitim, patetičnim rečima, od kojih pravi čitavu orkestraciju, u stanju je da postigne velike retorske i muzičke efekte. Ali to ređanje hučnih i bleskavih reči prelazilo mu je u manir, i zbog te ljubavi prema reči kao prema reči on je padao u verbalizam, i lepoti i muzici reči, retorskim efektima, često žrtvovao smisao.

On je uopšte pesnik od snage, ali bez mere i sklada. Rečitost je njegova snaga i njegova slabost. Suviše cveća, suviše ukrasa, figura, i patosa. On zloupotrebljava figure, nije u stanju da govori bez epiteta koji se kao parazit lepe za reči; nije u stanju da se izražava bez fraze i pompe; njegov jamb je živ i nervozan, metafore zasenjuju, epiteti zveče, boje blešte, kao doboši udaraju reči u kojima je nagomilan glas r. Sve to može da bude dobro u lirskim stihovima i u patetičnim scenama, pri eksplozijama strasti i kada se mašta zavitla, ali te orgije reči i boja, ta visoko podignuta nota najzad zamara i čitalac zaželi malo više prirodnosti i mira.

Jakšićeve mane su samo preterane njegove vrline. On se nije mogao umeravati u svome lirizmu i živopisnosti. Njegove mane, to su mane romantizma uopšte, koji je uvek robovao reči i koji je uvek pre svega polagao na spoljne efekte. Ali Jakšić ipak svojom velikom pesničkom snagom i jačinom osećanja zauzima jedno od prvih mesta u srpskoj književnosti i ostaje kao najpotpuniji romantički pesnik naš, sa svima rđavim i dobrim osobinama romantizma uopšte.

Jovan Skerlić
Istorija nove srpske književnosti

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Đura Jakšić - Page 2 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Đura Jakšić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Đura Jakšić   Đura Jakšić - Page 2 Icon_minitime3/8/2014, 8:15 am

MILA

"Vina, Milo!" — orilo se,
Dok je Mila ovde bila.
Sad se Mila izgubila:
Tuđe ruke vino nose.
Ana toči, Ana služi,
Al' za Milom srce tuži.

Nema nama Mile više!
Ono malo veselosti,
Što imaše dobri gosti,
To kod Mile ostaviše.
Ana toči, Ana služi,
Al' za Milom srce tuži.

Iz Milinih ruku mali',
— Ma se rastō bela sveta —
Mesto čaše od bermeta,
Otrova bi progutali.
Ana toči, Ana služi,
Al' za Milom srce tuži.

Ko da igra? Ko da peva?
Ko da žedni? Ko da pije?
Ko li brigu da razbije? —
Nesta Mile, nesta ćeva!
Ana toči, Ana služi,
Al' za Milom srce tuži!

1856

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Đura Jakšić - Page 2 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Đura Jakšić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Đura Jakšić   Đura Jakšić - Page 2 Icon_minitime3/8/2014, 8:15 am

JEVROPI

Tebi da pevam — tebi, tiranko!
A duh mi mori otrov i gnev;
Uvreda tvojih žaoci jetki
Potpaljuju mi plemenit spev.

Milionima narodi pište,
Milion grudi prosipa krv —
Milionima pale kućište,
Milion ljudi gmiže kô crv.

I milioni dolaze smerno
Jevropi gordoj na holi sud:
"Ne može više, raja ne može
Snositi jaram, mučiti trud!

"Tiran nas gazi, sramoti žene,
Useva naših otima plod.
Presudi, silna da l' život može
U takvom igu nesrećni rod?. . .
Izginućemo! . . .
"Pa izginite!"

Podsmeha tvoga gordi je zbor.
"I ginućemo, ginuti slavno —
Il' mačem preseć Gordijev čvor!
Izginućemo — ali slobodni,
Jer Srbin neće da bude rob!
Tamo daleko, na svetom groblju,
Potražićemo život il' grob!"

1867

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Đura Jakšić - Page 2 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Đura Jakšić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Đura Jakšić   Đura Jakšić - Page 2 Icon_minitime3/8/2014, 8:16 am

ORAO

Blizo do neba je gora čarna,
Ne treba orlu tek jedan let
Samo da pusti krila nemarna —
Prezro je — davno prezreni — svet.

Po tavnoj magli teškog vihora
Neće na zemlju ni nebo, hol!
Nebo mu s' čini da pasti mora,
A pusta zemlja sam jedan bol…

Tiho se vije, oblake goni,
Preziruć gleda u sunčev zrak...
Strelovit, posle na zemlju roni
I krvlju kapa zemaljski mrak...

U Sumrakovcu, 1858.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Đura Jakšić - Page 2 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Sponsored content




Đura Jakšić - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Đura Jakšić   Đura Jakšić - Page 2 Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Đura Jakšić
Nazad na vrh 
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: