LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Milena Pavlović Barili

Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/8/2010, 4:32 pm

Milena Pavlovic Barili

1909. 5. novembra, rodena u Požarevcu
1916. zbog rata, prvi razred osnovne škole završava u Bergamu, u Italiji
1917-1918. pohada drugi razred na Instituto Inglese u Rimu
1919. završava, privatno, u Požarevcu za godinu dana treci i cetvrti razred osnovne
škole i upisuje gimnaziju
1920-1921. pohada drugi razred Gimnazije u Požarevcu. U martu 1921. ispisuje se iz škole
i odlazi s majkom u Linc gde kratko vreme provodi u Mayer Schule
1921-1922. pohađa nastavu u Der Ordensfrauen von heiligen Herezen Jesu u Gracu
1922-1923. pohađa pripremni tečaj Umetničke škole u Beogradu
1923. privatno završava drugi razred Gimnazije u Požarevcu (koji je prekinula 1921)
1925. privatno završava četvrti razred u Drugoj ženskoj gimnaziji u Beogradu
1926. diplomirala na Kraljevskoj umetničkoj školi u Beogradu
1926-1927. pohađa umetnički tečaj na Blocherer Bosshardt i u Knirr Schule u Minhenu
1927. upisuje Akademie der bildenden Kunste u Minhenu
1928. u junu, napušta akademiju i sa majkom odlazi u Pariz. U Novinarskom domu u Beogradu,
16. decembra, otvorila prvu samostalnu izložbu
1929. postala članica Lade. Priredila izložbu (otvorena 3. maja) u zgradi osnovne škole u
Požarevcu. Učestvovala na Prvoj prolećnoj i na Drugoj jesenjoj izložbi jugoslovenskih umetnika,
U Paviljonu Cvijeta Zuzorić u Beogradu
1930. obilazi Španiju, putuje u Pariz i London, gde ostaje godinu dana
1931. 27. februara, otvorila samostalnu izložbu u Bloomsbery Gallery u Londonu. U jesen odlazi
u Pariz gde će, sa prekidima, ostati do 1939.
1932. samostalno izlaže u Galerie Jeune Europe u Parizu(29. aprila-10. maja) i u Galleria dArte u Rimu
15-25. oktobra). Učestvuje na kolektivnim izložbama u Galerie Jeune Europe u Parizu u proleće i jesen.
Učestvuje na XV izložbi Lade otvorenoj 13. marta u Beogradu
1933. 15. aprila, izlaže u Sala dArte de La nazione u Firenci, zajedno sa Marijom Sinjoreli i Adrianom
Pinkerle
1934. učestvuje na XII eme Salon des Tuileries u Parizu (14. maj - 17. jun)
1935. u februaru, izlaže na II Quadriennale darte Nazionale u Rimu. U leto se vraća u Požarevac
1936. krajem decembra odlazi u Italiju
1937. u aprilu, samostalni izlaže u Galleria della Cometa u Rimu
1938. 21. jaunar - 3. februar, samostalno izlaže u galeriji Quatre chemins u Parizu. U aprilu učestvuje
na kolektivnoj izložbi sa grupom Nouvelle generation u Galerie Billiet u Parizu. Kasnu jesen 1938. i deo
zime 1939. provodi u Oslu, u Norveškoj
1939. u martu izlaže u Galerie Pitoresque na izložbi novog nadrealizma i u Galerie Beruhcim Jeune sa
jugoslovenskim umetnicima iz Pariza. Ista izložba preneta je u Hag, u Holandiju (17. juna - 17. jula)
1939. u avgustu, odlazi u Njujork
1940. 19. marta, samostalno izlaže u United Yugoslav Relief Fund u Njujorku (od 9. januara do 15. februara),
a u maju u Corocoran Gallery u Vašingtonu. Udala se 24. decembra za Roberta Thomassa astora Gosselina
1944. radi kostime za balet SEbastijan Đan Karla Menotija
1945. 6. marta, umire od srčanog udara, u Njujorku
1947. urna sa posmrtnim ostacima Milene Pavlović Barili preneta je u Rim
1949. urna je pohranjena na Cimitero acattolico degli stranieri u Rimu

************


U periodu od decembra 1934. do februara 1936. godine Milena Pavlović Barili je objavila 17 pesama i dva crteža
u italijanskom časopisu Kvadrivio. Ona je napisala ukupno oko 60 pesama na četri jezika, i to, pored na srpskom,
isključivo na romanskim jezicima - 17 na italijanskom, 7 na francuskom i 14 na španskom jeziku. Na taj način
usitnila je svoje pesničko delo i onemogućila da ono pripadne nekoj od ovih književnosti. Verovatno je ipak da nije
ni nameravala da stvori sistematičan pesnički opus, već da je pesme pisala iz unutrašnje potrebe, odnosno da bi izrazila
trenutna osećanja, zbog čega su joj zvučnost i kolorit jezika na kojima je pisala bili značajniji od složenosti značenja,
semantičkih igara, ili eksperimenata u jeziku.
Ritam i melodija ovih stihova grade jednoličan, ljuljuškav tok, a pesničke slike se spajaju kao kod simbolista - ne toliko
na osnovu uobičajene upotrebe reči i logike koliko prema njihovoj psihološkoj rezonanci i ličnim analogijama. Pošto je osećanje
okejanske praznine glavni sadržaj ove poezije, umetnica nalazi za njega odgovarajuću formu u labavo vezanim rečima koje naizgled
slobodno dolaze jedna za drugom.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/8/2010, 4:34 pm

****

Rasplela sam duge kose
sa hiljadama vitica.
To je bio težak posao
koji nisam mogla privesti kraju
jer su se kose splitale
sa granjem drveća
dok sam prolazila trčeći.
Činilo se da ih opet vidim,
svoje lađe
ali one su bile otišle,
dok sam spavala one su digle sidro
i otišle su sve.
(a ipak
san je tako divlji,
treba ga goniti danima
i danima,
biti strpljiv,
ne drhteći,
ne dišući,
ne misleći)

****

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/8/2010, 4:39 pm

****

Kada će biti kraj mukama?
Sve je prazno
Vazduhom leti pepeo.
Moj poslednji pogled trne
u spokoju neba.

****

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/8/2010, 4:43 pm

****

Oni koji opaziše poglede noći
ostaju u krugu tmina,
pokreti bića koje nikada neće stići
ćudljivo predskazuju
mere vremena.

****

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/8/2010, 4:45 pm

****

Sirota deca
Okeana
sa tečnim srcima
sa ledenim prstima
izgubljena u nepomičnom mraku
stalnijem od olova i gvožđa,
večito mlada i mrtva
deca mramornih
karijatida
onih sa crnim i ćutljivim profilima

****

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/8/2010, 4:49 pm

****

Onda će igra
početi iz naših dlanova
suhih od života.Ni hitra
ni spora neće biti
Biće sama
Kao veliki šestar
potpuno uporedna
s mehaničkim ritmom raspadanja.

****

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/8/2010, 4:51 pm

****

Stražari noći
s magnetnim kopljima
nadziru krug
Sveta,
ostavljajući prazne prostore
između fosforescentnih udara.
Udaljeni
kao tri kule
iz Sna.

****

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/8/2010, 4:57 pm

****

I prisutni su koraci
ali tela ne postoje
i među rukom i rukom
daljina je neproračunljiva.

****

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/8/2010, 6:56 pm

****

Jednim jedinim okom
videli smo svetove
tvrde i sive puteve
vode što mru od žeđi.
Ali naš je život bio sigurniji nego busola
jer mi bejasmo deca Sokola.

****

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime26/8/2010, 3:20 pm

****

Pletenica puteva
obisla je oko cela
bledog stranca
koji umire
svake veceri.

****

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime26/8/2010, 3:36 pm

****

Od dolaska silnih voda
izbledela je glavna ulica.
Ali za nas
sto ne mozemo hodati
vazni su samo horizonti
liseni pokreta,
u tisini
dozvolicemo da spadne teret
koji smo smatrali svojim

****

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime26/8/2010, 11:19 pm

****

Deset dama u crnini
u crnini do vrhova prstiju
koje plesu od svetlosti od leda
udaljavajuci se svakim pokretom.

****

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/9/2010, 4:28 pm

Spalićemo mesec
da upotpunimo noći
da odrešimo snove
da zaustavimo dah...

(mene dodirnuli ovi stihovi od kad sam ih
prvi put procitala
)



Спалићемо Месец
да употпунимо ноћи
да одрешимо снове,
да суздржимо дах.
Онда ће Игра
потећи из наших дланова
сувих од живота. Ни хитра
ни спора неће бити.
Биће Сама.
Као велики шестар
потпуно упоредна
с механичким ритмом
распадања

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/9/2010, 4:40 pm

Киша ми капље у собу
у собу која није моја
(у било коју собу).
Чује се како трчи попут миша.
Тако сам задовољна кад замишљам
како палим месец
како га палим да плане и изгори
и видим како црни и одлеће
као мали угљенисани лептири
спори и коси
који не мењају ништа у тишини.
Али треба се чувати облака
јер са њима
он може да нам умакне
заувек.
Треба их се чувати упорно,
упорно
као што чине и остали.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/9/2010, 4:42 pm

Долазак бујице вода
избледео је краљевски пут.
Али за нас
који не можемо ходати
важни су само хоризонти.
Живећемо у миру
непомичног надирања
у којем лежи спокој.
Нећемо покушавати да схватимо више од тога
јер речи
нису наша природа.
Оседећемо
на дну заједничке сенке
без покрета,
у тишини
пустићемо да оде
терет за који смо мислили да је наш.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/9/2010, 4:45 pm

Хтела бих да те волим
више него што могу
Окренута од света –
без времена и простора –
бити урезана у твом одразу.
У тескоби постојања,
хтела бих
да свест уроним
у твоје спокојство
ослобађајући се сваке сузе
коју ипак морам исплакати
на страшној граници
измишљеног односа.


I would to love you
More than I’m able
Turned away from the world –
with no time, no space –
to be carved in your reflection.
In an anxiety of existence,
I would,
to immerse my consciousness
into your serenity
setting every tear free
which I must still cry
at the terrible margin
of an imaginary relation.



____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...


Poslednji izmenio meseceva rosa dana 25/9/2010, 5:38 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/9/2010, 4:47 pm

Расплела сам дуге косе
са хиљадама витица.
То је био тежак посао
који нисам могла привести крају
јер су се косе сплитале
са грањем дрвећа
док сам пролазила трчећи.

Чинило ми се да их опет видим,
своје лађе,
али оне су биле отишле,
док сам спавала оне су дигле сидро
и отишле су све
(а ипак
сан је тако дивљи,
треба га гонити данима
и данима,
бити стрпљив, не дрхтећи, не дишући,
не мислећи).

Али док сам ја спавала
они су отишли у рат...
И сада -
коме да пишем?...

А могла сам да будем
мала, плава девојчица
у цвећу резеде,
међу белим крилима голубице,
девојчица која се игра са Одјеком
на обали језера једног огледала.

Авај!
Сачувала сам своје детињство
опаљено од морских прича
само у својим рукама.

Да бих можда поново њих стигла
могла бих да трчим, трчим
брже од свог срца:
могла бих да појашем коња
да што мање времена изгубим.

Али ствар није у томе.
Ако боље посмотрим,
мислим да је њих олуја
однела
јер облаци имају чудноват облик
иако зора није гранула.

А ја нисам унајмила посаду
јер су људи били пијани
и клецали су
и тукли се због једне речи,
због ситнице, ћутећи.
Видела сам њихове хитре покрете
на белој фасади
цркве.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/9/2010, 4:48 pm

Слика

Под мојим капцима
ти си месец у башти,
ти си магла на реци,
ти си једини увијен у сан,
у Одјек детињства
и у плач.
Ти си вал што се пропиње високо
тражећи звезде у висини неба

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/9/2010, 4:49 pm

Једним јединим оком
видели смо светове
тврде и сиве путеве
воде што мру од жеђи.
Због тога,
они који не сазнаше
оковаше нас, мислећи да нас имају.
Али наш је живот био сигурнији
него бусола -
јер ми бејасмо деца Сокола.
И, чекајући час погубљења
расла су наша крила
тако поносита
и тако силна,
да ни њихов ужарени челик,
ни отров њихових голубица
није спречио величанствени лет
наше равнодушности.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/9/2010, 4:50 pm

Непомичне и сјајне
гледаху твоје далеке очи.
На мојим празним длановима
носим спомен
на облик твоје главе,
твојих рамена,
твојих усана.
Чувам и ведри осмех
твоје доброте.
Немам ништа друго.
Нити ће ми ишта друго
недостајати.
Била сам богатија од целог света.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/9/2010, 4:52 pm

Ходим пепелом
спаљеног Месеца.
Траг стопа носи
плави звук
погледа
девојке с лампом,
којој
сан једини
веран оста.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/9/2010, 4:53 pm

..А могла сам да будем
мала, плава девојчица
у цвећу резеде
међу белим
крилима голубице...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/9/2010, 4:53 pm

Roma, 1916. Sabato 12. Novembre

Кад сунце свањива
и птичице певају
онда, онда је лето
ал ја нећу да
га дочекам. Нећу да
дочекам на овом
свету! Овај свет
санак, само санак
леп.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/9/2010, 4:54 pm

На куту белог облака
спава нејасна туга
- у непрекидној мелодији
тихој и засањаној
усред звездане језе.
Само тамни плач шуме
тресе своју сребрну косу
изгубљену у оку раздаљине.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/9/2010, 4:55 pm

Бритки језик немани
својим пламеном
одрубио је хоризонт.
Онда је лишће пало
а божанствена тишина
сачувала је сећање.
Они који су знали заборавили су.
Много касније сазнало се
да је сто хиљада ратника наоружаних
копљима и луковима
напустило ону земљу
заједно са потомцима и хатовима.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/9/2010, 4:57 pm

Сабласт


Ох, младе жене у бело одевене
оваплоћења чини и потајног миловања
да ли сте икад љубав виделе?
Далеко на хоризонту
пре него што сване дан, њен бледи лик,
скривен под златном косом
са грудима натопљеним крвљу,
креће се споро, сањарећи у скитњи.
Чувајте се, не реците му ништа
он је старији него свет.
Скупите своје скуте, склопите црне рукавице
и вратите се неопажене, са угаслим месецом.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/9/2010, 5:04 pm

I guardiani della notte
con le lancie magnetiche
controllano il cerchio
dell"Universo,
lasciando spazi vuoti
tra ogni sincope fosforoscente.
Distanti
come le tre torri
del Sogno.
Si guardano in silenzio
pensando la stessa parola.
Enormi giganti di ferro
ascoltano il fischio eterno
Distanti
come le tre torri
del Sogno.



Стражари ноћи
са магнетним копљима
надзиру круг
Света
остављајући празне просторе
између фосфоресцентних удара.
Удаљени
као три куле
из сна.
Гледају се у тишини
с истом речју и мислима.
Огромни гвоздени дивови
слушају вечити звиждук
Удаљени
као три куле
из сна







____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/9/2010, 5:09 pm

У једном куту
мора
спајајући вале
са звездама
чекала сам
читавог живота.



poneki stihovi su
delici svih nas i ostavljaju nas
bez daha






____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/9/2010, 5:10 pm

PEVATI
KADA NIKO NE SLUSA
BEZ STRUNA
I GLASA
JER SRCE MI JE PUNO
VIDIM SAMO SNOVE

PEVATI U TISINI
DA SE ZIVOT BRZE ZAVRSI
HTELA BIH DA TE VOLIM
VISE NEGO STO MOGU
OKRENUTA OD SVETA
BEZ VREMENA I PROSTORA
BITI UREZANA U TVOM ODRAZU
U TESKOBI POSTOJANJA,
HTELA BIH
DA SVEST URONIM
U TVOJE SPOKOJSTVO
OSLOBADJAJUCI SE SVAKE SUZE
KOJU IPAK MORAM ISPLAKATI
NA STRASNOJ GRANICI
IZMISLJENOG ODNOSA

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/9/2010, 5:11 pm

DUGIH PRAVIH I STARIH
KRILA
SA OGROMNIM CRNIM ZENICAMA
KOJE SU NETREMICE GLEDALE SVETLOSNI KRUG,
BIO SI.
ZAUVEK OSTADOSE POD LUKOM TVOJIH KRILA
MOJI KROVOVI,MOJE SUME,MOJI SVETIONICI
I MOJI POGLEDI U TOLIKOJ PRAZNINI.
PROSTOR SE NEPODNOSLJIVO UVECAO,
ZNAM,
ODUVEK SAM ZNALA.
POSLEDNJI PUT PRED TVOJ ODLAZAK
PALA JE SENKA HILJADUGODISNJEG ORLA
A ONDA SI NESTAO
ODNEVSI NA CELU SVU RADOST,
SVU PLAVET-
SVE ODJEKE POSLEDNJE ZIVE MUZIKE NA OVOJ ZEMLJI
OSTAVLJAJUCI U PRAZNOM LEDENOM VAZDUHU
NEKI VECNI POLARNI DAN
TO JE BIO KRAJ
ZNALA SAM.

ZLO NEZNANJA
RAZDVAJALO JE LJUDE
KOJI SU SE SPORAZUMEVALI STARIM RECIMA
I OCIMA OD SNEGA
U RUKAMA NISU NOSILI SVETILJKE
VEC SJAJNE ZVEZDE
KAD BI SE PREPOZNALI-BILO BI DOSADNO
TADA BI SE RASTALI-DOLAZIO JE ZABORAV
A LOVAC JE DOSAO IZ DALEKA
DOSAO JE SA MNOGO HRTOVA
PROLAZECI IZMEDJU DESET HILJADA STUBOVA
POZNAVAO JE SVE TESKE KNJIGE
I NIJE NOSIO ORUZJE
ALI SAMO ON JE UMEO DA PROCITA NAJTEZE KNJIGE
NA GRUDIMA JE NOSIO ZLATNU PLOCICU
SA NATPISOM "ZAKON SILE
ZAKON SESTARA SILE
MATEMATICKI ZAKONI TECNOSTI
VIBRACIJA SILE
ENERGIJA SILE
ZAKON PULSIRANJA SILE"

SVE SU MI RECI BILE TUZNE
SADA MI JE MILIJA
CUTNJA
ZIVOT JE DUG
KAO NEPOZNATA REKA

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/9/2010, 5:18 pm

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/Kultura/271401/Animirani film u čast Milene Pavlović-Barili


Ako mi dozvolite, ostavila bih ovaj link ovde...posvecen je Mileni...
zao mi je sto niko do sada nije izdao, ili ja bar nisam cula zbirku njene poezije i njenih pisama.Mislim da bi to bilo nezaborav za sve nas...i pamtilo se , jer je ona uz svoje slike postavljala i delice svojih pesama kao tragove svoje duse...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/9/2010, 5:20 pm

Неверни
као анђели
очију стаклених –
једу звезде
и мрачним рукама руше
костуре.
Стижу до врхунца
да опет почну
од главе,
вукући
заплетене грчеве
црне
и привидно живе
на тамним и мутним раменима.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/9/2010, 5:27 pm

...prostor je brzina uma
koji sam sebe obmotava
lebdeći u mestu,
a stizući i nestajaći
u vremenu...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/9/2010, 5:29 pm

“Tra un angolo
del mare
legando le onde
alle stele
ho aspettato
tutta la vita.”

(U jednom kutku
mora
spajajući vale
sa zvezdama
čekala sam
čitavog života.)

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime25/9/2010, 6:46 pm

SAN BEZ SNIVACA

Volela sam da volim vise nego
sto je uobicajeno.
Zato moji snovi nisu imali
kuda da odu.
Pa sam se do zemlje savila.

Ostavite nocu prozore otvorene.
Ostavite ih da snovi mogu slobodno da odu
da se pretvore u vetar,pero,oblak,prah...
Da vas nikada ne zabole...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime2/10/2010, 3:10 pm

Iz rukopisa
Zašto anđeo padne
Neobjavljeni esej ovogodišnjeg dobitnika Andrićeve nagrade za priču,za buduću knjigu „Nove biografije, drugi deo“, predstavlja melanholični, poetski portret Milene Pavlović-Barili


Milena Pavlović- Barili, Salomes danc, 1928.
Milena je neprestano bila negde između. Između majke Danice (Pavlović) i oca Bruna (Barilija). Između Požarevca (u Srbiji, na Balkanu) i Rima (u Italiji, u Evropi). Između dve kulture: srpske (patrijarhalne) i evropske (moderne kulture XX veka, često nezasluženo superiorne). Između dva jezika: srpskog i italijanskog (a zatim i u drugim svetskim jezicima). Između dve umetnosti: slikarstva i poezije...

Postojale su najmanje dve Milene. U dvojnosti a ne u podeljenosti nalazilo se izvorište njene umetnosti. Ali, na istom mestu počinjalo je i polje njenih patnji, i produžavalo se u nedogled.

Stigavši u Ameriku, 1939. godine, Milena je, poput većine stranaca, donela u svom prtljagu sve svoje nerazrešene dileme, sve neraščišćene sukobe. Međutim, Novi svet pružao je šanse samo jakima i samo hrabrima, a često nije bivao blagonaklon prema osetljivima i prema prirodama tako prefinjenim kakva je bila Milena. Umesto da se reši svoje dvojnice, Milena se u Americi suočila sa svojom višestrukošću.

Izvesna gospođa Maleri slučajno je čula priču o bolesnoj slikarki. U skromnoj sobi iznad restorana zatekla je usnulu ženu nad čijim uzglavljem je bio portret zajedničkog poznanika. Milena je otvorila svoje prelepe, zagasito crne oči i tako je gospođa Maleri upoznala blagost, bezazlenost i dobrotu kojom je Milena zračila. Ona je plenila apsolutnom nevinošću svoje prirode. Bila je tako draga i veoma omiljena među prijateljima koje je, uz svesrdnu pomoć gospođe Maleri, stekla i u Novom svetu.

– Ne znam da li je bila lepa – veli njen prijatelj Karlo Menoti, kompozitor. – U onom uobičajenom smislu možda i nije. Pametna i dobra, kao neko izgubljeno, napušteno dete. Eto, takva je bila Milena...

Ponosna i krhka, takva je bila Milena. Da bi sačuvala svoju samostalnost, privatnost i slobodu, Milena je u Americi bila prinuđena da se bavi primenjenom umetnošću: ilustracijama i crtežima za modne magazine, izradom portreta po narudžbini, kostimima i scenografijom za balet i za pozorište... Sa čistom umetnošću bilo je svršeno, a da Milena toga nije bila svesna. Sve njene značajne slike ostale su kod kuće, daleko od nje, u Evropi. Bez njih se osećala veoma slabom i usamljenom...

Tražila je zaštitu; bila joj je potrebna blizina i oslonac muškarca. Milena je već bila u godinama koje bi je u Srbiji učinile usedelicom. Imala je burnu vezu sa jednim genijalnim pijanistom sa Kube. Potom, kao da više nije imala vremena da previše okleva i da bira. Ona je, jednostavno, želela da se uda. I udala se, na brzinu, iznenada, za prvog koji se pojavio, kao što čine devojkeudavače u palankama zavičaja njene majke. U dnu Milenine duše bilo je nešto straha da ne ponovi materinu sudbinu, koja je imala svu ljubav jednog boema, umetnika i melanholika, ali ne i porodicu ni dom kakav je želela. Bruno bi odlutao za muzikom, za zvucima koje je samo on čuo. A posle, kada bi se osvestio, negde daleko, u nekakvoj evropskoj koncertnoj dvorani, dobijao bi strašne napade kajanja; ali bilo je prekasno za njih; za Danicu i Bruna Barilija.

Milenin izbor čudan je samo na prvi pogled. Ona se nije usudila da za partnera izabere umetnika, ličnost koja bi joj bila ravna. Kada je već morala da bude tako daleko od oca koga je beskrajno volela ali kome, u suštini, nikada nije oprostila što ne živi sa njenom majkom, onda ni u svom mužu nije smela da poželi, a kamo li da prepozna ni jednu jedinu očevu osobinu.

Milena, u početku, nije ni znala ko je on. Lep, mlad, deset godina mlađi od neveste, bio je tek jedan običan, čikaški mladić. Nije imao ni porekla ni obrazovanja. Bio je lep, ali loš. Mlad, ali već iskvaren. Na kraju, taj tip slomio je Milenino nežno srce.

Umrla je iznenada. Svi njeni američki prijatelji bili su zapanjeni. Niko ništa nije znao o njenim srčanim smetnjama. Milenina zaštitnica, gospođa Maleri, negirala je priču o trovanju pilulama za spavanje (mada ih je Milena uzimala sama, bez lekarske kontrole). Ni to nije pravi uzrok smrti. Tačno je i da je pala s konja i da je povredila kičmu. No, posle toga, oporavila se, veoma brzo...

Na kraju krajeva, nije ni važno. Zar je bitno kako je skončala divna Milena?! U Srba postoji običaj, čudan i drevan – uzrok smrti ne pominjati! – kada je taj momenat nejasan, pod znakom pitanja, sporan. Ili kada je apsurdan, do bola, do užasa. Zašto cvet vene, a leptir pleše samo jedan dan? Zašto prva ljubav traje samo jedno leto? Zašto anđeo padne?...

Svi Milenini prijatelji bili su ubeđeni da je ona velika slikarka, da je genijalna. Uzvraćajući im, poštujući i najmanji znak pažnje i naklonosti, ona im je vrlo rado poklanjala svoje slike. Milena je bila potpuno spontana; iskrena, čista i čedna. Očekivala je da se svi oko nje ponašaju isto tako.

Milena se nije štedela. Intenzitet njenih osećanja učinio je da u svaku svoju godinu smesti najmanje dve godine običnog života. Surovo je izvoditi taj račun s godinama i vekom od ovoga i od onoga sveta. Za tako prefinjenu osobu kakva je definitivno bila Milena, 36 njenih godina čine najmanje duplo, dakle 72, što je ipak značajna starost. Slikare bije glas da su dugovečni, ali niko ne zna vredi li to isto i za slikarke...

Kada se već našla s one strane Atlantika, Milena je pokušala da ponovo izgradi svoj svet i da pronađe lični mir. Amerika nikako nije mogla da bude srećno rešenje za nju. Ako je, možda, i tolerisala ružne navike svoga muža, stečene u mračnoj, čikaškoj mladosti, i ako je gledala da nekako pređe preko toga, i da se izbori s tim, ono čemu je bila svedok u spavaćoj sobi svoje svekrve – e, pa to je bilo previše. Više nego što je njena skrušena, paučinasta, pravoslavna duša mogla da izdrži. Mnogo više nego što je njeno iscrpeno i načeto srce moglo da pojmi, da podnese. Anđeo čuvar skliznuo je s njenog koščatog ramena, i više nije umeo da se uzvere nazad, na svoje malo, mlako mesto, ne veće od tačke.

U Evropi je nalazila načina da obuzda svoju rascepljenost, da joj nađe trenutnog oduška. U Americi je Milenina dvojnost metastazirala u višestrukost. Tamo se podrazumeva i sasvim je uobičajeno biti lažov i/ili licemer. Novi svet utemeljen je na obilju laži, a izgradili su ga nebrojeni licemeri. Taj način života i taj pritisak Milena nije mogla da podnese previše dugo. Pošto već nije slikala kako je želela, prohtelo joj se, usudila se da bar proživi jednu svoju veliku američku iluziju. Ali i to joj se izmaklo. I to se srušilo kada je jedan beli anđeo, lica sjajnog od suza, pao s njenog ramena...

Esej iz novog rukopisa ovogodišnjeg dobitnika Andrićeve nagrade za priču, „Nove biografije, drugi deo“

Milenko Pajić
objavljeno: 02/10/2010

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime15/10/2010, 10:57 pm

Ona je žena-veo. Veo je često slikala. Veo je simbol slikarstva uopšte – slikarstvo je druga realnost, možda druga, a možda ona prava. Možda njene slike skidaju skramu vidljive realnosti sa naših očiju. Veo je i simbol njene modne slike. Ešarpa. Šal. Damski modni detalj. Veo skriva i razotkriva. Ili nam njene slike spuštaju laki zar na oči, da bez čula, a unutrašnjim okom, pogledamo u paralelnu realnost. Milena je bila ćerka jedinica Bruna Barilija i Danice Barili, rođene Pavlović. Nasledila je otmenu krv od oba roditelja. Otac je bio kompozitor i novinar, majka praunuka vožda Karađorđa i student umetnosti, a i raniji preci su bili ljudi od slikarstva ( Milenin deda je bio poznati slikar, kao i njen stric). Spojenost roditelja, tako bitna za razvoj deteta, u Mileninom slučaju je trajala tek nekoliko meseci. Bruno i Danica su se ubrzo posle njenog rođenja razišli, on je otišao u rodnu Italiju, a ona ostala u Požarevcu. Milena je živela samo sa majkom. U petoj godini nacrtala je „Damu sa naočarima“ koja ima ogroman perjani šešir na glavi, uzak struk, mider i elegantni kišobran. Od tada slikarstvo u njoj raste, kako je sama napisala u jednom pismu iz Njujorka.Danica Barili je u vreme Mileninog devojaštva postala ekonom na dvoru Aleksandra i Marije Karađorđević, a potom je brižno usmerila Milenu u Kraljevsku umetničku školu u Beogradu i likovnu akademiju u Minhenu (gde se njena sanjalačka priroda sreće sa krutošću i klasičnim slikarskim zadacima). Zna se da je Milenin uzor čuveni italijanski slikar Đorđo de Kiriko, a uticaj je vidljiv na prvi pogled. Ona je prvoj fazi slikanja utkala u sebe njegovu jednostavnu odsutnost, golu jezu, hladan mir koji samo što se ne rasprsne, preteću jednostavnost i prividno spokojnu nadrealnost.
Kakva je bila ta žena sa dva roditeljska prezimena? Živela je u Španiji, Rimu, Londonu, Parizu, bila je graciozna, elegantna, titravo obična, neobično svoja. Slike su joj iznedrene, isplakane, pred njima se ćuti (kao što je sat vremena ćutao Pol Valeri), pred njima se uranja u plavo, u san, u onostrani vid. A njena plava! Providno plava, prozirno plava, prodorno plava...Bila je rafinirana i dostojanstvena, nosila je čipku, velur, slikala je svoju kosu. Na slikama koje običnom pogledu izgledaju kao da se gledaju kroz razlivajuće staklo. Pariz je označio njen ulazak u svet, njen prvi javni gromki aplauz, jak i uticajan ( izložba na Jelisejskim poljima je ustalasala taj grad koji i usisava i poklanja iskustva, želje i težnje). Družila se sa Žanom Koktoom i Andreom Bretonom, prenosila na slike svoje snove, snoviđenja i poglede, tanane i gorke, teške i grčevite, crna lica, figure bez ruku, kipove bez muškosti...U Parizu upoznaje i Rodriga Gonzalesa, kubanskog pijanistu. Prijateljstvo sa njim se pretvorilo u ljubav. Velove je prvi put predstavila u Rimu, a u Veneciji stvara neke od svojih najpoetičnijih slika („Anđeli“, „Devojka sa svetiljkom na laguni“, „Venera sa lampom“). Volela je nakit i znala je da ga nosi. Jedan od omiljenih komada joj je bio i veliki španski češalj, koga je i naslikala, žena koja ga na slici nosi podseća na Španiju, ali ima i antički pogled i njuh.
Onda, „Žena u velu sa psom i detetom“, tu je veo boje kišnog neba, a dama je sa očima u kojima još uvek stanuje noćašnji san, sa očima istoka i stegnutim, prekrivenim poljupcem na usnama.
Milenine slike su slojevite. U jednom ženskom poprsju vidimo i skrivanje i otkrivanje, crni nežni ženski lik se propinje preko kameno-belog muškog, a u stvari su oni sjedinjeni. Milena slika vilovite i valovite kose, a velovi su boje mora, prozirni, teški, mramorni, starinski, jedva primetni, važni. Njena plava je ledeno plava, sivo-plava, jarko plava. Žene su krupnooke, dugovrate, prefinjene, mirne, gospodstvene, nadrealne, teše ih leptiri, tiho su tužne. Slikala je i smirene anđele (između „de Kirkovskih“ upornih, pomalo sablasnih svodova).
Kada je krajem tridesetih godina prošlog veka prekoračila Pariz, otplovila je za Njujork, gde se nastavila njena uporna borba za sopstvenu umetnost. Njujork još tada bio brz, često bezobziran grad, u kome se, kako je pisala majci u Požarevac, niko nije ni izvinjavao ni zahvaljivao, u Njujorku je radila noćima, ne štedeći se. Dobila je priliku da nacrta modnu ilustraciju za „Vog“. Rok za završetak je bio nekoliko dana. I, oduševila je uredništvo reklamom za kolonjsku vodu.
Onda su usledili dalji angažmani i za „Vog“ i za „Harpers Bazar“, gde je Milena dodavala svoj šarm u modu tog doba, slikala je gospođicu sa monoklom, ekstravagantnu svedenost, tokice, izdužene, ravne krojeve haljina, kratke ženske figure, ležerne dekoltee. U prvo vreme u Njujorku, da bi opstala, uopšte nije stizala da slika za sebe, baveći se samo dizajnom, reklamama za parfeme i naručenim portretima.
A kad je stigla da slika za sebe i sebe, nastali su portreti koji ostavljaju posmatrača bez daha. I ne mogu se svrstati nigde. Ni u jedan pravac. Ni u jednu reč ne mogu stati. Samo o Mileni mogu da govore. O njoj čarobnoj. U crnom. Sa finim vratom, „najlepšim rukama koje se mogu zamisliti“ (kako se za nju govorilo), sa čitavim jednim svetom crnih, bajkovitih, plavih, izmaštanih, mogućih likova u pogledu...Sa „tankim šlajerom sa srmom okolo“ (kako je pisala majci o autoportretu sa prozračnim velom).
Kompozitor Đan Karlo Menoti, jedan od njenih najboljih prijatelja, angažovao ju je da radi kostime za njegovu operu i balet. Kostime od sna i paperja.
A njene pesme! Reči su na italijanskom, francuskom, španskom i srpskom. Poezija od slika. A slike su razrezane, tečne, razlivene, upečatljive. Milena je u poeziji mudra, a osetljiva, svevideća, a melanholična, ponosna, a crna. Milena peva o „nejasnoj tugi“, o „zvezdanoj jezi“, opisuje svoje upinjanje da pređe svoje granice osećaja, ta divna, krhka žena prikazuje nam se sa zvezdanim čelom, „u neprekidnoj melodiji“, sa dugom kosom „sa hiljadama vitica“, i sa znanjem i sa neznanjem da je moćna.
Ona je žena-veo. Žena koja je duboko u sebi shvatila da „ovaj svet sanak je“, da živimo ispod nevidljivog pokrivača, ispod nevidljive maske (mada je ona pokušavala, i uspevala da je oslika). Ona je žena koja je u svojim slikama-snovima uspela da razgrne taj nevidljivi prekrivač i da nam prikaže bar delić onog drugog realnog, koje živi ispod centra čela, među očima, među prstima. Ona je žena koja je držala izduženu, tanku kičicu, posustajući, možda, u trenucima samoće, u svojim stanovima-ateljeima, posustajući u mislima, ali nikada vidljivo, nikada nije dozvolila sebi da stane. Živela je u vreme kada su otmeni sekreteri za pisma mirisali na pravo drvo, na ružin cvet, kada su šalovi bili od svile, kada se češljalo pred toaletnim stočićima.
Bila je maštar i stvaralac, jer je krojila svoje snove, bojila ih, kapali su iz njenih prstiju, topili se sa njene kože, na slike. Ona je znala da svoje kreativne, duhovne, slikarske tajne praktično upotrebi, što je posebna vrsta umeća, tj. umetnosti.
Bila je večito željna Srbije, majke, oca, pisala im je pisma, pokušavala da spoji njihovu razdvojenost.
Ona je primer neodustajanja od sopstvenog senzibiliteta, borbe sa tugom, vrednoće, upornosti.
Udala se u Njujorku pred kraj drugog svetskog rata, posle nekoliko razočaravajućih i neodgovarajućih veza, za Roberta Goslina, oficira američke avijacije. Volela ga je, bio je deset godina mlađi, bez porekla i obrazovanja. Tražila se, mislila je da se pronašla, a onda ga je videla kako vodi ljubav sa svojom majkom. Milena, sa načetim telom, bolnom dušom, nedosanjanim prstima, tamnom kosom, žednim usnama, nezbrinutim stihovima, gledala je taj prizor.
Pala je sa konja jednog dana. Mesecima se oporavljala, jedva docekavsi da opet počne da slika i piše. U Evropi i Srbiji je besneo rat, kontakt sa majkom je izostao nekoliko godina. Fašisti su u njenom domu pucali u njene slike, u ženske polove.
Umrla je u snu, ne dugo posle oporavka od pada. Umrla je od srčanog udara. Njen muž ju je balsamovao, a potom i kremirao, i odneo Brunu Bariliju u Italiju. Mnogo godina posle toga, njena majka, Danica Pavlović, otišla je da umre pored urne svoje ćerke i groba svog muža, i Milenina porodica se konačno ujedinila.
Milena je bila žena-veo. I žena sa lampom svoje bake.
Milena Pavlović Barili Milena_pavlovic_barili1

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime2/4/2011, 7:51 pm

“Tra un angolo
del mare
legando le onde
alle stele
ho aspettato
tutta la vita.”

(U jednom kutku
mora
spajajući vale
sa zvezdama
čekala sam
čitavog života.)

iz poetskog opusa Milene Pavlović Barilli

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime27/11/2011, 1:07 pm


Milena i Danica Pavlovic Barili, Bruno Barili -

Pisma


(Izabrala i prevela s italijanskog Sanja Roic


***

Ocu Brunu Bariliju New York, Mount Kisco, 95 Morger Ave
17. oktobra 1944.



Najdrazi tata, napokon je stiglo tvoje drago pismo. Kasnim jer sam u medjuvremenu dosla, da provedem zimu, u selo pokraj Njujorka - na sat vremena udaljenosti. Zrak je bolji i manje se umaram. Potpuno sam se oporavila i nosim svoj zeljezni korzet samo kad radim, no jos sam jako nervozna, a da bi se zivjelo u Njujorku, potrebna je ogromna energija koje jos nemam u ovom casu. Ovdje nema nicega, maleno selo kao i sva druga, ali je zrak mnogo bolji i manje je vjetra. Na nekoliko milja odavde zivi Djankarlo Menoti. Za njegov balet Sebastian nedavno sam radila kostime. To je jedini balet koji ima pravog uspjeha u ovoj sezoni, a glazba je tako lijepa. On stanuje sa Samuelom Narberom koji je bio u Rimu u Americkoj akademiji, a prijatelj je Cecijevih. Iz jednog pisma Darija Cecija, upucenog njima, doznala sam i da si ti primio moje.

Doznala sam prije nekoliko mjeseci da su te bili upoznali Hju Krizolm, a zatim Arne Ekstrom. No, sve je to bilo tako neodredjeno i samo je pojacavalo udaljenost i tisinu.

Htjela sam ti cesce pisati, ali nisam znala o cemu bih, cinilo se do tvog pisma da su sve neki neodredjeni i beskorisni pregovori.

Ni ja nemam vijesti od mame mjesecima, godinama, ne pamtim vise. Hiljadu puta sam gubila svaku nadu da cu je ponovo vidjeti, sanjam je, a onda je jos teze probuditi se. Pa ipak, ponekad mi se cini da je ziva o da njena misao dopire ovamo.

Ne reci da si se promijenio, svi smo se mnogo promijenili, no ipak ostajemo isti, a iz tvog pisma osjecam - bez obzira na sve napore i sve jade - da si ti uvijek onaj moj tata, samo sad jos drazi i blizi. Ne brini vise. Kako se zivi tamo, ne znam. Mora da je velika skupoca, prema onome sto se cuje, no ja cu ti svakog mjeseca slati 50 dolara i pakete. Vise od toga u ovom casu nije dopusteno. Nadam se da si dobio onaj od proslog mjeseca i molim te da ne brines oko toga, nije mi naporno da ti ih saljem. Svih sam ovih godina mnogo, mnogo radila, osobito stvari koje nisam zeljela, no sad je malo lakse, i radim manje i bolje sam placena, dakle nemaj brige oko toga.

U decembru ce biti godina dana da sam se udala, za jednog mladog Amerikanca, simpaticnog, koji je tad bio vojnik. Kasnije su ga demobilizirali jer se nije dobro osjecao. Do jucer je bio ovdje sa mnom. Sad je otputovao da za sebe nadje nekakvo mjesto. Proslog sam ti tjedna poslala dva paketa. Nazalost sam pogrijesila adresu i napisala: 61, via del Tritone, ako ih ne primis, molim te, potrazi ih odmah.

Ne usudjujem se upitati te nista posebno, jer znam i osjecam da je istinsko Bozje cudo sto te imam zivog, ali pisi mi o svemu sto osjecas i zelis, jer je vjerovatno uvijek bolje nego sto netko zamislja izdaleka.

Kako su Safijevi i na kojoj su adresi otkako su napustili via B. Oriani? Kako je Kardareli, htjela bih poslati pakete.

Od jednog nepoznatog vojnika sam dobila pismo u kojem je stajalo da je tetka Noemi ubijena "43. Sirotica, jedino sam od nje rijetko dobivala po koju poruku preko Crvenog kriza. Mogu li se slati paketi u Parmu, i kome? Htjela bih da odmah sada budes tu, a pomalo to i jesi. Tako je lijep suncan dan, cini se dobar znamen. Sada cu ti mnogo cesce pisati, iako pisma dugo putuju. Ne brini i misli samo na zdravlje. Grlim te s mnogo ljubavi, tvoja

Milena

Barber je nedavno dao tvoje ime jednom njujorskom casopisu, koji hoce clanak o modernoj glazbi.



***

Danica Pavlovic Barili Pozarevac, 22. avgusta 1949.
Brunu Bariliju



Bruno,
dragi Bruno, onda je gotovo sve i zanavijek! Eto zasto smo zivjeli. Osjecam kao da su mi iscupali srce siljatim nozem: komad po komad.

Napisala sam pismo Tatiani. Htjela bih napisati jedno i tebi, ali nedostaje papira. Mozda ce ti ga dati procitati.

Koliko sam zahvalna Safijevima, ni ti im to nikad ne smijes zaboraviti. Oni su za mene sada jos vise nego ranije: cijela moja obitelj i jedini prijatelji, jer nas Milena povezuje zauvijek.

Neka nam Bog pomogne da ustrajemo do nasega kraja.

Tvoja Danica





***
Bruno Barili Rim (jesen 1951)
Biljeske iz notesa



Danice,
vrijeme je da krenes. Preti nam godisnje doba, pripremimo se na razdvajanje. Treba da dospijes do Beograda i da se vratis svojoj kuci, da si kraj svog brata.

Na mene ne misli. Tu sam i ne micem se. Nemam vremena za gubljenje, moram se boriti dok budem mogao.

Razidjimo se herojski, kao sto si me ti naucila, da ostanemo sami.

Treba poci u americku agenciju za informaciju o putu. Najbolje ce biti karta Rim-Beograd, i putovati bez prekida: Parma je opasna.

Kasno je, Danice. Previse je bilo onog sto smo dozivjeli ovih dana, vise se od toga ne moze imati.

* * *

Imam strasan poriv da te odmah ponovo vidim, kao da cemo danas umrijeti, daleko jedno od drugog. Ne smijemo gubiti vrijeme. Sto da ucinimo? Sav taj problem, uvijek taj problem. Ne mogu ga podnijeti, jer ga nikad necemo rijesiti, ni ja ni ti. Nema zajednickog mjesta ni zajednickog prava za nas dvoje.

* * *

Stalo mi je jedino da tebe vidim. Ne bih mogao sresti ni podnijeti nikoga od svojih (...) spasitelja sada. Mogao bih se spasiti sam, jedino sam i na svoj nacin, kad bih mogao napisati onih cetrdeset clanaka koji mi truju krv.

No ako ih ni ja ne mogu napisati (potreban je takav napor da bi moj istanjeni kostur time bio skrhan u bezbrojne djelice i srusio se u prah), onda je za mene bolje da ne padnem saka tim spasiteljima. Mnoge sam upoznao i htio bih da ih nisam upoznao. Sto to hoce od mene, ta naopaka vrsta? Ako me bas zele spasiti, trebalo bi (dovesti ih do tocke) da se dadu ubiti zbog mene - a da ih pri tom ni ne upoznam, niti da znam tko su. Moi c"est le neant #ja, to je nistavilo - prim. prev.# koje me sise i razdire... kao Milenu, nasu Milace. Tako ce biti s tobom i sa mnom u ovom odurnom svijetu.

Iz neobjavljenih Notesa (Taccuini)





***MILENA PAVLOVIC - BARILI ***


(Pozarevac, 1990 - Mount Kisco, N.Y., 1945), slikarica i pjesnikinja, kcerka je Talijana Bruna Barilija, jednog od najznacajnijih i najkonvencionalnijih kompozitora, muzickih kriticara i spisatelja, i Srpkinje Danice Pavlovic Barili, studentice glazbe u Minhenu, kasnije dvorske dame u Beogradu. Odrasla izmedju dvije domovine, ova samosvojna ljevoruka umjetnica umrijet ce daleko od obadviju. Na svom posljednjem platnu naslikala je monahinju stigmatizovanih ruku, u plamenu.

Pisma (Milenino, pisano nakon prekida veza s roditeljima za vrijeme Drugog svjetskog rata, od 1939. do 1944; Danicino, na vijest da je kcerkina urna polozena na Engleskom groblju u Rimu; te Brunovi zapisi nekoliko mjeseci pred smrt) nalaze se u ostavstini Bruna Barilija, pohranjenoj u Nacionalnoj biblioteci u Rimu. Dijelovi su preuzeti iz casopisa Galleria (ur. Leonardo Scascia), Rim, novembar 1963, br. 3-4-5, str. 230-1, 234-6.



http://www.vreme.com/cms/view.php?id=874954

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime27/11/2011, 1:17 pm

Ovo je blog posvecen Mileni...
Postavila sam samo delic...

sve ostalo je na:
http://milena-pavlovic-barilli.blogspot.com/


Milena Pavlović Barilli i ja
(napisaon Milorad Kovacevic)

Saturday, November 5, 2011


Bilo je potrebno skupiti mnogo hrabrosti, zgusnuti sve ideje u jasan koncept. Verovati u njega i slediti ga. Bilo je potrebno prilično smelosti pratiti Milenu u Beogradu danas... kada se breme nerazumevanja, ravnodušnosti i medikoriteta uplelo u sve kutke i ulice koje je nekada volela. Ipak, snaga susretanja svetlosti koju nam Milena uvek pruža kao podstrek i odlučnost u nameri da pokažemo da je ona prisutna, da postoji i da usmerava, prevagnula je nad pomešanim osećanjima nedefinisanog straha, nelagode, neizvesnosti od rezultata i ushićenosti.
Danas, na svoj 102. rođendan, pogrešno postavljena, skrajnuta i pomalo zaboravljena, Milena se prošetala Beogradom... Neobično, tiho i ponosno. Bilo je nekako svečano i umirujuće. Još jedno njeno čudo - mala pobeda. Važna. Ljudi su je videli. Mnogi su je prepoznali. Promenila je sliku ove posve neobično blage i darujuće jeseni. Dala joj je novu svežinu, zakoračivši sigurno u bistrinu raskošnog kolorita. Prošla je ulicama ovog grada, ostavljajući za sobom zvuk kotrljanja točkića sa kofera. Objavila je smireno da je tu i da se putovanje nastavlja.
Danas, danas je bilo manje beznadežno. Čak mi se učinilo da se u jednom trenutku osetilo strujanje onog dobro poznatog duha slobode, o kome su ispričane velike i male priče. Do danas sam bio ubeđen da su takve priče prerasle u legendu koje ćemo se samo sa setom sećati. Ipak, danas me je pokolebala. Počeću da verujem da je moguće osloboditi taj duh, naravno uz dugu i mučnu borbu. Hvala, Milena!



Danas smo krenuli u 103. krug sa dobrim vetrom u leđa, koji je prostrujao nesmetano beogradskim ulicama. Još jedno malo, ali vredno čudo... vredno početka ka povratku vere. Zasad se nikako pretvorilo u sićušno i neugledno možda. Ipak, srećan sam što je taj mali i nesigurni pomak začet baš ovog petog novembra, na dan kad sam zauvek promenio percepciju jeseni u ovom gradu. Na tvoj dan, Milena. Na dan kada je u pepeo poleteo bez dužeg premišljanja njegov weltschmerz. Na dan iz nezaborava na tvoj dolazak i njegov odlazak. Susreli ste se u 36. krugu, ali to je već druga, posebna priča. Danas sam shvatio da su vaše borbe istinski vredele. Danas sam odlučio da nastavim svoju borbu. Koračaćemo zajedno, baš kao danas. Jesenje odluke i podvizi nameću produbljenu odgovornost prema sebi i prema onima sa kojima deliš, sa kojima se razumeš bez dodira u prazno poglavlje priče o osrednjosti koja, srećom, nikad nije bila naša polazna tačka za susretanja.



Treba istrajati. Treba umeti potrajati do sledećeg petog novembra. Voleo bih da me i tada uporno i iznenađeno sunce probudi, da se uveli javorov list bez predumišljaja strmoglavi na moj rever i ostane tu kao znamenje jednog nezaboravnog dana kada ću moći slobodno i potpuno rasterećeno da uzviknem usred jutarnje tišine, razbijajući tako ponovo poneku glupu i ograničenu konvenciju neustrašivim ćutanjem i beskrajno otvorenim pogledom, da uzviknem na ulici do pucanja predrasuda u glavama prolaznika koje susrećem, da uzviknem mirno i manje beznadežno u svojim mislima: "Srećan ti nastavak trajanja, Milena!"



____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...


Poslednji izmenio meseceva rosa dana 5/6/2020, 5:48 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime27/11/2011, 1:39 pm

На куту белог облака
спава нејасна туга
- у непрекидној мелодији
тихој и засањаној
усред звездане језе.
Само тамни плач шуме
тресе своју сребрну косу
изгубљену у оку раздаљине

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime27/11/2011, 1:40 pm

Deo iz clanka o Mileni objavljen u Kulturnom dodatku Politike
04/07/2009
(Pisala: Sanja Domazet

Tačnost ruske poslovice da „jedan dar nikada ne ide sam”, potvrđuje i slučaj Milene Pavlović Barili koja je u sebi nosila više darova – očito je da su najizrazitiji bili onaj slikarski, a zatim – literarni.

Poezija Milene Pavlović Barili potpuno je i do kraja u vezi sa njenom biografijom, privatnom i javnom, sa njenim likovnim delom, baš kao i sa njenim ahasferskim, lutalačkim životom. Milena se fotografiše sa licem preko koga je tamna, gusta, španska čipka i takvi su, upravo, i njeni stihovi, koji su, najpre seizmograf njenih duhovnih lutanja, uzleta i posrtaja, kao i životnih, ljubavnih i svih drugih usuda njene prefinjene, zbilja krilate duše. (Otuda toliko krila i na njenim slikama i u njenoj poeziji.)

Milena Pavlović Barili na četiri jezika piše poeziju, u kojoj se u svetlosti od leda kreću ljudi koji ne mogu hodati i za koje su važni samo horizonti. Očito je da Milena Barili peva o anđelima i o onostranom, o drugim svetovima, u kojima ne važe ni zemaljski zakoni, ni zemaljski aršini. Noći u njenim stihovima imaju usta od stakla, a anđeli u njenim stihovima su neverni, očiju staklenih i hrane se – zvezdama. Milena u pesmama sluti sopstveni brzi odlazak,pišući o ženama koje plešu deset dana u crnini, u crnini do vrhova prstiju, udaljavajući se svakim pokretom, koje na zapaljenim ustima imaju krv detinjstva.

Njena poezija nosi i tamni, tajnoviti pečat autobiografskog:Moje ruke spaljuju lice i kose u barjaku ognja. Kada će biti kraj mukama? Milenina poezija naslućuje i do koje je mere ova umetnica bila po svemu neobična, samosvojna, čudesna: Smejem se, opružena po svojoj senci. Njeni stihovi nam svedoče i da je u njoj gorela želja, žudnja, strast, za savršenstvom, za ispunjenjem, za ljubavlju, svedoče nam o tome koliko je sama Milena bila od vatre:Svukla sam cipele, jer su bile od plamena, sneg, tako lagan i nežan, topio se naočigled pod mojim koracima.

U vlasništvu Mileninog prijatelja iz njujorškog perioda, ĐanaKarla Menotija(nedavno je preminuo),koji je smatrao Milenin izrazito nesrećan brak uzrokom njene rane smrti ostale su slike „Hrist”, „Anđeo sa lampom”, „Jevanđelist Jovan”, „Tišina”,portret supruga Goslena, „Kaluđerica sa stigmama”. Zanimljivo je da sve ove slike imaju karakterističnu, oniričnu atmosferu sna sa Mileninih slika i da su svi naslikani likovi zatvorenih očiju, osim Goslena.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime27/11/2011, 1:42 pm

Roma, 1916. Sabato 12. Novembre

Кад сунце свањива
и птичице певају
онда, онда је лето
ал ја нећу да
га дочекам. Нећу да
дочекам на овом
свету! Овај свет
санак, само санак
леп.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime27/11/2011, 1:43 pm

...А могла сам да будем
мала, плава девојчица
у цвећу резеде
међу белим
крилима голубице...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime27/11/2011, 1:45 pm

Poveri Bambini
dell'Oceano
coi cuori liquidi
con le dita gelate
smaritti nell'ombra immobile
piu costante del piombo e del ferro
Eternamente piccoli
e morti.
Figli delle cariatidi
di marmo,
quelle con i profili neri e silenziosi.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime27/11/2011, 1:45 pm

I guardiani della notte
con le lancie magnetiche
controllano il cerchio
dell"Universo,
lasciando spazi vuoti
tra ogni sincope fosforoscente.
Distanti
come le tre torri
del Sogno.
Si guardano in silenzio
pensando la stessa parola.
Enormi giganti di ferro
ascoltano il fischio eterno
Distanti
come le tre torri
del Sogno.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime27/11/2011, 1:46 pm

Непомичне и сјајне
гледаху твоје далеке очи.
На мојим празним длановима
носим спомен
на облик твоје главе,
твојих рамена,
твојих усана.
Чувам и ведри осмех
твоје доброте.
Немам ништа друго.
Нити ће ми ишта друго
недостајати.
Била сам богатија од целог света.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime27/11/2011, 1:47 pm

Једним јединим оком
видели смо светове
тврде и сиве путеве
воде што мру од жеђи.
Због тога,
они који не сазнаше
оковаше нас, мислећи да нас имају.
Али наш је живот био сигурнији
него бусола -
јер ми бејасмо деца Сокола.
И, чекајући час погубљења
расла су наша крила
тако поносита
и тако силна,
да ни њихов ужарени челик,
ни отров њихових голубица
није спречио величанствени лет
наше равнодушности.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime27/11/2011, 1:47 pm

Слика

Под мојим капцима
ти си месец у башти,
ти си магла на реци,
ти си једини увијен у сан,
у Одјек детињства
и у плач.
Ти си вал што се пропиње високо
тражећи звезде у висини неба.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7820
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime27/11/2011, 1:48 pm

Perfidi
come gli angeli degli occhi
di vetro -
mangiano le stelle
e con mani buie rovesciano
gli scheletri.
Giungono al coma
per ricominciare da capo,
trascinando
spasimi intrecciati
neri
e apparentemente vivi
sulle spalle opache e nebulose.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Milena Pavlović Barili Empty
PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlović Barili   Milena Pavlović Barili Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Milena Pavlović Barili
Nazad na vrh 
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: